IZVORI KOMUNITARN

OG PRAVA I OSNOVI ZAKONODAVNOG

POSTUPKA

KOMUNITARNO PRAVO

Skup svih do sada usvojenih propisa u sva tri stuba čini komunitarno pravo ili opšte poznati acquis communautaire

Zvanični prevod pravna tekovina Ipak termin acquis opšteprihvaćen i koristi se

u svim državama članicama EU

KOMUNITARNO PRAVO

Zakonodavstvo Evropske unije se obično deli na tzv. primarno i sekundarno zakonodavstvo Primarno zakonodavstvo - čine osnivački ugovori

i sve kasnije izmene ovih ugovora Sekundarno zakonodavstvo čine ostali

sekundarni izvori prava međunarodni ugovorisudska praksa

PRIMARNI IZVORI

Osnivački ugovori: Ugovor o osnivanju Zajednice za ugalj i čelik iz 1951.

godine. – Ovaj Ugovor se još zove i Pariski ugovor po mestu u kome je potpisan (ovaj Ugovor je istekao u julu 2002. godine, a sva aktiva i pasiva Evropske zajednice za ugalj i čelik, zatečena na dan 23. jula 2002. godine preneta je na Evropsku zajednicu;

Ugovor o osnivanju Evropske ekonomske zajednice (sada se zove Ugovor o osnivanju Evropske zajednice) iz 1957. godine i

Ugovor o osnivanju Evropske zajednice za atomsku energiju.Ova dva poslednja se zovu Rimski ugovori

PRIMARNI IZVORIPotonji ugovori kojima su menjani osnivački ugovori: Ugovor o spajanju iz 1965. godine; Ugovori o budžetima iz 1970 i 1975. godine; Ugovori o pristupanju novih država članica (sa

svakom zemljom se zaključivao poseban ugovor o pristupanju);

Jedinstveni evopski akt iz 1986. godine; Ugovor o Evropskoj uniji iz 1992. godine; Ugovor iz Amsterdama iz 1997. godine i Ugovor iz Nice iz 2001. godine; Ugovori o pristupanju iz 2004. godine Ugovor iz Lisabona iz 2009. godine kojim su izvršene

značajne izmene – Ugovor o Evropskoj uniji i Ugovor o funkcionisanju Evropske unije + Evroatom

SEKUNDARNI IZVORI

Uredbe, direktive, odluke, preporuke, mišljenja i međunarodni ugovori

Član 288 UFEUU vršenju nadležnosti Unije, organi usvajaju

uredbe, direktive, odluke, preporuke i mišljenja. Uredba ima opštu primenljivost. Ona

obavezuje u potpunosti i neposredno se primenjuje u svakoj državi članici.

Direktiva obavezuje svaku državu članicu kojoj je upućena u pogledu ciljeva koji treba da se postignu, prepuštajući nacionalnim organima da izaberu formu i sredstva izvršenja.

Odluka je obavezujuća u potpunosti. Odluka u kojoj je navedeno kome je upućena obavezuje samo njih.

Preporuke i mišljenja ne obavezuju.

Drugi stub Načelne i opšte smernice Zajedničke strategije Zajednički poduhvati Zajednički stavovi Nadležnost za donošenje podeljena između

Evropskog saveta i Saveta ministaraTREĆI STUB Zajednički stavovi Okvirne odluke Odluke Konvencije

PRE LISABONA

Sekundarno komunitarno zakonodavstvo se objavljuje u Službenom listu Evropske unije, na dvadeset tri zvanična jezika Evropske unije

Primarni i sekundarni izvori prava dostupni nahttp://eur-lex.europa.eu/en/legis/index.htm

Službeni list dostupan na http://eur-lex.europa.eu/JOIndex.do?ihmlang=en

UREDBA Uredbe imaju opštu primenu Automatski bivaju unete u nacionalno

pravo – izuzetak da zakonodavac može da obaveže državu članicu da donese mere kojima se poboljšava delotvorna primena uredbe

Tri osnovne karakteristike uredbi: 1. opšta primenljivost; 2. obaveznost ovog akata u potpunosti i 3. neposredna (direktna) primenljivost u

svakoj državi članici.

DIREKTIVE

Direktiva obavezuje državu članicu u pogledu cilja koji treba postići

Direktiva ostavlja slobodu u izboru vrste pravnog akta i načina unošenja direktive u nacionalno pravo

Države članice su obavezne da obaveste Komisiju o radnjama koje su preduzele zarad primene direktive

ODLUKE

Odluka je obavezujuća u potpunosti Ako su u njoj navedeni adresati, obavezujuća

je samo za njih Najčešće je odluka upućena državama

članicama, a ređe određenim pojedincima Onaj kome je odluka upućena mora biti o

tome obavešten Objavljuju se u Službenom listu EU

PREPORUKE I MIŠLJENJA

Nisu obavezujući pravni akti Često se donose kao neka vrsta priprema

za donošenje obavezujućeg pravnog akata Ne postoji obaveza njihovog objavljivanja u

Službenom listu Evropske unije Neki autori svrstavaju ove izvore u tzv.

meko pravo

MEKO PRAVO

rezolucije, deklaracije organa EZ ili država članica, akcioni programi kojima se predviđaju mere koje valja preduzeti u narednom periodu; uputstva organa kako da vrše svoje nadležnosti i međuinstitucionalni sporazumi

Nisu obavezujući akti Meko pravo obično prethodi usvajanju

obavezujućih pravnih akata kao što su uredbe ili direktive

MEĐUNARODNI SPORAZUMI Nisu predviđeni članom 288. Ugovora o

funkcionisanju EU Članovi 216- 219 UFEU - mogućnost zaključenja

međunarodnih sporazuma između Zajednice i jedne ili više država članica ili međunarodnih organizacija

Ovakvi ugovori Ovim članom predviđen i poseban postupak

potpisivanja ovakvih sporazuma Između ostalog – to su i sporazumi o

pridruživanju

SUDSKA PRAKSA

Najvažniji izvor prava Najvažnija načela na kojima počiva

komunitarno pravo razvijeni kroz sudsku praksu – npr. načelo direktnog dejstva, suprematije komunitarnog prava nad nacionalnim pravom i odgovornost države

Neke odluke imaju erga omnes dejstvo, stvaranje precedentnog prava

POSTUPAK DONOŠENJA ODLUKA

Evropska komisija, Evropski parlament i Savet ministara su tri organa Evropske unije koji su uključeni u postupak donošenja odluka u Evropskoj uniji, izuzetak – zajednička spoljna i bezbednosna politika, tu i dalje Savet i Evropski savet

Ranije - tri glavna zakonodavna postupka su „konsultacija“, „davanja saglasnosti“ i „saodlučivanje”

Sada – redovan postupak i poseban postupak

REDOVAN ZAKONODAVNI POSTUPAK

Najveći evropskih propisa usvaja putem ovog zakonodavnog postupka.

U članovima Ugovora se navodi da se propis usvaja u redovnom postupku

Uloga Evropskog parlamenta najjača do sada

REDOVNI ZAKONODAVNI POSTUPAK

Komisija podnesi predlog propisa. Ukoliko Parlament odobri akt u pitanju ili

izmeni predlog, a Savet se slaže sa izmenama, predlog se usvaja u skladu sa formulacijom koju je odobrio Parlament

U suprotnom, Savet svoj stav i o tome obaveštava Parlament. Komisija je takođe obavezna da objasni svoje stavove Parlamentu.

Drugo čitanje - Ukoliko Parlament ovog puta odobri predlog ili ćuti, mera se smatra usvojenom.

Ukoliko Parlament odbaci predlog, mera se ne može usvojiti.

Parlament izmeni predlog, a Savet prihvati takve izmene (zahteva se jednoglasnost ukoliko se Komisija protivi izmenama). U ovom slučaju mera se smatra usvojenom. Ukoliko, pak, Savet odbaci izmene započinje postupak usaglašavanja.

Usaglašavanje – formira se Odbor za usaglašavanje, jednaki broj predstavnika Parlamenta i Saveta + učešće Komisije

Potrebno da predstavnici Saveta kvalifikovanom većinom a predstavnici Parlamenta običnom većinom usvoje izmenjeni predlog

Rok za usaglašavanje – 6 nedelja, u suprotnom akt nije usvojen

Ako se usvoji tekst – treće čitanje u Parlamentu i Savetu, 6 nedelja za usvajanje (Savet – kvalifikovana, Parlament – obična većina), u suprotnom akt nije usvojen

UČEŠĆE NACIONALNIH PARLAMENATA U

ZAKONODAVNOM POSTUPKU Regulisano Protokolima br. 1 i 2 uz

Ugovore – o učešću nacionalnih parlamenata u zakonodavnom postupku i o primeni načela supsidijarnosti i proporcionalnosti

Komisija nacrte zakonodavnih akata osim Savetu i Parlamentu dostavlja i nacionalnim parlamentima

Oni imaju rok od 8 nedelja da usvoje obrazloženo mišljenje o tome da je li neki nacrt zakonodavnog akta u skladu sa načelom supsidijarnosti i proporcionalnosti

UČEŠĆE NACIONALNIH PARLAMENATA U

ZAKONODAVNOM POSTUPKU Svaki nacionalni parlament ima 2 glasa,

ako su dvodomni, svaki dom po jedan glas

Predlagač mora da uzme u obzir mišljenje nacionalnih parlamenata – ako je jedna trećina glasova nacionalnih parlamenta protiv nacrta, on se mora revidirati (jedna četvrtina u oblasti slobode, bezbednosti i pravde)

Nakon toga, predlagač može da izmeni nacrt, povuče ga ili ostane pri njemu

UČEŠĆE NACIONALNIH PARLAMENATA U

ZAKONODAVNOM POSTUPKU U redovnom zakonodavnom postupku – ako

prosta većina glasova nacionalnih parlamenata protiv predloga – predlog se mora revidirati - izmena, povlačenje, ostajanje pri predlogu

Ako Komisija ostaje pri predlogu – obrazloženo mišljenje

Pre prvog čitanja Parlament i Savet razmatraju usklađenost predloga sa načelom supsidijarnosti

Ako se većinom od 55% u Savetu i običnom većinom u Parlamentu izglasa da predlog nije u skladu sa načelom supsidijarnosti, predlog se povlači iz zakonodavnog postupka

(

UČEŠĆE NACIONALNIH PARLAMENATA U ZAKONODAVNOM POSTUPKU

Nacionalnim parlamentima data kontrolna uloga

U praksi – zauzetost nacionalnih parlamenata, ocena supsidijarnosti, pitanje finansiranja akcije

POSEBNI ZAKONODAVNI POSTUPCI Razlikuju se po tome što Parlament i

Savet ne postupaju zajedno već jedan od njih usvaja uz učešće drugog – zapravo, usvaja ih Savet

Savet se ili konsultuje sa Parlamentom ili dobija njegovu saglasnost

Član 48. Ugovora o EU – Savet može doneti odluku (tzv. pasarele) da se akt ipak usvaja u redovnom zakonodavnom postupku