izvori međunarodnog humanitarnog prava

IZVORI MEĐUNARODNOGHUMANITARNOG PRAVA

Beograd, 2007.

NASLOV: „IZVORI HUMANITARNOG PRAVA“drugo, dopunjeno i prerađeno izdanje

PRIREDILI: Prof. dr Vesna Knežević-PredićFakultet političkih nauka Univerziteta u Beogradu

Saša AvramCrveni krst Srbije

Željko LežajaRegionalna delegacija Međunarodnog komiteta Crvenog krsta u Beogradu

PRIPREMA ZA ŠTAMPU: Agencija FORMAT, Beograd

ŠTAMPA: PUBLIKUM, Beograd

TIRAŽ: 1000 primeraka

GODINA IZDANJA: 2007.

ISBN 978-86-84251-22-2ICRC No: T2007.88/126

SADRŽAJ

PREDGOVOR

Deo prviZAŠTITA LICA U RATU

1. Ženevska konvencija za poboljšanje položaja ranjenika i bolesnika u oružanim snagama u ratu od 12. Avgusta 1949. (I Ženevska konvencija) ........................... 1

2. Ženevska konvencija za poboljšanje položaja ranjenika, bolesnika i brodolomnika oružanih snaga na moru od 12. Avgusta 1949. (II Ženevska konvencija) ........................................................................................................................... 26

3. Ženevska konvencija o postupanju sa ratnim zarobljenicima od 12. avgusta 1949. (III Ženevska konvencija)................................................................................. 46

4. Ženevska konvencija o zaštiti Građanskih lica za vreme rata od 12. avgusta 1949. (IV Ženevska konvencija) ............................................................................. 116

5. Rezolucije diplomatske konferencije u Ženevi, od 12. avgusta 1949. godine ................................................................................................................ 179

6. Dopunski protokol uz Ženevske konvencije od 12. avgusta 1949. godine o zaštiti žrtava međunarodnih oružanih sukoba (Protokol I) ................................... 182

7. Dopunski protokol uz Ženevske konvencije od 12. avgusta 1949. godine o zaštiti žrtava nemeđunarodnih oružanih sukoba (Protokol II) ............................................. 249

8. Dopunski protokol uz Ženevske konvencije od 12. avgusta 1949. o usvajanju dodatnog znaka raspoznavanja .................................................................................. 259

9. Rezolucije usvojene na četvrtom zasedanju diplomatske konferencije o reafirmaciji i razvoju međunarodnog humanitarnog prava primenljivog u oružanim sukobima .................................................................................................. 265

10. Završni akt diplomatske Konferencije 1974 - 1977. godine .................................................... 272 11. Član 38. Konvencije ujedinjenih nacija o pravima deteta,

od 20. decembra 1989. ........................................................................................................................... 273 12. Fakultativni protokol o učešću dece u oružanim sukobima

uz konvenciju o pravima deteta ......................................................................................................... 274 13. Konvencija o bezbednosti osoblja Ujedinjenih

nacija i pridruženog osoblja ................................................................................................................. 279 14. Studija MKCK o običajnom međunarodnom humanitarnom pravu ..................................... 287

Deo drugiPRAVILA RATOVANJA

1. Deklaracija o pomorskom pravu (Pariska deklaracija iz 1856. godine) ................................ 3032. Konvencija o zakonima i običajima rata na kopnu

(IV Haška konvencija iz 1907. godine) .............................................................................................. 304 2.1. Pravilnik o zakonima i običajima rata na kopnu (uz IV Hašku konvenciju) ..................................... 307

3. Konvencija o pravima i dužnostima neutralnih Sila i lica u slučaju rata na kopnu (V Haška konvencija iz 1907. godine) .......................................................................... 316

4. Konvencija o statusu neprijateljskih trgovačkih brodova u početku neprijateljstava (VI Haška konvencija iz 1907. godine) ......................................... 321

5. Konvencija o pretvaranju trgovačkih brodova u ratne brodove (VII Haška konvencija iz 1907. godine) ........................................................................... 324

6. Konvencija o bombardovanju od strane pomorskih snaga u vreme rata (IX Haška konvencija iz 1907. godine) ....................................................... 327

7. Konvencija o određenim ograničenjima vršenja prava uzapćenja u pomorskom ratu (XI Haška konvencija iz 1907. godine) ........................................................ 331

8. Konvencija o pravima i dužnostima neutralnih država u ratu na moru (XIII Haška konvencija iz 1907. godine) ............................................................. 335

9. Protokol o pravilima podmorničkog rata (Londonski protokol iz 1936. godine) ............. 341 10. Bilten generalnog sekretara Ujedinjenih nacija u poštovanju

međunarodnog humanitarnog prava od strane snaga Ujedinjenih nacija ........................ 34211. Priručnik o međunarodnom pravu primenjivom u oružanim sukobima

na moru (San Remo priručnik) ............................................................................................................. 346

Deo trećiZABRANE I OGRANIČENJA SREDSTAVA RATOVANJA

1. Petrogradska deklaracija iz 1868. godine o zabrani upotrebe određenih projektila u ratu ................................................................................................................... 375

2. Izvod iz deklaracije o zabrani upotrebe projektila koji se šire ili se lako rasprskavaju u ljudskom telu (Treća haška deklaracija iz 1899. godine) ............................. 376

3. Konvencija o postavljanju automatskih podmorskih kontaktnih mina (VIII Haška konvencija iz 1907. godine) ................................................................................. 377

4. Protokol o zabrani upotrebe u ratu zagušljivih, otrovnih i sličnih gasova i bakterioloških sredstava (Ženevski protokol iz 1925. godine) ............................... 380

5. Konvencija o zabrani usavršavanja, Proizvodnje i stvaranja zaliha bakteriološkog (biološkog) i otrovnog oružja i o njihovom uništavanju ............................ 381

6. Konvencija o zabrani ili ograničavanju upotrebe određenih vrsta klasičnog oružja za koje se može smatrati da izazivaju prekomerne traumatske efekte ili da deluju bez razlikovanja u pogledu ciljeva ....................................... 3856.1. Amandman na član 1. Konvencije o klasičnom oružju ........................................................................... 3916.2. Protokol o fragmentima oružja koji se ne mogu otkriti (Protokol I) ................................................... 3926.3. Protokol o zabrani ili ograničavanju upotrebe mina,

mina iznenađenja ili drugih sredstava (Protokol II) ................................................................................... 3936.4. Protokol o zabranama ili ograničenjima upotrebe mina, mina iznenađenja

i drugih sredstava, izmenjen i dopunjen 3. maja 1996 (izmenjeni Protokol II) ............................... 3986.5. Protokol o zabrani ili ograničavanju upotrebe zapaljivog oružja (Protokol III) .............................. 4106.6. Protokol o laserskom oruŽju za oslepljivanje (Protokol IV) .................................................................... 4126.7. Protokol o eksplozivnim ostacima rata (Protokol V) ................................................................................. 413

7. Konvencija o zabrani razvoja, proizvodnje, skladištenja i upotrebe hemijskog oružja i o njegovom uništavanju .................................................................................. 423

8. Konvencija o zabrani upotrebe, skladištenja, proizvodnje i prometa antipersonalnih mina i o njihovom uništavanju ........................................................................... 535

Deo četvrtiZAŠTITA OBJEKTA

1. Konvencija o zaštiti kulturnih dobara u slučaju oružanog sukoba ........................................ 5511.1. Pravilnik o izvršavanju konvencije o zaštiti kulturnih dobara u slučaju oružanog sukoba ........ 5631.2. Protokol o zaštiti kulturnih dobara u slučaju sukoba (Protokol I) ........................................................ 5711.3. Drugi protokol uz Hašku konvenciju od 1954. godine o zaštiti kulturnih

dobara u slučaju oružanog sukoba (Protokol II) ......................................................................................... 5742. Konvencija od 10. decembra 1976. o zabrani vojne ili bilo koje

druge neprijateljske upotrebe tehnika koje menjaju životnu sredinu ................................. 589

Deo petiODGOVORNOST ZA POVREDE

MEĐUNARODNOG HUMANITARNOG PRAVA

1. Sporazum između vlade Sjedinjenih Američkih Država, privremene vlade Francuske republike, vlade Ujedinjenog Kraljevstva Velike Britanije i Severne Irske i vlade Saveza Sovjetskih Socijalističkih Republika u cilju gonjenja i kažnjavanja glavnih ratnih zločinaca evropske osovine .......................... 595

2. Statut Međunarodnog vojnog suda i sastav Međunarodnog vojnog suda ....................... 597 3. Kontrolni savet, zakon broj 10, kažnjavanje lica odgovornih za ratne

zločine, zločine protiv mira i protiv čovečnosti ............................................................................. 604 4. Rezolucija Generalne skupštine Ujedinjenih nacija ..................................................................... 608 5. Konvencija o sprečavanju i kažnjavanju zločina genocida ....................................................... 609 6. Konvencija o nezastarevanju ratnih zločina i zločina protiv čovečanstva .......................... 613 7. Statut međunarodnog tribunala za gonjenje lica odgovornih za ozbiljne

povrede međunarodnog humanitarnog prava izvršene na teritoriji bivše Jugoslavije od 1991. ................................................................................................................................ 616

8. Završna deklaracija Međunarodne konferencije o zaštiti žrtava rata, 1993. ...................... 625 9. Rimski statut Međunarodnog krivičnog suda ............................................................................... 628 10. Krivični zakonik Republike Srbije (izvodi) ........................................................................................ 699

P r e d g o v o r

Ovog 18. oktobra navršio se jedan vek od okončanja Druge haške konferencije, na ko-joj su - pre svega usvajanjem čak 14 međunarodnih ugovora - učvršćeni temelji među-narodnog prava, osobito onog njegovog dela koji uređuje pravila ratovanja. Ovaj korpuspravila, popularno nazvan Haškim pravom, razvijaće se gotovo nezavisno od pravila ozaštiti žrtava rata, Ženevskog prava, čiji razvoj započinje usvajanjem Konvencije o pobolj-šanju položaja ranjenika i bolesnika u suvozemnom ratu 1864. godine, a kulminira usva-janjem četiri Ženevske konvencije koje i danas predstavljaju „tvrdo jezgro“ pravila koja seprimenjuju u oružanim sukobima. Svojevrsni paralelizam biće okončan usvajanjem dvaDopunska protokola uz Ženevske konvencije, čijih se trideset godina trajanja navršilo ovo-ga 8. juna, a koji su, smatra se, srećno spojili Haško i Ženevsko pravo u jedinstveni korpushumanitarnog prava.

U susret ovim jubilejima Fakultet političkih nauka, Crveni krst Srbije i Međunarodnikomitet Crvenog krsta krenuli su sa iskrenim uverenjem da njihovo obeležavanje, osimdužne počasti vizionarskoj prošlosti, treba da nosi pečat savremenog i bude okrenuto bu-dućem - da treba da bude usmereno ka boljem poznavanju, razumevanju i nadasve efi-kasnijoj primeni normi međunarodnog humanitarnog prava. Otuda se činilo da publi-kovanje zbirke dokumenata „Izvori međunarodnog humanitarnog prava“ predstavljaosnov i pretpostavku za postizanje tog cilja.

Takvo opredeljenje zasnovano je i na nekim dobrim, prethodnim iskustvima. Naime,prethodna dva izdanja slične zbirke, koje je Nacionalno društvo Crvenog krsta objavilo1999. godine i 2002. godine, već duže se vreme ne mogu pribaviti. Verujemo da je to zatošto su našla put do onih kojima su - kao i izdanje pred vama - namenjena. A to su oni kojise međunarodnim humanitarnim pravom bave bilo kao predmetom akademskog istraži-vanja, bilo da ga tumače i primenjuju tokom svojih redovnih radnih aktivnosti.

Upravo imajući u vidu ciljne grupe kojima je namenjen, kao i razvoj međunarodnoghumanitarnog prava u prvim godinama XXI veka, Redakcioni odbor se opredelio dakoncept „Izvora“ proširi. Tako se u njemu našao izvod iz Krivičnog zakonika RepublikeSrbije koji pokazuje deo napora da se obaveze iz međunarodnog humanitarnog pravaimplementiraju na nacionalnom nivou. Kao rezultat praćenja novih tendencija, u zborniksu uvrštena običajna pravila međunarodnog humanitarnog prava, kako ih je utvrdioMKCK u studiji o običajnom međunarodnom humanitarnom pravu, i Bilten Generalnogsekretara UN o poštovanju međunarodnog humanitarnog prava od strane snaga UN.

DEO PRVI

ZAŠTITA LICA U RATU

1. ŽENEVSKA KONVENCIJA ZA POBOLJŠANJE POLOŽAJA RANJENIKA I BOLESNIKA U ORUŽANIM SNAGAMA U RATU od 12. avgusta 1949.(I Ženevska konvencija)1

Dole potpisani, Opunomoćenici vlada zastupljenih na Diplomat-skoj konferenciji održanoj u Ženevi od 21. aprila do 12. avgusta 1949.godine u cilju revizije Ženevske konvencije za poboljšanje položaja ra-njenika i bolesnika u vojskama u ratu od 27. jula 1929. godine, spora-zumeli su se u sledećem:

GLAVA IOPŠTE ODREDBE

ČLAN 1.Visoke strane ugovornice obavezuju se da će poštovati ovu Kon-

venciju i da će joj obezbediti poštovanje u svakoj prilici.

ČLAN 2.Pored odredaba koje treba da stupe na snagu još za vreme mira,

ova Konvencija će se primenjivati u slučaju objavljenog rata ili svakogdrugog oružanog sukoba koji izbije između dveju ili više Visokih stra-na ugovornica, čak i ako jedna od njih nije priznala ratno stanje.

Konvencija će se isto tako primenjivati u svim slučajevima okupa-cije cele teritorije jedne Visoke strane ugovornice ili njenog dela, čak iako ta okupacija ne naiđe ni na kakav vojni otpor.

Ako jedna od Sila u sukobu nije učesnik u ovoj Konvenciji, Sileučesnice u Konvenciji ipak će ostati vezane njome u svojim međusob-nim odnosima. One će pored toga biti vezane Konvencijom prema tojSili, ako ta Sila prihvata i primenjuje njene odredbe.

ČLAN 3.U slučaju oružanog sukoba koji nema karakter međunarodnog su-

koba i koji izbije na teritoriji jedne od Visokih strana ugovornica, sva-ka od strana u sukobu biće dužna da primenjuje bar sledeće odredbe:

1) Prema licima koja ne učestvuju neposredno u neprijateljstvi-ma, podrazumevajući tu i pripadnike oružanih snaga koji su

PoštovanjeKonvencije

Primena Konvencije

Sukobi koji nemajumeđunarodnikarakter

1OPŠTE ODREDBE

1. Službeni list FNRJ, br. 24/50

položili oružje i lica onesposobljena za borbu usled bolesti, ra-ne2, lišenja slobode ili iz kojeg bilo drugog uzroka, postupaćese, u svakoj prilici, čovečno, bez ikakve nepovoljne diskrimina-cije zasnovane na rasi, boji kože, veri ili ubeđenju, polu, rođe-nju ili imovnom stanju, ili kome bilo drugom sličnom merilu.U tom cilju zabranjeni su i zabranjuju se, u svako doba i na sva-kom mestu, prema gore navedenim licima sledeći postupci:

a) povrede koje se nanose životu i telesnom integritetu, na-ročito sve vrste ubistva, sakaćenja, svireposti i mučenja;

b) uzimanje talaca;c) povrede ličnog dostojanstva, naročito uvredljivi i poniža-

vajući postupci;d) izricanje i izvršavanje kazni bez prethodnog suđenja od

strane redovnog ustanovljenog suda i propraćenog svimsudskim garantijama koje civilizovani narodi priznaju zaneophodne.

2) Ranjenici3 i bolesnici biće prihvaćeni i negovani.Svaka nepristrasna humanitarna organizacija, kao što je Međuna-rodni komitet crvenog krsta, može da ponudi svoje usluge strana-ma u sukobu.Strane u sukobu će se truditi s druge strane, da stave na snagu pu-tem posebnih sporazuma jedan deo ili i sve ostale odredbe oveKonvencije.Primena prethodnih odredaba neće imati uticaja na pravni položajstrana u sukobu.

ČLAN 4.Neutralne Sile će odredbe ove Konvencije po analogiji primenjiva-

ti i na ranjenike i bolesnike kao i na članove sanitetskog i verskog oso-blja koji pripadaju oružanim snagama strana u sukobu, i koji budu pri-mljeni ili internirani na njihovoj teritoriji, a isto tako i na prikupljenemrtve.

ČLAN 5.Na zaštićena lica koja su pala pod vlast protivničke strane, ova

Konvencija će se primenjivati sve do trenutka njihovog konačnog re-patriranja.

Primena Konvencije i

neutralne Sile

Trajanje primene

Konvencije

2 OPŠTE ODREDBE

2. Pod pojmom rana u smislu ove Konvencije podrazumeva se kako otvore-na rana tako i svaka druga povreda (prim. Redakcione komisije)

3. Pod pojmom ranjenik u smislu ove Konvencije podrazumeva se svakopovredeno lice (prim. Red. komisije).

ČLAN 6.Pored sporazuma izričito predviđenih u članovima 10, 15, 23, 28,

31, 36. i 37. Visoke strane ugovornice moći će zaključivati druge speci-jalne sporazume po svakom pitanju za koje budu smatrale da ga trebaposebno urediti. Nijedan specijalan sporazum neće moći da pogoršapoložaj ranjenika i bolesnika, kao i članova sanitetskog i verskog oso-blja onako kako je on uređen ovom Konvencijom, niti da ograniči pra-va koja im ova Konvencija priznaje.

Ranjenici i bolesnici, kao i članovi sanitetskog i verskog osoblja,uživaće koristi iz ovih sporazuma dokle god se Konvencija na njih pri-menjuje osim ako postoje suprotne odredbe izričito unete u gore na-vedene ili u docnije sporazume ili ako postoje povoljnije mere kojeprema njima bude preduzela koja od strana u sukobu.

ČLAN 7.Ranjenici i bolesnici, kao i članovi sanitetskog i verskog osoblja, ne

mogu se ni u kom slučaju odreći ni delimično ni u celini prava koja imobezbeđuju ova Konvencija i specijalni sporazumi pomenuti u pret-hodnom članu, ukoliko takvih bude bilo.

ČLAN 8.Ova Konvencija će se primenjivati uz sudelovanje i pod nadzorom

Sila zaštitnica čija je dužnost da štite interese strana u sukobu. U tomcilju, Sile zaštitnice će moći, pored svog diplomatskog ili konzularnogosoblja, da naimenuju delegate među svojim sopstvenim državljanimaili među državljanima drugih neutralnih Sila. Za te delegate se moradobiti odobrenje Sile kod koje oni obavljaju svoju misiju.

Strane u sukobu olakšavaće, u najširoj mogućoj meri, zadatakpredstavnika ili delegata Sila zaštitnica.

Predstavnici ili delegati Sila zaštitnica ne smeju ni u kom slučaju daprekorače granice svoje misije, onako kako je ona određena ovomKonvencijom; oni će naročito biti dužni da vode računa o imperativ-nim potrebama bezbednosti države u kojoj obavljaju svoje dužnosti.Njihov rad se može ograničiti, izuzetno i privremeno, jedino kada tozahtevaju imperativni vojni razlozi.

ČLAN 9.Odredbe ove Konvencije ne predstavljaju smetnju za humanitarnu

delatnost koju Međunarodni komitet crvenog krsta, kao i svaka druganepristrasna humanitarna organizacija, budu preduzimali, po odobre-nju zainteresovanih strana u sukobu, u cilju zaštite i pružanja pomoćiranjenicima i bolesnicima, kao i članovima sanitetskog i verskog oso-blja.

Posebni sporazumi

Nemogućnostodricanje odprava

Sile zaštitnice

DelatnostMeđunarodnogkomiteta Crvenog krsta

3OPŠTE ODREDBE

ČLAN 10.Države ugovornice moći će se u svako doba sporazumeti da vrše-

nje zadataka koje ova Konvencija postavlja Silama zaštitnicama pove-re jednoj organizaciji koja pruža sva jemstva za nepristrasno i uspešnosprovođenje tih zadataka u delo.

Ako se ranjenici i bolesnici ili članovi sanitetskog i verskog osoblja nekoriste ili prestanu da se koriste, iz ma kog razloga, delatnošću jedne Si-le zaštitnice ili jedne organizacije određene shodno prvom stavu, Sila ko-ja ih drži biće dužna da traži bilo od neke neutralne države, bilo od neketakve organizacije, da primi na sebe dužnosti koje na osnovu ove Kon-vencije pripadaju Silama zaštitnicama koje su odredile strane u sukobu.

Ako zaštita na taj način ne može da se obezbedi, Sila koja drži ra-njenike i bolesnike ili članove sanitetskog ili verskog osoblja bićedužna da zatraži od neke humanitarne organizacije, kao što je Me-đunarodni komitet crvenog krsta, da primi na sebe humanitarnedužnosti koje na osnovu ove Konvencije leže na silama zaštitnicamaodnosno biće dužna da primi, u granicama odredaba ovog člana, uslu-ge koje joj ponudi takva organizacija.

Svaka neutralna Sila ili svaka organizacija koju je pozvala zaintere-sovana Sila ili koja je u gore navedene svrhe ponudila svoje usluge bićedužna, pri vršenju svoje delatnosti, da ostane svesna odgovornosti pre-ma strani u sukobu čiji su pripadnici lica zaštićena ovom Konvenci-jom, i biće dužna da pruži dovoljna jemstva da je u stanju da primi nasebe dužnosti u pitanju i da ih vrši nepristrasno.

Prethodne odredbe ne mogu se staviti van snage posebnim spora-zumom između Sila od kojih bi jedna, ma i privremeno, bila premadrugoj Sili ili prema njenim saveznicima, ograničena u svojoj slobodipregovaranja usled vojnih događaja, naročito u slučaju okupacije celo-kupne njene teritorije ili jednog njenog znatnog dela.

Kad god se u ovoj Konvenciji pominje Sila zaštitnica, taj izraz istovre-meno označava i organizacije koje je zamenjuju u smislu ovoga člana.

ČLAN 11.U svim slučajevima gde one to budu smatrale korisnim u interesu

zaštićenih lica, naročito za slučaj neslaganja između strana u sukobu uvezi sa primenom ili tumačenjem odredaba ove Konvencije, Sile zaštit-nice pružiće svoje dobre usluge u cilju rešavanja spora.

U tu svrhu svaka od Sila zaštitnica može, na poziv jedne Strane ilipo svom nahođenju, da predloži stranama u sukobu sastanak njihovihpredstavnika, a naročito organa vlasti kojima je poverena sudbina ra-njenika i bolesnika, kao i članova sanitetskog i verskog osoblja, po mo-gućstvu na podesno izabranoj neutralnoj teritoriji. Strane u sukobubiće dužne da se odazovu predlozima koji im u tom smislu buduučinjeni. Sile zaštitnice moći će, u takvom slučaju, da predlože na odo-

Zamena Silezaštitnice

Postupak zarešavanje

nesporazuma

4 OPŠTE ODREDBE

brenje stranama u sukobu neku ličnost koja je pripadnik jedne neu-tralne Sile ili ličnost koju uputi Međunarodni komitet crvenog krsta, ikoja će biti pozvana da učestvuje na tome sastanku.

GLAVA IIO RANJENICIMA I BOLESNICIMA

ČLAN 12.Pripadnici oružanih snaga i ostala lica navedena u sledećem članu,

koji budu ranjeni ili obole, uživaće poštovanje i zaštitu u svakoj prilici.S njima će čovečno postupati i negovati ih strana u sukobu u čijoj

se vlasti oni budu nalazili, bez ikakve nepovoljne diskriminacije zasno-vane na polu, rasi, narodnosti, veroispovesti, političkim mišljenjima ilikome bilo drugom sličnom merilu. Strogo je zabranjena svaka povre-da njihovog života i njihove ličnosti i, između ostalog, njihovo ubijanjeili istrebljenje, mučenje, vršenje nad njima bioloških opita, namernonepružanje lekarske pomoći ili nege, izlaganje opasnostima zaraze iliokruženja stvorenim u tom cilju.

Jedino razlozi lekarske hitnosti dopuštaju prvenstvo u pogledupružanja nege.

Prema ženama će se postupati sa svim posebnim obzirima koji seduguju njihovom polu.

Strana u sukobu, primorana da napusti ranjenike ili bolesnike svo-me protivniku, ostaviće s njima, ukoliko vojni razlozi to dopuste, jedandeo svoga sanitetskog osoblja i materijala da pripomogne njihovoj nezi.

ČLAN 13.Ova konvencija će se primenjivati na ranjenike i bolesnike u sle-

dećim kategorijama:1) na pripadnike oružanih snaga jedne strane u sukobu, kao i pri-

padnike milicije4 i dobrovoljačkih jedinica koji ulaze u sastavtih oružanih snaga;

2) na pripadnike ostalih milicija i pripadnike ostalih dobrovo-ljačkih jedinica, podrazumevajući tu i pripadnike organizova-nih pokreta otpora5, koji pripadaju jednoj strani u sukobu i ko-ji dejstvuju izvan ili u okviru svoje sopstvene teritorije, čak i daje ta teritorija okupirana, pod uslovom da te milicije ili dobro-voljačke jedinice, podrazumevajući tu i ove organizovane po-krete otpora, ispunjavaju sledeće uslove:

Zaštita,postupanje inega; zabranamučenja i medicinskihopita

Ko su ranjenicii bolesnici

5O RANJENICIMA I BOLESNICIMA

4. Narodne vojske (prim. Red. komisije).5. Izraz pripadnici pokreta otpora u smislu ove Konvencije obuhvata i partizane (prim.Red.

komisije).

a) da na čelu imaju lice odgovorno za svoje potčinjene;b) da imaju određen znak za razlikovanje i koji se može

uočiti na odstojanju;c) da otvoreno nose oružje;d) da se pri svojim dejstvima, pridržavaju ratnih zakona i

običaja;3) na pripadnike redovnih oružanih snaga koji izjavljuju da pri-

padaju jednoj vladi ili vlasti koju nije priznala Sila u čijim se ru-kama nalaze;

4) na lica koja prate oružane snage iako neposredno ne ulaze unjihov sastav, kao što su civilni članovi posada vojnih vazduho-plova, ratni dopisnici, snabdevači, članovi radnih jedinica ilislužbi čija je dužnost da se staraju o udobnosti vojske, pod uslo-vom, da su za to dobila dozvolu od oružanih snaga u čijoj sepratnji nalaze;

5) na članove posada, podrazumevajući tu komandante, pilote iučesnike trgovačke mornarice i posade civilnog vazduhoplov-stva strana u sukobu koji ne uživaju povoljniji postupak naosnovu drugih odredaba međunarodnog prava;

6) na stanovništvo neokupirane teritorije koje se usled približava-nja neprijatelja, dobrovoljno diže na oružje da bi pružilo otporneprijateljskoj najezdi a koje nije imalo vremena da se organi-zuje kao redovna oružana sila, ako ono otvoreno nosi oružje iako poštuje ratne zakone i običaje.

ČLAN 14.Vodeći računa o odredbama prethodnog člana, ranjenici i bolesni-

ci jedne zaraćene strane koji su pali pod vlast protivnika biće ratni za-robljenici i na njih će se primenjivati pravila međunarodnog prava oratnim zarobljenicima.

ČLAN 15.U svako doba a naročito posle okršaja, strane u sukobu preduzeće

bez odlaganja sve moguće mere da se pronađu i pokupe ranjenici i bo-lesnici, da se zaštite protiv pljačke i zlostavljanja i da im se obezbedipotrebna nega, kao i da se pronađu mrtvi i da se spreči njihovopljačkanje.

Kad god to prilike dopuste, zaključiće se primirje, prekid vatre ililokalni sporazumi u cilju da se uklone, razmene i prenesu ranjenici ko-ji su ostali na bojnom polju.

Lokalni sporazumi mogu se isto tako zaključivati između strana usukobu radi evakuacije ili razmene ranjenika i bolesnika iz jedne op-sednute ili opkoljene zone kao i radi prolaza sanitetskog i verskog oso-blja i sanitetskog materijala u tu zonu.

Položaj kadpadnu u

zarobljeništvo

Pronalaženje,zaštita, nega,

evakuacija,razmena

Lokalni sporazumi

6 O RANJENICIMA I BOLESNICIMA

ČLAN 16.Strane u sukobu dužne su, u što je moguće kraćem roku, da popišu

sve podatke koji su u stanju da doprinesu identifikovanju ranjenika,bolesnika i umrlih sa protivničke strane koji su pali pod njenu vlast. Tipodaci treba po mogućstvu da sadrže:

a) naznačenje Sile čiji su pripadnici;b) broj vojne jedinice ili broj matrikule;c) prezime;d) lično ime ili imena;e) datum rođenja;f) svaki drugi podatak koji se nalazi na ličnoj ispravi ili na ploči-

ci o identitetu;g) datum i mesto zarobljavanja ili smrti;h) podaci o ranama, bolesti ili uzroku smrti.Gore navedeni podaci moraju se, u najkraćem mogućem roku, do-

staviti Birou za obaveštenja, predviđenom u članu 122. Ženevske kon-vencije o postupanju sa ratnim zarobljenicima od 12. avgusta 1949. go-dine, koji će ih dostaviti Sili čija su ta lica pripadnici, posredstvom Si-le zaštitnice i Centralne agencije za ratne zarobljenike.

Strane u sukobu ustanoviće i saopštavaće jedna drugoj, na načinodređen u prethodnom stavu, propisno potvrđene umrlice ili spiskovesmrtnih slučajeva. One će isto tako prikupljati i jedna drugoj dostavlja-ti, posredstvom istoga Biroa, polovinu dvostruke pločice o identitetu,testamente i ostala dokumenta od važnosti za porodicu umrlih, novac,i, uopšte, sve predmete koji se nađu kod mrtvih a koji imaju neke stvar-ne ili afekcione vrednosti. Ti predmeti, kao i predmeti za koje nijeutvrđeno kome pripadaju, slaće se u zapečaćenim paketima, sa spro-vodnom izjavom koja će sadržavati sve pojedinosti potrebne za identi-fikovanje umrlog pritežaoca, kao i potpun popis sadržine paketa.

ČLAN 17.Strane u sukobu će se starati da se pre zakopavanja ili spaljivanja

mrtvih, koja će se vršiti pojedinačno, ukoliko to prilike dozvole izvršipažljiv i po mogućstvu lekarski pregled leševa, u cilju konstatovanjasmrti, ustanovljenja identiteta i mogućnosti da se o tome podnese iz-veštaj. Polovina dvostruke pločice o identitetu ili sama pločica, ako seradi o običnoj pločici, treba da ostane na lešu.

Leševi se smeju spaljivati samo ako to iziskuju neodoljivi razlozihigijene ili razlozi koji proističu iz veroispovesti umrlih. U slučaju spa-ljivanja, napomena o tome sa svim potrebnim pojedinostima uneće seu umrlicu ili u zvanično potvrđeni spisak o smrtnim slučajevima, uznavođenje razloga zbog kojih je leš spaljen.

Strane u sukobu će se starati, pored toga, da umrla lica budu pri-stojno sahranjena, po mogućstvu shodno obredima veroispovesti ko-

Uzimanje i dostavljanjepodataka

Stvari umrlog

Postupak samrtvima

Služba za grobove

7O RANJENICIMA I BOLESNICIMA

joj pripadaju, da im grobovi budu poštovani, grupisani po mogućstvuprema državljanstvu umrlih, pristojno održavani i tako obeleženi da semogu uvek pronaći. U tome cilju one će u početku neprijateljstava or-ganizovati zvaničnu Službu za grobove, u svrhu da omoguće eventual-na iskopavanja sahranjenih, da obezbede identifikovanje leševa, magde se grobovi nalazili, i njihov eventualni prenos u zemlju porekla.Ove odredbe se isto tako primenjuju i na pepeo koji čuva Služba zagrobove dok zemlja porekla ne obavesti o poslednjim merama koježeli da preduzme u vezi s tim.

Čim to prilike dozvole, a najkasnije po okončanju neprijateljstava, teslužbe će, posredstvom Biroa za obaveštenja pomenutog u stavu dru-gom člana 16, razmeniti spiskove koji će sadržavati tačno mesto ioznačenje grobova, kao i podatke koji se odnose na mrtve koji su tu sa-hranjeni.

ČLAN 18.Vojna vlast može, pozivajući se na milosrđe, pozvati stanovnike da

oni, pod njenim nadzorom, dobrovoljno prikupljaju i neguju ranjeni-ke i bolesnike, ukazujući licima koja su se odazvala tome pozivu zašti-tu i potrebne olakšice. Za slučaj da protivnička strana zauzme ili po-vrati to područje pod svoju vlast, ona će tim licima i dalje ukazivati tuzaštitu i olakšice.

Vojna vlast mora dozvoliti stanovnicima i društvima za pomoć,čak i u zauzetim ili okupiranim područjima, da dobrovoljno prikuplja-ju i neguju ranjenike ili bolesnike bez obzira čiji su oni državljani.Građansko stanovništvo dužno je da poštuje te ranjenike i bolesnike anaročito ne sme nad njima da vrši nikakva dela nasilja.

Niko nikad ne sme biti uznemiravan ili kažnjavan zato što jepružao negu ranjenicima ili bolesnicima.

Odredbe ovog člana ne oslobađaju okupirajuću Silu obaveza kojeona ima prema ranjenicima i bolesnicima u pogledu ukazivanja sani-tetske i moralne pomoći.

GLAVA IIIO SANITETSKIM JEDINICAMA I USTANOVAMA

ČLAN 19.Stalne ustanove i pokretne sanitetske jedinice sanitetske službe ne

mogu ni u kojoj prilici biti predmet napada, nego će ih strane u suko-bu u svako doba poštovati i štititi. Ako padnu u ruke protivničkoj stra-ni, one mogu da nastave svoj rad sve dok Sila koja ih je zarobila samane obezbedi negu potrebnu ranjenicima i bolesnicima koji se nalaze utim ustanovama i jedinicama.

Uloga stanovništva

Zaštita od napada i

poštovanje

8 O SANITETSKIM JEDINICAMA I USTANOVAMA

Nadležne vlasti će se starati da gore navedene sanitetske ustanovei jedinice budu, u granicama mogućnosti, tako raspoređene da eventu-alni napadi protiv vojnih objekata ne budu u stanju da te sanitetskeustanove i jedinice dovedu u opasnost.

ČLAN 20.Bolnički brodovi koji uživaju pravo na zaštitu po Ženevskoj kon-

venciji za poboljšanje sudbine ranjenika, bolesnika i brodolomnikaoružanih snaga na moru od 12. avgusta 1949. godine, ne smeju biti na-padani sa kopna.

ČLAN 21.Zaštita koju uživaju stalne ustanove i pokretne sanitetske jedinice

sanitetske službe može prestati samo ako se one upotrebe, pored nji-hovih humanih dužnosti, za vršenje radnji štetnih po neprijatelja. Ipak,zaštita prestaje tek posle upućivanja obavezne opomene, koje će u svi-ma pogodnim slučajevima ostaviti razuman rok i tek pošto ta opome-na ostane bez dejstva.

ČLAN 22.Neće se smatrati kao radnje koje lišavaju neku sanitetsku jedinicu

ili ustanovu zaštite obezbeđene članom 19:1. činjenica da je osoblje jedinice ili ustanove naoružano i da upo-

trebljava svoje oružje radi sopstvene odbrane ili radi odbranesvojih ranjenika i bolesnika;

2. činjenica da, u nedostatku naoružanih bolničara, jedinicu iliustanovu čuva odeljenje vojnika, straža ili oružana pratnja;

3. činjenica da se u jedinici ili ustanovi nalazi lično oružje ili mu-nicija oduzeti ranjenicima i bolesnicima a koje još nije predatonadležnoj službi;

4. činjenica da se u jedinici ili ustanovi nalazi osoblje ili materijalveterinarske službe, a da ne čine njihov sastavni deo;

5. činjenica da se humanitarna delatnost sanitetskih jedinica iliustanova ili njihovog osoblja prostire i na ranjena ili bolesnagrađanska lica.

ČLAN 23.Države ugovornice još u vreme mira, a strane u sukobu po otvara-

nju neprijateljstava mogu ustanoviti na svojoj sopstvenoj teritoriji i,ako za tim postoji potreba, na okupiranim teritorijama, sanitetske zo-ne i sanitetska mesta tako organizovana da stave van domašaja rata ra-njenike i bolesnike, kao i osoblje kome je stavljeno u zadatak uređenjei uprava tih zona i mesta i nega koja se ima dati u njima okupljenim li-cima.

Zabrana napada na bolničke brodove

Kada prestajezaštita

Činjenice zbogkojih ne prestaje zaštita

Sanitetske zonei mesta

9O SANITETSKIM JEDINICAMA I USTANOVAMA

Čim otpočne sukob i u toku njegovog trajanja zainteresovane stranemogu između sebe da zaključe sporazume o priznanju sanitetskih zonai mesta koje budu ustanovile. One će u tu svrhu moći da stave na snaguodredbe predviđene u nacrtu sporazuma koji je priložen ovoj Konven-ciji, unoseći u njega eventualne izmene koje budu smatrale potrebnim.

Sile zaštitnice i Međunarodni komitet crvenog krsta pozivaju se daukažu svoje dobre usluge u cilju da se olakša ustanovljenje i priznanjetih sanitetskih zona i mesta.

GLAVA IVO OSOBLJU

ČLAN 24.Sanitetsko osoblje isključivo namenjeno pronalaženju, prikuplja-

nju i nezi ranjenika i bolesnika ili sprečavanju bolesti, osoblje is-ključivo namenjeno upravljanju sanitetskim jedinicama i ustanovama,kao i vojni sveštenici pridodati oružanim snagama, imaju se poštovatii štititi u svakoj prilici.

ČLAN 25.Isto se tako imaju poštovati i štititi i vojna lica naročito obučena da

se, u slučaju potrebe, iskoriste kao pomoćni bolničari ili nosioci ranje-nika pri pronalaženju, prikupljanju, prenošenju ili negovanju ranjeni-ka i bolesnika, ako vrše te službe u trenutku kad stupe u dodir s nepri-jateljem ili kad padnu pod njegovu vlast.

ČLAN 26.Sa osobljem pomenutim u članu 24. izjednačuje se osoblje nacio-

nalnih društava Crvenog krsta kao i osoblje ostalih dobrovoljnihdruštava za pružanje pomoći, koja su uredno priznata i ovlašćena odsvojih vlada, a koje bude upotrebljeno za iste dužnosti kao i osoblje okome je reč u pomenutom članu, pod uslovom da osoblje tih društavabude podvrgnuto vojnim zakonima i pravilima.

Svaka Visoka strana ugovornica saopštiće drugoj Strani, bilo još zavreme mira, bilo u početku ili u toku neprijateljstava, u svakom sluča-ju pre svakog stvarnog korišćenja, imena društava koja ona bude ovla-stila da ukazuju svoju pomoć, pod njenom odgovornošću, zvaničnojsanitetskoj službi njenih oružanih snaga.

ČLAN 27.Priznato društvo neke neutralne zemlje može ukazati pomoć svo-

ga osoblja i svojih sanitetskih jedinica nekoj strani u sukobu samo uzprethodni pristanak njegove sopstvene vlade i po odobrenju samestrane u sukobu. To osoblje i te jedinice stavljaju se pod nadzor te stra-ne u sukobu.

Poštovanje izaštita stalnog

osoblja

Poštovanje izaštita

pomoćnog privremenog

osoblja

Položaj osobljaCrvenog krsta i

drugih društava

za pomoć

Društava za pomoć

neutralnih zemalja

10 O OSOBLJU

Neutralna vlada saopštava taj pristanak protivničkoj strani onedržave koja prihvata tu pomoć. Strana u sukobu koja tu pomoć prihva-ta dužna je da pre svakog korišćenja te pomoći, o tome obavesti pro-tivničku stranu.

Ta pomoć se ni u kojoj prilici ne sme smatrati kao uplitanje u sukob.Članovi osoblja o kome je reč u stavu prvom moraju biti uredno

snabdeveni ispravama predviđenim u članu 40. pre nego što napusteneutralnu zemlju kojoj pripadaju.

ČLAN 28.Osoblje označeno u članovima 24. i 26. može biti zadržano, ako

padne pod vlast protivničke strane, samo dok to iziskuju zdravstvenostanje, duhovne potrebe i broj ratnih zarobljenika.

Članovi osoblja koje na taj način bude zadržano neće se smatratiratnim zarobljenicima. Međutim, oni će se koristiti u najmanju rukusvim odredbama Ženevske konvencije o postupanju sa ratnim zaro-bljenicima od 12. avgusta 1949. godine. Oni će nastaviti da vrše, uokviru vojnih zakona i propisa Sile u čijoj se vlasti nalaze, a pod vlašćunjenih nadležnih organa i saobrazno profesionalnoj savesti, svoje le-karske i duhovne dužnosti u korist ratnih zarobljenika prvenstvenoonih oružanih snaga kojima i oni sami pripadaju. Oni će, sem toga, privršenju svoje lekarske i duhovne misije, uživati i sledeće olakšice:

a) Biće ovlašćeni da povremeno posećuju ratne zarobljenike kojise nalaze u radnim jedinicama ili u bolnicama smeštenim izvanlogora. Vlast koja ih drži staviće im na raspoloženje, u tom ci-lju, potrebna prevozna sredstva.

b) U svakom logoru, vojni lekar najstariji po rangu u najvišemčinu biće odgovoran pred vojnim vlastima logora za sve što seodnosi na delatnosti zadržanog sanitetskog osoblja. U tom ci-lju, strane u sukobu će se još u početku neprijateljstava spora-zumeti o odgovarajućim činovima svoga sanitetskog osoblja,podrazumevajući tu i osoblje društava o kojima je reč u članu26. Za sva pitanja koja se odnose na njihovu misiju, taj lekar,kao i vojni sveštenici, imaće neposredan pristup kod nadležnihlogorskih vlasti. Ove će im pružati sve olakšice potrebne za pre-pisku koja ima veze sa tim pitanjima.

c) I pored toga što je podvrgnuta unutrašnjoj disciplini logora ukome se nalazi, zadržano osoblje se ne sme primoravati ni nakakav rad stran njegovoj lekarskoj odnosno verskoj misiji.

U toku neprijateljstava, strane u sukobu će se sporazumeti o even-tualnom zamenjivanju zadržanog osoblja i utvrdiće načine i postupaktoga zamenjivanja.

Nijedna od prethodnih odredaba ne razrešava Silu koja ovo oso-blje drži od njenih obaveza prema ratnim zarobljenicima u sanitet-skom i verskom pogledu.

Osoblje zadržano radinege zarobljenika

11O OSOBLJU

ČLAN 29.Osoblje označeno u članu 25. koje padne u ruke neprijatelju, sma-

traće se ratnim zarobljenicima, ali će se upotrebljavati za zadatke sani-tetske prirode ukoliko se za tim ukaže potreba.

ČLAN 30.Članovi osoblja čije zadržavanje nije neophodno u smislu odreda-

ba člana 28. vratiće se strani u sukobu čiji su pripadnici, čim se otvoriput za njihov povratak i čim to dopuste vojne potrebe.

Dok očekuju svoj povratak, oni se ne smatraju ratnim zarobljeni-cima. Ipak, oni će se koristiti svim odredbama Ženevske konvencije opostupanju sa ratnim zarobljenicima od 12. avgusta 1949. godine. Oniće i dalje vršiti svoje dužnosti pod rukovodstvom protivničke strane aprvenstveno će se upotrebljavati za negovanje ranjenika i bolesnikaone strane u sukobu čiji su pripadnici.

Pri svome polasku, oni će sobom poneti stvari, predmete ličneupotrebe, vrednosti i instrumenti koji im lično pripadaju.

ČLAN 31.Izbor osoblja čiji je povratak strani u sukobu predviđen na osnovu

člana 30. izvršiće se bez obzira na rasu, veroispovest ili političkomišljenje članova toga osoblja, a prvenstveno prema hronološkom re-du njihovog zarobljavanja i njihovom stanju zdravlja.

Čim otpočnu neprijateljstva, strane u sukobu, mogu utvrditi putemposebnih sporazuma procenat osoblja koje se ima zadržati u odnosuna broj zarobljenika kao i raspodelu toga osoblja po logorima.

ČLAN 32.Ne mogu biti zadržana lica označena u članu 27. koja padnu pod

vlast protivničke strane.Ukoliko nema suprotnog sporazuma, ona su ovlašćena da se vrate

u svoju zemlju ili, ako to nije moguće, na teritoriju strane u sukobu učijoj su se službi nalazila, čim se otvori put za njihov povratak i čim todopuste vojne potrebe. Očekujući svoj povratak, ona će i dalje vršitisvoje dužnosti pod rukovodstvom protivničke strane; ona će se prven-stveno upotrebljavati za negovanje ranjenika i bolesnika one strane usukobu u čijoj su se službi nalazila.

Pri svome polasku, ona će sobom poneti stvari, predmete ličneupotrebe i vrednosti, instrumente, oružje i po mogućstvu prenosnasredstva koja im pripadaju.

Strane u sukobu obezbediće tome osoblju, dok se nalazi u njihovojvlasti, istu ishranu, isti smeštaj, iste prinadležnosti i istu platu kao i od-govarajućem osoblju svoje vojske. Hrana u svakom slučaju mora bitidovoljna po količini, kakvoći i raznovrsnosti da zainteresovanimaobezbedi pravilnu ravnotežu u pogledu zdravlja.

Položaj zarobljenog

pomoćnog privremenog

osobljaVraćanje

stalnog osoblja

Izbor osoblja zavraćanje

Vraćanje osoblja

neutralnih zemalja

12 O OSOBLJU

GLAVA VO ZGRADAMA I MATERIJALU

ČLAN 33.Materijal pokretnih sanitetskih jedinica oružanih snaga koje pad-

nu pod vlast protivničke strane ostaje i nadalje namenjen ranjenicimai bolesnicima.

Zgrade, materijal i stovarišta stalnih sanitetskih ustanova oružanihsnaga ostaju i nadalje podvrgnuti ratnom pravu, ali ne mogu biti upo-trebljeni u neku drugu svrhu dokle god su potrebni ranjenicima i bole-snicima. Međutim, komandanti vojske u ratu mogu se njima koristiti uslučaju neodložne vojne potrebe, pod uslovom da su prethodno predu-zeli potrebne mere za udobnost bolesnika i ranjenika koji se tu neguju.

Materijal i stovarišta o kojima je reč u ovome članu ne smeju se na-merno uništavati.

ČLAN 34.Pokretna i nepokretna imovina društava za pružanje pomoći koji-

ma su priznate povlastice po ovoj Konvenciji smatra se kao privatnovlasništvo.

Pravo rekvizicije priznato zaraćenim stranama ratnim zakonima iobičajima vrši se samo u slučaju neodložne potrebe i to tek pošto seprethodno obezbedi potreba ranjenika i bolesnika.

GLAVA VIO SANITETSKIM TRANSPORTIMA

ČLAN 35.Transporti ranjenika i bolesnika ili sanitetskog materijala imaju se

poštovati i štititi na isti način kao i pokretne sanitetske jedinice.Kada ti transporti ili vozila padnu u ruke protivniku, na njih se pri-

menjuju ratni zakoni, pod uslovom da strana u sukobu koja ih uzaptiu svakom slučaju uzme na sebe brigu o ranjenicima i bolesnicima ko-ji se u njima nalaze.

Civilno osoblje i sva prevozna sredstva koja potiču iz rekvizicijepodleže opštim pravilima međunarodnog prava.

ČLAN 36.Sanitetski vazduhoplovi, to jest vazduhoplovi koji se upotrebljava-

ju isključivo za evakuisanje ranjenika i bolesnika kao i za prenos sani-tetskog osoblja i materijala, ne smeju biti predmet napada nego ih za-raćene strane moraju poštovati za vreme letova koje oni vrše na visi-nama, u časovima i po putevima naročito ugovorenih između svih za-interesovanih zaraćenih strana.

Način raspolaganjaprotivničkimzgradama i materijalom

Imovinadruštava za pomoćRekvizicija

Poštovanje izaštitaSlučaj uzapćenja

Sanitetski vazduhoplovi

13O ZGRADAMA I MATERIJALU

Oni, pored nacionalnih boja, moraju da nose na uočljiv način znakraspoznavanja predviđen u članu 38, na svojoj donjoj, gornjoj i nabočnim površinama. Oni moraju biti snabdeveni i svakim drugimznakom ili sredstvom za raspoznavanje koji su sporazumom utvrđeniizmeđu zaraćenih strana bilo u početku, bilo u toku neprijateljstava.

Ukoliko nije drukčije ugovoreno, zabranjeno je nadletanje neprija-teljske teritorije ili teritorije koju je neprijatelj okupirao.

Sanitetski vazduhoplovi moraju se povinovati svakom pozivu dase spuste na zemlju. U slučaju tako nametnutog spuštanja, vazduho-plov, sa licima koja se u njemu nalaze, može posle eventualnog pregle-da da nastavi svoj let.

Ako dođe do slučajnog spuštanja na neprijateljsku teritoriju ili nateritoriju okupiranu od neprijatelja ranjenici i bolesnici, kao i posadavazduhoplova, postaju ratni zarobljenici. Sa sanitetskim osobljem imase postupati shodno članu 24. i u sledećim članovima.

ČLAN 37.Sanitetski vazduhoplovi strana u sukobu mogu, uz ograničenje iz

stava drugog, preletati preko teritorije neutralnih Sila i na nju sespuštati ili pristajati u slučaju potrebe ili radi snabdevanja. Oni sudužni da neutralne Sile prethodno obaveste o svome preletanju prekonjihove teritorije i da se povinuju svakom pozivu za spuštanje odno-sno pristajanje. Oni su zaštićeni od napada samo dok lete ne visinama,u časovima i po putu koji su naročito ugovoreni između strana u su-kobu i zainteresovanih neutralnih Sila.

Međutim, neutralne Sile mogu da postave uslove ili ograničenja upogledu preletanja svoje teritorije od strane sanitetskih vazduhoplovaili u pogledu njihovog spuštanja. Ti eventualni uslovi ili ograničenjaprimenjivaće se na isti način na sve strane u sukobu.

Ranjenike ili bolesnike koje sanitetski vazduhoplov, uz pristanakmesne vlasti, iskrca na neutralnu teritoriju, neutralna država mora za-držati kada to zahteva međunarodno pravo, kako oni ne bi ponovouzeli učešća u ratnim operacijama, ukoliko ne postoji drukčiji spora-zum između neutralne države i strana u sukobu. Troškove oko smešta-ja i interniranja podnosi Sila kojoj pripadaju ti ranjenici i bolesnici.

GLAVA VIIO ZNAKU RASPOZNAVANJA

ČLAN 38.Kao znamenje i znak raspoznavanja sanitetske službe u vojskama

zadržava se, kao priznanje Švajcarskoj, heraldički znak crvenog krstana belom polju, obrnuto redu federalnih boja.

Sanitetski vazduhoplovi i

neutralna teritorija

Iskrcavanje ranjenika

Crveni krst idrugi znaci

raspoznavanja

14 O SANITETSKIM TRANSPORTIMA

Međutim, za zemlje koje već upotrebljavaju kao znak raspoznava-nja, umesto crvenog krsta, crveni polumesec ili crvenog lava i crvenosunce na belom polju, ta znamenja su isto tako dopuštena u smislu oveKonvencije.

ČLAN 39.Znamenje će se, pod nadzorom nadležne vojne vlasti, nalaziti na

zastavama, na trakama koje se nose oko ruke, kao i na svemu materi-jalnu koji ima veze sa sanitetskom službom.

ČLAN 40.Osoblje o kome je reč u članu 24, i u članovima 26. i 27. nosi,

pričvršćenu na levoj ruci traku otpornu na vlagu i snabdevenu zna-kom raspoznavanja, koju izdaje i na koju stavlja žig vojna vlast.

To osoblje nosi pri sebi isto tako, pored pločice o identitetu pred-viđene članom 16, posebnu ličnu kartu snabdevenu znakom raspozna-vanja. Ta lična karta mora biti otporna na vlagu i imati takve razmereda se može staviti u džep. Ona treba da bude ispisana na nacionalnomjeziku, i da sadrži bar prezime i ime, datum rođenja, čin, broj matriku-le svog nosioca. Slična karta treba da potvrdi u kome svojstvu on imapravo na zaštitu ove Konvencije. Na ličnoj karti mora da se nalazi fo-tografija nosioca i, pored toga, njegov potpis, ili otisci prstiju, ili i jed-no i drugo. Na njoj mora biti utisnut suvi žig vojne vlasti.

Lična karta mora biti jednoobrazna u svakoj vojsci i što je mogućeviše po istom uzoru u vojskama Sila ugovornica. Strane u sukobu mo-gu se poslužiti obrascem koji je priložen kao primer uz ovu Konvenci-ju. One će jedna drugoj, na početku neprijateljstava, dostaviti obrazackoji upotrebljavaju. Svaka lična karta će se izraditi, po mogućstvu, baru dva primerka, od kojih jedan ostaje na čuvanju kod sile čiji je pripad-nik vlasnik lične karte.

Gore navedeno osoblje ne može, ni u kom slučaju, biti lišeno nisvojih znakova ni svoje lične karte niti prava da nosi traku. U slučajuda ih izgubi, ono ima pravo da dobije duplikat lične karte i zamenu zaizgubljene znake.

ČLAN 41.Osoblje označeno u članu 25. nosi, samo dok vrši sanitetske dužno-

sti, belu traku oko ruke koja u sredini ima znak raspoznavanja, ali sma-njenih razmera, a koju izdaje i na koju stavlja žig vojna vlast.

Vojne lične karte koje bude imalo to osoblje sadržavaće posebnuoznaku o sanitetskoj obuci koju ima vlasnik lične karte, o privremenojprirodi njegovih dužnosti i o pravu koje ima na nošenje trake.

Upotreba znaka

Znak i ličnakarta za stalnoosoblje

Znak i ličnakarta za pomoćno privremenoosoblje

15O ZNAKU RASPOZNAVANJA

ČLAN 42.Zastava raspoznavanja iz ove Konvencije može se isticati samo na

onim sanitetskim jedinicama i ustanovama za koje ona naređuje da sepoštuju i samo sa pristankom vojne vlasti.

U pokretnim jedinicama kao i u stalnim ustanovama, uz nju semože istaći nacionalna zastava strane u sukobu kojoj pripada jedinicaili ustanova.

Međutim, sanitetske jedinice koje padnu pod vlast neprijateljaističu samo zastavu iz ove Konvencije.

Strane u sukobu će, ukoliko to vojni razlozi dopuste, preduzeti po-trebne mere da neprijateljskim suvozemnim, vazduhoplovnim i po-morskim snagama učine jasno vidljivim znake raspoznavanja kojioznačavaju sanitetske jedinice i ustanove, u cilju da se otkloni mo-gućnost svakog napada na njih.

ČLAN 43.Sanitetske jedinice neutralnih zemalja koje su, pod uslovima pred-

viđenim u članu 27, ovlašćene da pružaju svoje usluge jednoj za-raćenoj strani, moraju pored zastave iz ove Konvencije, da ističu i na-cionalnu zastavu te zaraćene strane, ako se ova koristi pravom koje jojdaje član 42.

Ukoliko nadležna vojna vlast drukčije ne naredi, te sanitetske jedi-nice mogu u svakoj prilici isticati svoju nacionalnu zastavu, čak i akopadnu u ruke protivničkoj strani.

ČLAN 44.Znamenje crvenog krsta na belom polju i reči crveni krst ili Ženev-

ski krst, mogu se, sa izuzetkom slučajeva predviđenih u sledećim sta-vovima ovoga člana upotrebljavati, bilo za vreme mira, ili za vreme ra-ta, jedino radi označavanja ili zaštite sanitetskih jedinica i ustanova,osoblja i materijala zaštićenih ovom Konvencijom i drugim međuna-rodnim konvencijama kojima se regulišu slična pitanja. To isto važi i upogledu znamenja o kojima je reč u članu 38, drugi stav, za zemlje ko-je ih upotrebljavaju. Nacionalna društva Crvenog krsta i druga društ-va o kojima je reč u članu 26. imaju pravo na upotrebu znaka za ras-poznavanje kojim se daje zaštita Konvencije samo u okviru odredabaovoga stava.

Sem toga, nacionalna društva Crvenog krsta (Crvenog polumese-ca, Crvenog lava i sunca) mogu u doba mira, saobrazno nacionalnomzakonodavstvu, upotrebljavati ime i znamenje Crvenog krsta za ostalesvoje delatnosti koje su u skladu s načelima izraženim od straneMeđunarodnih konferencija crvenog krsta. Kada se te delatnosti na-stavljaju i u doba rata, uslovi upotrebe znamenja moraju biti takvi da

Znak i znaci zaraspoznavanje

sanitetskih jedinica i ustanova

Zastave jedinica

neutralnih zemalja

Propisi oupotrebi znakova

16 O ZNAKU RASPOZNAVANJA

se ne može smatrati kao da se time daje zaštita Konvencije; znamenjetreba da bude relativno malih razmera i ono se ne može stavljati natraku oko ruke niti na krovove zgrada.

Međunarodne organizacije crvenog krsta i njihovo uredno opuno-moćeno osoblje ovlašćeni su da se u svako doba služe znakom Crve-nog krsta na belom polju.

Izuzetno, u skladu s nacionalnim zakonodavstvom, i uz izričnoodobrenje kojeg od nacionalnih društava Crvenog krsta (Crvenog po-lumeseca, Crvenog lava i sunca) može se znamenje ove Konvencijeupotrebljavati u doba mira za označavanje prevoznih sredstava kojasluže kao ambulantna kola i za obeležavanje stanica za pomoć is-ključivo namenjenih da ukazuju besplatnu negu ranjenicima ili bole-snicima.

GLAVA VIIIO IZVRŠENJU KONVENCIJE

ČLAN 45.Svaka Strana u sukobu dužna je da, preko svojih vrhovnih koman-

danata, do pojedinosti obezbedi izvršenje prethodnih članova, kao i dase postara za regulisanje nepredviđenih slučajeva, shodno opštimnačelima ove Konvencije.

ČLAN 46.Zabranjene su mere represalija protiv ranjenika, bolesnika, osoblja,

zgrada ili materijala koje štiti Konvencija.

ČLAN 47.Visoke strane ugovornice obavezuju se da u svojim zemljama vrše,

za vreme mira kao i za vreme rata, što je moguće šire upoznavanje sta-novništva sa tekstom ove Konvencije, a naročito da proučavanje nje-nih odredaba unesu u programe vojne nastave a, po mogućstvu, igrađanske nastave, kako bi s načelima Konvencije bilo upoznato celo-kupno stanovništvo, naročito oružane snage koje učestvuju u borba-ma, sanitetsko osoblje i vojni sveštenici.

ČLAN 48.Visoke strane ugovornice dostavljaće jedna drugoj preko Švajcar-

skog federalnog veća, a za vreme neprijateljstava posredstvom Silazaštitnica, zvanične prevode ove Konvencije, kao i zakone i pravilnikekoje bi donele u cilju da obezbede njenu primenu.

Obezbeđenje izvršenja prekovrhovnih komandanata

Zabrana represalija

Upoznavanje stanovništva saodredbamaKonvencije

Razmena prevoda Konvencije i propisa o njenojprimeni

17O IZVRŠENJU KONVENCIJE

GLAVA IXO SUZBIJANJU ZLOUPOTREBA I POVREDA

ČLAN 49.Visoke strane ugovornice obavezuju se da će preduzeti svaku zako-

nodavnu meru potrebnu radi propisivanja odgovarajućih krivičnihsankcija protivu lica koja su izvršila ili koja su izdala naređenja da se iz-vrši koja od teških povreda ove Konvencije određenih u sledećem članu.

Svaka Strana ugovornica biće dužna da pronalazi lica osumnjičenada su izvršila, ili da su naredila da se izvrši, koja od tih teških povreda,i ona će biti obavezna da ih izvede pred svoje sopstvene sudove, bezobzira na njihovo državljanstvo. Ona isto tako može, ako to više voli, aprema uslovima predviđenim u njenom sopstvenom zakonodavstvu,da ih preda na suđenje kojoj drugoj Strani ugovornici zainteresovanoju sudskom gonjenju, ukoliko ta Strana ugovornica protiv pomenutihlica raspolaže dovoljnim dokazima.

Svaka Strana ugovornica preduzeće potrebne mere u cilju suzbija-nja dela protivnih odredbama ove Konvencije, a koja ne predstavljajuteške povrede određene u sledećem članu.

Okrivljeni će u svakoj prilici uživati garantije postupka i slobodneodbrane koje ne smeju biti manje od onih koje su predviđene u članu105. i sledećim članovima Ženevske konvencije o postupanju sa rat-nim zarobljenicima od 12. avgusta 1949. godine.

ČLAN 50.Teške povrede koje se imaju u vidu u prethodnom članu jesu po-

vrede koje obuhvataju jedno od sledećih dela, ako su ona izvršena pro-tiv lica ili dobara koje štiti Konvencija: hotimično ubistvo, mučenje ilinečovečno postupanje, podrazumevajući tu i biološke opite, namernoprouzrokovanje velikih patnji ili nanošenje ozbiljnih povreda telu ilizdravlju, uništenje ili prisvajanje imovine koje nije opravdano vojnimpotrebama i koje je izvršeno u velikim razmerama i na nedozvoljen isamovoljan način.

ČLAN 51.Nijedna Strana ugovornica ne može osloboditi samu sebe, niti dru-

gu Stranu ugovornicu, odgovornosti koju je ona sama ili ta druga Stra-na ugovornica na sebe navukla usled povreda predviđenih u prethod-nom članu.

ČLAN 52.Na zahtev jedne strane u sukobu, mora se povodom svake navede-

ne povrede Konvencije, otvoriti istraga, na način koji će utvrditi zain-teresovane strane.

Kažnjavanje zapovredu

Konvencije

Teške povrede

Odgovornost Strana

ugovornica

Istraga - postupak

18 O SUZBIJANJU ZLOUPOTREBA I POVREDA

Ako sporazum o postupku istrage nije postignut, strane će se spo-razumeti da izaberu arbitra koji će odlučiti o postupku koji se ima pri-meniti.

Pošto se povreda ustanovi, strane u sukobu će je otkloniti i suzbitiu najkraćem mogućem roku.

ČLAN 53.Svim privatnim licima, društvima ili trgovačkim firmama, kako

javnim tako i privatnim, izuzev onih koji na to imaju pravo na osnovuove Konvencije, zabranjuje se u svako doba upotreba znamenja ili na-ziva Crveni krst ili Ženevski krst, kao i svakog znaka ili naziva kojipredstavljaju podražavanje, bez obzira koji je cilj te upotrebe i od ka-da su ta znamenja ili nazivi usvojeni.

S obzirom na priznanje ukazano Švajcarskoj usvajanjem preokre-nutih federalnih boja i pometnje koja otuda može nastati između gr-ba Švajcarske i znaka za raspoznavanje iz ove Konvencije, zabranjenaje u svako doba upotreba od strane privatnih lica, društava ili trgo-vačkih firmi, grba Švajcarske Konfederacije, kao i svakog znaka kojipredstavlja neko podražavanje, bilo kao fabričkih ili trgovačkih zaštit-nih znakova ili kao elementa tih znakova, bilo u cilju protivnom trgo-vačkoj lojalnosti, bilo u prilikama koje bi mogle vređati švajcarsko na-cionalno osećanje.

Međutim, visoke strane ugovornice koje nisu bile učesnice uŽenevskoj konvenciji od 27.jula 1929. godine mogu dati ranijim kori-snicima znamenja, naziva ili znakova pomenutih u prvom stavu, rokod najviše tri godine, računajući od stupanja na snagu ove Konvenci-je, da prestanu sa njihovom upotrebom s tim da u ovom roku ta upo-treba ne može izgledati kao da pruža u vreme rata zaštitu ove Konven-cije.

Zabrana ustanovljena stavom prvim ovoga člana isto tako se pri-menjuje, bez dejstva na stečena prava ranijih korisnika i na znamenjai nazive predviđene u drugom stavu člana 38.

ČLAN 54.Visoke strane ugovornice, čije zakonodavstvo već sada nije dovolj-

no, preduzeće potrebne mere za sprečavanje i suzbijanje, u svako doba,zloupotreba o kojima je reč u članu 53.

ZAVRŠNE ODREDBE

ČLAN 55.Ova Konvencija je sastavljena na francuskom i na engleskom jezi-

ku. Oba teksta su podjednako autentična.

Zabrana upotrebe znakova i naziva

Upotpunjavanjezakonodavstvaradi sprečavanjai suzbijanja zloupotreba

Jezici teksta Kon-vencije

19ZAVRŠNE ODREDBE

Švajcarsko federalno veće postaraće se da se izrade zvanični prevo-di Konvencije na ruskom i na španskom jeziku.

ČLAN 56.Ova Konvencija, koja će nositi današnji datum, može, do 12. febru-

ara 1950. biti potpisana u ime Sila predstavljenih na Konferenciji kojaje otpočela rad u Ženevi 21. aprila 1949. kao i u ime Sila koje nisu pred-stavljene na Konferenciji a koje učestvuju u Ženevskim konvencijamaod 1864, 1906 ili 1929. godine za poboljšanje položaja ranjenika i bo-lesnika u vojskama u ratu.

ČLAN 57.Ova Konvencija biće ratifikovana što je pre mogućno a instrumen-

ti ratifikacije deponovaće se u Bernu.O deponovanju svakog instrumenta ratifikacije sastaviće se zapi-

snik čiji će overeni prepis Švajcarsko federalno veće dostaviti svim Si-lama u čije ime Konvencija do tada bude potpisana ili čije pristupanjedo tada bude notifikovano.

ČLAN 58.Ova Konvencija stupiće na snagu šest meseci posle deponovanja

najmanje dva instrumenta ratifikacije.Posle toga, ona će za svaku Visoku stranu ugovornicu stupiti na

snagu po isteku šest meseci posle deponovanja njenog instrumenta ra-tifikacije.

ČLAN 59.Ova Konvencija zamenjuje konvencije od 22. avgusta 1864, od 6.

jula 1906. i od 27. jula 1929. godine u odnosima između Visokih stra-na ugovornica.

ČLAN 60.Počev od dana njenog stupanja na snagu, ova Konvencija biće otvo-

rena za pristupanje svakoj sili u čije ime ova Konvencija nije potpisana.

ČLAN 61.Pristupanje ovoj Konvenciji notifikovaće se pismenim putem Švaj-

carskom federalnom veću i proizvodiće svoje dejstvo po isteku šestmeseci od dana prijema notifikacije.

Švajcarsko federalno veće obavestiće o pristupanju sve Sile u čijeime Konvencija do tada bude potpisana ili čije pristupanje do tada bu-de notifikovano.

Potpisivanje

Ratifikacija

Rok i uslovistupanja na

snagu Konvencije

Odnos premaKonvencijamaiz 1864, 1906. i

1929. godine

Pristupanje

Notifikacija opristupanju

20 ZAVRŠNE ODREDBE

ČLAN 62.Situacije predviđene u članovima 2. i 3. staviće odmah u dejstvo ra-

tifikacije koje su strane u sukobu deponovale i pristupanja koja su no-tifikovala pre ili posle početka neprijateljstava ili okupacije. Saopštava-nje o primljenim ratifikacijama ili pristupanjima strana u sukobu vršiće Švajcarsko federalno veće najbržim putem.

ČLAN 63.Svaka od Visokih strna ugovornica slobodna je da otkaže ovu Kon-

venciju.Otkaz će pismenim putem biti notifikovan Švajcarskom federal-

nom veću. Ono će notifikaciju saopštiti vladama svih Visokih stranaugovornica.

Otkaz će početi da proizvodi dejstvo godinu dana posle njegovenotifikacije Švajcarskom federalnom veću. Međutim, otkaz notifiko-van dok se Sila koja ga je učinila nalazi u nekom sukobu neće imati ni-kakvog dejstva sve dok mir ne bude zaključen i, u svakom slučaju, do-kle god ne budu okončane radnje oko oslobođenja i repatriranja licazaštićenih ovom Konvencijom.

Otkaz će važiti samo u odnosu na Silu koja ga je učinila. One nećeimati nikakvog dejstva na obaveze koje će strane u sukobu ostatidužne da ispunjavaju na osnovu načela međunarodnog prava kojaproističu iz ustanovljenih običaja među civilizovanim narodima, i za-kona čovečnosti i iz potreba koje nalaže opsta savest.

ČLAN 64.Švajcarsko federalno veće registrovaće ovu Konvenciju kod Sekre-

tarijata Ujedinjenih nacija. Švajcarsko federalno veće isto tako će iz-veštavati Sekretarijat Ujedinjenih nacija o svim ratifikacijama, pristu-panjima i otkazima koje bude primalo povodom ove Konvencije.

U potvrdu čega su potpisnici, pošto su deponovali svoja odnosnapunomoćstva, potpisali ovu Konvenciju.

Rađeno u Ženevi, 12. avgusta 1949. na francuskom i engleskom je-ziku, s tim da original ima biti deponovan u arhivi Švajcarske Konfe-deracije. Švajcarsko federalno veće dostaviće overen prepis Konvenci-je svakoj od država potpisnica, kao i državama koje budu pristupileKonvenciji.

Stupanje nasnagu bez odlaganja

Otkaz Konvencije

Registrovanjekod UN

21ZAVRŠNE ODREDBE

PRILOG IOBRAZAC SPORAZUMA

O SANITETSKIM ZONAMA I MESTIMA

ČLAN 1.Sanitetske zone su strogo namenjene licima navedenim u članu 23.

Ženevske konvencije a poboljšanje položaja ranjenika i bolesnika uoružanim snagama u ratu od 12. avgusta 1949. godine, kao i osobljučija je dužnost uređenje i upravljanje tim zonama i mestima i pružanjenege licima koja su u njima smeštena.

Međutim, lica koja stalno borave u tim zonama imaju pravo da unjima i dalje stanuju.

ČLAN 2.Lica koja se, po bilo kome osnovu, nalaze u nekoj sanitetskoj zoni,

ne smeju se odavati nikakvom radu koji stoji u neposrednoj vezi savojnim operacijama ili sa proizvodnjom ratnog materijala kako u sa-moj zoni tako i izvan nje.

ČLAN 3.Sila koja stvara jednu sanitetsku zonu preduzeće sve shodne mere

radi zabrane pristupa u tu zonu svim licima koja nemaju pravo da unju uđu ili da se u njoj bave.

ČLAN 4.Sanitetske zone će odgovarati sledećim uslovima:a) one mogu predstavljati samo neznatan deo teritorije koja se

nalazi pod vlašću Sile koja ih je stvorila;b) one moraju biti slabo nastanjene u odnosu na svoje mogućno-

sti prijema stanovnika;c) one imaju biti udaljene i ne smeju imati nikakvih vojnih obje-

kata niti važnih industrijskih postrojenja ili administrativnihustanova;

d) one se ne smeju nalaziti na područjima koja po svoj verovat-noći mogu biti od značaja za vođenje rata.

ČLAN 5.Na sanitetskim zonama leže sledeće obaveze:a) saobraćajne veze i prevozna sredstva kojima one raspolažu ne

smeju se upotrebljavati za prevoz vojnih lica ili vojnog materi-jala, čak ni kada je u pitanju običan tranzit;

b) one se ni u kom slučaju ne smeju vojnički braniti.

22 OBRAZAC SPORAZUMA O SANINTETSKIM ZONAMA I MESTIMA

ČLAN 6.Sanitetske zone moraju biti obeležene Crvenim krstom (Crvenim

polumesecom, Crvenim lavom i suncem) na beloj osnovi postavlje-nim na ivicama zona i na zgradama.

Noću one se isto tako mogu obeležavati odgovarajućim osvetlje-njem.

ČLAN 7.Još u vreme mira ili prilikom otpočinjanja neprijateljstava svaka

Sila će dostaviti svima Silama ugovornicama spisak sanitetskih zonaustanovljenih na teritorij koja se nalazi pod njenom vlašću. Ona jedužna obavestiti ih i o svakoj novoj zoni koja se stvori u toku sukoba.

Čim protivnička strana primi gore pomenutu notifikaciju, ona jeuredno ustanovljena.

Ako, međutim, protivnička strana smatra da izvestan uslov posta-vljen ovim sporazumom očigledno nije ispunjen, ona može da odbijepriznanje zone hitno saopštavajući o svome odbijanju strani kojoj onapripada, ili svoje priznanje uslovi zavođenjem kontrole predviđene učlanu 8.

ČLAN 8.Svaka Sila koja je priznala jednu ili više sanitetskih zona koje usta-

novi protivnička strana ima pravo zahtevati da jedna ili veći broj po-sebnih komisija kontrolišu da li zone ispunjavaju uslove ili obavezekoje postavlja ovaj sporazum.

U tom cilju, članovi posebnih komisija imaće u svako doba slobo-dan pristup u razne zone i moći će čak u njima i stalno da borave. Nji-ma će se dati sve olakšice kako bi bili u stanju da vrše svoju dužnostkontrole.

ČLAN 9.U slučaju kad posebne komisije ustanove činjenice koje bi im iz-

gledale protivne odredbama ovog sporazuma, one će o tome odmahobavestiti Silu kojoj pripada zona i daće joj rok od najviše pet dana dato ispravi; one će o tome obavestiti Silu koja je priznala zonu.

Ako, po isteku ovoga roka, Sila kojoj pripada zona ne postupi poopomeni koja joj je upućena, protivnička strana može izjaviti da nijevezana ovim sporazumom u pogledu te zone.

ČLAN 10.Sila koja je stvorila jednu ili više sanitetskih zona i mesta, kao i pro-

tivničke strane kojima je njihovo postojanje notifikovano, naimeno-vaće lica koja mogu biti članovi posebnih komisija pomenutih u čla-novima 8. i 9, ili će pozvati neutralne Sile da one imenuju ta lica.

23OBRAZAC SPORAZUMA O SANINTETSKIM ZONAMA I MESTIMA

ČLAN 11.Sanitetske zone ne mogu, ni u kom slučaju biti predmet napada,

nego ih strane u sukobu u svako doba moraju štititi i poštovati.

ČLAN 12.U slučaju okupacije jedne teritorije, sanitetske zone koje se na njoj

nalaze imaju se i dalje poštovati i upotrebljavati kao takve. Međutim,okupirajuća Sila može da izmeni njihovu namenu pošto obezbedi sud-binu lica koja su u njima prihvaćena.

ČLAN 13.Ovaj sporazum će se isto tako primenjivati na mesta koja Sile na-

mene istom cilju kao i sanitetske zone.

24 OBRAZAC SPORAZUMA O SANINTETSKIM ZONAMA I MESTIMA

25P

RIL

OG

II

OB

RA

ZA

C L

IČN

E K

AR

TE

ZA

ČL

AN

OV

E S

AN

ITE

TSK

OG

I V

ER

SKO

G O

SOB

LJA

P

RID

OD

AT

OG

OR

UŽ

AN

IM S

NA

GA

MA

2. ŽENEVSKA KONVENCIJA ZA POBOLJŠANJE POLOŽAJA RANJENIKA, BOLESNIKA I BRODOLOMNIKA ORUŽANIH SNAGA NA MORU od 12. avgusta 1949. (II Ženevska konvencija)6

Dole potpisani, Opunomoćenici vlada zastupljenih na Diplomat-skoj konferenciji održanoj u Ženevi od 21. aprila do 12. avgusta 1949.godine u cilju revizije X Haške konvencije od 18. oktobra 1907. o pri-lagođavanju na pomorski rat načela Ženevske konvencije od 1906. go-dine, sporazumeli su se u sledećem:

GLAVA 1OPŠTE ODREDBE




ova Konvencija će se primenjivati u slučaju objavljenog rata ili svakogdrugog oružanog sukoba koji izbije između dveju ili više Visokih stra-na ugovornica i ako jedna od njih nije priznala ratno stanje.

Konvencija će se isto tako primenjivati u svim slučajevima okupa-cije cele teritorije jedne Visoke strane ugovornice ili njenog dela, čak iako ta okupacija ne naiđe ni na kakav vojni otpor.

Ako jedna od Sila u sukobu nije učesnik u ovoj Konvenciji, Sileučesnice u Konvenciji ipak će ostati vezane njome u svojim međusob-nim odnosima. One će pored toga biti vezane Konvencijom prema tojSili, ako ta Sila prihvati i primenjuje njene odredbe.


koba a koji izbije na teritoriji jedne od Visokih strana ugovornica, sva-ka od strana u sukobu biće dužna da primenjuje bar sledeće odredbe:

1) Prema licima koja ne učestvuju neposredno u neprijateljstvi-ma, podrazumevajući tu i pripadnike oružanih snaga koji supoložili oružje i lica onesposobljena za borbu usled bolesti, ra-


Primena Konvencije

Sukobi koji nemaju

međunarodnikarakter

26 OPŠTE ODREDBE

6. Službeni list FNRJ, br. 24/50

ne7, lišenja slobode ili iz bilo kojeg drugog uzroka, postupaćese, u svakoj prilici, čovečno, bez ikakve nepovoljne diskrimina-cije zasnovane na rasi, boji kože, veri ili ubeđenju, polu, rođe-nju ili imovnom stanju, ili bilo kome drugom sličnom merilu.U tom cilju zabranjeni su i zabranjuju se, u svako doba i na sva-kom mestu, prema gore navedenim licima sledeći postupci:

a) povrede koje se nanose životu i telesnom integritetu, na-ročito sve vrste ubistava, osakaćenja, svireposti i mučenja;

b) uzimanje talaca;c) povrede ličnog dostojanstva, naročito uvredljivi i po-

nižavajući postupci;d) izricanje i izvršavanje kazni bez prethodnog suđenja od

strane redovno ustanovljenog suda i propraćenog svimsudskim garantijama koje civilizovani narodi priznaju zaneophodne.

2) Ranjenici8 i bolesnici biće prihvaćeni i negovani.Svaka nepristrasna humanitarna organizacija, kao što je Međuna-

rodni komitet Crvenog krsta, može da ponudi svoje usluge stranama usukobu.

Strane u sukobu će se truditi, s druge strane, da stave na snagu pu-tem posebnih sporazuma jedan deo ili sve ostale odredbe ove Konven-cije.

Primena prethodnih odredaba neće imati uticaja na pravni položajstrana u sukobu.

ČLAN 4.U slučaju ratnih operacija između suvozemnih i pomorskih snaga

strana u sukobu, odredbe ove Konvencije primenjivaće se samo naukrcane snage.

Iskrcane snage biće odmah podvrgnute odredbama Ženevske kon-vencije za poboljšanje položaja ranjenika i bolesnika u oružanim sna-gama u ratu od 12. avgusta 1949. godine.

ČLAN 5.Neutralne Sile primenjivaće po analogiji odredbe ove Konvencije

na ranjenike, bolesnike i brodolomnike, na članove sanitetskog i ver-skog osoblja, koji pripadaju oružanim snagama strana u sukobu, a ko-ji budu primljeni ili internirani na njihovoj teritoriji, kao i na priku-pljene mrtve.

Konvencija seprimenjuje naukrcane snage

Primena Konvencije ineutralne Sile

27OPŠTE ODREDBE

7. Pod pojmom rana, u smislu ove Konvencije podrazumeva se kako otvorena rana tako i svakadruga povreda (prim. Red. Kom.).

8. Pod pojmom ranjenik u smislu ove Konvencije podrazumeva se svako povređeno lice(prim.Red.kom.).

ČLAN 6.Pored sporazuma izričito predviđenih članovima 10, 18, 31, 38. i

43, Visoke strane ugovornice moći će zaključivati i druge specijalnesporazume po svakom pitanju za koje budu smatrale da ga treba po-sebno urediti. Nijedan specijalan sporazum neće moći da pogorša po-ložaj ranjenika, bolesnika i brodolomnika, kao i članova sanitetskog iverskog osoblja, onako kako je on uređen ovom Konvencijom, niti daograniči prava koja im ova Konvencija priznaje.

Ranjenici, bolesnici i brodolomnici, kao i članovi sanitetskog i ver-skog osoblja, uživaće koristi iz ovih sporazuma dokle god se Konven-cija na njih primenjuje, osim ako postoje suprotne odredbe izričitounete u gore navedene ili docnije sporazume, ili ako je neka od stranau sukobu prema njima preduzela povoljnije mere.

ČLAN 7.Ranjenici i bolesnici, kao i članovi sanitetskog i verskog osoblja, ne

mogu se ni u kom slučaju odreći ni delimično ni u celini prava koja imobezbeđuju ova Konvencija i specijalni sporazumi pomenuti u pret-hodnom članu, ukoliko takvih bude bilo.


Sila zaštitnica čija je dužnost da štite interese strana u sukobu. U tomcilju, Sile zaštitnice će moći, pored svog diplomatskog i konzularnogosoblja, da naimenuju delegate među svojim sopstvenim državljanimaili među državljanima drugih neutralnih Sila. Za te delegate se moradobiti odobrenje Sile kod koje oni obavljaju svoju misiju.


Predstavnici ili delegati Sila zaštitnica ne smeju ni u kom slučaju daprekorače granice svoje misije, onako kako je ona određena ovomKonvencijom; oni će naročito biti dužni da vode računa o imperativ-nim potrebama bezbednosti države u kojoj obavljaju svoje dužnosti.Njihov rad može se ograničiti, izuzetno i privremeno, jedino kad tozahtevaju imperativni vojni razlozi.


delatnost koju Međunarodni komitet Crvenog krsta, kao i svaka dru-ga nepristrasna humanitarna organizacija, budu preuzimali, po odo-brenju zainteresovanih strana u sukobu, u cilju zaštite i pružanja po-moći ranjenicima, bolesnicima i brodolomnicima, kao i članovima sa-nitetskog ili verskog osoblja.

Posebni sporazumi

Nemogućnostodricanja od

prava

Sile zaštitnice

DelatnostMeđunarodnog

komiteta Crvenog krsta

28 OPŠTE ODREDBE

ČLAN 10.Države ugovornice moći će se u svako doba sporazumeti da vršen-

je zadataka koje ova Konvencija postavlja Silama zaštitnicama poverejednoj organizaciji koja pruža sva jemstva za nepristrasno i uspešnosprovođenje tih zadataka u delo.

Ako se ranjenici, bolesnici i brodolomnici, ili članovi sanitetskog iverskog osoblja, ne koriste ili prestanu da se koriste, iz ma kog razloga,delatnošću jedne Sile zaštitnice ili jedne organizacije određene shod-no prvom stavu, Sila koja ih drži biće dužna da zatraži bilo od neke ne-utralne države, bilo od neke takve organizacije, da primi na sebedužnosti koje na osnovu ove Konvencije pripadaju Silama zaštitnica-ma koje su odredile strane u sukobu.

Ako zaštita na taj način ne mogne da se obezbedi, Sila koja drži ra-njenike, bolesnike i brodolomnike ili članove sanitetskog i verskogosoblja, biće dužna da zatraži od neke humanitarne organizacije, kaošto je Međunarodni komitet Crvenog krsta, da primi na sebe humani-tarne dužnosti koje na osnovu ove Konvencije leže na Silama zaštitni-cama odnosno biće dužna da primi, u granicama odredaba ovog čla-na, usluge koje joj ponudi takva organizacija.

Svaka neutralna Sila ili svaka organizacija koju je pozvala zaintere-sovana Sila ili koja je u gore navedene svrhe ponudila svoje usluge bićedužna, pri vršenju svoje delatnosti, da ostane svesna odgovornosti pre-ma strani u sukobu čiji su pripadnici lica zaštićena ovom Konvenci-jom, i biće dužna da pruži dovoljna jemstva da je u stanju da primi nasebe dužnosti u pitanju i da ih vrši nepristrasno.

Od prethodnih odredaba ne može se odstupiti posebnim sporazu-mom između Sila od kojih bi jedna, ma i privremeno, bila prema dru-goj Sili ili prema njenim saveznicima ograničena u svojoj slobodi pre-govaranja usled vojnih događaja, naročito u slučaju okupacije celo-kupne njene teritorije ili jednog njenog znatnog dela.

Kad god se u ovoj Konvenciji pominje Sila zaštitnica, taj izraz istovre-meno označava i organizacije koje je zamenjuju u smislu ovoga člana.


zaštićenih lica, naročito za slučaj neslaganja između strana u sukobu uvezi sa primenom ili tumačenjem odredaba ove Konvencije, Sile zaštit-nice pružiće svoje dobre usluge u cilju rešenja spora.

U tu svrhu svaka od Sila zaštitnica može, na poziv jedne strane ilipo svom nahođenju, da predloži stranama u sukobu sastanak njihovihpredstavnika, a naročito organa kojima su povereni ranjenici, bolesni-ci i brodolomnici kao i članova sanitetskog i verskog osoblja, po mo-gućstvu na podesno izabranoj neutralnoj teritoriji. Strane u sukobubiće dužne da se odazovu predlozima koji im u tom smislu budu uči-


Postupak zarešavanje nesporazuma

29OPŠTE ODREDBE

njeni. Sile zaštitnice će moći, u takvom slučaju, da predlože na odobre-nje stranama u sukobu neku ličnost koja je pripadnik jedne neutralneSile, ili ličnost koju uputi Međunarodni komitet Crvenog krsta, i kojaće biti pozvana da učestvuje na tome sastanku.

GLAVA IIO RANJENICIMA, BOLESNICIMA I BRODOLOMNICIMA

ČLAN 12.Pripadnici oružanih snaga i ostala lica navedena u sledećem članu

koja se nađu na moru i budu ranjena, bolesna ili pretrpe brodolom,moraju u svakoj prilici biti poštovani i štićeni, imajući u vidu da se iz-raz brodolom primenjuje na svaki brodolom, ma koje bile okolnosti ukojima se on dogodi, podrazumevajući tu i prinudno spuštanje namorsku površinu ili padanje u more.

Strana u sukobu koja ih bude držala u svojoj vlasti s njima će po-stupati i negovaće ih čovečno, bez ikakve nepovoljne diskriminacijezasnovane na polu, rasi, narodnosti, veri, političkom mišljenju ili bilokome drugom sličnom merilu. Strogo je zabranjeno svako ugrožava-nje njihovog života i njihove ličnosti a, između ostalog, njihovo ubija-nje ili njihovo istrebljenje, stavljanje na muke, vršenje nad njima bio-loških opita, namerno nepružanje lekarske pomoći ili nege, izlaganjeopasnostima zaraze ili okruženja stvorenih u tom cilju.

Jedino razlozi lekarske hitnosti dopuštaju prvenstvo u pogledupružanja nege.

Prema ženama će se postupati sa svim posebnim obzirima koji seduguju njihovom polu.

ČLAN 13.Ova Konvencija primenjivaće se na brodolomnike, ranjenike i bo-

lesnike na moru u sledećim kategorijama:1) na pripadnike oružanih snaga jedne strane u sukobu, kao i pri-

padnike milicije9 i dobrovoljačkih jedinica koji ulaze u sastavtih oružanih snaga;

2) na pripadnike ostalih milicija i pripadnike ostalih dobrovo-ljačkih jedinica, podrazumevajući tu i pripadnike organizova-nih pokreta otpora10, koji pripadaju jednoj strani u sukobu ikoji dejstvuju izvan ili u okviru svoje sopstvene teritorije, čak ida je ta teritorija okupirana, pod uslovom da te milicije ili do-

Zaštita,postupanje i

nega; zabranamučenja i

medicinskihopita

Ko su ranjenici,

bolesnici i brodolomnici

30 O RANJENICIMA, BOLESNICIMA I BRODOLOMCIMA

9. narodne vojske (prim.Red.kom.)10. Izraz pripadnici pokreta otpora u smislu ove Konvencije obuhvata i par-

tizane (prim.Red.kom.)

brovoljačke jedinice, podrazumevajući tu i ove organizovanepokrete otpora, ispunjavajući sledeće uslove:


uočiti na odstojanju;c) da otvoreno nose oružje;d) da se, pri svojim dejstvima, pridržavaju ratnih zakona i

običaja;3) na pripadnike redovnih oružanih snaga koji izjavljuju da pri-

padaju jednoj vladi ili vlasti koju nije priznala Sila u čijim se ru-kama nalaze;

4) na lica koja prate oružane snage iako neposredno ne ulaze unjihov sastav, kao što su civilni članovi posada vojnih vazduho-plova, ratni dopisnici, snabdevači, članovi radnih jedinica ilislužbi čija je dužnost da se staraju o udobnosti vojske, pod uslo-vom da su za to dobila dozvolu od oružanih snaga u čijoj sepratnji nalaze;

5) na članove posada, podrazumevajući tu komandante, pilote iučenike trgovačke mornarice i posade civilnog vazduhoplov-stva strana u sukobu koji ne uživaju povoljniji postupak naosnovu drugih odredaba međunarodnog prava;

6) na stanovništvo neokupirane teritorije koje se, usled približava-nja neprijatelja, dobrovoljno diže na oružje da bi pružilo otporneprijateljskoj najezdi a koje nije imalo vremena da se organi-zuje kao redovna oružana sila, ako ono otvoreno nosi oružje iako poštuje ratne zakone i običaje.

ČLAN 14.Svaki ratni brod jedne zaraćene strane može zahtevati da mu se

predaju ranjenici, bolesnici ili brodolomnici koji se nalaze na vojnimbolničkim brodovima, na bolničkim brodovima društava za pomoć ilipojedinaca kao i na trgovačkim brodovima, jahtama i manjim plovili-ma, ma koja bila njihova državna pripadnost, ukoliko zdravstveno sta-nje ranjenika i bolesnika dozvoljava njihovu predaju i ukoliko ratnibrod raspolaže smeštajima koji dopuštaju da se ovima obezbedi do-voljno lečenje.

ČLAN 15.Ako ranjenike, bolesnike ili brodolomnike primi neutralni ratni

brod ili neutralni vojni vazduhoplov, mora se dobiti jemstvo, kada tomeđunarodno pravo zahteva, da oni više ne mogu ponovo uzeti učešćau ratnim operacijama.

Kad ratni brodmože zahtevatiuručenjezaštićenih lica

Uslovi prihvatanjazaštićenih naneutralni ratnibrod ili vojni vazduhoplov

31O RANJENICIMA, BOLESNICIMA I BRODOLOMCIMA

ČLAN 16.Vodeći računa o odredbama člana 12, ranjenici, bolesnici i brodo-

lomnici jedne zaraćene strane, koji su pali u ruke protivnika, biće rat-ni zarobljenici i na njih će se primenjivati pravila međunarodnog pra-va o ratnim zarobljenicima. Uzaptilac11 je taj koji odlučuje, prema pri-likama, da li ih treba zadržati, uputiti u neku luku njegove zemlje, u ne-ku neutralnu luku, pa čak i u luku protivnika. U ovom poslednjemslučaju, ratni zarobljenici koji su na taj način vraćeni u svoju zemlju nemogu služiti u vojsci za vreme trajanja rata.

ČLAN 17.Ranjenike, bolesnike ili brodolomnike koji su, uz pristanak mesne

vlasti, iskrcani u neku neutralnu luku, neutralna Sila mora čuvati, ka-ko to zahteva međunarodno pravo, da oni ne bi ponovo uzeli učešća uratnim operacijama, ukoliko ne postoji drukčiji sporazum između ne-utralne Sile i zaraćenih Sila.

Troškove oko smeštaja12 i interniranja podnosi Sila kojoj pripada-ju ranjenici, bolesnici odnosno brodolomnici.

ČLAN 18.Posle svakog boja, strane u sukobu preduzeće bez odlaganja sve

moguće mere radi pronalaženja i prikupljanja brodolomnika, ranjeni-ka i bolesnika, radi njihove zaštite protiv pljačke i zlostavljanja i obez-beđenja potrebne im nege, kao i radi pronalaženja mrtvih i sprečava-nja da oni budu pljačkani.

Kad god to prilike dopuste, strane u sukobu zaključiće lokalne spo-razume za evakuaciju morskim putem ranjenika i bolesnika i opsed-nute ili opkoljene zone i za prolaz sanitetskog i verskog osoblja i sani-tetskog materijala koji se upućuju u tu zonu.

ČLAN 19.Strane u sukobu dužne su, u što je moguće kraćem roku, da popišu

sve podatke koji su u stanju da doprinesu identifikovanju brodolom-nika, ranjenika, bolesnika i mrtvih protivničke strane koji su pali podnjihovu vlast. Ti podaci treba po mogućstvu da sadrže:

a) naznačenje Sile čiji su pripadnici;b) broj vojne jedinice ili broj matrikule;c) prezime;d) lično ime ili imena;e) datum rođenja;

Položaj kadpadnu u

zarobljeništvo

Položajzaštićenih

iskrcanih u neutralnoj luci

Pronalaženje,zaštita, nega,

evakuacija

Lokalni sporazumi

Uzimanje i dostavljanje

podataka

32 O RANJENICIMA, BOLESNICIMA I BRODOLOMCIMA

11. Kaptor (prim. Red. kom.)12. Hospitalizacija (prim. Red.kom.)

f) svaki drugi podatak koji se nalazi na ličnoj ispravi ili na ploči-ci o identitetu;

g) datum i mesto zarobljavanja ili smrti;h) podaci o ranama, bolesti ili uroku smrti.Gore navedeni podaci moraju se, u najkraćem mogućem roku, do-

staviti Birou za obaveštenja, predviđenom u članu 122. Ženevske kon-vencije o postupanju sa ratnim zarobljenicima od 12. avgusta 1949. go-dine, koji će ih dostaviti Sili čija su ta lica pripadnici, posredstvom Si-le zaštitnice i Centralne agencije za ratne zarobljenike.

Strane u sukobu ustanoviće i saopštavaće jedna drugoj, na načinodređen u prethodnom stavu, propisno potvrđene umrlice ili spiskovesmrtnih slučajeva. One će isto tako prikupljati i jedna drugoj dosta-vljati, posredstvom istog Biroa, polovinu dvostruke pločice o identite-tu ili samu pločicu, ako se radi o običnoj pločici, testamente i ostala do-kumenta od važnosti za porodicu umrlih, novac, i, uopšte, sve predme-te koji se nađu kod mrtvih a koji imaju neke stvarne ili afekcione vred-nosti. Ti predmeti, kao i predmeti za koje nije utvrđeno kome pripada-ju, slaće se u zapečaćenim paketima, sa sprovodnom izjavom koja ćesadržavati sve pojedinosti potrebne za identifikovanje umrlog pri-težaoca, kao i potpun popis sadržine paketa.

ČLAN 20.Strane u sukobu će se starati da se pre potapanja mrtvih, koje će se

vršiti pojedinačno ukoliko to prilike dozvole, izvrši pažljiv i po mo-gućstvu lekarski pregled leševa, u cilju konstatovanja smrti, ustanovlje-nja identiteta i mogućnosti da se o tome podnese izveštaj. Gde postojidvostruka pločica o identitetu, polovina te pločice treba da ostane nalešu.

Ako su leševi iskrcani, na njih će se primeniti odredba Ženevskekonvencije za poboljšanje položaja ranjenika i bolesnika u oružanimsnagama u ratu od 12. avgusta 1949. godine.

ČLAN 21.Strane u sukobu mogu se pozvati na milosrđe zapovednika neu-

tralnih trgovačkih brodova, jahti ili manjih plovila, radi preuzimanja inegovanja ranjenika, bolesnika i brodolomnika kao i radi prikupljanjamrtvih.

Brodovi svih vrsta koji se budu odavali tome pozivu, kao i oni ko-ji dobrovoljno budu prihvatili ranjenike, bolesnike ili brodolomnike,uživaće posebnu zaštitu i olakšice pri pružanju svoje pomoći.

Oni ni u kom slučaju ne mogu biti uzapćeni zbog jednog takvogtransporta; ali izuzev datih im suprotnih obećanja, oni ostaju izloženiuzapćenju zbog povreda neutralnosti koje eventualno izvrše.

Stvari umrlog

Postupak samrtvima

Poziv neutralnimbrodovima dapruže pomoćzaštićenima

33O RANJENICIMA, BOLESNICIMA I BRODOLOMCIMA

GLAVA IIIO BOLNIČKIM BRODOVIMA

ČLAN 22.Vojni bolnički brodovi, tj. brodovi koje su Sile sagradile ili uredile

naročito i isključivo u cilju pružanja pomoći ranjenicima, bolesnicimai brodolomnicima, njihovog lečenja i transportovanja, ne mogu ni ukojoj prilici biti predmet napada niti uzapćenja nego se uvek morajupoštovati i štititi, pod uslovom da njihova imena i opis budu saopšte-ni stranama u sukobu deset dana pre njihove upotrebe.

Opis koji mora da sadrži notifikacija obuhvata brutoregistarsku to-nažu, dužinu od zadnjeg do prednjeg dela broda i broj katarki i dim-njaka.

ČLAN 23.Ustanove koje se nalaze na obali i koje imaju pravo na zaštitu

Ženevske konvencije za poboljšanje položaja ranjenika i bolesnika uoružanim snagama u ratu od 12. avgusta 1949. godine ne smeju biti ninapadane niti bombardovane s mora.

ČLAN 24.Bolnički brodovi koje upotrebljavaju nacionalna društva Crvenog

krsta, zvanično priznata društva za pomoć ili pojedinci uživaju istuzaštitu kao i vojni bolnički brodovi i izuzeti su od uzapćenja, ako im jestrana u sukobu kojoj pripadaju dala službeni nalog i ukoliko su ispu-njene odredbe člana 22. koje se odnose na notifikaciju.

Ovi brodovi moraju biti snabdeveni ispravom nadležne vlasti ko-jom se izjavljuje da su bili podvrgnuti njenom nadzoru za vreme svo-ga opremanja i prilikom svog polaska.

ČLAN 25.Bolnički brodovi koje upotrebljavaju nacionalna društva Crvenog

krsta, zvanično priznata društva za pomoć ili pojedinci pripadnici ne-utralnih zemalja, uživaće istu zaštitu kao i vojni bolnički brodovi i bićeizuzeti od uzapćenja, pod uslovom da su se stavili pod rukovođenjejedne od strana u sukobu, sa prethodnim pristankom svoje sopstvenevlade i sa dozvolom te strane i ukoliko su ispunjene odredbe člana 22.koje se odnose na notifikaciju.

ČLAN 26.Zaštita predviđena u članovima 22, 24 i 25. primenjivaće se na bol-

ničke brodove svake tonaže i na njihove čamce za spasavanje, ma nakom mestu oni dejstvovali. Međutim, da bi se obezbedio maksimumugodnosti i bezbednosti, strane u sukobu će se truditi da za prenos ra-

Poštovanje i zaštita vojnih

bolničkih brodova

Potreba notifikacije

Zabrana napadana zaštićene ustanove na

obali

Zaštita bolničkih brodova društava

za pomoć stranau sukobu


Zaštita neutralnih

bolničkih brodova


Zaštita važi bez obzira na

tonažu

34 O BOLNIČKIM BRODOVIMA

njenika, bolesnika i brodolomnika, na velikim razdaljinama i na otvo-renom moru, iskorišćuju samo bolničke brodove čija je nosivost većaod 2.000 bruto tona.

ČLAN 27.Pod istim uslovima koji su predviđeni u članovima 22. i 24. imaju

se isto tako poštovati i štititi manja plovila koja za obalske operacijespasavanja upotrebljavaju država ili zvanično priznata društva za po-moć, ukoliko to potrebe operacije dopuštaju.

Isto tako će se postupiti u granicama mogućnosti i sa stalnim obal-skim postrojenjima koja ta manja plovila isključivo upotrebljavaju zasvoje humanitarne delatnosti.

ČLAN 28.U slučaju borbe na ratnim brodovima, brodske bolnice se moraju

poštovati i štedeti što je više moguće. Na ove brodske bolnice i njihovmaterijal primenjuje se ratno pravo, ali se oni ne smeju upotrebljavatiza drugu svrhu dok su potrebni ranjenicima i bolesnicima. Međutim,komandant koji ih drži pod svojom vlašću može njima raspolagati, zaslučaj hitne vojne potrebe, pošto se prethodno postarao o sudbini ra-njenika i bolesnika koji se u njima nalaze na lečenju.

ČLAN 29.Svakom bolničkom brodu koji se nalazi u luci koja padne u ruke

neprijatelja ima se dopustiti da iz nje isplovi.

ČLAN 30.Brodovi i manja plovila navedeni u članovima 22, 24, 25. i 27. uka-

zivaće pomoć i negu ranjenicima, bolesnicima i brodolomnicima, bezobzira na državljanstvo.

Visoke strane ugovornice se obavezuju da te brodove i manja plo-vila neće upotrebljavati ni za kakve vojne ciljeve.

Ti brodovi i manja plovila ne smeju ni na koji način ometati pokre-te borbenih jedinica.

Za vreme i posle boja, oni deluju na sopstveni rizik i opasnost.

ČLAN 31.Strane u sukobu imaju pravo nadzora i pregleda na brodovima i

manjim plovilima pomenutim u članovima 22, 24, 25. i 27. One moguodbiti pomoć tih brodova i plovila, naložiti im da se udalje, zapovedi-ti im da pođu određenim pravcem, kontrolisati upotrebu njihovog ra-dija i svih ostalih sredstava saobraćaja pa čak i zadržati ih najviše se-dam dana od trenutka pregleda broda, ako to ozbiljnost prilika budezahtevala.

Poštovanje i zaštita manjihplovila i obalskih postrojenja zaspasavanje

Zaštita brodskih bolnica ratnihbrodova

Pravo isplovljenja bolničkog brodaiz zauzete luke

Pravilna namenskaupotreba bolničkihbrodova

Delovanje na sopstveni rizik

Pravo strana u sukobu na nadzori pregled

35O BOLNIČKIM BRODOVIMA

One mogu privremeno ukrcati na brod komesara, čiji će se is-ključiv zadatak sastojati u tome da obezbedi izvršenje naređenja datihna osnovu odredaba prednjeg stava.

Strane u sukobu će, po mogućstvu, upisati u dnevnik bolničkihbrodova, na jeziku razumljivom za zapovednika bolničkog broda, na-ređenja koja im budu dale.

Strane u sukobu mogu, bilo jednostrano, bilo na osnovu posebnogsporazuma, ukrcati na svoje bolničke brodove neutralne posmatračekoji će proveravati strogo pridržavanje odredaba ove Konvencije.

ČLAN 32.Brodovi i manja plovila navedeni u članovima 22, 24, 25. i 27. ne iz-

jednačuju se s ratnim brodovima u pogledu boravka u neutralnoj luci.

ČLAN 33.Trgovački brodovi koji budu pretvoreni u bolničke brodove ne

mogu menjati svoju namenu dokle god traju neprijateljstva.

ČLAN 34.Zaštita koja pripada bolničkim brodovima i brodskim bolnicama

može prestati samo ako se oni upotrebe, pored svojih humanitarnih za-dataka, za vršenje akata štetnih po neprijatelja. Međutim, zaštita presta-je tek posle obavezno date opomene, koja će u svim pogodnim slučaje-vima ostaviti razuman rok, i tek pošto ta opomena ostane bez dejstva.

Bolnički brodovi, posebno, ne mogu imati niti upotrebljavati tajnušifru za svoje radio emisije niti za koje bilo drugo sredstvo prenošenjavesti.

ČLAN 35.Neće se smatrati kao radnje koje lišavaju bolničke brodove ili

brodske bolnice zaštite koja im pripada:1) činjenica da je osoblje tih brodova ili bolnica naoružano i da

upotrebljava svoje oružje za održavanje reda, radi sopstveneodbrane ili radi odbrane svojih ranjenika i bolesnika;

2) činjenica da se na brodu nalaze aparati namenjeni isključivoobezbeđenju plovidbe ili prenošenju vesti;

3) činjenica da se na bolničkim brodovima ili u brodskim bolnica-ma nalazi lično oružje ili municija oduzeti ranjenicima, bolesni-cima i brodolomnicima, a koji još nisu predati nadležnoj službi;

4) činjenica da se humanitarna delatnost bolničkih brodova ibrodskih bolnica ili njihovog osoblja prostire i na građanska li-ca ranjena, bolesna ili koja su pretrpela brodolom;

5) činjenica da bolnički brodovi prenose materijal i osoblje koji suisključivo namenjeni sanitetskim dužnostima, pored materijalai osoblja koji su im obično potrebni.

Položaj u neutralnoj luci

Pretvaranje trgovačkih brodova

u bolničke

Prestanak zaštite

Činjenice zbog kojih ne prestaje

zaštita

36 O BOLNIČKIM BRODOVIMA

GLAVA IVO OSOBLJU

ČLAN 36.Versko, lekarsko i bolničko osoblje bolničkih brodova i njihova po-

sada moraju se poštovati i štititi; ono se ne sme zarobljavati dok se na-lazi u službi tih brodova, bilo da na njemu ima ili nema ranjenika i bo-lesnika.

ČLAN 37.Versko, lekarsko i bolničko osoblje, namenjeno lekarskoj ili verskoj

službi lica naznačenih u članovima 12. i 13, koje padne pod vlast ne-prijatelja, ima se poštovati i štititi; ono može da nastavi sa vršenjemdužnosti dokle god je to potrebno za negu koja se ima dati ranjenici-ma i bolesnicima. Ono zatim mora biti vraćeno kući čim glavni ko-mandant, pod čijom je ono vlašću, to bude smatrao mogućim. Pri na-puštanju broda, ono sobom može poneti predmete koji su njegovalična svojina.

Ako se međutim utvrdi da je nužno zadržati jedan deo tog osobljazbog sanitetskih ili verskih potreba ratnih zarobljenika, preduzeće sesve mere da se ono iskrca što je moguće pre.

Pri iskrcavanju, zadržano osoblje se podvrgava odredbama Ženev-ske konvencije za poboljšanje položaja ranjenika i bolesnika uoružanim snagama u ratu od 12. avgusta 1949. godine.

GLAVA VO SANITETSKIM TRANSPORTIMA

ČLAN 38.Brodovi uzeti pod najam u tu svrhu ovlašćuju se da prenose mate-

rijal koji je isključivo namenjen lečenju ranjenika i bolesnika oružanihsnaga ili sprečavanju bolesti, pod uslovom da je o okolnostima njiho-vog puta protivnička Sila obaveštena i da ih je ona odobrila. Protiv-nička Sila zadržava pravo da ih pregleda, ali ne i da ih uzapti niti da za-pleni transportovani materijal.

U sporazumu sa stranama u sukobu, neutralni posmatrači mogubiti ukrcani na te brodove radi kontrolisanja transportovanog materi-jala. U tom cilju materijal mora biti lako pristupačan.

ČLAN 39.Sanitetski vazduhoplovi, to jest vazduhoplovi koji se upotrebljava-

ju isključivo za evakuisanje ranjenika, bolesnika i brodolomnika, kao iza prenos sanitetskog osoblja materijala, ne smeju biti predmet napa-da nego ih strane u sukobu moraju poštovati za vreme letova koje oni

Osoblje bolničkih brodova; poštovanjei zaštita, ne sme sezarobljavati

Položaj sanitetskogi verskog osobljakoje ne pripada bolničkim brodovima kadpadne pod vlast neprijatelja

Položaj brodaovlašćenog za prenos sanitetskogmaterijala

Sanitetski vazduhoplovi

37O OSOBLJU

vrše na visinama, u časovima i po putevima naročito ugovorenimizmeđu svih zainteresovanih strana u sukobu.

Oni, pored nacionalnih boja, moraju da nose na uočljiv način znakraspoznavanja predviđen u članu 41. na svojoj donjoj, gornjoj i bočn-im površinama. Oni moraju biti snabdeveni i svakim drugim znakomili sredstvom za raspoznavanje koji su sporazumom utvrđeni izmeđustrana u sukobu bilo u početku, bilo u toku neprijateljstava.

Ukoliko nije drukčije ugovoreno, zabranjeno je nadletanje neprija-teljske teritorije ili teritorije koju je neprijatelj okupirao.

Sanitetski vazduhoplovi moraju se povinovati svakom pozivu dase spuste na zemlju ili na vodu. U slučaju tako nametnutog spuštanjana zemlju ili na vodu, vazduhoplov, sa licima koja se na njemu nalaze,može, posle eventualnog pregleda, da nastavi svoj let.

Ako dođe do slučajnog spuštanja na zemlju ili na vodu na neprija-teljskoj teritoriji ili na teritoriji koju je neprijatelj okupirao, ranjenici,bolesnici i brodolomnici, kao i posada vazduhoplova, postaju ratni za-robljenici. Sa sanitetskim osobljem ima se postupati shodno članu 36.i sledećem članu.

ČLAN 40.Sanitetski vazduhoplovi strana u sukobu mogu, uz ograničenje iz

stava drugog, preletati preko teritorije neutralnih Sila i na njih sespuštati u slučaju potrebe ili radi snabdevanja. Oni su dužni da neu-tralne Sile prethodno obaveste o svome preletanju preko njihove teri-torije i da se povinuju svakom pozivu za spuštanje na zemlju ili na vo-du. Oni su zaštićeni od napada samo dok lete na visinama, u časovimai po putu koji su naročito ugovoreni između strana u sukobu i zainte-resovanih neutralnih Sila.

Međutim, neutralne Sile mogu da postave uslove ili ograničenja upogledu preletanja svoje teritorije od strane sanitetskih vazduhoplovaili u pogledu njihovog spuštanja. Ti eventualni uslovi ili ograničenjaprimenjivaće se na isti način na sve strane u sukobu.

Ranjenike, bolesnike ili brodolomnike, koje sanitetski vazduho-plov, uz pristanak mesne vlasti, iskrca na neutralnu teritoriju, neutral-na država mora zadržati kad to zahteva međunarodno pravo, kako onine bi ponovo uzeli učešća u ratnim operacijama, ukoliko ne postojidrukčiji sporazum između neutralne države i strana u sukobu. Troško-ve oko smeštaja i interniranja podnosi Sila kojoj pripadaju ti ranjeni-ci, bolesnici odnosno brodolomnici.

Sanitetski vazduhoplovi i

neutralna teritorija

Iskrcavanje ranjenika

38 O SANITETSKIM TRANSPORTIMA

GLAVA VIO ZNAKU RASPOZNAVANJA

ČLAN 41.Znamenje crvenog krsta na belom polju će se, pod nadzorom nad-

ležne vojne vlasti, nalaziti na zastavama, na trakama koje se nose okoruke, kao i na svom materijalu koji ima veze sa sanitetskom službom.

Međutim, za zemlje koje već upotrebljavaju kao znak raspoznava-nja, umesto crvenog krsta, crveni polumesec ili crvenog lava i crvenosunce na belom polju, ta znamenja su isto tako dopuštena u smislu oveKonvencije.

ČLAN 42.Osoblje o kome je reč u članovima 36. i 37. nosi, pričvršćenu na le-

voj ruci, traku otpornu na vlagu i snabdevenu znakom raspoznavanja,koju izdaje i na koju stavlja žig vojna vlast.

To osoblje nosi pri sebi isto tako, pored pločice o identitetu pred-viđene članom 19, posebnu ličnu kartu snabdevenu znakom raspozna-vanja. Ta lična karta mora biti otporna na vlagu i imati takve razmere dase može staviti u džep. Ona treba da bude ispisana na nacionalnom je-ziku, i da sadrži bar prezime i ime, datum rođenja, čin i broj matrikulesvog nosioca. Lična karta treba da potvrdi u kome svojstvu on ima pra-vo na zaštitu ove Konvencije. Na ličnoj karti mora da se nalazi fotogra-fija nosioca i, pored toga, njegov potpis, ili otisci prstiju, ili i jedno i dru-go. Na njoj mora biti utisnut suvi žig vojne vlasti.

Lična karta mora biti jednoobrazna u svakoj vojsci i što je mogućeviše po istome uzoru u vojskama Sila ugovornica. Strane u sukobu mo-gu se poslužiti obrascem koji je priložen kao primer uz ovu Konvenciju.One će jedna drugoj, na početku neprijateljstava, dostaviti obrazac kojiupotrebljavaju. Svaka lična karta će se izraditi, po mogućstvu, bar u dvaprimerka, od kojih jedan ostaje na čuvanju kod Sile čiji je pripadnik vla-snik lične karte.

Gore navedeno osoblje ne može, ni u kom slučaju, biti lišeno nisvojih znakova ni svoje lične karte niti prava da nosi traku. U slučajuda ih izgubi, ono ima pravo da dobije duplikat lične karte i zamenu zaizgubljene znake.

ČLAN 43.Brodovi i manja plovila naznačeni u članovima 22, 24, 25. i 27. ras-

poznavaće se po sledećim obeležjima:a) sve njihove spoljašnje površine moraju biti bele;b) na svakoj strani brodskog trupa kao i na horizontalnim po-

vršinama naslikaće se po jedan ili više krstova zatvoreno crve-ne boje, kako bi se sa visine i sa mora obezbedila njihova naj-bolja vidljivost.

Crveni krst idrugi znaci raspoznavanja

Znak i ličnakarta za sanitetsko i versko osoblje

Obeležavanjebolničkih brodova i manjih plovila

39O ZNAKU RASPOZNAVANJA

Svi bolnički brodovi će u cilju raspoznavanja isticati nacionalnuzastavu a pored toga, ako pripadaju nekoj neutralnoj državi, i zastavustrane u sukobu pod čijim se rukovodstvom nalaze. Bela zastava sa cr-venim krstom mora se vijoriti na velikoj katarci, na što je mogućevećoj visini.

Čamci za spasavanje bolničkih brodova, obalski čamci za spasava-nje i sva mala plovila koja upotrebljava zdravstvena služba imaju bitiobojeni belom bojom sa jasno uočljivim zatvoreno crvenim krstovi-ma, i, uopšte, na njih će se primenjivati gore ugovoreni načini zautvrđivanje identiteta bolničkih brodova.

Gore navedeni brodovi i manja plovila, koji hoće da i po noći i uvreme smanjene vidljivosti sebi obezbede zaštitu na koju imaju pravo,moraće preduzeti, s pristankom strane u sukobu u čijoj se vlasti nala-ze, potrebne mere kako bi svoju boju i svoje znake raspoznavanjaučinili dovoljno vidljivim.

Bolnički brodovi koje neprijatelj, na osnovu člana 31, privremenozadrži, moraju spustiti zastavu strane u sukobu u čijoj se službi nalazeili pod čije su se rukovodstvo stavili.

Ako obalski čamci za spasavanje produže, s pristankom okupator-ske Sile, da dejstvuju iz neke okupirane baze, oni mogu biti ovlašćenida kad napuste svoju bazu i dalje ističu sopstvene nacionalne boje isto-vremeno sa zastavom crvenog krsta, pod uslovom da o tom prethod-no obaveste sve zainteresovane strane u sukobu.

Sve odredbe ovog člana koje se odnose na znak crvenog krsta istotako se primenjuju i na ostale znake pomenute u članu 41.

Strane u sukobu će se, u svako doba, starati da zaključe sporazumeu cilju primene najsavremenijih metoda koje im stoje na raspolaganju,kako bi se olakšalo identifikovanje brodova i plovila pomenutih uovom članu.

ČLAN 44.Znaci raspoznavanja predviđeni u članu 43. mogu se, u vreme mi-

ra kao i u vreme rata, upotrebljavati jedino u cilju označavanja ili zašti-te tamo pomenutih brodova, izuzev slučajeva koje bi predvidela nekadruga međunarodna konvencija ili sporazum između svih zaintereso-vanih strana u sukobu.

ČLAN 45.Visoke strane ugovornice, čije zakonodavstvo ne bi već sada bilo

dovoljno, dužne su preduzeti potrebne mere kako bi sprečile i suzbileu svako doba svaku zloupotrebu znakova za raspoznavanje pred-viđenih u članu 43.

Upotreba zastava

Propisi o upotrebi znakova

Sprečavanjezloupotrebe

40 O ZNAKU RASPOZNAVANJA

GLAVA VIIO IZVRŠENJU KONVENCIJE

ČLAN 46.Svaka strana u sukobu dužna je da, preko svojih vrhovnih koman-

danata, do pojedinosti obezbedi izvršenje prethodnih članova, kao i dase postara za regulisanje nepredviđenih slučajeva, shodno opštimnačelima ove Konvencije.

ČLAN 47.Zabranjene su mere represalija protiv ranjenika, bolesnika, brodo-

lomnika, osoblja, brodova ili materijala koje štiti ova Konvencija.


za vreme mira kao i za vreme rata, što je moguće šire upoznavanje sta-novništva sa tekstom ove Konvencije, a naročito da proučavanje nje-nih odredaba unesu u programe vojne nastave a, po mogućstvu, igrađanske nastave, kako bi s načelima Konvencije bilo upoznato celo-kupno stanovništvo, naročito oružane snage koje učestvuju u borba-ma, sanitetsko osoblje i vojni sveštenici.



GLAVA VIIIO SUZBIJANJU ZLOUPOTREBA I POVREDA

ČLAN 50.Visoke strane ugovornice obavezuju se da će preduzeti svaku

zakonodavnu meru radi propisivanja odgovarajućih krivičnihsankcija protivu lica koja su izvršila ili koja su izdala naređenja dase izvrši koja od teških povreda ove Konvencije određenih u sle-dećem članu.

Svaka Strana ugovornica biće dužna da pronalazi lica osumnjičenada su izvršila, ili da su naredila da se izvrši koja od tih teških povreda,i ona će biti obavezna da ih izvede pred sopstvene sudove, bez obzirana njihovo državljanstvo. Ona isto tako može, ako to više voli, a premauslovima predviđenim u njenom zakonodavstvu, da ih preda nasuđenje kojoj drugoj Strani ugovornici zainteresovanoj u sudskom go-

Obezbeđenjedetaljnog izvršenja prekovrhovnih komandanata

Zabrana represalija

Upoznavanjestanovništva saodredbamaKonvencije

Razmena prevoda Konvencije ipropisa o njenoj primeni

Kažnjavanje za povreduKonvencije

41O IZVRŠENJU KONVENCIJE

njenju, ukoliko ta Strana ugovornica protiv pomenutih lica raspolažedovoljnim dokazima.


Okrivljeni će u svakoj prilici uživati garantije postupka i slobodneodbrane, koje ne smeju biti manje od onih koje su predviđene u članu105. i sledećim članovima Ženevske konvencije o postupanju sa rat-nim zarobljenicima od 12. avgust 1949. godine.


vrede koje obuhvataju jedno od sledećih dela, ako su ona izvršena pro-tiv lica ili dobara koje štiti Konvencija: hotimično ubistvo, mučenje ilinečovečno postupanje, podrazumevajući tu i biološke opite, namernoprouzrokovanje velikih patnji ili nanošenje ozbiljnih povreda telu ilizdravlju, uništenje ili prisvajanje imovine koje nije opravdano vojnimpotrebama i koje je izvršeno u velikim razmerama i na nedozvoljen isamovoljan način.


gu Stranu ugovornicu odgovornosti koju je ona sama ili ta druga Stra-na ugovornica na sebe navukla usled povreda predviđenih u prethod-nom članu.

ČLAN 53.Na zahtev jedne strane u sukobu, mora se, povodom svake navede-

ne povrede Konvencije, otvoriti istraga, na način koji će utvrditi zain-teresovane strane.



ZAVRŠNE ODREDBE


ku. Oba teksta su podjednako autentična.Švajcarsko federalno veće postaraće se da se izrade zvanični prevo-

di Konvencije na ruskom i na španskom jeziku.

Teške povrede

OdgovornostStrana

ugovornica

Istraga- postupak

Jezici tekstaKonvencije

42 ZAVRŠNE ODREDBE

ČLAN 55.Ova Konvencija, koja će nositi današnji datum, može, do 12. februa-

ra 1950. biti potpisana u ime Sila predstavljenih na Konferenciji koja jeotpočela rad u Ženevi 21. aprila 1949, kao i u ime Sila koje nisu predsta-vljene na Konferenciji a koje učestvuju u X Haškoj konvenciji od 18. ok-tobra 1907. o prilagođavanju na pomorski rat načela Ženevske konven-cije od 1906, ili u Ženevskim konvencijama od 1864, 1906 ili 1929. go-dine za poboljšanje položaja ranjenika i bolesnika u vojskama u ratu.







ČLAN 58.Ova Konvencija zamenjuje X Hašku konvenciju od 18. oktobra

1907. o prilagođavanju na pomorski rat načela Ženevske konvencijeod 1906. godine u odnosima između Visokih strana ugovornica.

ČLAN 59.Počev od dana njenog stupanja na snagu, ova Konvencija biće otvo-

rena za pristupanje svakoj Sili u čije ime ova Konvencija nije potpisana.


carskom federalnom veću i proizvodiće svoje dejstvo po isteku šestmeseci od dana prijema ove notifikacije.



tifikacije koje su strane u sukobu deponovale i pristupanja koja su no-

Potpisivanje

Ratifikacija

Rok i uslovi stupanja na snagu Konvencije

Odnos premaKonvenciji od1907.

Pristupanje

Notifikacija o pristupanju

Stupanje na snagubez odlaganja

43ZAVRŠNE ODREDBE

tifikovale pre ili posle početka neprijateljstava ili okupacije. Saopštava-nje o primljenim notifikacijama ili pristupanjima strana u sukobuvršiće Švajcarsko federalno veće najbržim putem.

ČLAN 62.Svaka od Visokih strana ugovornica slobodna je da otkaže ovu

Konvenciju.Otkaz će pismenim putem biti notifikovan Švajcarskom federal-

nom veću. Međutim, otkaz notifikovan dok se Sila koja ga je učinilanalazi u nekom sukobu neće imati nikakvog dejstva sve dok mir ne bu-de zaključen i, u svakom slučaju, dokle god ne budu okončane radnjeoko oslobođenja i repatriranja lica zaštićenih ovom Konvencijom.

Otkaz će važiti samo u odnosu na Silu koja ga je učinila. On nećeimati nikakvog dejstva na obaveze koje strane u sukobu ostaju dužneda ispunjavaju na osnovu načela međunarodnog prava koja proističuiz ustanovljenih običaja među civilizovanim narodima, iz zakonačovečnosti i iz potreba koje nalaže opšta savest.





Otkaz Konvencije

Registrovanjekod UN

44 ZAVRŠNE ODREDBE

45P

RIL

OG

II

OB

RA

ZA

C L

IČN

E K

AR

TE

ZA

ČL

AN

OV

E S

AN

ITE

TSK

OG

I V

ER

SKO

G O

SOB

LJA

P

RID

OD

AT

OG

OR

UŽ

AN

IM S

NA

GA

MA

NA

MO

RU

3. ŽENEVSKA KONVENCIJA O POSTUPANJU SA RATNIM ZAROBLJENICIMA od 12. avgusta 1949.(III Ženevska konvencija)13

Dole potpisani Opunomoćenici vlada zastupljenih na diplomat-skoj konferenciji održanoj u Ženevi od 21. aprila do 12. avgusta 1949.godine u cilju revizije Konvencije zaključene u Ženevi 27. jula 1929.godine a koja se odnosi na postupanje sa ratnim zarobljenicima, spo-razumeli su se u sledećem:

DEO IOPŠTE ODREDBE





Konvencija će se isto tako primenjivati u svim slučajevima okupa-cije cele teritorije jedne Visoke strane ugovornice ili njenog dela, čak iako ta okupacija na naiđe ni na kakav vojni otpor.

Ako jedna od Sila u sukobu nije učesnik u ovoj Konvenciji, Sileučesnice u Konvenciji ipak će ostati vezane njome u svojim međusob-nim odnosima. One će pored toga biti vezane Konvencijom prema tojSili, ako ta Sila prihvata i primenjuje njene odredbe.


koba, a koji izbije na teritoriji jedne od Visokih strana ugovornica, sva-ka od strana u sukobu biće dužna da primenjuje bar sledeće odredbe:

1) Prema licima koja ne učestvuju neposredno u neprijateljstvi-ma, podrazumevajući tu i pripadnike oružanih snaga koji supoložili oružje i lica onesposobljena za borbu usled bolesti, ra-


PrimenaKonvencije

Sukobi kojinemaju


46 III ŽENEVSKA KONVENCIJA

13. Službeni list FNRJ br. 24/50

ne14, lišenja slobode ili iz bilo kojeg drugog uzroka, postupaćese, u svakoj prilici, čovečno, bez ikakve nepovoljne diskrimina-cije zasnovane na rasi, boji kože, veri ili ubeđenju, polu, rođen-ju ili imovnom stanju ili bilo kome drugom sličnom merilu.U tome cilju zabranjeni su i zabranjuju se, u svako doba i nasvakom mestu, prema gore navedenim licima sledeći postupci:

a) povrede koje se nanose životu i telesnom integritetu, na-ročito sve vrste ubistava, osakaćenja, svireposti i mučen-ja;

b) uzimanje talaca;c) povreda ličnog dostojanstva, naročito uvredljivi i poniža-

vajući postupci;d) izricanje i izvršavanje kazni bez prethodnog suđenja od




Strane u sukobu će se truditi, s druge strane, da stave na snagu, pu-tem posebnih sporazuma, jedan deo ili sve ostale odredbe ove Kon-vencije.


ČLAN 4.A. Ratni zarobljenici, u smislu ove Konvencije jesu lica koja pripa-

daju jednoj od sledećih kategorija, a koja su pala pod vlast neprijatelja:1) pripadnici oružanih snaga jedne strane u sukobu, kao i pripad-

nici milicija16 i dobrovoljačkih jedinica koji ulaze u sastav tihoružanih snaga,

2) pripadnici ostalih milicija i pripadnici ostalih dobrovoljačkihjedinica, podrazumevajući tu i pripadnike organizovanih po-kreta otpora17, koji pripadaju jednoj strani u sukobu i koji dej-stvuju izvan ili u okviru svoje sopstvene teritorije, čak i da je tateritorija okupirana, pod uslovom da te milicije ili dobrovo-

Ko su ratnizarobljenici

47OPŠTE ODREDBE

14. Pod pojmom rana, u smislu ove Konvencije, podrazumeva se kako otvorena rana tako i svakadruga povreda (prim Red.kom.)

15. Pod pojmom ranjenik u smislu ove Konvencije podrazumeva se svako povređeno lice(prim.Red.kom.)

16. Narodne vojske (prim.Red.kom.)17. Izraz pripadnici pokreta otpora u smislu ove Konvencije obuhvata i partizane (prim.Red.kom.)

ljačke jedinice, podrazumevajući tu i ove organizovane pokre-te otpora, ispunjavaju sledeće uslove:


uočiti na odstojanju;c) da otvoreno nose oružje;d) da se, pri svojim dejstvima, pridržavaju ratnih zakona i

običaja;3) pripadnici redovnih oružanih snaga koji izjavljuju da pripada-

ju jednoj vladi ili vlasti koju nije priznala Sila pod čijom sevlašću nalaze;

4) lica koja prate oružane snage iako neposredno ne ulaze u nji-hov sastav, kao što su civilni članovi posada vojnih vazduho-plova, ratni dopisnici, snabdevači, članovi radnih jedinica ilislužbi čija je dužnost da se staraju o udobnosti oružanih snaga,pod uslovom da su za to dobila dozvolu od oružanih snaga učijoj se pratnji nalaze, dok su ove dužne da im u tu svrhu izda-ju ličnu kartu sličnu priloženom obrascu;

5) članovi posada, podrazumevajući tu komandante, pilote iučenike trgovačke mornarice i posade civilnog vazduhoplov-stva, strana u sukobu koji ne uživaju povoljniji postupak naosnovu drugih odredaba međunarodnog prava;

6) stanovništvo neokupirane teritorije koje se, usled približavanjaneprijatelja, dobrovoljno diže na oružje da bi pružilo otpor ne-prijateljskoj najezdi, a koje nije imalo vremena da se organizu-je kao redovna oružana sila, ako ono otvoreno nosi oružje i akopoštuje ratne zakone i običaje.

B. Postupanjem koje ova Konvencija obezbeđuje ratnim zaroblje-nicima koristiće se isto tako:

1) lica koja pripadaju ili su pripadala oružanim snagama okupira-ne zemlje ako, s obzirom na tu pripadnost, okupatorska Sila,čak ako ih je u početku i pustila na slobodu dok se neprijatelj-stva nastavljaju izvan teritorije koju ona okupira, smatra po-trebnim da pristupi njihovom interniranju, naročito posle neu-spelog pokušaja tih lica da se spoje sa oružanim snagama koji-ma pripadaju i koje su stupile u borbu, ili ako se ona ne odazo-vu pozivu koji im je upućen u cilju interniranja;

2) lica koja pripadaju jednoj od kategorija navedenih u ovom čla-nu, a koja su neutralne ili nezaraćene Sile primile na svoju teri-toriju i koja su one dužne da interniraju na osnovu međuna-rodnog prava, uz pravo na svako povoljnije postupanje koje teSile budu odlučile da im priznaju i izuzev odredaba članova 8,10, 15, 30, stav 5, 58. do 67. zaključno, 92, 126. i kad između stra-na u sukobu i zainteresovane neutralne ili nezaraćene Sile po-

48 OPŠTE ODREDBE

stoje diplomatski odnosi, onih odredaba koje se odnose na Si-lu zaštitnicu. Kad takvi diplomatski odnosi postoje, strane u su-kobu od kojih zavise ta lica biće ovlašćene da prema ovima vršedužnosti koje prema ovoj Konvenciji pripadaju Silama zaštitni-cama bez štete po one dužnosti koje te strane redovno vrše naosnovu običaja i diplomatskih i konzularnih ugovora.

C. Ovaj član ne menja položaj sanitetskog i verskog osoblja onakokako je predviđen članom 33. ove Konvencije.

ČLAN 5.Ova konvencija će se primenjivati na lica pomenuta u članu 4. čim

padnu pod vlast neprijatelja pa do njihovog konačnog oslobođenja irepatriranja18.

Ako postoji sumnja da li lica koja su izvršila neki ratni čin i koja supala neprijatelju u ruke pripadaju nekoj od kategorija pobrojanih učlanu 4. ta lica će uživati zaštitu ove Konvencije sve dok nadležni sudne odredi njihov položaj.

ČLAN 6.Pored sporazuma izričito predviđenih članovima 10, 23, 28, 33, 60,

65, 66, 67, 72, 73, 75, 109, 110, 118, 119. i 122, Visoke strane ugovorni-ce moći će zaključivati druge specijalne sporazume po svakom pitanjuza koje budu smatrale da ga treba posebno urediti. Nijedan specijalansporazum neće moći da pogorša položaj ratnih zarobljenika, onakokako je on uređen ovom Konvencijom, niti da ograniči prava koja imova Konvencija priznaje.

Ratni zarobljenici će uživati koristi iz ovih sporazuma dokle god seKonvencija na njih primenjuje, osim ako postoje suprotne odredbe iz-ričito unete u gore navedene ili docnije sporazume, ili ako postoje po-voljnije mere koje prema njima bude preduzela koja od Strana u suko-bu.

ČLAN 7.Ratni zarobljenici ne mogu se ni u kom slučaju odreći ni delimično

ni u celini prava koja im obezbeđuje ova Konvencija, i specijalni spo-razumi pomenuti u prethodnom članu, ukoliko takvih bude bilo.


Sila zaštitnica čija je dužnost da štite interese strana u sukobu. U tomcilju, Sile zaštitnice će moći, pored svog diplomatskog ili konzularnogosoblja, da naimenuju delegate među svojim sopstvenim državljanima

Početak i krajprimeneKonvencije

Posebnisporazumi

Nemogućnostodricanja odprava

Sile zaštitnice

49OPŠTE ODREDBE

18. Povratka u domovinu (prim.Red.kom.)

ili među državljanima drugih neutralnih sila. Za te delegate se moradobiti odobrenje Sile kod koje oni obavljaju svoju misiju.


Predstavnici ili delegati Sila zaštitnica ne smeju ni u kom slučaju daprekorače granice svoje misije onako kako je ona određena ovomKonvencijom; oni će naročito biti dužni da vode računa o imperativ-nim potrebama bezbednosti države u kojoj obavljaju svoje dužnosti.


delatnost koju Međunarodni komitet Crvenog krsta, kao i svaka dru-ga nepristrasna humanitarna organizacija budu preuzimali, po odo-brenju zainteresovanih strana u sukobu u cilju zaštite i pružanja po-moći ratnim zarobljenicima.



Ako se ratni zarobljenici ne koriste ili prestanu da se koriste, iz makog razloga, delatnošću jedne Sile zaštitnice ili jedne organizacije od-ređene shodno prvom stavu, Sila koja drži ratne zarobljenike bićedužna da zatraži, bilo od neke neutralne države, bilo od neke takve or-ganizacije, da primi na sebe dužnosti koje na osnovu ove Konvencijepripadaju Silama zaštitnicama koje su odredile strane u sukobu.

Ako zaštita na taj način ne može da se obezbedi, Sila koja drži rat-ne zarobljenike, biće dužna da zatraži od neke humanitarne organiza-cije, kao što je Međunarodni komitet Crvenog krsta, da primi na sebehumanitarne dužnosti koje na osnovu ove Konvencije leže na Silamazaštitnicama, odnosno, biće dužna da primi, u granicama odredabaovog člana, usluge koje joj ponudi takva organizacija.

Svaka neutralna Sila ili svaka organizacija koju je pozvala zaintere-sovana Sila, ili koja je u gore navedene svrhe ponudila svoje usluge bićedužna, pri vršenju svoje delatnosti, da ostane svesna odgovornosti pre-ma strani u sukobu čiji su pripadnici lica zaštićena ovom Konvencijomi biće dužna da pruži dovoljna jemstva da je u stanju da primi na sebedužnosti u pitanju i da ih vrši nepristrasno.

Prethodne odredbe ne mogu se staviti van snage posebnim spora-zumom između Sila od kojih bi jedna, ma i privremeno, bila, premadrugoj Sili ili prema njenim saveznicima, ograničena u svojoj slobodipregovaranja usled vojnih događaja naročito u slučaju okupacije celo-kupne njene teritorije ili jednog njenog znatnog dela.

DelatnostMeđunarodnog

komitetaCrvenog krsta


50 OPŠTE ODREDBE

Kad god se u ovoj Konvenciji pominje Sila zaštitnica, taj izraz isto-vremeno označava i organizacije koje je zamenjuju u smislu ovog člana.


zaštićenih lica, naročito za slučaj neslaganja između strana u sukobu uvezi sa primenom ili tumačenjem odredaba ove Konvencije, Sile zaštit-nice pružiće svoje dobre usluge u cilju rešenja spora.

U tu svrhu svaka od Sila zaštitnica može, na poziv jedne strane ilipo svome nahođenju, da predloži stranama u sukobu sastanak njiho-vih predstavnika, a naročito organa kojima su povereni ratni zaroblje-nici, po mogućstvu na podesno izabranoj neutralnoj teritoriji. Strane usukobu biće dužne da se odazovu predlozima koji im u tom smislu bu-du učinjeni. Sile zaštitnice će moći, u takvom slučaju, da predlože naodobrenje stranama u sukobu neku ličnost koja je pripadnik jedne ne-utralne Sile, ili ličnost koju uputi Međunarodni komitet Crvenog krstai koja će biti pozvana da učestvuje na tome sastanku.

DEO IIOPŠTA ZAŠTITA RATNIH ZAROBLJENIKA

ČLAN 12.Ratni zarobljenici su u vlasti neprijateljske Sile, ali ne u vlasti poje-

dinih lica ili vojnih jedinica koji su ih zarobili. Nezavisno od ličnih od-govornosti koje mogu postojati, Sila koja ih drži odgovorna je za po-stupanje koje se na njih primenjuje.

Sila koja drži ratne zarobljenike može ih predati samo Sili koja jeučesnik ove Konvencije i pošto se Sila koja ih drži uveri da je Sila u pi-tanju voljna i u stanju da primenjuje Konvenciju. Kada su ratni zaro-bljenici na taj način predati, odgovornost za primenu Konvencije padana Silu koja je pristala da ih primi za vreme za koje su joj oni povereni.

Pri svemu tom, za slučaj da ta Sila propusti da izvrši odredbe Kon-vencije, po bilo kome važnijem pitanju, Sila koja je predala ratne zaro-bljenike dužna je, na opomenu Sile zaštitnice, da preduzme efikasnemere radi otklanjanja takvog stanja, ili da zahteva da joj ratni zaroblje-nici budu vraćeni. Po ovome zahtevu se mora postupiti.

ČLAN 13.S ratnim zarobljenicima se mora u svako doba postupati čovečno.

Svaki čin ili nedozvoljeno propuštanje od strane Sile koja ih drži a ko-ji prouzrokuje smrt, ili dovodi u ozbiljnu opasnost zdravlje ratnog za-robljenika koji se nalazi u njenoj vlasti zabranjen je i biće smatran kaoteška povreda ove Konvencije. Posebno, nijedan ratni zarobljenik ne

Postupak zarešavanjenesporazuma

Ko odgovara zapostupanje sazarobljenicima

Čovečnopostupanje izabranarepresalija

51OPŠTA ZAŠTITA RATNIH ZAROBLJENIKA

može biti podvrgnut telesnom osakaćivanju ili medicinskom ilinaučnom opitu ma koje prirode on bio ako to nije opravdano lečen-jem ratnog zarobljenika i vršeno u njegovom interesu.

Ratni zarobljenici se isto tako moraju u svako doba zaštićivati, na-ročito protiv svakog akta nasilja ili zastrašivanja, protiv uvreda i javneradoznalosti.

Mere represalija prema ratnim zarobljenicima su zabranjene.

ČLAN 14.Ratni zarobljenici imaju u svakoj prilici pravo na poštovanje njiho-

ve ličnosti i njihove časti.Prema ženama se mora postupati sa svim obzirima koji se duguju

njihovom polu i one u svakom slučaju moraju uživati isto tako povolj-no postupanje koje se priznaje muškarcima.

Ratni zarobljenici zadržavaju svoju punu građansku sposobnostonakvu kakva je postojala u trenutku njihovog zarobljavanja. Sila kojaih drži može ograničiti vršenje te sposobnosti bilo na svojoj bilo izvansvoje teritorije samo u onoj meri u kojoj to zarobljeništvo zahteva.

ČLAN 15.Sila u čijoj su vlasti ratni zarobljenici dužna je da obezbedi njiho-

vo besplatno izdržavanje i da im pruži besplatnu lekarsku negu kojuzahteva njihovo zdravstveno stanje.

ČLAN 16.Vodeći računa o odredbama ove Konvencije, koje se odnose na čin

kao i na pol, i pod ogradom povlašćenog postupanja koje bi bilo pri-znato ratnim zarobljenicima s obzirom na njihovo zdravstveno stanje,na njihovu starost ili njihove stručne sposobnosti, Sila koja drži ratnezarobljenike postupaće sa svim njima na isti način, bez ikakve nepo-voljne diskriminacije, zasnovane na rasi, narodnosti, veroispovesti, po-litičkom mišljenju ili drugim sličnim merilima.

DEO IIIZAROBLJENIŠTVO

ODELJAK IPOČETAK ZAROBLJENIŠTVA

ČLAN 17.Svaki ratni zarobljenik biće dužan da kaže, kada tim povodom bu-

de ispitivan, samo svoje prezime, ime i čin, svoj datum rođenja i svojbroj matrikule ili, u nedostatku ovoga, oznaku jednake vrednosti.

Poštovanjeličnosti

Izdržavanje ilekarska nega

Jednakopostupanje

Ispitivanjezarobljenika

Lična karta

52 ZAROBLJENIŠTVO

U slučaju da on hotimično prekrši ovo pravilo, izlaže se opasnostida mu se ograniči uživanje pogodnosti koje se priznaju zarobljenicimanjegovog čina ili položaja.

Svaka Strana u sukobu dužna je da snabde svako lice koje se nala-zi pod njenom nadležnošću a koje može postati ratnim zarobljeni-kom, ličnom kartom koja sadrži njegovo prezime, ime i čin, broj ma-trikule ili oznaku jednake vrednosti i njegov datum rođenja. Ova ličnakarta može pored toga sadržati potpis ili otiske prstiju, ili oboje, kao isve druge oznake koje strane u sukobu budu želele da dodaju u vezi salicima koja pripadaju njihovim oružanim snagama. Ukoliko je to mo-gućno, ona će biti veličine 6,5 x 10 cm i izrađivaće se u dva primerka.Ratni zarobljenik mora da pokaže tu ličnu kartu na svaki zahtev, ali muse ona ni u kome slučaju ne može oduzeti.

Nad ratnim zarobljenicima ne sme se vršiti nikakva telesna ili mo-ralna tortura niti ikakva prinuda u cilju da se od njih dobiju podaci bi-lo koje vrste. Zarobljenicima koji odbiju da odgovaraju ne sme se nipretiti niti se oni smeju vređati, niti mogu biti izlagani ikakvim nepri-jatnostima ili nepogodnostima.

Ratni zarobljenici koji su, s obzirom na svoje telesno ili duševnostanje, nesposobni da pruže svoje lične podatke, predaće se na staranjesanitetskoj službi. Identitet tih zarobljenika ustanoviće se svim raspo-loživim sredstvima u granicama odredaba prethodnog stava.

Ispitivanje ratnih zarobljenika vršiće se na jeziku koji oni razumeju.

ČLAN 18.Sve stvari i predmeti lične upotrebe – izuzimajući oružje, konje,

vojnu opremu i vojne dokumente – ostaće u posedu ratnih zarobljeni-ka, kao i metalni šlemovi, zaštitne maske i svi drugi predmeti koji suim bili predati radi njihove lične zaštite. Isto tako ostaju u njihovomposedu stvari i predmeti koji služe za njihovo odevanje i za njihovu is-hranu, čak i ako te stvari i predmeti pripadaju njihovoj službenoj voj-noj opremi.

Ratni zarobljenici ni u jednom trenutku ne smeju biti bez lične is-prave. Sila koja ih drži izdaće takvu ispravu ratnim zarobljenicima ko-ji je nemaju.

Oznake čina i državljanstva, odličja i predmeti koji imaju pretežnoličnu vrednost ili vrednost osećajne prirode ne smeju se oduzimati rat-nim zarobljenicima.

Novac koji ratni zarobljenici imaju pri sebi sme im se oduzeti sa-mo po naređenju oficira, pošto u naročitom spisku bude zabeležena vi-sina njegovog iznosa i opis njihovih pritežalaca, i pošto se ovome izdapriznanica sa svim potrebnim pojedinostima na kojoj se nalazi čitkaoznaka imena, čina i jedinice lica koje je izdalo tu priznanicu. Novčaniiznosi u valuti Sile koja drži ratne zarobljenike ili koji su na zahtev rat-

Predmeti ličneupotrebe

53POČETAK ZAROBLJENIŠTVA

nog zarobljenika, zamenjeni za tu valutu, uknjižiće se u korist računazarobljenika, shodno članu 64.

Sila koja drži ratne zarobljenike može ovima oduzeti predmete odvrednosti samo iz razloga bezbednosti. U tom slučaju biće primenjenisti postupak kao i pri oduzimanju novca.

Te predmete, kao i novac oduzet u nekoj drugoj valuti koja nije va-luta Sile koja drži ratne zarobljenike i čiji pritežalac nije tražio zame-nu, dužna je čuvati Sila koja drži ratne zarobljenike i oni se zarobljeni-ku, na završetku njegovog zarobljeništva moraju vratiti u njihovom pr-vobitnom obliku.

ČLAN 19.Ratni zarobljenici po svome zarobljavanju imaju biti, u najkraćem

mogućem roku, evakuisani u logore dovoljno udaljene od borbene zo-ne kako bi bili van opasnosti.

Mogu se, privremeno, zadržati u opasnoj zoni samo oni ratni zaro-bljenici koji bi usled rana ili bolesti, bili izloženi većoj opasnosti prievakuisanju nego ako bi ostali tamo gde su.

Dok očekuju svoje evakuisanje iz borbene zone, ratni zarobljenicise ne smeju bespotrebno izlagati opasnosti.

ČLAN 20.Evakuisanje ratnog zarobljenika uvek će se vršiti čovečno i pod

uslovima sličnim onima koje Sila koja drži ratne zarobljenike obez-beđuje svojim jedinicama pri njihovim pokretima.

Sila koja drži ratne zarobljenike snabdeće evakuisane ratne zaro-bljenike dovoljnim količinama pijaće vode i hrane kao i potrebnomodećom i lekarskom negom; ona će preduzeti sve korisne mere predo-strožnosti radi obezbeđenja njihove sigurnosti za vreme evakuisanja iustanoviće, čim to bude moguće, spisak evakuisanih zarobljenika.

Ako ratni zarobljenici, za vreme evakuisanja budu morali da prođukroz prolazne logore, njihov boravak u tim logorima biće što je mo-guće kraći.

ODELJAK IIINTERNIRANJE RATNIH ZAROBLJENIKA

GLAVA IOPŠTI PROPISI

ČLAN 21.Sila koja drži ratne zarobljenike može ih internirati. Ona im može

nametnuti obavezu da se ne udaljavaju izvan određene granice logorau kome su internirani ili, ako je taj logor ograđen, da ne pređu njego-

Evakuacija izborbene zone

Uslovievakuacije

Ograničenjeslobode

kretanja

54 POČETAK ZAROBLJENIŠTVA

vu ogradu. Uz pravo na primenu onih odredaba ove Konvencije kojese odnose na kaznene i disciplinske sankcije, ti zarobljenici mogu bitizatvoreni ili zatočeni samo ako se ta mera pokaže neophodnom radizaštite njihovog zdravlja; to stanje ni u kom slučaju ne može trajatiduže nego okolnosti koje su to zatvaranje učinile neophodnim.

Ratni zarobljenici mogu biti delimično ili u potpunosti pušteni naslobodu, na reč ili uz obavezu, ukoliko im to dopuštaju zakoni Sile čijisu pripadnici. Ova mera će se naročito primenjivati u slučajevima ka-da može doprineti poboljšanju stanja zdravlja zarobljenika. Nijedanzarobljenik ne sme biti primoravan da bude oslobođen na reč ili uzobavezu.

Čim otpočnu neprijateljstva, svaka strana u sukobu saopštiće pro-tivničkoj strani zakone i propise koji dozvoljavaju ili zabranjuju nje-nim državljanima da prime slobodu na reč ili uz obavezu. Zarobljeni-ci pušteni na slobodu na reč ili uz obavezu shodno na taj način sa-opštenim zakonima i propisima biće obavezni, svojom ličnom čašću,da kako prema Sili čiji su pripadnici, tako i prema onoj koja ih je zaro-bila, savesno ispunjavaju obaveze koje su primili. U takvim slučajevi-ma Sila čiji su oni pripadnici biće dužna da ne zahteva niti da primaod njih kakvu uslugu koja bi bila u suprotnosti sa datom rečju ili oba-vezom.

ČLAN 22.Ratni zarobljenici mogu biti zatvoreni samo u zgradama koje se

nalaze na čvrstoj zemlji i koje su potpuno higijenske i zdrave; izuzevnaročitih slučajeva koji se pravdaju interesom samih zarobljenika, ovise ne mogu zatvarati u kaznene zavode.

Ratni zarobljenici internirani u nezdravim krajevima ili u krajevi-ma čija je klima po njih štetna, preseliće se čim to bude mogućno upredeo sa povoljnijom klimom.

Sila koja drži ratne zarobljenike grupisaće ih u logore ili delove lo-gora vodeći računa o njihovoj narodnosti, njihovom jeziku i njihovimobičajima, pod uslovom da ti zarobljenici ne budu odvojeni od ratnihzarobljenika koji pripadaju oružanim snagama u kojima su služili utrenutku kada su zarobljeni, sem ako sami na to pristanu.

ČLAN 23.Nijedan ratni zarobljenik ne sme ni u jednom trenutku biti poslan

ili zadržan u nekoj oblasti u kojoj bi bio izložen vatri borbene zone, ni-ti se sme upotrebljavati za to da svojim prisustvom zaštiti od vojnihdejstava izvesne tačke ili izvesne oblasti.

Ratni zarobljenici će raspolagati, u istoj meri kao i lokalno građan-sko stanovništvo, zaklonima protiv bombardovanja iz vazduha i dru-gih ratnih opasnosti; izuzimajući one među njima koji učestvuju uzaštiti svojih logora protiv tih opasnosti, oni će moći otići u zaklone

Mesto i usloviinterniranja

Bezbednostzarobljenika

55INTERNIRANJE RATNIH ZAROBLJENIKA

što je moguće brže, čim uzbuna bude bila data. Svaka druga zaštitnamera koja bude bila preduzeta u korist stanovništva primeniće se istotako i na njih.

Sile koje drže ratne zarobljenike saopštavaće jedna drugoj, posred-stvom Sila zaštitnica, sva korisna obaveštenja o geografskom položajuzarobljeničkih logora.

Kad god obziri vojne prirode to budu dozvolili, logori ratnih zaro-bljenika će po danu biti označeni slovima PG ili PW tako postavljenimda se jasno vide iz visine; zainteresovane Sile se međutim mogu spora-zumeti i o drukčijem načinu označavanja. Na taj način se moguoznačavati jedino logori ratnih zarobljenika.

ČLAN 24.Stalni prolazni logori i stalni logori za razvrstavanje19 biće uređeni

pod uslovima sličnim onima koji su predviđeni u ovom odeljku, a rat-ni zarobljenici će u njima uživati isti postupak kao i u drugim logori-ma.

GLAVA IISMEŠTAJ, ISHRANA I ODEVANJE

RATNIH ZAROBLJENIKA

ČLAN 25.Uslovi smeštaja ratnih zarobljenika imaju biti isto tako povoljni

kao i oni koji su obezbeđeni jedinicama Sile koja drži ratne zaroblje-nike, a koje su smeštene u istoj oblasti. Ti uslovi moraju odgovaratiobičajima i navikama ratnih zarobljenika i ne smeju, ni u kom slučaju,biti štetni po njihovo zdravlje.

Prethodne odredbe naročito će se primenjivati na spavaonice rat-nih zarobljenika, kako u pogledu ukupne površine i minimalne kuba-ture vazduha tako i uređenja i posteljine, podrazumevajući i pokrivače.

Prostorije namenjene kako ličnoj tako i zajedničkoj upotrebi rat-nih zarobljenika moraju biti potpuno obezbeđene od vlage, dovoljnozagrejane i osvetljene, naročito između sumraka i vremena kad se gasisvetlost. Protiv opasnosti od požara moraju se preduzeti sve mere pre-dostrožnosti.

U svim logorima u kojima žene ratni zarobljenici borave istovre-meno kad i ratni zarobljenici muškarci, njima se imaju obezbeditiodvojene spavaonice.

Prolazni itrijažni logori

Uslovi smeštaja

56 SMEŠTAJ, ISHRANA I ODEVANJE RATNIH ZAROBLJENIKA

19. Trijažni (prim. Red. kom.)

ČLAN 26.Osnovni svakodnevni obrok mora biti dovoljan po količini, ka-

kvoći i raznovrsnosti da bi se zarobljenici održali u dobrom zdravlju ida bi se sprečilo gubljenje na težini ili poremećaj u ishrani. Isto tako ćese voditi računa o načinu ishrane na koji su zarobljenici navikli.

Sila koja drži ratne zarobljenike davaće zarobljenicima koji radedodatak u hrani potreban za vršenje rada na kome su zaposleni.

Ratnim zarobljenicima ima se obezbediti voda za piće u dovoljnojkoličini. Upotreba duvana je dopuštena.

Ratni zarobljenici učestvovaće, koliko god je to moguće, u pripre-manju svojih obroka; u tom cilju oni će moći biti zaposleni u kuhinja-ma. Njima će se pored toga pružiti mogućnost da sami zgotovljuju do-datke u ishrani kojima budu raspolagali.

Za trpezarije i menze imaju se obezbediti pogodne prostorije.Zabranjene su sve kolektivne disciplinske mere koje bi se odnosile

na hranu.

ČLAN 27.Sila koja drži ratne zarobljenike obezbediće im u dovoljnoj količini

obuću, rublje i odeću, vodeći pri tome računa o klimi oblasti u kojoj sezarobljenici nalaze. Uniforme neprijateljske vojske, koje je zaplenila Si-la koja drži ratne zarobljenike, imaju se upotrebiti za odevanje ratnihzarobljenika ako odgovaraju klimi tog kraja.

Sila koja drži ratne zarobljenike staraće se o redovnom zamenjiva-nju i opravci tih stvari. Pored toga, ratni zarobljenici koji rade dobijaćepodesnu odeću gde god priroda posla to bude zahtevala.

ČLAN 28.U svim logorima biće otvorene kantine u kojima će ratni zaroblje-

nici moći da nabavljaju životne namirnice, predmete redovne upotre-be, sapun i duvan, čija prodajna cena ne sme ni u kom slučaju da pre-maši cenu sa mesnog tržišta.

Dobiti od kantina imaju se upotrebiti u korist ratnih zarobljenika;u tu svrhu će se ustanoviti poseban fond. Poverenik ratnih zarobljeni-ka imaće pravo da sarađuje u upravi kantine i u rukovanju ovim fon-dom.

Prilikom raspuštanja jednog logora, aktiva posebnog fonda pre-daće se nekoj međunarodnoj humanitarnoj organizaciji da bi se upo-trebila u korist ratnih zarobljenika iste narodnosti koje su bili i zaro-bljenici koji su stvorili taj fond. U slučaju opšteg repatriranja, ta aktivaće ostati Sili koja drži ratne zarobljenike, ukoliko među zainteresova-nim Silama ne bude zaključen drukčiji sporazum.

Ishrana

Odevanje

Kantine

57SMEŠTAJ, ISHRANA I ODEVANJE RATNIH ZAROBLJENIKA

GLAVA IIIHIGIJENSKA I LEKARSKA NEGA

ČLAN 29.Sila koja drži ratne zarobljenike biće dužna da preduzme sve higi-

jenske mere potrebne da se obezbede čistoća i zdravlje u logoru i da sepredupredi širenje zaraznih bolesti.

Ratnim zarobljenicima će, danju i noću, stajati na raspolaganju hi-gijenski uređaji i oni će se održavati u stalnom stanju čistoće. U logo-rima u kojima borave žene ratni zarobljenici, njima se imaju obezbe-diti odvojeni uređaji.

Osim toga, pored kupatila i tuševa kojima će logori biti snabdeve-ni, ratnim zarobljenicima će se obezbediti dovoljna količina vode i sa-puna za održavanje njihove svakodnevne telesne čistoće i za pranje ru-blja; u tu svrhu obezbediće im se potrebni uređaji, olakšice i vreme.

ČLAN 30.Svaki logor imaće odgovarajuću ambulantu gde će ratni zaroblje-

nici dobijati negu koja bi im zatrebala kao i podesan način ishrane. Uslučaju potrebe, za bolesnike obolele od zaraznih i duševnih bolestipredvideće se prostorije za izolaciju.

Ratni zarobljenici oboleli od neke teške bolesti, ili oni čije stanjezahteva specijalno lečenje, hiruršku intervenciju ili prijem u bolnicu,moraju se primiti u svaku vojnu ili građansku ustanovu, pozvanu da ihleči, čak i ako je njihovo repatriranje predviđeno u bliskoj budućnosti.Posebne olakšice će se dati za negu invalida, naročito slepima, kao i zanjihovo osposobljavanje za samostalan život, dok u međuvremenu nebudu repatrirani.

Ratne zarobljenike će prvenstveno lečiti lekarsko osoblje Sile čiji supripadnici, i, po mogućnosti, osoblje njihove narodnosti.

Ratni zarobljenici se ne smeju sprečavati da izađu pred lekarske vla-sti radi pregleda. Vlasti koje drže ratne zarobljenike izdaće svakomlečenom zarobljeniku, na njegov zahtev, službenu izjavu sa naznačenjemprirode njegovih rana ili bolesti, trajanja lečenja i ukazane nege. Prepisove izjave ima se poslati Centralnoj agenciji ratnih zarobljenika.

Troškovi lečenja, podrazumevajući tu i troškove za svaku napravupotrebnu za održavanje ratnih zarobljenika u dobrom zdravstvenomstanju, naročito za proteze, zubne i druge, kao i za naočare, pašće na te-ret Sile koja drži zarobljenike.

ČLAN 31.Zdravstveni kontrolni pregledi ratnih zarobljenika vršiće se naj-

manje jedanput mesečno. Oni će obuhvatati kontrolisanje i beleženjetežine svakog zarobljenika. Njima će biti, posebno, zadatak kontrolisa-

Higijena

Lekarska negaAmbulante

Zdravstvenikontrolni

pregled

58 HIGIJENSKA I LEKARSKA NEGA

nje opšteg zdravstvenog stanja i ishrane, čistoće, kao i otkrivanje zara-znih bolesti, naročito tuberkuloze, malarije i polnih bolesti. U tom ci-lju će se primenjivati najefikasniji raspoloživi metodi, na primer, po-vremeni radiografski snimci u serijama na mikrofilmovima radi otkri-vanja početnih formi tuberkuloze.

ČLAN 32.Ratni zarobljenici, lekari, dentisti, lekarski pomoćnici i medicinske

sestre, iako nisu pripadali sanitetskoj službi svojih oružanih snaga,mogu biti pozvani od strane Sile koja drži zarobljenike da vrše svojelekarske dužnosti u interesu ratnih zarobljenika koji se nalaze u vlastiiste Sile kao i oni sami. Oni će, u tom slučaju, i dalje ostati ratni zaro-bljenici, ali će se prema njima primenjivati isti postupak kao i premaodgovarajućim članovima lekarskog osoblja koje je zadržala Sila kojadrži ratne zarobljenike. Oni će biti oslobođeni svakog drugog rada ko-ji bi im mogao biti nametnut na osnovu člana 49.

GLAVA IVSANITETSKO I VERSKO OSOBLJE

ZADRŽANO RADI PRUŽANJA POMOĆI RATNIM ZAROBLJENICIMA

ČLAN 33.Članovi sanitetskog i verskog osoblja zadržani u vlasti Sile koja

drži ratne zarobljenike radi pružanja pomoći ratnim zarobljenicima,neće biti smatrani ratnim zarobljenicima. Međutim, oni će uživati barsve koristi i zaštitu ove Konvencije, kao i sve potrebne olakšice koje ćeim dozvoliti da ukazuju lekarsku negu i versku pomoć ratnim zaro-bljenicima.

Oni će nastaviti da vrše, u okviru vojnih zakona i propisa Sile kojadrži ratne zarobljenike, a pod vlašću njenih nadležnih organa i saobra-zno svojoj profesionalnoj savesti, svoje lekarske i duhovničke dužnostiu korist ratnih zarobljenika koji prvenstveno pripadaju oružanim sna-gama čiji su i oni članovi. Oni će, sem toga, pri vršenju svoje lekarske iverske misije, uživati i sledeće olakšice:

a) Biće ovlašćeni da povremeno posećuju ratne zarobljenike kojise nalaze u radnim jedinicama ili u bolnicama smeštenim izvanlogora. Vlast koja ih drži staviće im na raspolaganje, u tom ci-lju, potrebna prevozna sredstva.

b) U svakom logoru, vojni lekar najstariji po rangu i u najvišemčinu, biće odgovoran pred vojnim vlastima logora za sve što seodnosi na delatnosti zadržanog sanitetskog osoblja. U tom ci-lju, strane u sukobu će se još u početku neprijateljstava spora-

Lekarskoosoblje kojenije pripadalosanitetskojslužbi

Prava i olakšice

59SANITETSKO I VERSKO OSOBLJE

zumeti o odgovarajućim činovima svoga sanitetskog osoblja,podrazumevajući tu i osoblje društava o kojima je reč u članu26. Ženevske konvencije za poboljšanje položaja ranjenika i bo-lesnika u oružanim snagama u ratu od 12. avgusta 1949. godi-ne. Za sva pitanja koja se odnose na njihovu misiju, taj lekar,kao i uostalom vojni sveštenici, imaće neposredan pristup kodnadležnih logorskih vlasti. Ove će im pružiti sve olakšice po-trebne za prepisku koja ima veze s tim pitanjima.

c) I pored toga što je podvrgnuto unutrašnjoj disciplini logora ukojoj se nalazi, zadržano osoblje se ne sme primoravati ni nakakav rad stran njihovoj lekarskoj, odnosno verskoj misiji.

U toku neprijateljstava, strane u sukobu će se sporazumeti o even-tualnom zamenjivanju zadržanog osoblja, i utvrdiće načine i postupaktoga zamenjivanja.

Nijedna od prethodnih odredaba ne razrešava Silu koja drži ratnezarobljenike od ovih obaveza u sanitetskom i verskom pogledu.

GLAVA VVERA, INTELEKTUALNE I FIZIČKE DELATNOSTI

ČLAN 34.Ratnim zarobljenicima će se ostaviti najšire mogućnosti za ispove-

danje njihove vere, podrazumevajući tu i prisustvovanje verskim obre-dima, pod uslovom da se pridržavaju postojećih disciplinskih merakoje su propisale vojne vlasti.

Za verske obrede će se obezbediti podesne prostorije.

ČLAN 35.Vojni sveštenici koji padnu u ruke neprijateljskoj Sili, ili koji osta-

nu ili budu zadržani u cilju pružanja pomoći ratnim zarobljenicima,ovlašćeni su da im ukazuju svoje svešteničke usluge i da duhovničkudužnost vrše slobodno među svojim vernicima u saglasnosti s njiho-vim verskim ubeđenjem. Oni će se rasporediti po raznim logorima iradnim jedinicama gde se nalaze ratni zarobljenici koji pripadaju istimoružanim snagama i koji govore istim jezikom ili pripadaju istoj vero-ispovesti. Oni će se koristiti potrebnim olakšicama, a posebno, prevo-znim sredstvima predviđenim u članu 33, radi posećivanja ratnih za-robljenika izvan njihovog logora. Oni će, pod ograničenjem cenzure,uživati slobodu prepiske po pitanjima koja se tiču njihovih verskih po-slova, sa crkvenim vlastima zemlje koja ih drži u međunarodnim ver-skim organizacijama. Pisma i karte koje u tom cilju budu slali dodaćese kontingentu predviđenom u članu 71.

Ispovedanjevere

Zadržani vojnisveštenici

60 VERA, INTELEKTUALNE I FIZIČKE DELATNOSTI

ČLAN 36.Ratni zarobljenici koji su sveštenici izvesne veroispovesti a nisu bi-

li vojni sveštenici u svojoj sopstvenoj vojsci, dobiće dozvolu, bez obzi-ra na njihov čin, da u potpunosti vrše službu među svojim vernicima.S njima će se, toga radi, postupati kao sa vojnim sveštenicima, koje jezadržala sila koja drži ratne zarobljenike. Oni se ne smeju prinuđavatini na kakav drugi rad.

ČLAN 37.Kada ratnim zarobljenicima ne stoje na raspolaganju usluge za-

držanog vojnog sveštenstva niti zarobljenika sveštenika njihove veroi-spovesti, onda će se na zahtev zainteresovanih zarobljenika, naimeno-vati za vršenje te službe sveštenik koji pripada bilo njihovoj veroispo-vesti, bilo sličnoj veroispovesti, ili u nedostatku toga sposoban svetov-njak, kada je to moguće s gledišta te veroispovesti. To naimenovanje,koje podleže odobrenju Sile koja drži ratne zarobljenike, izvršiće sesporazumno sa verskom zajednicom zainteresovanih zarobljenika i,tamo gde to bude potrebno, uz odobrenje mesne verske vlasti iste ve-roispovesti. Tako naimenovana osoba dužna je da se upravlja po svimpropisima koje je ustanovila Sila koja drži ratne zarobljenike u intere-su discipline i vojne bezbednosti.

ČLAN 38.Poštujući lične naklonosti svakog zarobljenika, Sila koja drži ratne

zarobljenike davaće podsticaja intelektualnim, vaspitnim, rekreacio-nim i sportskim delatnostima ratnih zarobljenika; ona će preduzimatipotrebne mere radi obezbeđenja njihovog vršenja stavljajući im naraspolaganje odgovarajuće prostorije i potrebnu opremu.

Ratni zarobljenici moraju imati mogućnosti da se odaju fizičkimvežbama, podrazumevajući tu sportove i igre, i da se koriste slobod-nim prostorom. U tu svrhu obezbediće se u svim logorima dovoljnoslobodnog prostora.

GLAVA VIDISCIPLINA

ČLAN 39.Svaki logor ratnih zarobljenika biće stavljen pod neposrednu vlast

jednog odgovornog oficira koji pripada redovnim oružanim snagamaSile koja drži ratne zarobljenike. Taj oficir će imati tekst ove Konven-cije, staraće se da s njenim odredbama bude upoznato osoblje koje senalazi pod njegovom komandom, i on će, pod nadzorom svoje vlade,biti odgovoran za njenu primenu.

Zarobljenisveštenici

Ispovedanjevere kada nemasveštenika

Razonoda,rekreacija,sport

Upravljanjelogorom

61DISCIPLINA

Ratni zarobljenici, izuzev oficira, dužni su da pozdravljaju sve ofi-cire Sile koja drži ratne zarobljenike i da im ukazuju spoljašnje znakepoštovanja predviđene propisima koji važe u njihovoj sopstvenoj voj-sci.

Oficiri ratni zarobljenici dužni su da pozdravljaju samo oficirevišeg čina ove Sile; oni su, međutim, dužni da pozdravljaju komandan-ta logora ma koji bio njegov čin.

ČLAN 40.Nošenje oznaka čina i narodnosti, kao i odličja, ima se dozvoliti.

ČLAN 41.U svakom logoru, na mestima pristupačnim svim ratnim zaroblje-

nicima, biće izložen, na jeziku zarobljenika, tekst ove Konvencije i nje-nih priloga i sadržaj svih specijalnih sporazuma predviđenih u članu6. Ti tekstovi će biti saopšteni, na njihov zahtev, zarobljenicima koji senalaze u nemogućnosti da se upoznaju sa izloženim tekstom.

Propisi, naređenja, opomene i objave svake vrste koji se odnose navladanje ratnih zarobljenika imaju im biti saopštavani na jeziku kojioni razumeju; ti tekstovi će biti izloženi pod gore predviđenim uslovi-ma, a njihovi primerci biće uručeni zarobljeničkom povereniku. Svanaređenja i zapovesti upućeni pojedinačno zarobljenicima moraju istotako biti sastavljeni na jeziku koji oni razumeju.

ČLAN 42.Upotreba oružja protiv ratnih zarobljenika, posebno protiv onih

koji beže ili pokušavaju da pobegnu, predstavljaće samo krajnje sred-stvo kome će uvek prethoditi pozivi prilagođeni prilikama.

GLAVA VIIČINOVI RATNIH ZAROBLJENIKA

ČLAN 43.Čim otpočnu neprijateljstva, strane u sukobu će jedna drugoj sa-

opštiti zvanja i činove svih lica navedenih u članu 4. ove Konvencije,kako bi se obezbedilo jednako postupanje prema zarobljenicima jed-nakog čina; ako su zvanja i činovi docnije ustanovljeni, oni će bitipredmet sličnih uzajamnih saopštenja.

Sila koja drži ratne zarobljenike priznavaće unapređenja ratnih za-robljenika u kojima bude propisno obaveštavana od strane Sile kojojoni pripadaju.

Pozdravljanje

Oznake iodlikovanja

Isticanje tekstaKonvencije isaopštavanje

propisa

Upotrebaoružja

Saopštavanječinova

62 ČINOVI RATNIH ZAROBLJENIKA

ČLAN 44.S oficirima ratnim zarobljenicima i njima ravnima postupaće se sa

obzirima koji se duguju njihovom činu i njihovim godinama.Da bi se obezbedila služba u oficirskim logorima, njima će se do-

deliti dovoljan broj vojnika ratnih zarobljenika istih oružanih snaga, ikoji, ukoliko je to moguće, govore istim jezikom, vodeći pri tome raču-na o činu oficira i njima ravnih; oni se ne mogu prinuđivati ni na ka-kav drugi rad.

Oficirima će se na sve moguće načine olakšavati da sami organizu-ju svoju svakodnevnu ishranu.

ČLAN 45.Sa ratnim zarobljenicima koji nisu oficiri i njima ravni postupaće

se sa obzirima koji se duguju njihovom činu i njihovim godinama.Zarobljenicima će se na sve moguće načine olakšavati da sami or-

ganizuju svoju svakodnevnu ishranu.

GLAVA VIIIPREMEŠTANJE RATNIH ZAROBLJENIKAPOSLE NJIHOVOG DOLASKA U LOGOR

ČLAN 46.Sila koja drži ratne zarobljenike dužna je, pri donošenju odluke o

njihovom premeštanju, da vodi računa o interesima samih zarobljeni-ka, naročito da se time ne povećavaju teškoće njihovog repatriranja.

Premeštanje ratnih zarobljenika ima se uvek vršiti čovečno i poduslovima koji ne smeju biti nepovoljniji od onih koje uživaju pri svo-jim premeštanjima jedinice Sile koja drži ratne zarobljenike. Stalno semora voditi računa o klimatskim uslovima na koje su ratni zarobljeni-ci naviknuti, i uslovi premeštanja ne smeju ni u kom slučaju biti na šte-tu njihovog zdravlja.

Sila koja drži ratne zarobljenike snabdeće ih, za vreme premešta-nja, dovoljnim količinama vode za piće i hrane kako bi ih održavala udobrom zdravlju, kao i potrebnom odećom, smeštajem i lekarskomnegom. Ona će preduzeti sve mere predostrožnosti, naročito za slučajputovanja morem ili vazduhom, kako bi osigurala njihovu bezbednostza vreme prevoza i sastaviće pre polaska potpun spisak zarobljenikakoji se premeštaju.

ČLAN 47.Bolesni ili ranjeni ratni zarobljenici neće se premeštati sve dok pu-

tovanje može rđavo da utiče na njihovo ozdravljenje, sem ako njihovabezbednost to neodložno zahteva.

Postupanje saoficirima

Postupanje saostalimzarobljenicima

Uslovi

Okolnosti kojeisključujupremeštanje

63PREMEŠTANJE RATNIH ZAROBLJENIKA

Ako se front približuje nekom logoru, ratni zarobljenici iz toga lo-gora neće se premeštati, sem ako njihovo premeštanje može da se iz-vrši pod dovoljno sigurnim uslovima, ili ako se, ostajući gde su, izlažumnogo većim opasnostima nego u slučaju premeštanja.

ČLAN 48.U slučaju premeštanja, ratni zarobljenici se imaju službeno obave-

stiti o odlasku i novoj poštanskoj adresi; to obaveštenje ima im se datiblagovremeno, kako bi mogli pripremiti svoj prtljag i izvestiti svojuporodicu.

Biće im dopušteno da sa sobom ponesu svoje lične stvari, svojuprepisku i pakete prispele na njihovu adresu; težina tih stvari može seograničiti, ako to okolnosti premeštanja zahtevaju, na ono što zaroblje-nik može razumno nositi, ali dozvoljena težina ni u kom slučaju nesme preći dvadeset i pet kilograma.

Prepiska i paketi upućeni na njihov stari logor, dostaviće im se bezodlaganja. Komandant logora preduzeće, u sporazumu sa zaroblje-ničkim poverenikom, potrebne mere kako bi se obezbedio prenos za-jedničke imovine ratnih zarobljenika i prtljaga koji zarobljenici nemogu sobom poneti usled ograničenja donetog na osnovu drugog sta-va ovog člana.

Troškove prouzrokovane premeštanjima snosi Sila koja drži ratnezarobljenike.

ODELJAK IIIRAD RATNIH ZAROBLJENIKA

ČLAN 49.Sila koja drži ratne zarobljenike može upotrebljavati zdrave ratne

zarobljenike kao radnike, vodeći računa o njihovim godinama, njiho-vom polu, njihovom činu kao i o njihovim fizičkim sposobnostima, anaročito u cilju da ih održi u dobrom stanju fizičkog i duševnog zdra-vlja.

Podoficiri ratni zarobljenici mogu se upotrebljavati samo za nad-zorne radove. Oni koji ne bi bili podvrgnuti tim radovima mogu tražitineki drugi posao koji im odgovara i koji će im se pružiti u granicamamogućnosti.

Ako oficiri ili njima ravni traže neki posao koji im odgovara, nji-ma će se takav posao pružiti u granicama mogućnosti. Oni se ni u komslučaju ne mogu primorati da rade.

Postupak pripremeštanju

Opšta pravila

64 RAD RATNIH ZAROBLJENIKA

ČLAN 50.Pored radova u vezi sa upravom, uređivanjem ili održavanjem svo-

ga logora, ratni zarobljenici se mogu podvrgnuti samo radovima kojipripadaju dole navedenim kategorijama:

a) poljoprivreda;b) proizvodne, ekstraktivne, ili prerađivačke industrije, izuzima-

jući topioničarsku, mašinsku i hemijsku industriju, javne rado-ve i građevinarstvo vojne prirode ili sa vojnom namenom;

c) transport i utovar i istovar, koji nemaju vojno obeležje niti voj-nu namenu;

d) trgovačke ili umetničke delatnosti;e) kućevni poslovi;f) javne službe koje nemaju vojno obeležje niti vojnu namenu.U slučaju povrede gore navedenih odredaba, ratni zarobljenici će

biti ovlašćeni da se koriste svojim pravom žalbe, saglasno članu 78.

ČLAN 51.Ratnim zarobljenicima se moraju obezbediti pristojni uslovi rada,

naročito u pogledu smeštaja, ishrane, odeće i materijala; ti uslovi nesmeju biti lošiji od onih koje uživaju državljani Sile koja drži ratne za-robljenike i koji se upotrebljavaju za slične radove; isto tako će se vo-diti računa i o klimatskim uslovima.

Sila koja drži ratne zarobljenike i koja iskorišćuje njihov rad obez-bediće, u oblastima u kojima ti zarobljenici rade, primenu domaćih za-kona o zaštiti rada i, naročito, propisa o bezbednosti radnika.

Ratni zarobljenici moraju proći kroz obuku i biti snabdeveni sred-stvima zaštite prilagođenim radu koji treba da vrše, a koja su sličnaonima predviđenim za državljane Sile koja drži ratne zarobljenike. Ugranicama odredaba i člana 52, ratni zarobljenici se mogu izložiti nor-malnom riziku kome je izloženo civilno radništvo.

Uslovi rada ni u kom slučaju ne mogu se učiniti težim putem disci-plinskih mera.

ČLAN 52.Nijedan ratni zarobljenik, ukoliko se za to sam dobrovoljno ne ja-

vi, ne sme biti upotrebljavan na radovima škodljivim po zdravlje i opa-snim.

Nijedan ratni zarobljenik se ne sme određivati na neki posao kojibi se mogao smatrati ponižavajućim za pripadnika oružanih snaga Si-le u čijem se zarobljeništvu nalazi.

Čišćenja mina ili drugih sličnih oruđa smatraće se opasnim po-slom.

Dozvoljeniradovi

Uslovi rada

Opasni iponižavajućirad

65RAD RATNIH ZAROBLJENIKA

ČLAN 53.Dužina radnog dana ratnih zarobljenika, podrazumevajući tu i

vreme potrebno za odlazak na posao i za povratak sa posla, ne sme bi-ti preterano velika i ne sme, ni u kome slučaju, premašiti dužinu rad-nog dana dopuštenu za civilne radnike te oblasti, državljane Sile kojadrži ratne zarobljenike, a koji su zaposleni na istome radu.

Ratnim zarobljenicima se obavezno ima dati, sredinom svako-dnevnog rada, odmor ne kraći od jednog časa; taj odmor će biti istikao i odmor predviđen za radnike Sile koja drži ratne zarobljenike, akoje ovaj poslednji duži. Isto tako će se svake sedmice dati besprekidanodmor od dvadeset četiri časa, prvenstveno nedeljom ili onoga danakoji se u njihovoj zemlji uzima kao dan odmora. Sem toga, svaki zaro-bljenik koji je radio godinu dana imaće pravo na odmor od osam uza-stopnih dana, za koje vreme će mu se plaćati naknada za rad.

Ako se upotrebljavaju načini rada kao što je rad po komadu, tinačini ne smeju trajanje radnog vremena da učine preterano dugim.

ČLAN 54.Naknada za rad koja se plaća ratnim zarobljenicima utvrdiće se

prema odredbama člana 62. ove Konvencije.Ratni zarobljenici koji su žrtve nesreće pri radu ili koji se razbole

tokom rada ili usled njega dobiće svu negu koju iziskuje njihovo sta-nje. Sem toga, Sila koja drži ratne zarobljenike izdaće im lekarsko uve-renje koje će im dopustiti da dođu do svojih prava kod Sile čiji su pri-padnici, a dostaviće i prepis toga uverenja Centralnoj agenciji ratnihzarobljenika koja je predviđena u članu 122.

ČLAN 55.Sposobnost za rad ratnih zarobljenika povremeno će se proverava-

ti putem lekarskih pregleda, a najmanje jedanput mesečno. Pri timpregledima, naročito se mora voditi računa o prirodi radova kojima suratni zarobljenici podvrgnuti.

Ako neki ratni zarobljenik smatra da je nesposoban za rad, njemuse ima dopustiti da se prijavi nadležnom lekaru svoga logora; lekariimaju pravo predložiti da se oni zarobljenici, koji su, po njihovommišljenju, za rad nesposobni, oslobode rada.

ČLAN 56.Režim radnih jedinica izdvojenih iz logora biće sličan režimu koji

postoji u logorima ratnih zarobljenika.Svaka radna jedinica i dalje će se nalaziti pod nadzorom jednog za-

robljeničkog logora i od njega će zavisiti u administrativnom pogledu.Vojne vlasti i komandant tog logora biće odgovorni, pod nadzoromsvoje vlade, da se u radnoj jedinici poštuju odredbe ove Konvencije.

Dužina radnogdana

Naknada za radNesreće pri

radu i bolest

Lekarskipregled

Radne jedinice

66 RAD RATNIH ZAROBLJENIKA

Komandant logora vodiće uredan spisak radnih jedinica koje pri-padaju njegovom logoru i saopštavaće ga delegatima Sile zaštitnice,Međunarodnog komiteta Crvenog krsta i drugih organizacija kojepružaju pomoć ratnim zarobljenicima, a koji bi posetili logor.

ČLAN 57.Plata ratnih zarobljenika koji rade za račun pojedinaca, čak i kad

im ovi obezbeđuju čuvanje i zaštitu pod svojom sopstvenom odgovor-nošću, ima u najmanju ruku biti ravna plati koja je predviđena ovomKonvencijom; Sila koja drži ratne zarobljenike, vojne vlasti i koman-dant logora kome pripadaju ovi zarobljenici primiće na sebe punu od-govornost za izdržavanje, negu, postupanje i plaćanje naknade za radtih ratnih zarobljenika.

Ti ratni zarobljenici imaće pravo da ostanu u vezi s poverenicimalogora kome pripadaju.

ODELJAK IVNOVČANA SREDSTVA RATNIH ZAROBLJENIKA

ČLAN 58.Čim otpočnu neprijateljstva i dok se o tome pitanju ne postigne

sporazum sa Silom zaštitnicom, Sila koja drži ratne zarobljenike možeda utvrdi najviši iznos u gotovom novcu ili u nekom sličnom oblikukoji ratni zarobljenici mogu imati pri sebi. Svaki višak koji oni zakoni-to pritežavaju ili koji im je oduzet ili zadržan odobriće se, kao i svakidrugi novac dat na čuvanje s njihove strane, njihovom računu i on nemože biti zamenjen u neku drugu valutu bez njihovog pristanka.

Kad se ratnim zarobljenicima odobri da izvan logora vrše kupovi-ne ili da primaju usluge isplaćujući ih u gotovom novcu, te isplate ćevršiti sami ratni zarobljenici ili uprava logora, koja će ih staviti naračun i na teret ratnih zarobljenika. Sila koja drži ratne zarobljenikedoneće o tom pitanju potrebne propise.

ČLAN 59.Novčani iznosi u valuti Sile koja drži ratne zarobljenike a koji su im

oduzeti, shodno članu 18, u trenutku njihovog zarobljavanja biće uk-njiženi u korist računa svakoga od njih, u smislu odredaba člana 64.ovog odeljka.

Isto tako, odobriće se u korist toga računa novčani iznosi u valutiSile koja drži ratne zarobljenike, koji su nastali usled pretvaranjanovčanih iznosa u druge valute, a koje su oduzete ratnim zarobljenici-ma u tom istom trenutku.

Zarobljenicikoji rade zaprivatneposlodavce

Gotov novac

Novac oduzetod zarobljenika

67NOVČANA SREDSTVA RATNIH ZAROBLJENIKA

ČLAN 60.Sila koja drži ratne zarobljenike isplaćivaće svim ratnim zaroblje-

nicima izvestan iznos na ime mesečne plate, čija će visina biti od-ređena pretvaranjem sledećih iznosa za valutu rečene Sile:

I kategorija: zarobljenici čina nižeg od vodnika: osam švajcar-skih franaka;

II kategorija: vodnici i drugi podoficiri ili zarobljenici njimaravnog čina: dvanaest švajcarskih franaka;

III kategorija: oficiri do čina kapetana ili zarobljenici njima rav-nog čina: 50 švajcarskih franaka;

IV kategorija: majori, potpukovnici, pukovnici, ili zarobljenicinjima ravnog čina: 60 švajcarskih franaka;

V kategorija: generalni ili zarobljenici njima ravnog čina: 75švajcarskih franaka.

Međutim, zainteresovane strane u sukobu mogu putem posebnihsporazuma da izmene visinu iznosa koji ratnim zarobljenicima gorenavedenih kategorija pripada na ime mesečne plate.

Sem toga, ako bi iznosi predviđeni u prvom stavu, bili preterano vi-soki u poređenju s platom koja se daje pripadnicima oružanih snagaSile koja drži ratne zarobljenike ili ako bi oni, iz ma kojeg drugog raz-loga, bili uzrok ozbiljnih poremećaja za tu Silu, ona će, očekujući da seu cilju izmene tih iznosa zaključi poseban sporazum sa Silom čiji supripadnici ratni zarobljenici:

a) nastaviti da kreditira račune ratnih zarobljenika u iznosima na-značenim u prvom stavu:

b) privremeno moći da ograniči na razumnu visinu iznose koji seunapred isplaćuju na ime plate, i koje će stavljati na raspolaga-nje ratnim zarobljenicima za njihovu upotrebu; međutim, zazarobljenike prve kategorije, te sume ne smeju nikad biti nižeod onih koje Sila koja drži ratne zarobljenike isplaćuje pripad-nicima svojih sopstvenih oružanih snaga.

Razlozi za svako ograničenje te vrste imaju se bez odlaganja sa-opštiti Sili zaštitnici.

ČLAN 61.Sila koja drži ratne zarobljenike primaće novčane pošiljke koje Si-

la čiji su pripadnici ratni zarobljenici njima dostavlja kao dodatak pla-ti, pod uslovom da ti iznosi budu isti za svakog zarobljenika iste kate-gorije, da se šalju svima zarobljenicima te kategorije koji pripadajuovoj Sili, i da se knjiže što je pre moguće u korist ličnih računa pojedi-nih zarobljenika, shodno odredbama člana 64. Ti dodaci plati ne oslo-bađaju Silu koja drži ratne zarobljenike ni od jedne od obaveza koje nanju padaju po osnovu ove konvencije.

Isplate na imeplate

Dodatak plati

68 NOVČANA SREDSTVA RATNIH ZAROBLJENIKA

ČLAN 62.Ratni zarobljenici primaće, neposredno od vlasti koje ih drže, pra-

vičnu naknadu za rad, čiju će visinu utvrđivati te vlasti, ali koja nikadne sme biti niža od četvrtine švajcarskog franka za jedan ceo radnidan. Sila koja drži ratne zarobljenike upoznaće zarobljenike kao i Silučiji su oni pripadnici, posredstvom Sile zaštitnice, sa visinom dnevnihnaknada za rad koji bude utvrdila.

Vlasti koje drže ratne zarobljenike isplaćivaće isto tako naknadu zarad i onim zarobljenicima koji su stalno određeni na dužnosti ili na za-nate u vezi sa upravom, unutrašnjim uređivanjem ili održavanjem lo-gora, kao i zarobljenicima pozvanim da vrše verske ili lekarske dužno-sti u korist svojih drugova.

Naknada za rad zarobljeničkog poverenika, njegovih pomoćnika i,eventualno, njegovih savetnika isplaćivaće se iz fonda koji se popunja-va dobitima iz kantine; visinu te naknade će utvrditi poverenik, a odo-briće je komandant logora. Ako taj fond ne postoji, vlasti koje drže rat-ne zarobljenike isplaćivaće tim zarobljenicima pravičnu naknadu zanjihov rad.

ČLAN 63.Ratni zarobljenici su ovlašćeni da primaju novčane pošiljke koje

im se upućuju lično ili kolektivno.Svaki ratni zarobljenik raspolagaće aktivom svoga računa, na način

kako je to predviđeno u idućem članu, u granicama utvrđenim od stra-ne Sile koja drži ratne zarobljenike, i koja će isplaćivati tražene iznose.Izuzev finansijskih ili deviznih ograničenja koje ona smatra nužnim,ratnim zarobljenicima će se dopustiti da vrše plaćanja u inostranstvu.U tom slučaju Sila koja drži ratne zarobljenike naročito će olakšavatiisplate koje ratni zarobljenici upućuju osobama koje izdržavaju.

U svakom slučaju, ratni zarobljenici će moći, ako Sila čiji su pri-padnici na to pristane, da vrše plaćanja u svojoj sopstvenoj zemlji posledećem postupku: Sila koja drži ratne zarobljenike dostaviće rečenojSili, posredstvom Sile zaštitnice, obaveštenje koje će sadržati sve po-trebne podatke o davaocu i korisniku plaćanja kao i visinu iznosa ko-ji se ima isplatiti, izražen u valuti Sile koja drži ratne zarobljenike; toobaveštenje će potpisati zainteresovani zarobljenik i komandant logo-ra. Sila koja drži ratne zarobljenike zadužiće račun ratnog zarobljeni-ka tim iznosom: iznose kojima je on tako zadužen ona će odobriti Silikojoj pripadaju zarobljenici.

U cilju primene prethodnih propisa, Sila koja drži ratne zaroblje-nike može da se koristi obrascem pravilnika koji je sadržan u priloguV ove Konvencije.

Naknada za rad

Raspolaganjenovčanimsredstvima

69NOVČANA SREDSTVA RATNIH ZAROBLJENIKA

ČLAN 64.Sila koja drži ratne zarobljenike vodiće za svakog od njih račun ko-

ji će sadržavati bar sledeće podatke:1) iznose koji se duguju zarobljeniku ili koje je on primio na ime

plate, naknade za rad, ili po bilo kome drugom osnovu; iznoseu valuti Sile koja drži ratne zarobljenike, oduzete zarobljeniku;iznose oduzete zarobljeniku i pretvorene, na njihov zahtev, uvaluti pomenute Sile;

2) iznose predate zarobljeniku u gotovom novcu ili u sličnom ob-liku; izvršena plaćanja za njegov račun i na njegov zahtev; izno-se prenete prema stavu trećem prethodnog člana.

ČLAN 65.Svaku stavku unetu u račun jednog ratnog zarobljenika mora pot-

pisati ili parafirati taj zarobljenik ili poverenik koji dela u njegovo ime.Ratnim zarobljenicima će se u svako doba dati razumne olakšice

radi pregleda njihovih računa i dobijanja prepisa tih računa; račune ćeisto tako moći da proveravaju i predstavnici Sile zaštitnice prilikomposećivanja logora.

Prilikom premeštanja ratnih zarobljenika iz jednog logora u drugi,njihov lični račun mora ići za njima. U slučaju da se ratni zarobljenicipremeštaju od jedne Sile koja ih drži drugoj, za njima će ići i iznosi ko-ji im pripadaju, a koji nisu u valuti Sile koja drži ratne zarobljenike; zasve ostale novčane iznose koji budu na aktivi njihovog računa, njimaće se izdati potvrda.

Zainteresovane strane u sukobu mogu se sporazumeti da jednadrugoj dostavljaju, posredstvom Sile zaštitnice i u određenim vremen-skim razmacima, izvode iz računa ratnih zarobljenika.

ČLAN 66.Kad zarobljeništvo prestane, oslobođenjem ratnog zarobljenika ili

njegovim repatriranjem, Sila koja ga drži izdaće mu izjavu potpisanuod strane nadležnog oficira kojom se potvrđuje iznos potraživanja ko-ji mu se na kraju zarobljeništva duguje. S druge strane, Sila koja držiratne zarobljenike dostaviće Sili čiji su pripadnici ratni zarobljenici,posredstvom Sile zaštitnice, spiskove sa svim obaveštenjima o zaro-bljenicima čije je zarobljeništvo prestalo usled repatriranja, oslo-bođenjem, bekstvom, smrću ili bilo kojim drugim načinom i kojima senaročito potvrđuju iznosi potraživanja po njihovim računima. Svakilist ovih spiskova zvanično će potvrditi ovlašćeni predstavnik Sile ko-ja drži ratne zarobljenike.

Zainteresovane Sile mogu, posebnim sporazumom, potpuno ili de-limično izmeniti gore predviđene odredbe.

Sila čiji je pripadnik ratni zarobljenik postaraće se da mu namiri

Računzarobljenika

Postupak saračunom

Zaključivanjeračuna

70 NOVČANA SREDSTVA RATNIH ZAROBLJENIKA

potraživanje koje mu po završetku njegovog zarobljeništva duguje Si-la koja ga je držala u zarobljeništvu.

ČLAN 67.Iznosi koji su na ime plate isplaćeni ratnim zarobljenicima, shod-

no članu 60. smatraće se kao da su izvršeni u ime Sile čiji su oni pri-padnici; ti iznosi isplaćeni na ime plate, kao i sva plaćanja izvršena odstrane rečene Sile na osnovu člana 63, stav tri i člana 68, biće predmetsporazuma između zainteresovanih Sila, po završetku neprijateljstava.

ČLAN 68.Svaki zahtev za naknadom koji postavi ratni zarobljenik zbog ne-

sreće na poslu ili zbog nekog drugog onesposobljenja koje mu se do-godilo pri radu saopštiće se Sili čiji je on pripadnik posredstvom Silezaštitnice. Shodno odredbama člana 54, Sila koja drži ratne zarobljeni-ke predaće u svakom slučaju ratnom zarobljeniku izjavu kojom se po-tvrđuju priroda povrede ili onesposobljenja, okolnosti pod kojima jedo njih došlo i daju podaci o lekarskoj i bolničkoj nezi koja mu je bilaukazana. Tu izjavu će potpisati odgovorni oficir Sile koja drži ratne za-robljenike, a podatke medicinske prirode potvrdiće lekar sanitetskeslužbe.

Sila koja drži ratne zarobljenike dostaviće isto tako Sili čiji su onipripadnici svaki zahtev za odštetu koji podnese neki zarobljenik povo-dom ličnih stvari, novca ili predmeta od vrednosti, koji su mu bili odu-zeti na osnovu člana 18. i koji mu nisu povraćeni u vreme njegovog re-patriranja, kao i svaki zahtev za naknadu u vezi s nekim gubitkom kojizarobljenik pripisuje grešci Sile koja drži ratne zarobljenike ili nekog odnjenih službenika. Sa svoje strane, Sila koja drži ratne zarobljenike na-baviće o svom trošku lične stvari koje bi zarobljeniku bile potrebne zavreme njegovog zarobljeništva. U svakom slučaju, Sila koja drži ratnezarobljenike predaće zarobljeniku izjavu koju će potpisati odgovornioficir i koja će sadržavati sva korisna obaveštenja o razlozima zbog ko-jih mu te stvari, novac ili predmeti od vrednosti nisu bili povraćeni. Pre-pis te izjave biće dostavljen Sili čiji je zarobljenik pripadnik posredstvomCentralne agencije za ratne zarobljenike, predviđene u članu 123.

ODELJAK VODNOSI RATNIH ZAROBLJENIKA SA SPOLJNIM SVETOM

ČLAN 69.Čim ratni zarobljenici budu dospeli pod njenu vlast, Sila koja ih

drži staviće do znanja njima kao i Sili čiji su pripadnici, posredstvomSile zaštitnice, mere predviđene za izvršenje odredaba ovog Odeljka;

Obračunpotraživanjaizmeđu Sila

Zahtevi zaobeštećenje

Obaveštenje opreduzetimmerama

71ODNOSI RATNIH ZAROBLJENIKA SA SPOLJNIM SVETOM

ona će im isto tako saopštavati svaku promenu izvršenu u tim mera-ma.

ČLAN 70.Svakom ratnom zarobljeniku biće pružena mogućnost, čim bude

zarobljen ili najkasnije nedelju dana po njegovom prispeću u logor,čak ako je u pitanju i prolazni logor, a isto tako i u slučaju bolesti ilipremeštanja u vojnu bolnicu ili neki drugi logor, da neposredno upu-ti svojoj porodici, s jedne strane, i Centralnoj agenciji za ratne zaro-bljenike predviđene članom 123, s druge strane, kartu ustrojenu pomogućstvu prema obrascu priloženom ovoj Konvenciji, kojima će ihobavestiti o svome zarobljavanju, o svojoj adresi i o stanju svoga zdra-vlja. Ove karte će se otposlati što je moguće brže, njihovo slanje se nemože odlagati ni iz kojeg razloga.

ČLAN 71.Ratnim zarobljenicima se ima dopustiti da šalju kao i da primaju

pisma i karte. Ako Sila koja drži ratne zarobljenike smatra za potreb-no da tu prepisku ograniči, ona mora dozvoliti odašiljanje najmanjedva pisma i četiri karte mesečno, čiji će se obrasci ustrojiti koliko jegod moguće prema obrascima priloženim ovoj Konvenciji (i to neračunajući karte predviđene u članu 70). Druga ograničenja se mogupropisati samo ako Sila zaštitnica opravdano smatra da su ona u inte-resu samih zarobljenika, zbog teškoća na koje nailazi Sila koja drži rat-ne zarobljenike pri iznalaženju dovoljnog broja sposobnih prevodila-ca za vršenje potrebne cenzure. Ako se prepiska upućena zarobljenici-ma mora ograničiti, tu odluku može doneti samo Sila čiji su oni pri-padnici, eventualno na zahtev Sile koja drži ratne zarobljenike. Ta pi-sma i karte moraju biti otpravljeni najbržim sredstvima kojima raspo-laže Sila koja drži ratne zarobljenike; njihovo odašiljanje se ne sme od-lagati niti zadržavati iz razloga discipline.

Ratnim zarobljenicima koji su odavno bez vesti od svoje porodiceili se nalaze u nemogućnosti da ih dobiju ili da joj ih dostave redovnimputem, kao i onima koji su od svojih bližnjih odvojeni velikom udalje-nošću, biće dopušteno da šalju telegrame čiji će se troškovi staviti nateret njihovog računa kod Sile koja ih drži ili isplaćeni novcem kojimraspolažu. Zarobljenici će se takvim sredstvom koristiti i u hitnimslučajevima.

Prepiska zarobljenika vodiće se, po pravilu, na njihovom mater-njem jeziku. Strane u sukobu mogu da dopuste prepisku i na drugimjezicima.

Torbe sa zarobljeničkom poštom moraju biti pažljivo zapečaćene,snabdevene oznakama koje će jasno obeležavati njihovu sadržinu iadresirane na poštu opredeljenja.

Obaveštenje ozarobljeništvuDopisna karta

Dopisivanje

72 ODNOSI RATNIH ZAROBLJENIKA SA SPOLJNIM SVETOM

ČLAN 72.Ratnim zarobljenicima dopušteno je da putem pošte ili svakim dru-

gim načinom primaju lične ili kolektivne pošiljke koje sadrže naročitoživotne namirnice, odeću, lekove i predmete namenjene zadovoljenjunjihovih potreba u pogledu vere, studija ili zabave, podrazumevajući tui knjige, verske predmete, naučni materijal, ispitni materijal, muzičke in-strumente, sportsku opremu i materijal kojim se zarobljenicima omo-gućava produžavanje njihovih studija i obavljanje umetničke delatnosti.

Te pošiljke ni na koji način ne oslobađaju Silu koja drži ratne zaro-bljenike od obaveza koje na nju padaju na osnovu ove Konvencije.

Jedina ograničenja koja se mogu postaviti tim pošiljkama biće onakoja predloži Sila zaštitnica, u interesu samih ratnih zarobljenika, ilikoje predlože iz razloga izuzetne zakrčenosti prevoznih i saobraćajnihsredstava, i samo u pogledu njihovih odnosnih pošiljki, Međunarodnikomitet Crvenog krsta ili neka druga organizacija koja pruža pomoćratnim zarobljenicima.

Načini otpravljanja ličnih ili kolektivnih pošiljki mogu biti, uslučaju potrebe, predmet posebnih sporazuma između zainteresova-nih Sila, koje ni u kom slučaju ne smeju odlagati raspodeljivanje posla-te pomoći ratnim zarobljenicima. Knjige se ne smeju slati sa istimpošiljkama sa hranom ili odelom; sanitetski materijal kao pomoć slaćese, po pravilu, u kolektivnim pošiljkama.

ČLAN 73.U nedostatku posebnih sporazuma između zainteresovanih Sila o

načinima koji se tiču prijema ili raspodeljivanja pošiljki kolektivnihpomoći, primenjivaće se pravilnik o kolektivnim pomoćima koji jepriložen ovoj Konvenciji.

Gore predviđeni posebni sporazumi ne mogu ni u kom slučajuograničiti pravo poverenika da preuzimaju pošiljke kolektivne pomoćinamenjene ratnim zarobljenicima, da pristupaju njihovoj raspodeli ida njima raspolažu u interesu zarobljenika.

Ti sporazumi ne mogu isto tako ograničiti ni prava predstavnikaSile zaštitnice, Međunarodnog komiteta Crvenog krsta, niti bilo kojedruge organizacije koja pruža pomoć zarobljenicima i koja bi uzela nasebe dostavljanje tih kolektivnih pošiljki, da kontrolišu njihovu raspo-delu onima kojima su namenjene.

ČLAN 74.Sve pošiljke pomoći namenjene ratnim zarobljenicima imaju se

osloboditi svih uvoznih, carinskih i drugih dažbina.Prepiska, pošiljke pomoći i dopuštene pošiljke novca upućene rat-

nim zarobljenicima, ili koje oni šalju poštom, bilo neposredno, bilo po-sredstvom Biroa za obaveštenja predviđenog članom 122. i Centralne

PošiljkezarobljenicimaNačela

Kolektivnapomoć

Oslobođenje oddažbina i taksa

73ODNOSI RATNIH ZAROBLJENIKA SA SPOLJNIM SVETOM

agencije za ratne zarobljenike predviđene članom 123, biće oslobođenesvih poštanskih taksi, kako u zemlji otpravljanja i zemlji prijema, takoi u zemljama kroz koje prolaze.

Troškovi prenosa pošiljki pomoći namenjenih ratnim zarobljenici-ma, koje im, usled svoje težine ili iz bilo kojeg drugog razloga, ne mo-gu biti dostavljene poštom, snosiće Sila koja drži ratne zarobljenike nasvim teritorijama koje se nalaze pod njenom vlašću. Ostale Sile ugo-vornice Konvencije podnosiće troškove prenosa na svojim odnosnimteritorijama.

U nedostatku posebnih sporazuma među zainteresovanim Silama,troškovi koji proističu iz prenosa tih pošiljki, a koji nisu pokriveni go-re predviđenim oslobođenjima padaju na teret pošiljaoca.

Visoke strane ugovornice staraće se da snize koliko je god to mo-guće telegrafske takse za telegrame koje šalju ratni zarobljenici ili kojise njima upućuju.

ČLAN 75.U slučaju kada bi vojne operacije sprečile zainteresovane Sile da is-

pune obavezu koja na njih pada i koja se sastoji u obezbeđenju preno-sa pošiljki predviđenih u članovima 70, 71, 72 i 77, zainteresovane Silezaštitnice, Međunarodni komitet Crvenog krsta ili svaka druga orga-nizacija koju prihvate strane u sukobu, mogu uzeti na sebe da obezbe-de prenos tih pošiljki odgovarajućim sredstvima (vagonima, kamioni-ma, brodovima, vazduhoplovima itd). U tom cilju, Visoke strane ugo-vornice će se postarati da im pribave ta prevozna sredstva i da imomoguće prolaz, naročito izdavanjem potrebnih dozvola.

Ta prevozna sredstva se isto tako mogu upotrebiti i za slanje:a) prepiske, spiskova i izveštaja razmenjenih između Centralne

agencije za obaveštenja predviđene u članu 123 i Nacionalnihbiroa predviđenih u članu 122;

b) prepiske i izveštaja o ratnim zarobljenicima koje Sile zaštitnice,Međunarodni komitet Crvenog krsta ili svaka druga organiza-cija koja pruža pomoć zarobljenicima razmenjuje bilo sa svo-jim sopstvenim delegatima, bilo sa stranama u sukobu.

Ove odredbe ni u čemu ne ograničavaju pravo svake strane u su-kobu da organizuje, ako to više voli, druge načine prenosa i da izdajedozvole pod uslovima koji se sporazumno odrede.

U nedostatku posebnih sporazuma, troškove izazvane upotrebomtih prevoznih sredstava srazmerno podnose strane u sukobu čiji sedržavljani koriste tim uslugama.

ČLAN 76.Cenzura prepiske upućene ratnim zarobljenicima, ili one koju oni

šalju, mora se vršiti u najkraćem mogućem roku. Nju mogu vršiti smodržava pošiljalac i država primalac, i to svaka samo po jedanput.

Posebnoobezbeđenje

prenosapošiljki

Cenzuraprepiske

74 ODNOSI RATNIH ZAROBLJENIKA SA SPOLJNIM SVETOM

Kontrolisanje pošiljki namenjenih ratnim zarobljenicima ne smese vršiti pod takvim uslovima da se izlaže opasnosti održanje hranekoju pošiljke sadrže i ono će se obavljati, izuzev ako se radi o nekoj pi-sanoj ili štampanoj stvari, u prisustvu primaoca ili kojeg njegovoguredno opunomoćenog druga. Predaja ličnih i kolektivnih pošiljki za-robljenicima ne sme se odlagati pod izgovorom teškoća u vezi sa cen-zurom.

Svaka zabrana vođenja prepiske doneta od strana u sukobu, iz voj-nih ili političkih razloga, može biti samo privremena i po trajanju štoje moguće kraća.

ČLAN 77.Sile koje drže ratne zarobljenike obezbediće sve olakšice za dosta-

vljanje, posredstvom Sile zaštitnice ili Centralne agencije za ratne za-robljenike predviđene u članu 123, akata, papira i isprava namenjenihratnim zarobljenicima ili koji od njih potiču, a naročito punomoćsta-va i testamenata.

U svim slučajevima, Sile koje drže ratne zarobljenike olakšavaće imsastavljanje tih isprava; one će im posebno dopustiti da potraže savetod kojeg pravnika i preduzeće potrebne mere da se overi istinitost nji-hovog potpisa.

ODELJAK VIODNOSI RATNIH ZAROBLJENIKA SA VLASTIMA

GLAVA ITUŽBE RATNIH ZAROBLJENIKA KOJE SE TIČU

ZAROBLJENIČKOG REŽIMA

ČLAN 78.Ratni zarobljenici imaju pravo da vojnim vlastima pod čijom se

vlašću nalaze podnose predstavke u pogledu zarobljeničkog režimakome su podvrgnuti.

Oni isto tako imaju, bez ograničenja, pravo da se obraćaju bilo pre-ko poverenika, bilo neposredno ako to smatraju potrebnim, predstav-nicima Sila zaštitnica da bi im ukazali na pitanja po kojima imaju dapodnose predstavke u vezi sa zarobljeničkim režimom.

Te predstavke i tužbe neće biti ograničene niti će se smatrati sa-stavnim delom kontingenta prepiske pomenutog u članu 71. One semoraju hitno dostavljati. One ne smeju dati povoda nikakvom kažnja-vanju, čak i kad se nađe da su neosnovane.

Poverenici mogu slati predstavnicima Sila zaštitnica povremene iz-veštaje o stanju u logorima i o potrebama ratnih zarobljenika.

Pregled pošiljki

Pravni akti:sastavljanje idostavljanje

Predstavke itužbe

75ODNOSI RATNIH ZAROBLJENIKA SA VLASTIMA

GLAVA IIPREDSTAVNICI RATNIH ZAROBLJENIKA

ČLAN 79.U svim mestima u kojima se nalaze ratni zarobljenici, izuzev me-

sta gde se nalaze oficiri, zarobljenici će birati slobodno i tajnim glasa-njem, svakih šest meseci, a isto tako i za slučaj upražnjenosti mesta, po-verenike kojima je dužnost da ih predstavljaju pred vojnim vlastima,Silama zaštitnicama, Međunarodnim komitetom Crvenog krsta i sva-kom drugom organizacijom koja bi im pritekla u pomoć. Ti povereni-ci mogu ponovo biti birani.

U logorima oficira i njima ravnih ili u mešovitim logorima, za po-verenika će biti priznat onaj oficir ratni zarobljenik koji je najstariji i unajvišem činu. U oficirskim logorima, njemu će pomagati jedan ili višesavetnika koje izaberu oficiri; u mešovitim logorima, njegovi poma-gači biraće se između, i od strane, ratnih zarobljenika koji nisu oficiri.

U radnim logorima ratnih zarobljenika biće postavljeni oficiri rat-ni zarobljenici iste narodnosti, radi vršenja administrativnih dužnostikoje u logoru padaju na ratne zarobljenike. Sem toga, ti oficiri mogubiti birani za poverenike shodno odredbama stava prvog ovog člana.U tom slučaju, pomagači poverenika biraće se među ratnim zaroblje-nicima koji nisu oficiri.

Sa izborom svakog zarobljenika mora da se složi Sila koja drži rat-ne zarobljenike pre no što on stupi na dužnost. Ako Sila koja drži rat-ne zarobljenike odbije da se složi sa izborom ratnog zarobljenika kogasu izabrali njegovi drugovi u zarobljeništvu ona mora dati Sili zaštitni-ci razloge za svoje odbijanje.

U svim slučajevima, poverenik mora biti iste narodnosti, jezika iobičaja kao i ratni zarobljenici koje predstavlja. Tako će ratni zaroblje-nici, koji su raspodeljeni po radnim odsecima jednog logora premasvojoj narodnosti, jeziku i običajima, imati, za svaki odsek, svog sop-stvenog poverenika, shodno odredbama prethodnih stavova.

ČLAN 80.Poverenici su dužni da doprinose fizičkom, moralnom i intelektu-

alnom blagostanju ratnih zarobljenika.Posebno, ako bi ratni zarobljenici odlučili da između sebe organi-

zuju uzajamno pomaganje, ta organizacija će pasti u nadležnost pove-renika nezavisno od posebnih zadataka koji su im povereni ostalimodredbama ove Konvencije.

Poverenici neće biti odgovorni samo zato što su poverenici za iz-vršena protivzakonita dela od strane ratnih zarobljenika.

Izborpoverenika

Dužnostipoverenika

76 PREDSTAVNICI RATNIH ZAROBLJENIKA

ČLAN 81.Poverenici se ne mogu podvrgnuti nikakvom drugom radu, ako bi

ispunjavanje njihove dužnosti time bilo otežano.Poverenici mogu odrediti među zarobljenicima pomoćnike koji su

im potrebni. Njima će se dati sve materijalne olakšice, a naročito izve-sna sloboda kretanja potrebna za ispunjenje njihovih zadataka (pose-te radnim jedinicama izdvojenim iz logora, primanje pošiljke koje sa-drže pomoć itd.).

Poverenicima će se dopustiti da posećuju prostorije u kojima su in-ternirani ratni zarobljenici, a ovi će imati pravo da se slobodno dogo-varaju sa svojim poverenikom.

Poverenicima će se dati i sve olakšice koje su potrebne radiodržavanja poštanske i telegrafske prepiske sa vlastima koje drže ratnezarobljenike, sa Silama zaštitnicama, sa Međunarodnim komitetomCrvenog krsta i njihovim delegatima, sa lekarskim mešovitim komisi-jama, kao i sa organizacijama koje bi pružale svoju pomoć ratnim za-robljenicima. Poverenici radnih jedinica uživaće iste olakšice pri svo-joj prepisci s poverenikom glavnog logora. Ta se prepiska ne možeograničavati niti će se smatrati da čini sastavni deo kontingenta o ko-me je reč u članu 71.

Nijedan poverenik se ne može premestiti pre nego što mu se osta-vi dovoljno vremena da svog naslednika uputi u tekuće poslove.

U slučaju uklanjanja sa dužnosti, razlozi za donošenje takve odlu-ke imaju se saopštiti Sili zaštitnici.

GLAVA IIIKRIVIČNE I DISCIPLINSKE SANKCIJE

I OPŠTE ODREDBEČLAN 82.

Ratni zarobljenici biće podvrgnuti zakonima, uredbama i opštimnaređenjima koji važe u oružanim snagama Sile koja drži ratne zaro-bljenike. Ova je ovlašćena da preduzme sudske ili disciplinske mereprema svakom ratnom zarobljeniku koji narušava te zakone, uredbe iliopšta naređenja. Nisu, međutim, dopuštena nikakva gonjenja nitikažnjavanja protivna odredbama ove Glave.

Ako zakoni, uredbe ili opšta naređenja Sile koja drži ratne zaroblje-nike proglašavaju kažnjivim dela izvršena od strane ratnog zarobljeni-ka dok ta dela nisu kažnjiva kad ih izvrši pripadnik oružanih snaga Si-le koja drži ratne zarobljenike, za takva dela mogu se propisati samodisciplinske kazne.

Ovlašćenjapoverenika

Pravo koje seprimenjuje

77KRIVIČNE I DISCIPLINSKE SANKCIJE

ČLAN 83.Kad se postavi pitanje da li za delo koje izvrši ratni zarobljenik tre-

ba da bude kažnjen disciplinski ili sudski Sila koja drži ratne zaroblje-nike će se postarati da nadležne vlasti postupaju najblaže pri ocenjiva-nju toga pitanja i da, kad god je to moguće, radije pribegavaju disci-plinskim merama nego sudskom gonjenju.

ČLAN 84.Ratnom zarobljeniku može suditi jedino vojni sud, sem ako zako-

nodavstvo Sile koja drži ratne zarobljenike izrično ne ovlašćujegrađanske sudove da sude pripadniku oružanih snaga te Sile za istodelo zbog kojeg se goni ratni zarobljenik.

Ratni zarobljenik ne može ni u kom slučaju biti izveden ni predkoji sud koji ne pruža opšte priznata jemstva nezavisnosti i nepristra-snosti, i, naročito, čiji mu postupak ne bi obezbeđivao prava ni sredstvaodbrane predviđena u članu 105.

ČLAN 85.Ratni zarobljenici koji se gone na osnovu zakonodavstva Sile koja

ih drži za dela koja su izvršili pre no što su zarobljeni, koristiće se, čaki ako su osuđeni, odredbama ove Konvencije.

ČLAN 86.Ratni zarobljenik može biti kažnjen samo jedanput zbog istog de-

la ili po istom osnovu optužbe.

ČLAN 87.Vojne vlasti i sudovi Sile koja drži ratne zarobljenike mogu nad

ratnim zarobljenicima izricati samo one kazne koje su za ista delapredviđene i za pripadnike oružanih snaga te Sile.

Pri određivanju kazne, sudovi ili vlasti Sile koja drži ratne zaroblje-nike uzimaće u obzir u što je moguće većoj meri činjenicu da optuženi,pošto nije državljanin Sile koja drži ratne zarobljenike, nije prema njojniukoliko obavezan na vernost i da se on u njenoj vlasti nalazi usledokolnosti nezavisnih od njegove sopstvene volje. Ti sudovi i vlasti ćeimati mogućnost da slobodno ublaže kaznu predviđenu za delo koje sezarobljeniku stavlja na teret, a oni neće biti dužni da u tu svrhu prime-njuju najmanju meru te kazne.

Zabranjeno je svako kolektivno kažnjavanje za individualna dela,svaka telesna kazna, svako zatvaranje u prostorije koje nisu osvetljenednevnom svetlošću i, uopšte, svaki oblik mučenja ili svireposti.

Pored toga, Sila koja drži ratne zarobljenike ne može nijednog odnjih da liši čina niti da ga spreči da nosi oznake istog.

Izbordisciplinskog ili

sudskog postupka

Nadležni sudGarantije

Dela izvršena prezarobljavanja

Za jedno delo - jedna kazna

Kazne

78 KRIVIČNE I DISCIPLINSKE SANKCIJE

ČLAN 88.Oficiri, podoficiri ili vojnici ratni zarobljenici, kad izdržavaju neku

disciplinsku ili sudsku kaznu ne smeju se podvrgavati strožem postu-panju od onoga koje je predviđeno u vezi sa istom kaznom, za pripad-nike oružanih snaga sile koja drži ratne zarobljenike, a koji imaju od-govarajući čin.

Žene ratni zarobljenici ne mogu se kažnjavati strožim kaznama ni-ti se s njima, dok izdržavaju kaznu, sme postupati strože nego sa žena-ma koje pripadaju oružanim snagama Sile koja drži ratne zarobljeni-ke, a koje su kažnjene za slično delo.

Sa ratnim zarobljenicima, pošto izdrže disciplinske odnosno sud-ske kazne na koje su bili osuđeni, ne sme se postupati drugačije negosa ostalim zarobljenicima.

II DISCIPLINSKE SANKCIJE

ČLAN 89.Disciplinske kazne koje se mogu primeniti na ratne zarobljenike

jesu:1) novčana kazna do pedeset odsto od onoga što primaju na ime

plate i naknade za rad kako je predviđeno u članovima 60. i 62,i to za vreme koje ne može preći trideset dana;

2) ukidanje povlastica datih povrh onoga što im je garantovanoovom Konvencijom;

3) prinudan rad koji ne može preći dva sata dnevno;4) zatvor.Kazna predviđena pod brojem 3) ne može se primeniti na oficire.Disciplinske kazne ni u kom slučaju ne smeju biti nečovečne, suro-

ve ili opasne po zdravlje ratnih zarobljenika.

ČLAN 90.Trajanje pojedine kazne ne može nikad preći trideset dana. U

slučaju disciplinske krivice, vreme provedeno u pritvoru pre rasprave,odnosno izricanja kazne, ima se odbiti od izrečene kazne.

Gore predviđeni maksimum od trideset dana ne može se preko-račiti, čak ni u slučaju da neki ratni zarobljenik ima disciplinski da od-govara za veći broj dela u trenutku kada mu se izriče kazna, pa bila tadela u sticaju jedno s drugim ili ne.

Između disciplinske odluke i njenog izvršenja ne može proteći višeod mesec dana.

Za slučaj da ratni zarobljenik bude kažnjen novom disciplinskomkaznom, onda izvršenje svake kazne treba da deli razmak vremena odnajmanje tri dana, čim dužina jedne od njih iznosi deset dana ili više.

Izvršenje kazni

Vrste kazni

Trajanje kazni

79DISCIPLINSKE SANKCIJE

ČLAN 91.Bekstvo ratnog zarobljenika smatraće se uspelim u slučaju:1) kad se on ponovo pridruži oružanim snagama Sile čiji je pri-

padnik ili oružanim snagama koje savezničke Sile;2) kad napusti teritoriju koja se nalazi pod vlašću Sile koja drži

ratne zarobljenike ili teritoriju neke njene saveznice;3) kad se nađe na brodu koji nosi zastavu Sile čiji je pripadnik, ili

savezničke Sile, a taj brod se nalazi u teritorijalnim vodama Si-le koja drži ratne zarobljenike, pod uslovom da brod nije podvlašću ove poslednje.

Ratni zarobljenici koji, pošto im je uspelo bekstvo u smislu ovogačlana, ponovo budu zarobljeni, neće biti podvrgnuti nikakvoj kaznizbog svog ranijeg bekstva.

ČLAN 92.Ratni zarobljenik koji pokuša da pobegne, pa bude uhvaćen pre

nego što uspe u bekstvu, u smislu člana 91, može biti kažnjen za to de-lo, čak i u slučaju povrata, samo disciplinskom kaznom.

Uhvaćeni zarobljenik biće predat što je moguće pre nadležnim voj-nim vlastima.

Izuzetno od člana 88, stav četvrti, ratni zarobljenici kažnjeni posleneuspelog bekstva mogu biti podvrgnuti posebnom nadzornomrežimu, ali pod uslovom da taj režim ne bude štetan po njihovo stanjezdravlja, da se izdržava u logoru za ratne zarobljenike i da ne povlačiza sobom ukidanje nijedne od garantija koje zarobljenicima pruža ovaKonvencija.

ČLAN 93.Bekstvo, ili pokušaj bekstva, čak i u povratu, neće se smatrati kao

otežavajuća okolnost u slučaju kad ratni zarobljenik bude izvedenpred sud za krivično delo izvršeno u toku bekstva ili pokušaja bekstva.

Shodno odredbama člana 83, dela koja izvrše ratni zarobljenici ujedinom cilju da olakšaju sebi bekstvo i koja ne sadržavaju nikakvo na-silje protiv lica, bilo da se radi o krivičnim delima protiv javne imovi-ne, o krađi bez namere za bogaćenjem, o pribavljanju i upotrebi lažnihisprava, o nošenju građanskog odela, povlače sobom samo disciplinskekazne.

Ratni zarobljenici koji su sarađivali na bekstvu ili na pokušaju bek-stva mogu po tome osnovu biti kažnjeni samo disciplinskom kaznom.

ČLAN 94.Ako je odbegli ratni zarobljenik uhvaćen, o tome će se, na način

predviđen u članu 122, obavestiti Sila čiji je on pripadnik, ukoliko jebila obaveštena o njegovom bekstvu.

Uspelo bekstvo

Neuspelobekstvo

Dela u vezi sabekstvom

Obaveštenje ohvatanjuodbeglog

80 DISCIPLINSKE SANKCIJE

ČLAN 95.Ratni zarobljenici osumnjičeni za disciplinske greške neće, do do-

nošenja odluke, biti stavljani u pritvor, sem ako se ista mera primenju-je i na pripadnike oružanih snaga Sile koja drži ratne zarobljenike zaslična dela, ili ako to iziskuju viši interesi održavanja reda i disciplineu logoru.

Za sve ratne zarobljenike, pritvor u slučaju disciplinskih grešakabiće sveden na neophodan minimum i ne može trajati duže od četrna-est dana.

Odredbe članova 97. i 98. ove Glave primenjivaće se i na ratne za-robljenike koji se nalaze u pritvoru zbog disciplinskih grešaka.

ČLAN 96.Dela koja predstavljaju disciplinsku grešku biće odmah predmet

isleđenja.Ne dirajući u nadležnost sudova i viših vojnih vlasti, disciplinske

kazne može izricati samo oficir koji vrši disciplinsku vlast u svojstvukomandanta logora, ili odgovoran oficir koji ga zamenjuje, ili na koje-ga je on preneo svoja disciplinska ovlašćenja.

Ta ovlašćenja se ni u kom slučaju ne mogu preneti na ratnog zaro-bljenika, niti ih može vršiti ratni zarobljenik.

Pre svakog izricanja disciplinske kazne, okrivljeni ratni zarobljenikbiće tačno obavešten o činjenicama koje mu se stavljaju na teret. Nje-mu će se dati mogućnost da objasni svoje držanje i da se brani. Dopu-stiće mu se saslušanje svedoka i da se posluži, ako je potrebno, usluga-ma kvalifikovanog tumača. Odluka će se saopštiti ratnom zarobljeni-ku i povereniku.

Komandant logora je dužan da vodi spisak izrečenih disciplinskihkazni. Taj spisak stajaće na raspolaganju predstavnicima Sile zaštitni-ce.

ČLAN 97.Ratni zarobljenici se ni u kom slučaju ne smeju premeštati u ka-

znene ustanove (zatvore, kaznione, tamnice itd.) da bi tamo izdržava-li disciplinske kazne.

Sve prostorije u kojima se izdržavaju disciplinske kazne morajuodgovarati higijenskim zahtevima predviđenim u članu 25. Kažnjenimratnim zarobljenicima pružiće se mogućnost da održavaju ličnu čis-toću, shodno odredbama člana 29.

Oficiri i njima ravni ne smeju izdržavati zatvor u istim prostorija-ma s podoficirima ili vojnicima.

Žene ratni zarobljenici koje izdržavaju disciplinsku kaznu držaćese u prostorijama odvojenim od onih u kojima su muškarci i staviće sepod neposredan nadzor žena.

Postupak zadisciplinskegreške

Disciplinskanadležnost

Mestaizdržavanjakazni

81DISCIPLINSKE SANKCIJE

ČLAN 98.Ratni zarobljenici koji se nalaze u zatvoru usled disciplinske kazne

koristiće se i dalje odredbama ove Konvencije, izuzev ukoliko sam nji-hov zatvor čini te odredbe neprimenjivim. Međutim, pravo koje imajuna osnovu članova 78. i 126. ne može im se ni u kom slučaju uskratiti.

Ratni zarobljenici koji su kažnjeni disciplinski ne mogu biti lišenipovlastica vezanih za njihov čin.

Ratnim zarobljenicima koji su kažnjeni disciplinski ima se svakogdana pružiti mogućnost kretanja i obezbediti im da najmanje dva sataprovode na svežem vazduhu.

Njima će se dopustiti, na njihov zahtev, da se javljaju na svako-dnevni lekarski pregled; ukazaće im se nega koju iziskuje njihovozdravstveno stanje i, u slučaju potrebe, biće preneti u logorsku ambu-lantu ili stalnu bolnicu.

Njima će se dopustiti da čitaju i da pišu, kao i da šalju i primaju pi-sma. Međutim, paketi i novčane pošiljke mogu im se uručiti tek po is-teku kazne; dotle, o njima će se starati poverenik koji će životne namir-nice podložne kvaru, koje se nalaze u paketima, predati logorskoj am-bulanti.

III SUDSKO GONJENJE

ČLAN 99.Nijedan ratni zarobljenik ne sme biti gonjen niti osuđen za delo

koje nije izrično predviđeno kao kažnjivo zakonodavstvom Sile kojadrži ratne zarobljenike ili međunarodnim pravom, a koji su bili nasnazi u vreme kada je to delo izvršeno.

Nikakav moralni niti fizički pritisak ne sme se vršiti nad ratnim za-robljenikom kako bi se on naveo da prizna da je kriv za delo za koje jeoptužen.

Nijedan ratni zarobljenik ne može biti osuđen pre nego što mu bu-de pružena mogućnost da se brani i da koristi pomoć stručnog brani-oca.

ČLAN 100.Ratni zarobljenici i sile zaštitnice biće obavešteni što je pre moguće

o krivičnim delima koja povlače smrtnu kaznu na osnovu zakonodav-stva Sile koja drži ratne zarobljenike.

Posle tog obaveštenja, nijedno drugo delo ne može biti ugroženosmrtnom kaznom bez saglasnosti Sile čiji su pripadnici ratni zaroblje-nici.

Smrtna kazna protiv zarobljenika može biti izrečena samo ako je,shodno članu 87. stav drugi, pažnja suda bila naročito skrenuta na

Garantije priizdržavanju

kazne zatvora

Osnovnegarantije

Smrtna kazna

82 SUDSKO GONJENJE

činjenicu da optuženi, s obzirom da nije državljanin Sile koja drži rat-ne zarobljenike, nije prema njoj vezan nikakvom obavezom na vernosti da se on u njenoj vlasti nalazi usled okolnosti nezavisnih od njegovesopstvene volje.

ČLAN 101.Ako je nad ratnim zarobljenikom izrečena smrtna kazna, presuda

se neće izvršiti pre isteka roka od najmanje šest meseci, računajući odtrenutka kada podrobno saopštenje predviđeno u članu 107. prispe Si-li zaštitnici na označenu adresu.

ČLAN 102.Ratni zarobljenik može biti punovažno osuđen samo ako su presu-

du izrekli isti sudovi i po istom postupku kao i prema licima koja pri-padaju oružanim snagama Sile koja drži ratne zarobljenike i ako su,pored toga, poštovane odredbe ove Glave.

ČLAN 103.Svaka sudska istraga protiv ratnog zarobljenika vodiće se brzo, ko-

liko god to okolnosti dopuštaju, i na takav način da se postupak obavišto je moguće pre. Nijedan ratni zarobljenik ne može biti držan u pri-tvoru, sem ako se ista mera primenjuje i na pripadnike Sile koja držiratne zarobljenike za slična dela, ili ako interes nacionalne bezbedno-sti to zahteva. Taj pritvor ni u kom slučaju ne sme trajati duže od trimeseca.

Trajanje pritvora ratnog zarobljenika odbiće se od trajanje kaznelišenja slobode na koju on bude bio osuđen; o tome će se, uostalom,voditi računa u trenutku određivanja kazne.

Za vreme dok su u pritvoru, ratni zarobljenici će se i dalje koristitiodredbama članova 97. i 98. ove Glave.

ČLAN 104.U svim slučajevima u kojima Sila koja drži ratne zarobljenike bu-

de odlučila da preduzme sudsko gonjenje protiv jednog ratnog zaro-bljenika, ona će o tome izvestiti Silu zaštitnicu što je moguće pre, a naj-manje tri nedelje pre početka pretresa. Taj rok od tri nedelje počeće dateče tek od trenutka kada taj izveštaj bude dospeo do Sile zaštitnice, naadresu koju je ova poslednja prethodno naznačila Sili koja drži ratnezarobljenike.

Taj izveštaj će sadržati sledeće podatke:1) prezime i ime ratnog zarobljenika, njegov čin, njegov broj ma-

trikule, datum njegovog rođenja, i ako je to potrebno, njegovozanimanje;

2) mesto interniranja ili pritvora;

Obaveznoodlaganjeizvršenjasmrtne kazne

Punovažnostpresude

Istraga

Pritvor

Izveštaj opokretanjupostupka

83SUDSKO GONJENJE

3) opis dela zbog kojih će ratni zarobljenik biti optužen, uz na-vođenje zakonskih odredaba koje se na njih mogu primeniti;

4) naznačenje suda koji će suditi o toj stvari kao i datuma i mestapredviđenih za početak pretresa.

Sila koja drži ratne zarobljenike učiniće isto saopštenje i povereni-ku ratnog zarobljenika.

Ako, na početku pretresa, nije podnet dokaz da su Sila zaštitnica,ratni zarobljenik i zainteresovani poverenik primili gore navedeno sa-opštenje najmanje tri nedelje pre početka pretresa, pretres se nećemoći održati i biće odložen.

ČLAN 105.Ratnom zarobljeniku se mora dati pravo da ga prati jedan od nje-

govih drugova zarobljenika, da ga brani kvalifikovan advokat kojegsam izabere, da se pozove na svedoke i da se obrati, ako to smatranužnim, za uslugu ovlašćenom tumaču. Sila u čijem se zarobljeništvunalazi obavestiće ga blagovremeno, pre pretresa o tim pravima.

Ako ratni zarobljenik nije izabrao branioca, pribaviće mu ga Silazaštitnica; u tu svrhu ona će imati na raspolaganju najmanje nedeljudana. Na zahtev Sile zaštitnice, Sila koja drži ratne zarobljenike dosta-viće joj spisak kvalifikovanih lica za obezbeđenje odbrane. Za slučaj dani ratni zarobljenik ni Sila zaštitnica nisu izabrali branioca, Sila kojadrži ratne zarobljenike odrediće po zvaničnoj dužnosti jednog kvalifi-kovanog advokata koji će braniti optuženoga.

Za spremanje odbrane optuženoga braniocu će se, pre početka pre-tresa, staviti na raspolaganje rok od najmanje dve nedelje dana, kao idruge potrebne olakšice; on naročito ima pravo da slobodno posećujeoptuženog i da s njim razgovara bez svedoka. On ima pravo da razgo-vara sa svim svedocima koji svedoče u korist optuženog, podrazume-vajući tu i ratne zarobljenike. On će te olakšice uživati sve do isteka ro-kova za podnošenje žalbe.

Optuženom ratnom zarobljeniku će se u blagovremenom roku prepočetka pretresa saopštiti, na jeziku koji razume, optužnica kao i aktakoja se, uopšte, saopštavaju optuženom na osnovu postojećih zakonau vojskama Sile koja drži ratne zarobljenike. Isto saopštenje se mora,pod istim uslovima, učiniti i njegovom braniocu.

Predstavnici Sile zaštitnice imaju pravo da prisustvuju pretresu,sem ako se pretres bude morao, izuzetno, održavati u tajnosti u intere-su državne bezbednosti; u tom slučaju, Sila koja drži ratnog zaroblje-nika obavestiće Silu zaštitnicu o toj okolnosti.

ČLAN 106.Svaki ratni zarobljenik ima pravo, pod istim uslovima kao i pripad-

nici oružanih snaga Sile koja drži ratne zarobljenike, da protiv svake

Pravo naodbranu

Garantije

Pravo žalbe

84 SUDSKO GONJENJE

presude koja se njega tiče, uloži priziv ili žalbu radi poništaja ili prei-načenja presude ili ponovnog suđenja. On će biti u potpunosti oba-vešten o njegovim pravima na podnošenje pravnih lekova kao i o po-stojećim rokovima za vršenje tih prava.

ČLAN 107.Svaka izrečena presuda nad ratnim zarobljenikom ima se odmah

staviti do znanja Sili zaštitnici, u obliku kratkog saopštenja i sa na-značenjem da li ratni zarobljenik ima pravo da uloži priziv ili žalbu ra-di poništaja ili preinačenja presude ili ponovnog suđenja. To saopšte-nje će se isto tako učiniti i zainteresovanom povereniku. Ono će seučiniti i ratnom zarobljeniku i to na jeziku koji razume, ako presudanije bila izrečena u njegovom odsustvu. Pored toga, Sila koja drži rat-nog zarobljenika odmah će saopštiti Sili zaštitnici odluku ratnog zaro-bljenika da li želi ili ne želi da koristi svoje pravo na podnošenje prav-nih lekova.

Pored toga, u slučaju da je presuda postala konačna, i ako je u pita-nju smrtna kazna, u slučaju presude izrečene u prvom stepenu, Sila ko-ja drži ratnog zarobljenika uputiće Sili zaštitnici što je moguće pre de-taljno saopštenje koje će sadržavati:

1) tačan tekst presude;2) izvod izveštaja o istrazi i pretresu, podvlačeći naročito elemen-

te optužbe i odbrane;3) naznačenje, u slučaju potrebe, zavoda u kome će se izdržavati

kazna.Saopštenja predviđena u prethodnim stavovima biće učinjena Sili

zaštitnici na adresu koju ona bude prethodno dostavila Sili koja držiratnog zarobljenika.

ČLAN 108.Kazne izrečene nad ratnim zarobljenicima na osnovu presuda ko-

je su na redovan način postale izvršne izdržavaće se u istim zavodimai pod istim uslovima koji važe i za pripadnike oružanih snaga Sile ko-ja drži ratne zarobljenike. Ti uslovi moraju u svakom slučaju odgova-rati zahtevima higijene ili čovečnosti.

Žena ratni zarobljenik nad kojom jedna takva kazna bude izrečenabiće smeštena u odvojene prostorije i nalaziće se pod nadzorom žena.

U svakom slučaju, ratni zarobljenici osuđeni na kaznu lišenja slo-bode koristiće se odredbama članova 78. i 126. ove Konvencije. Poredtoga, njima će se dozvoliti da primaju i šalju prepisku, da primaju barjedan paket kao pomoć mesečno i da redovno izlaze na čist vazduh;ukazivaće im se lekarska nega koju iziskuje njihovo zdravstveno stanjekao i duhovna pomoć koju bi mogli da zažele. Kazne koje se na njihmogu primeniti biće u skladu sa odredbama člana 87, treći stav.

Obaveštenje opresudi

Izvršenje kazneUslovi

85SUDSKO GONJENJE

DEO IV

ZAVRŠETAK ZAROBLJENIŠTVA

ODELJAK INEPOSREDNO REPATRIRANJE I SMEŠTAJ20

U NEUTRALNOJ ZEMLJI

ČLAN 109.Strane u sukobu biće dužne da, u granicama stava trećeg ovoga čla-

na, vrate u njihovu zemlju, bez obzira na broj i na čin i pošto ih pripre-me za transportovanje, ratne zarobljenike, teške bolesnike i teške ra-njenike, shodno stavu prvom sledećeg člana.

Za vreme trajanja neprijateljstava, strane u sukobu staraće se da, uzsudelovanje neutralnih zainteresovanih Sila organizuju smeštaj u neu-tralnoj zemlji ranjenih ili bolesnih zarobljenika pomenutih u stavudrugom sledećeg člana; one će, sem toga, moći da zaključe sporazumeu cilju neposrednog repatriranja ili interniranja u neutralnu zemljuzdravih zarobljenika koji su dugo vremena proveli u zarobljeništvu.

Nijedan ratni zarobljenik, ranjenik ili bolesnik koji je predviđen zarepatriranje u smislu stava prvog ovog člana ne može biti repatriranprotivno svojoj volji dok traju neprijateljstva.

ČLAN 110.Neposredno imaju se repatrirati:1) Neizlečivi ranjenici i bolesnici, čija umna ili telesna sposobnost

izgleda da je pretrpela veliko oštećenje;2) Ranjenici i bolesnici koji se, prema lekarskim predviđanjima,

ne mogu izlečiti u toku godine dana, čije stanje zahteva lečenjei čija umna ili telesna sposobnost izgleda da je pretrpela velikooštećenje;

3) Izlečeni ranjenici i bolesnici čija umna ili telesna sposobnost iz-gleda da je pretrpela veliko i trajno oštećenje.

Mogu se smestiti u neutralnu zemlju:1) Ranjenici i bolesnici čije se izlečenje može očekivati u toku go-

dine dana posle datuma ranjavanja ili početka bolesti, ako le-čenje u neutralnoj zemlji stavlja u izgled sigurnije i brže ozdra-vljenje.

2) Ratni zarobljenici čije je umno ili telesno zdravlje, prema lekar-skim predviđanjima ozbiljno ugroženo držanjem u zaroblje-ništvu, a čijim bi se smeštajem u neutralnoj zemlji ta opasnostmogla otkloniti.

Opšte odredbe

Slučajevirepatriranja i

smeštaja

86 ZAVRŠETAK ZAROBLJENIŠTVA

20. Hospitalizacija (prim. Red. kom.).

Uslovi koje će morati da ispune ratni zarobljenici smešteni u neu-tralnoj zemlji da bi bili repatrirani utvrdiće se, kao i njihov pravni po-ložaj, sporazumom između zainteresovanih Sila. U načelu, biće repa-trirani oni ratni zarobljenici smešteni u neutralnoj zemlji koji pripada-ju sledećim kategorijama:

1) oni čije se zdravstveno stanje pogoršalo tako da ispunjavajuuslove za neposrednu repatrijaciju,

2) oni čija je umna ili telesna sposobnost posle lečenja u velikojmeri opala.

Ukoliko ne postoje posebni sporazumi, zaključeni između zainte-resovanih Strana u sukobu u cilju utvrđivanja slučajeva nesposobnostiili bolesti, koji povlače neposredno repatriranje ili smeštaj u neutral-noj zemlji, ti slučajevi će se utvrđivati saglasno načelima koja se nala-ze u tipskom sporazumu o neposrednom repatriranju i smeštaju u ne-utralnoj zemlji ratnih zarobljenika, ranjenika i bolesnika, i u Pravilni-ku o mešovitim lekarskim komisijama koji su priloženi ovoj Konven-ciji.

ČLAN 111.Sila koja drži ratne zarobljenike, Sila čiji su oni pripadnici i jedna

neutralna Sila koju te dve Sile izaberu potrudiće se da zaključe spora-zume koji će omogućiti interniranje ratnih zarobljenika na teritorijipomenute neutralne Sile do prestanka neprijateljstava.

ČLAN 112.Čim otpočne sukob, odrediće se Mešovite lekarske komisije u cilju

pregleda bolesnih i ranjenih zarobljenika i donošenja svih korisnihodluka u vezi sa njima. Naimenovanje, zadaci i funkcionisanje tih Ko-misija imaju biti u skladu s odredbama Pravilnika priloženog ovojKonvenciji.

Međutim, zarobljenici koji su, po mišljenju lekarskih vlasti Sile ko-ja ih drži, očito teški ranjenici ili teški bolesnici mogu biti repatrirani ibez pregleda od strane Mešovite lekarske komisije.

ČLAN 113.Pored onih koji budu naznačeni od strane lekarskih vlasti Sile ko-

ja ih drži, ranjeni ili bolesni zarobljenici, koji pripadaju dole pobroja-nim kategorijama imaće pravo da izlaze na pregled pred Mešovite le-karske komisije predviđene u prethodnom članu:

1) Ranjenici ili bolesnici koje predloži lekar, njihov zemljak, ilidržavljanin Sile učesnice u sukobu koja je saveznica Sile čiji suoni pripadnici, a koji vrši svoje dužnosti u logoru;

2) Ranjenici i bolesnici koje predloži njihov poverenik;3) Ranjenici i bolesnici koje predloži Sila čiji su pripadnici ili or-

Interniranje uneutralnojzemlji

Mešovitelekarskekomisije

Pravo napregled kodMešovitelekarskekomisije

87NEPOSREDNO REPATRIRANJE I SMEŠTAJ U NEUTRALNOJ ZEMLJI

ganizacija koju je priznala ta Sila, a koja bi pritekla u pomoć za-robljenicima.

Ratni zarobljenici koji ne pripadaju jednoj od tri gornje kategorijemogu ipak izaći na pregled pred Mešovite lekarske komisije, ali će bitipregledani tek posle zarobljenika i navedenih kategorija.

Lekar zemljak ratnih zarobljenika koji su podvrgnuti pregleduMešovite lekarske komisije i njihov poverenik imaju pravo da prisu-stvuju tome pregledu.

ČLAN 114.Ratni zarobljenici žrtve nesrećnih slučajeva, izuzimajući one koji

su sebe namerno povredili, koristiće se, u pogledu repatriranja i even-tualnog smeštaja u neutralnu zemlju, odredbama ove Konvencije.

ČLAN 115.Nijedan ratni zarobljenik kažnjen disciplinskom kaznom koji ispu-

njava uslove predviđene za repatriranje ili smeštaj u neutralnu zemlju,ne sme biti zadržan zbog toga što nije izdržao kaznu.

Ratni zarobljenici koji su sudski gonjeni ili osuđeni, a koji su pred-viđeni za repatriranje ili za smeštaj u neutralnu zemlju, mogu se kori-stiti tim merama pre okončanja postupka ili pre izvršenja kazne, akoSila koja ih drži na to pristane.

Strane u sukobu će jedna drugoj saopštavati imena onih zaroblje-nika koji će biti zadržani do okončanja postupka odnosno izvršenjakazne.

ČLAN 116.Troškovi oko repatriranja ratnih zarobljenika ili njihovog prevoza

u neutralnu zemlju, padaju na teret Sile kojoj pripadaju ti zarobljenici,počev od granice Sile koja ih drži.

ČLAN 117.Nijedan zarobljenik, koji je repatriran ne sme biti upotrebljen za

aktivnu vojnu službu.

ODELJAK II

OSLOBOĐENJE I REPATRIRANJE RATNIH ZAROBLJENIKAPO OKONČANJU NEPRIJATELJSTAVA

ČLAN 118.Ratni zarobljenici će po okončanju aktivnih neprijateljstava bez

odlaganja biti oslobođeni i repatrirani.

Žrtve nesrećnihslučajeva

Zarobljenicikoji izdržavaju

kazne

Troškovi okorepatriranja

Repatriranje ivojna služba

Oslobođenje irepatriranje

88 OSLOBOĐENJE I REPATRIRANJE RATNIH ZAROBLJENIKA

Ukoliko sporazum zaključen između strana u sukobu u cilju okon-čanja neprijateljstava ne sadrži odredbe o tome, ili ako takvog spora-zuma nema, svaka od Sila koje drže ratne zarobljenike sama će nasta-viti i izvršiti bez odlaganja plan o njihovom repatriranju, saglasnonačelu izraženom u prethodnom stavu.

I u jednom i u drugom slučaju, usvojene mere će se saopštiti rat-nim zarobljenicima.

Troškovi oko repatriranja ratnih zarobljenika raspodeliće se u sva-kom slučaju pravično između Sile koja drži ratne zarobljenike i Sile čijisu oni pripadnici. U tome cilju, pri ovoj raspodeli primenjivaće se sle-deća načela:

a) kad se te dve Sile graniče jedna s drugom, Sila čiji su pripadni-ci ratni zarobljenici primiće na sebe troškove njihovog repatri-ranja počev od granice Sile koja ih drži;

b) kad se te dve Sile ne graniče jedna s drugom, Sila koja drži rat-ne zarobljenike primiće na sebe troškove transporta ratnih za-robljenika na svojoj teritoriji do svoje granice ili do svoje lukeza ukrcavanje koja je najbliža Sili čiji su oni pripadnici. Što setiče ostalih troškova prouzrokovanih repatriranjem, zaintere-sovane strane će se sporazumeti da ih pravično podele izmeđusebe. Zaključivanje jednog takvog sporazuma ne sme ni u komslučaju da bude razlog i najmanjem odlaganju u repatriranjuratnih zarobljenika.

ČLAN 119.Repatriranje će se izvršiti pod uslovima sličnim onima koji su

predviđeni članovima 46. do zaključno 48. ove Konvencije za pre-meštanje ratnih zarobljenika i vodeći računa o odredbama člana 181,kao i sledećih.

Prilikom repatriranja, stvari od vrednosti oduzete ratnim zaroblje-nicima, shodno odredbama člana 18, i sume u stranoj valuti koje nisubile zamenjene u valutu Sile koja drži ratne zarobljenike biće imvraćene. Stvari od vrednosti i sume u stranoj valuti koje, iz bilo kograzloga ne bi bile vraćene ratnim zarobljenicima prilikom njihovog re-patriranja, predaće se Birou za obaveštenja predviđenom članom 122.

Ratnim zarobljenicima će se dopustiti da sobom ponesu svoje ličnestvari, svoju prepisku i pakete prispele na njihovu adresu; težina tihstvari može se ograničiti, ako to okolnosti repatriranja zahtevaju, naono što zarobljenik može razumno poneti; u svakom slučaju, svakompojedinom zarobljeniku će se dopustiti da ponese najmanje dvadesetpet kilograma.

Druge lične stvari zarobljenika koji je repatriran čuvaće Sila kojaga je držala; ona će mu ih dostaviti čim bude zaključila sa Silom, kojojzarobljenik pripada, sporazum kojim se utvrđuju načini prenosa tih

Postupak prirepatriranju

89OSLOBOĐENJE I REPATRIRANJE RATNIH ZAROBLJENIKA

stvari i plaćanja troškova koje taj prenos bude prouzrokovao.Ratni zarobljenici koji se nalaze pod krivičnom istragom zbog

zločina ili dela po opštem krivičnom pravu mogu biti zadržani sve dozavršetka postupka i, ako je po sredi takav slučaj, sve do izdržanja ka-zne. Tako isto će se postupiti i sa onima koji su osuđeni zbog zločinaili dela po opštem krivičnom pravu.

Strane u sukobu saopštiće jedna drugoj imena ratnih zarobljenikakoji će biti zadržani do kraja postupka ili do izvršenja kazne.

Strane u sukobu će se sporazumeti u cilju ustanovljenja komisija zapronalaženje rasturenih zarobljenika i obezbeđenje njihovog repatri-ranja u najkraćem roku.

ODELJAK III

SMRT RATNIH ZAROBLJENIKA

ČLAN 120.Testamenti ratnih zarobljenika sastavljaće se tako da ispunjavaju

uslove za punovažnost propisane zakonodavstvom zemlje njihovogporekla, koja će preduzeti potrebne mere da s tim uslovima upozna Si-lu koja drži ratne zarobljenike. Na zahtev ratnog zarobljenika, a u sva-kom slučaju posle njegove smrti, testament će se bez odlaganja dosta-viti Sili zaštitnici, dok će se jedan overen saglasan prepis predati Cen-tralnoj agenciji za obaveštenja.

Umrlice, prema obrascu priloženom ovoj Konvenciji, ili spiskovi,koje overava odgovorni oficir, svih ratnih zarobljenika umrlih u zaro-bljeništvu, imaju se u najkraćem roku uputiti Birou za obaveštenja rat-nih zarobljenika ustanovljenom shodno članu 122. Obaveštenja oidentitetu nabrojana u stavu trećem člana 17, mesto i datum smrti,uzrok smrti, mesto i datum sahrane kao i sva obaveštenja potrebna ra-di utvrđivanja grobova moraju biti uneta u te umrlice, odnosno, u tespiskove.

Sahranjivanju ili spaljivanju mora da prethodi lekarski pregled te-la radi konstatovanja smrti, omogućavanja sastavljanja izveštaja i, akose ukaže potreba, radi utvrđivanja identiteta pokojnika.

Vlasti koje drže ratne zarobljenike vodiće brigu o tome da ratni za-robljenici koji umru u zarobljeništvu budu pristojno sahranjeni, pomogućstvu shodno crkvenim obredima veroispovesti kojoj pripadaju ida njihovi grobovi budu poštovani, uredno održavani i tako obeleženida uvek mogu biti pronađeni. Kad god to bude moguće, umrli ratni za-robljenici koji su pripadnici iste Sile sahranjivaće se na istom mestu.

Umrli ratni zarobljenici sahranjivaće se pojedinačno, izuzev uslučaju više sile koja bi nalagala zajednički grob. Leševi se smeju spa-

Testamenti,umrlice,

sahranjivanje

90 SMRT RATNIH ZAROBLJENIKA

ljivati samo ako to iziskuju neophodni razlozi higijene ili veroispove-sti pokojnika ili još ako je on sam izrazio želju u tom smislu. U sluča-ju spaljivanja, u umrlicu će se o tome uneti napomena uz navođenjerazloga zbog kojih je leš spaljen.

Da bi se grobovi uvek mogli pronaći, sva obaveštenja koja se odno-se na sahranjivanja i na grobove imaju biti registrovana od straneSlužbe za grobove koju ustanovljava Sila koja drži ratne zarobljenike.Spiskovi grobova i obaveštenja koja se odnose na ratne zarobljenikesahranjene na grobljima ili na drugom mestu dostaviće se Sili čiji supripadnici bili ti ratni zarobljenici. Na Silu koja kontroliše tu teritorijupadaće, ako je učesnica Konvencije, dužnost da se stara o tim grobovi-ma i da zabeleži svaki docniji prenos leševa. Ove odredbe se isto takoprimenjuju i na pepeo umrlih koji čuva Služba za grobove dok je ze-mlja porekla ne upozna sa konačnim namerama koje želi da preduzmetim povodom.

ČLAN 121.Svaka smrt ili ozbiljno ranjavanje jednog ratnog zarobljenika koje

je prouzrokovao, ili za koje postoji sumnja da ih je prouzrokovao, ne-ki stražar, drugi ratni zarobljenik, ili ma koja druga osoba, kao i svakismrtni slučaj čiji je uzrok nepoznat, biće odmah predmet zvanične is-trage od strane Sile koja drži ratne zarobljenike.

O tom slučaju će se odmah obavestiti Sila zaštitnica. Prikupiće seizjave svedoka, i naročito izjave ratnih zarobljenika; izveštaj sa njimadostaviće se pomenutoj Sili.

Ako istraga ustanovi krivicu jedne ili više osoba, Sila koja drži rat-ne zarobljenike preduzeće sve mere za sudsko gonjenje odgovornog iliodgovornih lica.

DEO V

BIRO ZA OBAVEŠTENJA O RATNIM ZAROBLJENICIMAI DRUŠTVA KOJA IM UKAZUJU POMOĆ

ČLAN 122.Čim otpočne sukob i u svim slučajevima okupacije, svaka od stra-

na u sukobu ustanoviće jedan zvanični Biro za obaveštenja o ratnimzarobljenicima koji se nalaze u njenoj vlasti; neutralne ili nezaraćeneSile koje na svoju teritoriju prime lica koja pripadaju jednoj od kate-gorija koje predviđa član 4. postupiće prema tim licima na isti način.Zainteresovana Sila će se postarati da Biro za obaveštenja dobije po-trebne prostorije, materijal i osoblje kako bi uspešno mogao vršiti svo-ju dužnost. Ona ima pravo da tu zaposli ratne zarobljenike poštujući

Istragapovodom smrtiili ranjavanjazarobljenika

Nacionalni biro

91BIRO ZA OBAVEŠTENJA O RATNIM ZAROBLJENICIMA

utvrđene uslove u Odeljku ove Konvencije koji se odnose na rad rat-nih zarobljenika.

Svaka od strana u sukobu dostaviće, u najkraćem mogućem roku,svom Birou za obaveštenja, o kojima je reč u četvrtom, petom i šestomstavu ovoga člana, sva obaveštenja koja se tiču svake neprijateljske oso-be koja pripada jednoj od kategorija predviđenih članom 4. a koje supale pod njenu vlast. Neutralne ili nezaraćene Sile postupiće na istinačin prema onim licima iz tih kategorija koja budu primile na svojuteritoriju.

Biro će ta obaveštenja hitno i najbržim sredstvima dostaviti zainte-resovanim Silama, posredstvom, s jedne strane Sila zaštitnica a, s dru-ge strane, Centralne agencije predviđene u članu 123.

Ta obaveštenja treba da omoguće da se brzo obaveste zainteresova-ne porodice. Ukoliko njima raspolaže Biro za obaveštenja, ta obavešte-nja će sadržati za svakog ratnog zarobljenika, u granicama odredabačlana 17, prezime, ime, čin, broj matrikule, mesto i potpun datumrođenja, naznačenje Sile čiji je pripadnik, ime oca i devojačko prezimemajke, prezime i adresu osobe koja treba da bude obaveštena, kao iadresu na koju može biti upućena prepiska zarobljeniku.

Biro za obaveštenja primaće od ranih nadležnih službi podatke opromenama, oslobođenjima, repatriranjima, bekstvima, smeštajima ubolnice, smrtnim slučajevima i dostavljaće ih na način predviđen goreu stavu trećem.

Isto tako će se redovno dostavljati, po mogućstvu svake nedelje iobaveštenja o zdravstvenom stanju zarobljenika teških ranjenika ilibolesnika.

Biro za obaveštenja će isto tako imati za dužnost da odgovara nasve molbe koje mu se upućuju povodom ratnih zarobljenika, podrazu-mevajući tu i one koji su umrli u zarobljeništvu; on će pristupiti i po-trebnim istragama kako bi pribavio tražena obaveštenja kojima ne ras-polaže.

Sva pismena saopštenja koja daje Biro moraju se overavati potpi-som ili pečatom.

Biro za obaveštenja imaće, sem toga, za zadatak da pribavlja i do-stavlja zainteresovanim Silama sve lične stvari od vrednosti, podrazu-mevajući tu i sume u nekoj drugoj valuti nego što je valuta Sile kojadrži ratne zarobljenike, kao i dokumenta koja imaju važnost za bliskerođake, a koje su ostavili ratni zarobljenici prilikom repatriranja, oslo-bođenja, bekstva ili smrti. Ti predmeti će biti slati u paketima za-pečaćenim od strane Biroa; tim paketima će se priključiti izjave koji-ma se tačno ustanovljava identitet lica kojima ti predmeti pripadaju,kao i potpun inventar paketa. Ostale lične stvari zarobljenika o kojimaje reč dostavljaće se saglasno zaključenim sporazumima između zain-teresovanih strana u sukobu.

92 BIRO ZA OBAVEŠTENJA O RATNIM ZAROBLJENICIMA

ČLAN 123.U nekoj neutralnoj zemlji će se ustanoviti Centralna agencija za

obaveštenja o ratnim zarobljenicima. Međunarodni komitet Crvenogkrsta predložiće zainteresovanim Silama, ako to smatra potrebnim, or-ganizovanje jedne takve agencije.

Ta agencija će imati za zadatak da prikuplja sva obaveštenja o rat-nim zarobljenicima do kojih može doći zvaničnim ili privatnim pu-tem; ona će ih dostavljati što je moguće brže zemlji porekla zaroblje-nika ili Sili čiji su oni pripadnici. Radi vršenja tih poslova, njoj će stra-ne u sukobu davati sve olakšice.

Pozivaju se Visoke strane ugovornice, a naročito one čiji se pripad-nici koriste uslugama Centralne agencije, da ovoj poslednjoj ukazujupotrebnu finansijsku pomoć.

Ove odredbe ne smeju se tumačiti kao da ograničavaju humanitar-nu delatnost Međunarodnog komiteta Crvenog krsta i društava za po-moć pomenutim u članu 125.

ČLAN 124.Nacionalni biroi za obaveštenja i Centralna agencija za obaveštenja

uživaće oslobođenje od poštanskih taksi, kao i sva oslobođenja pred-viđena u članu 74. i, u granicama mogućnosti, oslobođenja od plaćan-ja telegrafskih taksi ili, u najmanju ruku, znatno smanjenje tih taksi.

ČLAN 125.Ukoliko to dopuštaju mere koje bi one smatrale neophodnim ra-

di zaštite svoje bezbednosti ili svake druge opravdane potrebe, Silekoje drže ratne zarobljenike ukazivaće najbolji prijem verskim orga-nizacijama, društvima za pružanje pomoći, ili svakoj drugoj organi-zaciji koja bi pritekla u pomoć ratnim zarobljenicima. One će njima,kao i njihovim uredno akreditovanim delegatima, pružati sve po-trebne olakšice radi posećivanja ratnih zarobljenika, raspodele po-moći, materijala svakog porekla, namenjenog verskim, prosvetnim ilirekreacionim ciljevima, ili da im pomognu u organizovanju upotre-be slobodnog vremena u krugu logora. Navedena društva ili organi-zacije mogu biti osnovane bilo na teritoriji Sile koja drži ratne zaro-bljenike, bilo u nekoj drugoj zemlji, a mogu biti i međunarodnog ka-raktera.

Sila koja drži ratne zarobljenike može da ograniči broj društava iorganizacija čiji su delegati ovlašćeni da vrše svoju delatnost na njenojteritoriji i pod njenim nadzorom, pod uslovom, u svakom slučaju, datakvo ograničenje ne ometa pružanje uspešne i dovoljne pomoći svimratnim zarobljenicima.

Poseban položaj Međunarodnog komiteta Crvenog krsta na tompodručju biće u svako doba priznat i poštovan.

Centralnaagencija

Oslobođenje oddažbina i taksa

Društva iorganizacije zapomoć

93BIRO ZA OBAVEŠTENJA O RATNIM ZAROBLJENICIMA

Čim pomoć ili materijal određen za gore navedene svrhe budeuručen ratnim zarobljenicima, ili odmah posle toga, društvu za pomoćili organizaciji pošiljaocu, dostaviće se priznanice za svaku pošiljku,koje će potpisati poverenik tih zarobljenika. Priznanice koje se odno-se na te pošiljke predaće istovremeno i administrativne vlasti koječuvaju zarobljenike.

DEO VIIZVRŠENJE KONVENCIJE

ODELJAK IOPŠTE ODREDBE

ČLAN 126.Predstavnici ili delegati Sila zaštitnica ovlašćeni su da posećuju sva

mesta gde se nalaze ratni zarobljenici, naročito mesta gde su oni inter-nirani, zatvoreni i gde rade; oni će imati pristupa u sve prostorije kojekoriste zarobljenici. Oni su isto tako ovlašćeni da posete sva mesta ku-da dolaze, prolaze ili odakle dolaze zarobljenici koji se premeštaju. Onimogu razgovarati sa zarobljenicima bez prisustva svedoka, a naročitosa njihovim poverenikom, posredstvom tumača ako je to potrebno.

Predstavnicima i delegatima Sila zaštitnica daće se puna sloboda upogledu izbora mesta koja žele da posete; trajanje i učestalost tih po-seta ne mogu se ograničiti. Te posete se mogu zabraniti samo zbogneophodne vojne potrebe i samo izuzetno i privremeno.

Sila koja drži ratne zarobljenike i Sila čiji su pripadnici zarobljeni-ci kojima se čini poseta mogu se sporazumeti, ako za tim postoji po-treba, da se zemljacima tih zarobljenika dopusti da prisustvuju poseta-ma.

Iste povlastice uživaće i delegati Međunarodnog komiteta Crvenogkrsta. Naimenovanje tih delegata biće uslovljeno odobrenjem Sile učijoj se vlasti nalaze ratni zarobljenici kojima se čini poseta.


za vreme mira, kao i za vreme rata, što je moguće šire upoznavanje sta-novništva sa tekstom ove Konvencije, a naročito da proučavanje nje-nih odredaba unesu u programe vojne nastave, a po mogućstvu, igrađanske nastave, kako bi s načelima Konvencije bile upoznate svenjihove oružane snage i građanstvo.

Vojne ili druge vlasti koje, za vreme rata, primaju na sebe odgovor-nost prema ratnim zarobljenicima, moraju imati tekst Konvencije i bi-ti posebno obučene u poznavanju njenih odredaba.

Nadzor Silezaštitnice

Upoznavanjestanovništva sa

odredbamaKonvencije

94 IZVRŠENJE KONVENCIJE




nodavnu meru potrebnu radi propisivanja odgovarajućih krivičnihsankcija protiv lica koja su izvršila, ili koja su izdala naređenje da se iz-vrši, koja od teških povreda ove Konvencije određenih u sledećem čla-nu.

Svaka Strana ugovornica biće dužna da pronalazi lica osumnjičenada su izvršila, ili da su naredila da se izvrši, koja od tih teških povreda,i ona će biti obavezna da ih izvede pred svoje sopstvene sudove, bezobzira na njihovo državljanstvo. Ona će isto tako moći, ako to više vo-li, a prema uslovima predviđenim u njenom sopstvenom zakonodav-stvu, da ih preda na suđenje kojoj drugoj Strani ugovornici zaintereso-vanoj u sudskom gonjenju, ukoliko ta Strana ugovornica raspolaže do-voljnim dokazima protiv pomenutih lica.


Okrivljeni će u svakoj prilici uživati garantije postupka i slobodneodbrane, koje ne smeju biti manje od onih koje su predviđene u članu105. i sledećim članovima ove Konvencije.


vrede koje obuhvataju jedno od sledećih dela, ako su ona izvršena pro-tiv lica ili dobara koje štiti Konvencija: hotimično ubistvo, mučenje ilinečovečno postupanje, podrazumevajući tu i biološke opite, namernoprouzrokovanje velikih patnji ili nanošenje ozbiljnih povreda telu izdravlju, prisiljavanje ratnog zarobljenika da služi u oružanim snaga-ma neprijateljske Sile, ili njegovo lišavanje prava da bude redovno i ne-pristrasno suđen prema odredbama ove Konvencije.


gu Stranu ugovornicu, odgovornosti koju je ona sama, ili ta drugaStrana ugovornica, na sebe navukla usled povreda predviđenih u pret-hodnom članu.

RazmenaprevodaKonvencije ipropisa onjenoj primeni

Kažnjavanje zapovreduKonvencije

Teške povrede

OdgovornostStranaugovornica

95IZVRŠENJE KONVENCIJE

ČLAN 132.Na zahtev jedne strane u sukobu, mora se povodom svake navede-

ne povrede Konvencije otvoriti istraga na način koji će utvrditi zainte-resovane strane.



ODELJAK IIZAVRŠNE ODREDBE


ku. Oba teksta su podjednako autentična. Švajcarsko federalno većepostaraće se da se izrade zvanični prevodi Konvencije na ruskom i našpanskom jeziku.

ČLAN 134.Ova Konvencija zamenjuje Konvenciju od 27. jula 1929. godine u

odnosima između Visokih strana ugovornica.

ČLAN 135.U odnosima između Sila vezanih Haškom konvencijom o zakoni-

ma i običajima rata na kopnu, bilo da se radi o Konvenciji od 29. jula1899. ili o onoj od 18. oktobra 1907, a koje Sile učestvuju u ovoj Kon-venciji, ova poslednja će dopunjavati glavu II Pravilnika priloženognapred pomenutim Haškim konvencijama.

ČLAN 136.Ova Konvencija, koja će nositi današnji datum, može, do 12. februara

1950. biti potpisana u ime Sila predstavljenih na konferenciji koja je ot-počela rad u Ženevi 21. aprila 1949, kao i u ime Sila koje nisu predstavlje-ne na Konferenciji, a koje učestvuju u Konvenciji od 27. jula 1929. godine.

ČLAN 137.Ova Konvencija biće ratifikovana što je pre mogućno, a instrumen-


snik, čiji će overeni prepis Švajcarsko federalno veće dostaviti svim Si-lama u čije ime Konvencija do tada bude potpisana, ili čije pristupanjedo tada bude notifikovano.

Istraga -postupak


Odnos premaKonvenciji od

1929.

Odnos premaHaškom

pravilniku

Potpisivanje

Ratifikacija

96 ZAVRŠNE ODREDBE


najmanje dva instrumenta ratifikacije.Posle toga ona će za svaku Visoku stranu ugovornicu stupiti na

snagu po isteku šest meseci od deponovanja njenog instrumenta rati-fikacije.

ČLAN 139.Počev od dana njenog stupanja na snagu, ova Konvencija biće

otvorena za pristupanje svakoj Sili u čije ime ova Konvencija nije pot-pisana.

ČLAN 140.Pristupanja ovoj Konvenciji notifikovaće se pismenim putem Švaj-


Švajcarsko federalno veće obavestiće o pristupanju sve Sile u čijeime Konvencija do tada bude potpisana, ili čije pristupanje do tada bu-de notifikovano.


tifikacije koje su strane u sukobu deponovale i pristupanja koje su no-tifikovale pre ili posle početka neprijateljstava ili okupacije. Saopštava-nje o primljenim notifikacijama, ili pristupanjima strana u sukobu,vršiće Švajcarsko federalno veće najbržim putem.


Konvenciju.Otkaz će pismenim putem biti notifikovan Švajcarskom federal-

nom veću. Ono će notifikaciju saopštiti vladama svih Visokih stranaugovornica.

Otkaz će početi da proizvodi dejstvo godinu dana posle njegovenotifikacije Švajcarskom federalnom veću. Međutim, otkaz notifiko-van dok se Sila koja ga je učinila nalazi u nekom sukobu, neće imati ni-kakvog dejstva sve dok mir ne bude zaključen i, u svakom slučaju, do-kle god ne budu okončane radnje oko oslobođenja i repatriranja licazaštićenih ovom Konvencijom.

Otkaz će važiti samo u odnosu na Silu koja ga je učinila. On nećeimati nikakvog dejstva na obaveze koje će strane u sukobu ostatidužne da ispunjavaju na osnovu načela međunarodnog prava kojaproističu iz ustanovljenih običaja među civilizovanim narodima, i za-kona čovečnosti i iz potreba koje nalaže opšta savest.

Rok i uslovistupanja nasnagu

Pristupanje

Notifikacija opristupanjima

Stupanje nasnagu bezodlaganja

OtkazKonvencije

97ZAVRŠNE ODREDBE




Rađeno u Ženevi, 12. avgusta 1949. na francuskom i engleskom je-ziku, s tim da original ima biti deponovan u arhivu Švajcarske Konfe-deracije. Švajcarsko federalno veće dostaviće overen prepis Konvenci-je svakoj od država potpisnica, kao i državama koje budu pristupileKonvenciji.

Registrovanjekod UN

98 ZAVRŠNE ODREDBE

PRILOG I

OBRAZAC SPORAZUMA O NEPOSREDNOM REPATRIRANJU I SMEŠTAJU U NEUTRALNOJ ZEMLJI RANJENIKA I BOLESNIKA RATNIH ZAROBLJENIKA

(videti član 110.)

I - NAČELA ZA NEPOSREDNO REPATRIRANJEILI ZA SMEŠTAJ U NEUTRALNOJ ZEMLJI

A. Neposredno repatriranje

Biće neposredno repatrirani:1) Svi ratni zarobljenici sa sledećim oštećenjima organima nasta-

lim posle povrede: gubitak jednog ekstremiteta, oduzetost živ-ca, oštećenja zglobova ili druga oštećenja, pod uslovom da seinvaliditet sastoji u gubitku najmanje jedne šake ili jednog sto-pala, ili da je on ravan gubitku jedne šake ili jednog stopala.Ne isključujući ni u koliko mogućnost i šireg tumačenja, sledećislučajevi smatraće se ravnim gubitku jedne šake, odnosno jed-nog stopala:

a) gubitak šake, svih prstiju ili palca i kažiprsta jedne ruke;gubitak stopala ili svih prstiju i donožnih kostiju jednogstopala;

b) ukočenost zgloba, gubitak koštanog tkiva, skvrčavanjeožiljaka koje onemogućuje funkciju jednog od velikihzglobova ili svih zglobova prstiju jedne ruke;

c) lažni zglob dugih kostiju;d) nagrđenosti organima posle preloma kostiju ili drugih

unesrećenja, koje povlače ozbiljno smanjenje radne spo-sobnosti i sposobnosti za nošenje tereta.

2) Svi ranjeni ratni zarobljenici čije je stanje postalo hronično dote mere da se, i pored lečenja, prognostički isključuje mo-gućnost izlečenja u toku jedne godine od ranjavanja, kao naprimer u slučaju:

a) projektila u srcu, čak iako Mešovita lekarska komisija,prilikom svog pregleda nije mogla utvrditi teže pore-mećaje;

b) metalnog parčeta u mozgu ili u plućima, čak i akoMešovita lekarska komisija, prilikom svog pregleda, nijeu stanju da utvrdi lokalnu ili opštu reakciju organizma;

c) gnojnog zapaljenja kosti čije izlečenje ne izgleda mogućeu toku jedne godine od ranjavanja, a koje će verovatno

99NEPOSREDNO REPATRIRANJE

dovesti do ukočenosti nekog zgloba ili do drugih prome-na koje su ravne gubitku jedne šake ili jednog stopala;

d) duboke i gnojave rane nekog od velikih zglobova;e) povrede lobanje sa gubitkom ili pomeranjem koštanog

tkiva;f) ranjavanja ili opekotine lica sa gubitkom tkiva i funkcio-

nalnim oštećenjima;g) povrede kičmene moždine;h) oštećenja perifernih živaca, čije su posledice ravne gubit-

ku jedne šake ili jednog stopala, a za čije izlečenje je po-trebno više od godinu dana posle povrede, kao na primer:povreda brahijalnog ili slabinsko-krsnog živčanog spleta,središnog ili sednjačnog živca kao i istovremene povredežbičnog i lakatnog živca ili lisnjačnog i goleničnog živcaitd. Povreda žbičnog, lakatnog, lisnjačnog ili goleničnogživca sama za sebe ne opravdava repatriranje, izuzev uslučaju kontraktura ili ozbiljnih neurotrofičnih pore-mećaja;

i) povrede mokraćnog trakta, koja ozbiljno poremećujenjegovo funkcionisanje.

3) Svi bolesni ratni zarobljenici čije je oboljenje u takvom hro-ničnom obliku, da se i pored lečenja, prognostički isključujemogućnost izlečenja za godinu dana od početka bolesti, kao, naprimer, u slučaju:

a) evolutivne tuberkuloze bilo kojeg organa, koja se premalekarskim predviđanjima ne može više izlečiti ili baremznatno poboljšati lečenjem u neutralnoj zemlji;

b) zapaljenja plućne maramice sa izlivom;c) teških oboljenja disajnih organa netuberkulozne prirode,

koja se smatraju neizlečivim, na primer: teški emfizempluća (sa ili bez zapaljenja dušnica); hronična astma21;hronično zapaljenje dušnica koje u zarobljeništvu trajeviše od jedne godine, bronhiektazije itd;

d) teških hroničnih oštećenja krvotoka, na primer: oštećen-je srčanih zalistaka i srčanog mišića koja su u toku zaro-bljeništva pokazivala znake dekompenzacije, čak i akoMešovita lekarska komisija, prilikom svog pregleda, nemože da utvrdi nijedan od tih znakova; oboljenja srčanekese i krvnih sudova (Bergerova bolest, aneurizme veli-kih krvnih sudova) itd;

100 NEPOSREDNO REPATRIRANJE

21. Odluka Mešovite lekarske komisije zasnivaće se dobrim delom na pos-matranjima logorskih lekara i lekara zemljaka ratnih zarobljenika, ili napregledu lekara specijalista koji pripadaju Sili koja drži ratne zarobljenike

e) teških hroničnih oboljenja organa za varenje, na primer:grizlica želuca ili dvanaestopalačnog creva; posledica hi-rurške intervencije na želucu izvršene u zarobljeništvu;hronično zapaljenje sluzokože želuca, tankog ili debelogcreva koje traje duže od jedne godine i koje teže remetiopšte stanje organizma; ciroza jetre; hronično oboljenježučne kese itd;

f) teških hroničnih oboljenja polnih i mokraćnih organa, naprimer: hronična oboljenja bubrega sa sledstvenim pore-mećajima funkcije; izvađen tuberkulozni bubreg; hro-nično zapaljenje bubrežne karlice ili hronično zapaljenjemokraćne bešike; hidronefroza ili pionefroza; teža hro-nična ginekološka oboljenja; trudnoća ili porođajna obo-ljenja, ako je smeštaj u bolnicu u neutralnoj zemlji nemo-guć itd;

g) teških hroničnih oboljenja centralnog i perifernog živča-nog sistema, na primer: sve psihoze i ispoljene psihoneu-roze, kao što su teška histerija, teška logorska psihoneuro-za itd, na propisan način utvrđena od specijaliste22; svakapadavica utvrđena propisno od lekara logora; moždanaarterioskleroza; hronično zapaljenje živaca, koje traje dužeod godinu dana itd;

h) teških hroničnih oboljenja neurovegetativnog živčanog si-stema sa značajnim opadanjem intelektualne ili telesnesposobnosti, znatnog gubitka težine i opšte telesne slabosti;

i) potpuno slepilo ili slepilo na jednom oku, ako je vid dru-gog oka ispod 1 i pored upotrebe korektivnih stakala; sma-njenja oštrine vida koje se ne može popraviti na 1/2 barza jedno oko; ostalih težih očnih oboljenja, na primer:glaukom, zapaljenje dužice, zapaljenje sudovnjače, tra-hom itd;

j) poremećaja sluha, kao što je potpuna jednostrana glu-voća, ako drugo uvo ne čuje običan govor na rastojanjuod jednog metra itd;

k) teških metaboličnih oboljenja; na primer: šećerna bolestkoja iziskuje lečenje insulinom itd;

l) teških poremećaja žlezda sa unutrašnjim lučenjem; naprimer: tireotoksikoza; hipotireoza; Adisonova bolest; Si-mondsova kaheksija; tetanija itd;

m) teških i hroničnih oboljenja krvotvornih organa;n) teških hroničnih trovanja; na primer: trovanje olovom;

trovanje živom; morfinizam, kokainizam, alkoholizam,

101NEPOSREDNO REPATRIRANJE

22. Vidi primedbu 21 na str 100.

trovanje gasovima, oštećenja jonizirajućim zračenjem,itd;

o) hroničnih oboljenja organa za kretanje sa izraženimfunkcionalnim poremećajima; na primer: deformantneartroze; primarno i sekundarno hronični artrit; reumati-zam sa teškim kliničkim znacima itd;

p) hroničnih i teških oboljenja kože, koja su otporna nalečenje;

q) svih malignih tumora;r) teških hroničnih zaraznih bolesti, koje traju već godinu

dana od njihove pojave; na primer: malarija sa izrazitimorganskim oštećenjima; amebna ili bacilarna dizenterijasa značajnim poremećajima; tercijalni visceralni sifilis,otporan na lečenje; guba itd;

s) teških avitaminoza ili teških iznemoglosti od gladovanja.

B. Smeštaj u neutralnoj zemlji

Za smeštaj u bolnice u neutralnoj zemlji predlagaće se:1) Svi povređeni ratni zarobljenici, koji se ne mogu izlečiti u zaro-

bljeništvu, ali koji bi mogli ozdraviti, ili čije bi se stanje nesum-njivo moglo poboljšati ako bi se smestili u bolnice neutralnezemlje.

2) Ratni zarobljenici oboleli od tuberkuloze, u ma kom obliku ima kojeg organa, čije bi lečenje u neutralnoj zemlji verovatnodovelo do izlečenja ili bar do znatnog poboljšanja bolesti, izu-zev primarne tuberkuloze izlečene pre zarobljeništva.

3) Ratni zarobljenici oboleli od bilo koje bolesti organa za disanje,organa za krvotok, za varenje, živaca, čula, polno-mokraćnihorgana, kože, organa za kretanje itd, a koje zahtevaju lečenje ičije bi lečenje dalo očigledno bolje rezultate u neutralnoj zemljinego u zarobljeništvu.

4) Ratni zarobljenici, kojima je u zarobljeništvu operativno od-stranjen bubreg zbog netuberkuloznog oboljenja bubrega, ilikoji boluju od osteomijelita na putu izlečenja ili latentnog, iliod šećerne bolesti koja ne zahteva lečenje insulinom itd.

5) Ratni zarobljenici koji boluju od neuroza prouzrokovanih ra-tom ili zarobljeništvom.Bolesnici čija je neuroza posledica zarobljeništva, a koji nisu iz-lečeni posle tri meseca bolničkog lečenja u neutralnoj zemlji ilikoji se, posle toga roka, očito ne nalaze na putu konačnogozdravljenja, biće repatrirani.

6) Svi ratni zarobljenici koji boluju od hroničnog trovanja (gaso-vi, metali, alkaloidi itd), a za koje su izgledi za ozdravljenje uneutralnoj zemlji naročito povoljni.

102 SMEŠTAJ U NEUTRALNOJ ZEMLJI

7) Sve trudne žene ratni zarobljenici i žene zarobljenici majke, sasvojom odojčadi i malom decom.

Isključeni su od smeštaja u bolnice u neutralnoj zemlji:1) Svi slučajevi duševnog oboljenja propisno utvrđeni.2) Sva organska ili funkcionalna živčana oboljenja za koja se sma-

tra da su neizlečiva.3) Sve zarazne bolesti u periodu mogućnosti njihovog prenošenja

na druge, sem tuberkuloze.

103SMEŠTAJ U NEUTRALNOJ ZEMLJI

II - OPŠTE NAPOMENE

1) Napred utvrđeni uslovi imaju se, načelno, tumačiti i primenji-vati u što je moguće širem smislu.To široko tumačenje će se naročito primenjivati na duševna iživčana oboljenja prouzrokovana ratom ili zarobljeništvom,kao i na slučajeve tuberkuloze svih stadijuma oboljenja. Ratnizarobljenici koji su zadobili više povreda, od kojih nijedna, po-smatrana ponaosob, ne opravdana repatriranje, biće pregleda-ni u istom duhu, vodeći računa o duševnim ozledama prouzro-kovanim brojem rana.

2) Svi nesporni slučajevi, koji daju pravo na neposredno repatri-ranje (odsečen ekstremitet, potpuno slepilo ili potpuna glu-voća, otvorena tuberkuloza pluća, duševno oboljenje, malignitumori itd.) biće pregledani i repatrirani, što je moguće pre, odstrane logorskih lekara ili komisija vojnih lekara koje odredi Si-la koja drže ratne zarobljenike.

3) Povrede i bolesti od pre rata, a koje se nisu pogoršale, kao i rat-ne povrede koje nisu sprečile ponovno vršenje vojne službe, nedaju pravo na neposredno repatriranje.

4) Ove odredbe će se tumačiti i primenjivati na sličan način usvim državama učesnicima u sukobu. Zainteresovane Sile i vla-sti davaće Mešovitim lekarskim komisijama sve olakšice po-trebne za izvršenje njihovog zadatka.

5) Gore navedeni primeri pod brojem I predstavljaju samo ti-pične slučajeve. Oni slučajevi koji se ne slažu u svim pojedino-stima s tim odredbama rešavaće se u duhu odredaba člana 110.ove Konvencije kao i u duhu načela koja sadrži ovaj sporazum.

104 OPŠTE NAPOMENE

PRILOG IIPRAVILNIK O MEŠOVITIM LEKARSKIM KOMISIJAMA

(Videti član 112.)

ČLAN 1.U sastav Mešovitih lekarskih komisija predviđenih u članu 112.

Konvencije ulaze po tri člana, od kojih dvojica pripadaju jednoj neu-tralnoj zemlji, dok trećeg određuje Sila koja drži ratne zarobljenike.Komisiji predsedava jedan od neutralnih članova.

ČLAN 2.Dva neutralna člana određuje Međunarodni komitet Crvenog kr-

sta sporazumno sa Silom zaštitnicom, na zahtev Sile koja drži ratne za-robljenike. Oni mogu biti nastanjeni kako u zemlji porekla, tako i u ne-koj drugoj neutralnoj zemlji ili na teritoriji Sile koja drži ratne zaro-bljenike.

ČLAN 3.Zainteresovane strane u sukobu treba da daju svoj pristanak za iz-

bor neutralnih članova i one će taj pristanak notifikovati Međunarod-nom komitetu Crvenog krsta i Sili zaštitnici. Od trenutka te notifika-cije smatraće se da su neutralni članovi punovažno naimenovani.

ČLAN 4.Biće naimenovani isto tako u dovoljnom broju i članovi zamenici

kako bi zamenili redovne članove za slučaj potrebe. To naimenovanjeće se izvršiti istovremeno sa naimenovanjem redovnih članova, ili baru najkraćem mogućem roku.

ČLAN 5.Ako, ma iz kog razloga, Međunarodni komitet Crvenog krsta ne

može da pristupi naimenovanju neutralnih članova, naimenovanje ćeizvršiti Sila zaštitnica.

ČLAN 6.U granicama mogućnosti, jedan od dva neutralna člana treba da

bude hirurg, a drugi lekar.

ČLAN 7.Neutralni članovi će uživati potpunu samostalnost prema strana-

ma u sukobu, koje im moraju obezbediti sve olakšice za izvršenje nji-hove misije.

105PRAVILNIK O MEŠOVITIM LEKARSKIM KOMISIJAMA

ČLAN 8.Međunarodni komitet Crvenog krsta će, u sporazumu sa Silom ko-

ja drži ratne zarobljenike, utvrditi uslove poslovanja zainteresovanih,kada bude izvršio naimenovanja naznačena u članovima 2. i 4. ovogPravilnika.

ČLAN 9.Čim za neutralne članove bude dobijen pristanak, Mešovite lekar-

ske komisije otpočeće svoj rad što je moguće pre, ali, u svakom sluča-ju, u roku od tri meseca od dana pristanka.

ČLAN 10.Mešovite lekarske komisije pregledaće sve zarobljenike navedene u

članu 113. Konvencije. One će predložiti repatriranje, isključenje odrepatriranja ili odlaganje za kasniji pregled. Njihove odluke se donosevećinom glasova.

ČLAN 11.U toku meseca koji dolazi iza pregleda, odluka doneta od strane

komisije u svakom konkretnom slučaju biće saopštena Sili koja držiratne zarobljenike, Sili zaštitnici i Međunarodnom komitetu Crvenogkrsta. Mešovita lekarska komisija obavestiće isto tako svakog zaroblje-nika koji je bio na pregledu o donetoj odluci, a onima čije repatriranjebude predložila izdaće uverenje prema obrascu priloženom ovoj Kon-venciji.

ČLAN 12.Sila koja drži ratne zarobljenike biće dužna da izvrši odluke

Mešovite lekarske komisije u roku od tri meseca pošto uredno bude otome obaveštena.

ČLAN 13.Ako nema nijednog neutralnog lekara u zemlji u kojoj postoji po-

treba za radom jedne Mešovite lekarske komisije, i ako je iz ma kojegrazloga nemoguće odrediti neutralne lekare koji borave u nekoj dru-goj zemlji, Sila koja drži ratne zarobljenike, postupajući sporazumnosa Silom zaštitnicom, ustanoviće lekarsku komisiju koja će na sebeuzeti iste dužnosti kao Mešovita lekarska komisija, shodno odredbamačlanova 1, 2, 3, 4, 5, i 8. ovog Pravilnika.

ČLAN 14.Mešovite lekarske komisije radiće stalno i posećivaće svaki logor u

razmacima koji ne smeju biti duži od šest meseci.

106 PRAVILNIK O MEŠOVITIM LEKARSKIM KOMISIJAMA

PRILOG IIIPRAVILNIK O KOLEKTIVNOJ POMOĆI RATNIM

ZAROBLJENICIMA

(Videti član 73.)

ČLAN 1.Poverenici su ovlašćeni da dele poverene im pošiljke kolektivne

pomoći svim ratnim zarobljenicima koji su administrativno pri-ključeni njihovom logoru, podrazumevajući tu i zarobljenike koji senalaze u bolnicama ili u zatvorima ili u drugim popravnim zavodima.

ČLAN 2.Podela pošiljki kolektivne pomoći vršiće se prema uputstvima da-

rodavaca i saglasno planu koji ustanove poverenici; međutim, podelasanitetskog materijala za pomoć vršiće se, prvenstveno, u sporazumusa glavnim lekarima i ovi će moći u bolnicama i prostorijama za iz-državanje karantina da odstupe od izrečenih uputstava ukoliko to po-trebe njihovih bolesnika zahtevaju. Uz ovo ograničenje, podelu trebauvek pravedno vršiti.

ČLAN 3.Da bi se mogla proveriti kakvoća i količina primljene robe, i da bi

se u tu svrhu pripremili podrobni izveštaji za darodavce, poverenici ilinjihovi pomoćnici su ovlašćeni da odu do mesta prispeća pošiljki po-moći, koja se nalaze u blizini njihovog logora.

ČLAN 4.Poverenicima će se dati potrebne olakšice radi proveravanja da li je

podela kolektivnih pomoći u svim logorskim jedinicama i ustanovamapridodatim njihovom logoru izvršena shodno njihovim uputstvima.

ČLAN 5.Poverenici su ovlašćeni da ispune, kao i da nalože poverenicima

radnih jedinica ili glavnim lekarima karantina i bolnica da ispuneobrasce ili upitnike namenjene darodavcima, a koji se odnose na ko-lektivne pomoći (podela, potrebe, količine itd.). Ti obrasci i upitnici,uredno ispunjeni, biće bez odlaganja dostavljeni darodavcima.

ČLAN 6.Da bi obezbedili redovnu raspodelu kolektivne pomoći ratnim za-

robljenicima svoga logora, kao i da bi, eventualno, zadovoljili potrebekoje će prouzrokovati dolazak novih kontingenata zarobljenika, pove-renici su ovlašćeni da ustanove i da održavaju dovoljne zalihe kolek-

107PRAVILNIK O KOLEKTIVNOJ POMOĆI RATNIM ZAROBLJENICIMA

tivne pomoći. Njima će se, u tu svrhu, staviti na raspolaganje odgova-rajuća skladišta; svako skladište biće snabdeveno dvema bravama, ta-ko da poverenik drži ključeve jedne, a komandant logora ključeve dru-ge brave.

ČLAN 7.U slučaju kolektivnih pošiljki odeće, svakom ratnom zarobljeniku

će se dati bar po jedan kompletan par odela. Ako jedan ratni zaroblje-nik ima više pari odela, poverenik je ovlašćen da oduzme onima kojisu najbolje snabdeveni suvišne stvari ili izvesne prekobrojne komade,ako je potrebno da se na taj način postupi da bi se zadovoljile potrebezarobljenika lošije snabdevenih. On međutim ne može oduzeti drugipar rublja, čarapa ili cipela, sem ako nema drugog načina da se snabderatni zarobljenik koji to nema.

ČLAN 8.Visoke strane ugovornice, a naročito Sile koje drže ratne zaroblje-

nike, dozvoliće, u granicama mogućnosti i ukoliko se tome ne protivepropisi o snabdevanju stanovništva, sve kupovine koje se vrše na nji-hovoj teritoriji u cilju podele kolektivne pomoći ratnim zarobljenici-ma; one će u istom smislu olakšati prenose novca i druge finansijske,tehničke ili administrativne mere preduzete u cilju tih kupovina.

ČLAN 9.Prednje odredbe ne kose se s pravom ratnih zarobljenika da pri-

maju kolektivnu pomoć pre svog prispeća u logor, ili u toku premešta-nja, kao ni s mogućnošću za predstavnike Sile zaštitnice, Međunarod-nog komiteta Crvenog krsta ili svake druge organizacije koja pritiče upomoć zarobljenicima i čiji bi zadatak bio da dostavlja tu pomoć, daobezbeđuje raspodelu te pomoći onima kojima se šalje, svim sredstvi-ma koja ti predstavnici smatraju pogodnim.

108 PRAVILNIK O KOLEKTIVNOJ POMOĆI RATNIM ZAROBLJENICIMA

109

PRILOG IVA. LIČNA KARTA

(Videti član 4)

Napomene: Ovu ličnu kartu bi najbolje bilo izdavati na dva ili tri jezika, od kojih bi je-dan bio u međunarodnoj upotrebi. Stvarne razmere lične karte koja se savija po linijioznačenoj crticama: 13x10

110

PRILOG IVB. KARTA O ZAROBLJAVANJU

(Videti član 70)

Napomene: Ovaj obrazac bi trebalo da bude sastavljen na dva ili tri jezika, naročito namaternjem jeziku zarobljenika i na jeziku Sile koja ga drži.

Stvarne razmere: 15 x 10,5 cm svakog dela – strane.

111

PRILOG IVC. DOPISNICA I PISMO

1. Dopisnica

Napomene: Ovaj obrazac bi trebalo da bude sastavljen na dva ili tri jezika, naročito namaternjem jeziku zarobljenika i na jeziku Sile koja ga drži. Stvarne razmere: 15 x 10 cmsvakog dela – strane

112

PRILOG IVC. DOPISNICA I PISMO

2. Pismo

Na

pom

ene:

Ova

j o

bra

zac

bi

treb

alo

da

bu

de

sast

avlj

en n

a d

va i

li t

ri j

ezik

a,n

aro

čito

na

mat

ern

jem

jez

iku

zar

ob

ljen

ika

i n

a je

zik

u S

ile

ko

ja g

a d

rži.

On

se

savi

ja p

o li

nij

i is

pre

kid

anih

crt

ica,

s ti

m š

to s

e go

rnji

deo

uvl

ači

u p

rore

z (n

azn

ačen

zve

-zd

icam

a*),

tak

o d

a se

ob

raza

c p

oja

vlju

je u

vid

u k

ove

rta.

Po

leđ

ina,

s li

nij

ama

kao

na

po

leđ

ini

do

pis

nic

e k

oja

se

gore

nal

a-zi

(vi

det

i p

rilo

g IV

C1

),re

zerv

isan

a je

za

pre

pis

ku

zar

ob

ljen

ika

i m

ože

sad

ržat

i o

ko

25

0 r

eči.

Stva

rne

razm

ere

razv

ijen

og

ob

rasc

a:2

9 x

15

cm

.

113

PRILOG IVD. OBAVEŠTENJE O SMRTI

(Videti član 120)

Napomene: Ovaj obrazac bi trebalo da bude sastavljen na dva ili tri jezika, naročito namaternjem jeziku zarobljenika i na jeziku Sile koja ga drži.

Stvarne razmere: 21 x 30 cm.

PRILOG IVE. UVERENJE O REPATRIRANJU

(Videti prilog II, član 11)

UVERENJE O REPATRIRANJU

Datum: ........................................................................................................................................

Logor: ..........................................................................................................................................

Bolnica: .......................................................................................................................................

Prezime: ......................................................................................................................................

Imena: .........................................................................................................................................

Datum rođenja: .........................................................................................................................

Čin: ..............................................................................................................................................

Broj matrikule: ...........................................................................................................................

Broj zarobljenika: ......................................................................................................................

Rana-bolest: ...............................................................................................................................

Odluka komisija ........................................................................................................................

Predsednik

Mešovite lekarske komisije:

A = neposredno repatriranje

B = smeštaj u neutralnoj zemlji

NC = nov pregled od strane naredne komisije

114

PRILOG V

OBRAZAC PRAVILNIKA O ISPLATAMA KOJE RATNIZAROBLJENICI ŠALJU U SVOJU SOPSTVENU ZEMLJU

(Videti član 63)

1) Obaveštenje pomenuto u članu 63, stav treći, sadržaće sledećepodatke:

a) broj matrikule predviđen u članu 17, čin, prezime i ime-na ratnog zarobljenika koji vrši isplatu;

b) prezime i adresu korisnika isplate u zemlji porekla;c) novčani iznos koji treba da bude isplaćen, izražen u valu-

ti Sile koja drži ratnog zarobljenika.2) To obaveštenje će potpisati ratni zarobljenik. Ako ovaj nije pi-

smen, on će staviti znak koji će potvrditi jedan svedok. Povere-nik će isto tako potpisati ovo obaveštenje.

3) Komandant logora priložiće ovom obaveštenju uverenje kojimse svedoči da ostatak potraživanja na računu zainteresovanogratnog zarobljenika nije niži od iznosa koji treba da bude is-plaćen.

4) Ta obaveštenja mogu se davati u obliku spiskova. Svaki list ovihspiskova overiće poverenik i potvrditi komandant logora.

115

4. ŽENEVSKA KONVENCIJA O ZAŠTITI GRAĐANSKIH LICA ZA VREME RATA od 12. avgusta 1949.(IV Ženevska konvencija)23

Dole potpisani, Opunomoćenici vlada zastupljenih na Diplomat-skoj konferenciji održanoj u Ženevi od 21. aprila do 12. avgusta 1949,u cilju izrade Konvencije o zaštiti građanskih lica za vreme rata spora-zumeli su se o sledećem:

DEO IOPŠTE ODREDBE





Konvencija će se isto tako primenjivati u svim slučajevima okupa-cije cele teritorije jedne Visoke strane ugovornice ili njenog dela čak iako ta okupacija ne naiđe ni na kakav vojni otpor.

Ako jedna od Sila u sukobu nije učesnik u ovoj Konvenciji, Sileučesnice u Konvenciji ipak će ostati vezane njome u svojim međuna-rodnim odnosima. One će pored toga biti vezane Konvencijom prematoj Sili, ako ta Sila prihvata i primenjuje njene odredbe.


koba i koji izbije na teritoriji jedne od Visokih strana ugovornica, sva-ka od strana u sukobu biće dužna da primenjuje bar sledeće odredbe:

1) Prema licima koja ne učestvuju neposredno u neprijateljstvi-ma, podrazumevajući tu i pripadnike oružanih snaga koji supoložili oružje i lica onesposobljena za borbu usled bolesti, ra-na24, lišenja slobode, ili iz kojeg bilo drugog uzroka, postupaće


PrimenaKonvencije

Sukobi kojinemaju


116 IV ŽENEVSKA KONVENCIJA

23. Službeni list FNRJ br. 24/5024. Pod pojmom rana u smislu ove Konvencije podrazumeva se kako otvore-

na rana tako i svaka druga povreda (prim. Red. kom.).

se u svakoj prilici čovečno, bez ikakve nepovoljne diskrimina-cije zasnovane na rasi, boji kože, veri ili ubeđenju, polu, rođen-ju ili imovnom stanju, ili bilo kome drugom sličnom merilu.U tom cilju, zabranjeni su i zabranjuju se, u svako doba i na sva-kom mestu, prema gore navedenim licima sledeći postupci:

a) povrede koje se nanose životu i telesnom integritetu, na-ročito sve vrste ubistva, osakaćenja, svireposti i mučenja;

b) uzimanje talaca;c) povrede ličnog dostojanstva, naročito uvredljivi i po-

nižavajući postupci;d) izricanje i izvršavanje kazni bez prethodnog suđenja od




Strane u sukobu će se truditi s druge strane, da stave na snagu pu-tem posebnih sporazuma jedan deo ili i sve ostale odredbe ove Kon-vencije.


ČLAN 4.Ova Konvencija štiti lica koja se, u bilo kome trenutku, i na bilo ko-

ji način, nađu, u slučaju sukoba ili okupacije, u vlasti jedne strane u su-kobu ili jedne okupacione Sile čiji nisu državljani.

Konvencija ne štiti državljane države koja nije vezana Konvenci-jom. Državljani neutralne države koji se nalaze na teritoriji jedne za-raćene države i državljani države koja saučestvuje u ratu neće se sma-trati kao zaštićena lica dokle god država čiji su oni državljani ima re-dovno diplomatsko predstavništvo kod države u čijoj se vlasti nalaze.

Ipak, odredbe Dela II imaju širu primenu, koja je određena u čla-nu 13.

Lica koja štiti Ženevska konvencija od 12. avgusta 1949. za po-boljšanje položaja ranjenika i bolesnika u oružanim snagama u ratu, iliŽenevska konvencija od 12. avgusta 1949. za poboljšanje položaja ra-njenika, bolesnika i brodolomnika oružanih snaga na moru, ili Ženev-ska konvencija od 12. avgusta 1949. o postupanju sa ratnim zaroblje-nicima neće se smatrati kao lica zaštićena u smislu ove Konvencije.

Koja lica suzaštićena

117OPŠTE ODREDBE

25. Pod pojmom ranjenik u smislu ove Konvencije podrazumeva se svako povređeno lice (prim.Red. kom.)

ČLAN 5.Ako na teritoriji jedne strane u sukobu, ova ima ozbiljnih razloga

da smatra da određeno lice zaštićeno ovom Konvencijom daje povodaopravdanoj sumnji da se odaje nekoj delatnosti štetnoj po bezbednostdržave ili je utvrđeno da se ono zaista toj delatnosti odaje, to lice seneće moći pozivati na prava i povlastice koje pruža ova Konvencija,ako bi ta prava i povlastice, kad bi se primenjivali u njegovu korist,mogli naneti štetu bezbednosti te države.

Ako je, na okupiranoj teritoriji, lice zaštićeno ovom Konvencijomuhvaćeno kao špijun ili saboter ili zato što lično daje povoda opravda-noj sumnji da se odaje delatnosti štetnoj po bezbednost okupacioneSile, to lice će se moći, u slučaju kad vojna bezbednost to apsolutnozahteva, lišiti prava opštenja predviđenog ovom Konvencijom.

U svakome od ovih slučajeva, s licima o kojima je reč u prethod-nim stavovima postupaće se ipak čovečno i, u slučaju gonjenja, ona nemogu biti lišena svojih prava na pravedno i uredno suđenje onako ka-ko je ono predviđeno ovom Konvencijom. Njima će se isto tako pri-znati uživanje svih prava i povlastica lica zaštićenog u smislu ove Kon-vencije, što je pre moguće s obzirom na bezbednost države ili okupa-cione Sile, već prema slučaju.

ČLAN 6.Ova Konvencija će se primenjivati čim otpočne sukob ili okupaci-

ja pomenuti u članu 2.Na teritoriji strana u sukobu, primena Konvencije prestaće opštim

završetkom vojnih operacija.Na okupiranoj teritoriji primena ove Konvencije prestaće godinu

dana posle opšteg završetka vojnih operacija; ipak, okupirajuća Sila,ukoliko ona vrši upravnu vlast na teritoriji u pitanju, biće za vreme tra-janja okupacije vezana odredbama sledećih članova ove Konvencije: 1.do 12, 27, 29. do 34, 47, 49, 51, 52, 53, 59, 61. do 77. i 143.

Zaštićena lica, čije se oslobođenje, repatriranje ili nastanjenje nanekom drugom mestu obavi posle ovih rokova uživaće u međuvreme-nu koristi ove Konvencije.

ČLAN 7.Pored sporazuma izričito predviđenih članovima 11, 14, 15, 17, 36,

108, 109, 132. i 133,Visoke strane ugovornice moći će zaključivati dru-ge specijalne sporazume po svakom pitanju za koje budu smatrale daga treba posebno urediti. Nijedan specijalan sporazum neće moći dapogorša položaj zaštićenih lica, onako kako je on uređen ovom Kon-vencijom, niti da ograniči prava koja im ova Konvencija priznaje.

Zaštićena lica će uživati koristi iz ovih sporazuma dokle god se Kon-vencija na njih primenjuje, osim ako postoje suprotne odredbe izričito

Slučajuskraćivanja

zaštite

Postupak

Početak i krajprimene

Konvencije

Posebnisporazumi

118 OPŠTE ODREDBE

unete u gore navedene ili docnije sporazume, ili ako postoje povoljnijemere koje prema njima bude preduzela neka od strana u sukobu.

ČLAN 8.Zaštićena lica ne mogu se ni u kome slučaju odreći ni delimično ni

u celini prava koja im obezbeđuje ova Konvencija i specijalni sporazu-mi pomenuti u prethodnom članu, ukoliko takvih bude bilo.


Sila zaštitnica, čija je dužnost da štite interese strana u sukobu. U tomecilju, Sile zaštitnice će moći pored svog diplomatskog ili konzularnogosoblja, da imenuju delegate među svojim sopstvenim državljanima ilimeđu državljanima drugih neutralnih Sila. Za te delegate se mora do-biti odobrenje Sile kod koje oni obavljaju svoju misiju.


Predstavnici ili delegati Sila zaštitnica ne smeju ni u kome slučajuda prekorače granice svoje misije, onako kako je ona određena ovomKonvencijom; oni će naročito biti dužni da vode računa o imperativ-nim potrebama bezbednosti države u kojoj obavljaju svoje dužnosti.


delatnost koju Međunarodni komitet Crvenog krsta, kao i svaka dru-ga nepristrasna humanitarna organizacija budu preduzimali, po odo-brenju zainteresovanih strana u sukobu, u cilju zaštite i pružanja po-moći građanskim licima.



Ako se zaštićena lica ne koriste ili prestanu da se koriste, iz ma ko-jeg razloga, delatnošću jedne Sile zaštitnice ili jedne organizacije od-ređene shodno prvom stavu, Sila koja drži građanska lica biće dužnada zatraži bilo od neke neutralne države, bilo od neke takve organiza-cije, da primi na sebe dužnosti koje na osnovu ove Konvencije pripa-daju Silama zaštitnicama koje su odredile strane u sukobu.

Ako zaštita na taj način ne može da se obezbedi, Sila koja držigrađanska lica biće dužna da zatraži od neke humanitarne organizaci-je, kao što je Međunarodni komitet Crvenog krsta, da primi na sebehumanitarne dužnosti koje na osnovu ove Konvencije leže na Silama

Nemogućnostodricanja odprava

Sile zaštitnice

DelatnostMeđunarodnogkomitetaCrvenog krsta


119OPŠTE ODREDBE

zaštitnicama, odnosno biće dužna da primi, u granicama odredabaovog člana, usluge koje joj ponudi takva organizacija.

Svaka neutralna Sila ili svaka organizacija koju je pozvala zaintere-sovana Sila ili koja je u gore navedene svrhe ponudila svoje usluge bićedužna, pri vršenju svoje delatnosti, da ostane svesna odgovornosti pre-ma strani u sukobu čiji su pripadnici lica zaštićena ovom Konvenci-jom, i biće dužna da pruži dovoljno jemstva da je u stanju da primi nasebe dužnosti u pitanju i da ih vrši nepristrasno.

Prethodne odredbe ne mogu se staviti van snage posebnim spora-zumom između Sila od kojih bi jedna, ma i privremeno, bila premadrugoj Sili ili prema njenim saveznicima ograničena u svojoj slobodipregovaranja usled vojnih događaja, naročito u slučaju okupacije celo-kupne njene teritorije ili jednog njenog znatnog dela.

Kad god se u ovoj Konvenciji pominje Sila zaštitnica, taj izraz isto-vremeno označava i organizacije koje je zamenjuju u smislu ovoga čla-na.

Odredbe ovoga člana će se protegnuti i prilagoditi i na slučajdržavljana jedne neutralne države koji se nalaze na okupiranoj terito-riji ili na teritoriji jedne zaraćene države u kojoj država čiji su onidržavljani nema redovnog diplomatskog predstavništva.


zaštićenih lica, a naročito u slučaju neslaganja između strana u sukobuu vezi sa primenom ili tumačenjem odredaba ove Konvencije, Silezaštitnice pružiće svoje dobre usluge u cilju rešenja spora.

U tu svrhu svaka od Sila zaštitnica može, na poziv jedne strane ilipo svome nahođenju, da predloži stranama u sukobu sastanak njiho-vih predstavnika, a naročito organa vlasti kojima je poverena sudbinazaštićenih lica, po mogućstvu na podesno izabranoj neutralnoj terito-riji. Strane u sukobu su dužne da se odazovu predlozima koji im u tomsmislu budu učinjeni. Sile zaštitnice će moći, u takvom slučaju, dapredlože na odobrenje stranama u sukobu neku ličnost koja je pripad-nik jedne neutralne Sile, ili ličnost koju uputi Međunarodni komitetCrvenog krsta i koja će biti pozvana da učestvuje na tome sastanku.

DEO IIOPŠTA ZAŠTITA STANOVNIŠTVA

PROTIV IZVESNIH POSLEDICA RATA

ČLAN 13.Odredbe ovog Dela odnose se na celokupno stanovništvo zemalja

u sukobu, bez ikakve nepovoljne diskriminacije, naročito s obzirom na

Postupak zarešavanje

nesporazuma

Zabrana svakediskriminacije

120 OPŠTA ZAŠTITA STANOVNIŠTVA

rasu, narodnost, veru ili politička ubeđenja, i svrha im je da ublaže pat-nje koje sobom donosi rat.

ČLAN 14.Države ugovornice još u vreme mira, a strane u sukobu po otvara-

nju neprijateljstava, mogu ustanoviti na svojoj sopstvenoj teritoriji i,ako za to postoji potreba, na okupiranim teritorijama, sanitetske zonei mesta i zone i mesta bezbednosti koji će biti tako organizovani da sta-ve van domašaja ratne ranjenike i bolesnike, nemoćne, stare osobe, de-cu ispod petnaest godina, bremenite žene i majke s decom ispod se-dam godina.

Čim otpočne sukob i u toku njegovog trajanja zainteresovane stra-ne mogu između sebe da zaključe sporazume o priznanju zona i me-sta koje budu ustanovile. One će u tu svrhu moći da stave na snagu od-redbe predviđene u nacrtu sporazuma koji je priložen ovoj Konvenci-ji, unoseći u njega eventualne izmene koje budu smatrale potrebnim.

Sile zaštitnice i Međunarodni komitet Crvenog krsta pozivaju se dapruže svoje dobre usluge u cilju da se olakša ustanovljenje i priznanjetih sanitetskih zona i mesta i zona i mesta bezbednosti.

ČLAN 15.Svaka strana u sukobu može bilo neposredno, bilo posredstvom

neke neutralne države ili humanitarne organizacije, da predloži pro-tivničkoj strani stvaranje, na područjima na kojima se vode borbe, ne-utralizovanih zona kojima je cilj da stave van domašaja borbe, bez ika-kvog razlikovanja, sledeća lica:

a) ranjenike i bolesnike, borce ili neborce;b) građanska lica koja ne učestvuju u neprijateljstvima i koja se ne

odaju nikakvoj delatnosti vojničke prirode za vreme svojeg bo-ravka u tim zonama.

Čim se strane u sukobu saglase o geografskom položaju, admini-straciji, snabdevanju i kontroli predviđene neutralizovane zone,sačiniće se pisani sporazum koji će potpisati predstavnici strana u su-kobu. Taj sporazum će odrediti početak i trajanje neutralizacije te zo-ne.

ČLAN 16.Ranjenici i bolesnici, kao i nemoćni i bremenite žene biće predmet

naročite zaštite i obzira.Ukoliko to vojnički razlozi budu dozvoljavali, svaka strana u suko-

bu će pomagati mere preduzete u cilju pronalaženja poginulih i ranje-nih, pružanja pomoći brodolomnicima i drugim licima izloženimozbiljnoj opasnosti i uzimanja svih njih u zaštitu protiv pljačke i rđav-ih postupaka.

Sanitetske zonei mesta;zone i mestabezbednosti

Neutralizovanezone

Posebna zaštitaranjenih,nemoćnih iugroženih lica

121OPŠTA ZAŠTITA STANOVNIŠTVA

ČLAN 17.Strane u sukobu će se postarati da zaključe lokalne sporazume za

evakuisanje iz opsednute ili opkoljene zone, ranjenika, bolesnika, ne-moćnih, starih, dece i žena na porođaju, i za prolaz sveštenika svih ve-roispovesti, sanitetskog osoblja i materijala namenjenog toj zoni.

ČLAN 18.Građanske bolnice organizovane radi ukazivanja nege ranjenici-

ma, bolesnicima, nemoćnima i porodiljama ne mogu, ni u kome sluča-ju, biti predmet napada; njih strane u sukobu u svako doba morajupoštovati i zaštićivati.

Države koje učestvuju u sukobu dužne su da izdaju svim građan-skim bolnicama ispravu kojom se potvrđuje njihovo svojstvo građan-ske bolnice i kojom se ustanovljava da zgrade koje one zauzimaju nisuupotrebljene u svrhe koje bi ih, u smislu člana 19, mogle lišiti zaštite.

Građanske bolnice će biti obeležene, ako ih na to država ovlasti,znakom predviđenim u članu 38. Ženevske konvencije od 12. avgusta1949. za poboljšanje položaja ranjenika i bolesnika u oružanim snaga-ma u ratu.

Strane u sukobu će, ukoliko to dopuste vojnički razlozi, preduzetipotrebne mere da se neprijateljskim suvozemnim, vazduhoplovnim ipomorskim snagama učine jasno vidljivim znaci raspoznavanja kojiobeležavaju građanske bolnice, kako bi se otklonile mogućnosti sva-kog napadačkog čina.

S obzirom na opasnost koju za bolnice može da predstavlja blizinavojnih objekata, treba se starati da one od njih budu udaljene u naj-većoj mogućoj meri.

ČLAN 19.Zaštita koju uživaju građanske bolnice može prestati jedino ako se

one upotrebe, pored njihovih humanitarnih zadataka, za vršenje rad-nji štetnih po neprijatelja. Ipak, zaštita prestaje tek posle upućivanjaobavezne opomene, koja će, u svima pogodnim slučajevima, ostavitirazuman rok i tek pošto ta opomena ostane bez dejstva.

Neće se smatrati kao štetna radnja okolnost što se u tim bolnicamaleče ranjeni ili bolesni vojnici ili što se u njima nalazi lično oružje imunicija oduzeti od tih vojnika, a koji još nisu predati nadležnojslužbi.

ČLAN 20.Biće poštovano i uživaće zaštitu i osoblje koje je uredno i jedino za-

posleno na radu ili u upravljanju građanskih bolnica, podrazumeva-jući tu i ono osoblje čija je dužnost da pronalazi, prikuplja, prenosi ineguje građanska ranjena i bolesna lica, nemoćne i porodilje.

Sporazumi oevakuaciji iz

opsednute iliopkoljene zone

Poštovanje izaštita

građanskihbolnica

Uslovi

Kad prestajezaštita bolnica

Poštovanje izaštita osoblja

građanskihbolnica


Na okupiranim teritorijama i u zonama vojnih operacija to osobljeće se raspoznavati pomoću lične karte kojom će se potvrđivati svojstvonjenog nosioca, koja će biti snabdevena fotografijom i nositi suvi žigodgovorne vlasti, a isto tako, dok je u službi, pomoću trake sa žigomotporne prema vlagi, koja se nosi na levoj ruci. Tu traku izdaje državai ona će nositi znak predviđen u članu 38. Ženevske konvencije od 12.avgusta 1949. za poboljšanje položaja ranjenika i bolesnika uoružanim snagama u ratu.

Sve drugo osoblje, određeno za rad ili za upravljanje građanskih bol-nica, uživaće poštovanje i zaštitu i imaće pravo da nosi traku kako je go-re predviđeno i pod uslovima propisanim ovim članom, dok se nalazi naslužbi. Njihova lična karta označavaće zadatke koji su im povereni.

Uprava svake bolnice držaće u svako doba na raspolaganju nad-ležnih vlasti, domaćih ili okupacionih, uredan spisak svojeg osoblja.

ČLAN 21.Prenošenja ranjenih i bolesnih građanskih lica, nemoćnih i porodi-

lja koja se vrše suvozemnim putem kolima i bolničkim vozovima, ilimorem, brodovima namenjenim tim transportima, imaju se poštovatii štititi na isti način kao i bolnice o kojima je reč u članu 18. i obe-ležavaće se isticanjem, uz odobrenje države, znaka za raspoznavanjepredviđenog u članu 38. Ženevske konvencije od 12. avgusta 1949. zapoboljšanje položaja ranjenika i bolesnika u oružanim snagama u ratu.

ČLAN 22.Vazduhoplovi koji se upotrebljavaju isključivo za prenošenje ranje-

nih i bolesnih građana, nemoćnih i porodilja, ili za prenošenje sanitet-skog osoblja i materijala, ne smeju se napadati, nego se imaju poštovatikad lete na visinama, u časovima i po putevima naročito ugovorenim za-jedničkim sporazumom između svih zainteresovanih strana u sukobu.

Oni se mogu obeležavati znakom za raspoznavanje predviđenim učlanu 38. Ženevske konvencije od 12. avgusta 1949. za poboljšanje po-ložaja ranjenika i bolesnika u oružanim snagama u ratu.

Ukoliko nije drukčije ugovoreno, zabranjeno je preletanje neprija-teljske teritorije ili teritorija koje je neprijatelj okupirao.

Ti vazduhoplovi su dužni da se povinuju svakom naređenju o spušta-nju. U slučaju tako nametnutog spuštanja vazduhoplov i oni koji se unjemu nalaze moći će da posle eventualnog pregleda produže svoj let.

ČLAN 23.Svaka Strana ugovornica dopustiće slobodan prolaz svakoj pošiljci

lekova i sanitetskog materijala kao i predmetima potrebnim za verskeobrede namenjenim isključivo građanskom stanovništvu druge Straneugovornice, makar ova bila i protivnička. Ona će isto tako dopustiti

Kopneni ipomorskitransportiranjenih,nemoćnih iugroženih,poštovanje i zaštita

Vazdušnitransportiranjenih,nemoćnih iugroženih -poštovanje i zaštita

Slobodan prolazlekova, sanitetskogmaterijala, hrane iodeće

123OPŠTA ZAŠTITA STANOVNIŠTVA

slobodan prolaz svake pošiljke sa neophodnim životnim namirnica-ma, odelom i sredstvima za jačanje namenjenim deci mlađoj od pet-naest godina, bremenitim ženama ili porodiljama.

Obaveza za jednu Stranu ugovornicu da dopusti slobodan prolazpošiljkama navedenim u prethodnom stavu uslovljena je time da ta Stra-na bude uverena da neće imati nikakvog ozbiljnog razloga za bojazan:

a) da pošiljke mogu biti upotrebljene u druge svrhe, a ne u one zakoje su namenjene,

b) da kontrola može biti neuspešna, ilic) da neprijatelj može iz njih izvući očiglednu korist za svoje voj-

ne potrebe ili za svoju privredu, zamenjujući tim pošiljkamarobu koju bi na drugi način morao da nabavi ili proizvede, ilioslobađajući sirovine, proizvode ili usluge koje bi inače moraoda upotrebi za proizvodnju takve robe.

Sila koja dopušta prolaz pošiljki označenih u prvome stavu ovogčlana, može da postavi kao uslov za svoje odobrenje da se raspodelakorisnicima vrši na licu mesta pod nadzorom Sila zaštitnica.

Te pošiljke moraju da se otpreme što je brže moguće, a država ko-ja je dopustila njihov slobodan prolaz ima pravo da odredi tehničkeuslove pod kojima će taj prolaz biti dopušten.

ČLAN 24.Strane u sukobu preduzeće potrebne mere da deca mlađa od pet-

naest godina, koja su usled rata ostala siročići ili su odvojena od svojeporodice, ne budu ostavljena sama sebi, i da se, u svakom slučaju,olakša njihovo izdržavanje, vršenje verskih obreda njihove veroispove-sti i njihovo obrazovanje. Ovo poslednje će se po mogućstvu poveritilicima iste kulturne tradicije.

Strane u sukobu će olakšavati prijem te dece u neutralnu zemlju zavreme trajanja sukoba, uz pristanak Sile zaštitnice, ako takva postoji, iako im je pružena garancija da će načela istaknuta u prvome stavu bi-ti poštovana.

Pored toga, one će se postarati za preduzimanje potrebnih mera dase sva deca mlađa od dvanaest godina mogu identifikovati, time što ćenositi pločicu sa oznakom identiteta ili na neki drugi način.

ČLAN 25.Svako lice koje se nalazi na teritoriji jedne strane u sukobu ili na

nekoj teritoriji koju je ona okupirala, može da šalje članovima svojeporodice, ma gde se oni nalazili, vesti strogo porodične prirode i daprima takve vesti. Ta prepiska se ima otpravljati brzo i bez neopravda-nog odlaganja.

Ako je, sticajem okolnosti, izmena porodične prepiske redovnimpoštanskim putem otežana ili onemogućena, zainteresovane strane u

Uslovi

Mere u koristdece

Porodičnaprepiska Uslovi


sukobu će se obratiti nekom neutralnom posredniku, kao što je Cen-tralna agencija predviđena u članu 140, da sporazumno s njim odredenačin na koji će se obezbediti izvršenje njihovih obaveza pod najbo-ljim uslovima, naročito uz saradnju nacionalnih društava Crvenog kr-sta (Crvenog polumeseca, Crvenog lava i sunca).

Ako strane u sukobu smatraju nužnim da ograniče porodičnu pre-pisku, one će u krajnjem slučaju moći da narede upotrebu obrazacakoji sadrže dvadeset i pet slobodno izabranih reči i da ograniče njiho-vo slanje na jedan obrazac mesečno.

ČLAN 26.Svaka strana u sukobu će olakšavati istraživanja koja preduzimaju

članovi porodica koje je rat rasturio da ponovo dođu u vezu jedni sdrugima i da se sastanu ako je moguće. Ona će naročito olakšati radorganizacija koje se posvećuju tome zadatku, pod uslovom da je onapriznala te organizacije i da one svoj rad prilagode merama bezbedno-sti koje je ta strana preduzela.

DEO IIIPRAVNI POLOŽAJ ZAŠTIĆENIH LICA

I POSTUPANJE PREMA NJIMA

ODELJAK IZAJEDNIČKE ODREDBE ZA TERITORIJE STRANA

U SUKOBU I ZA OKUPIRANE TERITORIJE

ČLAN 27.Zaštićena lica imaju pravo u svakoj prilici, na poštovanje svoje

ličnosti, svoje časti, svojih porodičnih prava, svojih verskih ubeđenja iobreda, svojih navika i svojih običaja. S njima će se, u svako doba, po-stupati čovečno i ona će naročito biti zaštićena od svakog nasilja li za-strašivanja, od uvreda i javne radoznalosti.

Žene će posebno biti zaštićene protiv svakog napada na njihovučast, a naočito protiv silovanja, prinuđivanja na prostituciju i protivsvakog napada na njihovu stidljivost.

Vodeći računa o odredbama koje se odnose na stanje zdravlja, nagodine života i na pol, strane u sukobu u čijoj se vlasti nalaze zaštiće-na lica postupaće prema svima njima s istim obzirima, bez ikakve ne-povoljne diskriminacije, zasnovane naročito na rasi, veroispovesti, ilipolitičkim ubeđenjima.

Ipak, strane u sukobu mogu preduzimati, u odnosu na zaštićena li-ca, mere kontrole ili bezbednosti koje budu potrebne s obzirom na rat-no stanje.

Slučajrasturenihporodica

Osnovna pravazaštićenih lica

Zabranadiskriminacije

125PRAVNI POLOŽAJ ZAŠTIĆENIH LICA

ČLAN 28.Nijedno zaštićeno lice se ne sme upotrebiti da se zbog njegovog

prisustva, izvesna mesta ili izvesne oblasti stave izvan vojnih operaci-ja.

ČLAN 29.Strana u sukobu u čijoj se vlasti nalaze zaštićena lica odgovorna je

za postupanje koje prema njima primenjuju njeni službenici, ne dira-jući time u odgovornost pojedinaca do kojih može doći.

ČLAN 30.Zaštićenim licima pružiće se sve olakšice da se obraćaju Silama

zaštitnicama, Međunarodnom komitetu Crvenog krsta, nacionalnomdruštvu Crvenog krsta (Crvenog polumeseca, Crvenog lava i sunca)zemlje u kojoj se nalaze, kao i svakoj organizaciji koja bi im mogla pri-teći u pomoć.

Vlasti će tim raznim organizacijama dati u tome cilju sve olakšiceu granicama koje dopuštaju vojne potrebe bezbednosti.

Pored poseta delegata Sila zaštitnica i Međunarodnog komiteta Cr-venog krsta predviđenih članom 143. Sile koje drže zaštićena lica iliokupacione Sile olakšaće koliko je god moguće posete koje bi zaštićen-im licima želeli da učine predstavnici drugih ustanova čija je svrha datim licima ukazuju duhovnu ili materijalnu pomoć.

ČLAN 31.Nikakva fizička niti moralna prinuda ne može se vršiti prema

zaštićenim licima, naročito da bi se od njih, ili od trećih, dobila oba-veštenja.

ČLAN 32.Visoke strane ugovornice se uzajamno odriču preduzimanja svih

mera koje su u stanju da prouzrokuju bilo telesne patnje ili istrebljenjezaštićenih lica koja se nalaze u njihovoj vlasti. Ta zabrana obuhvata nesamo ubistvo, mučenje, telesne kazne, osakaćenja i medicinske ilinaučne opite koje ne zahteva lečenje zaštićenog lica nego i sve ostalesurovosti, bilo da ih čine civilni službenici ili vojna lica.

ČLAN 33.Nijedno zaštićeno lice ne može biti kažnjeno za delo koje nije lično

izvršilo. Kolektivne kazne su zabranjene, kao i sve mere zastrašivanjaili terorizma.

Pljačka je zabranjena.Zabranjene su mere represalija prema zaštićenim licima i njihovoj

imovini.

Zabranazloupotrebe

Ko je odgovoran za postupanje

prema zaštićenimlicima

Obraćanje Silizaštitnici i

organizacijama zapomoć

Zabrana prinude za dobijanjeobaveštenja

Zabrana mera koje prouzrokuju

istrebljenja i telesne patnje

Lična odgovornost

Zabranakolektivnih kazni,

pljačke i represalija

126 PRAVNI POLOŽAJ ZAŠTIĆENIH LICA

ČLAN 34.Zabranjeno je uzimanje talaca.

ODELJAK IISTRANCI NA TERITORIJI JEDNE STRANE U SUKOBU

ČLAN 35.Svako zaštićeno lice koje želi da napusti teritoriju u početku ili u

toku jednog sukoba, imaće pravo da to učini, ako njegov odlazak nijeprotivan nacionalnim interesima države. Na njegovo traženje da napu-sti teritoriju rešavaće se po redovnom postupku i odluka će se donetiu najkraćem mogućem roku. Lice ovlašćeno da napusti teritoriju možeda se snabde novcem potrebnim za put i da ponese sobom razumnukoličinu stvari i predmeta za ličnu upotrebu.

Lica kojima je odbijeno davanje dozvole da napuste teritorijuimaće pravo da to odbijanje u najkraćem roku uzme u ponovno raz-matranje nadležan sud ili nadležno administrativno telo, koje u tu svr-hu ustanovi Sila u čijoj se vlasti nalaze zaštićena lica.

Ako to bude zatraženo, a ukoliko tome ne stoje na putu razlozi bez-bednosti ili zainteresovani ne učine prigovor, predstavnicima Silezaštitnice će se saopštiti razlozi zašto je licima koja su podnela molbuodbijeno izdavanje dozvole da napuste teritoriju kao i, što je mogućebrže, imena svih onih lica kojima je odbijeno izdavanje te dozvole.

ČLAN 36.Odlasci lica za koja je dobijeno odobrenje u smislu prednjeg člana

obaviće se pod uslovima koji zadovoljavaju zahteve bezbednosti, higi-jene, zdravlja i ishrane. Svi nastali troškovi, počev od napuštanja teri-torije Sile koja drži zaštićeno lice, padaju na teret zemlje u koju onoodlazi ili, u slučaju bavljenja u neutralnoj zemlji, na teret Sile čiji jezaštićeno lice državljanin. Pojedinosti u vezi sa ovim premeštanjimautvrdiće se, po potrebi, posebnim sporazumima između zainteresova-nih Sila.

Od ovoga se izuzimaju posebni sporazumi koji mogu biti za-ključeni između strana u sukobu po pitanju izmene i repatriranja nji-hovih državljana koji su pali u ruke neprijatelju.

ČLAN 37.Sa zaštićenim licima koja se nalaze u pritvoru ili koja izdržavaju

kaznu lišenja slobode, postupaće se, dok su u zatvoru, čovečno.Ta lica mogu, čim budu oslobođena, da zatraže da napuste teritori-

ju, saglasno propisima prethodnih članova.

Zabranauzimanja talaca

Pravonapuštanjateritorije

Uslovinapuštanjateritorije

Stranci uzatvoruPostupanje

127STRANCI NA TERITORIJI JEDNE STRANE U SUKOBU

ČLAN 38.Izuzev specijalnih mera koje bi mogle biti preduzete na osnovu ove

Konvencije, naročito članova 27. i 41, položaj zaštićenih lica ostaje, unačelu regulisan odredbama koje se odnose na postupanje sa stranci-ma za vreme mira. U svakom slučaju, njima pripadaju sledeća prava:

1) ona mogu primati pojedinačne ili kolektivne pomoći koje imse upućuju;

2) ako to zahteva stanje njihovoga zdravlja, ona će biti lečena i do-biće bolničku negu u istom obimu u kome i državljani zainte-resovane države;

3) ona mogu da vrše svoje verske obrede i da primaju duhovneusluge sveštenika svoje veroispovesti;

4) ako borave u oblasti koja je naročito izložena ratnim opasno-stima njima se mora dopustiti da promene mesto boravka u is-toj meri u kojoj i državljanima zainteresovane države;

5) deca mlađa od petnaest godina, bremenite žene i majke sa de-com mlađom od sedam godina uživaće posebne povlastice uistoj meri u kojoj i državljani zainteresovane države.

ČLAN 39.Zaštićenim licima koja su, usled sukoba, izgubila svoje unosno za-

nimanje omogućiće se da nađu plaćeno zaposlenje i ona će u tome ci-lju uživati u granicama obzira bezbednosti i odredaba člana 40, isteolakšice kao i državljani Sile na čijoj se teritoriji nalaze.

Ako jedna strana u sukobu stavi neko zaštićeno lice pod nadzorkoji mu onemogućava da sebi obezbedi izdržavanje, naročito kad to li-ce ne može iz razloga bezbednosti da nađe plaćeno zaposlenje pod ra-zumnim uslovima, pomenuta strana u sukobu će uzeti na sebe podmi-renje potreba toga lica i onih osoba o kojima se ono stara.

Zaštićena lica mogu, u svakom slučaju, da primaju novčane po-moći od svoje zemlje, od Sile zaštitnice i od dobrotvornih društava na-vedenih u članu 30.

ČLAN 40.Zaštićena lica mogu se prinuđavati na rad samo u onoj istoj meri

u kojoj i državljani strane u sukobu na čijem se području zaštićena li-ca nalaze.

Ako su zaštićena lica državljani neprijateljske zemlje, ona se moguprinuđavati samo na one radove koji su u normalnim prilikama nužnida bi se obezbedila ishrana, stanovanje, odevanje, prevoženje i zdravljeljudi i koji ne stoje u neposrednoj vezi s vojnim dejstvima.

U slučajevima pomenutim u prethodnim stavovima, zaštićena licakoja se prinuđavaju na rad imaju pravo na iste uslove rada i na iste me-re zaštite kao i domaći radnici, naročito u pogledu nadnice, dužine

Položajstranaca koji

ostanu nateritoriji

Sredstva zaizdržavanje

Prinudnozaposlenje

Uslovi

128 STRANCI NA TERITORIJI JEDNE STRANE U SUKOBU

radnog vremena, opreme, prethodne pripreme i naknade za nesrećneslučajeve pri radu kao i u pogledu profesionalnih oboljenja.

U slučaju prekršaja gornjih odredaba, zaštićena lica su ovlašćenada se posluže svojim pravom žalbe, saglasno članu 30.

ČLAN 41.Ako Sila koja drži zaštićena lica smatra da ostale mere kontrole

predviđene ovom Konvencijom nisu dovoljne, najstrože mere kontro-le koje ona ima pravo preduzeti jesu upućivanje na prinudan boravakili interniranje, saglasno odredbama članova 42. i 43.

Prilikom primene odredaba drugog stava člana 39. na slučaj licakoja su prinuđena da napuste svoje redovno mesto boravka na osno-vu odluke koja ih primorava na prinudan boravak u nekom drugommestu, Sila koja drži zaštićena lica pridržavaće se koliko je god to mo-guće propisa koji se odnose na postupanje s interniranim licima (Ode-ljak IV, Deo III ove Konvencije).

ČLAN 42.Interniranje ili upućivanje na prinudan boravak zaštićenih lica

može se narediti jedino ako to apsolutno zahteva bezbednost Sile učijoj se vlasti ta lica nalaze.

Ako jedno lice zatraži, posredstvom predstavnika Sile zaštitnice, dabude dobrovoljno internirano i ako njegov lični položaj to zahteva, Si-la u čijoj se vlasti ono nalazi postupiće po njegovom traženju.

ČLAN 43.Svako zaštićeno lice koje je internirano ili upućeno na prinudan

boravak ima pravo da odluku donesenu u pogledu njega u najkraćemroku uzme u ponovno razmatranje sud ili nadležno administrativnotelo, koje će u tu svrhu ustanoviti Sila koja drži to lice. Ako je interni-ranje ili upućivanje na prinudan boravak ostalo na snazi, sud odnosnoadministrativno telo će povremeno, a najmanje dvaput godišnje, pri-stupiti ispitivanju slučaja toga lica u cilju da se prvobitna odluka izme-ni u njegovu korist, ako okolnosti to dopuštaju.

Ukoliko se zaštićena lica tome ne protive, Sila koja ih drži sa-opštiće, što je moguće pre, Sili zaštitnici imena zaštićenih lica koja suinternirana ili upućena na prinudan boravak, kao i imena onih lica ko-ja su oslobođena internacije odnosno prinudnog boravka. Uz istoograničenje, Sili zaštitnici će se isto tako što je brže moguće saopštiti iodluke sudova odnosno administrativnih tela navedenih u prvom sta-vu ovoga člana.

Prinudanboravak

Kad dolazi dointerniranja

Dobrovoljnointerniranje

Preispitivanjeodluke ointerniranju iprinudnomboravku

129STRANCI NA TERITORIJI JEDNE STRANE U SUKOBU

ČLAN 44.Pri preduzimanju mera kontrole predviđenih ovom Konvencijom,

Sila koja drži zaštićena lica neće sa izbeglicama koje stvarno ne uživa-ju zaštitu nijedne vlade postupati kao sa strancima neprijateljskimdržavljanima jedino iz razloga što one pravno pripadaju jednoj nepri-jateljskoj državi.

ČLAN 45.Zaštićena lica se ne mogu predavati nekoj Sili koja nije učesnica u

ovoj Konvenciji.Ova odredba ni na koji način ne sme da predstavlja prepreku za

povratak u domovinu zaštićenih lica ili za njihov povratak u zemljuboravka posle završenih neprijateljstava.

Sila koja drži zaštićena lica može ih predavati nekoj Sili učesnici uKonvenciji jedino pošto se Sila koja drži ta lica uveri da Sila u pitanjuželi i da je u stanju da primenjuje Konvenciju. Pošto se zaštićena licana taj način predaju, odgovornost za primenu Konvencije pada na Si-lu koja je pristala da ih primi za vreme za koje su joj ta lica poverena.Ipak, u slučaju da ta Sila, po kome bilo važnijem pitanju, ne primenju-je odredbe ove Konvencije, Sila koja je zaštićena lica predala, dužna je,pošto je o tome obavesti Sila zaštitnica, da preduzme efikasne mere zaotklanjanje takvog stanja, ili da zahteva da joj zaštićena lica budu na-trag vraćena. Po ovome zahtevu se mora postupiti.

Zaštićeno lice se ni u kome slučaju ne može predati nekoj zemljigde bi se moglo bojati progona zbog svojih političkih ili verskihubeđenja.

Odredbe ovog člana ne predstavljaju prepreku za ekstradiciju, naosnovu ugovora o ekstradiciji zaključenih pre započinjanja neprijatelj-stava, zaštićenih lica koja su okrivljena za zločine iz opšteg krivičnogprava.

ČLAN 46.Ukoliko nisu ranije ukinute, mere ograničenja preduzete prema

zaštićenim licima imaju se obustaviti što je pre moguće posleokončanja neprijateljstava.

Mere ograničenja preduzete prema njihovoj imovini ukinuće se štoje pre moguće posle okončanja neprijateljstava, saglasno zakonodav-stvu Sile koja drži zaštićena lica.

Položajizbeglica

Predavanjestranaca drugoj

Sili

Ukidanje svihmera

ograničenja

130 STRANCI NA TERITORIJI JEDNE STRANE U SUKOBU

ODELJAK IIIOKUPIRANE TERITORIJE

ČLAN 47.Zaštićena lica koja se nalaze na okupiranoj teritoriji ne mogu se, ni

u kom slučaju i ni na kakav način, lišiti prava iz ove Konvencije, bilona osnovu ma kakve promene koja bi se usled okupacije dogodila uustanovama ili upravi teritorije u pitanju, bilo sporazumom za-ključenim između vlasti okupirane teritorije i okupirajuće Sile, kao niusled aneksije koju bi ova poslednja izvršila nad celom okupiranom te-ritorijom ili delom iste.

ČLAN 48.Zaštićena lica koja nisu državljani Sile čija je teritorija okupirana

mogu se koristiti pravom da napuste teritoriju pod uslovom pred-viđenim u članu 35, a odluke o tome će se doneti prema postupku ko-ji će okupirajuća Sila ustanoviti saglasno tome članu.

ČLAN 49.Prinudna preseljavanja, masovna ili pojedinačna, kao i progonstva

zaštićenih lica izvan okupirane teritorije na teritoriju okupirajuće Sileili na teritoriju bilo koje druge države, okupirane ili ne, zabranjena su,bez obzira na razlog.

Ipak, okupirajuća Sila može da pristupi potpunoj ili delimičnojevakuaciji određene okupirane oblasti ako to zahtevaju bezbednoststanovništva ili imperativni vojni razlozi. Takve evakuacije mogu da sasobom povuku preseljenje zaštićenih lica samo u unutrašnjost okupi-rane teritorije, izuzev u slučaju materijalne nemogućnosti. Stanov-ništvo koje je na taj način evakuisano ima biti vraćeno u svoje domo-ve čim neprijateljstva na tom području prestanu.

Pristupajući tim preseljenjima ili tim evakuacijama, okupirajućaSila je dužna postarati se, u najvećoj mogućoj meri, da zaštićena licabudu pristojno smeštena, da se preseljenja izvrše pod zadovoljava-jućim uslovima u pogledu zdravlja, higijene, bezbednosti i ishrane, kaoi da članovi jedne iste porodice ne budu odvajani jedni od drugih.

Sila zaštitnica ima se obavestiti o preseljenjima i evakuacijama čimdo njih dođe.

Okupirajuća sila ne sme da zadržava zaštićena lica u oblasti koja jenaročito izložena ratnim opasnostima, izuzev ako to zahteva bezbed-nost stanovništva ili imperativni vojni razlozi.

Okupirajuća Sila ne sme da pristupi deportovanju niti preseljenjuizvesnog dela svog sopstvenog građanskog stanovništva na teritorijukoju je okupirala.

Nepovredivostpravazaštićenih lica

Posebni propisiza strance kadanapuštajuteritoriju

Zabranadeportacije,preseljenja ievakuacijeIzuzeci

131OKUPIRANE TERITORIJE

ČLAN 50.Okupirajuća Sila će olakšavati, uz saradnju domaćih i mesnih vla-

sti, pravilan rad ustanova namenjenih zbrinjavanju i vaspitanju dece.Ona će preduzeti sve potrebne mere da se olakša identifikovanje

dece i upisivanje u protokol imena njihovih roditelja. Ona ne sme ni ukom slučaju pristupiti izmeni njihovog ličnog statusa niti ih uzimati uformacije ili organizacije koje su njoj potčinjene.

Ako domaće ustanove to nisu u stanju da učine, okupirajuća Silabiće dužna da preduzme mere u cilju obezbeđenja izdržavanja i obra-zovanja dece koja su usled rata ostala bez roditelja ili su odvojena odsvojih roditelja, po mogućstvu od strane lica njihove narodnosti, jezi-ka i veroispovesti, ukoliko ta deca nemaju nekog bliskog rođaka ili pri-jatelja koji bi se o njima starao.

Posebnom odeljku Biroa za obaveštenja ustanovljenog na osnovuodredaba člana 136. staviće se u dužnost da preduzme sve potrebnemere radi utvrđivanja istovetnosti dece čija je istovetnost (identitet)neizvesna. Podaci koji se eventualno budu dobili o njihovom ocu ilimajci ili o drugim bliskim rođacima uvek će se zabeležiti.

Okupirajuća Sila ne sme da sprečava primenu mera pogodnostiusvojenih, pre okupacije, u korist dece mlađe od petnaest godina, bre-menitih žena i majki s decom mlađom od sedam godina, ukoliko su upitanju hrana, lekarska nega i zaštita protiv posledica rata.

ČLAN 51.Okupirajuća Sila ne sme da prinuđava zaštićena lica da služe u nje-

nim oružanim ili pomoćnim snagama. Zabranjen je svaki pritisak ilipropaganda kojima je svrha dobrovoljno pristupanje tim snagama.

Ona sme da prinuđava na rad zaštićena lica samo ako su starija odosamnaest godina; i to samo za radove koji su neophodni radi podmi-renja potreba okupacione vojske ili za službe od javnog interesa, ili zaishranu, stanovanje, odevanje, saobraćaj ili za zdravlje stanovništvaokupirane zemlje. Zaštićena lica se ne smeju prinuđavati ni na kakavrad koji bi ih obavezivao da učestvuju u vojnim dejstvima. Okupira-juća Sila ne sme prinuđavati zaštićena lica da silom osiguravaju bez-bednost postrojenja u kojima obavljaju prinudan rad.

Rad se sme obavljati samo u unutrašnjosti okupirane teritorije gdese nalaze lica koja se upućuju na radove. Svako takvo lice će se, u gra-nicama mogućnosti, zadržati u svom redovnom mestu zaposlenja. Zarad se ima dati pravilna naknada i on se ima uskladiti sa telesnim iumnim sposobnostima radnika. Zakonodavstvo koje se nalazi na sna-zi u okupiranoj zemlji, a koje se odnosi na uslove rada i na mere zašti-te, naročito u pogledu nadnice, dužine radnog vremena, opreme, pret-hodne pripreme i naknade štete za nesrećne slučajeve pri radu i za pro-fesionalna oboljenja, primenjivaće se i na zaštićena lica koja se nalazena radovima o kojima je reč u ovome članu.

Briga i staranjeo deci

Zabranaprinuđivanja i

propaganderadi služenja u

oružanimsnagama

Uslovi i vrsteprinudnog rada

132 OKUPIRANE TERITORIJE

Rekvizicije radne snage ne smeju ni u kome slučaju dovesti do mo-bilizacije radnika u neku organizaciju vojnog ili poluvojnog karaktera.

ČLAN 52.Nikakav ugovor, sporazum ili propis ne mogu povrediti pravo ni-

jednog radnika, bio on na dobrovoljnom ili prinudnom radu i bez ob-zira gde se nalazi, da se obraća predstavnicima Sile zaštitnice u ciljutraženja njene intervencije.

Zabranjena je svaka mera kojoj je svrha da izazove nezaposlenostili da ograniči mogućnosti zaposlenja radnika sa okupirane teritorije,a u cilju da se oni navedu da rade za okupirajuću Silu.

ČLAN 53.Okupirajućoj Sili je zabranjeno da uništava pokretna i nepokretna

dobra koja pojedinačno ili zajednički pripadaju privatnim licima,državi ili javnim telima, društvenim organizacijama ili zadrugama, iz-uzev u slučajevima u kojima bi ta uništenja bila apsolutno neophodnaradi izvođenja vojnih dejstava.

ČLAN 54.Okupirajućoj Sili je zabranjeno da menja pravni položaj službeni-

ka ili sudija na okupiranoj teritoriji ili da prema njima preduzimasankcije ili bilo kakve mere prinude ili diskriminacije zato što bi se oniiz razloga savesti uzdržali od vršenja svojih dužnosti.

Ova poslednja zabrana ne predstavlja prepreku za primenu drugogstava člana 51. Njome ne dira u pravo okupirajuće Sile da ukloni jav-ne službenike sa njihove dužnosti.

ČLAN 55.Koliko joj god to sredstva dopuštaju, okupirajuća Sila je dužna da

obezbedi snabdevanje stanovništva životnim namirnicama i lekar-skim potrebama; ona je naročito dužna da uveze životne namirnice,medicinski materijal i sve ostale potrebne predmete kad izvori na oku-piranoj teritoriji nisu dovoljni.

Okupirajuća Sila ne sme da pristupi rekviziciji životnih namirnica,lekarija i medicinskog materijala koji se nalazi na okupiranoj teritorijiosim za potrebe okupacionih snaga i upravljajućeg osoblja; ona će vo-diti računa o potrebama građanskog stanovništva. Ukoliko odredba-ma ostalih međunarodnih konvencija nije drukčije propisano, okupi-rajuća Sila je dužna preduzeti potrebne mere da svaka rekvizicija budeisplaćena po svojoj pravoj vrednosti.

Sile zaštitnice mogu, u svako doba, nesmetano da proveravaju sta-nje snabdevanja u namirnicama i lekovima na okupiranim teritorija-ma izuzev u slučaju privremenih ograničenja koja bi nametnule neiz-bežne vojne potrebe.

Neometanopravo radnikana obraćanjeSili zaštitniciZabranaizazivanjabesposlice radivrbovanja

ZabranauništavanjadobaraIzuzetak

Pravni položajjavnihslužbenika isudija

Hrana i lekovi:obezbeđenjesnabdevanja irekvizicija


ČLAN 56.Okupirajuća Sila je dužna da svim sredstvima kojima raspolaže a u

saradnji s domaćim i mesnim vlastima obezbedi i održi na okupiranojteritoriji medicinske i bolničke ustanove i službe, kao i javno zdravljei higijenu, naročito putem donošenja i primenjivanja potrebnih profi-laktičkih mera i mera predohrane u cilju suzbijanja širenja zaraznihbolesti i epidemija. Medicinskom osoblju svih kategorija mora se do-pustiti da vrši svoju dužnost.

Ako se na okupiranoj teritoriji ustanove nove bolnice i ako tu nad-ležni organi okupirane države više ne funkcionišu, okupacione vlastiće pristupiti, ako je potrebno, priznanju predviđenom u članu 18. Usličnim prilikama, okupatorske vlasti moraju na isti način pristupiti ipriznanju bolničkog osoblja i osoblja zaposlenog na bolničkim prevo-znim sredstvima shodno odredbama članova 20. i 21.

Pri donošenju zdravstvenih i higijenskih mera, kao i pri njihovomuvođenju u život, okupirajuća Sila će voditi računa o zahtevima mora-la i etike stanovništva na okupiranoj teritoriji.

ČLAN 57.Okupirajuća Sila može da izvrši rekviziciju građanskih bolnica sa-

mo privremeno i samo u slučaju hitne potrebe, da bi se u njima nego-vali ranjeni i bolesni vojnici, i pod uslovom da se blagovremeno pre-duzmu odgovarajuće mere za obezbeđenje nege i lečenje bolesnika iztih bolnica i za zadovoljenje potreba građanskog stanovništva.

Materijal i zalihe građanskih bolnica ne mogu biti predmet rekvi-zicije, dokle god su nužni za podmirenje potreba građanskog stanov-ništva.

ČLAN 58.Okupirajuća Sila mora dopustiti sveštenicima veroispovesti da

ukazuju duhovnu pomoć svojim jednovernicima.Ona isto tako mora primati pošiljke sa knjigama i predmetima

nužnim za podmirenje verskih potreba i olakšavati njihovu raspodeluna okupiranoj teritoriji.

ČLAN 59.Kad je stanovništvo okupirane teritorije ili jednog njenog dela ne-

dovoljno snabdeveno, okupirajuća Sila prihvatiće akcije pomoći kojase pruža u korist toga stanovništva i olakšavaće te akcije svim sredstvi-ma koja joj stoje na raspolaganju.

Te akcije, koje mogu preduzimati bilo države bilo humanitarne ne-pristrasne organizacije, kao što je Međunarodni komitet Crvenog kr-sta, sastojaće se naročito u slanju životnih namirnica, medicinskih po-treba i odeće.

Obezbeđenjejavnog zdravlja

i higijene

Rekvizicijabolnica

Ograničenja

Verske potrebe

Kolektivnapomoć

stanovništvu


Sve države ugovornice dužne su da dopuste slobodan prolaz timpošiljkama i da obezbede njihovu zaštitu.

Sila koja dopušta slobodan prolaz pošiljkama namenjenim terito-riji koju je okupirala jedna protivnička strana učesnica u sukobu, imaipak pravo da proverava pošiljke, da reguliše njihov prolaz poutvrđenom voznom redu i po određenim putevima, kao i da od Silezaštitnice dobije dovoljno uverenje da su te pošiljke namenjene poma-ganju potrebnom stanovništvu, i da se ne upotrebljavaju u korist oku-pirajuće Sile.

ČLAN 60.Poslana pomoć niukoliko ne oslobađa okupirajuću Silu odgovor-

nosti koje za nju proističu iz članova 55, 56. i 59. Ona ne sme ni na ko-ji način da odvrati pošiljke pomoći od namene koja im je određena, iz-uzev u slučajevima neodložne potrebe, u interesu stanovništva okupi-rane teritorije i po pristanku Sile zaštitnice.

ČLAN 61.Raspodela pošiljaka pomoći pomenutih u prethodnim članovima

ima se vršiti uz saradnju i pod nadzorom Sile zaštitnice. Ta dužnostmože se takođe preneti na osnovu sporazuma između okupirajuće Sile iSile zaštitnice, na neku neutralnu državu, na Međunarodni komitet Cr-venog krsta ili na svaku drugu nepristrasnu humanitarnu organizaciju.

Na te pošiljke pomoći neće se naplaćivati nikakva dažbina, porezniti taksa na okupiranoj teritoriji, osim ako je to naplaćivanje nužno uinteresu privrede te teritorije. Okupirajuća Sila dužna je da olakša br-zu raspodelu tih pošiljki.

Sve Strane ugovornice će se postarati da dopuste besplatan prolazi prevoz tih pošiljaka pomoći namenjenih okupiranim teritorijama.

ČLAN 62.Ukoliko tome ne stoje na putu odsudni razlozi bezbednosti,

zaštićena lica koja se nalaze na okupiranoj teritoriji imaju pravo daprimaju pojedinačne pošiljke pomoći koje im se upućuju.

ČLAN 63.Ukoliko nisu u pitanju privremene mere koje bi izuzetno namet-

nuli neodložni razlozi bezbednosti okupirajuće Sile:a) priznata domaća društva Crvenog krsta (Crvenog polumeseca,

Crvenog lava i sunca) moći će da nastave svoj rad u skladu snačelima Crvenog krsta kako su ih odredile Međunarodnekonferencije Crvenog krsta. Potrebno je da i ostala društva zapružanje pomoći mogu da nastave svoj humanitarni rad podsličnim uslovima;

Pomoć iobavezeokupatora zasnabdevanje

Raspodelakolektivnihpošiljki

Olakšice

Pošiljkepojedincima

Nastavak radaCrvenog krsta idrugihorganizacija zapomoć


b) okupirajuća Sila nema pravo zahtevati nikakvu izmenu u oso-blju i ustrojstvu tih društava koja bi mogla naneti štete gore po-menutom radu.

Ista načela će se primenjivati i na rad i na osoblje specijalnih orga-nizacija nevojnog karaktera, koje već postoje ili koje bi bile stvorene ucilju obezbeđenja uslova opstanka građanskog stanovništva putemodržavanja osnovnih službi javne koristi, raspodele pomoći i organi-zacije za spasavanje.

ČLAN 64.Krivično zakonodavstvo okupirane teritorije ostaje na snazi, ukoli-

ko ga ne bude ukinula ili obustavila okupirajuća Sila ako to zakonodav-stvo predstavlja opasnost po bezbednost te Sile ili prepreku za primenuove Konvencije. S obzirom na ovu okolnost i s obzirom na potrebu dase obezbedi uspešno vršenje pravde, sudovi na okupiranoj teritoriji ćenastaviti rad po svim delima koja predviđa to zakonodavstvo.

Ipak, okupirajuća Sila ima pravo da stanovništvo okupirane terito-rije stavi pod odredbe koje su neophodne da bi ona mogla izvršavatisvoje obaveze koje proističu iz ove konvencije, i obezbediti redovnuupravu tom teritorijom kao i bezbednost bilo okupirajuće Sile, biločlanova i imovine okupacionih snaga ili okupacione uprave, kao iustanova i saobraćajnih linija koja ona iskorišćava.

ČLAN 65.Kaznene odredbe koje izda okupirajuća Sila ne mogu stupiti na

snagu pre nego što budu objavljene i saopštene stanovništvu, na njego-vom jeziku. Te odredbe ne mogu imati povratno dejstvo.

ČLAN 66.Okupirajuća Sila ima pravo, u slučaju prekršaja krivičnih propisa

koje je ona donela na osnovu drugog stava član 64, da izvede krivcepred svoje nepolitičke i na redovan način obrazovane vojne sudove,pod uslovom da oni zasedaju u okupiranoj zemlji. Prizivni sudovi za-sedavaće prvenstveno u okupiranoj zemlji.

ČLAN 67.Sudovi mogu da primenjuju samo zakonske propise donete pre iz-

vršenja krivičnog dela i koji su u skladu s opštim načelima prava, na-ročito u pogledu načela srazmernosti kazne. Oni moraju voditi računao činjenici da optuženi nije državljanin okupirajuće Sile.

ČLAN 68.Kad jedno zaštićeno lice izvrši neko delo jedino u nameri da

naškodi okupirajućoj Sili, ali kad to delo ne nanosi povredu životu ili

Krivičnozakonodavstvo

Kaznene odredbe;objavljivanje i

zabrana povratnogdejstva

Nadležni sudovi

Uslovi primenezakonskih propisa

Primena kazni


telesnom integritetu pripadnika okupacionih snaga ili okupacioneuprave, kad ne prouzrokuje ozbiljnu kolektivnu opasnost i ne nanositešku povredu imovine okupacionih snaga ili okupacione uprave ilipostrojenja kojima se one služe, to lice se može kazniti interniranjemili prostim zatvorom, pod uslovom da trajanje te internacije odnosnotoga zatvora bude srazmerno težini učinjenog dela. Pored toga, inter-nacija ili zatvor predstavljaće za takva dela jedinu meru lišenja slobo-de koja može biti preduzeta prema zaštićenim licima. Sudovi pred-viđeni u članu 66. ove Konvencije mogu slobodno kaznu zatvora dapretvore u meru interniranja istog trajanja.

Krivične odredbe koje donese okupirajuća Sila saglasno članovima64. i 65. mogu predviđati smrtnu kaznu za zaštićena lica jedino uslučajevima kad su ova izvršila dela špijunaže, dela teške sabotaže voj-nih postrojenja okupirajuće Sile ili umišljajna dela koja su prouzroko-vala smrt jednog ili više lica i pod uslovom da zakonodavstvo okupi-rane teritorije, koje je bilo na snazi pre početka okupacije, predviđasmrtnu kaznu u takvim slučajevima.

Smrtna kazna se protiv zaštićenog lica može izreći samo ako jepažnja suda bila naročito obraćena na činjenicu da optuženi nijedržavljanin okupirajuće Sile, i da kao takav nije prema njoj vezan ni-kakvom obavezom vernosti.

Smrtna kazna se ni u kome slučaju ne može izreći protiv zaštićenoglica koje je u trenutku izvršenja dela bilo mlađe od osamnaest godina.

ČLAN 69.Vreme provedeno u pritvoru ima se u svakom slučaju uračunati u

kaznu zatvora na koju bi zaštićeno lice koje je okrivljeno moglo bitiosuđeno.

ČLAN 70.Okupirajuća Sila ne može zaštićena lica da hapsi, progoni niti

osuđuje za dela koja su ta lica izvršila ili za mišljenja koja su izražava-la pre okupacije ili za vreme jednog privremenog prekida, ukoliko ni-su u pitanju povrede ratnih zakona i običaja.

Državljani okupirajuće Sile koji su, pre početka sukoba, potražili pri-bežišta na okupiranoj teritoriji mogu biti hapšeni, progonjeni, osuđiva-ni ili slati u progonstvo van okupirane teritorije, jedino za dela izvršenaposle otpočinjanja neprijateljstava ili za krivična dela opšteg prava iz-vršena pre otpočinjanja neprijateljstava koja bi, prema pravu države čijaje teritorija okupirana, opravdavala ekstradiciju i u mirno doba.

ČLAN 71.Nadležni sudovi okupirajuće Sile ne mogu izreći nijednu osudu

kojoj nije prethodilo uredno suđenje.

Smrtna kazna

Uračunavanjepritvora ukaznu

Dela učinjenapre okupacije

Krivičnipostupak


Svako optuženo lice koje okupirajuća Sila sudski progoni mora sebez odlaganja obavestiti, pismenim putem, na jeziku koji razume, opojedinostima optužbe koje mu se stavljaju na teret, i njegova stvarbiće isleđena u najkraćem mogućem roku. Sila zaštitnica će se obave-stiti o svakoj optužbi koju okupirajuća Sila podigne protiv zaštićenihlica kad glavne tačke optužbe mogu povući smrtnu kaznu ili kaznu za-tvora od dve ili više godina; ona ima prava da se u svako doba oba-veštava o toku postupka. Pored toga Sila zaštitnica ima pravo da, nasvoje traženje, dobije sve podatke u vezi s tim postupcima kao i o sva-kom drugom sudskom gonjenju koje okupirajuća Sila preduzme pro-tiv zaštićenih lica.

Notifikacija Sili zaštitnici, kako je predviđeno u drugom stavuovog člana, mora se izvršiti odmah, i Sili zaštitnici ima stići u svakomslučaju tri nedelje pre dana prvoga pretresa. Ako na otvaranju pretre-sa nije podnet dokaz da je po odredbama ovoga člana u svemu postu-pljeno, pretres se ne može održati. Notifikacija treba da sadrži naročitosledeće pojedinosti:

a) podatke o ličnosti optuženog;b) mesto boravka ili pritvora;c) opis dela optužbe (s navođenjem krivičnih propisa na kojima

se zasnivaju);d) označenje suda kome je stavljeno u dužnost da sudi predmetu;e) mesto i datum prvog pretresa.

ČLAN 72.Svaki optuženi ima pravo da se posluži dokaznim sredstvima po-

trebnim za svoju odbranu, i naročito, da se pozove na svedoke. On imapravo na pomoć stručnog branioca kojeg sam izabere, koji ga možeslobodno posećivati i koji će dobiti potrebne olakšice radi pripremanjasvoje odbrane.

Ako optuženi nije izabrao branioca, branioca će mu obezbediti Si-la zaštitnica. Ako optuženi ima da odgovara zbog neke teške optužbe anema Sile zaštitnice, branioca će mu obezbediti okupirajuća Sila, uko-liko na to pristane optuženi.

Svakom optuženom će se, ako se on toga svojevoljno ne odrekne,nalaziti na usluzi tumač kako za vreme istrage tako i za vreme pretre-sa pred sudom. On u svakom trenutku može odbaciti tumača i tražitinjegovu zamenu.

ČLAN 73.Svaki optuženi ima pravo da se koristi pravnim sredstvima pred-

viđenim zakonodavstvom koje primenjuje sud. On se mora u potpu-nosti obavestiti o svojim pravima na upotrebu pravnih sredstava, kaoi o propisanim rokovima u kojima se ona imaju upotrebiti.

Pravooptuženog na

odbranu

Pravo žalbe


Krivični postupak predviđen u ovom Odeljku shodno će se prime-njivati i na žalbe. Ako zakonodavstvo koje primenjuje sud ne predviđamogućnost priziva, optuženi će imati pravo da se žali protiv presude iosude pred nadležnim organom okupirajuće Sile.

ČLAN 74.Predstavnici Sile zaštitnice imaju pravo da prisustvuju pretresu

pred svakim sudom koji sudi nekom zaštićenom licu, osim ako pre-tres, izuzetno, mora da se obavlja u tajnosti u interesu bezbednostiokupirajuće Sile; ova će onda o tome obavestiti Silu zaštitnicu. Silizaštitnici se mora poslati obaveštenje sa naznačenjem mesta i datumaotvaranja pretresa.

Sve donete presude kojima se izriče smrtna kazna ili zatvor od dvegodine i duže, saopštiće se Sili zaštitnici, uz navođenje razloga i što jebrže moguće; saopštenje mora da sadrži napomenu o notifikaciji iz-vršenoj saglasno članu 71. i, u slučaju da presuda izriče kaznu lišenjaslobode, naznačenje mesta gde će se kazna izdržavati. Ostale presudebiće unete u sudske zapisnike i predstavnici Sile zaštitnice ih mogurazmatrati. U slučajevima osude na smrt ili na kaznu lišenja slobodeod dve godine ili više, rokovi za podnošenje pravnih sredstava počin-ju teći tek od trenutka kad Sila zaštitnica primi obaveštenje o presudi.

ČLAN 75.Lica osuđena na smrt ne mogu ni u kome slučaju biti lišena prava

da traže pomilovanje.Nijedna smrtna kazna ne sme se izvršiti pre nego što protekne rok

od najmanje šest meseci računajući od trenutka kad je Sila zaštitnicaprimila saopštenje o konačnoj presudi kojom se potvrđuje ta osuda nasmrt ili o odluci kojom se odbija pomilovanje.

Ovaj rok od šest meseci može se skratiti u pojedinim tačno od-ređenim slučajevima, kad iz teških i kritičnih okolnosti proizilazi da jebezbednost okupirajuće Sile ili njenih oružanih snaga izložena organi-zovanoj opasnosti; Sili zaštitnici se uvek mora uputiti obaveštenje o to-me skraćenju roka, i njoj će se uvek ostaviti mogućnost da nadležnimokupacionim vlastima blagovremeno preda svoje predstavke u vezi stim smrtnim presudama.

ČLAN 76.Okrivljena zaštićena lica izdržavaće pritvor u okupiranoj zemlji, a

ako su osuđena ona će u njoj izdržavati i svoju kaznu. Ona će po mo-gućnosti biti odvojena od ostalih zatvorenika i uživaće takve uslove is-hrane i higijene koji su dovoljni da se održe u dobrom zdravstvenomstanju i koji u najmanju ruku odgovaraju režimu kaznenih zavodaokupirane zemlje.

Sila zaštitnica ukrivičnompostupku

Smrtna kazna:pomilovanje,uslovi izvršenja

Postupanjepremazatvorenicima


Ona će dobijati lekarsku negu koju zahteva stanje njihovog zdra-vlja.

Ona isto tako imaju pravo da primaju duhovnu pomoć koju za-traže.

Žene će biti smeštene u posebne prostorije i stavljene pod neposre-dan nadzor žena.

Vodiće se računa o posebnom režimu predviđenom za maloletni-ke.

Zaštićena lica koja se nalaze u zatvoru imaju pravo da primaju po-sete delegata Sile zaštitnice i Međunarodnog komiteta Crvenog krsta,saglasno odredbama člana 143.

Pored toga ona imaju pravo da primaju bar jedan paket pomoćimesečno.

ČLAN 77.Zaštićena lica optužena ili osuđena od strane sudova na okupira-

noj teritoriji imaju se, po završetku okupacije, predati vlastima oslo-bođene teritorije, zajedno sa spisima koji se na njih odnose.

ČLAN 78.Ako okupirajuća Sila smatra za nužno, iz neophodnih razloga bez-

bednosti, da preduzme mere sigurnosti u odnosu na zaštićena lica, onau krajnjem slučaju ima prava da im odredi prinudan boravak ili dapristupi njihovom interniranju.

Odluke o prinudnom boravku odnosno o interniranju moraju sedoneti po redovnom postupku koji će propisati okupirajuća Sila, sa-glasno odredbama ove Konvencije. Taj postupak mora predviđati pra-vo žalbe u korist zainteresovanih. Po toj žalbi odluka se ima doneti unajkraćem mogućem roku. Ako odluke ostanu na snazi, one će bitipredmet povremenih ponovnih ispitivanja, po mogućstvu svakih šestmeseci, o čemu će se starati nadležno telo koje će u tu svrhu ustanovi-ti rečena Sila.

Zaštićena lica upućena na prinudan boravak i prinuđena usled to-ga da napuste svoje mesto stalnog stanovanja koristiće se bez ikakvogograničenja odredbama člana 39. ove Konvencije.

Predajazatvorenika po

prestankuokupacije

Prinudniboravak i

interniranje;pravo žalbe


ODELJAK IVPRAVILA O POSTUPANJU SA INTERNIRANIM LICIMA

GLAVA IOPŠTE ODREDBE

ČLAN 79.Strane u sukobu mogu internirati zaštićena lica samo u saglasnosti

s propisima članova 41, 42, 43, 68. i 78.

ČLAN 80.Internirana lica zadržavaju svoju punu građansku sposobnost i

vrše prava koja iz nje proističu u meri koja odgovara njihovom po-ložaju interniranih lica.

ČLAN 81.Srane u sukobu koje drže u internaciji zaštićena lica obavezne su

da ih besplatno izdržavaju i da im isto tako ukazuju i lekarsku negukoju zahteva stanje njihovog zdravlja.

Nije dopušteno nikakvo odbijanje od plata, nadnica ili potraživa-nja interniranih lica u cilju naplate tih troškova.

Sila koja drži internirana lica dužna je da se stara o izdržavanjuosoba koje su na teretu interniranih, ako te osobe nemaju dovoljnosredstava za život ili su nesposobne da same sebe izdržavaju.

ČLAN 82.Sila koja drži internirana lica grupisaće ih u granicama mogućno-

sti prema njihovoj narodnosti, jeziku i običajima. Internirana lica kojasu državljani iste zemlje ne mogu se odvajati jedna od drugih samo za-to što govore različitim jezicima.

Za sve vreme trajanja internacije, članovi iste porodice, a naročitoroditelji i deca, imaju da budu okupljeni u istom mestu interniranja, iz-uzev slučajeva gde bi potrebe rada, zdravstveni razlozi, ili primena od-redaba predviđenih u Glavi IX ovoga Odeljka nametali potrebu pri-vremenog odvajanja. Internirana lica mogu zahtevati da njihova deca,koja su ostala u slobodi bez roditeljskog nadzora budu internirana za-jedno s njima.

Internirani članovi iste porodice imaju se u najvećoj mogućoj me-ri smestiti u istim prostorijama i odvojeno od ostalih interniranih lica;njima se isto tako moraju pružiti potrebne olakšice za vođenje poro-dičnog života.

Usloviinterniranja

Građanskasposobnost

Izdržavanje ilekarska nega

Grupisanjeinterniraca

Porodični život

141PRAVILA O POSTUPANJU SA INTERNIRANIM LICIMA

GLAVA IIMESTA INTERNIRANJA

ČLAN 83.Sila koja drži internirana lica ne sme određivati mesta interniranja

na područjima koja su naročito izložena ratnim opasnostima.Sila koja drži internirana lica dužna je saopštiti neprijateljskim Si-

lama, posredstvom Sila zaštitnica sve korisne podatke o geografskompoložaju mesta interniranja.

Kad god to dopuštaju vojni razlozi logori za interniranje će se obe-ležavati slovima IC postavljenim tako da se preko dana mogu jasno vi-deti iz vazduha; ipak, zainteresovane Sile mogu se sporazumeti i o dru-gom načinu obeležavanja. Na taj se način ne sme obeležavati nijednodrugo mesto osim logora za interniranje.

ČLAN 84.Internirana lica moraju biti smeštena odvojeno i njima se mora

upravljati odvojeno od ratnih zarobljenika i lica lišenih slobode iz sva-kog drugog razloga.

ČLAN 85.Sila koja drži internirana lica dužna je da preduzme sve potrebne i

moguće mere kako bi zaštićena lica, još od početka svoje internacije, bi-la smeštena u zgrade odnosno logore koji ispunjavaju sve higijenske izdravstvene uslove i obezbeđuju uspešnu zaštitu protiv surovosti klimei posledica rata. Mesta interniranja se ni u kom slučaju ne smeju nalazi-ti u nezdravim oblastima niti u oblastima čija je klima opasna po inter-nirana lica. U svim slučajevima u kojima bi ona privremeno bila inter-nirana u nekoj nezdravoj oblasti, ili oblasti čija je klima opasna po zdra-vlje, zaštićena lica se moraju preseliti čim to okolnosti dopuste i na ne-ko mesto za interniranje gde ne postoji bojazan od opasnosti te vrste.

Prostorije moraju biti potpuno obezbeđene od vlage, dovoljno za-grejane i osvetljene, naročito između sumraka i vremena kad se gasisvetlost. Spavaonice moraju biti dovoljno prostrane i dovoljno prove-trene, interniranim licima će stajati na raspolaganju pristojna postelji-na i pokrivači u dovoljnom broju, pri čemu će se voditi računa o klimii o godinama, o polu i o zdravstvenom stanju interniranih lica.

Interniranim licima će danju i noću stajati na raspolaganju sanitar-ni uređaji koji odgovaraju higijenskim zahtevima i koji će se održava-ti u stalnom stanju čistoće. Oni će biti snabdeveni dovoljnim količina-ma vode i sapuna za svakodnevnu negu telesne čistoće i za pranje ru-blja; u tu svrhu će im se dodeliti potrebni uređaji i olakšice. Pored osta-loga staviće im se na raspolaganje tuševi i kupatila. Daće im se potreb-no vreme za higijensku negu i održavanje čistoće.

Mesta i usloviinternacije

Označavanjelogora

Smeštajinterniraca u

zasebne logore

Uslovi smeštaja

142 MESTA INTERNIRANJA

Kad god bude bilo potrebno, kao izuzetna i privremena mera, da seinternirane žene koje ne pripadaju jednoj porodičnoj zajednici smesteu isto mesto za interniranje u koje i muškarci, njima se obavezno mo-raju obezbediti odvojene spavaonice i posebni sanitarni uređaji.

ČLAN 86.Sila koja drži internirana lica dužna je staviti na raspolaganje inter-

niranim licima, bez obzira kojoj veroispovesti pripadaju, pogodne pro-storije za vršenje njihovih verskih obreda.

ČLAN 87.Ukoliko interniranim licima ne stoje na raspolaganju druge slične

olakšice, u svim mestima interniranja otvoriće se kantine, kako bi ta li-ca imala mogućnosti da nabavljaju, po cenama koje ni u kom slučajune smeju preći mesne trgovačke cene, životne namirnice i predmetesvakodnevne upotrebe koji su u stanju da povećaju njihovo lično bla-gostanje i ličnu ugodnost, podrazumevajući tu i sapun i duvan.

Dobit od kantina će se uplaćivati u korist posebnog fonda za po-moć koji će se stvoriti u svakom mestu interniranja i kojim će se upra-vljati na korist interniranih lica u tome mestu interniranja. Odbor in-terniranih lica, predviđen u članu 102, imaće pravo kontrole nad upra-vljanjem kantinama i nad vođenjem toga fonda.

Kad se jedno mesto interniranja raspusti, višak potraživanja fondaza pomoć će se preneti na fond za pomoć nekog drugog mesta inter-niranja za internirana lica istog državljanstva ili, ako takvog mesta ne-ma, na centralni fond za pomoć kojim će se upravljati na korist svihinterniranih lica koja ostaju u vlasti iste Sile. U slučaju opšteg oslo-bođenja, ta dobit ostaje na čuvanju kod Sile u čijoj su se vlasti zaštiće-na lica nalazila, ukoliko se ne zaključi drukčiji sporazum između zain-teresovanih Sila.

ČLAN 88.U svim mestima interniranja koja su izložena bombardovanjima iz

vazduha i drugim ratnim opasnostima, podići će se odgovarajućaskloništa i u dovoljnom broju kako bi se osigurala potrebna zaštita. Uslučaju uzbune, interniranim licima treba omogućiti da što je mogućebrže uđu u skloništa, izuzev onih među njima koja učestvuju u zaštitisvojih logora protiv tih opasnosti. Svaka zaštitna mera koja bude pred-uzeta u korist stanovništva primeniće se isto tako i na njih.

U mestima interniranja moraju se preduzeti i sve potrebne merepredostrožnosti protiv opasnosti od požara.

Prostorija zaverske obrede

Kantine

Bezbednostinterniraca

143MESTA INTERNIRANJA

GLAVA IIIISHRANA I ODEVANJE

ČLAN 89.Svakodnevni obrok mora biti dovoljan po količini, kakvoći i razno-

vrsnosti da interniranim licima obezbedi dobro zdravstveno stanje iizbegne poremećaje u ishrani; povešće se isto tako računa i o načinuishrane na koji su internirana lica navikla.

Interniranim licima će se, pored toga, pružiti mogućnost da samazgotovljuju dodatke u ishrani kojima budu raspolagala.

Njima će se obezbediti pijaća voda u dovoljnoj količini. Upotrebaduvana je dopuštena.

Radnicima će se davati dodatak u hrani srazmeran prirodi poslakoji vrše.

Bremenitim ženama i porodiljama, kao i deci mlađoj od 15 godina,davaće se dodaci u hrani srazmerni njihovim fiziološkim potrebama.

ČLAN 90.Interniranim licima se u trenutku njihovog zatvaranja imaju

pružiti sve olakšice kako bi se snabdela odelom, obućom i preobukomu trenutku njihovog zatvaranja, a ima im se omogućiti da te stvari idocnije nabavljaju, ako bude potrebno. Ako internirana lica nemajudovoljno odela, s obzirom na klimu, i nisu u stanju da ga nabave, daćeim ga besplatno Sila u čijoj se vlasti nalaze.

Odelo kojim Sila koja drži internirana lica snabde ta lica, i spoljneoznake koje ona eventualno stavi na njihova odela, ne smeju imati po-nižavajući karakter niti ih izlagati podsmehu.

Radnicima se ima dati odgovarajuće radničko odelo, podrazume-vajući tu i potrebna zaštitna odela, gde god to priroda posla zahteva.

GLAVA IVHIGIJENA I LEKARSKA NEGA

ČLAN 91.Svako mesto interniranja imaće odgovarajuću ambulantu koja će se

nalaziti pod upravom stručnog lekara, i u kojoj će internirana lica do-bijati potrebnu negu kao i poseban režim ishrane. Za bolesnike obole-le od zaraznih ili duševnih bolesti odrediće se prostorije za izolovanje.

Porodilje i internirana lica teško obolela, ili čije stanje zahteva spe-cijalno lečenje, hiruršku intervenciju ili smeštaj u bolnicu, moraju seprimiti u svaku stručnu ustanovu da se u njoj leče, a nega koju u njojdobijaju ne sme biti slabija od nege koja se ukazuje ostalom stanov-ništvu.

Ishrana

Odevanje

Lekarska negaBolnice

144 ISHRANA I ODEVANJE

Internirana lica lečiće prvenstveno lekarsko osoblje njihove narod-nosti.

Internirana lica se ne smeju sprečavati da iziđu pred lekarske vla-sti radi pregleda. Lekarske vlasti Sile koja drži internirana lica izdaćesvakom lečenom interniranom licu, na njegov zahtev, službenu izjavusa naznačenjem prirode njegove bolesti ili njegovih rana, trajanjalečenja i ukazane nege. Prepis ove izjave ima se poslati Centralnojagenciji predviđenoj u članu 140.

Lečenje, kao i davanje svih naprava potrebnih za održavanje inter-niranih lica u dobrom zdravstvenom stanju, naročito proteza, zubnih idrugih, i naočara, vrši se besplatno.

ČLAN 92.Lekarske inspekcije interniranih lica vršiće se najmanje jedanput

mesečno. Njihov će cilj biti naročito da kontrolišu opšte zdravstvenostanje, ishranu i čistoću, kao i da otkrivaju zarazne bolesti, poglavitotuberkulozu, polne bolesti i malariju. One će naročito obuhvatati kon-trolisanje težine svakog interniranog lica, i, najmanje jedanput go-dišnje, radioskopski pregled.

GLAVA VVERA, INTELEKTUALNE I FIZIČKE DELATNOSTI

ČLAN 93.Interniranim licima će se ostaviti najšire mogućnosti za obavljanje

njihovih verskih dužnosti, podrazumevajući tu i prisustvovanje njiho-vom bogosluženju, pod uslovom da se pridržavaju postojećih disci-plinskih mera propisanih od vlasti koja ih drži.

Internirana lica koja su sveštenici određene veroispovesti, ovlašće-na su da među jednovernicima u potpunosti vrše svoj sveštenički po-ziv. U tom cilju, Sila koja drži internirana lica postaraće se da oni napravilan način budu raspoređeni između raznih mesta interniranjagde se nalaze internirana lica koja govore istim jezikom i koja pripa-daju istoj veroispovesti. Ako ih nema u dovoljnom broju, ona će impružiti potrebne olakšice, između ostalog prevozna sredstva, da bi mo-gli prelaziti iz jednog mesta interniranja u drugo i ovlastiće ih da po-sećuju internirana lica koja se nalaze po bolnicama. Sveštenici pojedi-nih veroispovesti uživaće, za radnje u vezi sa svojim svešteničkim po-zivom, slobodu prepiske s verskim vlastima zemlje u čijoj se vlasti na-laze i, u granicama mogućnosti, sa međunarodnim verskim organiza-cijama svoje veroispovesti. Ta se prepiska neće smatrati kao deo kon-tingenta o kome je reč u članu 107, ali će potpadati pod odredbe člana112.

Zdravstvenikontrolnipregled

Ispovedanjevere

145HIGIJENA I LEKARSKA NEGA

Kad interniranim licima ne stoje na raspolaganju usluge svešteni-ka njihove veroispovesti ili kad ovih nema u dovoljnom broju, mesnaverska vlast iste veroispovesti može da odredi, u sporazumu sa Silomkoja drži internirana lica, sveštenika iste veroispovesti kojoj pripadajui internirana lica, ili u slučaju gde je to mogućno sa gledišta odnosneveroispovesti, sveštenika njoj bliske veroispovesti ili spremno svetovnolice. Ovo poslednje će uživati povlastice koje sobom povlači dužnostčije je vršenje uzelo na sebe. Tako označena lica dužna su da se upra-vljaju po svim propisima donetim od strane Sila koja drži interniranalica, u interesu discipline i bezbednosti.

ČLAN 94.Sila koja drži internirana lica davaće podsticaje intelektualnim,

vaspitnim, rekreacionim i sportskim delatnostima interniranih lica,ostavljajući im slobodu da u njima učestvuju ili ne učestvuju; ona ćepreduzimati potrebne mere da osigura vršenje tih delatnosti i stavljaćeim naročito na raspolaganje odgovarajuće prostorije.

Interniranim licima pružiće se sve moguće olakšice kako bi onamogla da nastave svoje studije ili da započnu nove. Deci i omladinimora da se obezbedi učenje; oni će moći da pohađaju škole bilo u sa-mim mestima interniranja, bilo izvan njih.

Interniranim licima mora se pružiti mogućnost da se odaju tele-snim vežbama, da učestvuju u sportovima i u igrama na svežem va-zduhu. U tu svrhu obezbediće se u svim mestima interniranja dovolj-no slobodnog prostora. Za decu i za omladinu moraju se odrediti na-ročiti prostori.

ČLAN 95.Sila koja drži internirana lica može ih upotrebljavati kao radnike

jedino ako to ona žele. Zabranjeno je u svakom slučaju: zaposlenje ko-je bi, nametnuto nekom zaštićenom interniranom licu, predstavljalopovredu članova 40. i 51. ove Konvencije, kao i upotrebljavanje za ra-dove ponižavajućeg karaktera.

Po isteku radnog perioda od šest nedelja, internirana lica mogu usvakom trenutku otkazati dalji rad putem prethodnog osmodnevnogotkaza.

Ove odredbe ne ometaju pravo Sile koja drži zaštićena lica da pri-nudi internirane lekare, dentiste ili ostalo sanitetsko osoblje da vršesvoj poziv u korist lica s kojima su internirani; da upotrebi internira-na lica za administrativne poslove i za održavanje mesta interniranja;da tim licima stavlja u dužnost vršenje kuhinjskih i ostalih domaćihposlova; najzad da ih upotrebljava za radove koji su namenjeni zašti-ti interniranih lica protiv bombardovanja iz vazduha, ili drugih rat-nih opasnosti. Međutim, nijedno internirano lice ne može se natera-

Razonoda,studiranje,

sport

Uslovi rada

146 VERA, INTELEKTUALNE I FIZIČKE DELATNOSTI

ti da radi poslove za koje ga službeni lekar oglasi fizički nesposob-nim.

Sila koja drži internirana lica prima na sebe punu odgovornost zasve uslove rada, za lekarsku negu, za isplatu nadnica i za naknadu šte-te nastale usled nesrećnih slučajeva pri radu i usled profesionalnihoboljenja. Uslovi rada kao i naknada štete za nesrećne slučajeve pri ra-du i za profesionalna oboljenja imaju biti u skladu s domaćim zakono-davstvom i običajima; oni ni u kom slučaju ne smeju biti nepovoljnijiod uslova koji se primenjuju na rad iste vrste u istoj oblasti. Nadnice seimaju odrediti na pravičan način sporazumom između Sile koja držiinternirana lica, interniranih lica i, ako je takav slučaj posredi, drugihposlodavaca, vodeći pri tome računa o obavezi Sile koja drži internira-na lica da besplatno izdržava internirano lice i da mu isto tako ukazu-je lekarsku negu koju zahteva stanje njegovog zdravlja. Internirana li-ca koja se stalno upotrebljavaju za radove navedene u trećem stavuimaju pravo na pravičnu naknadu od strane Sile koja ih drži; uslovi ra-da i naknada za nesrećne slučajeve pri radu i za profesionalna obolje-nja ne smeju biti manje povoljni od uslova koji se primenjuju na radiste vrste u istoj oblasti.

ČLAN 96.Sve radne jedinice izdvojene iz logora imaju biti upravno vezane za

neko mesto interniranja. Nadležni organi Sile koja drži internirana li-ca i komandant toga mesta interniranja odgovorni su za poštovanjeodredaba ove Konvencije u radnim jedinicama izdvojenim iz logora.Komandant će voditi uredan spisak radnih jedinica izdvojenih iz logo-ra koje se nalaze pod njegovim zapovedništvom i saopštavaće ga dele-gatima Sile zaštitnice, Međunarodnog komiteta Crvenog krsta i huma-nitarnih organizacija koji budu posećivali mesta interniranja.

GLAVA VILIČNA IMOVINA I FINANSIJSKA SREDSTVA

ČLAN 97.Interniranim licima se mora dopustiti da zadrže svoje stvari i pred-

mete lične upotrebe. Novac, čekovi, hartije od vrednosti itd., kao i stva-ri od vrednosti koje im pripadaju, mogu im se oduzeti samo saglasnoustanovljenom postupku. U tome slučaju će im se izdati potvrda sasvima potrebnim pojedinostima.

Novčani iznosi će se odobriti računu svakog interniranog lica, nanačin predviđen u članu 98; oni se ne mogu pretvoriti u drugu valutu,sem ako to zahteva zakonodavstvo teritorije na kojoj je sopstvenik in-terniran, ili ako na to pristane internirano lice.

Radne jedinice

Stvari odvrednosti ipredmeti ličneupotrebe

147LIČNA IMOVINA I FINANSIJSKA SREDSTVA

Interniranim licima se ne mogu oduzeti stvari koje imaju pretežnoličnu ili sentimentalnu vrednost.

Interniranu ženu može pretresati samo ženska osoba.U trenutku svoga oslobođenja ili repatriranja, internirana lica pri-

miće u novcu višak potraživanja sa svoga računa vođenog saglasnočlanu 98, kao i sve stvari, novac, čekove, hartije od vrednosti itd. koji suim bili oduzeti za vreme interniranja, izuzev stvari i vrednosti koje Si-la koja drži internirce mora da zadrži na osnovu važećeg zakonodav-stva. U slučaju kad neko dobro, koje pripada određenom interniranomlicu bude zadržano na osnovu toga zakonodavstva, zainteresovanomeće se o tome izdati potvrda sa svim potrebnim pojedinostima.

Porodične isprave i lične isprave koje pripadaju interniranim lici-ma mogu im se oduzeti samo uz izdavanje priznanice. Internirana li-ca ni u jednom trenutku ne smeju biti bez lične isprave. Ako takve ne-maju, njima se moraju izdati posebne isprave koje će ustanoviti orga-ni u čijoj se vlasti zaštićena lica nalaze i koje će im zamenjivati lične is-prave sve do završetka internacije.

Internirana lica mogu držati kod sebe izvestan iznos u gotovomnovcu ili u obliku kupovnih bonova, kako bi bila u stanju da vrše ku-povine.

ČLAN 98.Svim interniranim licima redovno će se isplaćivati potpora kako bi

mogla kupovati životne namirnice i predmete kao što su duvan, stvariza ličnu negu, itd. Te potpore se mogu davati i u obliku kredita ili ku-povnih bonova.

Pored toga, internirana lica mogu primati novčanu pomoć od Silečiji su državljani, od Sila zaštitnica, od svake organizacije koja im pri-tekne u pomoć ili od svojih porodica kao i prihode od svoje imovinesaglasno zakonodavstvu Sile koja ih drži. Visina tih novčanih pomoćikoje daje Sila čiji su pripadnici internirana lica ima biti ista za svakukategoriju interniranih (nemoćni, bolesni, bremenite žene itd.) i nju taSila ne može određivati niti Sila koja drži internirana lica može tu po-moć raspoređivati na osnovu diskriminacije koje zabranjuje član 27.ove Konvencije.

Sila koja drži internirana lica vodiće za svako internirano lice ure-dan račun u čiju će korist upisivati sve novčane pomoći pomenute uovome članu, nadnice koje je internirano lice zaslužilo, kao i novčanepošiljke koje mu budu upućene. U korist njegovog računa isto će se ta-ko upisati i iznosi koji su mu oduzeti a kojima bi se moglo raspolaga-ti na osnovu važećeg zakonodavstva na teritoriji na kojoj se internira-no lice nalazi. Njemu će se učiniti svaka olakšica koja je u skladu sa za-konodavstvom važećim na dotičnoj teritoriji da bi poslalo novčanupomoć svojoj porodici i licima koja od njega ekonomski zavise. Ono

Raspolaganjenovčanim

sredstvima i račun

interniraca

148 LIČNA IMOVINA I FINANSIJSKA SREDSTVA

ima pravo da sa svojeg računa podiže iznose, potrebne za njegove ličneizdatke, u granicama koje odredi Sila koja ga drži. Njemu će se u sva-ko doba učiniti odgovarajuće olakšice u cilju razgledanja svoga računaili dobijanja izvoda iz njega. Stanje ovoga računa će se, na zahtev, do-staviti Sili zaštitnici i on će pratiti internirano lice u slučaju njegovogpremeštanja.

GLAVA VIIADMINISTRACIJA I DISCIPLINA

ČLAN 99.Svako mesto interniranja mora biti stavljeno pod vlast jednog od-

govornog oficira, izabranog među redovnim vojnim snagama, odno-sno službenika iz redova stalne građanske administracije Sile u čijoj sevlasti internirana lica nalaze. Oficir odnosno službenik koji komandu-je mestom interniranja mora imati na zvaničnom jeziku ili na jednomod zvaničnih jezika svoje zemlje, tekst ove Konvencije i on će biti od-govoran za njenu primenu. Nadzorno osoblje mora da poznaje odred-be ove Konvencije i propise koji imaju za predmet njenu primenu.

Tekst ove Konvencije i tekstovi posebnih sporazuma zaključenihsaglasno ovoj Konvenciji imaju biti izloženi u krugu mesta internira-nja na jeziku koji razumeju internirana lica, ili će se nalaziti u rukamaodbora interniranih lica.

Pravilnici, naređenja, opomene i obaveštenja svake prirode morajuse saopštiti interniranim licima i izložiti u krugu mesta interniranja najeziku koji ona razumeju.

Sva naređenja i zapovesti koji se upućuju pojedinačno internira-nim licima moraju se isto tako izdavati na jeziku koji ta lica razumeju.

ČLAN 100.Disciplina u mestima interniranja mora biti u skladu s načelima

čovečnosti i ne sme ni u kom slučaju sadržavati propise koji prinuđujuinternirana lica na telesni zamor opasan po njihovo zdravlje ili na te-lesna i moralna zlostavljanja. Zabranjeno je tetoviranje i stavljanje te-lesnih znakova i belega u cilju identifikovanja.

Naročito su zabranjena duga stajanja i prozivke, kaznene telesnevežbe, izvođenje vojnih vežbi i ograničavanja u ishrani.

ČLAN 101.Internirana lica imaju pravo da vlastima koje ih drže podnose žal-

be u pogledu režima kome su potčinjeni.Ona isto tako imaju, bez ograničenja, pravo da se obraćaju, bilo po-

sredstvom odbora interniranih lica, bilo neposredno, ako to smatraju

Upravljanjelogorom

Isticanje tekstaKonvencije

Saopštavanjepropisa

Opšti poredak

Žalbe i tužbe

149ADMINISTRACIJA I DISCIPLINA

potrebnim, predstavnicima Sile zaštitnice, da bi im ukazala na pitanjapo kojima imaju da podnose žalbe u vezi sa režimom interniranja.

Te tužbe i žalbe moraju se hitno dalje dostavljati i u njih se ne sme-ju unositi nikakve izmene. Čak i kad se nađe da su neosnovane, one nesmeju dati povoda nikakvom kažnjavanju.

Odbori interniranih lica mogu slati predstavnicima Sile zaštitnicepovremene izveštaje o stanju u mestima interniranja i o potrebama in-terniranih lica.

ČLAN 102.U svakom mestu interniranja, internirana lica će birati slobodno i

tajnim glasanjem, svakih šest meseci, članove jednog odbora kome jedužnost da ih predstavlja pred vlastima Sile koja ih drži, pred Silamazaštitnicama, pred Međunarodnim komitetom Crvenog krsta i predsvakom drugom organizacijom koja im pritekne u pomoć. Članoviovog odbora mogu se ponovo birati.

Članovi koje izaberu internirana lica preuzeće dužnost tek poštonjihov izbor odobri vlast koja ih drži. Razlozi eventualnog odbijanja ilismenjivanja imaju se saopštiti zainteresovanim Silama zaštitnicama.

ČLAN 103.Odbori interniranih lica dužni su da doprinose fizičkom, moral-

nom i intelektualnom blagostanju interniranih.Posebno, u slučaju ako internirana lica odluče da između sebe or-

ganizuju uzajamno pomaganje, ta organizacija će pasti u nadležnostodbora, nezavisno od posebnih zadataka koji su im povereni ostalimodredbama ove Konvencije.

ČLAN 104.Članovi odbora interniranih lica ne mogu se podvrgavati nika-

kvom drugom radu, ako bi ispunjavanje njihovih dužnosti tim bilootežano.

Članovi odbora mogu izabrati među interniranim licima po-moćnike koji im budu potrebni. Njima će se dati sve materijalneolakšice a naročito izvesna sloboda kretanja potrebna za ispunjenjenjihovih zadataka (posete radnim jedinicama izvan logora, primanjerobe, itd.).

Članovima odbora će se dati i sve olakšice potrebne radi održava-nja poštanske i telegrafske prepiske sa vlastima koja drže interniranalica, sa Silama zaštitnicama, sa Međunarodnim komitetom Crvenogkrsta i njihovim delegatima, kao i sa organizacijama koje bi pružilesvoju pomoć interniranim licima. Članovi odbora koji se nalaze u iz-dvojenim radnim jedinicama uživaće iste olakšice pri svojoj prepisci sodborom glavnog mesta interniranja. Ta se prepiska ne može niti

Izbor odborainterniranih

lica

Dužnostiodbora

interniranihlica

Ovlašćenjaodbora

interniranihlica

150 ADMINISTRACIJA I DISCIPLINA

ograničavati, niti će se smatrati da čini sastavni deo kontingenta o ko-me je reč u članu 107.

Nijedan član odbora ne može se premestiti pre nego što mu seostavi dovoljno vremena da svog naslednika uputi u tekuće poslove.

GLAVA VIIIODNOSI SA SPOLJNIM SVETOM

ČLAN 105.Čim budu internirale zaštićena lica, Sile koje drže ta lica saopštiće

im, kao i Sili čiji su oni državljani i njihovoj Sili zaštitnici, mere pred-viđene za izvršenje odredaba ove glave; one će ih isto tako obavestiti io svim izmenama koje naknadno budu učinile u tim merama.

ČLAN 106.Svakom interniranom licu biće pružena mogućnost, čim bude in-

ternirano, ili najdocnije nedelju dana po njegovom prispeću u mestointerniranja a isto tako i u slučaju bolesti ili preseljenja u neko drugomesto interniranja ili u neku drugu bolnicu da neposredno uputi svo-joj porodici, s jedne strane, i Centralnoj agenciji predviđenoj u članu140, s druge strane, dopisne karte o svom interniranju, ustrojene pomogućstvu prema obrascu priloženom ovoj Konvenciji, kojima će ihobavestiti o svome interniranju, o svojoj adresi i o stanju svoga zdra-vlja. Ove karte će se otposlati što je moguće brže i njihovo slanje se nemože nikako odlagati.

ČLAN 107.Internirana lica su ovlašćena da šalju i da primaju pisma i dopisni-

ce. Ako Sila koja ih drži smatra za potrebno da ograniči broj pisama idopisnica koje šalje jedno internirano lice, taj broj ne može biti manjiod dva pisma i četiri dopisnice mesečno, a ti obrasci će ustrojiti što jemoguće više prema obrascima priloženim ovoj Konvenciji. Ako se bu-du morala postaviti ograničenja u prepisci koja se upućuje internira-nim licima ta ograničenja može narediti samo Sila čiji su pripadniciinternirana lica, eventualno na zahtev Sile koja ih drži. Ta pisma i do-pisnice moraju biti otpravljani u razumnom roku; njihovo se slanje nesme usporavati niti se oni smeju zadržavati iz razloga discipline.

Interniranim licima koja su odavno bez vesti od svoje porodice ilise nalaze u nemogućnosti da ih dobiju ili da joj ih dostave redovnimputem, kao i onima koji su od svojih odvojeni velikom udaljenošću,biće dopušteno da šalju telegrame, uz plaćanje telegrafskih taksa, u va-luti kojom raspolažu. Oni će se takvom mogućnošću koristiti i u hit-nim slučajevima.

Obaveštavanjeo preduzetimmerama

Obaveštavanjeo interniranjuDopisna karta

Dopisivanje

151ODNOSI SA SPOLJNIM SVETOM

Prepiska interniranih lica se, po pravilu, obavlja na njihovom ma-ternjem jeziku. Strane u sukobu mogu dopustiti prepisku i na drugimjezicima.

ČLAN 108.Internirana lica su ovlašćena da primaju putem pošte ili svim dru-

gim sredstvima pojedinačne ili zajedničke pošiljke koje naročito sa-drže životne namirnice, odelo, lekove, kao i knjige i predmete name-njene zadovoljenju njihovih potreba u oblasti vere, studija ili zabave.Te pošiljke ni u kome slučaju ne oslobađaju Silu koja drži interniranalica obaveza koje na nju padaju na osnovu ove Konvencije.

U slučaju kad bi nastala nužda, iz vojnih razloga, da se ograniči ko-ličina tih pošiljki o tome moraju biti uredno obavešteni Sila zaštitnica,Međunarodni komitet Crvenog krsta, ili svaka druga organizacija ko-ja bi pritekla u pomoć interniranim licima, a kojima bi bilo stavljeno udužnost slanje tih pošiljki.

Načini otpravljanja ličnih ili zajedničkih pošiljki mogu biti, uslučaju potrebe, predmet posebnih sporazuma između zainteresova-nih Sila, koje ni u kom slučaju ne smeju odlagati raspodelu poslate po-moći interniranim licima. Knjige se ne smeju slati u istim pošiljkamasa hranom ili odelom; sanitetski materijal za pomoć slaće se, po pravi-lu, u kolektivnim pošiljkama.

ČLAN 109.U nedostatku posebnih sporazuma između strana u sukobu o

načinima koji se tiču prijema ili raspodeljivanja pošiljki kolektivne po-moći, primenjivaće se Pravilnik o kolektivnim pošiljkama koji je pri-ložen ovoj Konvenciji.

Gore predviđeni posebni sporazumi ne mogu ni u kom slučajuograničiti pravo odbora interniranih lica da preuzimaju pošiljke ko-lektivne pomoći namenjene interniranim licima, da pristupaju njiho-voj raspodeli i da njima raspolažu u interesu onih kojima su namenje-ne.

Ti sporazumi ne mogu ograničiti pravo predstavnika Sile zaštitni-ce, Međunarodnog komiteta Crvenog krsta niti ma koje druge organi-zacije koja pritekne u pomoć interniranim licima, a koja bi uzela na se-be dostavljanje tih zajedničkih pošiljki, da kontrolišu njihovu raspode-lu onima kojima su namenjene.

ČLAN 110.Sve pošiljke pomoći namenjene interniranim licima oslobođene su

svih uvoznih dažbina, carina i ostalih taksa.Sve pošiljke, podrazumevajući tu i poštanske pakete koji sadrže po-

moć kao i pošiljke novca, poreklom iz drugih zemalja, upućene inter-

Pošiljkeinternircima

Načela

Kolektivnapomoć

Oslobađanje oddažbina i taksa

152 ODNOSI SA SPOLJNIM SVETOM

niranim licima ili koje ta lica šalju poštom bilo neposredno bilo po-sredstvom Biroa za obaveštenja predviđenih u članu 136. i Centralneagencije za obaveštenja predviđena u članu 140, oslobođene su svihpoštanskih taksa kako u zemlji porekla i prispeća tako i u zemljamakroz koje prolaze. U tome cilju, naročito, oslobođenja predviđen Svet-skoj poštanskoj konvenciji od 1947. i u sporazumima Svetske poštan-ske unije, u korist građanskih lica neprijateljskih državljana zadržanihu logorima ili u građanskim zatvorima, proširiće se i na ostala zaštiće-na lica koja su internirana pod uslovima iz ove Konvencije. Zemlje ko-je nisu učesnice u tim sporazumima obavezne su da odobre pred-viđena oslobođenja pod istim uslovima.

Troškovi prenosa pošiljki pomoći namenjenih interniranim lici-ma, koje im, usled svoje težine ili iz kojeg bilo drugog razloga, ne mo-gu biti dostavljene poštom, snosiće Sila koja drži internirana lica nasvim teritorijama koje se nalaze pod njenom vlašću. Ostale Sile koje sučlanice ove Konvencije podnosiće troškove prenosa na svojim teritori-jama.

Troškovi koji nastanu usled prenosa tih pošiljki, a koji ne budu po-kriveni u smislu prethodnih stavova, padaju na teret pošiljaoca.

Visoke strane ugovornice staraće se da snize koliko je god to mo-guće telegrafske takse za telegrame koje šalju internirana lica ili koji senjima upućuju.

ČLAN 111.U slučaju kad bi vojne operacije sprečile zainteresovane Sile da is-

pune obavezu koja na njih pada i koja se sastoji u obezbeđenju preno-sa pošiljki predviđenih u članovima 106, 107, 108. i 113, zainteresova-ne Sile zaštitnice, Međunarodni komitet Crvenog krsta ili svaka drugaorganizacija koju prime strane u sukobu, mogu uzeti na sebe da obez-bede prenos tih pošiljki odgovarajućim sredstvima (vagonima, kamio-nima, brodovima ili avionima itd.). U tom cilju, Visoke strane ugovor-nice će se postarati da im pribave ta prevozna sredstva i da im omo-guće prolaz, naročito izdavanjem potrebnih dozvola.

Ta prevozna sredstva se isto tako mogu upotrebiti i za slanje:a) prepiske, spiskova i izveštaja razmenjenih između Centralne

agencije za obaveštenja predviđene u članu 140. i Nacionalnihbiroa predviđenih u članu 136;

b) prepiske i izveštaja o interniranim licima koje Sile zaštitnice,Međunarodni komitet Crvenog krsta ili svaka druga organiza-cija koja pruža pomoć interniranim licima razmenjuje bilo sasvojim sopstvenim delegatima bilo sa stranama u sukobu.

Ove odredbe ni u čemu ne ograničavaju pravo svake strane u su-kobu da organizuje, ako to više voli, druge načine prenosa i da izdajedozvole pod uslovima koji se sporazumno odrede.

Posebnoobezbeđenjeprenosa pošiljki

153ODNOSI SA SPOLJNIM SVETOM

Troškove izazvane upotrebom tih prevoznih sredstava podnosestrane u sukobu čiji se državljani koriste tim uslugama, srazmernovažnosti pošiljke.

ČLAN 112.Cenzura prepiske koja se upućuje interniranim licima ili one koju

ta lica šalju mora se obaviti u najkraćem mogućem roku.Kontrolisanje pošiljki namenjenih interniranim licima ne sme se

vršiti pod takvim uslovima da se izlaže opasnosti održavanje hrane ko-ju pošiljke sadrže i ono će se obavljati u prisustvu primaoca ili nekognjegovog druga kojeg primalac za to ovlasti. Predaja ličnih ili kolektiv-nih pošiljki interniranim licima ne sme se odlagati pod izgovoromteškoća u vezi sa cenzurom.

Svaka zabrana vođenja prepiske doneta od strana u sukobu, iz voj-nih ili političkih razloga, može biti samo privremena i po trajanju štoje moguće kraća.

ČLAN 113.Sile koje drže internirana lica obezbediće sve razumne olakšice za

dostavljanje, posredstvom Sile zaštitnice ili Centralne agencije pred-viđene u članu 40. ili drugim odgovarajućim sredstvima, testamenata,punomoćstava, kao i svih ostalih isprava namenjenih interniranim li-cima ili koje potiču od njih.

U svim slučajevima Sile u čijoj se vlasti internirana lica nalazeolakšavaće tim licima sastavljanje i propisno overavanje tih isprava;one će im naročito dopustiti da potraže savet od kojeg pravnika.

ČLAN 114.Sila koja drži internirana lica pružiće im sve olakšice koje nisu u

protivnosti s uslovima internacije i važećim zakonodavstvom kako bita lica mogla upravljati svojom imovinom. U tome cilju, ona im možeodobriti da se udalje iz mesta interniranja kad to nalaže hitna potrebai kad to okolnosti dopuštaju.

ČLAN 115.U svim slučajevima gde jedno internirano lice bude stranka u ne-

kom sporu pred ma kojim sudom, Sila u čijoj se vlasti zaštićeno licenalazi dužna je na zahtev zainteresovanog, da obavesti sud o njegovojinternaciji, i da se, u zakonskim granicama, stara da budu preduzetesve potrebne mere kako ono ne bi pretrpelo nikakvu štetu usled svojeinternacije, ukoliko je u pitanju priprema i vođenje njegovog spora, iliizvršenje sudske presude.

Cenzuraprepiske

Pregled pošiljki

Pravni akti:sastav i

dostavljanje

Upravljanjeimovinom

Olakšice zapripremanje i

vođenjesporova

154 ODNOSI SA SPOLJNIM SVETOM

ČLAN 116.Svakom interniranom licu ima se dopustiti da u određenim razma-

cima, i što je češće moguće, prima posete, a u prvom redu posete svo-jih bliskih srodnika.

U hitnim slučajevima i u granicama mogućnosti, naročito u sluča-ju smrti ili teške bolesti kojeg srodnika, interniranome licu će se dopu-stiti da poseti svoju porodicu.

GLAVA IXKRIVIČNE I DISCIPLINSKE SANKCIJE

ČLAN 117.Ukoliko propisima ove Glave nije drukčije određeno, na internirana

lica koja u toku interniranja učine neko krivično delo i dalje će se prime-njivati zakonodavstvo koje je na snazi na teritoriji gde se ta lica nalaze.

Ako zakoni, uredbe ili opšta naređenja proglašavaju kažnjivim de-la izvršena od strane interniranih lica, dok ta ista dela nisu kažnjivakad ih izvrše osobe koje nisu internirane, onda se za takva dela moguizricati samo disciplinske kazne.

Zbog istog dela ili po istom osnovu optužbe internirano lice možebiti kažnjeno samo jedanput.

ČLAN 118.Pri određivanju kazne, sudovi ili druge vlasti uzimaće u obzir, u što

je moguće većoj meri, činjenicu da optuženi nije državljanin Sile kojaga drži. Ti sudovi i vlasti imaće mogućnost da ublaže kaznu pred-viđenu za delo koje se interniranom licu stavlja na teret a neće bitidužni da u tu svrhu primenjuju najmanju meru te kazne.

Zabranjeno je svako zatvaranje u prostorije koje nisu osvetljenednevnom svetlošću i, uopšte, svaki oblik svireposti.

Sa interniranim licima pošto izdrže disciplinske odnosno sudskekazne na koje su bili osuđeni, ne sme se postupati drugačije nego saostalim interniranim licima.

Vreme koje internirano lice provede u pritvoru uračunaće se u sva-ku kaznu lišenja slobode na koju bi ono bilo osuđeno disciplinski ilisudski.

Odbori interniranih lica imaju biti obavešteni o svakom sudskompostupku koji se povede protiv interniranih lica čiji su oni opuno-moćenici, kao i o ishodu tih postupaka.

ČLAN 119.Disciplinske kazne koje se mogu izricati nad interniranim licima

jesu:

Posete

Pravo koje seprimenjuje

Kazne

Disciplinskekazne


1) novčana kazna do 50 odsto plate predviđene u članu 95. i to zavreme koje ne može preći trideset dana;

2) ukidanje povlastica datih povrh onoga što im je garantovanoovom Konvencijom;

3) prinudan rad na održavanju mesta interniranja, koji ne možepreći dva časa dnevno;

4) zatvore.Disciplinske kazne ni u kom slučaju ne smeju biti nečovečne, suro-

ve ili opasne po zdravlje interniranih lica. One moraju voditi računa ogodinama njihove starosti, njihovom polu i zdravstvenom stanju.

Dužina jedne iste kazne ne može nikad preći maksimum od tride-set uzastopnih dana, čak ni u slučaju da neko internirano lice ima di-sciplinski da odgovara za veći broj dela, u trenutku kad mu se sudi, pabila ta dela u sticaju jedna s drugim ili ne.

ČLAN 120.Internirana lica koja pobegnu ili pokušaju da pobegnu, pa budu

uhvaćena, mogu se za to delo kazniti, čak ako je i u povratu, samo di-sciplinskom kaznom.

Izuzetno od trećeg stava člana 118. internirana lica koja su kažnje-na zbog bekstva ili zbog pokušaja bekstva mogu biti podvrgnuta po-sebnom nadzornom režimu, ali pod uslovom da taj režim ne bude šte-tan po njihovo stanje zdravlja, da se izdržava u nekom mestu interni-ranja i da ne povlači sobom ukidanje nijednog od prava koja im pružaova Konvencija.

Internirana lica koja su sarađivala na nekom bekstvu ili na pokušajubekstva mogu se po tome osnovu kazniti samo disciplinskom kaznom.

ČLAN 121.Bekstvo, ili pokušaj bekstva, čak i u povratu, neće se smatrati kao

otežavajuća okolnost, u slučaju kad internirano lice bude izvedenopred sud za dela izvršena u toku bekstva.

Strane u sukobu će se starati da nadležne vlasti zauzimaju blagona-klon stav prilikom procenjivanja pitanja da li delo koje je izvršilo in-ternirano lice treba da bude kažnjeno disciplinski ili sudski, naročitokad se radi o delima u sticaju sa bekstvom ili s pokušajem bekstva.

ČLAN 122.O činjenicama koje sačinjavaju disciplinsku grešku povešće se hit-

na istraga. Tako će se naročito postupiti kad je u pitanju bekstvo ili po-kušaj bekstva, a uhvaćeno internirano lice predaće se što je pre mogućenadležnim vlastima.

Pritvor u slučaju disciplinske greške ima se svesti na najnižu meruza sva internirana lica i ne sme biti duži od četrnaest dana; vreme pro-

Bekstvo

Dela u vezi sabekstvom

Postupak zadisciplinske

greške

156 KRIVIČNE I DISCIPLINSKE SANKCIJE

vedeno u pritvoru ima se u svakom slučaju uračunati u kaznu lišenjaslobode koja bi bila izrečena.

Odredbe članova 124. i 125. primenjivaće se i na internirana licakoja se nalaze u pritvoru zbog disciplinske greške.

ČLAN 123.Ne dirajući u nadležnost sudova i viših vlasti, disciplinske kazne

mogu izricati samo komandant mesta interniranja ili odgovoran oficirili službenik na kojeg on bude preneo svoja disciplinska ovlašćenja.

Pre izricanja disciplinske kazne okrivljeno internirano lice bićetačno obavešteno o činjenicama koje mu se stavljaju na teret. Njemuće se dati mogućnost da objasni svoje držanje, da se brani, da se pozo-ve na svedoke i da pribegne, u slučaju potrebe, uslugama kvalifikova-nog tumača. Odluka će se izreći u prisustvu okrivljenog i jednog članaodbora interniranih lica.

Između disciplinske odluke i njenog izvršenja ne sme proteći višeod mesec dana.

Kad jedno internirano lice bude kažnjeno novom disciplinskomkaznom, onda između izvršenja svake kazne mora proteći najmanje tridana, čim dužina jedne od tih kazni iznosi deset ili više dana.

Komandant mesta interniranja dužan je da vodi spisak izrečenihdisciplinskih kazni, koji će se staviti na raspoloženje predstavnicimaSile zaštitnice.

ČLAN 124.Internirana lica se ni u kom slučaju ne mogu prevoditi u kaznene

ustanove (zatvore, kaznione, tamnice, itd.) da bi tamo izdržavala disci-plinske kazne.

Prostorije u kojima se izdržavaju disciplinske kazne moraju odgo-varati higijenskim zahtevima, i u njima se naročito mora nalaziti do-voljno posteljine; interniranim licima će se omogućiti da se održavajuu stanju čistoće.

Internirane žene, koje izdržavaju disciplinsku kaznu, držaće se uprostorijama odvojenim od onih u kojima su muškarci i biće stavljenepod neposredan nadzor žena.

ČLAN 125.Interniranim licima koja su kažnjena disciplinski mora se omo-

gućiti da se svakog dana kreću i da provode najmanje dva sata dnevnona svežem vazduhu.

Njima će se dopustiti, na njihov zahtev, da se javljaju na svako-dnevni lekarski pregled; ukazivaće im se nega koju zahteva njihovozdravstveno stanje i, u slučaju potrebe, biće preneti u ambulantu u me-stu interniranja ili u neku bolnicu.

Disciplinskanadležnost

Mestaizdržavanjakazni

Garantije priizdržavanjukazne zatvora


Njima će se dopustiti da čitaju i da pišu, kao i da šalju i primaju pi-sma. Međutim, paketi i novčane pošiljke mogu im se uručiti tek po is-teku kazne; dotle, o njima će se starati odbor interniranih lica koji ćeživotne namirnice podložne kvaru koje se nalaze u paketima predatiambulanti.

Nijedno internirano lice koje je disciplinski kažnjeno ne može bitilišeno povlastica predviđenih u članovima 107. i 143.

ČLAN 126.Članovi 71. do uključivo 76. shodno će se primenjivati i na postup-

ke koji se pokrenu protiv interniranih lica koja se nalaze na domaćojteritoriji Sile koja ih drži.

GLAVA XPREMEŠTANJE INTERNIRANIH LICA

ČLAN 127.Premeštanje interniranih lica ima se uvek obavljati čovečno. Ono

će se, po pravilu vršiti železnicom ili drugim saobraćajnim sredstvimai pod uslovima koji će u najmanju ruku biti jednaki sa uslovima kojepri svojim premeštanjima uživaju trupe Sile koja drži internirana lica.Kad, izuzetno, premeštanje mora da se izvrši pešice, do njega sme doćijedino ako to dopušta fizičko stanje interniranih lica, i ono ih ni u komslučaju ne sme izlagati preteranom zamaranju.

Sila koja drži internirana lica snabdeće ih, za vreme premeštanja,pijaćom vodom i hranom u dovoljnim količinama, zadovoljavajućekakvoće i dovoljne raznovrsnosti kako bi ih održala u dobrom zdra-vlju, kao i odelom, pristojnim smeštajem i potrebnom lekarskom ne-gom. Ona će preduzeti sve korisne mere predohrane da im osigurabezbednost za vreme prevoza i sastaviće, pre njihovog polaska, potpunspisak interniranih lica koja se premeštaju.

Bolesna, ranjena ili nemoćna internirana lica, kao i porodilje, nesmeju se premeštati sve dok putovanje može rđavo da utiče na njiho-vo zdravlje, osim ako njihova bezbednost to neodložno zahteva.

Ako se nekom mestu interniranja približuje front, internirana licakoja se u njemu nalaze smeju se premeštati samo ako se njihov prevozmože izvršiti pod dovoljno sigurnim uslovima, ili ako se ostajući gdesu, izlažu mnogo većim opasnostima nego u slučaju premeštanja.

Sila koja drži internirana lica dužna je, pri donošenju odluke o nji-hovom premeštanju, da vodi računa o njihovim interesima, naročitoda se time ne povećaju teškoće njihovog repatriranja ili povratka umesto njihovog stalnog boravka.

Osnovnegarantije pri

krivičnomgonjenju

Uslovipremeštanja i

okolnosti kojega isključuju

158 PREMEŠTANJE INTERNIRANIH LICA

ČLAN 128.U slučaju premeštanja, internirana lica se imaju službeno obavesti-

ti o njihovom odlasku i o njihovoj novoj poštanskoj adresi; to oba-veštenje im se ima dati blagovremeno kako bi mogli pripremiti svojprtljag i izvestiti svoju porodicu.

Njima mora biti dopušteno da sobom ponesu svoje lične stvari,svoju prepisku i pakete prispele na njihovu adresu; težina toga prtlja-ga može se ograničiti ako to okolnosti premeštanja zahtevaju, ali ni ukome slučaju ne manje od dvadeset i pet kilograma po jednom inter-niranom licu.

Prepiska i paketi upućeni na njihovo staro mesto interniranja ima-ju im se dostaviti bez odlaganja.

Komandant mesta interniranja preduzeće, u sporazumu sa odbo-rom interniranih lica, potrebne mere kako bi se izvršio prenos zajed-ničke imovine interniranih lica i prtljaga koji ta lica ne mogu sobomponeti, usled ograničenja donetog na osnovu drugog stava ovoga člana.

GLAVA XISMRT

ČLAN 129.Internirana lica mogu da predaju svoje testamente odgovornim

vlastima koje će se starati o njihovom čuvanju. U slučaju smrti inter-niranih lica, ti testamenti će se, bez odlaganja, dostaviti osobama kojesu ta internirana lica označila.

Smrt svakog interniranog lica će ustanoviti lekar, i o tome će sesačiniti potvrda u kojoj će biti izneti uzroci smrti i okolnosti pod koji-ma je smrt nastupila.

Zvanična umrlica, uredno zavedena u protokol izdaće se saglasnopropisima koji važe na teritoriji gde se nalazi mesto interniranja i njentačan overen prepis brzo će se dostaviti Sili zaštitnici kao i Centralnojagenciji predviđenoj u članu 140.

ČLAN 130.Vlasti u čijim se rukama internirana lica nalaze vodiće brigu o to-

me da internirana lica koja umru u internaciji budu pristojno sahra-njena, po mogućstvu shodno crkvenim obredima vere kojoj su pripa-dala, i da njihovi grobovi budu poštovani, uredno održavani i takoobeleženi da uvek mogu biti pronađeni.

Umrla internirana lica sahranjivaće se pojedinačno izuzev slučajaviše sile koji bi nalagao zajednički grob. Leševi se smeju spaljivati sa-mo ako to iziskuju neizbežni razlozi higijene ili vere umrlog, ili još akoje on sam izrazio želju u tom smislu. U slučaju spaljivanja, u umrlicu

Postupak pripremeštanju

Testamenti

Umrlice

Sahranjivanje

159SMRT

će se o tome uneti napomena uz navođenje razloga zbog kojih je lešspaljen. Organi vlasti Sile koja drži internirana lica dužni su da brižlji-vo sačuvaju pepeo i da ga što je brže moguće predaju bliskim srodni-cima, ako ovi to zahtevaju.

Čim to prilike dopuste, a najdocnije u trenutku završetka neprija-teljstava, Sila koja drži internirana lica dostaviće, posredstvom Biroa zaobaveštenja predviđenih u članu 136, Silama čiji su pripadnici biliumrla internirana lica, spiskove grobova pomrlih interniraca. Ti spi-skovi će sadržavati sve pojedinosti potrebne za identifikaciju pomrlihinterniranih lica i za tačno pronalaženje mesta njihovih grobova.

ČLAN 131.Svaka smrt ili ozbiljna rana interniranog lica koje je prouzrokovao

ili za koje postoji sumnja da ih je prouzrokovao neki stražar, drugo in-ternirano lice ili ma koja druga osoba, kao i svi smrtni slučajevi čiji jeuzrok nepoznat biće odmah predmet zvanične istrage od strane Silekoja drži internirana lica.

O tome slučaju će odmah biti poslat izveštaj Sili zaštitnici. Priku-piće se izjave svedoka; o njima će se sastaviti izveštaj i dostaviti pome-nutoj Sili.

Ako istraga ustanovi krivicu jedne ili više osoba, Sila koja drži in-ternirana lica preduzeće sve mere za sudsko gonjenje odgovornog iliodgovornih lica.

GLAVA XIIOSLOBOĐENJE, REPATRIRANJE I SMEŠTANJE

U NEUTRALNU ZEMLJU

ČLAN 132.Sila koja drži internirana lica dužna je osloboditi svako internira-

no lice, čim prestanu uzroci koji su izazvali njegovo interniranje.Pored toga, strane u sukobu će se postarati da zaključe, za vreme

trajanja neprijateljstava, sporazume o oslobođenju, repatriranju,vraćanju u mesto stalnog stanovanja i o smeštanju u neutralnu zemljuizvesnih kategorija interniranih lica, a naročito dece, bremenitih ženai majki sa odojčadima i malom decom, ranjenika i bolesnika ili inter-niranih lica koja su već dugo internirana.

ČLAN 133.Interniranje će prestati u najkraćem mogućem roku po okončanju

neprijateljstava.Ipak, internirana lica na teritoriji jedne strane u sukobu, protiv ko-

jih je preduzeto krivično gonjenje za dela koja sobom ne povlače is-

Istragapovodom smrti

ili ranjavanjainternirca

U tokuneprijateljstava

ili okupacije

Po prestankuneprijateljstava

160 OSLOBOĐENJE, REPATRIRANJE I SMEŠTANJE

ključivo disciplinsku kaznu, mogu biti zadržana do završetka postup-ka i, ako nastupi takav slučaj, do isteka kazne. Isto tako će se postupitii sa onima koji su ranije bili osuđeni na neku kaznu lišenja slobode.

Posle okončanja neprijateljstava odnosno okupacije teritorije, mo-raju se sporazumom između Sile koja drži internirana lica i zaintere-sovanih Sila, obrazovati komisije za pronalaženje rasturenih internira-nih lica.

ČLAN 134.Visoke strane ugovornice će se postarati, po završetku neprijateljsta-

va, odnosno okupacije, da svim interniranim licima obezbede povrataku njihovo poslednje mesto boravka, ili da im olakšaju repatriranje.

ČLAN 135.Sila koja drži internirana lica snosi troškove povratka oslobođenih

interniranih lica u mesta gde su ona boravila u trenutku svoga interni-ranja, ili, ako su uhvaćena u toku putovanja ili na pučini, troškove po-trebne da završe put odnosno da se vrate u mesto polaska.

Ako Sila koja drži internirana lica ne dopusti boravak na svojoj te-ritoriji jednom oslobođenom interniranom licu koje je, pre internira-nja, tu imalo svoje stalno boravište, ona je dužna da podnese troškovenjegovog repatriranja. Ako, međutim, internirano lice želi da se vrati usvoju zemlju na svoju sopstvenu odgovornost, ili da bi postupilo pozahtevu zemlje kojoj je položilo zakletvu vernosti, Sila koja drži to licenije obavezna da podnese troškove njegovog puta izvan svoje teritori-je. Sila koja drži internirano lice nije dužna da plati troškove repatrira-nja licu koje je internirano na svoje lično traženje.

Ako su internirana lica predata saglasno članu 45, Sila koja ih pre-daje i Sila koja ih prima sporazumeće se o delu troškova koji će pod-neti svaka od njih.

Gornje odredbe ne mogu ići na uštrb posebnih sporazuma koje bimeđusobno zaključile strane u sukobu u vezi sa razmenom i repatrira-njem svojih državljana koji se nalazi u neprijateljskim rukama.

ODELJAK VBIROI ZA OBAVEŠTENJA I CENTRALNA AGENCIJA

ZA OBAVEŠTENJA

ČLAN 136.Čim otpočne sukob, i u svim slučajevima okupacije, svaka strana u

sukobu ustanoviće jedan službeni Biro za obaveštenja čija će dužnostbiti da prima i prenosi obaveštenja o zaštićenim licima koja se nalazeu njenoj vlasti.

Povratak u mestoposlednjegboravka

Troškovirepatriranja

Nacionalni biro

161BIROI ZA OBAVEŠTENJA I CENTRALNA AGENCIJA

U najkraćem mogućem roku, svaka od strana u sukobu dostavićetom Birou obaveštenja o merama koje je preduzela protiv svakoguhapšenog zaštićenog lica koje je već duže od dve nedelje uhapšeno,poslano na prinudni boravak ili internirano. Ona će, pored toga, stavi-ti u dužnost svojim raznim zainteresovanim službama da hitno dosta-ve navedenom Birou podatke u vezi sa promenama do kojih je došlou položaju zaštićenih lica, kao što su premeštaji, oslobođenja, repatri-ranja, bekstva, smeštaji u neutralnu zemlju, rođenja i smrti.

ČLAN 137.Nacionalni Biro za obaveštenja dostaviće hitno, najbržim putem i

posredstvom s jedne strane, Sila zaštitnica i, s druge strane, Centralneagencije, predviđene u članu 140, obaveštenja o zaštićenim licima, Siličiji su državljani gore navedena lica ili Sili na čijoj su teritoriji ta licaimala svoje boravište. Biroi će isto tako odgovarati na sva pitanja kojaim budu upućivana povodom zaštićenih lica.

Biroi za obaveštenja će prenositi obaveštenja o pojedinim zaštićen-im licima, izuzev u slučajevima gde bi njihovo prenošenje moglo na-neti štetu zainteresovanom licu ili njegovoj porodici. Čak i u tomeslučaju, davanje obaveštenja se ne može uskratiti Centralnoj agenciji,koja će, pošto joj bude skrenuta pažnja na te okolnosti, preduzeti po-trebne mere predostrožnosti navedene u članu 140.

Sva pismena saopštenja koja daje Biro imaju biti zvanično po-tvrđena potpisom ili pečatom.

ČLAN 138.Obaveštenja koja prima i dalje prenosi nacionalni Biro za oba-

veštenja moraju biti takve prirode da dopuste da se tačno identifikujezaštićeno lice i da se o tome brzo obavesti njegova porodica. Ta oba-veštenja će za svako lice sadržavati bar prezime, lična imena, mesto ipotpun datum rođenja, državljanstvo, poslednje boravište, osobeneznake, ime oca i devojačko prezime majke, datum i prirodu mere pred-uzete u odnosu na to lice, kao i mesto gde je ona preduzeta, adresu nakoju mu se može upućivati prepiska, kao i prezime, ime i adresu licakoje treba da bude obavešteno.

Isto tako, redovno će se prenositi po mogućstvu svake nedelje, oba-veštenja o stanju zdravlja interniranih teških bolesnika i teških ranjenika.

ČLAN 139.Nacionalni biro za obaveštenja imaće, sem toga, za zadatak da pri-

kuplja sve lične stvari od vrednosti koje su ostavila zaštićena lica nave-dena u članu 136, naročito prilikom svog repatriranja, puštanja na slo-bodu, bekstva ili smrti, i da ih predaje neposredno zainteresovanima,ili, ako bude potrebno, posredstvom Centralne agencije. Ti predmeti će

Dostavljanjeobaveštenja

Koji se podacidostavljaju

Prikupljanje iodašiljanje

ličnih stvari odvrednosti

162 BIROI ZA OBAVEŠTENJA I CENTRALNA AGENCIJA

biti slati u paketima zapečaćenim od strane Biroa; tim paketima će sepriključiti izjave kojima se tačno ustanovljava identitet lica kojima testvari pripadaju, kao i potpun popis sadržine paketa. Prijem i odašilja-nje svih stvari od vrednosti ove vrste imaju se sa svim potrebnim po-dacima upisati u protokole.

ČLAN 140.U neutralnoj zemlji će se ustanoviti Centralna agencija za oba-

veštenja o zaštićenim licima, naročito u vezi sa interniranim licima.Međunarodni komitet Crvenog krsta predložiće zainteresovanim sila-ma, ako to smatra potrebnim, organizaciju ove agencije koja može bi-ti ista kao i ona predviđena članom 123. Ženevske konvencije od 12.avgusta 1949. o postupanju sa ratnim zarobljenicima.

Ta agencija će imati za zadatak da prikuplja sva obaveštenja kojapredviđa član 136. i do kojih bude došla zvaničnim ili privatnim pu-tem; ona će ih dostaviti što je najbrže moguće zemlji porekla ili borav-ka zainteresovanih lica, izuzev u slučajevima u kojima bi to dostavlja-nje moglo škoditi licima kojih se ta obaveštenja tiču, ili njihovoj poro-dici. Radi vršenja tih zadataka njoj će strane u sukobu, davati sveopravdane olakšice.

Pozivaju se Visoke strane ugovornice, a naročito one čiji se pripad-nici koriste uslugama Centralne agencije, da ovoj ukazuju potrebnu fi-nansijsku pomoć.

Prethodne odredbe ne smeju se tumačiti kao da ograničavaju hu-manitarnu delatnost Međunarodnog komiteta Crvenog krsta i društa-va za pomoć pomenutih u članu 142.

ČLAN 141.Nacionalni biroi za obaveštenja i Centralna agencija za obaveštenja

uživaće oslobađanje od svih poštanskih taksa, kao i oslobađanja pred-viđena u članu 110. i u najvećoj mogućoj meri oslobađanje od plaćan-ja telegrafskih taksa, ili u najmanju ruku znatno smanjenje tih taksa.

DEO IVIZVRŠENJE KONVENCIJE


ČLAN 142.Ukoliko to dopuštaju mere koje bi one smatrale neophodnim ra-

di zaštite svoje bezbednosti ili svake druge opravdane potrebe, Silekoje drže zaštićena lica ukazivaće najbolji prijem verskim organiza-

Centralnaagencija

Oslobađanje oddažbina i taksa

Društva iorganizacije zapomoć


cijama, društvima za pružanje pomoći, ili svakoj drugoj organizaci-ji koja bi pritekla u pomoć zaštićenim licima. One će njima, kao injihovim uredno akreditovanim delegatima, pružati sve potrebneolakšice radi posećivanja zaštićenih lica, raspodele pomoći, materi-jala svakog porekla namenjenog prosvetnim, rekreacionim ili ver-skim ciljevima, ili da im pomognu u organizovanju upotrebe slo-bodnog vremena u krugu mesta interniranja. Navedena društva iorganizacije mogu biti osnovana bilo na teritoriji Sile koja držizaštićena lica, bilo u nekoj drugoj zemlji, a mogu biti i međunarod-nog karaktera.

Sila koja drži zaštićena lica može da ograniči broj društava i orga-nizacija čiji su predstavnici ovlašćeni da rade na njenoj teritoriji i podnjenim nadzorom, pod uslovom međutim da takvo ograničenje neometa ukazivanje stvarne i dovoljne pomoći svim zaštićenim licima.

Poseban položaj Međunarodnog komiteta Crvenog krsta u ovojoblasti ima se u svako doba priznavati i poštovati.

ČLAN 143.Predstavnici ili delegati Sila zaštitnica ovlašćeni su da posećuju sva

mesta gde se nalaze zaštićena lica, naročito mesta interniranja, mestagde izdržavaju zatvor i gde rade.

Oni će imati pristupa u sve prostorije koje koriste zaštićena lica imoći će s njima razgovarati bez prisustva svedoka, posredstvom tu-mača, ako je to potrebno.

Te se posete mogu zabraniti samo iz neophodnih vojnih potreba isamo izuzetno i privremeno. Broj i trajanje tih poseta ne mogu seograničiti.

Predstavnicima i delegatima Sila zaštitnica ima se ostaviti punasloboda u pogledu izbora mesta koja oni žele da posete, Sila koja držizaštićena lica ili okupirajuća Sila, Sila zaštitnica i, eventualno, Sila čijisu pripadnici lica koja treba posetiti mogu se sporazumeti da se ze-mljacima interniranih lica dopusti da učestvuju u posetama.

Iste povlastice uživaće i delegati Međunarodnog komiteta Crvenogkrsta. Naimenovanje tih delegata biće uslovljeno odobrenjem Sile podčijom se vlašću nalaze teritorije na kojima oni treba da vrše svoju de-latnost.


za vreme mira kao i za vreme rata, što je moguće šire upoznavanje sta-novništva sa tekstom ove Konvencije, i naročito da proučavanje njenihodredaba unesu u programe vojne nastave a, po mogućstvu, i građan-ske nastave, kako bi s načelima Konvencije bilo upoznato celokupnostanovništvo.

Nadzor Silezaštitnice

Upoznavanjestanovništva sa

odredbamaKonvencije

164 IZVRŠENJE KONVENCIJE

Građanske, vojne, policijske ili druge vlasti koje, za vreme rata, no-se odgovornost prema zaštićenim licima, moraju imati tekst Konven-cije i biti posebno obučene u poznavanju njenih odredaba.


skog federalnog veća, a za vreme neprijateljstava, posredstvom Silazaštitnica, zvanične prevode ove Konvencije, kao i zakone i pravilnikekoje bi one donele u cilju da obezbede njenu primenu.


nodavnu meru potrebnu radi propisivanja odgovarajućih krivičnihsankcija protivu lica koja su izvršila, ili koja su izdala naređenje da seizvrši koja od teških povreda ove Konvencije određenih u sledećemčlanu.

Svaka Strana ugovornica biće dužna da pronalazi lica osumnjičenada su izvršila, ili da su naredila da se izvrši koja od teških povreda, iona će biti obavezna da ih izvede pred svoje sopstvene sudove, bez ob-zira na njihovo državljanstvo. Ona će isto tako moći, ako to više voli, aprema uslovima predviđenim u njenom sopstvenom zakonodavstvu,da ih preda na suđenje kojoj drugoj Strani ugovornici zainteresovanoju sudskom gonjenju, ukoliko ta Strana ugovornica raspolaže dovolj-nim dokazima protiv pomenutih lica.


Okrivljeni će u svakoj prilici uživati garantije postupka i slobodneodbrane koje ne smeju biti manje od onih koje su predviđene u članu105. i sledećim članovima Ženevske konvencije od 12. avgusta 1949. opostupanju sa ratnim zarobljenicima.


vrede koje obuhvataju jedno od sledećih dela, ako su ona izvršena pro-tiv lica ili dobara koje štiti Konvencija: hotimično ubistvo, mučenje ilinečovečno postupanje, podrazumevajući tu i biološke opite, namernoprouzrokovanje velikih patnji ili nanošenje ozbiljnih povreda telu ilizdravlju, nezakonita progonstva i preseljenja, protivzakonita zatvara-nja, prisiljavanje zaštićenog lica da služi u oružanim snagama neprija-teljske Sile, ili njegovo lišavanje prava da bude redovno i nepristrasnosuđeno prema odredbama ove Konvencije, uzimanje talaca, uništava-nje i prisvajanje imovine koje nije opravdano vojnim potrebama i ko-je se vrši u velikom obimu na nedopušten i samovoljan način.

Razmena prevodaKonvencije ipropisa o njenojprimeni

Kažnjavanje zapovreduKonvencije

Teške povrede



gu Stranu ugovornicu odgovornosti koju je ona sama ili ta druga Stra-na ugovornica na sebe navukla usled povreda predviđenih u prethod-nom članu.

ČLAN 149.Na zahtev jedne strane u sukobu mora se, povodom svake navede-

ne povrede Konvencije, otvoriti istraga na način koji će utvrditi zain-teresovane strane.



ODELJAK IIZAVRŠNE ODREDBE


ku. Oba teksta su podjednako autentična.Švajcarsko federalno veće postaraće se da se izrade zvanični prevo-

di Konvencije na ruskom i na španskom jeziku.

ČLAN 151.Ova Konvencija, koja će nositi današnji datum, može, do 12. febru-

ara 1950, biti potpisana u ime Sila predstavljenih na Konferenciji kojaje otpočela rad u Ženevi 21. aprila 1949.







OdgovornostStrana

ugovornica

Istraga -postupak


Potpisivanje

Ratifikacija

Rok i uslovistupanja na

snagu

166 ZAVRŠNE ODREDBE

ČLAN 154.U odnosima između Sila vezanih Haškom konvencijom o zakoni-

ma i običajima rata na kopnu, bilo da se radi o Konvenciji od 29. jula1899. ili o onoj od 18. oktobra 1907, a koje Sile učestvuju u ovoj Kon-venciji, ova poslednja će dopunjavati glave II i III Pravilnika pri-loženog napred pomenutim Haškim konvencijama.

ČLAN 155.Počev od dana njenog stupanja na snagu, ova Konvencija biće

otvorena za pristupanje svakoj Sili u čije ime ova Konvencija nije pot-pisana.





tifikacije koje su strane u sukobu deponovale i pristupanja koja su no-tifikovale pre ili posle početka neprijateljstava ili okupacije. Saopštava-nje o primljenim notifikacijama ili pristupanjima strana u sukobuvršiće Švajcarsko federalno veće najbržim putem.


Konvenciju.Otkaz ima pismeno biti notifikovan Švajcarskom federalnom veću.

Ono će notifikaciju saopštiti vladama svih Visokih strana ugovornica.Otkaz će početi da proizvodi dejstvo godinu dana posle njegove

notifikacije Švajcarskom federalnom veću. Međutim, otkaz notifiko-van dok se Sila koja ga je učinila nalazi u nekom sukobu neće imati ni-kakvog dejstva sve dok mir ne bude zaključen i, u svakom slučaju do-kle god ne budu okončane radnje oko oslobođenja, repatriranja i na-stanjena lica zaštićenih ovom Konvencijom.

Otkaz će važiti samo u odnosu na Silu koja ga je učinila. On nećeimati nikakvog dejstva na obaveze koje će strane u sukobu ostatidužne da ispunjavaju na osnovu načela međunarodnog prava kojaproističu iz ustanovljenih običaja među civilizovanim narodima, iz za-kona čovečnosti i iz potreba koje nalaže opšta savest.

Odnos premaHaškompravilniku

Pristupanje

Notifikacija opristupanjima

Stupanje nasnagu bezodlaganja

OtkazKonvencije

167ZAVRŠNE ODREDBE


tarijata Ujedinjenih nacija. Švajcarsko federalno veće isto tako će iz-veštavati Sekretarijat Ujedinjenih nacija o svim ratifikacijama, pristu-panjima i otkazima, koje bude primalo povodom ove Konvencije.



Registrovanjekod UN


PRILOG IOBRAZAC SPORAZUMA O SANITETSKIM ZONAMA I MESTIMA I O ZONAMA I MESTIMA BEZBEDNOSTI

ČLAN 1.Sanitetske zone i zone bezbednosti strogo su namenjene licima na-

vedenim u članu 23. Ženevske konvencije od 12. avgusta 1949. za po-boljšanje položaja ranjenika i bolesnika u oružanim snagama u ratu iu članu 14. Ženevske konvencije od 12. avgusta 1949. o zaštiti građan-skih lica za vreme rata, kao i o osoblju čija je dužnost uređenje i upra-vljanje tim zonama i mestima i pružanje nege licima koja su u njimasmeštena.

Međutim, lica koja stalno borave u tim zonama imaju pravo da unjima i dalje stanuju.

ČLAN 2.Lica koja se po bilo kome osnovu nalaze u nekoj sanitetskoj zoni i

zoni bezbednosti ne smeju se odavati nikakvome radu koji stoji u ne-posrednoj vezi s vojnim operacijama ili s proizvodnjom ratnog mate-rijala kako u samoj toj zoni tako i izvan nje.

ČLAN 3.Sila koja ustanovljava jednu sanitetsku zonu ili zonu bezbednosti

preduzeće sve shodne mere radi zabrane pristupa u te zone svim lici-ma koja nemaju pravo da u njih uđu ili da se u njima bave.

ČLAN 4.Sanitetske zone i zone bezbednosti će odgovarati sledećim uslovi-

ma:a) one mogu predstavljati samo neznatan deo teritorije koja se

nalazi pod vlašću Sile koja ih je ustanovila;b) one moraju biti slabo nastanjene u odnosu na svoje mogućno-

sti prijema stanovnika;c) one imaju biti udaljene i ne smeju imati nikakvih vojnih obje-

kata niti važnih industrijskih postrojenja ili administrativnihustanova;

d) one se ne smeju nalaziti na područjima koja, po svoj verovat-noći, mogu biti od značaja za vođenje rata.

ČLAN 5.Na sanitetskim zonama i zonama bezbednosti leže sledeće obaveze:a) saobraćajne veze i prevozna sredstva kojima one raspolažu ne

smeju se upotrebljavati za prevoz vojnih lica ili vojnog materi-jala, čak ni kad je u pitanju običan tranzit;

169OBRAZAC SPORAZUMA O SANITETSKIM ZONAMA

b) one se ni u kome slučaju ne smeju vojnički braniti.

ČLAN 6.Sanitetske zone i zone bezbednosti moraju biti obeležene kosim cr-

venim prugama na beloj osnovi postavljenim na ivicama zona i nazgradama.

Zone koje su namenjene isključivo ranjenicima i bolesnicima mo-gu se obeležavati crvenim krstovima (crvenim polumesecima, crve-nim lavovima i suncima) na beloj osnovi.

Noću, one se isto tako mogu obeležavati i odgovarajućim osvetlje-njem.

ČLAN 7.Još u vreme mira ili prilikom otpočinjanja neprijateljstava, svaka

Sila će dostaviti svim Silama ugovornicama spisak sanitetskih zona izona bezbednosti ustanovljenih na teritoriji koja se nalazi pod njenomvlašću. Ona je dužna obavestiti ih i o svakoj novoj zoni koja se stvoriu toku sukoba.

Čim protivnička strana primi gore pomenutu notifikaciju, zona jeuredno ustanovljena.

Ako, međutim, protivnička strana smatra da izvestan uslov koji jepostavljen ovim sporazumom očigledno nije ispunjen, ona može daodbije priznanje zone obaveštavajući o svome odbijanju stranu kojojzona pripada, ili da svoje priznanje uslovi zavođenjem kontrole pred-viđene u članu 8.

ČLAN 8.Svaka Sila koja je priznala jednu ili više sanitetskih zona i zona bez-

bednosti koje ustanovi protivnička strana, ima pravo zahtevati da jed-na ili veći broj posebnih komisija kontrolišu da li zone ispunjavajuuslove ili obaveze koje postavlja ovaj sporazum.

U tome cilju, članovi posebnih komisija imaće u svako doba slobo-dan pristup u razne zone i moći će čak u njima i stalno da borave. Nji-ma će se dati sve olakšice kako bi bili u stanju da vrše svoju dužnostkontrole.

ČLAN 9.U slučaju kad posebne komisije ustanove činjenice koje bi im iz-

gledale protivne odredbama ovog sporazuma, one će o tome odmahobavestiti Silu kojoj pripada zona i daće joj rok od najviše pet dana dato ispravi; one će o tome obavestiti Silu koja je priznala zonu.

Ako, po isteku ovoga roka, Sila kojoj pripada zona ne postupi poopomeni koja joj je upućena, protivnička strana može izjaviti da nijevezana ovim sporazumom u pogledu te zone.

170 OBRAZAC SPORAZUMA O SANITETSKIM ZONAMA

ČLAN 10.Sila koja je ustanovila jednu ili više sanitetskih zona ili zona bez-

bednosti, kao i protivničke strane kojima je njihovo postojanje notifi-kovano naimenovaće lica koja mogu biti članovi posebnih komisijapomenutih u članovima 8. i 9. ili će pozvati Sile zaštitnice ili druge ne-utralne Sile da one imenuju ta lica.

ČLAN 11.Sanitetske zone i zone bezbednosti ne smeju, ni u kome slučaju, bi-

ti predmet napada, nego ih strane u sukobu u svako doba moraju šti-titi i poštovati.

ČLAN 12.U slučaju okupacije jedne teritorije, sanitetske zone i zone bezbed-

nosti koje se na njoj nalaze imaju se i dalje poštovati i iskorišćavati kaotakve.

Međutim, okupirajuća Sila može da izmeni njihovu namenu poštoobezbedi potrebe lica koja su u njima prihvaćena.

ČLAN 13.Ovaj sporazum će se isto tako primenjivati i na mesta koja Sile na-

mene istome cilju, kao i sanitetske zone i zone bezbednosti.

171OBRAZAC SPORAZUMA O SANITETSKIM ZONAMA

PRILOG IIOBRAZAC PRAVILNIKA O PRUŽANJU KOLEKTIVNIH

POMOĆI INTERNIRANIM GRAĐANSKIM LICIMA

ČLAN 1.Odbori interniranih lica su ovlašćeni da vrše raspodelu pošiljki ko-

lektivne pomoći koja im je poverena, svima interniranim licima kojasu administrativno vezana za njihovo mesto interniranja, kao i onimkoja se nalaze po bolnicama, ili u zatvorima ili drugim kaznenim za-vodima.

ČLAN 2.Podela pošiljaka kolektivne pomoći vršiće se prema uputstvima

darodavaca i saglasno planu koji ustanove odbori interniranih lica;međutim, podela lekarske pomoći će se vršiti, prvenstveno, u sporazu-mu sa glavnim lekarima, i ovi će moći, u bolnicama i prostorijama zaizdržavanje karantina, da odstupe od rečenih uputstava ukoliko to po-trebe njihovih bolesnika zahtevaju. U tako određenom okviru, te po-dele će se uvek pravedno vršiti.

ČLAN 3.Da bi se mogla proveriti kakvoća i količina primljene robe, i da bi

se u tu svrhu pripremili podrobni izveštaji za darodavce, članovi odbo-ra interniranih lica su ovlašćeni da odlaze na železničke stanice i dodrugih mesta prispeća gde im stižu pošiljke kolektivne pomoći, a kojase nalaze u blizini njihovog mesta interniranja.

ČLAN 4.Odborima interniranih lica davaće se potrebne olakšice radi pro-

veravanja da li je raspodela kolektivnih pomoći u svim delovima i pri-dodatim ustanovama njihovog mesta interniranja izvršena shodnoprema uputstvima.

ČLAN 5.Odbori interniranih lica su ovlašćeni da ispune, kao i da nalože čla-

novima odbora interniranih lica u izdvojenim radnim jedinicama iliglavnim lekarima karantina i bolnica da ispune obrasce ili upitnike na-menjene darodavcima, a koji se odnose na kolektivne pomoći (raspo-dela, potrebe, količine itd.). Ti obrasci i upitnici, uredno ispunjeni, bićebez odlaganja dostavljeni darodavcima.

ČLAN 6.Da bi obezbedili redovnu raspodelu kolektivnih pomoći internira-

nim licima svoga mesta interniranja, kao i da bi, eventualno, zadovolji-

172 OBRAZAC PRAVILNIKA O PRUŽANJU KOLEKTIVNIH POMOĆI

li potrebe koje će prouzrokovati dolazak novih kontingenata interni-ranih lica, odbori interniranih lica su ovlašćeni da ustanove i daodržavaju dovoljne zalihe kolektivne pomoći. Njima će se, u tu svrhu,staviti na raspolaganje odgovarajuća skladišta; svako skladište bićesnabdeveno dvema bravama tako da odbor interniranih lica držiključeve jedne a komandant logora ključeve druge brave.

ČLAN 7.Visoke strane ugovornice, a naročito Sile koje drže zaštićena lica,

dozvoliće u najvećoj mogućoj meri, i ukoliko se tome ne protive pro-pisi o snabdevanju stanovništva, sve kupovine koje se vrše na njihovojteritoriji u cilju raspodele kolektivne pomoći interniranim licima; oneće u istome smislu olakšavati prenose novca i druge finansijske, teh-ničke ili administrativne mere koje se preduzimaju u cilju tih kupovi-na.

ČLAN 8.Prednje odredbe ne kose se s pravom interniranih lica da primaju

kolektivnu pomoć pre svog prispeća u mesto interniranja ili u tokupreseljenja, kao ni s mogućnošću za predstavnike Sile zaštitnice,Međunarodnog komiteta Crvenog krsta ili svake druge humanitarneorganizacije koja bi pritekla u pomoć interniranim licima i čiji bi za-datak bio da dostavlja tu pomoć, da obezbeđuju njenu raspodelu oni-ma kojima je namenjena svim drugim sredstvima koja ti predstavnicismatraju pogodnim.

173OBRAZAC PRAVILNIKA O PRUŽANJU KOLEKTIVNIH POMOĆI

174

PRILOG IIII. DOPISNICA O INTERNIRANJU

175

PRILOG IIIII. PISMO

176

PRILOG IIIIII DOPISNICA

TEKST REZERVI KOJE JE FNRJ STAVILA NA ŽENEVSKE

KONVENCIJE O ZAŠTITI ŽRTAVA RATA OD 12. AVGUSTA 1949. GODINE26

JUGOSLAVIJA1 – „Potpisujući Ženevsku konvenciju za poboljšanje položaja ra-

njenika i bolesnika u oružanim snagama u ratu izjavljujem davlada Federativne Narodne Republike Jugoslavije pristuparečenoj Konvenciji, sa rezervom na njen član 10.Vlada Federativne Narodne Republike Jugoslavije neće smatra-ti zakonitim traženje Sile u čijoj se vlasti nalaze ranjenici i bo-lesnici a kojima se ide za tim da neka neutralna država ili nekameđunarodna organizacija ili neka humanitarna organizacijapreuzme dužnosti prema ranjenicima i bolesnicima ili članovi-ma sanitetskog ili verskog osoblja koje po ovoj Konvenciji pri-padaju Silama zaštitnicama, ako vlada zemlje čiji su onidržavljani ne da na to svoj pristanak.“

2 – „Potpisujući Ženevsku konvenciju za poboljšanje položaja ra-njenika, bolesnika i brodolomnika oružanih snaga na moru, iz-javljujem da Vlada Federativne Narodne Republike Jugoslavijepristupa rečenoj Konvenciji sa rezervom na njen član 10.Vlada Federativne Narodne Republike Jugoslavije neće smatra-ti zakonitim traženje Sile u čijoj se vlasti nalaze ranjenici, bole-snici i brodolomnici, a kojima se ide za tim da neka neutralnadržava ili neka međunarodna organizacija ili neka humanitar-na organizacija preuzme dužnosti prema ranjenicima, bolesni-cima i brodolomnicima ili članovima sanitetskog i verskogosoblja koje po ovoj Konvenciji pripadaju Silama zaštitnicama,ako vlada zemlje čiji su oni državljani ne da na to svoj prista-nak.“

3 – „Potpisujući Ženevsku konvenciju o postupanju sa ratnim za-robljenicima izjavljujem da Vlada Federativne Narodne Repu-blike Jugoslavije pristupa rečenoj Konvenciji sa rezervom nanjene članove 10. i 12.U pogledu člana 10. Vlada Federativne Narodne Republike Ju-goslavije neće smatrati zakonitim traženje Sile koja drži ratnezarobljenike, a kojim se ide za tim da neka neutralna država ilineka međunarodna organizacija ili neka humanitarna organi-zacija preuzme dužnosti prema ratnim zarobljenicima, koje poovoj Konvenciji pripadaju silama zaštitnicama, ako vlada ze-mlje čiji su oni državljani ne da na to svoj pristanak.

177TEKST REZERVI

26. Izvor: Službeno izdanje Državnog sekretarijata za inostrane poslove, Beograd, 1962. godine

U pogledu člana 12. Vlada Federativne Narodne Republike Ju-goslavije neće smatrati da je Sila koja je predala ratne zaroblje-nike oslobođena svoje odgovornosti za primenu ove Konvenci-je za sve vreme dok se ti ratni zarobljenici budu nalazili kod Si-le koja je pristala da ih primi.“

4 – „Potpisujući Ženevsku konvenciju o zaštiti građanskih lica zavreme rata, izjavljujem da Vlada Federativne Narodne Republi-ke Jugoslavije pristupa rečenoj Konvenciji sa rezervom na nje-ne članove 11. i 45.U pogledu člana 11, Vlada Federativne Narodne Republike Ju-goslavije neće smatrati zakonitim traženje Sile u čijoj se vlastinalaze građanska lica, a kojom se ide za tim da neka neutralnadržava ili neka međunarodna organizacija ili neka humanitar-na organizacija preuzme dužnosti prema zaštićenim licima, ko-je po ovoj Konvenciji pripadaju Silama zaštitnicama, ako vladazemlje čiji su oni državljani ne da na to svoj pristanak.U pogledu člana 45. Vlada Federativne Narodne Republike Ju-goslavije neće smatrati zakonitim da Sila koja predaje zaštićenalica nekoj drugoj Sili bude oslobođena svoje odgovornosti upogledu primenjivanja Konvencije za sve vreme dok se tazaštićena lica budu nalazila kod Sile koja je pristala da ih pri-mi.“

178 TEKST REZERVI

REZOLUCIJE DIPLOMATSKE KONFERENCIJE U ŽENEVI

5. REZOLUCIJE DIPLOMATSKE KONFERENCIJE U ŽENEVI, OD 12. AVGUSTA 1949. GODINE27

1. Konferencija preporučuje da, u slučaju spora o tumačenju ili primeni ovih Konven-cija, koji se ne može rešiti na neki drugi način Visoke strane ugovornice kojih se spor tičenastoje da se sporazumeju međusobno da se takav spor iznese pred Međunarodni sudpravde.

2. Budući da bi se u slučaju izbijanja nekog međunarodnog sukoba, moglo dogoditi dane bude Sile zaštitnice, uz čiju bi se saradnju i pod čijim bi nadzorom mogle da se prime-njuju konvencije o zaštiti žrtava rata;

budući da je članom 10. Ženevske konvencije za poboljšanje položaja ranjenika i bole-snika u oružanim snagama u ratu od 12. avgusta 1949, članom 10. Ženevske konvencije zapoboljšanja položaja ranjenika, bolesnika i brodolomnika oružanih snaga na moru od 12.avgusta 1949, članom 10. Ženevske konvencije o postupanju sa ratnim zarobljenicima od12. avgusta 1949, i članom 11. Ženevske konvencije o zaštiti građanskih lica za vreme rataod 12. avgusta 1949, predviđeno da će se Visoke strane ugovornice moći u svako doba dasporazumeju da vršenje zadataka koje ove konvencije postavljaju silama zaštitnicama po-vere jednom telu koje pruža sve garancije za nepristrasno i uspešno sprovođenje tih zada-taka u delo.

Konferencija preporučuje da se što je pre moguće pristupi proučavanju svrsishodnostistvaranja jednog međunarodnog tela čije bi funkcije bile da, u slučaju ne postojanja silezaštitnice, obavlja zadatke koje sile zaštitnice vrše u primeni konvencija o zaštiti žrtava rata.

3. Budući da je teško zaključiti sporazume u toku neprijateljstava;budući da član 28. Ženevske konvencije za poboljšanje položaja ranjenika i bolesnika u

oružanim snagama u ratu od 12. avgusta 1949. godine predviđa da će se strane u sukobu utoku neprijateljstava sporazumeti o mogućem zamenjivanju zadržanog osoblja i da će utvr-diti postupak tog zamenjivanja; budući da član 31. iste konvencije predviđa da čim otpočnuneprijateljstva, strane u sukobu mogu utvrditi putem posebnih sporazuma postotak oso-blja koje treba zadržati u odnosu na broj zarobljenika kao i raspodelu tog osoblja po logo-rima,

Konferencija moli Međunarodni komitet Crvenog krsta da utvrdi tekst jednog tipskogsporazuma o dva pitanja pokrenuta u dva gore navedena člana, i da taj tekst podnese Vi-sokim stranama ugovornicama na usvajanje.

4. Budući da je član 21. Ženevske konvencije za pomoć ranjenima i bolesnima uoružanim snagama na kopnu, od 27. jula 1929, koja se odnosi na dokumenta koja treba da

179

27. Handbook of the International Red Cross and Red Crescent Movement, thirteenth ed, 1994. pp.195-197.


nosi sanitetsko osoblje bio samo delimično primenjen u toku prošlog rata, to stvara ozbilj-ne teškoće za mnoge pripadnike takvog osoblja,

Konferencija preporučuje državama i nacionalnim društvima Crvenog krsta da predu-zmu sve neophodne mere u vreme mira da sanitetsko osoblje bude na odgovarajući načinsnabdeveno oznakama i ličnim kartama predviđenim članom 40. nove konvencije.

5. Budući da su izvršene mnoge zloupotrebe znaka crvenog krsta,Konferencija izražava želju da se države savesno postaraju da crveni krst, kao i zaštitni

amblemi predviđeni članom 38. Ženevske konvencije za poboljšanje položaja ranjenika ibolesnika u oružanim snagama u ratu od 12. avgusta 1949. godine, budu upotrebljeni sa-mo u granicama određenim Ženevskim konvencijama, kako bi se održao ugled i sačuvaoveliki značaj koji ovi amblemi imaju.

6. Budući da ova konferencija nije mogla preuzeti tehničku studiju o sredstvima za ve-zu između bolničkih brodova, sa jedne, i ratnih brodova i vojnih vazduhoplova sa drugestrane, pošto je takva studija izlazila iz okvira koji je bio postavljen Konferenciji, budući daje to pitanje, međutim, najznačajnije za bezbednost bolničkih brodova i za uspešnost nji-hove akcije,

Konferencija izražava želju da Visoke strane ugovornice povere u skoroj budućnostijednoj komisiji stručnjaka zadatak da prouči tehničko usavršavanje savremenih sredstavaza vezu između bolničkih brodova, sa jedne, i ratnih brodova i vojnih vazduhoplova, sadruge strane, kao i izradu jednog međunarodnog kodeksa koji bi na tačno određen načinregulisao upotrebu tih sredstava; ovo sve radi osiguranja maksimalne zaštite i efikasnostiza bolničke brodove.

7. Konferencija, u želji da osigura najveću moguću zaštitu bolničkim brodovima, iz-ražava nadu da će sve Visoke strane ugovornice, potpisnice Ženevske konvencije za po-boljšanje položaja ranjenika, bolesnika i brodolomnika u oružanim snagama na moru od12. avgusta 1949. godine preduzeti sve korisne mere kako bi, kad god to bude moguće na-vedeni bolnički brodovi radiom davali, u čestim i redovnim razmacima sve podatke osvom položaju, pravcu i brzini.

8. Konferencija želi da potvrdi pred svim narodima;da, pošto je njen rad bio nadahnut isključivo humanitarnim ciljevima, ona izražava žar-

ku želju da vlade ubuduće nikada ne dođu u položaj da moraju primeniti Ženevske kon-vencije o zaštiti žrtava rata;

da je njena najveća želja da velike i male sile uvek na miran način pronađu rešenje zasvoje sporove putem saradnje i međunarodnog sporazumevanja, kako bi mir zavladao nazemlji.

9. Budući da član 71. Ženevske konvencije o postupanju sa ratnim zarobljenicima od12. avgusta 1949. godine predviđa da će ratnim zarobljenicima koji su odavno bez vesti odsvoje porodice ili se nalaze u nemogućnosti da ih dobiju ili da ih dostave redovnim putem,kao i onima koji su od svojih odvojeni velikom udaljenošću, biti dopušteno da šalju tele-

180


grame čiji će se troškovi staviti na teret njihovog računa, kod sile koja ih drži ili će biti is-plaćeni novcem kojim raspolažu, sredstvom kojim će se zarobljenici koristiti i u hitnimslučajevima; budući da će radi smanjenja troškova tih telegrama, koji su često veoma sku-pi, biti potrebno predvideti sistem grupisanja poruka ili seriju kratkih tipskih poruka ozdravlju zarobljenika, zdravlju njegove porodice, obaveštenjima o školskim i finansijskimpitanjima itd. poruke koje bi mogle biti sastavljene i šifrovane za upotrebu ratnih zaroblje-nika koji se nalaze u uslovima navedenim u prvom stavu,

Konferencija poziva Međunarodni komitet Crvenog krsta da izradi seriju tipskih poru-ka koje bi odgovarale tim zahtevima i da ih podnese Visokim stranama ugovornicama naodobrenje.

10. Konferencija smatra da su uslovi priznanja jedne strane u sukobu za zaraćenu stra-nu, od sila koje ostaju van sukoba, regulisani međunarodnim javnim pravom i nisu izme-njeni Ženevskim konvencijama.

11. Budući da Ženevske konvencije nameću Međunarodnom komitetu Crvenog krstaobavezu da bude spreman u svako doba i u svakoj prilici da izvršava humanitarne zadatkekoje mu poveravaju ove konvencije,

Konferencija priznaje potrebu da se Međunarodnom komitetu Crvenog krsta osiguraredovna finansijska potpora.

181

6. DOPUNSKI PROTOKOL UZ ŽENEVSKE KONVENCIJE OD 12. AVGUSTA 1949. GODINE O ZAŠTITI ŽRTAVA MEĐUNARODNIH ORUŽANIH SUKOBA(Protokol I)28

PREAMBULA

Visoke strane ugovornice,

Proklamujući svoju iskrenu želju da mir zavlada među narodima,podsećajući da je svaka država dužna da se u skladu s Poveljom Ujedi-njenih nacija, u svojim međunarodnim odnosima uzdržava od pretnjeili upotrebe sile protiv suvereniteta, teritorijalnog integriteta ili poli-tičke nezavisnosti svake države, ili na bilo koji drugi način koji nije uskladu sa ciljevima Ujedinjenih nacija,

verujući da je i pored toga potrebno reafirmisati i razviti odredbekojima se štite žrtve oružanih sukoba i dopuniti mere kojima se jačanjihova primena,

izražavajući svoje ubeđenje da nijedna odredba ovog Protokola iliŽenevskih konvencija od 12. avgusta 1949. godine ne može biti protu-mačena tako da opravdava ili odobrava bilo koji akt agresije ili druguupotrebu sile koja nije u skladu sa Poveljom Ujedinjenih nacija,

potvrđujući dalje da odredbe Ženevskih konvencija od 12. avgusta1949. godine i ovog Protokola treba u punoj meri da budu primenjeneu svim prilikama na sva lica koja su zaštićena tim instrumentima bezikakve diskriminacije zasnovane na prirodi ili poreklu oružanog suko-ba ili na cilju koji su strane u sukobu postavile ili koje im se pripisuje,

Saglasile su se o sledećem:

182 DOPUNSKI PROTOKOL I

28 Službeni list SFRJ, - Međunarodni ugovori, br.16/78

DEO IOPŠTE ODREDBE

ČLAN 1.1. Visoke strane ugovornice obavezuju se da će poštovati ovaj

Protokol i da će obezbediti njegovo poštovanje u svakoj prilici.2. U slučajevima koji nisu predviđeni ovim Protokolom ili dru-

gim međunarodnim sporazumima, građanska lica i borci osta-ju pod zaštitom i dejstvom principa međunarodnog prava, ko-ji proizlaze iz ustanovljenih običaja, iz principa čovečnosti izahteva javne savesti.

3. Ovaj Protokol, kojim se dopunjuju Ženevske konvencije od 12.avgusta 1949. godine o zaštiti žrtava međunarodnih oružanihsukoba, primenjuje se u situacijama predviđenim članom 2, za-jedničkim za te Konvencije.

4. Pod situacijama predviđenim prethodnim stavom podrazume-vaju se oružani sukobi u kojima se narodi bore protiv koloni-jalne dominacije i strane okupacije i protiv rasističkih režimakoristeći se pravom naroda na samoopredeljenje, potvrđenim uPovelji Ujedinjenih nacija i Deklaraciji o principima međuna-rodnog prava koji se tiču prijateljskih odnosa i saradnje izmeđudržava u skladu s Poveljom Ujedinjenih nacija.

ČLAN 2.Za svrhe ovog Protokola:a) pod izrazima I Konvencija, II Konvencija, III Konvencija i IV

Konvencija podrazumevaju se, redom, Ženevska konvencija zapoboljšanje sudbine ranjenika i bolesnika u oružanim snagamau ratu od 12. avgusta 1949. godine; Ženevska konvencija za po-boljšanje sudbine ranjenika, bolesnika i brodolomnika oružanihsnaga na moru od 12. avgusta 1949. godine; Ženevska konven-cija o postupanju s ratnim zarobljenicima od 12. avgusta 1949.godine; Ženevska konvencija o zaštiti građanskih lica za vremerata od 12. avgusta 1949. godine; pod izrazom Konvencije pod-razumevaju se četiri Ženevske konvencije od 12. avgusta 1949.godine o zaštiti žrtava međunarodnih oružanih sukoba;

b) pod izrazom pravila međunarodnog prava koja se primenjuju uoružanim sukobima podrazumevaju se pravila sadržana umeđunarodnim sporazumima u kojima učestvuju strane u su-kobu, kao i principi i pravila međunarodnog prava koja suopštepriznata;

c) pod izrazom Sila zaštitnica podrazumeva se neutralna državaili druga država koja nije strana u sukobu, koju je imenovalajedna strana u sukobu i prihvatila protivnička strana koja je

Opšti principi ipolje primene

Definicije

183OPŠTE ODREDBE

spremna da vrši funkcije koje su dodeljene Sili zaštitnici po od-redbama Konvencije i ovog Protokola;

d) pod izrazom supstitut podrazumeva se organizacija koja zame-njuje Silu zaštitnicu, u skladu sa članom 5.

ČLAN 3.Ne dirajući u odredbe koje se primenjuju u svako doba:a) Konvencije i ovaj Protokol primenjuju se od početka svake si-

tuacije predviđene u članu 1. ovog Protokola;b) primena Konvencija i ovog Protokola prestaje na teritoriji stra-

na u sukobu opštim završetkom vojnih operacija, a u slučajuokupiranih teritorija, po prestanku okupacije, izuzev, u obaslučaja, za kategorije lica čije konačno oslobođenje repatrijaci-ja ili nastanjenje nastupi kasnije. Na ova lica će se i dalje prime-njivati odgovarajuće odredbe Konvencija i ovog Protokola svedo njihovog potpunog oslobođenja, repatrijacije ili nastanjenja.

ČLAN 4.Primena Konvencija i ovog Protokola, kao i zaključenje sporazuma

predviđenih ovim instrumentima, neće imati dejstva na pravni statusstrana u sukobu. Ni okupacija neke teritorije, ni primena Konvencija iovog Protokola, neće uticati na pravni status teritorije koja je u pita-nju.

ČLAN 5.1. Dužnost je strana u sukobu da od početka tog sukoba obezbe-

de poštovanje i primenu Konvencija i ovog Protokola prime-nom sistema Sila zaštitnica, uključujući naročito određivanje iprihvatanje tih Sila u skladu s niže navedenim stavovima. Silezaštitnice biće zadužene da štite interese strana u sukobu.

2. Od početka situacije navedene u članu 1. svaka strana u suko-bu odrediće, bez odlaganja, jednu Silu zaštitnicu radi primeneKonvencije i ovog Protokola i odobriće, takođe bez odlaganja iu istom cilju, delatnost Sile zaštitnice koju je protivnička stranaodredila i koju je ona sama prihvatila kao takvu.

3. Ako jedna Sila zaštitnica nije bila određena ili prihvaćena odpočetka situacije navedene u članu 1, Međunarodni komitet Cr-venog krsta, ne dirajući u pravo svake druge nepristrasne huma-nitarne organizacije da učini isto, ponudiće svoje dobre uslugestranama u sukobu, radi određivanja, bez odlaganja, jedne Silezaštitnice koja je prihvatljiva za strane u sukobu. U tom cilju, onmože između ostalog, da traži od svake strane da mu podnese

Početak iprestanak

primene

Pravni statusstrana u sukobu

OdređivanjeSila zaštitnica i

njihovihsupstituta

184 OPŠTE ODREDBE

listu od najmanje pet država koje ta strana smatra prihvatljivimda deluju u njeno ime u svojstvu Sile zaštitnice u odnosu na pro-tivničku stranu i zatražiće od svake protivničke strane da pod-nese listu od najmanje pet država koje bi ona prihvatila kao Si-lu zaštitnicu druge strane; ove liste će biti saopštene Komitetu uroku od dve nedelje od prijema zahteva; on će ih uporediti i za-tražiti saglasnost svake države čije se ime nalazi na obe liste.

4. Ako, uprkos gore izloženom, nema Sile zaštitnice, strane u su-kobu treba da prihvate, bez odlaganja, ponudu koju učiniMeđunarodni komitet Crvenog krsta ili neka druga organiza-cija koja pruža sva jemstva za nepristrasnosti i efikasnosti dadeluje kao supstitut, posle odgovarajućih konsultacija sa nave-denim stranama i vodeći računa o rezultatima tih konsultacija.Vršenje njegovih funkcija kao supstituta podleže saglasnostistrana u sukobu; strane u sukobu preduzeće sve da bi olakšalerad supstituta u vršenju njegovih zadataka, shodno Konvenci-jama i ovom Protokolu.

5. U skladu sa članom 4, uređivanje i prihvatanje Sila zaštitnicaradi primena Konvencija i ovog Protokola neće imati dejstvana pravni status strana u sukobu ni bilo koje teritorije, uključu-jući okupiranu teritoriju.

6. Održavanje diplomatskih odnosa između strana u sukobu iličinjenica da je svakoj trećoj državi poverena zaštita interesajedne strane i njihovih građana u skladu sa pravilima međuna-rodnog prava koja se tiču diplomatskih odnosa, nisu smetnjaodređivanju Sila zaštitnica radi primene Konvencija i ovogProtokola.

7. Kad god se dalje u ovom Protokolu spomene Sila zaštitnica, tose odnosi, takođe, na supstitut.

ČLAN 6.1. Visoke strane ugovornice će, takođe, i u doba mira nastojati da,

uz pomoć nacionalnih društava Crvenog krsta (Crvenog polu-meseca, Crvenog lava i sunca) obuče kvalifikovano osoblje dabi olakšale primenu Konvencija i ovog Protokola, a naročitorad Sila zaštitnica.

2. Regrutovanje i obuka takvog osoblja je u domaćoj nadležnosti.3. Međunarodni komitet Crvenog krsta će staviti na raspolaganje

Visokim stranama ugovornicama spiskove tako obučenog oso-blja, koje Visoke strane ugovornice mogu utvrditi ili mu dosta-viti u tom cilju.

4. Uslovi korišćenja takvog osoblja van nacionalne teritorije, usvakom pojedinom slučaju, biće predmet posebnih sporazumaizmeđu zainteresovanih strana.

Kvalifikovanoosoblje

185OPŠTE ODREDBE

ČLAN 7.Depozitar ovog Protokola sazivaće sastanak Visokih strana ugo-

vornica na traženje jedne ili više pomenutih Strana i uz odobrenjevećine pomenutih Strana radi razmatranja opštih problema primeneKonvencija i Protokola.

DEO IIRANJENICI, BOLESNICI I BRODOLOMNICI

ODELJAK IOPŠTA ZAŠTITA

ČLAN 8.Za svrhe ovog protokola:a) pod izrazom ranjeni i bolesni podrazumevaju se lica, vojna ili

civilna, kojima je zbog povrede, bolesti ili drugih fizičkih ilimentalnih poremećaja ili teškoća potrebna lekarska pomoć ilinega i koja se uzdržavaju od svakog akta neprijateljstva. Podovim izrazima podrazumevaju se takođe žene na porođaju, no-vorođenčad i druga lica kojima je potrebna neposredna lekar-ska pomoć ili nega, kao što su nejaki ili trudnice, i koja se uz-državaju od svakog akta neprijateljstva;

b) pod izrazom brodolomnici podrazumevaju se lica, vojna ili ci-vilna, koja se nalaze u opasnosti na moru ili u drugim vodamakao posledica nesreće koja je zadesila njih ili brod ili vazduho-plov na kome se nalaze, i koja se uzdržavaju od svakog akta ne-prijateljstva. Ova lica, pod uslovom da se i dalje uzdržavaju odsvakog akta neprijateljstva, smatraju se brodolomnicima i zavreme spasavanja sve dok ne steknu neki drugi status na osno-vu Konvencija ili ovog Protokola;

c) pod sanitetskim osobljem podrazumevaju se ona lica koja jejedna strana u sukobu odredila isključivo za sanitetske zadatkenabrojane u podtački 5. ili za zadatke upravljanja sanitetskimjedinicama ili za funkcionisanje ili upravljanje sanitetskimtransportima. Takvo raspoređivanje može biti stalno ili privre-meno. Izraz obuhvata:

I sanitetsko osoblje, vojno ili civilno, jedne strane u suko-bu, uključujući ono koje je navedeno u I i II Konvenciji iono koje je dodeljeno organizacijama civilne zaštite;

II sanitetsko osoblje nacionalnih društava Crvenog krsta(Crvenog polumeseca, Crvenog lava i sunca) i drugih na-cionalnih dobrovoljnih društava za pomoć koja je na od-govarajući način priznala i ovlastila jedna strana u sukobu;

Sastanci

Terminologija

186 RANJENICI, BOLESNICI I BRODOLOMNICI

III sanitetsko osoblje sanitetskih jedinica ili sanitetskih tran-sporta navedenih u članu 9. stav 2;

d) pod izrazom versko osoblje podrazumevaju se vojna ili civilnalica, kao što su kapelani, koji se isključivo bave svešteničkomslužbom i koja su pridodata:

I oružanim snagama jedne strane u sukobuII sanitetskim jedinicama ili sanitetskim transportima jed-

ne strane u sukobu;III sanitetskim jedinicama ili sanitetskim transportima na-

vedenim u članu 9. stav 2; iliIV organizacijama civilne zaštite jedne strane u sukobu.

Versko osoblje može biti pridodato stalno ili privremeno, a na nje-ga se primenjuju odgovarajuće odredbe podtačke (k);

e) pod izrazom sanitetske jedinice podrazumevaju se ustanove idruge jedinice, vojne ili civilne, organizovane u sanitetske svr-he to jest radi traženja, prikupljanja, transporta, utvrđivanja di-jagnoze ili lečenja - uključujući pružanje prve pomoći- ranjeni-ka, bolesnika i brodolomnika, ili radi sprečavanja bolesti. Izrazobuhvata, na primer, bolnice i druge slične jedinice, centre zatransfuziju krvi, centre za preventivnu medicinu i institute, sa-nitetska slagališta i depoe sanitetskog i farmaceutskog materi-jala tih jedinica. Sanitetske jedinice mogu biti nepokretne ilipokretne, stalne ili privremene;

f) pod izrazom sanitetski transport podrazumeva se prenošenjena kopnu, na vodi ili u vazduhu ranjenika, bolesnika, brodo-lomnika, sanitetskog osoblja, verskog osoblja, sanitetske opre-me ili sanitetskog materijala zaštićenog Konvencijama i ovimProtokolom;

g) pod izrazom sredstvo sanitetskog transporta podrazumeva sesvako transportno sredstvo, vojno ili civilno, stalno ili privre-meno, dodeljeno isključivo za vršenje sanitetskog transporta ikoje je pod kontrolom nadležnih organa jedne strane u suko-bu;

h) pod izrazom sanitetsko vozilo podrazumeva se svako sredstvosanitetskog transporta na kopnu i;

i) pod izrazom sanitetski brod ili plovni objekt podrazumeva sesvako sredstvo sanitetskog transporta na vodi;

j) pod izrazom sanitetski vazduhoplov podrazumeva se svakosredstvo sanitetskog transporta vazdušnim putem;

k) pod stalnim sanitetskim osobljem, stalnim sanitetskim jedinica-ma i stalnim sredstvima sanitetskog transporta podrazumevajuse oni koji su određeni isključivo u sanitetske svrhe na neod-ređeno vreme. Privremeno sanitetsko osoblje, privremene sani-tetske jedinice i privremena sredstva sanitetskog transporta su

187OPŠTA ZAŠTITA

oni koji su namenjeni isključivo za sanitetske svrhe na od-ređeno vreme, u toku celog trajanja tog vremena. Ako drukčijenije određeno, pod izrazima sanitetsko osoblje, sanitetske jedini-ce i sredstva sanitetskog transporta podrazumevaju se osoblje,jedinice i sredstva transporta, kako stalna tako i privremena;

l) pod izrazom znak raspoznavanja podrazumeva se znak raspo-znavanja Crvenog krsta, Crvenog polumeseca ili Crvenog lavai sunca na belom polju kad se upotrebljava za zaštitu sanitet-skih jedinica i transporta ili sanitetskog i verskog osoblja, opre-me i materijala;

m) pod izrazom signal raspoznavanja podrazumevaju se signali iliporuke namenjene isključivo identifikaciji sanitetskih jedinicaili transporta, predviđeni u Glavi III Priloga I uz ovaj Protokol.

ČLAN 9.1. Ovaj Deo, čije odredbe imaju za cilj da poboljšavaju sudbinu

ranjenika, bolesnika i brodolomnika, primenjuje se na sve onekoji su pod dejstvom situacije pomenute u članu 1, bez ikakvediskriminacije zasnovane na rasi, boji kože, polu, jeziku, veroi-spovesti ili ubeđenju, političkom ili drugom mišljenju, nacio-nalnom ili socijalnom poreklu, bogatstvu, rođenju ili drugomstatusu, ili na bilo kom drugom sličnom kriterijumu.

2. Odgovarajuće odredbe čl. 27. i 32. II Konvencije primenjuju sena stalne sanitetske jedinice i sredstva sanitetskog transporta(osim bolničkih brodova na koje se primenjuje član 25. II Kon-vencije) i na njihovo osoblje koje je stavljeno na raspolaganjestrani u sukobu iz humanitarnih razloga:

a) od strane neutralne ili druge države koja nije strana utom sukobu;

b) od strane priznatog i ovlašćenog društva takve države zapomoć;

c) od strane nepristrasne međunarodne humanitarne orga-nizacije.

ČLAN 10.1. Svi ranjenici, bolesnici i brodolomnici, bilo kojoj strani da pri-

padaju, biće poštovani i zaštićeni.2. U svakoj prilici s njima će se postupati humano i oni će u naj-

većoj mogućoj meri i u najkraćem mogućem roku dobiti medi-cinsku negu i pomoć koju zahteva njihovo stanje. Neće se pra-viti razlika između njih, zasnovana na bilo kojim drugim krite-rijumima, osim medicinskih.

Polje primene

Zaštita i nega

188 OPŠTA ZAŠTITA

ČLAN 11.1. Fizičko ili mentalno zdravlje i integritet lica koja su u vlasti

protivničke strane ili koja su internirana, zadržana u pritvoruili na drugi način lišena slobode kao posledica situacije pome-nute u članu 1, neće biti ugrožena bilo kakvom neopravdanomradnjom ili propustom. Prema tome, zabranjeno je podvrgnutilica pomenuta u ovom članu bilo kakvom medicinskom po-stupku koji ne bi bio motivisan stanjem zdravlja odnosno lica ikoji nije u skladu sa opšte usvojenim medicinskim standardi-ma koje bi pod sličnim medicinskim okolnostima strana kojaprimenjuje postupak primenila na lica koja su njeni državljanii koja ni na koji način nisu lišena slobode.

2. Naročito je zabranjeno na tim licima vršiti čak i sa njihovimpristankom:

a) fizičko sakaćenje;b) medicinske ili naučne eksperimente;c) uklanjanje tkiva ili organa radi transplantacije, osim ako

su takve radnje opravdane u skladu sa uslovima pred-viđenim u stavu 1.

3. Izuzeci od zabrana u stavu 2 (c) mogu se napraviti samo uslučaju davanja krvi za transfuziju ili kože za presađivanje, poduslovom da je to dato dobrovoljno i bez ikakve prinude ili na-vođenja, i tada samo u terapeutske svrhe, pod uslovima koji suu skladu sa opšte usvojenim medicinskim standardima i kon-trolom i u interesu kako davaoca tako i primaoca.

4. Svaka namerna radnja ili propust koji ozbiljno ugrožava fizičkoili mentalno zdravlje ili integritet bilo kog lica koje je u vlastineke druge strane a ne one od koje ono zavisi, i kojim se ili kršezabrane iz st. 1. i 2. ili se ne poštuju uslovi iz stava 3. predstavljatešku povredu ovog Protokola.

5. Lica pomenuta u stavu 1. imaju pravo da odbiju svaku hirurškuintervenciju. U slučaju odbijanja, sanitetsko osoblje će nastoja-ti da dobije pismenu izjavu o tome, koju je potpisao ili priznaopacijent.

6. Svaka strana u sukobu vodiće medicinsku evidenciju o svakomdavanju krvi za transfuziju ili kože za presađivanje od lica po-menutih u stavu 1, ako je to davanje izvršeno pod odgovor-nošću te strane. Pored toga, svaka strana u sukobu će nastojatida vodi evidenciju o svim medicinskim postupcima koji su pri-menjeni na svako lice koje je internirano, stavljeno u pritvor ilina drugi način lišeno slobode kao posledica situacije pomenu-te u članu 1. Ova evidencija će u svako doba biti dostupna Silizaštitnici radi nadzora.

Zaštita lica

189OPŠTA ZAŠTITA

ČLAN 12.1. Sanitetske jedinice biće poštovane i zaštićene u svako doba i

neće biti predmet napada.2. Stav 1. primenjuje se na civilne sanitetske jedinice, pod uslo-

vom da:a) pripadaju jednoj od strana u sukobu;b) su priznate i ovlašćene od nadležnog organa jedne od

strana u sukobu; i dac) su ovlašćene u skladu sa članom 9. stav 2. ovog Protoko-

la ili članom 27. I Konvencije.3. Strane u sukobu pozivaju se da jedna drugoj notifikuju položaj

svojih nepokretnih sanitetskih jedinica. Odsustvo takve notifi-kacije ne oslobađa nijednu stranu obaveze da postupi u skladusa odredbama stava 1.

4. Ni pod kojim uslovima sanitetske jedinice neće biti upotreblje-ne da bi se pokušali zaštititi vojni objekti od napada. Kad godje to moguće, strane u sukobu će obezbediti da sanitetske jedi-nice budu postavljene da napadi na vojne objekte ne ugrozenjihovu bezbednost.

ČLAN 13.1. Zaštita na koju civilne sanitetske jedinice imaju pravo može

prestati samo ako su te jedinice van svoje humanitarne funkci-je upotrebljene za izvršenje radnji štetnih po neprijatelja.Međutim, zaštita može prestati tek posle opomene kojom je,kad god je to pogodno, utvrđen razuman rok i kad taj rok pro-tekne bez dejstva.

2. Sledeće radnje neće se smatrati kao štetne za neprijatelja:a) da je osoblje jedinice snabdeveno lakim ličnim oružjem

za samoodbranu ili za odbranu ranjenika i bolesnika okojima se stara;

b) da jedinicu čuva patrola, straža ili oružana pratnja;c) da se u jedinici nalaze lako oružje i municija oduzeta od

ranjenika i bolesnika, ali koji još nisu predati nadležnojslužbi;

d) da se pripadnici oružanih snaga ili drugi borci nalaze ujedinici iz medicinskih razloga.

ČLAN 14.1. Okupirajuća sila je dužna da na okupiranim teritorijama obez-

bedi da se i dalje uspešno zadovoljavaju medicinske potrebe ci-vilnog stanovništva.

2. Prema tome, Okupirajuća sila ne može rekvirirati civilne medi-cinske jedinice, njihovu opremu, materijal i osoblje sve dotle

Zaštitasanitetskih

jedinica

Prestanakzaštite civilnih

sanitetskihjedinica

Ograničenjerekvizicije

civilnihsanitetskih

jedinica

190 OPŠTA ZAŠTITA

dok su ova sredstva i osoblje potrebni za pružanje medicinskihusluga civilnom stanovništvu i za obezbeđenje stalne nege ilečenja ranjenika i bolesnika koji se u njima nalaze na lečenju.

3. Okupirajuća sila može rekvirirati napred pomenuta sredstva iosoblje pod uslovom da i dalje poštuje opšte propise pred-viđene u stavu 2. i da se pridržava sledećih posebnih uslova:

a) da su sredstva potrebna za obezbeđenje neposredne iadekvatne medicinske pomoći ranjenicima i bolesnicimaoružanih snaga Okupirajuće sile ili ratnim zarobljenici-ma;

b) da se rekvizicija ograniči samo na period vremena dokpostoji takva potreba; i

c) da se istovremeno preduzmu potrebne mere kako bi seobezbedilo da se i dalje zadovoljavaju medicinske potre-be civilnog stanovništva, kao i onih ranjenika i bolesnikana lečenju koji bi rekvizicijom bili pogođeni.

ČLAN 15.1. Civilno sanitetsko osoblje treba da bude poštovano i zaštićeno.2. U slučaju potrebe, civilnom sanitetskom osoblju treba pružiti

svaku moguću pomoć na onim područjima na kojima bi sani-tetska služba bila dezorganizovana usled ratnih dejstava.

3. Okupirajuća sila će pružiti svaku pomoć civilnom sanitetskomosoblju na okupiranim teritorijama da bi mu se omogućilo štobolje izvršavanje njegovih humanitarnih zadataka. Okupira-juća sila ne može zahtevati od ovog osoblja da u obavljanju svo-je dužnosti daje prednosti ma kom licu, osim ako prednost ni-je uslovljena medicinskim razlozima. Ovo osoblje se ne možeprimoravati ni na kakav rad koji je u suprotnosti sa njegovimhumanitarnim pozivom.

4. Civilno sanitetsko osoblje imaće pristupa tamo gde su njegoveusluge neophodne, a strana u sukobu ima pravo da preduzmemere kontrole i sigurnosti za koje smatra da su neophodne.

5. Civilno versko osoblje treba da bude poštovano i zaštićeno. Od-redbe Konvencija i ovog Protokola koje se odnose na zaštitu iobeležavanje sanitetskog osoblja, primenjivaće se i na ovo osoblje.

ČLAN 16.1. Niko ne može biti kažnjen za obavljanje neke dužnosti medi-

cinskog karaktera koja je u skladu sa medicinskom deontologi-jom, bez obzira na uslove pod kojima se obavlja i na lica koji-ma se pruža.

2. Osoblje koje se bavi nekim poslom medicinskog karaktera nemože biti prisiljeno da obavlja poslove ili da izvršava zadatke u

Zaštita civilnogsanitetskog iverskog osoblja

Opšta zaštitamedicinskogpoziva

191OPŠTA ZAŠTITA

suprotnosti sa medicinskom deontologijom ili drugim medi-cinskim propisima koji štite ranjenike i bolesnike, ili s odredba-ma Konvencija ili ovog Protokola, niti se može odreći vršenjaposlova predviđenih tim pravilima i propisima.

3. Nijedno lice koje obavlja neku medicinsku dužnost ne može bi-ti prisiljeno da daje ma kom licu, bilo da ono pripada protiv-ničkoj strani ili njegovoj sopstvenoj, podatke o ranjenicima ibolesnicima koje leči ili koje je lečilo, osim u slučajevima pred-viđenim zakonima njegove zemlje, ako bi po njegovoj procenitakvi podaci mogli imati štetne posledice za ranjenike i bole-snike ili za njihove porodice. Međutim, i pored ovoga, propisikojima se reguliše obavezna prijava zaraznih oboljenja morajuse poštovati.

ČLAN 17.1. Civilno stanovništvo je dužno da poštuje ranjenike, bolesnike i

brodolomnike, čak i kada oni pripadaju protivničkoj strani, inad njima se ne sme vršiti akt nasilja. Civilno stanovništvo idruštva za pomoć, kao što su nacionalna društva Crvenog kr-sta (Crvenog polumeseca i Crvenog lava i sunca) ovlašćeni su,čak i u zaposednutim i okupiranim teritorijama da prikupljajuranjenike, bolesnike i brodolomnike i da se o njima brinu, čaki na svoju inicijativu. Niko ne može biti uznemiravan, proga-njan, osuđivan ili kažnjavan zbog takvih humanih dela.

2. Strane u sukobu mogu se obratiti civilnom stanovništvu idruštvima za pomoć pomenutim u stavu 1. da prikupljaju ranje-nike, bolesnike i brodolomnike i da se o njima brinu, pa čak i dapronalaze mrtve i daju podatke o mestu gde se oni nalaze; one ćepružiti zaštitu i potrebne olakšice onima koji se ovom pozivu bu-du odazvali. U slučaju kada protivnička strana zauzme ili pono-vo uspostavi kontrolu nad odnosnom oblašću, ona je dužna da idalje obezbeđuje ovu zaštitu i olakšice sve dok su one potrebne.

ČLAN 18.1. Svaka strana u sukobu mora nastojati da budu obeleženi sani-

tetsko i versko osoblje, kao i sanitetske jedinice i sanitetskatransportna sredstva.

2. Svaka strana u sukobu treba, isto tako, da nastoji da usvoji i dau praksi primeni metode i postupke koji će omogućiti da seobeležavanje sanitetskih jedinica i sredstava sanitetskog tran-sporta izvrši upotrebom znaka raspoznavanja i signala raspo-znavanja.

3. Na okupiranim teritorijama i u zonama u kojima se odvijajuborbena dejstva ili gde je verovatno da će se odvijati, civilno sa-

Uloga civilnogstanovništva

i društva zapomoć

Obeležavanje

192 OPŠTA ZAŠTITA

nitetsko osoblje i civilno versko osoblje raspoznaje se, poopštem pravilu, po znaku raspoznavanja i na osnovu posebnelične karte, kojima potvrđuje svoj status.

4. Po odobrenju nadležnog organa, sanitetske jedinice i sanitetskatransportna sredstva obeležavaju se znakom raspoznavanja.Brodovi i manja plovila pomenuta u članu 22. ovog Protokola,obeležavaju se po odredbama II Konvencije.

5. Osim znaka raspoznavanja, strana u sukobu može, shodno od-redbama Glave III Priloga I ovog Protokola, odobriti upotrebui drugih signala raspoznavanja da bi omogućila obeležavanjesanitetskih jedinica i sredstava sanitetskog transporta. Izuzet-no, u posebnim slučajevima predviđenim u pomenutoj Glavisredstva sanitetskog transporta mogu se koristiti signalima ras-poznavanja bez isticanja znaka raspoznavanja.

6. Primena odredaba predviđenih st. 1. do 5. regulisana je propi-sima Glava I do III Priloga I ovog Protokola. Signali opisani uGlavi III Priloga i namenjeni isključivo za korišćenje od stranesanitetskih jedinica i sredstava sanitetskog transporta, mogubiti korišćeni samo kako je predviđeno u pomenutoj glavi, tj. dabi se omogućila identifikacija sanitetskih jedinica i sredstavasanitetskog transporta.

7. Ovim članom ne odobrava se šire korišćenje znaka raspozna-vanja u vreme mira od onog koje je predviđeno članom 44. IKonvencije.

8. Odredbe Konvencije i ovog Protokola koje se odnose na kon-trolu korišćenja znaka raspoznavanja i na sprečavanje i suzbi-janje njegove zloupotrebe primenjivaće se na signale raspozna-vanja.

ČLAN 19.Neutralne države i druge države koje nisu strane u sukobu prime-

njivaće odgovarajuće odredbe ovog Protokola na lica koja su Protoko-lom zaštićena a koja mogu biti prihvaćena ili internirana na njihove te-ritorije, kao i na mrtve koji su pripadali stranama u tom sukobu uko-liko bi ih one našle.

ČLAN 20.Zabranjene su mere represalija protiv osoblja i dobara zaštićenih

ovim delom Protokola.

Neutralnedržave i drugedržave kojenisu strane usukobu

Zabranarepresalija

193OPŠTA ZAŠTITA

ODELJAK IISANITETSKI TRANSPORTI

ČLAN 21.Sanitetska vozila treba da budu poštovana i zaštićena na način ko-

ji je Konvencijama i ovim Protokolom predviđen za pokretne sanitet-ske jedinice.

ČLAN 22.1. Odredbe Konvencija koje se odnose:

a) na brodove navedene u čl. 22, 24, 25. i 27. II Konvencije,b) na njihove čamce za spasavanje i njihova manja plovila,c) na njihovo osoblje i opremu,d) na ranjenike, bolesnike i brodolomnike koji se na njima

nalaze,primenjivaće se na isti način dok ovi brodovi, brodski čamciza spasavanje ili manja plovila prevoze civilne radnike, bole-snike i brodolomnike koji ne pripadaju nijednoj od kategori-ja pomenutih u članu 13. II Konvencije. Osim toga, ovi civiline mogu biti ni predati nijednoj stranoj zemlji, ni zarobljenina moru ako se nađu u vlasti neke strane u sukobu koja nijenjihova, na njih će se primenjivati IV Konvencija i ovaj Proto-kol.

2. Zaštita koja se Konvencijama obezbeđuje brodovima navede-nim u članu 25. II Konvencije odnosi se i na bolničke brodovestavljene na raspolaganje jednoj strani u sukobu u humanitar-ne svrhe od strane:

a) neke neutralne države ili države koja nije strana u suko-bu, ili

b) neke nepristrasne međunarodne organizacije humanitar-nog karaktera, pod uslovom da se u oba slučaja poštujuuslovi propisani u tom članu.

3. Manja plovila navedena u članu 27. II Konvencije uživaju zašti-tu čak i u slučajevima kada nije izvršena notifikacija pred-viđena istim članom. Strane u sukobu su pozvane da se, bez ob-zira na to, međusobno obaveštavaju o svim pojedinostima kojese odnose na ta manja plovila i koje će omogućiti da se onalakše identifikuju i raspoznaju.

ČLAN 23.1. Sanitetski brodovi i manja plovila, osim onih navedenih u članu

22. ovog Protokola i članu 38. II Konvencije, bilo na moru ili udrugim vodama, treba da budu poštovani i zaštićeni na način ko-ji je Konvencijama i ovim Protokolom predviđen za pokretne sa-

Sanitetskavozila

Bolničkibrodovi i manjaobalska plovila

za spasavanje

Drugisanitetski

brodovi i manjaplovila

194 SANITETSKI TRANSPORTI

nitetske jedinice. Efikasnu zaštitu ovih plovnih objekata mogućeje ostvariti samo ako se oni budu mogli identifikovati i raspozna-ti kao sanitetski brodovi i manja plovila, radi čega i oni treba dabudu obeleženi znakom raspoznavanja i treba da se što je mogućeviše prilagode odredbama člana 43. stav 2. II Konvencije.

2. Brodovi i manja plovila navedeni u stavu 1. podvrgavaju se rat-nom pravu. Svaki ratni brod koji plovi na površini, a ima mo-gućnost da obezbedi da se njegovo naređenje odmah izvrši,može brodovima i manjim plovilima narediti da se zaustave, dase udalje ili da promene određeni kurs, a oni su dužni da se po-koravaju svakom naređenju ove vrste. Ovim se plovilima ni nakakav drugi način ne može onemogućiti izvršenje njihovih sa-nitetskih zadataka sve dok za to postoje potrebe ranjenika, bo-lesnika i brodolomnika koji se na njima nalaze.

3. Zaštita predviđena u stavu 1. može prestati samo u uslovimapredviđenim u čl. 34. i 35. II Konvencije. Otvoreno odbijanje po-koravanja dobijenom naređenju u skladu sa stavom 2. predsta-vlja akt štetan za neprijatelja u smislu člana 34. II Konvencije.

4. Strana u sukobu dostaviće protivničkoj strani, što je mogućeranije pre polaska, notifikaciju sa: imenom, karakteristikama,predviđenim časom polaska, pravcem kretanja i približnom br-zinom sanitetskog broda ili plovila, a naročito kada se radi obrodu veće tonaže od preko 2.000 bruto registarskih tona, a tre-ba da dostavi i sve druge podatke koji bi olakšali identifikacijui raspoznavanje. Protivnička strana je dužna da potvrdi prijemovih podataka.

5. Odredbe člana 37. II Konvencije primenjuju se i na sanitetsko iversko osoblje koje se nalazi na tim brodovima i manjim plovi-lima.

6. Odgovarajuće odredbe II Konvencije primenjuju se na ranjeni-ke, bolesnike i brodolomnike koji pripadaju kategorijama pred-viđenim članom 13. II Konvencije i članom 44. ovog Protokolakoji se nalaze na tim sanitetskim brodovima i plovilima. Civil-na lica ranjena, obolela i brodolomnici, koji ne pripadaju nijed-noj kategoriji predviđenoj u članu 13. II Konvencije, ne treba,ako su na moru, niti da budu predata nekoj stranoj zemlji, nitisu obavezna da napuste brod ili plovilo; ako se ipak nađu u vla-sti strane u sukobu koja nije njihova, na njih će se primenjivatiIV Konvencija i ovaj Protokol.

ČLAN 24.Sanitetski vazduhoplovi treba da budu poštovani i zaštićeni u skla-

du sa propisima ovog dela.Zaštitasanitetskihvazduhoplova

195SANITETSKI TRANSPORTI

ČLAN 25.U zonama na kopnu u kojima stvarnu vlast imaju prijateljske sna-

ge, ili u pomorskim zonama u kojima protivnička strana nema stvar-nu vlast, kao i u njihovom vazdušnom prostoru, poštovanje i zaštita sa-nitetskih vazduhoplova jedne strane u sukobu ne zavisi od sporazumasa protivničkom stranom. Strana u sukobu koja na takav način koristisanitetske vazduhoplove u ovim zonama moći će, međutim, u cilju po-boljšanja njihove bezbednosti, da protivničkoj strani uputi notifikaci-ju predviđenu članom 29, a naročito kad ovi vazduhoplovi prilikom le-ta dolaze u domet sistema oružja zemlja-vazduh protivničke strane.

ČLAN 26.1. U delovima zone dodira u kojima stvarnu vlast imaju prijatelj-

ske snage, zatim u zonama u kojima nije jasno izražena ničijaprevlast, kao i u odgovarajućem vazdušnom prostoru, zaštitasanitetskih vazduhoplova može biti potpuno uspešna samo akoje postignut prethodni sporazum između nadležnih vojnih vla-sti strana u sukobu kao što je predviđeno u članu 29. U nedo-statku takvog sporazuma, sanitetski vazduhoplovi leteće nasopstveni rizik; sanitetski vazduhoplovi treba ipak da budupoštovani kada budu prepoznati kao takvi.

2. Pod izrazom zona dodira podrazumeva se svaka kopnena zonau kojoj su utvrđeni delovi protivničkih snaga u dodiru jedni sdrugima, a naročito tamo gde su oni izloženi direktnom gađa-nju sa zemlje.

ČLAN 27.1. Sanitetski vazduhoplovi strane u sukobu biće zaštićeni i za vre-

me nadletanja kopnenih ili pomorskih zona u stvarnoj vlastiprotivničke strane, pod uslovom da su prethodno za takve leto-ve dobili saglasnost nadležnih vlasti te protivničke strane.

2. Sanitetski vazduhoplov koji nadleće zonu nad kojom stvarnuvlast ima protivnička strana, u nedostatku saglasnosti pred-viđene stavom 1, ili ako takvu saglasnost prekrši usled pogreškeu navigaciji ili hitnog ugrožavanja bezbednosti leta, dužan je daučini sve što je u njegovoj moći da bi bio identifikovan i da otome obavesti protivničku stranu. Čim protivnička strana pre-pozna takav sanitetski vazduhoplov, treba da preduzme potreb-ne razumne napore da mu naredi da se spusti na zemlju ili namore, shodno odredbama člana 30. stav 1, ili da preduzme dru-ge mere u cilju zaštite sopstvenih interesa i davanja vazduho-plovu u oba slučaja vremena da izvrši naređenje, pre nego štopribegne napadu na njega.

Sanitetskivazduhoplovi uzonama koje ne

kontrolišeprotivnička

strana

Sanitetskivazduhoplovi uzonama dodira

ili sličnimzonama

Sanitetskivazduhoplovi u

zonama saprevlašću

protivničkestrane


ČLAN 28.1. Zabranjeno je stranama u sukobu da koriste svoje sanitetske

vazduhoplove u pokušaju da postignu vojnu prednost nad pro-tivničkom stranom. Prisustvo sanitetskih vazduhoplova ne smese koristiti da se njima nastoji da se vojni objekti zaštite od na-pada.

2. Sanitetski vazduhoplovi se ne smeju koristiti za prikupljanje iliprenošenje podataka obaveštajnog karaktera i ne smeju preno-siti materijal namenjen ovim ciljevima. Njima je zabranjeno daprevoze osoblje ili tovare koji nisu obuhvaćeni odredbom člana8. stav 6. Prevoz ovim avionima lične opreme onih koji se u nji-ma nalaze ili materijala koji je namenjen isključivo olakšanjunavigacije, veza ili identifikacije, neće se smatrati zabranjenim.

3. Sanitetski vazduhoplovi mogu prevoziti samo naoružanje ma-log kalibra i municiju oduzetu od ranjenika, bolesnika i brodo-lomnika koji se u njima nalaze, a još nisu predati nadležnojslužbi, kao i lako lično naoružanje potrebno sanitetskom oso-blju koje se tu nalazi za ličnu odbranu i odbranu ranjenika, bo-lesnika i brodolomnika o kojima se stara.

Za vreme letova predviđenih čl. 26. i 27, sanitetski vazduhoplovi sene smeju koristiti, osim ako to nije predviđeno prethodnim sporazu-mom sa protivničkom stranom, za pronalaženje ranjenika, bolesnika ibrodolomnika.

ČLAN 29.1. Notifikacije predviđene članom 25, ili zahtevi za prethodni

sporazum predviđeni čl. 26, 27, 28 (stav 4) ili 31. moraju sa-držati: predviđeni broj sanitetskih vazduhoplova, plan leta isredstava obeležavanja; smatra se da notifikacije i zahtevi značeda će se svaki let obaviti u skladu sa odredbama člana 28.

2. Strana koja primi notifikaciju propisanu članom 25, dužna jeda bez odlaganja potvrdi prijem.

3. Strana koja primi zahtev za sklapanje prethodnog sporazuma usmislu bilo čl. 26, 27, 28, stav 4, bilo člana 31. dužna je da što jepre moguće obavesti stranu koja je zahtev uputila:

a) da zahtev prihvata,b) da zahtev odbija, ilic) da predlaže opravdanu izmenu zahteva. Ona isto tako

može predložiti zabranu ili ograničenje ostalih letova utoj zoni za utvrđeno vreme. Ako strana koja je uputilazahtev prihvati protivpredloge, dužna je da drugu stranuobavesti o svom pristanku.

4. Strane će preduzeti potrebne mere da se omogući efikasno do-stavljanje notifikacije i zaključivanje sporazuma.

Ograničenjeupotrebesanitetskihvazduhoplova

Notifikacije isporazumi u vezisa sanitetskimvazduhoplovima


5. Strane će, isto tako, preduzeti potrebne mere da se sadržaj ovihnotifikacija i sporazuma efikasno dostavi zainteresovanim voj-nim jedinicama i da one budu brzo upoznate sa sredstvimaobeležavanja koja će koristiti sanitetski vazduhoplovi koji su upitanju.

ČLAN 30.1. Sanitetski vazduhoplovi koji nadleću zone nad kojima stvarnu

vlast ima protivnička strana ili zone nad kojima niko nemastvarnu vlast, mogu biti primorani da se spuste na zemlju ili navodu, prema tome nad kojim prostorom lete, u cilju pregledapredviđenog sledećim stavovima ovog Protokola. Sanitetski va-zduhoplovi su dužni da se pokoravaju svakom pozivu ove vr-ste.

2. Ako se sanitetski vazduhoplov spusti na zemlju ili na vodu, napoziv ili iz drugih razloga, on može biti podvrgnut pregledu sa-mo u cilju proveravanja podataka navedenih u st. 3 i 4. ovogčlana. Pregledu se mora pristupiti bez odlaganja i on mora bitibrzo završen. Strana koja vrši pregled ne može zahtevati da ra-njenici i bolesnici budu iskrcani iz vazduhoplova osim ako jeiskrcavanje neophodno radi pregleda. Ona mora da obezbedida ovaj pregled ili iskrcavanje ne pogoršaju stanje ranjenika ibolesnika.

3. Ako se pregledom utvrdi:a) da je vazduhoplov sanitetski u smislu člana 8. stav 10,b) da ne postupa protivno uslovima propisanim u članu 28,

ilic) da nije krenuo na let bez prethodnog sporazuma ili da ni-

je prekršio prethodni sporazum ako se on traži.vazduhoplov će sa onima koje prevozi, bilo da pripadaju pro-tivničkoj strani, bilo neutralnoj državi ili nekoj državi kojanije strana u sukobu, biti ovlašćen da nastavi svoj let bez za-državanja.

4. Ako se pregledom utvrdi:a) da vazduhoplov nije sanitetski u smislu člana 8. stava 10;b) da postupa protivno uslovima propisanim u članu 28, ilic) da je na let krenuo bez prethodnog sporazuma ili da je

prekršio prethodnu saglasnost, ako se ona traži,vazduhoplov može biti zaplenjen. Sa svima koje je on prevo-zio postupiće se u skladu s odgovarajućim odredbama Kon-vencija i ovog Protokola. Ako je vazduhoplov u momentu za-plene bio pretvoren u stalni sanitetski vazduhoplov, on se ka-snije sme koristiti samo kao sanitetski vazduhoplov.

Ateriranje ipregled

sanitetskihvazduhoplova


ČLAN 31.1. Sanitetskim vazduhoplovima nije dozvoljeno da nadleću, niti

da se spuštaju na teritoriju neutralne države ili druge državekoja nije strana u sukobu, osim ako to nije predviđeno prethod-nim sporazumom. Međutim, ako takav sporazum postoji, ovivazduhoplovi se moraju poštovati tokom čitavog leta kao i prieventualnom sletanju na tu teritoriju. Oni se isto tako morajupokoravati svakom pozivu da se spuste na zemlju ili vodu pre-ma tome nad kojim prostorom lete.

2. Sanitetski vazduhoplov koji, u nedostatku sporazuma ili kršećiodredbe sporazuma, nadleće teritoriju neutralne države ili dru-ge države koja nije strana u sukobu, bilo usled greške u kursuletenja, bilo iz hitnog razloga koji se odnosi na bezbednost leta,treba da nastoji da notifikuje svoj let i da omogući identifikaci-ju. Čim ova država prepozna takav sanitetski vazduhoplov, onamora učiniti sve razumne napore da izda naređenje o spuštanjuna zemlju ili na vodu, kako je predviđeno u članu 31. stav 1, ilida preduzme druge mere u cilju zaštite interesa zemlje, odno-sno davanja vazduhoplovu dovoljno vremena da se spusti nazemlju ili na vodu, pre nego što pribegne napadu.

3. Ako se sanitetski vazduhoplov, u skladu sa sporazumom, ilipod uslovima navedenim u stavu 2, spusti na zemlju ili voduna teritoriji neutralne države ili druge države koja nije stranau sukobu, na poziv ili iz drugih razloga, vazduhoplov može bi-ti podvrgnut pregledu u cilju utvrđivanja da li je stvarno u pi-tanju sanitetski vazduhoplov. Pregledu se mora pristupiti bezodlaganja i on se mora brzo obaviti. Strana koja vrši pregledne može zahtevati da ranjenici i bolesnici, koji pripadaju stra-ni koja vazduhoplov koristi, budu iskrcani iz vazduhoplova,osim ako je iskrcavanje neophodno radi pregleda. Ona će na-stojati na svaki način da se pregledom ili iskrcavanjem ne po-gorša stanje ranjenika i bolesnika. Ako se pregledom utvrdi daje stvarno u pitanju sanitetski vazduhoplov, vazduhoplov će saonima koje prevozi, sa izuzetkom onih koji po propisimameđunarodnog ratnog prava koji se primenjuju u oružanimsukobima moraju biti zadržani, biti ovlašćen da nastavi let iuživaće sve pogodne olakšice. Ako se pregledom utvrdi daovaj vazduhoplov nije sanitetski vazduhoplov, on će biti za-plenjen, a sa onima koje prevozi postupaće se po odredbamaiz stava 4.

4. Izuzimajući one koji su iskrcani privremeno, ranjenici, bolesni-ci i brodolomnici iskrcani iz sanitetskog vazduhoplova, uz pri-stanak mesnih vlasti na teritoriji neutralne države ili drugedržave koja nije strana u sukobu, biće – ako nije drukčije dogo-

Neutralnedržave i drugedržave kojenisu strane usukobu


voreno između te države i strana u sukobu – zadržani od ovezemlje kako propisi međunarodnog ratnog prava koji se prime-njuju u oružanim sukobima to zahtevaju, na takav način da imse onemogući da ponovo učestvuju u neprijateljstvima. Troško-vi lečenja i internacije padaju na teret države kojoj ova lica pri-padaju.

5. Neutralne države ili druge države koje nisu strane u sukobu pri-menjivaće na isti način na sve strane u sukobu uslove i eventu-alna ograničenja koja se odnose na preletanje njihove teritorijeod strane sanitetskih vazduhoplova ili na spuštanje ovih vazdu-hoplova.

ODELJAK IIINESTALA I UMRLA LICA

ČLAN 32.U primeni ovog Odeljka, delatnost Visokih strana ugovornica,

strana u sukobu i međunarodnih humanitarnih organizacija navede-nih u Konvencijama i ovom Protokolu zasniva se u prvom redu napravu porodica da saznaju sudbinu svojih članova.

ČLAN 33.1. Čim to okolnosti dozvole, a najkasnije po prestanku aktivnih

neprijateljstava, svaka strana u sukobu treba da pronalazi licačiji je nestanak objavila protivnička strana. Pomenuta protiv-nička strana treba da dostavi sve korisne podatke o ovim lici-ma da bi olakšala njihovo pronalaženje.

2. Da bi olakšala prikupljanje podataka predviđenih u prethod-nom stavu za lica koja ne bi uživala povoljniji tretman po Kon-vencijama i ovom Protokolu, svaka strana u sukobu treba:

a) da prikupi podatke predviđene u članu 138 IV Konvenci-je o onim licima koja su bila pritvorena, uhapšena ili nadrugi način lišena slobode više od dve nedelje usled ne-prijateljstava ili okupacije, kao i o onima koja su umrla zavreme zatvora;

b) da svakom mogućom merom olakša i, ako je potrebno,sama preduzme traženje i evidentira podatke o onim lici-ma koja su umrla pod drugim okolnostima usled nepri-jateljstava ili okupacije.

3. Podaci o licima čiji je nestanak objavljen primenom stava 1. izahtevi koji se odnose na ove podatke, dostavljaju se bilo di-rektno, bilo posredstvom Sile zaštitnice Centralnoj agenciji zatraženje Međunarodnog komiteta Crvenog krsta ili nacional-

Opšte načelo

Nestala lica

200 NESTALA I UMRLA LICA

nih društava Crvenog krsta (Crvenog polumeseca i Crvenoglava i sunca). U slučajevima kada se ovi podaci ne dostavljajupreko Međunarodnog komiteta Crvenog krsta i njegove Cen-tralne agencije za traženje, svaka strana u sukobu urediće da ihdostavi i Centralnoj agenciji za traženje.

4. Strane u sukobu će nastojati da se sporazumeju o odredbama opravima i dužnostima ekipa za pronalaženje, identifikaciju iuklanjanje mrtvih sa bojišta; ovim odredbama se može predvi-deti da, u slučaju potrebe, osoblje protivničke strane može pra-titi ekipe kad ove svoje zadatke obavljaju u zonama koje su podkontrolom te protivničke strane. Osoblje ovih ekipa uživaćezaštitu i poštovanje kada se bavi isključivo ovim poslovima.

ČLAN 34.1. Posmrtni ostaci lica koja su umrla iz razloga vezanih za okupa-

ciju ili za vreme zatvora do koga je došlo zbog okupacije ili ne-prijateljstava, kao i onih lica koja nisu bili državljani zemlje ukojoj su umrla usled neprijateljstava, treba da budu poštovani,a grobovi svih ovih lica treba da budu poštovani, urednoodržavani i obeležavani kako je predviđeno u članu 130. IVKonvencije, sve dotle dok posmrtni ostaci ili grobovi ne budupovoljnije tretirani u smislu Konvencija i ovog Protokola.

2. Kada okolnosti i odnosi među protivničkim stranama dopuste,Visoke strane ugovornice, na čijim se teritorijama nalaze gro-bovi, a, po potrebi, i druga mesta u kojima se nalaze posmrtniostaci lica umrlih usled neprijateljstava za vreme okupacije ili uzatvoru, treba da zaključe sporazume u cilju:

a) da se članovima porodica umrlih lica i zvaničnim pred-stavnicima Službe za grobove olakša pristup grobovima ida se donesu praktični propisi u vezi sa ovim pristupom;

b) da se obezbedi stalna zaštita i uredno održavanje ovihgrobova;

c) da se olakša vraćanje posmrtnih ostataka umrlih lica injihovih ličnih stvari zemlji porekla na njen zahtev ili nazahtev porodice, ako se tome zemlja ne protivi.

3. U nedostatku sporazuma predviđenog u st. 2 (b) ili (c), i ako ze-mlja porekla ovih umrlih lica nije spremna da obezbedi ured-no održavanje ovih grobova o svom trošku, Visoka strana ugo-vornica na čijoj se teritoriji nalaze ovi grobovi može ponuditida olakša vraćanje posmrtnih ostataka zemlji porekla. Ako ovaponuda ne bi bila prihvaćena u roku od pet godina od dana ka-da je učinjena, Visoka strana ugovornica će moći, pošto o tomepropisno obavesti zemlju porekla, primeniti odredbe pred-viđene u svom zakonodavstvu o grobljima i grobovima.

Posmrtni ostaciumrlih lica

201NESTALA I UMRLA LICA

4. Visoka strana ugovornica na čijoj se teritoriji nalaze grobovi okojima je reč u ovom članu, ovlašćena je da vrši ekshumacijuposmrtnih ostataka jedino:

a) u uslovima navedenim u st. 2 (c) i 3, ilib) kad ekshumaciju zahtevaju javni interesi, podrazumeva-

jući tu potrebu iz sanitetskih razloga ili razloga istrage, utom slučaju Visoka strana ugovornica treba u svako dobas poštovanjem da postupa s posmrtnim ostacima umrlihi da obavesti zemlju porekla o nameri da ih ekshumira,pružajući pri tome tačna obaveštenja o predviđenom me-stu za ponovnu sahranu.

DEO IIIMETODI I SREDSTVA RATOVANJA

STATUS BORACA I RATNIH ZAROBLJENIKA

ODELJAK IMETODI I SREDSTVA RATOVANJA

ČLAN 35.1. U svakom oružanom sukobu, pravo strane u sukobu da bira

metode i sredstva ratovanja nije neograničeno.2. Zabranjeno je upotrebljavati oružje, projektile i materijal i me-

tode ratovanja koji prouzrokuju suvišne povrede i nepotrebnepatnje.

3. Zabranjeno je primenjivati metode ili sredstva ratovanja kojasu namenjena ili od kojih se može očekivati da će prouzroko-vati opsežna, dugotrajna i ozbiljna oštećenja prirodne okoline.

ČLAN 36.U proučavanju, usavršavanju, nabavljanju ili prihvatanju novog

oružja, sredstava ili metoda ratovanja Visoka strana ugovornica jeobavezna da utvrdi da li će njegova primena, u nekim ili svim uslovi-ma, biti zabranjena ovim Protokolom ili nekim drugim pravilommeđunarodnog prava koje se primenjuje na Visoku stranu ugovorni-cu.

ČLAN 37.1. Zabranjeno je ubijati, ranjavati ili zarobljavati protivnika pribe-

gavajući perfidnim postupcima. Akti kojima se uliva poverenjeprotivniku da ga navede da veruje da ima pravo, ili da je obave-zan da prihvati zaštitu po pravilima međunarodnog prava kojase primenjuju u oružanom sukobu, s namerom da se izneveri

Osnovnapravila

Nova oružja

Zabranaperfidnih

postupaka

202 METODI I SREDSTVA RATOVANJA

to poverenje, predstavljaju perfidne postupke. Sledeće radnje suprimeri perfidnih postupaka:

a) pretvaranje da se ima namera pregovaranja pod zasta-vom primirja ili predaje;

b) pretvaranje da je neko nesposoban usled rana ili bolesti;c) pretvaranje da je neko civil, da ima status neborca; id) pretvaranje da se ima zaštićeni status koristeći znakove,

ambleme ili uniforme Ujedinjenih nacija ili neutralnih idrugih država koje nisu strane u sukobu.

2. Ratna lukavstva nisu zabranjena. Takva lukavstva su radnje ko-je su namenjene da obmanu protivnika ili da ga navedu da seponaša bezbrižno ali koje ne krše nijedno pravilo međunarod-nog prava koje se primenjuje u oružanom sukobu i koje nisuperfidne jer ne ulivaju poverenje protivniku u pogledu zaštitepo tom pravu. Sledeći su primeri takvih ratnih lukavstava: ko-rišćenje kamuflaže, mamaca, lažne operacije i pogrešne infor-macije.

ČLAN 38.1. Zabranjeno je nepravilno koristiti znak raspoznavanja Crve-

nog krsta, Crvenog polumeseca ili Crvenog lava i sunca ili dru-ge ambleme, znakove ili signale utvrđene Konvencijama iliovim Protokolom. Takođe je zabranjeno namerno zloupotrebi-ti u oružanom sukobu druge međunarodno-priznate ambleme,znakove ili signale zaštite, uključujući zastavu primirja i zaštit-ni amblem kulturnih dobara.

2. Zabranjeno je koristiti znak raspoznavanja Ujedinjenih nacija,osim onako kako je odobreno od strane te organizacije.

ČLAN 39.1. Zabranjeno je koristiti u oružanom sukobu zastave ili vojne

ambleme, oznake ili uniforme neutralnih ili drugih država ko-je nisu strane u sukobu.

2. Zabranjeno je koristiti zastave ili vojne znakove, oznake ili uni-forme protivničkih strana za vreme napada, ili da bi se branile,podstakle, zaštitile ili omele vojne operacije.

3. Nijedna odredba ovog člana ili člana 37. stav 1. (d) ne utiče napostojeća opštepriznata pravila međunarodnog prava koja seprimenjuju na špijunažu ili na korišćenje zastava u vođenjuoružanog sukoba na moru.

ČLAN 40.Zabranjeno je narediti da ne sme biti preživelih, kao i pretiti pro-

tivniku u tom smislu ili voditi neprijateljstva na toj osnovi.

Priznati znaci

Nacionalniamblemi

Milost

203METODI I SREDSTVA RATOVANJA

ČLAN 41.1. Lice koje je priznato, ili koje u datim uslovima treba da bude

priznato kao onesposobljeno za borbu, ne sme biti predmet na-pada.

2. Lice je onesposobljeno za borbu ukoliko je:a) u vlasti protivničke strane;b) jasno izrazilo nameru da se preda; ilic) u besvesnom stanju ili drukčije onesposobljeno usled ra-

na ili bolesti i prema tome nije u mogućnosti da se samobrani;

pod uslovom da se u svakom takvom slučaju uzdržava od sva-kog neprijateljskog akta i da ne pokuša da pobegne.

3. Kada se lica koja imaju pravo na zaštitu kao ratni zarobljenicinađu u vlasti protivničke strane pod neuobičajenim okolnosti-ma bitke usled kojih je onemogućena njihova evakuacija pred-viđena u Delu III, Odeljak I, III Konvencije, ona treba da buduoslobođena i treba da se preduzmu sve praktično moguće me-re predostrožnosti da se obezbedi njihova sigurnost.

ČLAN 42.1. Nijedno lice koje iskače padobranom iz vazduhoplova u nevo-

lji ne sme biti predmet napada za vreme spuštanja.2. Po spuštanju na zemlju na teritoriji koju kontroliše protivnička

strana, lice koje se spustilo padobranom iz vazduhoplova u ne-volji imaće mogućnost da se preda pre nego što postane metanapada, ukoliko nije očigledno da preduzima akt neprijateljstva.

3. Vazdušno-desantne jedinice koje se prevoze vazduhoplovomnisu zaštićene ovim članom.

ODELJAK IISTATUS BORACA I RATNIH ZAROBLJENIKA

ČLAN 43.1. Oružane snage strane u sukobu se sastoje od svih organizova-

nih oružanih snaga, grupa i jedinica, stavljenih pod komandukoja je odgovorna toj strani za rukovođenje svojim potčinjeni-ma, čak i kada je ta strana zastupljena vladom ili nekom vlašćukoju protivnička strana ne priznaje. Ovakve oružane snagepodležu internom sistemu discipline koji obezbeđuje, izmeđuostalog, poštovanje pravila međunarodnog prava koja se pri-menjuju u oružanim sukobima.

2. Pripadnici oružanih snaga strane u sukobu (osim medicinskogosoblja i sveštenika obuhvaćenih članom 33. III Konvencije) suborci, što znači da imaju pravo da direktno učestvuju u nepri-jateljstvima.

Zaštitaneprijatelja

onesposobljenogza borbu

Lica koja senalaze u

vazduhoplovu

Oružane snage

204 STATUS BORACA I RATNIH ZAROBLJENIKA

3. Kad god strana u sukobu uključi paravojnu organizaciju ilioružanu službu za održavanje reda u svoje oružane snage, onaje dužna da o tome obavesti druge strane u sukobu.

ČLAN 44.1. Svaki borac, u smislu člana 43, koji se nađe u vlasti protivničke

strane, postaje ratni zarobljenik.2. Iako su ovi borci obavezni da se pridržavaju pravila međuna-

rodnog prava koja se primenjuju u oružanom sukobu, kršenjeovih pravila neće lišiti borca njegovih prava da bude borac ili,ako se nađe u vlasti protivničke strane, prava da bude ratni za-robljenik izuzev u slučajevima predviđenim u st. 3 i 4.

3. Da bi pojačali zaštitu civilnog stanovništva od dejstva neprija-teljstava, borci su dužni da se razlikuju od civilnog stanovništvadok su angažovani u napadu ili u vojnoj operaciji ili u pripre-mi za napad. Međutim, s obzirom na to da postoje situacije uoružanim sukobima kada se zbog prirode neprijateljskog napa-da naoružani borac ne može razlikovati od civilnog stanov-ništva, on će zadržati svoj status borca, pod uslovom da u ta-kvim situacijama otvoreno nosi svoje oružje:

a) za vreme svakog vojnog angažovanja, ib) u toku vremena kada ga protivnik može videti dok je an-

gažovan u vojnom razvijanju koje prethodi preduzima-nju napada u kome će učestvovati. Radnje koje odgovara-ju uslovima iz ovog stava neće se smatrati za perfidne usmislu člana 37. stava 1 (c).

4. Borac koji se nađe u vlasti protivničke strane kada se ogreši ozahteve postavljene u drugoj rečenici stava 3 biće lišen prava dabude ratni zarobljenik, ali će ipak imati zaštitu jednaku u sva-kom pogledu sa onom koja se pruža ratnim zarobljenicima naosnovu III Konvencije i ovog Protokola. Ova zaštita obuhvatazaštite jednake onima koje se priznaju ratnim zarobljenicimapo III Konvenciji, u slučaju kada je to lice izvedeno pred sud iosuđeno zbog povreda koje je učinilo.

5. Svaki borac koji se nađe u vlasti protivničke strane kada nijeangažovan u napadu ili u vojnoj operaciji ili u pripremi za na-pad neće biti lišen svojih prava da bude borac ili ratni zaroblje-nik zbog svojih ranijih aktivnosti.

6. Ovim članom ne dira se ni u čije pravo da bude ratni zaroblje-nik shodno članu 4. III Konvencije.

7. Ovaj član nema za cilj da izmeni opšteprihvaćenu praksudržava u pogledu nošenja uniforme boraca propisane za redov-ne uniformisane oružane jedinice strane u sukobu.

8. Pored kategorija lica pomenutih u članu 13. I i II Konvencije svipripadnici oružanih snaga strane u sukobu, kao što je definisanou članu 43. ovog Protokola, imaju pravo na zaštitu na osnovu tih

Borci i ratnizarobljenici

205STATUS BORACA I RATNIH ZAROBLJENIKA

Konvencija ako su ranjeni ili bolesni, ili u slučaju II Konvencije,ako su pretrpeli brodolom na moru ili na drugim vodama.

ČLAN 45.1. Za lice koje učestvuje u neprijateljstvima i nađe se u vlasti pro-

tivničke strane, pretpostavlja se da je ratni zarobljenik i biće,prema tome, zaštićeno III Konvencijom ako zahteva status rat-nog zarobljenika, ili ako izgleda da ima pravo na taj status, iliako strana kojoj pripada zahteva takav status u njegovo ime no-tifikacijom Sili u čijoj se vlasti nalazi ili Sili zaštitnici. Ako sepojavi bilo kakva sumnja da to lice ima pravo na status ratnogzarobljenika, ono će i dalje imati takav status i prema tome bićezaštićeno III Konvencijom i ovim Protokolom sve do trenutkadok njegov status ne odredi nadležni sud.

2. Ako se lice koje se našlo u vlasti protivničke strane ne tretirakao ratni zarobljenik i ta strana treba da mu sudi za povredukoja proizilazi iz neprijateljstva, to lice će imati pravo da branisvoje pravo na status ratnog zarobljenika pred sudom i da se otom pitanju donese presuda. Kad god je moguće, s obzirom naproceduru koja se primenjuje, ova presuda treba da se donesepre suđenja za povredu. Predstavnici Sile zaštitnice su ovlašćenida prisustvuju sudskom postupku na kome će se ovo pitanjerešiti, ukoliko se, izuzetno, postupak ne vodi in camera, u inte-resu državne bezbednosti. U tom slučaju, strana koja drži to li-ce obavestiće o tome Silu zaštitnicu.

3. Svako lice koje je učestvovalo u neprijateljstvima a nema pravona status ratnog zarobljenika i ne uživa povoljniji tretman pre-ma IV Konvenciji, ima pravo sve vreme na zaštitu iz člana 75.ovog Protokola. Na okupiranoj teritoriji svako takvo lice, uko-liko se ne drži zbog toga što se smatra za špijuna, ima takođepravo, bez obzira na odredbe člana 5. IV Konvencije, na pravokomuniciranja na osnovu te Konvencije.

ČLAN 46.1. Bez obzira na svaku drugu odredbu Konvencija ili ovog Proto-

kola, nijedan pripadnik oružanih snaga strane u sukobu koji senađe u vlasti protivničke strane dok je angažovan u špijunaži,nema pravo na status ratnog zarobljenika i može biti tretirankao špijun.

2. Pripadnik oružanih snaga strane u sukobu koji u ime te stranena teritoriji koju kontroliše protivnička strana prikuplja ili po-kušava da prikupi obaveštenja, neće se smatrati da je angažo-van u špijunaži ako je pri tom u uniformi svojih oružanih sna-ga.

Zaštita lica kojasu učestvovala u

neprijateljstvima

Špijuni

206 STATUS BORACA I RATNIH ZAROBLJENIKA

3. Pripadnik oružanih snaga strane u sukobu koji prebiva na teri-toriji koju je okupirala protivnička strana i koji, u ime stranekojoj pripada, prikuplja ili pokušava da prikuplja obaveštenjaod vojnog značaja na toj teritoriji, neće se smatrati da se bavišpijunažom ukoliko to ne radi lažno se predstavljajući ili sve-sno i na tajni način. Dalje, takvo lice neće izgubiti pravo na sta-tus ratnog zarobljenika i neće biti tretirano kao špijun ukolikonije uhvaćeno dok se bavilo špijunažom.

4. Pripadnik oružanih snaga strane u sukobu koji ne prebiva na te-ritoriji koju je okupirala protivnička strana i koji se bavi špiju-nažom na toj teritoriji, neće izgubiti pravo na status ratnog zaro-bljenika i ne može biti tretiran kao špijun ukoliko nije uhvaćenpre nego što se pridružio oružanim snagama kojima pripada.

ČLAN 47.1. Plaćenik nema pravo da bude borac ili ratni zarobljenik.2. Plaćenik je svako lice koje:

a) je specijalno regrutovano lokalno ili u inostranstvu da bise borilo u oružanom sukobu;

b) stvarno direktno učestvuje u neprijateljstvima;c) motivisano je da učestvuje u neprijateljstvima uglavnom

sa željom za ličnom korišću i kome je, u stvari, obećana,od strane u sukobu ili u njeno ime, materijalna naknadaznatno veća od one koja je obećana ili plaćena borcimasličnog ranga ili funkcije u oružanim snagama te strane;

d) nije državljanin strane u sukobu niti ima prebivalište nateritoriji koju kontroliše strana u sukobu;

e) nije pripadnik oružanih snaga strane u sukobu; if) nije poslato od države koja nije strana u sukobu po zva-

ničnoj dužnosti kao pripadnik njenih oružanih snaga.

DEO IVCIVILNO STANOVNIŠTVO

ODELJAK IOPŠTA ZAŠTITA OD DEJSTVA NEPRIJATELJSTAVA

GLAVA IOSNOVNO PRAVILO I POLJE PRIMENE

ČLAN 48.Da bi obezbedile poštovanje i zaštitu civilnog stanovništva i civil-

nih objekata, strane u sukobu treba u svako doba da prave razliku

Plaćenici

Osnovnopravilo

207CIVILNO STANOVNIŠTVO

između civilnog stanovništva i boraca i između civilnih objekata i voj-nih objekata i da, shodno tome, usmere sve vojne operacije samo pro-tiv vojnih objekata.

ČLAN 49.1. Pod izrazom napadi podrazumevaju se akti nasilja protiv pro-

tivnika, bilo da su ofanzivni ili defanzivni.2. Odredbe ovog Protokola u pogledu napada primenjuju se na

sve napade, bez obzira na kojoj se teritoriji preduzimaju, uklju-čujući nacionalnu teritoriju koja pripada strani u sukobu, alikoja je pod kontrolom protivničke strane.

3. Odredbe ovog Odeljka primenjuju se na kopneno, vazdušno ilipomorsko ratovanje koje može pogoditi civilno stanovništvo,pojedince civile ili civilne objekte na kopnu. One se dalje prime-njuju na sve napade sa mora ili iz vazduha na objekte na kopnu,ali koji inače ne diraju u pravila međunarodnog prava koja seprimenjuju u oružanim sukobima na moru ili u vazduhu.

4. Odredbama ovog Odeljka dopunjuju se pravila o humanitarnojzaštiti sadržana u IV Konvenciji, naročito u Delu II te Konven-cije i u drugim međunarodnim sporazumima koji obavezujuVisoke strane ugovornice, kao i druga pravila međunarodnogprava koja se odnose na zaštitu civila ili civilnih objekata nakopnu, na moru ili u vazduhu protiv dejstava neprijatelja.

GLAVA IICIVILI I CIVILNO STANOVNIŠTVO

ČLAN 50.1. Civil je svako lice koje ne pripada jednoj od kategorija lica na-

vedenih u članu 4. A (1) (2) (3) i (6) III Konvencije i u članu 43.ovog Protokola. U slučaju sumnje da li je neko lice civil, to liceće se smatrati za civila.

2. Pod civilnim stanovništvom podrazumevaju se sva lica koja sucivili.

3. Prisustvo među civilnim stanovništvom lica koja nisu obu-hvaćena definicijom civila ne lišava stanovništvo njegovog ci-vilnog karaktera.

ČLAN 51.1. Civilno stanovništvo i pojedini civili uživaju opštu zaštitu od

opasnosti koje proističu iz vojnih operacija. Da bi se sprovela tazaštita, poštovaće se, u svakoj prilici, sledeća dodatna pravila,pored drugih primenjivih pravila međunarodnog prava.

Definicijanapada idomašajprimene

Definicija civilai civilnog

stanovništva

Zaštita civilnogstanovništva

208 CIVILI I CIVILNO STANOVNIŠTVO

2. Civilno stanovništvo kao takvo, kao i pojedini civili neće bitipredmet napada. Zabranjeni su akti ili pretnje nasiljem, kojimaje glavni cilj da šire teror među civilnim stanovništvom.

3. Civili će uživati zaštitu koja je predviđena u ovom Odeljkuukoliko ne uzimaju direktnog učešća u neprijateljstvima, odno-sno za vreme dok ne uzimaju direktnog učešća u neprijatelj-stvima.

4. Zabranjeni su napadi vršeni bez izbora ciljeva. Napadi bez iz-bora ciljeva su:

a) napadi koji nisu usmereni na određeni vojni objekt;b) napadi pri kojima se primenjuje metod ili koristi sredstvo

borbe koji ne mogu biti upravljeni na određeni vojniobjekt; ili

c) napadi prilikom kojih se primenjuje metod ili koristisredstvo borbe čije se dejstvo ne može ograničiti onakokako je to predviđeno ovim Protokolom;

te, prema tome, u svakom takvom slučaju napadi su takve pri-rode da pogađaju vojne objekte i civile i civilne objekte bez raz-likovanja.

5. Između ostalih, sledeće vrste napada smatraju se da su izvršenebez izbora ciljeva:

a) napad bombardovanjem bilo kojom metodom ili sred-stvima kojima se niz jasno određenih i različitih vojnihobjekata u nekom gradu, selu ili u drugoj zoni koja sadržisličnu koncentraciju civila i civilnih objekata tretira kaojedan vojni objekt; i

b) napad od kojeg se može očekivati da će izazvati usputnegubitke civilnih života, povrede civila, štete na civilnimobjektima ili kombinaciju ovih dejstava, koja bi bila ne-srazmerno velika u odnosu na konkretnu i neposrednuvojnu prednost koja se predviđa.

6. Napadi protiv civilnog stanovništva ili civila represalijama za-branjeni su.

7. Prisustvo ili pokreti civilnog stanovništva ili pojedinih civilaneće se koristiti da se izvesne tačke ili područja učine imunimod vojnih operacija, naročito ne kao pokušaj da se zaštite vojniobjekti od napada ili da se štite, favorizuju ili otežaju vojne ope-racije. Strane u sukobu neće usmeriti kretanja civilnog stanov-ništva ili pojedinih civila da bi pokušale da zaštite vojne objek-te od napada ili da štite vojne operacije.

8. Nijedna povreda ovih zabrana ne oslobađa strane u sukobu odnjihovih pravnih obaveza u pogledu civilnog stanovništva i ci-vila, uključujući obavezu preduzimanja mera predostrožnostipredviđenih u članu 57.

209CIVILI I CIVILNO STANOVNIŠTVO

GLAVA IIICIVILNI OBJEKTI

ČLAN 52.1. Civilni objekti ne smeju biti predmet napada ili represalija. Ci-

vilni objekti su svi objekti koji nisu vojni objekti definisani ustavu 2.

2. Napadi treba strogo da se ograniče na vojne objekte. Što se tičeobjekata, vojni objekti su ograničeni na one koji po svojoj pri-rodi, lokaciji, nameni ili korišćenju efikasno doprinose vojnojakciji, i čije potpuno ili delimično uništenje, zauzimanje ili ne-utralizacija u uslovima koji vladaju u to vreme pružaju od-ređenu vojnu prednost.

3. U slučaju da postoji sumnja da li se neki objekt, koji je normal-no namenjen za civilne svrhe, kao što su hram, kuća ili drugaprebivališta ili škola, koristi tako da daje efikasno doprinos voj-noj akciji, smatraće se da se ne koristi na taj način.

ČLAN 53.Ne dirajući u odredbe Haške konvencije za zaštitu kulturnih doba-

ra u slučaju oružanog sukoba od 14. maja 1954. godine i drugih odgo-varajućih međunarodnih instrumenata, zabranjeno je:

a) vršiti bilo kakav neprijateljski akt uperen protiv istorijskih spo-menika, umetničkih dela ili hramova koji sačinjavaju kulturnoili duhovno nasleđe naroda;

b) koristiti takve objekte za pomoć vojnim akcijama;c) da takvi objekti budu predmet represalija.

ČLAN 54.1. Iznurivanje stanovništva glađu kao metod ratovanja zabranje-

no je.2. Zabranjeno je napasti, uništiti, ukloniti ili učiniti nekorisnim

objekte neophodne da civilno stanovništvo preživi, kao što sunamirnice, poljoprivredne oblasti za proizvodnju hrane, žetva,živa stoka, instalacije za vodu za piće i zalihe i postrojenja zanavodnjavanje, sa izričitom namerom da se toga liši civilno sta-novništvo ili protivnička strana zbog vrednosti koju ti objektiimaju za njihov opstanak, bez obzira na motiv, bilo da bi se sta-novništvo iznurivalo glađu ili nagnalo da se iseli, bilo iz nekogdrugog motiva.

3. Zabrane iz stava 2. neće se primenjivati na one objekte koje ko-risti protivnička strana:

a) za održavanje samo članova njenih oružanih snaga; ilib) ako ne za održavanje, onda kao direktnu pomoć vojnoj

Opšta zaštitacivilnih

objekata

Zaštitakulturnihobjekata ihramova

Zaštitaobjekata

neophodnih dabi civilno

stanovništvoopstalo

210 CIVILNI OBJEKTI

akciji pod uslovom, međutim, da ni u kom slučaju protivtih objekata neće biti preduzete akcije za koje se možeočekivati da će ostaviti civilno stanovništvo sa neodgova-rajućom hranom ili vodom, što bi prouzrokovalo njego-vo gladovanje ili ga nagnalo na pokret.

4. Ovi objekti ne smeju biti predmet represalija.5. S obzirom na vitalne potrebe bilo koje strane u sukobu u od-

brani nacionalne teritorije od invazije, odstupanje od zabranasadržanih u stavu 2. može biti dozvoljeno strani u sukobu uokviru takve teritorije koja je pod njenom kontrolom kad tozahtevaju imperativne vojne potrebe.

ČLAN 55.1. U ratovanju se mora obratiti pažnja da se prirodna okolina

zaštiti od obimnog, dugotrajnog i ozbiljnog oštećenja. Ovazaštita obuhvata i zabranu korišćenja metoda ili sredstava rato-vanja čiji je cilj ili od kojih se može očekivati da prouzrokujutakvo oštećenje prirodne okoline i da time štete zdravlju ili op-stanku stanovništva.

2. Napadi na prirodnu okolinu represalijama zabranjeni su.

ČLAN 56.1. Građevine ili instalacije koje sadrže opasne sile, tj. brane, nasi-

pi i nuklearne elektrane za proizvodnju energije, ne smeju bitipredmet napada, čak ni tamo gde su to vojni objekti, ukoliko bitakav napad mogao prouzrokovati oslobađanje opasnih sila iprema tome i velike gubitke među civilnim stanovništvom.Drugi vojni objekti locirani kod ovih građevina ili instalacija iliu njihovoj blizini ne smeju biti predmet napada ako bi takavnapad mogao prouzrokovati oslobađanje opasnih sila izgrađevina ili instalacija i dovesti do teških gubitaka među civil-nim stanovništvom.

2. Posebna zaštita od napada predviđena u stavu 1. prestaje:a) kada su u pitanju brane ili nasipi, samo ako se koriste za

neku drugu a ne svoju normalnu namenu i kao redovnaznačajna i neposredna podrška vojnim operacijama i akoje takav napad jedini mogući način da se spreči takva po-drška vojnim operacijama i ako je takav napad jedini mo-gući način da se spreči takva podrška.

b) kada je u pitanju nuklearna centrala za proizvodnju elek-trične energije, samo ako ona, snabdevajući električnomenergijom daje redovnu, značajnu i neposrednu podrškuvojnim operacijama i ako je takav napad jedini mogućinačin da se spreči takva podrška;

Zaštitaprirodneokoline

Zaštitagrađevina iinstalacije kojesadrže opasnesile

211CIVILNI OBJEKTI

c) kada su u pitanju drugi vojni objekti locirani kod ovihgrađevina ili instalacija ili u njihovoj blizini, samo ako seoni koriste kao redovna, značajna i direktna podrška voj-nim operacijama i ako je takav napad jedini mogućinačin da se spreči takva podrška.

3. U svim slučajevima, civilno stanovništvo i pojedini civili će idalje imati svu zaštitu po međunarodnom pravu, uključujućizaštitu merama predostrožnosti predviđenim u članu 57. Uko-liko zaštita prestaje i neke od građevina, instalacija ili vojniobjekti navedeni u stavu 1. budu napadnuti, preduzeće će se svepraktične mere predostrožnosti da bi se izbeglo oslobađanjeopasnih sila.

4. Zabranjeno je da bilo koje građevine, instalacije ili vojni objek-ti pomenuti u stavu 1. budu predmet represalija.

5. Strane u sukobu nastojaće da izbegnu postavljanje vojnih obje-kata u blizini građevina ili instalacija pomenutih u stavu 1. Ipak,instalacije podignute samo u svrhu odbrane zaštićenih građevi-na ili instalacija od napada dopuštene su i neće same biti pred-met napada pod uslovom da se ne koriste u neprijateljske svrhe,osim za odbrambene akcije potrebne da se odgovori na napadena zaštićene građevine ili instalacije, i da je njihovo naoružanjeograničeno na oružje koje omogućuje samo da se odbije nepri-jateljska akcija protiv zaštićenih građevina ili instalacija.

6. Visoke strane ugovornice i strane u sukobu pozivaju se da za-ključe između sebe i druge sporazume da bi obezbedile dodat-nu zaštitu objekata koji sadrže opasne sile.

7. Da bi se olakšala identifikacija objekata zaštićenih ovim čla-nom, strane u sukobu ih mogu označiti specijalnim znakomkoji se sastoji od grupe od tri svetlonarandžasta kruga, posta-vljena na istoj osnovi, kako je određeno u članu 16. Priloga Iovog Protokola. Nepostojanje ovakve oznake ni u kom slučajune oslobađa stranu u sukobu njenih obaveza iz ovog člana.

GLAVA IVMERE PREDOSTROŽNOSTI

ČLAN 57.1. U sprovođenju vojnih operacija mora se stalno voditi računa o

tome da se poštede civilno stanovništvo, civili i civilni objekti.2. U vezi s napadima moraju se preduzeti sledeće mere:

a) oni koji planiraju ili odlučuju o napadu dužni su:I da preduzmu sve što je moguće da provere da objekti

koje će napasti nisu ni civili ni civilni objekti, i da ni-

Predostrožnostpri napadu

212 MERE PREDOSTROŽNOSTI

su obuhvaćeni posebnom zaštitom, već da su vojniobjekti u smislu stava 2. člana 52. i da odredbamaovog Protokola nije zabranjeno napadati ih;

II da preduzmu sve moguće mere predostrožnosti priizboru sredstava i metoda napada da bi se izbegli, i usvakom slučaju sveli na minimum, slučajni gubiciživota civila, povreda civila i oštećenje civilnih obje-kata;

III suzdržati se od odluke da se krene u bilo koji napadod koga se može očekivati da će prouzrokovati slučaj-ne gubitke života civila, povrede civila, oštećenje civil-nih objekata ili kombinaciju toga, koji bi bili nesra-zmerno veliki u odnosu na predviđenu konkretnu idirektnu vojnu prednost;

b) napad treba da bude anuliran ili prekinut ako postane ja-sno da cilj nije vojni ili da je obuhvaćen posebnom zašti-tom, ili da se može očekivati da će prouzrokovati slučaj-ne gubitke života civila, povrede civila, oštećenja civilnihobjekata, ili kombinaciju toga, koji bi bili nesrazmernoveliki u odnosu na predviđenu konkretnu i direktnu voj-nu prednost;

c) davanje unapred efikasnog upozorenja o napadu kojimože ugroziti civilno stanovništvo, osim ako okolnosti tone dopuštaju.

3. Kada je moguć izbor između nekoliko vojnih objekata, pričemu će se dobiti slična vojna prednost, odabraće se onaj objektkod koga se očekuje da će napad prouzrokovati najmanju opa-snost po živote civila i oštećenje civilnih objekata.

4. U vođenju vojnih operacija na moru ili u vazduhu svaka stra-na u sukobu mora, u skladu sa svojim pravima i dužnostima popravilima međunarodnog prava koja se primenjuju u oru-žanom sukobu, preduzeti sve razumne mere predostrožnostida bi se izbegli gubici života civila i oštećenje civilnih objekata.

5. Nijedna odredba ovog člana ne može se protumačiti tako daodobrava bilo kakav napad na civilno stanovništvo, civile ili ci-vilne objekte.

ČLAN 58.Strane u sukobu u najvećem mogućem stepenu dužne su da:a) ne dirajući u odredbe člana 49. IV Konvencije, nastoje da uklo-

ne civilno stanovništvo, pojedine civile i civilne objekte podnjihovom upravom iz okoline vojnih objekata;

b) izbegavaju lociranje vojnih objekata u okviru ili blizu gusto na-seljenih područja;

Predostrožnostprotivposledicanapada

213MERE PREDOSTROŽNOSTI

c) preduzmu ostale potrebne mere predostrožnosti da zaštite ci-vilno stanovništvo, pojedine civile i civilne objekte pod njiho-vom upravom od opasnosti koje proizilaze iz vojnih operacija.

GLAVA VMESTA I ZONE POD POSEBNOM ZAŠTITOM

ČLAN 59.1. Stranama u sukobu zabranjeno je da bilo kojim sredstvima na-

padaju nebranjena mesta.2. Odgovarajuće vlasti strane u sukobu mogu proglasiti kao ne-

branjeno mesto svako naseljeno mesto blizu, ili u zoni gde suoružane snage u dodiru, koje je otvoreno za okupaciju od pro-tivničke strane. Takvo mesto mora ispunjavati sledeće uslove:

a) svi borci, pokretno oružje i pokretna vojna oprema mo-raju biti evakuisani;

b) nepokretne vojne instalacije ili ustanove ne smeju se ni-kako koristiti za neprijateljstva;

c) vlasti ili stanovništvo ne smeju preduzimati nikakav ne-prijateljski akt;

d) ne smeju se preduzeti nikakve akcije za podršku vojnimoperacijama.

3. Prisustvo na ovom mestu lica posebno zaštićenih Konvencija-ma i ovim Protokolom, i policijskih snaga zadržanih isključivou cilju održavanja zakona i reda, nije u suprotnosti sa uslovimapostavljenim u stavu 2.

4. Izjava data na osnovu stava 2. upućuje se protivničkoj strani i unjoj treba da se definišu i što preciznije opišu granice nebranje-nog mesta. Strana u sukobu kojoj je upućena izjava treba da po-tvrdi prijem i da tretira to mesto kao nebranjeno mesto, osimako uslovi postavljeni u stavu 2. nisu stvarno ispunjeni, u komslučaju će o tome odmah obavestiti stranu koja je dala izjavu.Čak i ako uslovi postavljeni u stavu 2. nisu ispunjeni, mesto tre-ba i dalje da uživa zaštitu obezbeđenu drugim odredbama ovogProtokola i drugim pravilima međunarodnog prava koja se pri-menjuju u oružanom sukobu.

5. Strane u sukobu se mogu dogovoriti o ustanovljenju nebranje-nih mesta čak i ako takva mesta ne ispunjavaju uslove posta-vljene u stavu 2. Sporazumom treba da se definišu i što preci-znije opišu granice nebranjenog mesta; ako je to potrebno,može se utvrditi i način nadzora.

6. Strana koja kontroliše mesto koje je predmet takvog sporazu-ma mora ga označiti, koliko god je moguće, takvim znacima s

Nebranjenamesta

214 MESTA I ZONE POD POSEBNOM ZAŠTITOM

kojima će moći da se složi druga strana, koje treba istaći tamogde su jasno vidljivi, naročito na njegovim perimetrima i gra-nicama i na autoputevima.

7. Mesto gubi svoj status nebranjenog mesta kada prestane da is-punjava uslove postavljene u stavu 2. ili sporazumno, kako jenavedeno u stavu 5. U tom slučaju mesto će i dalje uživati zašti-tu predviđenu drugim odredbama ovog Protokola i drugimpravilima međunarodnog prava koja se primenjuju uoružanom sukobu.

ČLAN 60.1. Stranama u sukobu zabranjeno je da prošire svoje vojne opera-

cije na zone o kojima su se sporazumom dogovorile da imajustatus demilitarizovane zone, ukoliko je to u suprotnosti s od-redbama tog sporazuma.

2. Sporazum treba da bude izričit, može biti zaključen usmeno ilipismeno, direktno ili preko Sile zaštitnice ili bilo koje nepristra-sne humanitarne organizacije, i može da se sastoji od reci-pročnih i podudarnih izjava. Sporazum se može zaključiti u do-ba mira, kao i posle izbijanja neprijateljstava, i u njemu treba dase definišu i što je moguće preciznije opišu granice demilitari-zovane zone, a ako je to potrebno, i da se utvrdi način nadzora.

3. Predmet takvog sporazuma treba da bude normalno svaka zo-na koja ispunjava sledeće uslove:

a) svi borci, pokretno oružje i pokretna vojna oprema trebada budu evakuisani;

b) nikakve nepokretne vojne instalacije ili ustanove ne sme-ju se koristiti za akte neprijateljstva;

c) vlasti ili stanovništvo ne smeju preduzimati nikakav ne-prijateljski akt; i

d) svaka aktivnost vezana za vojne napore mora prestati.Strane u sukobu treba da se sporazumeju o tumačenju uslovapostavljenog u podtački (d) i o licima koja se mogu primiti udemilitarizovanu zonu pored onih koja su pomenuta u stavu 4.

4. Prisustvo u ovoj zoni lica posebno zaštićenih Konvencijama iovim Protokolom i policijskih snaga zadržanih isključivo u ci-lju održavanja zakona i reda, nije u suprotnosti sa uslovima po-stavljenim u stavu 3.

5. Strana koja kontroliše takvu zonu mora je označiti, koliko godje to moguće, takvim znacima s kojima će moći da se složi dru-ga strana, koje treba istaći tamo gde su jasno vidljivi, naročitona njenim perimetrima i granicama i na autoputevima.

6. Ako se borba primakne blizu demilitarizovane zone, i ako sestrane u sukobu tako sporazumeju, nijedna od njih ne može da

Demilitarizovanezone

215MESTA I ZONE POD POSEBNOM ZAŠTITOM

koristi tu zonu za svrhe vezane za vođenje vojnih operacija ilijednostrano ukinuti njen status.

7. Ako jedna strana u sukobu učini materijalnu povredu odreda-ba st. 3. ili 6. druga strana će biti oslobođena svojih obaveza izsporazuma kojim se zoni daje status demilitarizovane zone. Utom slučaju zona gubi svoj status, ali će i dalje uživati zaštituobezbeđenu drugim odredbama ovog Protokola i drugim pra-vilima međunarodnog prava koja se primenjuju u oružanomsukobu.

GLAVA VICIVILNA ZAŠTITA

ČLAN 61.U smislu ovog Protokola:a) pod izrazom civilna zaštita podrazumeva se vršenje nekih ili

svih niže navedenih humanitarnih aktivnosti s ciljem da se ci-vilno stanovništvo zaštiti od opasnosti od neprijateljstava ilinesreće i da mu se pomogne da savlada njihovo neposrednodejstvo, kao i da se obezbede uslovi potrebni za njegov opsta-nak. Ti zadaci su sledeći:

I služba uzbune;II evakuacija;III stavljanje na raspolaganje i organizovanje skloništa;IV primena mera zamračenja;V spasavanje;VI sanitetska služba, uključujući prvu pomoć i versku po-

moć;VII borba protiv požara;VIII otkrivanje i označavanje opasnih zona;IX dekontaminacija i druge slične mere zaštite;X pružanje hitnog smeštaja i snabdevanja;XI hitna pomoć u uspostavljanju i održavanju reda u po-

stradalim zonama;XII hitno uspostavljanje neophodnih službi od javnog in-

teresa;XIII hitno sahranjivanje;XIV pomoć u očuvanju dobara bitnih za opstanak;XV dopunske aktivnosti potrebne za vršenje bilo kojih na-

pred navedenih zadataka, uključujući, ali ne ogra-ničavajući se, na planiranje i organizaciju.

b) pod izrazom organizacije civilne zaštite podrazumevaju se oneustanove i druge jedinice koje je nadležni organ strane u suko-

Definicija ipolje primene

216 CIVILNA ZAŠTITA

bu organizovao ili ovlastio da vrše bilo koji od zadataka nave-denih u podtački (a) i koje su isključivo namenjene i koriste seza te zadatke;

c) pod izrazom osoblje organizacija civilne zaštite podrazumevajuse lica koja je strana u sukobu odredila isključivo za vršenje za-dataka navedenih u podtački (a), uključujući i osoblje koje jenadležni organ te strane odredio isključivo za upravljanje timorganizacijama;

d) pod izrazom materijal organizacija civilne zaštite podrazume-vaju se oprema, snabdevanje i sredstva transporta koje ove or-ganizacije koriste za vršenje zadataka navedenih u podtački (a).

ČLAN 62.1. Civilne organizacije civilne zaštite i njihovo osoblje biće pošto-

vani i zaštićeni u skladu s odredbama ovog Protokola, naročitoodredbama ovog Odeljka. One imaju pravo da vrše zadatke ci-vilne zaštite, osim u slučaju imperativnih vojnih potreba.

2. Odredbe stava 1. primenjuju se, takođe, na civile koji, iako nisučlanovi organizacija civilne zaštite, odgovore na apel nadležnihvlasti i vrše zadatke civilne zaštite pod njihovom kontrolom.

3. Zgrade i materijal koji se koriste za ciljeve civilne zaštite i sklo-ništa namenjena civilnom stanovništvu obuhvaćeni su članom52. Predmeti koji se koriste za ciljeve civilne zaštite ne mogu bi-ti uništeni ili izuzeti od svoje namene, osim ukoliko to ne učinistrana kojoj pripadaju.

ČLAN 63.1. Na okupiranim teritorijama organizacije civilne zaštite dobiće

od vlasti olakšice koje su potrebne za vršenje njihovih zadata-ka. Ni pod kojim okolnostima njihovo osoblje neće biti primo-rano da obavlja aktivnosti koje bi ometale pravilno vršenje tihzadataka. Okupirajuća sila ne može menjati strukturu ili oso-blje tih organizacija na način koji bi mogao ugroziti efikasnovršenje njihove misije. Od ovih organizacija neće se tražiti dadaju prvenstvo građanima ili interesima te Sile.

2. Okupirajuća sila ne može naterati, prinuditi ili navesti civilneorganizacije civilne zaštite da vrše svoje zadatke na bilo kojinačin koji je štetan za interes civilnog stanovništva.

3. Okupirajuća sila može razoružati osoblje civilne zaštite iz raz-loga bezbednosti.

4. Okupirajuća sila ne može odvratiti od pravilne upotrebe nitirekvirirati zgrade ili materijal koji pripada ili koji koriste orga-nizacije civilne zaštite ako bi to odvraćanje ili rekvizicija bilištetni po civilno stanovništvo.

Opšta zaštita

Civilna zaštitana okupiranimteritorijama

217CIVILNA ZAŠTITA

5. Okupirajuća sila može rekvirirati ili izmeniti namenu tih sred-stava pod uslovom da se poštuje opšte pravilo iz stava 4. i da suispunjeni sledeći posebni uslovi:

a) da su zgrade ili materijal potrebni za druge potrebe civil-nog stanovništva;

b) da rekvizicija ili izmena namene traje samo dok postojitakva potreba.

6. Okupirajuća sila ne može izmeniti namenu niti rekvirirati sklo-ništa koja su predviđena za upotrebu od strane civilnog stanov-ništva ili za potrebe takvog stanovništva.

ČLAN 64.1. Članovi 62, 63, 65. i 66. takođe se primenjuju na osoblje i mate-

rijal civilnih organizacija civilne zaštite neutralnih i drugihdržava koje nisu strane u sukobu, koje obavljaju zadatke civil-ne zaštite navedene u članu 61. na teritoriji jedne strane u su-kobu, uz saglasnost i pod kontrolom te strane. Notifikacija o ta-kvoj pomoći zainteresovanoj protivničkoj strani izvršiće se štoje moguće pre. Ni pod kojim okolnostima takva aktivnost nećese smatrati kao mešanje u sukob. Ova aktivnost će, međutim,biti vršena, vodeći u punoj meri računa o interesima bezbedno-sti zainteresovanih strana u sukobu.

2. Strane u sukobu, koje primaju pomoć o kojoj je reč u stavu 1, iVisoke strane ugovornice koje daju pomoć treba da olakšajumeđunarodnu koordinaciju takvih akcija civilne zaštite kad zato postoje razlozi. U tom slučaju odredbe ove Glave primenju-ju se na odgovarajuće međunarodne organizacije.

3. Na okupiranim teritorijama, Okupirajuća sila može isključiti iliograničiti aktivnost civilnih organizacija civilne zaštite neutral-nih ili drugih država koje nisu strane u sukobu i međunarod-nih koordinirajućih organizacija samo ako može da obezbediodgovarajuće izvršavanje zadataka civilne zaštite iz sopstvenihsredstava ili sredstava okupirane teritorije.

ČLAN 65.1. Zaštita na koju imaju pravo civilne organizacije civilne zaštite,

njihovo osoblje, zgrade, skloništa i materijal može prestati sa-mo ako se izvrše ili se koriste za izvršenje radnje štetne po ne-prijatelja, koje su izvan okvira njihovih zadataka. Međutim,zaštita može prestati samo posle upućivanja opomene kojomje, kad god je moguće, ostavljen razuman rok i tek pošto taopomena ostane bez dejstva.

2. Neće se smatrati kao radnje štetne po neprijatelja:a) ako se zadaci civilne zaštite vrše pod upravom ili kontro-

lom vojnih vlasti;

Civilneorganizacije

civilne zaštiteneutralnih ili

drugih državakoje nisu strane

u sukobu imeđunarodnih

koordinirajućihorganizacija

Prestanakzaštite


b) ako civilno osoblje zaštite sarađuje sa vojnim osobljem uvršenju zadatka civilne zaštite ili ako su vojna lica prido-data organizacijama civilne zaštite;

c) ako vršenje zadataka civilne zaštite može usputno da ko-risti vojnim žrtvama, naročito onima koje su onesposo-bljene za borbu.

3. Takođe se neće smatrati kao radnje štetne po neprijatelja akocivilno osoblje civilne zaštite nosi lako lično oružje za održava-nje reda ili za samoodbranu. Međutim, u područjima na koji-ma se vodi kopnena borba ili se očekuje da će se voditi, straneu sukobu preduzeće odgovarajuće mere da ograniče ovo oružjena ručno, kao što su pištolji i revolveri, kako bi time pomogleda se razlikuje osoblje civilne zaštite od boraca. Iako osoblje ci-vilne zaštite nosi drugo lako lično oružje u tim zonama, ono ćeipak biti poštovano i zaštićeno čim bude prepoznato kao takvo.

4. Činjenica da su civilne organizacije civilne zaštite organizova-ne po vojnom uzoru i obavezna služba u njima ne lišava ihzaštite koju daje ova Glava.

ČLAN 66.1. Svaka strana u sukobu nastojaće da obezbedi da se njene orga-

nizacije civilne zaštite, njihovo osoblje, zgrade i materijal moguidentifikovati dok su isključivo angažovani na vršenju zadatkacivilne zaštite. Skloništa koja su obezbeđena za civilno stanov-ništvo identifikovaće se na sličan način.

2. Svaka strana u sukobu će nastojati da usvoji i primenjuje meto-de i postupke koji će omogućiti da se raspoznaju civilna sklo-ništa i osoblje, zgrade i materijal civilne zaštite, koji nose među-narodni znak raspoznavanja civilne zaštite.

3. Na okupiranim teritorijama i na područjima na kojima se vodeborbe ili se očekuje da se mogu voditi, civilno osoblje civilne zašti-te biće identifikovano pomoću međunarodnog znaka raspoznava-nja civilne zaštite i ličnom kartom koja potvrđuje njihov status.

4. Međunarodni znak raspoznavanja civilne zaštite je ravnokrakiplavi trougao na narandžastom polju kad se upotrebljava zazaštitu organizacija civilne zaštite, njihovog osoblja, zgrada imaterijala i za civilna skloništa.

5. Pored znaka raspoznavanja, strane u sukobu mogu se složiti oupotrebi signala za raspoznavanje koji služe za identifikacijucivilne zaštite.

6. Primena odredaba st. 1. do 4. regulisana je Glavom V Priloga Iuz ovaj Protokol.

7. U vreme mira, znak opisan u stavu 4. može, uz saglasnost nad-ležnih nacionalnih vlasti, biti korišćen za identifikovanje civil-ne zaštite.

Obeležavanje

219CIVILNA ZAŠTITA

8. Visoke strane ugovornice i strane u sukobu preduzimaće merepotrebne da se kontroliše korišćenje međunarodnog znaka ras-poznavanja civilne zaštite i da se spreče i suzbiju sve njegovezloupotrebe.

9. Identifikacija sanitetskog i verskog osoblja civilne zaštite, sani-tetskih jedinica i sanitetskih transporta regulisana je članom18.

ČLAN 67.1. Pripadnici oružanih snaga i vojne jedinice dodeljene organiza-

cijama civilne zaštite biće poštovane i zaštićene pod uslovom:a) da su to osoblje i te jedinice stalno određeni i isključivo se

bave vršenjem bilo kojih od zadataka navedenih u članu61. ovog Protokola;

b) da to osoblje, ako je tako određeno, ne vrši nikakve dru-ge vojne dužnosti za vreme sukoba;

c) da se to osoblje jasno razlikuje od drugih pripadnikaoružanih snaga isticanjem, na vidljiv način, međunarod-nog znaka raspoznavanja civilne zaštite koji treba da ješto veći, zavisno od okolnosti, i da je takvo osoblje snab-deveno ličnom kartom predviđenom u Glavi V Priloga Iuz ovaj Protokol, koja potvrđuje njegov status;

d) da su to osoblje i te jedinice snabdevene samo lakim lič-nim oružjem za održavanje reda i za samoodbranu. Od-redbe člana 65. stav 3. ovog Protokola takođe se prime-njuju u ovom slučaju;

e) da to osoblje ne učestvuje direktno u neprijateljstvima ida van svojih zadataka civilne zaštite ne vrši, ili se ne ko-risti za vršenje radnji štetnih po protivničku stranu;

f) da to osoblje i te jedinice vrše svoje zadatke civilne zašti-te samo u okviru nacionalne teritorije svoje strane.

Nepoštovanje uslova iznetih u (e) od strane bilo kog pripad-nika oružanih snaga za koga su obavezni uslovi propisani u(a) i (b) je zabranjeno.

2. Članovi vojnog osoblja koji služe u okviru organizacija civilnezaštite postaju ratni zarobljenici ako se nađu u vlasti protiv-ničke strane. Na okupiranim teritorijama oni mogu, ali samo uinteresu civilnog stanovništva te teritorije, biti upotrebljeni zazadatke civilne zaštite ukoliko je to potrebno, pod uslovom dase dobrovoljno jave za takve zadatke ako je taj rad opasan.

3. Zgrade i krupniji delovi opreme i sredstava transportnih voj-nih jedinica dodeljenih jedinicama civilne zaštite biće jasnooznačeni međunarodnim znakom raspoznavanja civilne zašti-te. Ovaj znak će biti što je moguće veći.

Pripadnicioružanih snagai vojne jedinice

dodeljeneorganizacijama

civilne zaštite


4. Materijal i zgrade vojnih jedinica stalno dodeljenih organizaci-jama civilne zaštite i isključivo namenjenih vršenju zadataka ci-vilne zaštite ostaće podložni zakonima rata ako padnu u rukeprotivničkoj strani. Ne može biti izmenjena njihova namenakorišćenja za ciljeve civilne zaštite sve dok je to potrebno završenje zadataka civilne zaštite, osim u slučaju imperativnihvojnih potreba i ako su prethodno preduzete mere da se na od-govarajući način zadovolje potrebe civilnog stanovništva.

ODELJAK IIPOMOĆ U KORIST CIVILNOG STANOVNIŠTVA

ČLAN 68.Odredbe ovog Odeljka primenjuju se na civilno stanovništvo kako

je definisano u ovom Protokolu i predstavljaju dopunu čl. 23, 55, 59,60, 61. i 62. i ostalih odgovarajućih odredaba IV Konvencije.

ČLAN 69.1. Pored dužnosti specifikovanih u članu 55. IV Konvencije, koje

se odnose na snabdevanje hranom i lekovima, Okupirajuća si-la će u punom obimu sredstava kojima raspolaže i bez bilo ka-kve nepovoljne razlike, obezbediti takođe snabdevanjeodećom, posteljnim rubljem, sredstvima za zaklon i ostalimpredmetima snabdevanja potrebnim za život civilnog stanov-ništva na okupiranoj teritoriji i predmetima potrebnim za ver-ske obrede.

2. Akcije pomoći u korist civilnog stanovništva na okupiranim te-ritorijama regulisane su čl. 59, 60, 61, 62, 108, 109, 110. i 111. IVKonvencije i članom 71. ovog Protokola i biće sprovedene bezodlaganja.

ČLAN 70.1. Ako civilno stanovništvo na bilo kojoj teritoriji koja je pod

kontrolom strane u sukobu, izuzev na okupiranoj teritoriji, ni-je odgovarajuće snabdeveno materijalom i namirnicama kaošto je navedeno u članu 69. preduzeće se akcije pomoći koje suhumanitarnog i nepristrasnog karaktera i koje se sprovode bezikakve nepovoljne razlike, pod rezervom sporazuma postignu-tog između strana zainteresovanih za takve akcije pomoći. Po-nude za takvu pomoć neće se smatrati kao mešanje u oružanisukob ili kao neprijateljski čin. Kod raspodele pošiljaka po-moći, prioritet će se davati licima kao što su deca, trudnice,žene na porođaju, majke dojilje, koja, prema IV Konvenciji ili

Polje primene

Osnovnepotrebe uokupiranimteritorijama

Akcije pomoći

221POMOĆ U KORIST CIVILNOG STANOVNIŠTVA

ovom Protokolu, treba da imaju povlašćen tretman ili posebnuzaštitu.

2. Strane u sukobu i svaka Visoka strana ugovornica će odobriti iolakšati brz i neometan prolaz svih pošiljki pomoći, opreme iosoblja kako je predviđeno u ovom Odeljku, čak i kada je takvapomoć namenjena civilnom stanovništvu protivničke strane.

3. Strane u sukobu i svaka Visoka strana ugovornica koja odobriprolaz pošiljki pomoći, opreme i osoblja u skladu sa stavom 2:

a) imaju pravo da propišu tehničke aranžmane, uključujućii pregled, pod kojima se takav prolaz odobrava;

b) mogu usloviti davanje dozvole time da se raspodela po-moći vrši pod lokalnim nadzorom Sile zaštitnice;

c) neće ni na koji način skrenuti pošiljke pomoći od cilja zakoji su namenjene, niti će zadržavati njihovo slanje, izu-zev u slučajevima hitne potrebe u interesu civilnog sta-novništva koje je u pitanju.

4. Strane u sukobu će štititi pošiljke pomoći i olakšati njihovu br-zu raspodelu.

5. Strane u sukobu i svaka Visoka strana ugovornica, koje su u pi-tanju, podsticaće i olakšavaće efikasnu međunarodnu koordi-naciju akcija pomoći o kojima je reč u stavu 1.

ČLAN 71.1. Tamo gde je potrebno, osoblje za pružanje pomoći može pred-

stavljati deo pomoći koja se pruža svakom akcijom pomoći, na-ročito kod transporta i raspodele pošiljaka pomoći; učešće togosoblja je uslovljeno dobijanjem saglasnosti strane na čijoj ćeteritoriji ono vršiti svoje dužnosti.

2. To osoblje biće poštovano i zaštićeno.3. Svaka strana koja prima pošiljke pomoći pomagaće, u naj-

većem praktično mogućem obimu, osoblju za pružanje pomoćinavedenom u stavu 1. u vršenju njegove misije pomoći. Jedinou slučaju imperativnih vojnih potreba, aktivnosti osoblja zapružanje pomoći mogu biti ograničene ili kretanje tog osobljaprivremeno ograničeno.

4. Ni pod kojim okolnostima osoblje za pružanje pomoći ne smeprekoračiti granice svoje misije po ovom Protokolu. Ono po-sebno mora imati u vidu zahteve bezbednosti strane na čijoj te-ritoriji vrši svoje dužnosti. Misija člana osoblja koji ne poštujuove uslove može biti obustavljena.

Osoblje kojeučestvuje u

akcijamapomoći

222 POMOĆ U KORIST CIVILNOG STANOVNIŠTVA

ODELJAK IIIPOSTUPAK S LICIMA U VLASTI STRANE U SUKOBU

GLAVA IPOLJE PRIMENE I ZAŠTITA LICA I STVARI

ČLAN 72.Odredbe ovog odeljka su dopuna pravila koja se odnose na huma-

nitarnu zaštitu civila i civilnih predmeta koji su u vlasti strane u suko-bu, sadržanih u IV Konvenciji, naročito u Delu I i III, kao i drugih pri-menjivih pravila međunarodnog prava koja se odnose na zaštituosnovnih prava čoveka za vreme međunarodnog oružanog sukoba.

ČLAN 73.Lica koja su se, pre početka neprijateljstva, smatrala kao lica bez

državljanstva, ili kao izbeglice u skladu sa odgovarajućim međunarod-nim instrumentima koje su prihvatile strane koje su u pitanju, ili u skla-du s nacionalnim zakonodavstvom države u koju su izbegla ili državeu kojoj borave, smatraće se za lica pod zaštitom u smislu Dela I i III IVKonvencije, u svim okolnostima i bez ikakve nepovoljne razlike.

ČLAN 74.Visoke strane ugovornice i strane u sukobu će na svaki mogući

način olakšati ponovo okupljanje porodica koje su rasturene zbogoružanih sukoba i podsticaće naročito rad humanitarnih organizacijaangažovanih na ovom zadatku, u skladu sa odredbama Konvencije iovog Protokola u skladu sa svojim propisima o bezbednosti.

ČLAN 75.1. Ukoliko su pogođena situacijom navedenom u članu 1. ovog

Protokola, sa licima koja su u vlasti strane u sukobu i koja neuživaju povoljniji tretman u skladu sa Konvencijama ili ovimProtokolom postupaće se humano u svim prilikama i ona ćeuživati, kao minimum, zaštitu koja je predviđena ovim članom,bez ikakve nepovoljne razlike koja bi se zasnivala na rasi, boji,polu, jeziku, veri ili ubeđenju, političkom ili drugom mišljenju,nacionalnom ili socijalnom poreklu, bogatstvu, rođenju ili dru-gom statusu, ili bilo kojem drugom sličnom kriterijumu. Svakastrana će poštovati ličnost, čast ubeđenja i verske obrede svihtakvih lica.

2. Sledeća dela jesu i ostaju zabranjena u svako doba i na svakommestu, bilo da su ih učinili civilni ili vojni predstavnici;

a) nasilje nad životom, zdravljem ili fizičkim ili mentalnimblagostanjem ljudi, naročito:

Polje primene

Izbeglice i licabezdržavljanstva

Ponovookupljanjerasturenihporodica

Osnovnegarantije

223POSTUPAK S LICIMA U VLASTI STRANE U SUKOBU

I ubistvo;II mučenje svake vrste, fizičko ili mentalno;III telesna kazna;IV sakaćenje;

b) vređanje ljudskog dostojanstva, naročito ponižavajući idegradirajući postupak, prinudna prostitucija i svaki ob-lik nedoličnog napada;

c) uzimanje talaca;d) kolektivne kazne; ie) pretnje izvršenjem bilo kojeg od gore pomenutih dela.

3. Svako lice koje je uhapšeno, pritvoreno ili internirano zbog ak-cija u vezi sa oružanim sukobom, biće obavešteno odmah, najeziku koji razume, o razlozima iz kojih su te mere preduzete.Izuzev u slučajevima hapšenja ili pritvora zbog kažnjivih dela,takva lica će biti puštena u najkraćem mogućem roku, a u sva-kom slučaju čim prestanu da postoje okolnosti koje opravdava-ju hapšenje, pritvor ili internaciju.

4. Izricanje bilo kakve presude i izvršenje bilo kakve kazne nad li-cem za koje se utvrdi da je krivo za krivično delo u vezi s oru-žanim sukobom može se izvršiti samo po presudi koju je izrekaonepristrasan i redovno ustanovljen sud, koji poštuje opšte pri-znate principe redovnog sudskog postupka, koji sadrži sledeće:

a) postupkom će se obezbediti da optuženi bez odlaganjabude obavešten o detaljima povrede koju je navodnoučinio, i obezbediće se optuženom pre i za vreme suđen-ja sva potrebna prava i sredstva odbrane;

b) niko ne može biti proglašen krivim za povredu osim nabazi lične krivične odgovornosti;

c) niko ne može biti optužen ili osuđen za krivično delo zabilo koju radnju ili propust koji ne predstavljaju krivičnodelo prema nacionalnom ili međunarodnom zakonu podkoji je on potpadao u momentu učinjenog dela; ne možese izreći teža kazna od kazne koja je bila primenljiva uvreme kada je krivično delo bilo izvršeno, ako posle iz-vršene povrede, zakon predvidi lakšu kaznu, prekršilac ćese time koristiti;

d) svako ko je optužen za povredu smatraće se nevinim dokse ne dokaže krivica u skladu sa zakonom;

e) svako ko je optužen za povredu imaće pravo da prisu-stvuje svom suđenju;

f) niko neće biti prisiljen da svedoči protiv sebe ili da priznakrivicu;

g) svako ko je optužen za povredu imaće pravo da ispita, ilida traži da se ispitaju svedoci protiv njega i da obezbedi

224 POLJE PRIMENE I ZAŠTITA LICA I STVARI

prisustvo i ispitivanje svedoka koji svedoče u njegovu ko-rist, pod istim uslovima kao i svedoci protiv njega;

h) niko neće biti progonjen ili kažnjen od iste strane za po-vredu za koju je konačna presuda već doneta, bilo da jeoslobođen krivice ili da je osuđen po istom zakonu i sud-skom postupku;

i) svako ko je progonjen ima pravo da traži da se presudajavno objavi; i

j) lice koje je osuđeno biće prilikom donošenja presudeobavešteno o pravnim i drugim lekovima i o rokovimado kojih se oni mogu koristiti.

5. Žene čija je sloboda ograničena iz razloga u vezi sa oružanimsukobom, biće držane u odeljenjima odvojeno od odeljenja zamuškarce. One će biti pod neposrednim nadzorom žena. Me-đutim, u slučajevima kada su porodice pritvorene ili internira-ne, one će – kad god je to moguće – biti držane na istom mestui smeštene kao porodične zajednice.

6. Lica koja su uhapšena, pritvorena ili internirana iz razloga u ve-zi sa oružanim sukobom uživaće zaštitu kao što je predviđenou ovom članu, do konačnog puštanja, repatrijacije ili ponovnognastanjenja, čak i posle završetka oružanih sukoba.

7. Da bi se izbegla svaka sumnja u vezi sa gonjenjem lica op-tuženih za ratne zločine ili zločine protiv čovečnosti i suđenjetim licima primeniće se sledeći principi:

a) lica koja su optužena za takve zločine biće podvrgnutagonjenju i suđenju u skladu s primenljivim propisimameđunarodnog prava; i

b) sva lica koja ne uživaju povoljniji tretman u skladu sKonvencijama ili ovim Protokolom imaće pravo na tret-man koji je predviđen ovim članom, bez obzira na to dali zločini za koje su optužena predstavljaju ili ne predsta-vljaju teške povrede Konvencija ili ovog Protokola.

8. Nijedna odredba ovog člana ne može se tumačiti tako da ogra-ničava ili krši bilo koje druge povoljnije odredbe koje pružajuveću zaštitu, po bilo kojim primenljivim pravilima međuna-rodnog prava, za lica iz stava 1.

GLAVA IIMERE U KORIST ŽENA I DECE

ČLAN 76.1. Sa ženama će se postupati sa posebnim obzirima i one će biti

zaštićene naročito protiv silovanja, prinudne prostitucije i sva-kog drugog oblika nedoličnog napada.

Zaštita žena

225MERE U KORIST ŽENA I DECE

2. Trudnice i majke sa malom decom koja zavise od njih, a koje suuhapšene, pritvorene ili internirane iz razloga u vezi s oru-žanim sukobima uživaće najveći prioritet kod razmatranja nji-hovih slučajeva.

3. Strane u sukobu će u najvećoj mogućoj meri nastojati da izbeg-nu izricanje smrtne kazne za povrede u vezi s oružanim suko-bom nad trudnicama ili majkama s malom decom koja zaviseod njih. Smrtna kazna za takve povrede neće se izvršiti nad ta-kvim ženama.

ČLAN 77.1. Prema deci će se postupati s posebnim obzirima i biće zaštiće-

na protiv svakog oblika nedoličnog napada. Strane u sukobu ćese o njima brinuti i pružiti im pomoć koja im je potrebna, bilozbog njihovog doba, bilo iz drugih razloga.

2. Strane u sukobu će preduzeti sve moguće mere da deca koja ni-su navršila 15 godina ne učestvuju direktno u neprijateljstvimai one će se, naročito, uzdržavati od njihovog regrutovanja usvoje oružane snage. Prilikom regrutovanja lica koja su navršila15 godina ali nisu navršila 18 godina života, strane u sukobu ćenastojati da daju prioritet onima koji su najstariji.

3. Ako, u izuzetnim slučajevima, uprkos odredbama iz stava 2. de-ca koja nisu navršila 15 godina učestvuju direktno u neprijatelj-stvima i nađu se u vlasti protivničke strane, ona će i dalje uživa-ti posebnu zaštitu koju pruža ovaj član, bez obzira na to da li suili nisu ratni zarobljenici.

4. Ako budu uhapšena, pritvorena ili internirana iz razloga u vezis oružanim sukobom, deca će biti smeštena u posebna odelje-nja odvojena od odeljenja za odrasle, izuzev u slučajevima ka-da su porodice smeštene kao porodične zajednice, kao što jepredviđeno članom 75. stav 5.

5. Smrtna kazna za povredu u vezi s oružanim sukobom neće seizvršavati nad licima koja nisu navršila 18 godina života u vre-me kada je izvršena povreda.

ČLAN 78.1. Nijedna strana u sukobu neće preuzeti evakuaciju dece u stra-

nu zemlju izuzev sopstvenih građana osim ako je reč o privre-menoj evakuaciji kada to zahtevaju zdravstveni razlozi ili raz-lozi lečenja dece ili, izuzev na okupiranoj teritoriji, iz razloganjihove bezbednosti. Ako se roditelji ili zakonski staratelji mo-gu pronaći, za evakuaciju dece biće potrebna njihova pismenasaglasnost. Ako se takve osobe ne mogu pronaći, za evakuacijuće biti potrebna pismena saglasnost lica koja su po zakonu ili

Zaštita dece

Evakuacija dece

226 MERE U KORIST ŽENA I DECE

običaju prvenstveno odgovorna za brigu o deci. Svaku takvuevakuaciju će nadzirati Sila zaštitnica uz saglasnost zaintereso-vanih strana – strane koja preduzima evakuaciju, strane kojaprima decu i svih strana čiji se građani evakuišu, u svakomslučaju sve strane u sukobu preduzeće sve moguće mere predo-strožnosti kako bi se izbeglo da evakuacija bude ugrožena.

2. Kad god dođe do evakuacije shodno stavu 1, obezbediće se vas-pitanje svakom detetu, uključujući i njegovo versko i moralnovaspitanje, onako kako to roditelji žele s najvećim mogućimkontinuitetom dok se ono ne vrati.

3. Da bi se olakšao povratak dece evakuisane shodno ovom članusvojim porodicama u zemlji, vlasti strane koja organizuje eva-kuaciju i, kad je to pogodno, vlasti zemlje koja prima ustano-viće za svako dete karton sa fotografijom, koji će poslati Cen-tralnoj agenciji za traženje Međunarodnog komiteta Crvenogkrsta. Svaki karton će sadržati, kad god je moguće i kad to nepovlači nikakav rizik ili štetu po dete, sledeće informacije:

a) prezime(na) deteta;b) pravo ime(na) deteta;c) pol deteta;d) mesto i datum rođenja (ili ako taj datum nije poznat pri-

bližne godine života);e) puno očevo ime;f) majčino puno ime i njeno devojačko prezime;g) dečji najbliži rođaci;h) nacionalnost deteta;i) maternji jezik deteta i svi drugi jezici koje ono govori;j) adresa porodice deteta;k) bilo koji broj za identifikaciju deteta;l) zdravstveno stanje deteta;m) krvnu grupu deteta;n) svaki osobeni znak;o) datum kada je i mesto gde je dete nađeno;p) datum kada je i mesto odakle je dete napustilo zemlju;q) veroispovest deteta, ukoliko je ima;r) sadašnju adresu deteta u zemlji koja ga je primila;s) u slučaju da dete umre pre svog povratka, datum, mesto i

okolnosti smrti i mesto sahrane.

227MERE U KORIST ŽENA I DECE

GLAVA IIINOVINARI

ČLAN 79.1. Novinari angažovani u opasnim profesionalnim misijama u

područjima oružanih sukoba smatraće se civilima u smislu čla-na 50. stav 1.

2. Oni će biti zaštićeni prema Konvencijama i ovom Protokolu,pod uslovom da ne preduzmu nikakvu akciju koja bi naškodi-la njihovom statusu civila, i bez uticaja na pravo ratnih dopisni-ka, akreditovanih pri oružanim snagama, na uživanje statusapredviđenog u članu 4. A (4) III Konvencije.

3. Oni mogu dobiti ličnu kartu sličnu modelu u Prilogu II ovogProtokola. Ova karta, koju će izdati vlada čiji je novinargrađanin ili na čijoj teritoriji prebiva, ili u kojoj ga zapošljava,potvrdiće njegov status novinara.

DEO VIZVRŠENJE KONVENCIJA I OVOG PROTOKOLA


ČLAN 80.1. Visoke strane ugovornice i strane u sukobu će bez odlaganja

preduzeti sve mere potrebne za izvršenje svojih obaveza poKonvencijama i ovom Protokolu.

2. Visoke strane ugovornice i strane u sukobu izdaće naređenja iuputstva da bi obezbedile poštovanje Konvencija i ovog Proto-kola i nadziraće njihovo izvršenje.

ČLAN 81.1. Strane u sukobu će pružiti Međunarodnom komitetu Crvenog

krsta sve olakšice u okviru svojih ovlašćenja, da bi mu omo-gućile da izvršava humanitarne funkcije koje su mu povereneKonvencijama i ovim Protokolom u cilju obezbeđenja zaštite ipomoći žrtvama sukoba; Međunarodni komitet Crvenog krstamože takođe preduzimati sve druge humanitarne akcije u ko-rist ovih žrtava pod uslovom da dobije saglasnost odnosnihstrana u sukobu.

2. Strane u sukobu će pružiti svojim odgovarajućim organizacija-ma Crvenog krsta (Crvenog polumeseca, Crvenog lava i sunca)olakšice koje su potrebne za izvršavanje njihovih humanitarnih

Mere za zaštitunovinara

Mere zaizvršenje

AktivnostCrvenog krsta i

drugihhumanitarnih

organizacija

228 IZVRŠENJE KONVENCIJA I OVOG PROTOKOLA

aktivnosti u korist žrtava sukoba, u skladu sa odredbama Kon-vencija i ovog Protokola i Osnovnim principima Crvenog krstaformulisanim na Međunarodnim konferencijama Crvenog kr-sta.

3. Visoke strane ugovornice i strane u sukobu će na svaki mogućinačin olakšati pomoć koju organizacije Crvenog krsta (Crve-nog polumeseca, Crvenog lava i sunca) i Liga društava Crve-nog krsta pružaju žrtvama sukoba u skladu sa odredbama Kon-vencija i ovog Protokola i sa Osnovnim principima Crvenogkrsta formulisanim na Međunarodnim konferencijama Crve-nog krsta.

4. Visoke strane ugovornice i strane u sukobu pružaće, koliko jeto moguće, olakšice slične olakšicama navedenim u st. 2. i 3. idrugim humanitarnim organizacijama koje se pominju u Kon-vencijama i ovom Protokolu, koje su propisno ovlašćene odstrane odgovarajućih strana u sukobu i koje vrše svoje huma-nitarne aktivnosti u skladu sa odredbama Konvencija i ovogProtokola.

ČLAN 82.Visoke strane ugovornice će u svako doba, a strane u sukobu u vre-

me oružanog sukoba, obezbediti da pravni savetnici budu na raspola-ganju kada je potrebno, radi davanja saveta vojnim komandantima naodgovarajućem nivou o primeni Konvencija i ovog Protokola i o od-govarajućim uputstvima koja treba da se daju oružanim snagama otom pitanju.

ČLAN 83.1. Visoke strane ugovornice preuzimaju na sebe da i u vreme mi-

ra i u vreme oružanog sukoba vrše upoznavanje sa Konvencija-ma i ovim Protokolom što je više moguće u svojim zemljama,a naročito da uključe njihovo proučavanje u svoje programevojne nastave i da podstiču to proučavanje među civilnim sta-novništvom, kako bi instrumenti postali poznati oružanimsnagama i civilnom stanovništvu.

2. Sve vojne ili civilne vlasti koje u vreme oružanog sukoba preu-zimaju odgovornosti u pogledu primene Konvencija i ovogProtokola biće u potpunosti upoznate sa njihovim tekstom.

ČLAN 84.Visoke strane ugovornice dostaviće jedna drugoj što je moguće

pre, preko depozitara i, kad je podesno, preko Sila zaštitnica, svoje zva-nične prevode ovog Protokola, kao i zakona i pravilnika koje eventu-alno usvoje da bi obezbedile njihovu primenu.

Pravnisavetnici uoružanimsnagama

Propagiranje

Propisi oprimeni

229OPŠTE ODREDBE

ODELJAK IISUZBIJANJE POVREDA KONVENCIJA I OVOG PROTOKOLA

ČLAN 85.1. Na suzbijanje povreda i teških povreda ovog Protokola prime-

njivaće se odredbe Konvencija koje se odnose na suzbijanje po-vreda i teških povreda, dopunjene ovim Odeljkom.

2. Dela opisana kao teške povrede Konvencija su teške povredeovog Protokola ukoliko su učinjena protiv lica koja su u vlastiprotivničke strane a koje štite čl. 44, 45. i 73. ovog Protokola, iliprotiv ranjenika, bolesnika ili brodolomnika protivničke stra-ne, koje štiti ovaj Protokol, ili protiv onog medicinskog ili ver-skog osoblja, sanitetskih jedinica ili sanitetskih transporta, kojisu pod kontrolom protivničke strane i koje štiti ovaj Protokol.

3. Pored teških povreda definisanih u članu 11. sledeća dela će sesmatrati kao teške povrede ovog Protokola kada su izvršena na-merno, kršenjem odgovarajućih odredaba ovog Protokola, i kadasu prouzrokovala smrt ili ozbiljne telesne ili zdravstvene povrede:

a) napad na civilno stanovništvo ili pojedina civilna lica;b) preduzimanje napada bez izbora ciljeva, koji pogađa ci-

vilno stanovništvo ili civilne objekte, sa znanjem da će ta-kav napad prouzrokovati prekomerne gubitke života, po-vrede civila ili oštećenje civilnih objekata, definisanih učlanu 57, stav 2 (a) (III);

c) preduzimanje napada na građevine ili instalacije koje sa-drže opasne sile, sa znanjem da će takav napad prouzro-kovati prekomerne gubitke života, povrede civila ilioštećenje civilnih objekata definisanih u članu 57. stav 2(a) (III);

d) uzimanje nebranjenih mesta i demilitarizovane zone zapredmet napada;

e) uzimanje za predmet napada lica, sa znanjem da je onoonesposobljeno za borbu;

f) perfidno korišćenje, kršenjem člana 37, znaka raspozna-vanja Crvenog krsta, Crvenog polumeseca ili Crvenog la-va i sunca ili drugih zaštitnih znakova koji su priznatiKonvencijama ili ovim Protokolom.

4. Pored teških povreda koje su definisane u prethodnim stavovi-ma i u Konvencijama, sledeće radnje smatraće se za teške po-vrede ovog Protokola kada su izvršene namerno i uz kršenjeKonvencija ili Protokola:

a) premeštanje delova sopstvenog civilnog stanovništva odstrane Okupacione sile na teritoriju koju ona okupira, ilideportovanje ili prebacivanje celokupnog stanovništva ili

Suzbijanjepovreda ovog

Protokola

230 SUZBIJANJE POVREDA KONVENCIJA I OVOG PROTOKOLA

delova stanovništva sa okupirane teritorije unutar ili iz-van te teritorije, kršenjem člana 49. IV Konvencije;

b) neopravdano odlaganje repatrijacije ratnih zarobljenikaili civila;

c) sprovođenje aparthejda i ostalih nehumanih i degradira-jućih postupaka koji vređaju lično dostojanstvo, na bazirasne diskriminacije;

d) uzimanje jasno vidljivih istorijskih spomenika umet-ničkih dela ili mesta za verske obrede koji predstavljajukulturno ili duhovno nasleđe naroda i kojima je pruženaposebna zaštita putem specijalnih aranžmana, na primeru okviru nadležne međunarodne organizacije, za pred-met napada, što ima za posledicu njihovo razaranje u ve-likim razmerama, tamo gde nema dokaza o prekršaju čla-na 53. podtačke (b) od protivničke strane i kada takviistorijski spomenici, umetnička dela i mesta za verske ob-rede nisu locirani u neposrednoj blizini vojnih ciljeva;

e) lišavanje lica koje je zaštićeno Konvencijama ili na koje seodnosi stav 2. ovog člana, prava na pravično i redovnosuđenje.

5. Ne dirajući u primenu Konvencija i ovog Protokola, teške po-vrede ovih instrumenata smatraće se za ratne zločine.

ČLAN 86.1. Visoke strane ugovornice i strane u sukobu će suzbijati teške

povrede i preduzimati mere potrebne za suzbijanje svih ostalihpovreda Konvencija ili ovog Protokola, koje su rezultat nepre-duzimanja, kada po dužnosti treba da ih preduzimaju.

2. Činjenica da je povredu Konvencija ili ovog Protokola izvršioneki potčinjeni ne oslobađa njegove starešine krivične ili disci-plinske odgovornosti, već prema slučaju, ukoliko su oni znali,ili imali informacije koje su im omogućile da zaključe podokolnostima koje su vladale u to vreme, da je on izvršio ili ćeizvršiti takvu povredu i ako nisu preduzeli sve moguće mere ugranicama svoje moći da spreče ili suzbiju povredu.

ČLAN 87.1. Visoke strane ugovornice i strane u sukobu treba da nalože voj-

nim komandantima, u pogledu pripadnika oružanih snaga podnjihovom komandom i ostalih lica pod njihovom kontrolom,da spreče i tamo gde je potrebno suzbiju povrede Konvencija iovog Protokola i da o tome izveste nadležne vlasti.

2. Da bi se sprečile i suzbile povrede, Visoke strane ugovornice istrane u sukobu treba da nalože komandantima da, srazmerno

Nepreduzimanjemera

Dužnostkomandanta

231SUZBIJANJE POVREDA KONVENCIJA I OVOG PROTOKOLA

stepenu njihove odgovornosti, obezbede da pripadnici oru-žanih snaga pod njihovom komandom budu upoznati sa svo-jim obavezama po Konvencijama i ovom Protokolu.

3. Visoke strane ugovornice i strane u sukobu treba da naložesvakom komandantu kome je poznato da će njegovi potčinjeniili druga lica pod njegovom kontrolom izvršiti povredu Kon-vencija ili ovog Protokola, da preduzme mere koje su potrebneda se spreči takva povreda, a ako je povreda Konvencija ili ovogProtokola izvršena, da pokrene disciplinski ili kazneni postu-pak protiv izvršilaca.

ČLAN 88.1. Visoke strane ugovornice će pružati jedna drugoj u najvećoj

meri pomoć u vezi s krivičnim i sudskim postupcima koji seodnose na teške povrede Konvencija ili ovog Protokola.

2. Pod uslovom poštovanja prava i obaveza ustanovljenih Kon-vencijama i članom 85, stav 1. ovog Protokola, i kada to okol-nosti dozvole, Visoke strane ugovornice će sarađivati u pitanjuekstradicije. One će pokloniti dužnu pažnju zahtevu države načijoj je teritoriji izvršena povreda.

3. Pravo Visoke strane ugovornice kojoj se upućuje zahtev prime-njivaće se u svim slučajevima. Međutim, odredbe prethodnihstavova neće uticati na obaveze koje proističu iz odredaba bilokojeg drugog ugovora bilateralne ili multilateralne prirode ko-jim se reguliše ili će se regulisati, u celini ili delimično,međusobna pravna pomoć u krivičnim stvarima.

ČLAN 89.U situacijama teških povreda Konvencija ili ovog Protokola, Viso-

ke strane ugovornice preuzimaju na sebe obavezu da deluju, zajedničkiili pojedinačno u saradnji sa Ujedinjenim nacijama i u skladu sa Pove-ljom Ujedinjenih nacija.

ČLAN 90.1. a) Osnovaće se Međunarodna komisija za utvrđivanje činje-

ničnog stanja (u daljem tekstu: Komisija), koja će se sastoja-ti od 15 članova visokog moralnog ugleda i priznate nepri-strasnosti.

b) Kada se najmanje dvadeset Visokih strana ugovornica sagla-si da prihvate nadležnost Komisije u skladu sa stavom 2. de-pozitar će tada, i u razmacima od pet godina posle toga, sa-zivati sastanak predstavnika tih Visokih strana ugovornica ucilju izbora članova Komisije. Na sastanku će predstavniciizabrati članove komisije tajnim glasanjem sa liste lica na

Međusobnapravna pomoć

u krivičnimstvarima

Saradnja

Međunarodnakomisija zautvrđivanječinjeničnog

stanja


koju svaka od tih Visokih strana ugovornica može imenova-ti jedno lice.

c) Članovi Komisije će služiti u ličnom svojstvu, a mandat ćeim trajati do izbora novih članova na narednom sastanku.

d) Prilikom izbora Visoke strane ugovornice treba da obezbe-de da lica koja će biti izabrana u Komisiju pojedinačno po-seduju tražene kvalifikacije i da u Komisiji kao celini budeobezbeđena pravedna geografska zastupljenost.

e) U slučaju da se neočekivano uprazni jedno mesto, sama Ko-misija će popuniti upražnjeno mesto poklanjajući dužnupažnju odredbama prethodnih podtačaka.

f) Depozitar će staviti Komisiji na raspolaganje potrebne admi-nistrativne olakšice za vršenje njenih funkcija.

2. a) Visoke strane ugovornice mogu u vreme potpisivanja, ratifi-kovanja ili pristupanja Protokolu, ili u bilo koje vreme posletoga, izjaviti da priznaju, ipso facto i bez posebnog sporazu-ma, u odnosu na bilo koju drugu Visoku stranu ugovornicukoja prihvata istu obavezu, nadležnost Komisije da ispitujenavode takve druge strane, kako je ovlašćuje ovaj član.

b) Izjave koje su napred navedene biće deponovane kod depo-zitara koji će dostaviti njihove kopije Visokim stranamaugovornicama.

c) Komisija će biti nadležna da:I ispituje sve činjenice za koje se tvrdi da predstavljaju

teške povrede definisane u Konvencijama i ovomProtokolu ili druge ozbiljne povrede Konvencija iliovog Protokola;

II olakša, putem svojih dobrih usluga, ponovno usposta-vljanje poštovanja Konvencija i ovog Protokola.

d) U drugim situacijama, Komisija će otpočeti istragu na zah-tev strane u sukobu samo uz saglasnost druge strane ili stra-na koje su u pitanju.

e) Pod uslovom napred navedenih odredaba ovog stava, odred-be člana 52. I Konvencije, člana 53. II Konvencije, člana 132.III Konvencije i člana 149. IV Konvencije i dalje će se prime-njivati na svaku navodnu povredu Konvencija i proširiće sena svaku navodnu povredu ovog Protokola.

3. a) Ukoliko se zainteresovane strane nisu drukčije dogovorile,sve istrage će preduzeti Komora koja se sastoji od sedam čla-nova koji su naimenovani na sledeći način:

I pet članova Komisije koji nisu građani nijedne odstrana u sukobu, koje predstavlja predsednik Komisi-je po principu pravične zastupljenosti geografskihpodručja, posle konsultacije sa stranama u sukobu;

233SUZBIJANJE POVREDA KONVENCIJA I OVOG PROTOKOLA

II Po prijemu zahteva za istragu predsednik Komisije ćeodrediti odgovarajući vremenski rok za ustanovljenjeKomore. Ako bilo koji ad hoc član ne bude naimeno-van u datom roku, predsednik će odmah naimenova-ti dodatnog člana ili članove Komisije koliko budepotrebno da se popuni članstvo Komore.

4. a) Komora koja je u skladu sa stavom 3. ustanovljena da predu-zme istragu pozvaće strane u sukobu da joj pomognu i pod-nesu dokaze. Komora može zatražiti i sve druge dokaze kojesmatra podesnim i može ispitivati situaciju in loco.

b) Svi dokazi će biti u punoj meri saopšteni stranama, kojeimaju pravo da daju Komisiji svoje primedbe o tome.

c) Svaka strana ima pravo da ospori takve dokaze.5. a) Komisija će stranama podneti izveštaj o rezultatu istrage Ko-

more sa preporukama koje smatra pogodnim.b) Ako Komora ne bude u stanju da obezbedi dovoljno dokaza

za činjeničke i nepristrasne nalaze ona će navesti razlogezbog kojih je to bilo nemoguće.

c) Komisija neće javno objaviti svoje nalaze, ukoliko sve straneu sukobu nisu zahtevale od Komisije da to učini.

6. Komisija će ustanoviti svoja sopstvena pravila, uključujući ipravila za predsedništvo Komisije i predsedništvo Komore.Tim pravilima će se obezbediti da se funkcije predsednika Ko-misije izvršavaju u svako doba i da ih, u slučaju istrage, vrši li-ce koje nije građanin jedne od strana u sukobu.

7. Administrativni troškovi Komisije će se pokrivati iz doprinosaVisokih strana ugovornica koje su dale izjavu shodno stavu 2. iiz dobrovoljnih doprinosa. Strana ili strane u sukobu koje zah-tevaju istragu treba da daju potrebnu akontaciju za pokrićetroškova Komore, koju će im nadoknaditi strana ili strane pro-tiv koje su podnete optužbe, u visini od pedeset procenata odtroškova Komore. U slučaju kada su Komori podnete protivop-tužbe, svaka strana će položiti akontaciju od pedeset procenataod potrebnog iznosa.

ČLAN 91.Strana u sukobu koja povredi odredbe Konvencija ili ovog Proto-

kola biće, u zavisnosti od slučaja, obavezna da plati obeštećenje. Onaće biti odgovorna za sva dela koja učine lica koja se nalaze u redovimanjenih oružanih snaga.

Odgovornost


DEO VIZAVRŠNE ODREDBE

ČLAN 92.Ovaj Protokol biće otvoren za potpisivanje stranama učesnicama u

Konvencijama šest meseci posle potpisivanja Završnog akta i ostajeotvoren za vreme od 12 meseci.

ČLAN 93.Ovaj Protokol biće ratifikovan što je moguće pre. Ratifikacioni in-

strumenti biće deponovani kod Švajcarskog federalnog veća, koje jedepozitar Konvencija.

ČLAN 94.Ovaj Protokol biće otvoren za pristupanje svakoj Strani učesnici u

Konvencijama koja ga nije potpisala. Instrumenti o pristupanju će bitideponovani kod depozitara.

ČLAN 95.1. Ovaj Protokol stupa na snagu šest meseci posle deponovanja

dva instrumenta o ratifikaciji ili pristupanju.2. Za svaku stranu članicu Konvencija, koja posle toga ratifikuje

ovaj Protokol ili mu pristupi, Protokol stupa na snagu šest me-seci posle deponovanja instrumenta o ratifikaciji ili pristupa-nju te strane.

ČLAN 96.1. Kada su strane članice Konvencija ujedno i strane članice ovog

Protokola, Konvencije će se primenjivati tako kako su dopunje-ne ovim Protokolom.

2. Kada jedna od strana u sukobu nije vezana ovim Protokolomstrane članice Protokola ostaju vezane njime u svojimmeđusobnim odnosima. One će nadalje biti vezane ovim Pro-tokolom u odnosu na svaku od strana koje nisu vezane njime,ako te druge strane prihvate i primenjuju njegove odredbe.

3. Vlast koja predstavlja narod angažovan protiv Visoke straneugovornice u oružanom sukobu, koji je po karakteru takav ka-kav je naveden u članu 1. stav 4. može se obavezati da će prime-njivati Konvencije i ovaj Protokol u odnosu na taj sukob putemjednostrane izjave upućene depozitaru. Takva izjava će, pošto jedepozitar primi, imati sledeće dejstvo u odnosu na taj sukob:

a) Konvencije i ovaj Protokol stupaju na snagu za pomenu-tu vlast kao stranu u sukobu sa trenutnim dejstvom;

Potpis

Ratifikacija

Pristupanje

Stupanje nasnagu

Ugovorniodnosi poslestupanja nasnagu ovogProtokola

235ZAVRŠNE ODREDBE

b) Pomenuta vlast preuzima ista prava i obaveze kao onekoje je preuzela Visoka strana ugovornica prema Kon-vencijama i ovom Protokolu; i

c) Konvencije i ovaj Protokol su podjednako obavezni zasve strane u sukobu.

ČLAN 97.1. Svaka Visoka strana ugovornica može predložiti amandmane

na ovaj Protokol. Tekst svakog predloženog amandmana će sedostaviti depozitaru koji će odlučiti, posle konsultovanja svihVisokih strana ugovornica i Međunarodnog komiteta Crvenogkrsta, da li treba sazivati konferenciju radi razmatranja pred-loženog amandmana.

2. Depozitar će pozvati na tu konferenciju sve Visoke strane ugo-vornice kao članice Konvencija, bilo da su one potpisnice ovogProtokola ili da nisu.

ČLAN 98.1. Najkasnije četiri godine posle stupanja na snagu ovog Protoko-

la, a zatim u intervalima od najmanje četiri godine, Međuna-rodni komitet Crvenog krsta će konsultovati Visoke straneugovornice o Prilogu I ovog Protokola i, ako smatra za potreb-no, može predložiti sastanak tehničkih stručnjaka da razmotrePrilog I i da predlože takve amandmane Priloga kakvi eventu-alno budu poželjni. Ukoliko u roku od šest meseci od objavlji-vanja predloga za takav sastanak Visokim stranama ugovorni-cama jedna trećina strana ne stavi prigovor, Međunarodni ko-mitet Crvenog krsta će sazvati sastanak, pozivajući i posma-trače odgovarajućih međunarodnih organizacija. Takav sasta-nak će Međunarodni komitet Crvenog krsta takođe sazvati usvako doba na zahtev jedne trećine visokih strana ugovornica.

2. Depozitar će sazvati konferenciju Visokih strana ugovornica iStrana članica Konvencija radi razmatranja amandmana pred-loženih na sastanku tehničkih stručnjaka ako posle toga sastan-ka Međunarodni komitet Crvenog krsta ili jedna trećina Viso-kih strana ugovornica to zahtevaju.

3. Amandmani na Prilog I mogu biti usvojeni na takvoj konferen-ciji većinom glasova dve trećine Visokih strana ugovornica, ko-je su prisutne u glasanju.

4. Svaki amandman koji bi bio tako usvojen depozitar će saopšti-ti Visokim stranama ugovornicama i Stranama članicama Kon-vencija. Smatraće se da je amandman prihvaćen po isteku peri-oda od jedne godine od kada je saopšten, ukoliko u tom perio-du depozitaru ne bude dostavljena izjava o neprihvatanju

Amandman

Revizija Priloga I


amandmana od strane najmanje jedne trećine Visokih stranaugovornica.

5. Amandman koji se u skladu sa stavom 4. smatra prihvaćenimstupa na snagu tri meseca posle njegovog prihvatanja za sve Vi-soke strane ugovornice, izuzev onih koje su dale izjave o nepri-hvatanju u skladu s tim stavom. Svaka strana koja je dala takvuizjavu može je u svako doba povući, a amandman u tom sluča-ju stupa na snagu za tu Stranu posle tri meseca.

6. Depozitar će obavestiti Visoke strane ugovornice i članice Kon-vencija o stupanju na snagu svakog takvog amandmana, o Stra-nama koje on obavezuje, o datumu njegovog stupanja na snaguu odnosu na svaku Stranu, o izjavama o neprihvatanju datim uskladu sa stavom 4. i o povlačenju takvih izjava.

ČLAN 99.1. U slučaju da neka Visoka strana ugovornica otkaže ovaj Proto-

kol, otkaz će stupiti na snagu godinu dana posle prijema instru-menta o otkazu. Ako je, međutim, po isteku te godine Stranakoja je dala otkaz angažovana u jednoj od situacija navedenihu članu 1. otkaz neće imati dejstva pre završetka oružanog su-koba ili okupacije, a ni u kom slučaju pre nego što se okončajuoperacije u vezi s konačnim oslobođenjem, repatrijacijom iliponovnim nastanjenjem lica koja štite Konvencije ili ovaj Pro-tokol.

2. Otkaz će se notifikovati pismenim putem depozitaru koji će gaproslediti svim Visokim stranama ugovornicama.

3. Otkaz će imati dejstva samo u odnosu na Stranu koja je dala ot-kaz.

4. Nijedan otkaz u skladu sa stavom 1. neće uticati na obaveze ko-je je, zbog oružanog sukoba, shodno ovom Protokolu već pre-uzela Strana koja je dala otkaz u vezi s bilo kojim delom učinje-nim pre nego što je taj otkaz stupio na snagu.

ČLAN 100.Depozitar će obavestiti Visoke strane ugovornice, kao i članice

Konvencija, bilo da su ili nisu potpisnice ovog Protokola, o:a) potpisima stavljenim na ovaj Protokol i o deponovanju instru-

menata o ratifikaciji i pristupanju shodno čl. 93. i 94;b) datumu stupanja na snagu ovog Protokola u skladu sa članom

95;c) saopštenjima i izjavama primljenim u skladu sa čl. 84, 90. i 97;d) izjavama primljenim u skladu sa članom 96. stav 3. koje će biti

prosleđene najbržim putem; ie) otkazima u skladu sa članom 99.

Otkazivanje

Notifikacija

237ZAVRŠNE ODREDBE

ČLAN 101.1. Posle stupanja Protokola na snagu depozitar će ga proslediti

Sekretarijatu Ujedinjenih nacija radi registrovanja i objavljiva-nja, u skladu sa članom 102. Povelje Ujedinjenih nacija.

2. Depozitar će takođe obavestiti Sekretarijat Ujedinjenih nacija osvim ratifikacijama, pristupanjima i otkazima koje je primio uvezi s ovim Protokolom.

ČLAN 102.Original ovog Protokola, čiji su tekstovi na arapskom, kineskom,

engleskom, francuskom, ruskom i španskom jeziku podjednako vero-dostojni, biće deponovan kod depozitara koji će dostaviti overene pri-merke svim Stranama članicama Konvencija.

Registracija

Verodostojnosttekstova


PRILOG IPRAVILNIK O IDENTIFIKACIJI

GLAVA ILIČNE KARTE

ČLAN 1.1. Lična karta za stalno civilno sanitetsko i versko osoblje koje se

pominje u članu 18. stav 3. Protokola treba da:a) sadrži znak raspoznavanja i da bude takve veličine da se

može nositi u džepu;b) bude što je moguće trajnija;c) bude pisana na nacionalnom ili zvaničnom jeziku (a po-

red toga može da bude pisana i na drugim jezicima);d) sadrži ime, datum rođenja (ili ako se tim datumom ne

raspolaže, godine života u vreme izdavanja) i broj identi-teta nosioca isprava, ukoliko postoji;

e) navede u kojem svojstvu nosilac isprave uživa zaštitu poKonvencijama i Protokolu;

f) sadrži fotografiju nosioca isprave, kao njegov potpis iliotisak palca, ili oboje;

g) ima pečat i potpis nadležne vlasti;h) ima datum izdavanja i datum isteka važnosti karte.

2. Lična karta treba da bude jednoobrazna za celu teritoriju svakeVisoke strane ugovornice i, koliko god je moguće, da bude istogtipa za sve strane u sukobu. Strane u sukobu mogu uzeti za uzorobrazac na jednom jeziku, prikazan na slici 1. Prilikom izbija-nja neprijateljstva, one će dostaviti jedna drugoj uzorak obra-sca koji koriste, ukoliko se taj obrazac razlikuje od obrasca pri-kazanog na slici 1. Lična karta će biti izdata, ako je moguće, uduplikatu. Jedan primerak će zadržati vlasti koje izdaju kartu, akoje treba da kontrolišu karte koje su izdale.

3. Ni u kom slučaju stalno civilno sanitetsko i versko osoblje nemože biti lišeno svojih ličnih karata. U slučaju gubitka karte,članovi tog osoblja imaju pravo da dobiju duplikat.

ČLAN 2.1. Lična karta za privremeno civilno sanitetsko i versko osoblje

treba, kad god je to moguće, da bude slična ličnoj karti koja jepredviđena u članu 1. ovog Pravilnika. Strane u sukobu moguuzeti za uzor obrazac prikazan na slici 1.

2. Kad okolnosti onemoguće da privremeno civilno sanitetsko iversko osoblje dobije lične karte slične onima koje su opisane učlanu 1. ovog Pravilnika, pomenuto osoblje može dobiti potvr-

239LIČNE KARTE

240

Slika 1: Obrazac za ličnu kartu(format: 74 mm x 105 mm)

du potpisanu od strane nadležnih vlasti kojom se potvrđuje daje lice kome je potvrda izdata određeno na dužnost kao članprivremenog osoblja i u kojoj se navodi, ako je moguće, vremetrajanja takvog zadatka i njegovog prava da nosi znak raspo-znavanja. U potvrdi treba navesti ime nosioca i datum rođenja(ako se ne raspolaže tim datumom, godine života u vreme izda-vanja potvrde), njegovu funkciju i broj identiteta ako postoji.Potvrda treba takođe da nosi njegov potpis ili otisak njegovogpalca ili oboje.

GLAVA IIZNAK RASPOZNAVANJA

ČLAN 3.1. Znak raspoznavanja (crveno na belom polju) biće onoliko ve-

lik koliko bude pogodno prema okolnostima. Za oblike krsta,polumeseca ili lava i sunca, Visoke strane ugovornice moguuzeti za uzor modele prikazane na slici 2.

Slika 2: Znaci raspoznavanja crvene boje na belom polju

2. Noću ili pri smanjenoj vidljivosti znak raspoznavanja može bi-ti osvetljen ili obasjan. On može biti izrađen od materijala kojiomogućuju da se može prepoznati pomoću tehničkih sredsta-va za opažanje.

ČLAN 4.1. Znak raspoznavanja će, kad god je moguće, biti istaknut na rav-

noj površini ili na zastavama vidljivim iz što je moguće višepravaca i sa što veće udaljenosti.

2. Pod uslovom iz uputstava datih od nadležnih vlasti, sanitetskoi versko osoblje koje vrši svoje dužnosti u području borbi, no-siće koliko god je moguće, kapu i odelo sa znakom raspoznava-nja.

Oblik i vrsta

Upotreba

241ZNAK RASPOZNAVANJA

GLAVA IIISIGNALI RASPOZNAVANJA

ČLAN 5.1. Pod uslovom iz odredaba člana 6. ovog Pravilnika, signali spe-

cifikovani u ovoj Glavi za isključivu upotrebu sanitetskih jedi-nica i sanitetskih transportnih sredstava neće biti korišćeni niza koju drugu namenu. Korišćenje svih signala navedenih uovoj Glavi je neobavezno.

2. Privremeni sanitetski vazduhoplovi koji ne mogu – zbog krat-koće vremena, ili zbog svojih karakteristika – da budu označeniznakom raspoznavanja, mogu koristiti signale raspoznavanjaodobrene u ovoj Glavi. Međutim, najbolji metod efikasnogobeležavanja i raspoznavanja sanitetskih vazduhoplova je upo-treba vizuelnog signala bilo znaka raspoznavanja ili svetlosnogsignala specifikovanog u članu 6. ili i jednog i drugog, koji jedopunjen drugim signalima, kao što je navedeno u čl. 7. i 8.ovog Pravilnika.

ČLAN 6.1. Svetlosni signal koji se sastoji od trepćuće plave svetlosti usta-

novljen je za korišćenje od strane sanitetskih vazduhoplova ra-di signaliziranja njihovog identiteta. Nijedan drugi vazduho-plov ne može koristiti ovaj signal. Preporučena plava boja sedobija korišćenjem kao prihromatskih koordinata:Zelena granica y = 0,065 + 0,805 xBela granica y = 0,400 - xCrvena granica x = 0,133 + 0,600 yPreporučena brzina treptaja plave svetlosti je između 60 i 100obrtaja u minuti.

2. Sanitetski vazduhoplovi moraju biti opremljeni takvim sred-stvima kakva su potrebna da bi svetlosni signal bio vidljiv iz štoje moguće više pravaca.

3. U odsustvu posebnog sporazuma između strana u sukobu ko-jim bi se upotreba trepćućeg plavog svetla rezervisala za obe-ležavanje sanitetskih vozila, bolničkih brodova i manjih sani-tetskih plovila, korišćenje takvih signala na drugim vozilima ilibrodovima nije zabranjeno.

ČLAN 7.1. Radio-signal će se sastojati od radio-telefonske ili radio-tele-

grafske poruke kojoj će prethoditi karakterističan prioritetnisignal koji će odrediti i odobriti Svetska administrativna radiokonferencija Međunarodne unije za telekomunikacije. On će

Neobaveznokorišćenje

Svetlosni signal

Radio-signal

242 SIGNALI RASPOZNAVANJA

biti emitovan tri puta pre pozivnog znaka sanitetskog tran-sportnog sredstva koje je u pitanju. Ova poruka će se emitova-ti na engleskom jeziku u odgovarajućim intervalima na fre-kvenciji ili frekvencijama specifikovanim shodno stavu 3. Ko-rišćenje prioritetnog signala se ograničava isključivo na sanitet-ske jedinice i transporte.

2. Radio-poruka kojoj prethodi karakterističan prioritetni signalnaveden u stavu 1. saopštavaće sledeće podatke:

a) pozivni znak za sanitetsko transportno sredstvo;b) poziciju sanitetskog transportnog sredstva;c) broj i tip sanitetskih transportnih sredstava;d) nameravani pravac kretanja;e) procenu vremena koje će se provesti na putu i vreme po-

laska i dolaska, prema slučaju;f) sve druge informacije, kao što su visina leta, zadržane ra-

dio frekvencije, jezici, načini i šifre sekundarnog osma-tračkog radara.

4. Da bi se olakšale komunikacije navedene u st. 1. i 2, kao i ko-munikacije navedene u čl. 22, 23, 25, 26, 27, 28, 29, 30. i 31. Pro-tokola, Visoke strane ugovornice, strane u sukobu, ili jedna odstrana u sukobu, koje deluju sporazumno ili pojedinačno, mo-gu odrediti, u skladu sa tabelom raspodele frekvencije u Pravil-niku o radio-komunikacijama, priloženom uz Međunarodnukonvenciju o telekomunikacijama, i objaviti izabrane nacional-ne frekvencije koje će one koristiti za takve komunikacije. Oovim frekvencijama biće obaveštena Međunarodna unija za te-lekomunikacije u skladu sa postupkom koji treba da odobriSvetska administrativna radio konferencija.

ČLAN 8.1. Sistem Sekundarnog osmatračkog radara (SSR), specifikovan u

Prilogu 10. Čikaške konvencije o međunarodnom civilnom va-zduhoplovstvu od 7. decembra 1944. godine, koji se periodičnoažurira, može se koristiti za obeležavanje i praćenje pravca sa-nitetskog vazduhoplova. Način i šifru SSR koje će se rezervisa-ti isključivo za upotrebu sanitetskih vazduhoplova ustanovićeVisoke strane ugovornice, strane u sukobu, ili jedna od stranau sukobu, koje deluju sporazumno ili pojedinačno, u skladu sapostupkom koji preporuči Međunarodna organizacija za civil-no vazduhoplovstvo.

2. Strane u sukobu mogu posebnim međusobnim sporazumomustanoviti za svoju upotrebu sličan elektronski sistem za iden-tifikaciju sanitetskih vozila, bolničkih brodova i manjih plovilaza spasavanje.

Elektronskaidentifikacija

243SIGNALI RASPOZNAVANJA

GLAVA IVKOMUNIKACIJE

ČLAN 9.Prioritetni signal određen u članu 7. ovog Pravilnika može da pret-

hodi odgovarajućim radio-komunikacijama sanitetskih jedinica i sa-nitetskih transporta radi primene postupka predviđenih u čl. 22, 23,25, 26, 27, 28, 29, 30. i 31. Protokola.

ČLAN 10.Sanitetske jedinice i sanitetski transporti mogu, takođe, upotreblja-

vati šifre i signale koje su utvrdile Međunarodna unija za telekomuni-kacije, Međunarodna organizacija za civilno vazduhoplovstvo iMeđuvladina pomorska konsultativna organizacija. Ove šifre i signaliće se upotrebljavati u skladu sa standardima, praksom i postupkomkoje su ustanovile te organizacije.

ČLAN 11.Kada nije moguća radio-komunikacija u dva smera, mogu se upo-

trebljavati signali predviđeni u Međunarodnom kodeksu signala,usvojenom od strane Međuvladine pomorske konsultativne organiza-cije, ili u odgovarajućem Prilogu uz Čikašku konvenciju o međuna-rodnom civilnom vazduhoplovstvu od 7. decembra 1944. godine, sapovremenim izmenama.

ČLAN 12.Sporazumi i notifikacije koji se odnose na planove leta, shodno

članu 29. Protokola biće, što je više moguće, formulisani u skladu s po-stupkom koji je propisala Međunarodna organizacija za civilno vazdu-hoplovstvo.

ČLAN 13.Ako se vazduhoplov za presretanje koristi da proverava identitet

sanitetskog vazduhoplova u letu ili da zahteva od njega da sleti u skla-du sa čl. 30. i 31. Protokola, vazduhoplov za presretanje i sanitetski va-zduhoplov će upotrebiti standardne vizuelne i radio-postupke za pre-sretanje, kako je propisano u Prilogu 2. uz Čikašku konvenciju omeđunarodnom civilnom vazduhoplovstvu od 7. decembra 1944. go-dine, sa povremenim izmenama.

Radio-komunikacije

Upotrebameđunarodnih

šifri

Ostala sredstvakomunikacije

Planovi leta

Signali ipostupci zapresretanjesanitetskih

vazduhoplova

244 KOMUNIKACIJE

GLAVA VCIVILNA ZAŠTITA

ČLAN 14.1. Lična karta za osoblje civilne zaštite, predviđena članom 66.

stav 3. Protokola, regulisana je odgovarajućim odredbama čla-na 1. ovog Pravilnika.

2. Lična karta za osoblje civilne zaštite može biti izrađena premauzorku prikazanom na slici 3.

3. Ako je osoblju civilne zaštite dozvoljeno da nosi lako ličnooružje, na navedenoj ličnoj karti treba to napomenuti.

ČLAN 15.1. Međunarodni znak raspoznavanja civilne zaštite, predviđen

članom 66, stav 4. Protokola, je ravnokraki plavi trougao na na-randžastom polju. Obrazac je prikazan na slici 4;

Slika 4: Plavi trougao na narandžastom polju

2. Preporučuje se da:a) ako je plavi trougao na zastavi ili traci za ruku ili na ogr-

taču, polje trougla bude narandžasta zastava, traka za ru-ku ili ogrtač;

b) jedan od uglova trougla bude usmeren vertikalno nagore;c) nijedan ugao trougla ne dodiruje ivicu narandžastog po-

lja.3. Međunarodni znak raspoznavanja će biti onoliko velik koliko

to odgovara okolnostima. Znak raspoznavanja će, kad god jemoguće, biti istaknut na razvojnim površinama ili na zastava-ma vidljivim iz što više pravaca i sa što veće udaljenosti. U skla-du s instrukcijama nadležnih vlasti, osoblje civilne zaštite će,kad je to moguće, nositi kape i odela s međunarodnim znakomraspoznavanja. Noću ili kada je vidljivost smanjena, znak možebiti osvetljen ili obasjan. On može biti izrađen od materijalakoji omogućuju da se prepozna pomoću tehničkih sredstava zaopažanje.

Lična karta

Međunarodniznakraspoznavanja

245CIVILNA ZAŠTITA

246

Slika 3: Obrazac za ličnu kartu za osoblje civilne zaštite(format: 74 mm x 105 mm)

GLAVA VIGRAĐEVINE I INSTALACIJE KOJE SADRŽE OPASNE SILE

ČLAN 16.1. Specijalan međunarodni znak za građevine i instalacije koje sa-

drže opasne sile, kako je predviđeno članom 56. stav 7. Proto-kola, predstavljaće grupa od tri svetlonarandžasta kruga jedna-ke veličine, postavljena na istoj osovini, a razmak između kru-gova je ravan jednom poluprečniku, kao prema slici br. 5 kojaje dole prikazana.

2. Znak će biti onoliko veliki koliko to odgovara okolnostima. Ka-da se ističe na nekoj produženoj površini, on se može ponavlja-ti onoliko puta koliko to odgovara okolnostima. On će, kad togje moguće, biti istaknut na ravnim površinama ili na zastavamakako bi bio vidljiv iz što više pravaca i sa što veće udaljenosti.

3. Na zastavi razmak između spoljnih granica znaka i okolnihstrana zastave iznosiće jedan poluprečnik kruga. Zastava će bi-ti pravougaona i imaće belo polje.

4. Noću ili kad je vidljivost smanjena, znak može biti osvetljen iliobasjan. On može biti izrađen od materijala koji omogućuju dase prepozna pomoću tehničkih sredstava za opažanje.

Slika 5: Specijalni međunarodni znak za građevine i instalacije koje sadrže opasne sile

247GRAĐEVINE I INSTALACIJE KOJE SADRŽE OPASNE SILE

248

PRILOG IILIČNA KARTA ZA NOVINARE NA OPASNOM PROFESIONALNOM ZADATKU

7. DOPUNSKI PROTOKOL UZ ŽENEVSKE KONVENCIJE OD 12. AVGUSTA 1949. GODINE O ZAŠTITI ŽRTAVA NEMEĐUNARODNIH ORUŽANIH SUKOBA (Protokol II)29

PREAMBULA

Visoke strane ugovornice,Podsećajući da humanitarni principi sadržani u članu 3. koji je za-

jednički za Ženevske konvencije od 12. avgusta 1949. godine, predsta-vljaju osnovu poštovanja čovekove ličnosti u slučajevima oružanogsukoba koji nije međunarodnog karaktera,

podsećajući, nadalje da međunarodni instrumenti koji se odnosena prava čoveka obezbeđuju osnovnu zaštitu čovekove ličnosti,

ističući potrebu da se obezbedi bolja zaštita žrtava ovih oružanihsukoba,

podsećajući da, u slučajevima koji nisu obuhvaćeni važećim pra-vom, čovekova ličnost ostaje pod zaštitom principa humanosti i zah-teva javne savesti,

saglasile su se o sledećem:

DEO IDOMAŠAJ OVOG PROTOKOLA

ČLAN 1.1. Ovaj Protokol kojim se razvija i dopunjuje član 3. koji je zajed-

nički za Ženevske konvencije od 12. avgusta 1949. godine, nemenjajući njegove postojeće uslove za primenu, primenjivaćese na sve oružane sukobe koji nisu obuhvaćeni članom 1. Do-punskog protokola uz Ženevske konvencije od 12. avgusta1949. godine o zaštiti žrtava međunarodnih oružanih sukoba(Protokol I) koji se odvijaju na teritoriji Visoke strane ugovor-nice između njenih oružanih snaga i otpadničkih oružanihsnaga ili drugih organizovanih naoružanih grupa koje, pod od-govornom komandom, vrše takvu kontrolu nad delom njeneteritorije koja im omogućuje da vode neprekidne i usmerenevojne operacije i da primenjuju ovaj Protokol.

Materijalnopolje primene

249DOPUNSKI PROTOKOL II

29. Službeni list SFRJ, Međunarodni ugovori br. 16/78

2. Ovaj Protokol se neće primenjivati na situacije unutrašnjih ne-mira i zategnutosti, kao što su pobune, izolovani i sporadični ak-ti nasilja i ostali akti slične prirode jer to nisu oružani sukobi.

ČLAN 2.1. Ovaj Protokol će se primenjivati bez ikakve diskriminacije za-

snovane na rasi, boji kože, polu, jeziku, veri ili ubeđenju, poli-tičkom ili drugom mišljenju, nacionalnom ili socijalnom pore-klu, bogatstvu, rođenju ili drugom statusu ili na bilo kom dru-gom sličnom kriterijumu (u daljem tekstu: diskriminacija ) nasva lica koja su pogođena oružanim sukobom kako je definisa-no u članu 1.

2. Na kraju oružanog sukoba, sva lica koja su bila lišena slobodeili čija je sloboda bila ograničena iz razloga u vezi s takvim su-kobom, kao i lica koja su lišena slobode ili čija je sloboda ogra-ničena posle sukoba iz istih razloga, uživaće zaštitu shodno čl.5. i 6. do kraja takvog lišavanja ili ograničenja slobode.

ČLAN 3.1. Ne može se pozivati ni na jednu odredbu iz ovog Protokola da

bi se ugrozio suverenitet države ili odgovornost vlade da svimzakonitim sredstvima održava ili ponovo uspostavi zakon i redu državi ili da brani nacionalno jedinstvo i teritorijalni integri-tet države.

2. Ne može se pozivati ni na jednu odredbu iz ovog Protokola kaoopravdanje za intervenciju direktnu ili indirektnu, iz bilo kograzloga u oružani sukob ili unutrašnje ili spoljne poslove Viso-ke strane ugovornice na čijoj je teritoriji došlo do tog sukoba.

DEO IIHUMANI POSTUPAK

ČLAN 4.1. Sva lica koja ne uzimaju direktno učešće ili koja su prestala da

učestvuju u neprijateljstvima, bez obzira na to da li je njihovasloboda bila ograničena ili ne, imaju pravo da njihova ličnost,čast i ubeđenje i versko ubeđenje budu poštovani. Ona će usvim prilikama biti humano tretirana, bez ikakve diskriminaci-je. Zabranjeno je naređivati da ne sme biti preživelih.

2. Ne dirajući u načelni karakter napred navedenih odredaba, sle-deća dela protiv lica pomenutih u stavu 1. jesu i ostaju zabra-njena u svako doba i na svakom mestu:

a) nasilje nad životom, zdravljem i fizičkim ili mentalnimblagostanjem ljudi, naročito ubistvo i okrutno postupanje

Lično poljeprimene

Neintervencija

Osnovnegarancije

250 HUMANI POSTUPAK

kao što su mučenje, sakaćenje ili bilo koji oblik telesne ka-zne;

b) kolektivne kazne;c) uzimanje talaca;d) akti terorizma;e) vređanje ljudskog dostojanstva, naročito ponižavajući i

degradirajući postupak, silovanje, prinudna prostitucija isvaki oblik nedoličnog napada;

f) ropstvo i trgovina robljem u svim oblicima;g) pljačka;h) pretnje izvršenjem bilo kog od gore pomenutih dela.

3. Deci će biti pružena nega i pomoć koja im je potrebna, a na-ročito:

a) biće im obezbeđeno vaspitanje, uključujući versko i mo-ralno vaspitanje, pridržavajući se želja njihovih roditelja,ili, u slučaju odsutnosti roditelja, lica koja su odgovornaza brigu o deci;

b) preduzeće se svi odgovarajući koraci da bi se olakšalo po-novno okupljanje porodica koje su bile privremeno raz-dvojene;

c) deca koja nisu navršila 15 godina života neće biti regru-tovana u oružane snage ili grupe, niti će im se dozvoliti daučestvuju u neprijateljstvima;

d) posebna zaštita koja se predviđa ovim članom za decukoja nisu navršila 15 godina života primenjivaće se nanjih i ako uzmu direktnog učešća u neprijateljstvima,uprkos odredbama podstava (c), kad su zarobljena;

e) preduzeće se mere, ako bude potrebno, i kad god je mo-guće s pristankom njihovih roditelja ili lica koja su po za-konu ili običaju prvenstveno odgovorna za brigu o njima,da se deca privremeno sklone iz područja u kome su iz-bila neprijateljstva u bezbednije područje unutar zemlje,i obezbediće se da decu prate lica koja su odgovorna zanjihovu bezbednost i blagostanje.

ČLAN 5.1. Pored odredaba iz člana 4. sledeće odredbe će se poštovati kao

minimum u odnosu na lica koja su lišena slobode iz razloga uvezi s oružanim sukobom, bilo da su internirana ili pritvorena:

a) ranjenici i bolesnici tretiraće se u skladu sa članom 7;b) lica o kojima se govori u ovom stavu biće u istom obimu

kao i lokalno civilno stanovništvo snabdevena hranom ivodom za piće, a biće zaštićena u zdravstvenom i higijen-skom pogledu i protiv surovosti klime i opasnosti odoružanog sukoba;

Lica čija jesloboda bilaograničena

251HUMANI POSTUPAK

c) biće im dozvoljeno da primaju individualnu ili kolektiv-nu pomoć;

d) biće im dozvoljeno da vrše svoje verske obrede i, ako zah-tevaju i ako bude podesno, da primaju duhovnu pomoćod lica kao što su kapelani koji vrše verske funkcije;

e) ona će, ako budu naterana da rade, uživati slične radneuslove i obezbeđenje kakve ima lokalno civilno stanov-ništvo.

2. Oni koji su odgovorni za interniranje ili pritvaranje lica pome-nutih u stavu 1. poštovaće, u granicama svojih mogućnosti, sle-deće odredbe koje se odnose na takva lica:

a) izuzev kad su muškarci i žene iz jedne porodice smeštenizajedno, žene će biti držane u odvojenim odeljenjima ododeljenja za muškarce i biće pod neposrednim nadzoromžena;

b) njima će biti dozvoljeno da šalju i primaju pisma i kartečiji broj mogu ograničiti nadležne vlasti ukoliko smatra-ju da je to potrebno;

c) mesta za interniranje i pritvor neće se nalaziti blizu bor-bene zone. Lica o kojima se govori u stavu 1. biće evaku-isana kad mesta gde su ona internirana ili pritvorena po-stanu posebno izložena opasnosti od oružanog sukoba,ukoliko se njihova evakuacija može obaviti pod relativnobezbednim uslovima;

d) ona će moći da koriste lekarski pregled;e) njihovo fizičko, ili mentalno zdravlje i integritet neće biti

ugroženi nikakvim neopravdanim činom ili propustom.Shodno tome, zabranjeno je podvrgavati lica pomenuta uovom članu bilo kakvom medicinskom postupku koji nezahteva njihovo zdravstveno stanje i koji nije u skladu sopšte prihvaćenim medicinskim standardima koji se pri-menjuju na slobodne ljude pod sličnim medicinskimokolnostima.

3. Lica koja nisu obuhvaćena stavom 1. ali čija je sloboda bilaograničena na bilo koji način u vezi s oružanim sukobom bićetretirana na humani način, u skladu sa članom 4. i st. 1 (a), (c)i (d) i 2 (b) ovog člana.

4. Ukoliko se donese odluka da se oslobode lica koja su lišena slo-bode, oni koji donesu takvu odluku preduzeće potrebne mereda osiguraju njihovu bezbednost.

ČLAN 6.1. Ovaj član se primenjuje na gonjenje i kažnjavanje za krivična

dela u vezi s oružanim sukobom.Krivičnogonjenje

252 HUMANI POSTUPAK

2. Izricanje bilo kakve presude i izvršenje bilo kakve kazne nad li-cem za koje se utvrdi da je krivo za povredu može se izvršiti sa-mo po presudi koju je izrekao sud koji pruža osnovne garanci-je o nezavisnosti i nepristrasnosti. Naročito:

a) postupak će obezbediti da optuženi bude obavešten bezodlaganja o detaljima povrede koju je navodno učinio iobezbediće optuženom, pre i za vreme suđenja sva po-trebna prava i sredstva odbrane;

b) niko ne može biti proglašen krivim za povredu izuzev naosnovu lične krivične odgovornosti;

c) niko neće biti proglašen krivim za bilo koje krivično de-lo zbog bilo koje radnje ili propusta koji ne predstavljajukrivično delo prema zakonu; u momentu učinjenog delane može se izreći teža kazna od one koja je bila primenji-va u vreme kada je krivično delo bilo izvršeno; ako se po-sle izvršene povrede zakonom predvidi lakša kazna, kri-vac će se time koristiti;

d) svako ko je optužen za povredu smatraće se nevinim dokse ne dokaže krivica u skladu sa zakonom;

e) svako ko je optužen za povredu imaće pravo da mu se su-di u njegovom prisustvu;

f) niko neće biti prisiljen da svedoči protiv sebe ili da priznakrivicu.

3. Lice koje je osuđeno biće prilikom donošenja presude oba-vešteno o pravnim i drugim lekovima i o rokovima u kojima semože njima koristiti.

4. Smrtna kazna se neće izricati nad licima koja nisu navršila 18godina u vreme kada je izvršena povreda i neće se izvršavatinad trudnicama ili majkama s malom decom.

5. Po završetku neprijateljstva, vlasti će nastojati da amnestiraju unajvećoj mogućoj meri lica koja su učestvovala u oružanom su-kobu ili ona koja su lišena slobode iz razloga u vezi s oružanimsukobom, bilo da su internirana ili pritvorena.

DEO IIIRANJENICI, BOLESNICI I BRODOLOMNICI

ČLAN 7.1. Svi ranjenici, bolesnici i brodolomnici, bilo da su učestvovali u

oružanom sukobu ili da nisu učestvovali, biće poštovani izaštićeni.

2. U svakoj prilici sa njima će se postupati humano i pružiće imse, u najvećoj mogućoj meri i u najkraćem roku medicinska ne-

Zaštita i nega

253RANJENICI, BOLESNICI I BRODOLOMNICI

ga i pomoć koju zahteva njihovo stanje. Neće se praviti razlikameđu njima zasnovana na bilo kom drugom kriterijumu osimna medicinskom.

ČLAN 8.Kad god prilike dozvoljavaju, a naročito posle sukoba, preduzeće se

sve moguće mere, bez odlaganja, u cilju pronalaženja i prikupljanja ranje-nika, bolesnika i brodolomnika, njihove zaštite od pljačke i zlostavljanja,obezbeđenja odgovarajuće nege za njih, traganja za mrtvima, sprečavanjeda mrtvi budu opljačkani, kao i da budu prikladno uklonjeni.

ČLAN 9.1. Sanitetsko i versko osoblje će biti poštovano i zaštićeno i pru-

žiće mu se sva raspoloživa pomoć u vršenju njegovih dužnosti.To osoblje neće biti primorano da izvršava dužnosti koje nisu usaglasnosti s njegovom humanitarnom misijom.

2. Od sanitetskog osoblja se ne može zahtevati da u vršenju svo-jih dužnosti da prioritet bilo kom licu osim na osnovu medi-cinskog kriterijuma.

ČLAN 10.1. Ni pod kojim uslovima niko ne može biti kažnjen za obavljanje

dužnosti medicinskog karaktera koje su u skladu sa medicin-skom deontologijom, bez obzira na lice koje se time koristi.

2. Lica koja su angažovana na medicinskim aktivnostima ne mo-gu biti prisiljena da obavljaju poslove koji su u suprotnosti spravilima medicinske deontologije ili drugim propisima, nitida se uzdržavaju od dela koja zahtevaju ta pravila ili propisi ko-ji su utvrđeni u korist ranjenika i bolesnika, ili u suprotnosti sovim Protokolom.

3. Profesionalne obaveze lica koja su angažovana na medicinskimaktivnostima u pogledu informacija koje mogu pribaviti o ra-njenicima i bolesnicima koje leče, biće poštovane pod rezer-vom nacionalnog zakona.

4. Pod rezervom nacionalnog zakona, nijedno lice koje je anga-žovano na medicinskim aktivnostima ne može biti kažnjeno nina koji način zbog odbijanja da da ili što ne daje informacije ko-je se odnose na ranjenike i bolesnike koje leči ili koje je lečilo.

ČLAN 11.1. Sanitetske jedinice i transporti biće poštovani i zaštićeni u sva-

ko doba i neće biti predmet napada.2. Zaštita na koju imaju pravo sanitetske jedinice i transporti neće

prestati ukoliko nisu korišćeni za vršenje neprijateljskih akata

Pronalaženje

Zaštitasanitetskog i

verskog osoblja

Opšta zaštitamedicinskog

poziva

Zaštitasanitetskih

jedinica itransporta

254 RANJENICI, BOLESNICI I BRODOLOMNICI

van njihove humanitarne funkcije. Međutim, zaštita može pre-stati tek posle opomene kojoj je, kad god je to pogodno,utvrđen razumni rok i kad taj rok protekne bez dejstva.

ČLAN 12.Sanitetsko i versko osoblje i sanitetske jedinice nosiće pod kontro-

lom odnosne nadležne vlasti znak raspoznavanja Crvenog krsta, Crve-nog polumeseca ili Crvenog lava i sunca na belom polju i on će biti is-taknut na sanitetskim transportima. Znak raspoznavanja će se pošto-vati u svim prilikama i neće se koristiti nepravilno.

DEO IVCIVILNO STANOVNIŠTVO

ČLAN 13.1. Civilno stanovništvo i pojedinci civili uživaju opštu zaštitu od

opasnosti koje proističu iz vojnih operacija. Da bi se sprovela tazaštita sledeća pravila biće poštovana u svakoj prilici.

2. Civilno stanovništvo i pojedinci civili neće biti predmet napa-da. Zabranjeni su akti ili pretnje nasiljem čiji je glavni cilj dašire strah među civilnim stanovništvom.

3. Civili će uživati zaštitu predviđenu ovim Delom, ukoliko neuzimaju i za vreme dok ne uzimaju direktno učešće u neprija-teljstvima.

ČLAN 14.Zabranjeno je iznurivanje stanovništva glađu kao metod ratovanja.

U tom smislu zabranjeno je napasti, uništiti, ukloniti ili učiniti nekori-snim objekte neophodne da bi civilno stanovništvo preživelo kao štosu namirnice, poljoprivredne oblasti za proizvodnju hrane, žetva, živastoka, instalacije za vodu za piće i rezerve i postrojenja za navodnjava-nje.

ČLAN 15.Građevine ili instalacije koje sadrže opasne sile, tj. brane, nasipi i

nuklearne električne centrale ne smeju biti objekti napada, čak ni akosu to vojni objekti, ukoliko takav napad može prouzrokovati oslo-bađanje opasnih sila, pa, prema tome i velike gubitke među civilnimstanovništvom.

Znakraspoznavanja

Zaštita civilnogstanovništva

Zaštitaobjekataneophodnih dabi civilnostanovništvopreživelo

Zaštitagrađevina iinstalacija kojesadrže opasnesile

255CIVILNO STANOVNIŠTVO

ČLAN 16.Ne dirajući u odredbe Haške konvencije za zaštitu kulturnih doba-

ra u slučaju oružanog sukoba od 14. maja 1954. godine. zabranjeno jevršiti bilo kakve neprijateljske akte uperene protiv istorijskih spomeni-ka, umetničkih dela ili hramova koji predstavljaju kulturno ili duhov-no nasleđe naroda, kao i koristiti ih za podršku vojnih akcija.

ČLAN 17.1. Ne može biti naređeno premeštanje civilnog stanovništva iz

razloga u vezi sa sukobom ukoliko to ne zahtevaju razlozi bez-bednosti tog stanovništva ili imperativni vojni razlozi. Ukolikopremeštanje mora da se izvrši, preduzeće se sve moguće merekako bi civilno stanovništvo moglo biti prihvaćeno pod zado-voljavajućim uslovima smeštaja, higijene i zaštite zdravlja, bez-bednosti i ishrane.

2. Civili ne smeju biti prisiljeni da napuste svoju teritoriju iz raz-loga koji su u vezi sa sukobom.

ČLAN 18.1. Društva za pomoć koja se nalaze na teritoriji Visoke strane

ugovornice, kao što su organizacije Crvenog krsta (Crvenogpolumeseca, Crvenog lava i sunca) mogu ponuditi pomoć zaizvršenje svojih tradicionalnih funkcija u vezi sa žrtvama oru-žanog sukoba. Civilno stanovništvo može, čak i na svoju inici-jativu ponuditi da sakuplja da neguje ranjenike, bolesnike ibrodolomnike.

2. Ako je civilno stanovništvo izloženo neopravdanim patnjamazbog nestašice stvari neophodnih za život kao što su hrana i le-kovi, preduzeće se akcije pomoći za civilno stanovništvo kojesu isključivo humanitarnog i nepristrasnog karaktera i koje sesprovode bez diskriminacije, pod uslovom dobijanja saglasno-sti od Visoke strane ugovornice koja je u pitanju.

DEO VZAVRŠNE ODREDBE

ČLAN 19.Upoznavanje s ovim Protokolom vršiće se na što je moguće široj

osnovi.

ČLAN 20.Ovaj Protokol biće otvoren za potpisivanje Stranama učesnicama u

Konvencijama šest meseci nakon potpisivanja Završnog akta, i ostajeotvoren u tu svrhu 12 meseci.

Zaštitakulturnihobjekata ihramova

Zabranaprinudnog

premeštanjacivila

Društva zapomoć i akcije

pomoći

Upoznavanje sProtokolom

Potpisivanje


ČLAN 21.Ovaj Protokol biće ratifikovan što je moguće pre. Ratifikacioni in-

strumenti biće deponovani kod Švajcarskog federalnog veća, koje jedepozitar Konvencija.

ČLAN 22.Ovaj Protokol biće otvoren za pristupanje svakoj Strani članici

Konvencija koja ga nije potpisala. Instrumenti o pristupanju biće de-ponovani kod depozitara.

ČLAN 23.1. Ovaj Protokol stupa na snagu šest meseci posle deponovanja

dva instrumenta o ratifikaciji ili pristupanju.2. Za svaku stranu koja je članica Konvencija i koja posle toga ra-

tifikuje ovaj Protokol ili mu pristupi, Protokol stupa na snagušest meseci posle deponovanja instrumenata o ratifikaciji ilipristupanju te strane.

ČLAN 24.1. Svaka Visoka strana ugovornica može predložiti amandmane

na ovaj Protokol. Tekst svakog predloženog amandmana dosta-vlja se depozitaru koji će odlučiti, posle konsultacije sa svim Vi-sokim stranama ugovornicama i Međunarodnim komitetomCrvenog krsta, da li treba sazvati konferenciju radi razmatranjapredloženog amandmana.

2. Depozitar će pozvati na tu konferenciju sve Visoke strane ugo-vornice i Strane članice Konvencija, bilo da su ili da nisu potpi-snice ovog Protokola.

ČLAN 25.1. U slučaju da neka Visoka strana ugovornica otkaže ovaj Proto-

kol, otkaz stupa na snagu tek šest meseci posle prijema instru-menta o otkazivanju. Ako je, međutim, po isteku šest meseciStrana koja daje otkaz angažovana u situaciji navedenoj u članu1. otkaz neće imati dejstva pre završetka oružanog sukoba.Međutim, lica koja su bila lišena slobode, ili čija je sloboda bilaograničena iz razloga u vezi sa sukobom i dalje će se koristiti od-redbama iz ovog Protokola sve do svog konačnog oslobođenja.

2. Otkaz se saopštava pismenim putem depozitaru, koji će ga pro-slediti svim Visokim stranama ugovornicama.

ČLAN 26.Depozitar obaveštava Visoke strane ugovornice i Strane članice

Konvencija bilo da su ili da nisu potpisnice ovog Protokola o:

Ratifikacija

Pristupanje

Stupanje nasnagu

Amandman

Otkazivanje

Saopštenja

257ZAVRŠNE ODREDBE

a) potpisima stavljenim na ovaj Protokol i o deponovanju instru-menta o ratifikaciji i pristupanju shodno čl. 21. i 22;

b) datum stupanja ovog Protokola na snagu u skladu sa članom23; i

c) saopštenjima i izjavama primljenim u skladu sa članom 24.

ČLAN 27.1. Posle stupanja na snagu, depozitar prosleđuje ovaj Protokol Se-

kretarijatu Ujedinjenih nacija radi registrovanja i objavljivanjau skladu sa članom 102. Povelje Ujedinjenih nacija.

2. Depozitar takođe obaveštava Sekretarijat Ujedinjenih nacija osvim ratifikacijama i pristupanjima koje je primio u vezi s ovimProtokolom.

ČLAN 28.Original ovog Protokola čiji su tekstovi na arapskom, kineskom,

engleskom, francuskom, ruskom i španskom jeziku podjednako vero-dostojni, deponuje se kod depozitara koji overene primerke Protokoladostavlja svim Stranama članicama Konvencija.

Registracija

Verodostojnosttekstova


259DOPUNSKI PROTOKOL III

8. DOPUNSKI PROTOKOL UZ ŽENEVSKE KONVENCIJE OD 12. AVGUSTA 1949. O USVAJANJU DODATNOG ZNAKA RASPOZNAVANJA (Protokol III)

Preambula


(PP1) Ponovo potvrđujući odredbe Ženevskih konvencija od 12.avgusta 1949 (posebno čl. 26, 38, 42. i 44. Prve ženevske konvencije) i,u slučajevima kad su primenljivi, njihovih Dopunskih protokola od 8.juna 1977 (posebno čl. 18. i 38. Dopunskog protokola I i člana 12. Do-punskog protokola II), koji se odnose na upotrebu znaka raspoznava-nja,

(PP2) U želji da dopune pomenute odredbe u cilju jačanja njiho-vog zaštitnog značaja i univerzalnog karaktera,

(PP3) Konstatujući da ovaj protokol ne šteti priznatom pravu Vi-sokih strana ugovornica da i dalje koriste znakove u skladu sa svojimobavezama na osnovu Ženevskih konvencija i, kad su primenljivi, nji-hovih Dopunskih protokola,

(PP4) Podsećajući da obaveza poštovanja lica i objekata zaštićenihprema Ženevskim konvencijama i njihovim Dopunskim protokolimaproističe iz njihovog zaštićenog statusa na osnovu međunarodnog pra-va i ne zavisi od upotrebe znakova raspoznavanja, oznaka ili signala,

(PP5) Ističući da znakovi raspoznavanja nemaju verski, etnički, ra-sni, regionalni ili politički značaj,

(PP6) Ističući važnost obezbeđivanja punog poštovanja obavezakoje se odnose na znakove raspoznavanja priznate u Ženevskim kon-vencijama i, kad su primenjivi, Dopunskim protokolima,

(PP7) Podsećajući da član 44. Prve ženevske konvencije pravi raz-liku između zaštitne upotrebe i indikativne upotrebe znakova raspo-znavanja,

(PP8) Podsećajući dalje da nacionalna društva koja deluju na teri-toriji druge države moraju obezbediti da se znakovi, koje nameravaju

da koriste u okviru svog delovanja u zemlji gde se to delovanje obavlja,mogu koristiti u toj zemlji, kao i u zemlji ili zemljama tranzita,

(PP9) Priznajući poteškoće koje neke države i nacionalna društvaimaju prilikom korišćenja postojećih znakova raspoznavanja,

(PP10) Konstatujući rešenost Međunarodnog komiteta Crvenogkrsta, Međunarodne federacije društava Crvenog krsta i Crvenog po-lumeseca, kao i Međunarodnog pokreta Crvenog krsta i Crvenog po-lumeseca da zadrže postojeće znakove i nazive,


Član 1 – Poštovanje i područje primene protokola1. Visoke strane ugovornice se obavezuju da poštuju i obezbede

poštovanje ovog Protokola u svim okolnostima.2. Ovaj protokol ponovo potvrđuje i dopunjuje odredbe četiri

Ženevske konvencije od 12. avgusta 1949 (u daljem tekstu:Ženevske konvencije) i, kad su primenljivi, njihova dva dopun-ska protokola od 8. juna 1977 (u daljem tekstu: Dopunski pro-tokoli iz 1977) koji se odnose na znakove raspoznavanja, nai-me, na crveni krst, crveni polumesec i crvenog lava i sunce i ko-ji se primenjuju u istim slučajevima koji se navode u ovim od-redbama.

Član 2 – Znakovi raspoznavanja1. Ovaj Protokol priznaje dodatni znak raspoznavanja, kao doda-

tak i u istu svrhu kao znakove raspoznavanja iz Ženevskih kon-vencija. Znakovi raspoznavanja uživaju ravnopravan status.

2. Ovaj dodatni znak raspoznavanja se sastoji od crvenog okvirau obliku kvadrata, postavljenog na teme, na belom polju, nanačin koji odgovara ilustraciji u dodatku ovog protokola. Ovajznak raspoznavanja se u ovom protokolu naziva „znak izTrećeg protokola”.

3. Uslovi za korišćenje i poštovanje znaka iz Trećeg protokolaidentični su sa uslovima koji važe za znake raspoznavanjautvrđene Ženevskim konvencijama i, kad su primenljivi, Do-punskim protokolima iz 1977.

4. Sanitetsko i versko osoblje oružanih snaga Visokih strana ugo-vornica može, ne utičući na njihove postojeće znakove, privre-meno koristiti znak raspoznavanja iz stava 1. ovog člana u ciljujačanja zaštite.

260 DOPUNSKI PROTOKOL III

Član 3 – Indikativna upotreba znaka iz Trećeg protokola1. Nacionalna društva onih Visokih strana ugovornica koje od-

luče da koriste znak iz Trećeg protokola mogu, koristeći znak uskladu sa relevantnim nacionalnim zakonodavstvom, da seopredele da u njega uključe, u indikativne svrhe:

a. znak raspoznavanja koji priznaju Ženevske konvencije ilikombinaciju ovih znakova; ili

b. drugi znak koji je bio u efektivnoj upotrebi od strane Vi-soke strane ugovornice, a o kome su preko depozitaraobaveštene druge Visoke strane ugovornice i Međuna-rodni komitet Crvenog krsta, pre usvajanja ovog Proto-kola.

2. Nacionalno društvo koje se opredeli da unutar znaka iz Trećegprotokola uključi još neki znak u skladu sa stavom 1, može, uskladu sa nacionalnim zakonodavstvom, koristiti taj znak i isti-cati ga na svojoj teritoriji.

3. Nacionalna društva mogu, u skladu sa nacionalnim zakono-davstvom i u posebnim okolnostima, radi olakšavanja njihovograda, privremeno koristiti znak raspoznavanja iz člana 2. ovogProtokola.

4. Ovaj član ne utiče na pravni status znakova raspoznavanja ko-je priznaju Ženevske konvencije i ovaj Protokol, niti na pravnistatus bilo kog znaka koji je uključen za indikativne svrhe, uskladu sa stavom 1. ovog člana.

Član 4 – Međunarodni komitet Crvenog krsta i Međunarodna federacija društava Crvenog krsta

i Crvenog polumesecaMeđunarodni komitet Crvenog krsta i Međunarodna federacija

društava Crvenog krsta i Crvenog polumeseca i njihovo ovlašćenoosoblje mogu, u izuzetnim okolnostima i radi olakšanja njihovog rada,koristiti znak raspoznavanja iz člana 2. ovog Protokola.

Član 5 – Misije pod okriljem Ujedinjenih nacijaSanitetsko i versko osoblje koje učestvuje u operacijama pod okri-

ljem Ujedinjenih nacija može, na osnovu dogovora između državaučesnica, koristiti jedan od znakova raspoznavanja navedenih u čl. 1. i 2.

Član 6 – Sprečavanje i suzbijanje zloupotreba1. Odredbe Ženevskih konvencija i, kad su primenljivi, Dopun-

skih protokola iz 1977, koje se odnose na sprečavanje i suzbija-nje zloupotrebe znakova raspoznavanja, jednako se primenjujui na znak iz Trećeg protokola. Visoke strane ugovornice će na-ročito preduzimati mere neophodne za sprečavanje i suzbijanje


zloupotrebe znakova raspoznavanja, navedenih u čl. 1. i 2. i nji-hovih naziva, uključujući i perfidnu upotrebu, kao i korišćenjesvakog znaka ili naziva koji predstavlja imitaciju.

2. Bez obzira na stav 1, Visoke strane ugovornice mogu dozvolitiranijim korisnicima znaka iz Trećeg protokola ili nekog drugogznaka koji predstavlja njegovu imitaciju, da nastave sa upotre-bom, pod uslovom da ta upotreba ne bude takva da izgleda da,u vreme oružanog sukoba, ovlašćuje na zaštitu iz Ženevskihkonvencija i, kad su primenljivi, Dopunskih protokola iz 1977,i pod uslovom da su prava na takvu upotrebu stečena pre usva-janja ovog Protokola.

Član 7 – Širenje znanjaVisoke strane ugovornice obavezuju se da će, u vreme mira, kao i

u vreme oružanog sukoba, što je više moguće širiti znanje o ovom Pro-tokolu u svojim zemljama i, naročito, uključiti ga u programe vojneobuke i podsticati njegovo izučavanje među civilnim stanovništvom,tako da se sa ovim instrumentom upoznaju oružane snage i civilnostanovništvo.

Član 8 – PotpisivanjeOvaj Protokol biće otvoren za potpisivanje članicama Ženevskih

konvencija na dan njegovog usvajanja i ostaće otvoren za potpisivanjeza period od 12 meseci.

Član 9 – RatifikacijaOvaj Protokol podleže ratifikaciji u što kraćem roku. Ratifikacioni

instrumenti se deponuju kod Švajcarskog saveznog veća, depozitaraŽenevskih konvencija i Dopunskih protokola iz 1977.

Član 10 – PristupanjeOvom Protokolu može pristupiti svaka članica Ženevskih konven-

cija koja ga nije potpisala. Instrument o pristupanju se deponuje koddepozitara.

Član 11 – Stupanje na snagu1. Ovaj Protokol stupa na snagu šest meseci nakon deponovanja

dva instrumenta o ratifikaciji ili pristupanju.2. Za svaku članicu Ženevskih konvencija koja ga ratifikuje ili mu

pristupi, ovaj Protokol stupa na snagu nakon šest meseci od da-na deponovanja instrumenta o ratifikaciji ili pristupanju odstrane te članice.


Član 12 – Ugovorni odnosi nakon stupanja na snagu ovog Protokola

1. U slučaju kad su članice Ženevskih konvencije i članice ovogProtokola, primenjuju se Konvencije dopunjene ovim Protoko-lom.

2. U slučaju kad ovaj Protokol ne obavezuje jednu od strana u su-kobu, članice ovog Protokola ostaju obavezane njime u svojimmeđusobnim odnosima. One će biti obavezane ovim Protoko-lom i u odnosu na svaku stranu koja nije obavezana njime, akoona prihvati da primenjuje njegove odredbe.

Član 13 – Izmene i dopune1. Svaka Visoka strana ugovornica može predložiti izmene i do-

pune ovog Protokola. Tekst svake predložene izmene i dopunedostavlja se depozitaru koji, nakon konsultacija sa svim Viso-kim stranama ugovornicama, Međunarodnim komitetom Cr-venog krsta i Međunarodnom federacijom društava Crvenogkrsta i Crvenog polumeseca, odlučuje o održavanju konferen-cije radi razmatranja predloženih izmena.

2. Depozitar poziva na konferenciju sve Visoke strane ugovorni-ce, kao i članice Ženevskih konvencija bez obzira da li su pot-pisnice ovog Protokola.

Član 14 – Otkazivanje1. U slučaju da Visoka strana ugovornica otkaže ovaj Protokol,

otkazivanje stupa na snagu godinu dana posle prijema instru-menta o otkazivanju. Međutim, ako je na isteku te godine čla-nica koja otkazuje Protokol angažovana u oružanom sukobu iliokupaciji, otkazivanje neće stupiti na snagu pre završetka oru-žanog sukoba ili okupacije.

2. O otkazivanju se pismenim putem obaveštava depozitar, kojiprosleđuje obaveštenje svim Visokim stranama ugovornicama.

3. Otkazivanje važi samo za članicu koja otkazuje.4. Bilo koje otkazivanje iz stava 1. ne utiče na obaveze koje je, po

ovom Protokolu, zbog oružanog sukoba ili okupacije, preuzelačlanica koja otkazuje, u pogledu bilo kog akta izvršenog pre ne-go što je otkazivanje stupilo na snagu.

Član 15 – NotifikacijeDepozitar obaveštava Visoke strane ugovornice, kao i sve članice

Ženevskih konvencija, bez obzira da li su potpisnice ovog Protokola ilinisu, o sledećem:

a) potpisivanju ovog Protokola i deponovanju instrumena-ta o ratifikaciji i pristupanju, prema čl. 8, 9. i 10;


b) datumu stupanja na snagu ovog Protokola prema članu11, u roku od 10 dana od dana stupanja na snagu;

c) primljenim obaveštenjima na osnovu člana 13;d) otkazivanjima, prema članu 14.

Član 16 – Registrovanje1. Nakon stupanja na snagu, depozitar dostavlja ovaj Protokol Se-

kretarijatu Ujedinjenih nacija, radi registrovanja i objavljivanja,u skladu sa članom 102. Povelje Ujedinjenih nacija.

2. Depozitar, takođe, obaveštava Sekretarijat Ujedinjenih nacija osvim ratifikacijama, pristupanjima i otkazivanjima koje primi upogledu ovog Protokola.

Član 17 – Autentični tekstoviOriginal ovog Protokola, na arapskom, kineskom, engleskom, fran-

cuskom, ruskom i španskom, koji su svi jednako autentični tekstovi,deponuje se kod depozitara, koji dostavlja overene primerke svim čla-nicama Ženevskih konvencija.


9. REZOLUCIJE USVOJENE NA ČETVRTOM ZASEDANJU DIPLOMATSKE KONFERENCIJE O REAFIRMACIJI I RAZVOJU MEĐUNARODNOG HUMANITARNOG PRAVA PRIMENLJIVOG U ORUŽANIM SUKOBIMA30

REZOLUCIJA 17.

UPOTREBA IZVESNIH ELEKTRONSKIH I VIZUELNIH METODA IDENTIFIKACIJE SANITETSKIH VAZDUHOPLOVA ZAŠTIĆENIHŽENEVSKIM KONVENCIJAMA IZ 1949. I DOPUNSKIM PROTOKOLIMA UZ

ŽENEVSKE KONVENCIJE OD 12. AVGUSTA 1949. O ZAŠTITI ŽRTAVA MEĐUNARODNIH ORUŽANIH SUKOBA (PROTOKOL I)

Diplomatska konferencija o reafirmaciji i razvoju međunarodnog humanitarnog pravaprimenljivog u oružanim sukobima, Ženeva 1974-1977,

Imajući u vidu da:a) da bi se izbeglo njihovo angažovanje za potrebe zaraćenih snaga, postoji hitna potre-

ba za elektronskom i vizuelnom identifikacijom sanitetskih vazduhoplova u letu;b) drugostepeni osmatrački radarski sistem (SSR) ima sposobnost obezbeđivanja je-

dinstvene identifikacije vazduhoplova i detalja letenja na određenoj ruti;c) Međunarodna organizacija za civilno vazduhoplovstvo je najbolje odgovarajuće

međunarodno telo za određivanje SSR načina i šifara u okviru predviđenih uslova;d) ova konferencija se saglasila sa upotrebom trepćućeg plavog svetla kao sredstva vi-

zuelne identifikacije koje treba da primenjuju samo vazduhoplovi koji su isključivoangažovani za sanitetski transport,

Shvatajući da određivanje unapred ekskluzivnog, širom sveta primenjenog načina išifre za identifikaciju sanitetskog vazduhoplova nije moguće bez široke primene SSR siste-ma,

1. Zahteva od predsednika Konferencije da prosledi Međunarodnoj organizaciji za ci-vilno vazduhoplovstvo ovaj dokument, zajedno sa pratećim dokumentima ove kon-ferencije, pozivajući Organizaciju da:

a) ustanovi odgovarajuću proceduru za određivanje, u slučaju međunarodnogoružanog sukoba, ekskluzivnog SSR načina i šifre koje će primenjivati sanitet-ski vazduhoplovi, i

b) prihvati sporazum ove konferencije da prizna trepćuće plavo svetlo kao sred-stvo identifikacije sanitetskog vazduhoplova i da za njega obezbedi odgovara-juća dokumenta Međunarodne organizacije za civilno vazduhoplovstvo.

265REZOLUCIJA 17.

30 Handbook of the International Red Cross and Red Crescent Movement, 13 izdanje, 1994.g. str.281-282

3. Urgira kod vlada pozvanih na ovu konferenciju da obezbede punu saradnju uovim nastojanjima, u procesu konsultacija Međunarodne organizacije za civilnovazduhoplovstvo.

Pedeset četvrti plenarni sastanak7. juna 1977.

REZOLUCIJA 18.

UPOTREBA VIZUELNE SIGNALIZACIJE ZA IDENTIFIKACIJU SANITETSKIH TRANSPORTA ZAŠTIĆENIH ŽENEVSKOMKONVENCIJOM OD 12. AVGUSTA 1949. I DOPUNSKIM PROTOKOLOM UZ

ŽENEVSKE KONVENCIJE OD 12. AVGUSTA 1949. O ZAŠTITI ŽRTAVA MEĐUNARODNIH ORUŽANIH SUKOBA (PROTOKOL I)

Diplomatska konferencija o reafirmaciji i razvoju međunarodnog humanitarnog pravaprimenljivog u oružanim sukobima, Ženeva, 1974-1977,

Imajući u vidu da:a) da bi se izbeglo njihovo izlaganje napadu, postoji potreba da se usavrši vizuelna

identifikacija sanitetskih transporta;b) se ova konferencija saglasila da se plavo trepćuće svetlo kao sredstvo vizuelne iden-

tifikacije primenjuje samo na vazduhoplove isključivo angažovane u sanitetskomtransportu;

c) specijalnim sporazumom, strane u sukobu mogu da rezervišu upotrebu trepćućegplavog svetla za identifikaciju sanitetskih vozila i bolničkih brodova i plovila, ali da,u odsustvu takvog sporazuma upotreba takvih signala za duga vozila ili brodove ni-je zabranjena;

d) uz poseban amblem i trepćuće plavo svetlo, druga sredstva vizuelne identifikacije,kao što su signalne zastave i kombinacija drugih signalnih svetala mogu da se even-tualno koriste za identifikaciju sanitetskih transporta;

e) je Međuvladina pomorska savetodavna organizacija najbolje odgovarajućemeđunarodno telo za utvrđivanje i širenje vizuelnih signala koji će se primenjivatiu pomorskoj oblasti,

Konstatujući da, iako Ženevske konvencije od 12. avgusta 1949. priznaju upotrebu po-sebnog amblema koji će vijati bolnički brodovi i sanitetska plovila, ova upotreba se nije od-razila u relevantnim dokumentima Međuvladine pomorske savetodavne organizacije,

1. Zahteva od predsednika ove konferencije da prosledi Međuvladinoj pomorskoj sa-vetodavnoj organizaciji ovu rezoluciju, zajedno sa dokumentima ove konferencije,pozivajući Organizaciju da:

a) razmotri unošenje u odgovarajuća dokumenta, kao što su Međunarodni ko-deks signala, trepćuće plavo svetlo kako je opisano u članu 6. Odeljak III Pra-vilnika sadržanog u Dodatku I Protokola I;

266 REZOLUCIJA 18.

b) obezbedi prepoznavanje posebnog znaka u odgovarajućim dokumentima (vi-di član 3. Odeljka II, pomenutog pravilnika);

c) razmotri ustanovljavanje jedinstvene signalne zastave i kombinacije svetala,kao što su belo-crveno-belo, koji se mogu koristiti za dopunsku ili alternativ-nu identifikaciju sanitetskih transporta.

2. Urgira kod vlada pozvanih na ovu konferenciju da pruže punu saradnju ovim nasto-janjima u procesu konsultacija Međuvladine pomorske savetodavne organizacije.


REZOLUCIJA 19.

UPOTREBA RADIOKOMUNIKACIJA ZA NAJAVU I IDENTIFIKACIJU SANITETSKIH TRANSPORTA ZAŠTIĆENIH ŽENEVSKIM

KONVENCIJAMA IZ 1949. I DOPUNSKIM PROTOKOLOM UZ ŽENEVSKE KONVENCIJE OD 12. AVGUSTA 1949. O ZAŠTITI ŽRTAVA MEĐUNARODNIH

ORUŽANIH SUKOBA (PROTOKOL I)


Imajući u vidu da:a. je od vitalnog značaja korišćenje posebnih i pouzdanih veza za identifikaciju

i najavu pokreta sanitetskih transporta;b. se odgovarajuća pažnja posvećuje komunikacijama koje se odnose na pokret

sanitetskih transporta samo ako su one određene međunarodno priznatimprioritetnim signalom kao što je „Crveni krst“, „Humanost“, „Milosrđe“ ilidrugi tehnički i fonetički prepoznatljiv termin;

c. široki krug uslova pod kojima se sukob može dogoditi čini nemogućim da seunapred izaberu frekvencije za komunikacije;

d. radio frekvencije koje treba primeniti za razmenu informacija koje se odnosena identifikaciju i pokret sanitetskih transporta mora da bude poznat svimstranama koje mogu da koriste sanitetske transporte,

Uzimajući u obzir:a. Preporuku br. 2 Konferencije opunomoćenika Međunarodne unije za teleko-

munikacije (ITU), 1973, koja se odnosi na korišćenje radiokomunikacija zanajavu i identifikaciju bolničkih brodova i sanitetskih plovila zaštićenihŽenevskim konvencijama od 1949,

b. Preporuku br. Mar 2-17 Svetske pomorske administrativne radio frekvencijeMeđunarodne unije za telekomunikacije, Ženeva 1974, koja se odnosi na upo-trebu radio komunikacija za obeležavanje, identifikaciju, lociranje i komuni-kaciju sa sredstvima transporta zaštićenim Ženevskim konvencijama od 12.

267REZOLUCIJA 19.

avgusta 1949, u pogledu zaštite žrtava rata i bilo kojim dopunskim instru-mentom ove konferencije, kao što je onaj koji se odnosi na osiguranje bezbed-nosti brodova i vazduhoplova država koje nisu strane u sukobu;

c. Memorandum Međunarodnog borda za registrovanje frekvencija (IFRB),stalnog organa Međunarodne unije za telekomunikacije, koji se odnosi na po-trebu nacionalne koordinacije u stvarima radio komunikacije,

Priznajući da su:a. određivanje i korišćenje frekvencija, uključujući upotrebu frekvencija za uz-

bunjivanje,operativne procedure u pokretnoj službi,uzbunjivanje, alarm, hitna potreba i bezbednosni signali, iodređivanje prioriteta komunikacija u pokretnoj službiuređeni Radio pravilnikom uz Međunarodnu konvenciju o telekomunikacija-ma,

b. ovaj pravilnik može da se revidira samo na kompetentnoj Svetskoj admini-strativnoj radio konferenciji ITU;

c. sledeća kompetentna Svetska administrativna radio konferencija se planira za1979. i pismene predloge za reviziju Radio pravilnika vlade treba da podnesuoko godinu dana pre otvaranja Konferencije,

1. Prihvatajući sa poštovanjem da će u dnevni red Svetske administrativne radio kon-ferencije, Ženeva, 1979, koji glasi:„2.6. da bi se proučili tehnički aspekti korišćenja radiokomunikacija za obeležava-nje, identifikaciju, lociranje i komunikacije sa sredstvima sanitetskih transportazaštićenih Ženevskim konvencijama od 1949. i bilo kojim instrumentom ove kon-ferencije“;

2. Zahteva od predsednika Konferencije da prosledi ovaj dokument svim vladama iorganizacijama pozvanim na ovu konferenciju, zajedno sa dopunskim predstavlja-njem zahteva za radio frekvencije i za međunarodno priznanje odgovarajućeg pri-oritetnog signala, koji mora da zadovolji uslove procedure kompetentne Svetske ad-ministrativne radio konferencije;

3. Urgira kod vlada pozvanih na ovu konferenciju da izvrše, onoliko koliko je to hit-no, odgovarajuće pripreme za Svetsku administrativnu radio konferenciju koja će seodržati 1979. tako da se vitalni zahtevi za komunikacije za zaštitu sanitetskih tran-sporta u oružanim sukobima mogu adekvatno obezbediti u Radio pravilniku.


268 REZOLUCIJA 19

REZOLUCIJA 20.

ZAŠTITA KULTURNIH DOBARA

Diplomatska konferencija o reafirmaciji i razvoju međunarodnog humanitarnog pravaprimenljivog u oružanim sukobima, Ženeva 1974-1977,

Pozdravljajući usvajanje člana 53. koji se odnosi na zaštitu kulturnih i verskih objekatakako su definisani u navedenom članu, sadržanom u Dopunskom protokolu uz Ženevskekonvencije od 12. avgusta 1949. o zaštiti žrtava međunarodnih oružanih sukoba (Protokol I),

Podsećajući da Konvencija o zaštiti kulturnih dobara u slučaju oružanog sukoba i nje-ni dopunski protokoli potpisani u Hagu 14. maja 1954, predstavljaju instrument od izuzet-nog značaja za međunarodnu zaštitu kulturnog blaga celog čovečanstva od posledicaoružanog sukoba i da primena ove konvencije ni na koji način neće biti oštećena usvaja-njem člana pomenutog u prethodnom stavu,

Urgira kod država koje to još nisu da postanu članice gore pomenute konvencije.

Pedeset peti plenarni sastanak7. juna 1977.

REZOLUCIJA 21.

ŠIRENJE ZNANJA O MEĐUNARODNOM HUMANITARNOM PRAVUPRIMENLJIVOM U ORUŽANIM SUKOBIMA


Ubeđena da je dobro poznavanje međunarodnog humanitarnog prava osnovni uslovza njegovu efektivnu primenu,

Uverena da širenje znanja o tom pravu doprinosi promociji humanitarnih ideala i du-hu mira među narodima,

1. Podseća Visoke strane ugovornice da prema odredbama četiri Ženevske konvenci-je od 1949. treba da preduzimaju širenje znanja o tim konvencijama što je mogućešire i da protokoli usvojeni na Konferenciji reafirmišu i proširuju tu obavezu;

2. Poziva države potpisnice da preduzmu sve odgovarajuće mere da osiguraju da se zna-nje o međunarodnom humanitarnom pravu, primenljivom u oružanim sukobima iosnovnim principima na kojima je pravo zasnovano, efikasno širi, posebno pomoću:

a) ohrabrivanja nadležnih vlasti da planiraju i realizuju, ako je neophodno uzpomoć Međunarodnog komiteta Crvenog krsta, programe za učenje međuna-rodnog humanitarnog prava, posebno u oružanim snagama i odgovarajućimadministrativnim vlastima, na način koji odgovara nacionalnim uslovima;

b) preduzimanja, u vreme mira, obuke odgovarajućih lica da predaju međuna-rodno humanitarno pravo i da olakšavaju njegovu primenu, u saglasnosti sa

269REZOLUCIJA 20.

čl. 6. i 82. Dopunskog protokola uz Ženevske konvencije od 12. avgusta 1949.o zaštiti žrtava međunarodnih oružanih sukoba (Protokol I);

c) preporuka da nadležne vlasti intenziviraju učenje međunarodnog humanitar-nog prava na univerzitetima (pravnim fakultetima, političkim naukama, me-dicini itd.);

d) preporuka prosvetnim vlastima za uvođenje kurseva o principima međuna-rodnog humanitarnog prava u srednjim i sličnim školama;

3. Urgira kod nacionalnih društava Crvenog krsta, Crvenog polumeseca i Crvenog la-va i sunca da ponude svoje usluge vlastima u svojim zemljama sa namerom da do-prinesu efikasnom širenju znanja o međunarodnom humanitarnom pravu;

4. Poziva Međunarodni komitet Crvenog krsta da aktivno učestvuje u naporu za šire-nje znanja o međunarodnom humanitarnom pravu, između ostalog:

a) štampanjem materijala koji pomaže učenju međunarodnog humanitarnogprava i cirkulisanjem odgovarajućih informacija za širenje Ženevskih kon-vencija i Dopunskih protokola;

b) organizovanjem, na sopstvenu inicijativu ili kad to od njega zahtevaju vladeili nacionalna društva, seminara i kurseva o međunarodnom humanitarnompravu i saradnjom u tom cilju sa državama i odgovarajućim institucijama.

Pedeset peti plenarni sastanak7. juna 1977.

REZOLUCIJA 22.

PRAĆENJE RAZVOJA ZABRANA ILI OGRANIČENJA UPOTREBAODREĐENIH KONVENCIONALNIH ORUŽJA


Sastajući se u Ženevi na četiri zasedanja 1974, 1975, 1976. i 1977, usvajajući nova hu-manitarna pravila koja se odnose na oružane sukobe i metode i sredstva ratovanja,

Ubeđena da patnje civilnog stanovništva i učesnika u sukobu mogu biti znatno sma-njene ako mogu da se postignu ugovori o zabrani i ograničavanju upotrebe, iz humanitar-nih razloga, određenih konvencionalnih oružja, uključujući bilo koje za koje se može sma-trati da nanosi suvišne patnje ili ima nediskriminisano dejstvo,

Pozivajući da se pitanje zabrane ili ograničavanja, iz humanitarnih razloga, upotrebeodređenih konvencionalnih oružja podvrgne svestranom razmatranju u ad hoc komitetuo konvencionalnom naoružanju Konferencije na sva četiri njena zasedanja i na Konferen-ciji vladinih eksperata održanoj pod pokroviteljstvom Međunarodnog komiteta Crvenogkrsta 1974. u Lucernu i 1976. u Luganu,

Pozivajući, u vezi sa tim, na diskusije i relevantne rezolucije Generalne skupštine Uje-dinjenih nacija i apele koje je uputilo nekoliko šefova država ili vlada,

270 REZOLUCIJA 21.

Pošto je zaključila, iz ovih diskusija, da postoji želja da se zaključi ugovor koji će zabra-niti upotrebu konvencionalnog oružja čije je prvenstveno dejstvo da nanosi povrede frag-mentima koji se ne mogu otkriti X-zracima i da postoji široko područje sporazuma u po-gledu kopnenih mina i mina iznenađenja,

Pošto je takođe posvetila napore daljem približavanju različitih pogleda na poželjnostzabrane ili ograničavanje upotrebe zapaljivih oružja, uključujući napalm,

Pošto je takođe razmatrala efekte upotrebe drugih konvencionalnih oružja, kao što suprojektili malog kalibra i izvesnog eksplozivnog i rasprskavajućeg oružja, i počela razma-tranje o mogućnosti zabrane ili ograničavanja upotrebe takvih oružja,

Priznajući da je važno da se ovaj rad nastavi i da se produži sa hitnošću zahtevanomevidentnim humanitarnim razlozima,

Verujući da bi dalji rad trebalo da se usmeri na područja sporazumevanja tako da seuključi istraživanje daljih područja sporazuma i da bi trebalo, u svakom slučaju, težiti po-stizanju najšireg mogućeg ugovora,

1. Rešava da uputi izveštaj ad hoc komiteta i predloge prezentovane u Komitetu vla-dama država predstavljenih na Konferenciji i generalnom sekretaru Ujedinjenihnacija;

2. Zahteva da se ozbiljna i blagovremena razmatranja posvete ovim dokumentima iizveštajima konferencija vladinih eksperata u Lucernu i Luganu;

3. Preporučuje da se sazove konferencija vlada ne kasnije od 1979. sa namerom da sepostignu:

a) sporazumi o zabranama ili ograničenjima upotrebe određenih konvencional-nih oružja uključujući ona za koja se može smatrati da nanose suvišne povre-de ili imaju nediskriminisano dejstvo, imajući u vidu humanitarne i vojne ka-rakteristike, i

b) sporazum o mehanizmu za preispitivanje bilo kog takvog ugovora i za razma-tranje predloga za dalje takve ugovore;

4. Urgira da se započnu konsultacije pre razmatranja ovih pitanja na trideset drugomzasedanju Generalne skupštine Ujedinjenih nacija sa ciljem da se postigne spora-zum o koracima koje treba preduzeti u pripremama za konferenciju;

5. Preporučuje da se sazove konsultativni sastanak svih zainteresovanih vlada tokomseptembra/oktobra 1977, u tom cilju;

6. Dalje preporučuje da države koje učestvuju na ovim konsultativnim sastancima tre-ba da razmotre, između ostalog, ustanovljavanje Pripremnog komiteta koji bi tre-balo da teži ustanovljavanju najbolje moguće osnove za postizanje, na Konferenci-ji, sporazuma predviđenog u ovoj rezoluciji;

7. Poziva Generalnu skupštinu Ujedinjenih nacija na trideset drugom zasedanju, usvetlu rezultata postignutih na preduzetim konsultacijama, u sprovođenju stava 4.ove rezolucije, da preduzme bilo koju dalju akciju koja može da izgleda neophodnaza održavanje Konferencije u 1979.

Pedeset sedmi plenarni sastanak9. juna 1977.

271REZOLUCIJA 22.

10. ZAVRŠNI AKT DIPLOMATSKE KONFERENCIJE 1974 - 1977. GODINE31

Diplomatska konferencija o reafirmaciji i razvoju međunarodnog humanitarnog pravakoje se primenjuje u oružanim sukobima armija, koju je sazvao Federalni savet Švajcarske,održala je četiri zasedanja u Ženevi (od 20. februara do 29. marta 1974. godine, od 3. febru-ara do 18. aprila 1975. godine, od 21. aprila do 11. juna 1976. godine i od 17. marta do 10.juna 1977. godine). Cilj joj je bio da prouči dva projekta dopunskih protokola koje je pri-premio Međunarodni komitet Crvenog krsta, nakon službenih i pravnih savetovanja, a saciljem da se kompletiraju četiri Ženevske konvencije od 12. avgusta 1949. godine.

Na prvom zasedanju Konferencije bile su predstavljene 124 države, na drugom – 120,na trećem 107, a na četvrtom zasedanju 109 država.

Pošto je bilo najvažnije da se obezbedi široko učešće u radu Konferencije, koja je ima-la izrazito humanitarni karakter i zbog toga što je progresivni razvoj i ustanovljavanjemeđunarodnog humanitarnog prava primenljivog u oružanim sukobima armija univerzal-ni zadatak kome nacionalni oslobodilački pokreti mogu dati pozitivan doprinos, Konfe-rencija je odlučila u svojoj Rezoluciji 3 (I) da pozove nacionalne oslobodilačke pokrete ko-je priznaju međudržavne regionalne organizacije, zainteresovane za što veće sudelovanje udebatama Konferencije i u debatama njenih glavnih komisija, podrazumevajući da samodelegacije predstavnice država imaju pravo glasa.

Međunarodni komitet Crvenog krsta, koji je pripremio dva projekta dopunskih proto-kola, pridružio se radu Konferencije kao ekspert.

Konferencija je razmotrila sledeće dokumente:

· Dopunski protokol uz Ženevske konvencije od 12. avgusta 1949. godine, koji se od-nosi na zaštitu žrtava u međunarodnim sukobima armija (Protokol I) i dodatke I iII.

· Dopunski protokol uz Ženevske konvencije od 12. avgusta 1949. godine koji se od-nosi na zaštitu žrtava u nemeđunarodnim sukobima armija (Protokol I).

Ove dopunske protokole je prihvatila Konferencija 8. juna 1977. godine. Oni će bitipodneseni vladama na ispitivanje i biće otvoreni za potpisivanje 12. decembra 1977. godi-ne u Bernu, u periodu od dvanaest meseci, u skladu sa njihovim odredbama. Ovi doku-menti biće otvoreni za prihvatanje, u skladu sa njihovim odredbama.

Sastavljeno u Ženevi, 10. juna 1977. godine, na engleskom, arapskom, španskom, fran-cuskom i ruskom jeziku; original i propratni dokumenti moraju biti položeni u arhiv Švaj-carske Konfederacije.

Potvrđujući gornje, predstavnici su potpisali Završni akt.

272 ZAVRŠNI AKT DIPLOMATSKE KONFERENCIJE 1974 - 1977. GODINE

31 Handbook of the International Red Cross and Red Crescent Movement, 13 izdanje, 1974.g. str.294-295

11. ČLAN 38. KONVENCIJE UJEDINJENIH NACIJA O PRAVIMA DETETA, OD 20. DECEMBRA 1989.32

1. Države članice se obavezuju da poštuju i osiguraju poštovanje pravila međunarod-nog humanitarnog prava koja se primenjuju na njih u oružanim sukobima, koja seodnose na dete.

2. Države članice preduzimaju sve moguće mere da osiguraju da lica koja nisu na-vršila 15 godina ne učestvuju direktno u neprijateljstvima.

3. Države članice se uzdržavaju od regrutovanja u njihove oružane snage lica koja ni-su navršila 15 godina.U regrutovanju onih lica koja su navršila 15 godina, ali nisu navršila 18 godina,države članice nastoje da daju prednost onima koji su stariji.

4. U skladu sa svojim obavezama prema međunarodnom humanitarnom pravu da šti-te civilno stanovništvo u oružanim sukobima, države članice preduzimaju sve mo-guće mere da osiguraju zaštitu i brigu o deci koja su pogođena oružanim sukobom.

273ČLAN 38. KONVENCIJE UJEDINJENIH NACIJA O PRAVIMA DETETA

32 http://www.icrc.org

12. FAKULTATIVNI PROTOKOLO UČEŠĆU DECE U ORUŽANIM SUKOBIMA UZ KONVENCIJU O PRAVIMA DETETA33

Države ugovornice ovog Protokola,Podstaknute velikom podrškom Konvenciji o pravima deteta, pokazujući opštu

rešenost u nastojanju za unapređenje i zaštitu prava deteta,Ponovo potvrđujući da prava dece zahtevaju specijalnu zaštitu i pozivajući na nepresta-

no poboljšanje položaja dece bez razlike, kao i na njihov razvoj i obrazovanje u uslovimamira i bezbednosti,

Uznemirene zbog štetnog i široko rasprostranjenog sukoba na decu i dugoročnih po-sledica koje takav sukob ima na trajan mir, bezbednost i razvoj,

Osuđujući odabiranje dece za ciljeve u situacijama oružanog sukoba i direktne napadena objekte koji su zaštićeni međunarodnim pravom, uključujući mesta gde obično boraviznatan broj dece, kao što su škole i bolnice,

Konstatujući usvajanje Rimskog statuta Međunarodnog krivičnog suda, posebno kva-lifikovanje regrutacije ili mobilizacije dece koja su mlađa od 15 godina ili korišćenje deceza aktivno učešće u neprijateljstvima u međunarodnim i nemeđunarodnim oružanim su-kobima kao ratnog zločina,

Smatrajući zato da radi jačanja dalje implementacije prava priznatih Konvencijom opravima deteta postoji potreba da se poveća zaštita dece od učestvovanja u oružanom su-kobu,

Konstatujući da je u članu 1 Konvencije o pravima deteta utvrđeno da je, za potrebe teKonvencije, dete svako ljudsko biće koje nije navršilo osamnaest godina života, ukoliko se,po zakonu koji se primenjuje na dete, punoletstvo ne stiče ranije,

Uverene da će fakultativni protokol uz Konvenciju kojim se podiže starosna granica zaregrutovanje lica u oružane snage i njihovo učešće u neprijateljstvima, efikasno doprinetisprovođenju principa da će u svim aktivnostima koje se tiču dece, najbolji interesi detetabiti od prvenstvenog značaja,

Konstatujući da je na dvadeset šestoj međunarodnoj konferenciji Crvenog krsta i Cr-venog polumeseca u decembru 1995. između ostalog preporučeno da strane u sukobupreduzimaju sve moguće korake kako bi se obezbedilo da deca mlađa od 18 godina neučestvuju u neprijateljstvima,

Pozdravljajući jednoglasno usvajanje, u junu 1999, Konvencije br. 182 Međunarodneorganizacije rada o zabrani i hitnim akcijama za ukidanje najgorih oblika dečjeg rada, ko-jom se, između ostalog, zabranjuje prisilna ili obavezna regrutacija dece radi njihovog is-korišćavanja u oružanom sukobu,

Osuđujući sa najvećom zabrinutošću, regrutaciju, obučavanje i iskorišćavanje, unutar iizvan državnih granica, dece u neprijateljstvima od strane oružanih grupa koje nisuoružane snage države i priznajući odgovornost onih koji regrutuju, obučavaju i koriste de-cu u ove svrhe,

274 FAKULTATIVNI PROTOKOL O UČEŠĆU DECE U ORUŽANIM SUKOBIMA

33 “Sl. list SRJ - Međunarodni ugovori”, br. 13/2002

Podsećajući na obavezu svake strane u oružanom sukobu da se pridržava odredabameđunarodnog humanitarnog prava,

Naglašavajući da ovaj protokol nije u suprotnosti sa ciljevima i principima sadržanim uPovelji Ujedinjenih nacija, uključujući član 51 i relevantnim normama humanitarnog prava,

Imajući na umu da uslovi mira i bezbednosti, zasnovani na punom poštovanju ciljevai principa sadržanim u Povelji i poštovanje važećih instrumenata o ljudskim pravima pred-stavljaju nezaobilazni faktor za punu zaštitu dece, naročito tokom oružanih sukoba, i stra-ne okupacije,

Priznavajući posebne potrebe dece koja su zbog svog ekonomskog ili socijalnog statu-sa ili pola naročito podložna regrutaciji ili iskorišćavanju u neprijateljstvima u suprotnostisa ovim Protokolom,

Imajući na umu nužnost uvažavanja suštinskih, ekonomskih, socijalnih i političkih raz-loga za uključivanje dece u oružane sukobe,

Uverene u potrebu jačanja međunarodne saradnje u sprovođenju ovog Protokola, kaoi fizičke i psihosocijalne rehabilitacije i društvene reintegracije dece koja su žrtve oružanogsukoba,

Podstičući učešće zajednice i, naročito, dece i deteta žrtve u širenju informativnih iobrazovnih programa koji se tiču sprovođenja Protokola saglasile su se o sledećem:

ČLAN 1.Države ugovornice će preduzeti sve moguće mere kako bi se obezbedilo da pripadnici

njihovih oružanih snaga koji još nisu navršili 18 godina ne uzimaju direktno učešće u ne-prijateljstvima.

ČLAN 2.Države ugovornice će obezbediti da lica koja još nisu navršila 18 godina ne podležu

obaveznoj regrutaciji u svoje oružane snage.

ČLAN 3.1. Države ugovornice će podići minimalnu starosnu granicu za dobrovoljnu regruta-

ciju lica u svoje državne oružane snage u odnosu na onu postavljenu u članu 38 stav3 Konvencije o pravima deteta, imajući u vidu principe sadržane u tom članu i pri-znajući da, u skladu sa Konvencijom, lica mlađa od 18 godina imaju pravo na po-sebnu zaštitu.

2. Svaka država ugovornica će deponovati obavezujuću izjavu nakon ratifikacije, ilipristupanja ovom Protokolu, u kojoj će predvideti minimalnu starosnu granicu odkoje će biti dozvoljena dobrovoljna mobilizacija u njene državne oružane snage kaoi opis garancija koje je ona usvojila kako bi se obezbedilo da takva mobilizacija nebude prinudna ili prisilna.

3. Države ugovornice koje dozvole dobrovoljnu regrutaciju u svoje državne oružanesnage licima mlađim od 18 godina, garantovaće da će kao minimum obezbediti da:

a) takva regrutacija bude stvarno dobrovoljna,b) takva regrutacija bude sprovedena uz izričiti pristanak roditelja ili zakonskih

staratelja tog lica,

275FAKULTATIVNI PROTOKOL O UČEŠĆU DECE U ORUŽANIM SUKOBIMA

c) su ta lica u potpunosti informisana o obavezama koje proizlaze iz takve svojeslužbe,

d) ta lica obezbede pouzdan dokaz o svojim godinama pre nego što budu pri-mljena u državnu vojnu službu.

4. Svaka država ugovornica može u bilo kom trenutku da potkrepi svoju izjavu,upućivanjem obaveštenja o tome Generalnom sekretaru Ujedinjenih nacija koji ćeobavestiti sve države ugovornice. Takvo obaveštenje će stupiti na snagu danom pri-jema od strane Generalnog sekretara.

5. Zahtev za podizanje starosne granice iz stava 1 ovog člana ne odnosi se na škole ko-jima rukovode ili su pod kontrolom oružanih snaga države ugovornice, uz prime-nu članova 28. i 29. Konvencije o pravima deteta.

ČLAN 4.1. Oružane grupe koje nisu oružane snage države, ne bi trebalo pod bilo kojim okol-

nostima da regrutuju ili iskorišćavaju u neprijateljstvima lica mlađa od 18 godina.2. Države ugovornice će preduzeti sve moguće mere da spreče regrutaciju i isko-

rišćavanje, uključujući usvajanje neophodnih zakonskih mera da takve postupkezabrane ili kvalifikuju kao krivično delo.

3. Primena ovog člana neće uticati na pravni status bilo koje strane ugovornice uoružanom sukobu.

ČLAN 5.Ništa se iz ovog Protokola neće smatrati osnovom za isključivanje odredaba prava

države ugovornice ili međunarodnih instrumenata ili međunarodnog humanitarnog pra-va koje su pogodnije za ostvarivanje prava deteta.

ČLAN 6.1. Svaka država ugovornica će preduzeti sve neophodne zakonske, administrativne i

druge mere kako bi se, u okviru njene nadležnosti obezbedilo delotvorno spro-vođenje odredaba ovog Protokola.

2. Države ugovornice se obavezuju da principe i odredbe ovog Protokola učine širo-ko poznatim i da ih promovišu putem odgovarajućih sredstava kako odraslima, ta-ko i deci.

3. Države ugovornice će preduzeti sve moguće mere da obezbede da lica koja su u okvi-ru njene nadležnosti regrutovana i iskorišćavana u neprijateljstvima, u suprotnostisa ovim Protokolom, budu demobilisana ili na drugi način otpuštena iz vojne službe.

4. Države ugovornice će, kada bude neophodno, takvim licima pružiti svu odgovara-juću pomoć za njihov fizički i psihički oporavak i društvenu reintegraciju.

ČLAN 7.1. Države ugovornice će sarađivati u sprovođenju ovog Protokola, uključujući i u

sprečavanju svih aktivnosti koje su u suprotnosti s Protokolom, i u rehabilitaciji idruštvenoj reintegraciji s Protokolom, i u rehabilitaciji i društvenoj reintegraciji li-ca koje su žrtve aktivnosti koje su u suprotnosti s Protokolom, uključujući tehničku


saradnju i finansijsku pomoć. Ova pomoć i saradnja će se odvijati uz konsultacijusa zainteresovanim državama ugovornicama i relevantnim međunarodnim organi-zacijama.

2. Države ugovornice koje imaju mogućnost da to učine, pružiće ovu pomoć kroz po-stojeće multilateralne, bilateralne ili druge programe ili, između ostalog, kroz do-brotvorni fond koji bi bio ustanovljen u skladu s pravilima Generalne skupštine.

ČLAN 8.1. Svaka država ugovornica će, u roku od dve godine nakon stupanja na snagu ovog

Protokola za dotičnu državu ugovornicu, podneti izveštaj Komitetu za prava dete-ta u kome će pružiti sveobuhvatne informacije o merama koje je preduzela za spro-vođenje odredaba vezanih za učešće i regrutaciju.

2. Nakon podnošenja sveobuhvatnog izveštaja, svaka država ugovornica će u izvešta-je koji se podnose Komitetu za prava deteta, u skladu s članom 44 Konvencije,uključiti i sve druge informacije vezane za sprovođenje Protokola. Druge državeugovornice Protokola podnosiće izveštaj jednom u pet godina.

3. Komitet za prava deteta može da traži od država ugovornica dodatne informacijekoje su bitne za sprovođenje ovog Protokola.

ČLAN 9.1. Ovaj Protokol je otvoren za potpis svim državama koje su ugovornice ili potpisni-

ce Konvencije.2. Ovaj Protokol podleže ratifikaciji ili je otvoren za pristupanje svakoj državi. Instru-

menti o ratifikaciji ili pristupanju biće deponovani kod Generalnog sekretara Uje-dinjenih nacija.

3. Generalni sekretar, u svojstvu depozitara Konvencije i Protokola, obavestiće svedržave ugovornice Konvencije i sve države koje su potpisale Konvenciju o svakominstrumentu u kome je sadržana izjava u skladu s članom 3.

ČLAN 10.1. Ovaj Protokol će stupiti na snagu 3 meseca nakon deponovanja desetog instrumen-

ta o ratifikaciji ili pristupanju.2. Za svaku državu koja ratifikuje ovaj Protokol ili mu pristupi nakon njegovog stupa-

nja na snagu, Protokol će stupiti na snagu mesec dana nakon datuma deponovanjainstrumenata o ratifikaciji ili pristupanju te države.

ČLAN 11.1. Svaka država ugovornica može da otkaže ovaj Protokol u bilo kom trenutku pisme-

nim obaveštenjem upućenim Generalnom sekretaru Ujedinjenih nacija, koji će na-kon toga obavestiti druge države ugovornice Konvencije i sve države koje su je pot-pisale. Otkazivanje će stupiti na snagu godinu dana nakon datuma prijema oba-veštenja od strane Generalnog sekretara. Ukoliko, međutim, nakon isteka te godine,država koja otkazuje Protokol uđe u oružani sukob, otkazivanje neće stupiti na sna-gu pre okončanja oružanog sukoba.

277FAKULTATIVNI PROTOKOL O UČEŠĆU DECE U ORUŽANIM SUKOBIMA

2. Takvo otkazivanje neće imati dejstvo u odnosu na oslobođenje države ugovorniceobaveza iz ovog Protokola u pogledu bilo kakvog čina koji se desi pre datuma stu-panja na snagu otkazivanja. To otkazivanje takođe ni na koji način neće ići na šteturazmatranju nekog pitanja koje je Komitet o pravima deteta započeo pre datumastupanja na snagu otkazivanja.

ČLAN 12.1. Svaka država ugovornica može da predloži amandman i da ga dostavi Generalnom

sekretaru Ujedinjenih nacija. Generalni sekretar će potom proslediti predloženiamandman državama ugovornicama sa zahtevom da ukažu da li žele konferencijudržava ugovornica u cilju razmatranja i glasanja o predlozima.U slučaju da se, u roku od četiri meseca od datuma slanja predloga najmanje jednatrećina država ugovornica opredeli za takvu konferenciju, Generalni sekretar će sa-zvati konferenciju pod pokroviteljstvom Ujedinjenih nacija. Svaki amandmanusvojen većinom prisutnih država ugovornica koje su glasale na konferenciji bićepodnet na odobrenje Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija.

2. Amandman usvojen u skladu sa stavom 1 ovog člana će stupiti na snagu kada gaodobri Generalna skupština Ujedinjenih nacija i kada ga prihvate dve trećinedržava ugovornica.

3. Kada amandman stupi na snagu, obavezivaće one države ugovornice koje su ga pri-hvatile, dok će ostale države ugovornice i dalje biti obavezane odredbama ovog pro-tokola i bilo kojim ranijim amandmanom koji su prihvatile.

ČLAN 13.1. Ovaj Protokol čiji su arapski, kineski, engleski, francuski, ruski i španski tekstovi

podjednako verodostojni, biće deponovani u Arhivi Ujedinjenih nacija.2. Generalni sekretar Ujedinjenih nacija poslaće overene kopije ovog Protokola svim

državama ugovornicama Konvencije i svim državama koje su potpisale Konvenci-ju.


13. KONVENCIJA O BEZBEDNOSTI OSOBLJA UJEDINJENIH NACIJA I PRIDRUŽENOG OSOBLJA34

Države članice ove konvencije, duboko zabrinute zbog porasta broja smrti i povreda,koje nastaju kao posledica namernih napada na osoblje Ujedinjenih nacija i pridruženoosoblje, imajući u vidu da su napadi, ili drugi vidovi lošeg postupanja prema osoblju kojedeluje u ime Ujedinjenih nacija, neopravdani i neprihvatljivi, ko god ih je počinio, prizna-jući da se operacije Ujedinjenih nacija sprovode u opštem interesu međunarodne zajedni-ce i u skladu sa principima i ciljevima Povelje Ujedinjenih nacija,

uvažavajući važan doprinos koji osoblje Ujedinjenih nacija i pridruženo osoblje čini uskladu sa naporima Ujedinjenih nacija na polju preventive diplomatije, stvaranja, očuvanjai izgradnje mira, humanitarnim i drugim operacijama, svesni postojećih aranžmana da seosigura bezbednost osoblja Ujedinjenih nacija i pridruženog osoblja, uključujući i korakekoje preduzimaju glavni organi Ujedinjenih nacija u tom pravcu,

priznajući ipak da postojeće mere zaštite osoblja Ujedinjenih nacija i pridruženog oso-blja nisu dovoljne, shvatajući da je efikasnost i bezbednost operacija Ujedinjenih nacija po-jačana tamo gde se ove operacije obavljaju uz pristanak i saradnju Države domaćina,

apelujući na sve države u kojima je razmešteno osoblje Ujedinjenih nacija i pridruženoosoblje, kao i sve ostale od kojih ovo osoblje može zavisiti, da pruže odgovarajuću podrškuu cilju omogućavanja obavljanja i ispunjenja mandata operacija Ujedinjenih nacija,

uverene da postoji hitna potreba da se usvoje odgovarajuće i efikasne mere zasprečavanje napada usmerenih na osoblje Ujedinjenih nacija i pridruženo osoblje, kao i zakažnjavanje onih koji takve napade počine,

složile su se u sledećem:

ČLAN 1.Značenje pojedinih izraza

U smislu ove konvencije:(a) izraz „osoblje Ujedinjenih nacija“ označava:

(i) osobe angažovane ili određene od strane Generalnog sekretara Ujedinjenihnacija za članove vojnih, policijskih ili civilnih snaga u okviru operacija Uje-dinjenih nacija;

(ii) ostale službenike i eksperte u misiji Ujedinjenih nacija ili njenih specijalizo-vanih agencija ili Međunarodne agencije za atomsku energiju, koji su službe-no, prisutni u području u kome se sprovodi operacija Ujedinjenih nacija;

(b) izraz „pridruženo osoblje“ označava:(i) osobe postavljene od strane svoje vlade ili međuvladine organizacije, na osno-

vu sporazuma sa nadležnim organom Ujedinjenih nacija;(ii) osobe koje je angažovao Generalni sekretar Ujedinjenih nacija ili specijalizo-

vana agencija ili Međunarodna agencija za atomsku energiju;(iii) osobe određene od strane humanitarne nevladine organizacije, na osnovu

sporazuma sa Generalnim sekretarom Ujedinjenih nacija ili specijalizova-

279KONVENCIJA O BEZBEDNOSTI OSOBLJA UJEDINJENIH NACIJA

34 “Sl. list SRJ - Međunarodni ugovori”, br. 13/2002

nom agencijom ili Međunarodnom agencijom za atomsku energiju, da oba-vljaju aktivnosti u cilju ispunjenja mandata operacija Ujedinjenih nacija;

(c) „operacija Ujedinjenih nacija“ označava operaciju koju je ustanovio nadležni organUjedinjenih nacija u skladu sa Poveljom Ujedinjenih nacija i koja se sprovodi podokriljem i kontrolom Ujedinjenih nacija

(i) kada je cilj operacije održavanje ili ponovno uspostavljanje međunarodnogmira i bezbednosti; ili

(ii) kada Savet bezbednosti ili Generalna skupština, u smislu ove konvencije, pro-glase da postoji izuzetan rizik za bezbednost osoblja koje učestvuje u ovimoperacijama;

(d) „Država domaćin“ označava državu na čijoj se teritoriji sprovodi operacija Ujedi-njenih nacija:

(e) „Tranzitna država“ označava državu na čijoj se teritoriji, pored Države domaćina,osoblje Ujedinjenih nacija i pridruženo osoblje ili njihova oprema nalazi u tranzituili su privremeno prisutni u vezi sa operacijom Ujedinjenih nacija.

ČLAN 2.Opseg primene

1. Ova konvencija primenjuje se na osoblje Ujedinjenih nacija i pridruženo osoblje ioperacije Ujedinjenih nacija, definisane u skladu sa članom 1.

2. Ova konvencija neće se primenjivati na operacije Ujedinjenih nacija koje je Savetbezbednosti proglasio merama prinude, u skladu sa Glavom VII Povelje Ujedinje-nih nacija, u kojima je bio član osoblja angažovan kao borac protiv organizovanihvojnih snaga i na koje se primenjuje međunarodno pravo oružanih sukoba.

ČLAN 3.Identifikacija

1. Vojne i policijske snage u okviru operacija Ujedinjenih nacija i njihova vozila, bro-dovi i avioni, moraju imati jasna obeležja. Ostalo osoblje, vozila, brodovi i avionikoji učestvuju u operacijama Ujedinjenih nacija moraju biti odgovarajuće obe-leženi, ukoliko ne postoji drugačija odluka Generalnog sekretara Ujedinjenih naci-ja.

2. Svi članovi osoblja Ujedinjenih nacija i pridruženog osoblja moraju nositi odgova-rajuća dokumenta za identifikaciju.

ČLAN 4.Sporazum o statusu operacije

Država domaćin i Ujedinjene nacije zaključiće, što je pre moguće sporazum o statusuoperacije Ujedinjenih nacija i celokupnog osoblja angažovanog u operaciji, uključujući,između ostalog odredbe o privilegijama i imunitetima vojnih i policijskih snaga u okviruoperacije.

280 KONVENCIJA O BEZBEDNOSTI OSOBLJA UJEDINJENIH NACIJA

ČLAN 5.Tranzit

Tranzitna država omogućiće nesmetan prolaz u i iz Države domaćina osoblju Ujedinje-nih nacija i pridruženom osoblju i njihovoj opremi.

ČLAN 6.Poštovanje zakona i propisa

1. Ukoliko to nije u suprotnosti sa privilegijama i imunitetom koji uživa ili sa potre-bama dužnosti koju obavlja, osoblje Ujedinjenih nacija i pridruženo osoblje:

(a) poštovaće zakone i propise Države domaćina i Tranzitne države; i (b) uzdržaće se od svake akcije ili aktivnosti koja je u suprotnosti sa nepristra-

snim i međunarodnim karakterom njihove dužnosti.2. Generalni sekretar Ujedinjenih nacija preduzeće sve odgovarajuće mere kako bi

osigurao nadzor nad poštovanjem ovih obaveza.

ČLAN 7.Obaveza da se osigura bezbednost i sigurnost osoblja Ujedinjenih nacija

i pridruženog osoblja 1. Osoblje Ujedinjenih nacija i pridruženo osoblje, njihova oprema i prostorije, ne

mogu biti predmet napada ili bilo koje akcije koji ih sprečava u obavljanju njihovogmandata.

2. Države članice će preduzeti sve odgovarajuće mere da se osigura bezbednost i si-gurnost osoblja Ujedinjenih nacija i pridruženog osoblja. Države članice će poseb-no preduzeti sve odgovarajuće korake da osoblje Ujedinjenih nacija i pridruženoosoblje koje je angažovano na njihovoj teritoriji zaštite od krivičnih dela iz člana 9.

3. Države članice sarađivaće, na odgovarajući način, sa Ujedinjenim nacijama i dru-gim Državama članicama u primeni ove Konvencije, posebno u slučajevima kadaDržava domaćin nije u stanju da sama preduzme odgovarajuće mere.

ČLAN 8.Obaveza puštanja ili vraćanja članova osoblja Ujedinjenih nacija

i pridruženog osoblja koji su uhapšeni ili pritvoreni Ukoliko drugačije nije predviđeno sporazumom o statusu snaga Ujedinjenih nacija ko-

ji se primenjuje, ako osoblje Ujedinjenih nacija ili pridruženo osoblje bude uhapšeno ilipritvoreno tokom obavljanja njihove dužnosti i kada se utvrdi njihov identitet, isti ne mo-gu biti podvrgnuti ispitivanju i moraju biti odmah oslobođeni i vraćeni Ujedinjenim naci-jama ili drugom odgovarajućem organu. Do njihovog puštanja, ovo osoblje mora biti tre-tirano u skladu sa opšteprihvaćenim standardima ljudskih prava, principima i duhomŽenevske konvencije iz 1949.

ČLAN 9.Krivična dela protiv osoblja Ujedinjenih nacija i pridruženog osoblja

1. Svaka Država članica smatraće kao krivično delo na osnovu svojih zakona umišljaj-no izvršenje:


(a) ubistva, otmice ili drugog napada na ličnost ili slobodu člana osoblja Ujedi-njenih nacija ili pridruženog osoblja;

(b) nasilnost napada na službene prostorije, privatni stan ili prevozno sredstvočlana osoblja Ujedinjenih nacija ili pridruženog osoblja, koji može da dovedeu opasnost njegovu ličnost ili slobodu;

(c) pretnje da će se izvršiti takav napad, koja ima za cilj, da se pravno ili fizičko lice pri-nudi da nešto učini ili se uzdrži od nekog činjenja:

(d) pokušaja da izvrši takav napad; i (e) dela koje predstavlja saučesništvo u izvršenju ili pokušaju da se izvrši takav napad

ili organizovanje drugih da izvrše takav napad.2. Svaka Država članica će predvideti odgovarajuće kazne za dela predviđena u stavu

1, pri čemu će se imati u vidu njihova težina.

ČLAN 10.Utvrđivanje nadležnosti

1. Svaka Država članica preduzeće neophodne mere za utvrđivanje nadležnosti kri-vičnih dela predviđenih članom 9 u sledećim slučajevima:

(a) kada je krivično delo izvršeno na teritoriji te države ili na brodu ili avionu ko-ji je registrovan u toj državi;

(b) kada je osumnjičeni izvršilac državljanin te države.2. Država članica može utvrditi nadležnost i u slučaju kada je neko od ovih krivičnih

dela:(a) izvršilo lice bez državljanstva koje ima prebivalište na teritoriji te države; ili (b) izvršeno protiv državljanina te države; ili (c) izvršeno u pokušaju da se ta država prinudi da nešto učini ili se uzdrži od ne-

kog činjenja.3. Država članica koja je utvrdila nadležnost na način predviđen u stavu 2. obavestiće

o tome Generalnog sekretara Ujedinjenih nacija. Ukoliko se ta Država naknadnoodrekne nadležnosti, obavestiće o tome Generalnog sekretara Ujedinjenih nacija.

4. Država članica će, takođe, preduzeti neophodne mere za utvrđivanje nadležnosti upogledu krivičnih dela predviđenih u članu 9. u slučaju kada se osumnjičeni iz-vršilac nalazi na njenoj teritoriji, a ona ga u skladu sa članom 15, ne izdaje nijednojdržavi koja je utvrdila nadležnost u skladu sa st. 1. i 2.

5. Ova konvencija ne isključuje nijedan vid nadležnosti u krivičnim delima koja se za-sniva na zakonima odnosne države.

ČLAN 11.Sprečavanje krivičnih dela protiv osoblja Ujedinjenih nacija i pridruženog osoblja

Države članice će, u cilju sprečavanja krivičnih dela predviđenih članom 9, posebno sa-rađivati putem:

(a) preduzimanja svih praktičnih mera kako bi sprečile da se na njihovoj teritoriji vršepripreme za izvršenje takvih krivičnih dela u granicama ili van granica njihove te-ritorije; i

(b) razmene informacija u skladu sa njihovim zakonodavstvima i koordiniranja upreduzimanju administrativnih i drugih odgovarajućih mera kako bi se sprečilo iz-vršenje takvih krivičnih dela.


ČLAN 12.Razmena informacija

1. Pod uslovima predviđenim unutrašnjim zakonodavstvom, Država članica na čijojje teritoriji izvršeno krivično delo predviđeno članom 9, ako s razlogom smatra daje osumnjičeni izvršilac pobegao sa njene teritorije, upoznaće Generalnog sekreta-ra Ujedinjenih nacija i, direktno ili preko Generalnog sekretara Ujedinjenih nacija,ostale zainteresovane države sa svim činjenicama koje se tiču izvršenog dela, kao isa svim raspoloživim informacijama u vezi identiteta osumnjičenog izvršioca.

2. Ukoliko je izvršeno krivično delo predviđeno članom 9, svaka Država članica kojaraspolaže informacijama u vezi sa žrtvom ili okolnostima pod kojim je izvršeno de-lo, nastojaće da ove informacije, u potpunosti i u najkraćem roku, a u skladu sa uslo-vima predviđenim njenim zakonima, dostavi Generalnom sekretaru Ujedinjenihnacija i svim zainteresovanim državama.

ČLAN 13.Mere za obezbeđenje krivičnog gonjenja i izdavanja

1. Kada okolnosti to zahtevaju, Država članica na čijoj teritoriji se nalazi osumnjičeniizvršilac preduzeće odgovarajuće mere u skladu sa svojim zakonima kako bi obez-bedila prisustvo tog lica u cilju krivičnog gonjenja ili izdavanja.

2. U skladu sa nacionalnim zakonodavstvom i bez odlaganja, o merama preduzetim usmislu stava 1 biće obavešten Generalni sekretar Ujedinjenih nacija i, direktno ilipreko Generalnog sekretara:

(a) Država u kojoj je izvršeno krivično delo;(b) Država ili države čiji je državljanin osumnjičeni izvršilac ili, kad je u pitanju

lice bez državljanstva, država na čijoj teritoriji to lice ima prebivalište;(c) Državu ili države čiji je državljanin žrtva; i (d) druge zainteresovane države.

ČLAN 14.Krivično gonjenje osumnjičenih izvršilaca

Ukoliko Država članica na čijoj teritoriji se nalazi osumnjičeni izvršilac ne izvrši izda-vanje tog lica, ona će, bez izuzetka i bez nepotrebnog odlaganja, predati slučaj svojim nad-ležnim organima u cilju krivičnog gonjenja po postupku predviđenom zakonima te države.Ti organi doneće odluku na isti način kao u slučaju krivičnog dela iste težine po zakonimate države.

ČLAN 15.Izdavanje osumnjičenih izvršilaca

1. Ukoliko krivična dela predviđena članom 9. nisu svrstana u dela koja povlače izda-vanje na osnovu bilo kog postojećeg ugovora o izdavanju krivaca između Državačlanica, smatra se da su ova krivična dela uključena u te ugovore. Države članiceobavezuju se da ova krivična dela uključe kao dela koja povlače izdavanje u svakiugovor o izdavanju krivaca koji kasnije budu zaključile.

2. Ako Država članica koja izdavanje uslovljava postojanjem ugovora primi zahtev zaizdavanje od druge Države članice sa kojom nema ugovor o izdavanju krivaca, ona


može, ukoliko želi, ovu Konvenciju smatrati za pravni osnov izdavanja u odnosu nata krivična dela. Izdavanje se vrši u skladu sa uslovima predviđenim u zakonodav-stvu države kojoj je upućen zahtev.

3. Države članice koje izdavanje ne uslovljavaju postojanjem ugovora smatraće, umeđusobnim odnosima, ta krivična dela za dela koja povlače izdavanje, u skladu sauslovima predviđenim zakonom države kojoj je upućen zahtev.

4. U smislu izdavanja krivaca između Država članica, smatraće se kao da je svako ta-kvo krivično delo izvršeno ne samo na mestu gde je izvršeno, već i na teritorijiDržava članica koje su utvrdile svoju nadležnost u skladu sa st. 1 i 2 člana 10.

ČLAN 16.Međusobna pomoć u krivičnim stvarima

1. Države članice će jedna drugoj pružiti najveću moguću pomoć u pogledu krivičnogpostupka koji je pokrenut u vezi sa krivičnim delima predviđenim članom 9,uključujući i pomoć u prikupljanju dokaza neophodnih za vođenje postupka. Usvim slučajevima primenjivaće se zakon države kojoj je upućen zahtev.

2. Odredbe stava 1. ne utiču na obaveze uzajamne pravne pomoći sadržane u bilo komdrugom ugovoru.

ČLAN 17.Korektan tretman

1. Svako lice u odnosu na koga je pokrenuta istraga ili krivični postupak u vezi sa bi-lo kojim krivičnim delom predviđenim članom 9. ima pravo na korektan tretman,pravično suđenje i punu zaštitu svojih prava u svim fazama istrage i krivičnog po-stupka.

2. Svaki osumnjičeni izvršilac ima pravo:(a) da bez odlaganja stupi u kontakt sa najbližim nadležnim predstavnikom

države ili država čiji je državljanin ili koja je, na drugi način, ovlašćena da šti-ti njegova prava, a ukoliko je u pitanju lice bez državljanstva, sa predstavni-kom države koja je, na zahtev tog lica, voljna da štiti njegova prava; i

(b) da ga poseti predstavnik te države ili država.

ČLAN 18.Obaveštavanje o ishodu postupka

Država članica u kojoj se vodi postupak protiv osumnjičenog izvršioca obavestiće o is-hodu postupka Generalnog sekretara Ujedinjenih nacija, koji će obaveštenje prosleditiostalim Državama članicama.

ČLAN 19.Difuzija

Države članice obavezuju se da vrše difuziju ove konvencije na što širem planu i, po-sebno, da studiju o njoj, kao i odgovarajuće odredbe međunarodnog humanitarnog prava,uključe u svoje programe vojne obuke.


ČLAN 20.Izuzeće od primene

Odredbe ove konvencije ne utiču na:(a) primenu međunarodnog humanitarnog prava i opšte prihvaćenih standarda ljud-

skih prava, koji su sadržani u međunarodnim instrumentima u vezi sa zaštitomoperacija Ujedinjenih nacija i osoblja Ujedinjenih nacija i pridruženog osoblja nitina odgovornost ovog osoblja za poštovanje tih prava i standarda;

(b) prava i obaveze država, u skladu sa Poveljom Ujedinjenih nacija, koja se odnose nadozvolu za ulazak na njihovu teritoriju;

(c) obavezu osoblja Ujedinjenih nacija i pridruženog osoblja da delaju u skladu sa man-datom operacije Ujedinjenih nacija;

(d) pravo države čiji državljani dobrovoljno učestvuju u operaciji Ujedinjenih nacija dasvoje državljane povuče iz tih operacija;

ili (e) pravo na odgovarajuću naknadu u slučaju smrti, onesposobljenja, povrede ili bole-

sti koja se može pripisati službi očuvanja mira od strane osoba koje države dobro-voljno određuju u operacije Ujedinjenih nacija.

ČLAN 21.Pravo na samoodbranu

Odredbe ove konvencije ne isključuju pravo na samoodbranu.

ČLAN 22.Rešavanje sporova

1. Svaki spor između dve ili više Država članica u vezi sa tumačenjem ili primenomove konvencije, koji ne bude rešen pregovorima, biće podnet na arbitražu po zahte-vu jedne od njih. Ukoliko se u roku od 6 meseci od dana podnošenja zahteva stra-ne u sporu ne saglase oko organizacije arbitraže, svaka od strana može spor iznetipred Međunarodni sud pravde, u skladu sa Statutom Suda.

2. Svaka Država članica može, u vreme potpisivanja, ratifikacije, prihvatanja ili odo-brenja ove konvencije ili pristupanja Konvenciji izjaviti da ne prihvata obaveze izstava 1. ili dela istog stava. U odnosima između ostalih Država članica i Države ko-ja je izjavila takvu rezervu, neće se primenjivati odredbe stava 1. ili odgovarajućegdela istog stava.

3. Svaka Država članica koja je izjavila rezervu u skladu sa stavom 2. može, u svakovreme, da povuče ovu rezervu notifikacijom upućenom Generalnom sekretaru Uje-dinjenih nacija.

ČLAN 23.Sastanci radi razmatranja primene Konvencije

Na zahtev jedne ili više Država članica, i ukoliko to odobri većina Država članica, Ge-neralni sekretar Ujedinjenih nacija organizovaće sastanak Država članica u cilju razmatra-nja primene Konvencije i svih problema koji se javljaju u vezi sa njenom primenom.


ČLAN 24.Potpisivanje

Ova konvencija je otvorena za potpisivanje svim državama do 31. decembra 1995, u se-dištu Ujedinjenih nacija u Njujorku.

ČLAN 25.Ratifikacija, prihvatanje ili odobrenje

Ova konvencija podleže ratifikaciji, prihvatanju ili odobrenju. Instrumenti ratifikacije,prihvatanja ili odobrenja deponuju se kod Generalnog sekretara Ujedinjenih nacija.

ČLAN 26.Pristupanje

Ova konvencija otvorena je za pristupanje svim državama. Instrumenti pristupanja de-ponuju se kod Generalnog sekretara Ujedinjenih nacija.

ČLAN 27.Stupanje na snagu

1. Ova konvencija stupa na snagu trideset dana nakon deponovanja dvadeset i drugoginstrumenta ratifikacije, prihvatanja, odobrenja ili pristupanja kod Generalnog se-kretara Ujedinjenih nacija.

2. Za svaku državu koja ratifikuje, prihvati, odobri ili pristupi Konvenciji posle depono-vanja dvadeset i drugog instrumenta ratifikacije, prihvatanja, odobrenja ili pristu-panja, Konvencija stupa na snagu 30 dana nakon deponovanja instrumenta ratifi-kacije, prihvatanja, odobrenja ili pristupanja te države.

ČLAN 28.Otkaz

1. Država članica može otkazati ovu konvenciju pismenim obaveštenjem Generalnomsekretaru Ujedinjenih nacija.

2. Otkaz stupa na snagu godinu dana od prijema takvog obaveštenja od strane Gene-ralnog sekretara Ujedinjenih nacija.

ČLAN 29.Tekst originala

Original ove konvencije, čiji su tekstovi na arapskom jeziku, kineskom jeziku, engle-skom jeziku, francuskom jeziku, ruskom jeziku i španskom jeziku podjednako verodostoj-ni, biće deponovan kod Generalnog sekretara Ujedinjenih nacija, koji će overene primerkeKonvencije dostaviti svim državama.

Sačinjeno u Njujorku, devetog decembra hiljadu devetsto devedeset četvrte godine.


14. STUDIJA MKCK O OBIČAJNOM MEĐUNARODNOM HUMANITARNOM PRAVU*

Spisak običajnih pravila međunarodnog humanitarnog prava

Ovaj spisak je zasnovan na zaključcima iznetim u tomu I studije o običajnom među-narodnom humanitarnom pravu. Budući da studija nije imala za cilj da odredi običajnuprirodu svakog ugovornog pravila međunarodnog humanitarnog prava, ona ne slediobavezno strukturu postojećih ugovora. Domen primene pravila naznačen je u uglastimzagradama. Skraćenica MOS odnosi se na običajna pravila primenjiva u međunarodnimoružanim sukobima, a skraćenica NMOS odnosi se na običajna pravila primenjiva unemeđunarodnim oružanim sukobima. U poslednjem slučaju, neka pravila su označenakao „diskutabilno“ primenjiva, jer je praksa, generalno, ukazivala u tom pravcu, ali je bilau manjoj meri ekstenzivna.

PRINCIP RAZLIKOVANJA

Razlikovanje između civila i boracaPravilo 1. Strane u sukobu moraju u svako doba da prave razliku između civila i bora-

ca. Napadi mogu biti usmereni samo na borce. Napadi ne smeju biti usmereni prema civil-ima. [MOS/NMOS]

Pravilo 2. Zabranjeni su akti nasilja ili pretnje nasiljem, kojima je glavni cilj da šireteror među civilnim stanovništvom. [MOS/NMOS]

Pravilo 3. Svi pripadnici oružanih snaga strana u sukobu su borci, osim sanitetskog iverskog osoblja. [MOS]

Pravilo 4. Oružane snage strana u sukobu se sastoje od svih organizovanih oružanihsnaga, grupa i jedinica, stavljenih pod komandu koja je odgovorna toj strani zarukovođenje svojim potčinjenima. [MOS]

Pravilo 5. Civili su lica koja nisu članovi oružanih snaga. Termin civilno stanovništvoobuhvata sva lica koja su civili. [MOS/NMOS]

Pravilo 6. Civili su zaštićeni od napada ukoliko ne učestvuju direktno u nepri-jateljstvima, odnosno za vreme dok ne učestvuju direktno u neprijateljstvima.[MOS/NMOS]

Razlikovanje između civilnih objekata i vojnih ciljevaPravilo 7. Strane u sukobu moraju u svako doba da prave razliku između civilnih

objekata i vojnih ciljeva. Napadi mogu biti usmereni samo na vojne ciljeve. Napadi nesmeju biti usmereni prema civilnim objektima. [MOS/NMOS]

287STUDIJA MKCK O OBIČAJNOM MHP

* Preuzeto iz J. M. Henckaerts, Study on customary international humanitarian law: A contributionto the understanding and respect for the rule of law in armed conflict, International Review ofthe Red Cross, Vol. 87, No. 857, March 2005.

Pravilo 8. Što se tiče objekata, vojni ciljevi su ograničeni na one koji po svojoj priro-di, lokaciji, nameni ili korišćenju efikasno doprinose vojnoj akciji i čije delimično ili pot-puno uništenje, zauzimanje ili neutralizacija u uslovima koji vladaju u to vreme, pružajuodređenu vojnu prednost. [MOS/NMOS]

Pravilo 9. Civilni objekti su svi objekti koji nisu vojni ciljevi. [MOS/NMOS]Pravilo 10. Civilni objekti su zaštićeni od napada, ukoliko i za vreme dok nisu vojni

ciljevi. [MOS/NMOS]

Napadi bez izbora ciljevaPravilo 11. Napadi bez izbora ciljeva su zabranjeni. [MOS/NMOS]Pravilo 12. Napadi bez izbora ciljeva su:a) napadi koji nisu usmereni na određeni vojni cilj;b) napadi pri kojima se primenjuje metod ili koristi sredstvo borbe koji ne mogu biti

usmereni na određeni vojni cilj; ilic) napadi prilikom kojih se primenjuje metod ili koristi sredstvo borbe čije se dejstvo

ne može ograničiti onako kako je to predviđeno međunarodnim humanitarnimpravom;

i prema tome, u svakom takvom slučaju, napadi su takve prirode da pogađaju vojneciljeve i civile ili civilne objekte bez razlikovanja. [MOS/NMOS]

Pravilo 13. Napadi bombardovanjem bilo kojom metodom ili sredstvima kojima seniz jasno određenih i različitih vojnih ciljeva u nekom gradu, selu ili drugoj zoni, kojasadrži sličnu koncentraciju civila ili civilnih objekata, tretira kao jedan vojni cilj suzabranjeni. [MOS/NMOS]

Proporcionalnost u napaduPravilo 14. Napad od kojeg se može očekivati da će izazvati slučajne gubitke civilnih

života, povrede civila, štete na civilnim objektima ili kombinaciju ovih dejstava, koja bibila nesrazmerno velika u odnosu na konkretnu i direktnu vojnu prednost koja se pred-viđa, je zabranjen. [MOS/NMOS]

Predostrožnost u napaduPravilo 15. Prilikom izvođenja vojnih operacija, stalno se mora voditi računa o zašti-

ti civilnog stanovništva, civila i civilnih objekata. Moraju se preduzeti sve moguće merepredostrožnosti da bi se izbegli, a u svakom slučaju sveli na najmanju moguću meru sluča-jni gubici i povrede civila i štete na civilnim objektima. [MOS/NMOS]

Pravilo 16. Svaka strana u sukobu mora da preduzme sve što je moguće da potvrdi dasu objekti koji se napadaju vojni ciljevi. [MOS/NMOS]

Pravilo 17. Svaka strana u sukobu mora da preduzme sve moguće merepredostrožnosti pri izboru sredstava i metoda ratovanja da bi se izbegli, i u svakom sluča-ju sveli na minimum, slučajni gubici života civila, povreda civila i oštećenje civilnihobjekata. [MOS/NMOS]

Pravilo 18. Svaka strana u sukobu mora da preduzme sve što je moguće da proceni dali napad može da prouzrokuje slučajne gubitke života civila, povrede civila, oštećenja civil-nih objekata ili kombinaciju toga, koji bi bili nesrazmerno veliki u odnosu na predviđenukonkretnu i direktnu vojnu prednost. [MOS/NMOS]

288 STUDIJA MKCK O OBIČAJNOM MHP

Pravilo 19. Svaka strana u sukobu mora da preduzme sve što je moguće da anulira iliprekine napad ako postane jasno da cilj nije vojni ili da napad može da prouzrokuje sluča-jne gubitke života civila, povrede civila, oštećenja civilnih objekata ili kombinaciju toga,koji bi bili nesrazmerni u odnosu na predviđenu konkretnu i direktnu vojnu prednost.[MOS/NMOS]

Pravilo 20. Svaka strana u sukobu mora da dâ efikasno upozorenje o napadu kojimože da ugrozi civilno stanovništvo, osim ako okolnosti to ne dopuštaju. [MOS/NMOS]

Pravilo 21. Kada je moguć izbor između nekoliko vojnih ciljeva, pri čemu će se ost-variti slična vojna prednost, odabraće se onaj cilj kod koga se očekuje da će napadprouzrokovati najmanju opasnost po živote civila ili oštećenje civilnih objekata.[MOS/diskutabilno NMOS]

Predostrožnosti u pogledu posledica napadaPravilo 22. Strane u sukobu moraju da preduzmu sve moguće mere predostrožnosti

da zaštite civilno stanovništvo i civilne objekte pod njihovom kontrolom od posledicanapada. [MOS/NMOS]

Pravilo 23. Strane u sukobu moraju, u najvećem mogućem stepenu, da izbegavajurazmeštanje vojnih ciljeva u okviru ili blizu gusto naseljenih područja. [MOS/diskutabil-no NMOS]

Pravilo 24. Strane u sukobu moraju, u najvećem mogućem stepenu, da uklone civilnostanovništvo i objekte pod svojom kontrolom iz blizine vojnih ciljeva. [MOS/diskutabil-no NMOS]

POSEBNO ZAŠTIĆENA LICA I OBJEKTI

Sanitetsko i versko osoblje i objektiPravilo 25. Sanitetsko osoblje isključivo namenjeno za obavljanje sanitetskih dužnosti

mora se poštovati i štititi u svim okolnostima. Ovo osoblje gubi svoju zaštitu ako počini,izvan svoje humanitarne funkcije, radnju štetnu po neprijatelja. [MOS/NMOS]

Pravilo 26. Kažnjavanje lica za obavljanje dužnosti medicinskog karaktera koja je uskladu sa medicinskom etikom ili prisiljavanje osobe koja se bavi nekim poslom medi-cinskog karaktera da obavlja poslove u suprotnosti sa medicinskom etikom je zabranjeno.[MOS/NMOS]

Pravilo 27. Versko osoblje isključivo namenjeno vršenju religijskih dužnosti mora bitipoštovano i zaštićeno u svim prilikama. Ovo osoblje gubi svoju zaštitu ako počini, izvansvoje humanitarne funkcije, radnju štetnu po neprijatelja. [MOS/NMOS]

Pravilo 28. Sanitetske jedinice isključivo namenjene za medicinske svrhe moraju sepoštovati i štititi u svim prilikama. One gube svoju zaštitu ako se koriste, izvan njihovehumanitarne funkcije, za izvršavanje radnji štetnih po neprijatelja. [MOS/NMOS]

Pravilo 29. Sanitetski transporti isključivo namenjeni za medicinske svrhe moraju sepoštovati i štititi u svim prilikama. Oni gube svoju zaštitu ako se koriste, izvan njihovehumanitarne funkcije, za izvršavanje radnji štetnih po neprijatelja. [MOS/NMOS]

Pravilo 30. Usmeravanje napada na sanitetsko i versko osoblje i objekte koji koristeznakove raspoznavanja, predviđene Ženevskih konvencijama u skladu sa međunarodnimhumanitarnim pravom, je zabranjeno. [MOS/NMOS]


Humanitarno osoblje i objektiPravilo 31. Osoblje za humanitarnu pomoć mora se poštovati i štititi. [MOS/NMOS]Pravilo 32. Objekti koji se koriste za operacije humanitarne pomoći moraju se pošto-

vati i štititi. [MOS/NMOS]

Osoblje i objekti uključeni u mirovne misijePravilo 33. Usmeravanje napada na osoblje i objekte uključene u misiju za očuvanje

mira u skladu sa Poveljom Ujedinjenih nacija, sve dok uživaju zaštitu koja je obezbeđenacivilima i civilnim objektima u skladu sa međunarodnim humanitarnim pravom, jezabranjeno. [MOS/NMOS]

NovinariPravilo 34. Civilni novinari, angažovani u profesionalnim misijama u područjima

oružanog sukoba, moraju biti poštovani i zaštićeni sve dok direktno ne učestvuju u nepri-jateljstvima. [MOS/NMOS]

Zaštićene zonePravilo 35. Zabranjeno je usmeravanje napada na zonu ustanovljenu za zaštitu ran-

jenika, bolesnika i civila od posledica neprijateljstava. [MOS/NMOS]Pravilo 36. Zabranjeno je usmeravanje napada na demilitarizovane zone ugovorene

između strana u sukobu. [MOS/NMOS]Pravilo 37. Usmeravanje napada na nebranjena mesta je zabranjeno. [MOS/NMOS]

Kulturna dobraPravilo 38. Strane u sukobu moraju poštovati kulturna dobra:A. Posebna pažnja se mora obratiti prilikom sprovođenja vojnih operacija da bi se

izbegla oštećenja verskih, umetničkih, naučnih, obrazovnih građevina ili građevina koje sekoriste u dobrotvorne svrhe i istorijskih spomenika, pod uslovom da to nisu vojni ciljevi.

B. Dobra od velikog značaja za kulturno nasleđe svih ljudi ne smeju biti predmet napa-da ukoliko to ne nalaže imperativna vojna potreba.

[MOS/NMOS]Pravilo 39. Korišćenje dobra od velikog značaja za kulturno nasleđe svakog čoveka u

svrhe koje bi mogle da izlože ovo dobro razaranju ili šteti je zabranjeno, ukoliko to nezahteva imperativna vojna potreba. [MOS/NMOS]

Pravilo 40. Strane u sukobu moraju štititi kulturna dobra:A. Svaka zaplena, uništenje ili namerno oštećenje institucija namenjenih za verske,

dobrotvorne, obrazovne, umetničke i naučne svrhe, istorijskih spomenika i umetničkih inaučnih dela je zabranjena.

B. Svaka krađa, pljačka ili neosnovano prisvajanje i bilo koji akt vandalizma uperenprotiv dobara od velikog značaja za kulturno nasleđe svih naroda su zabranjeni.

[MOS/NMOS]Pravilo 41. Strana koja je okupirala teritoriju mora da spreči nezakoniti izvoz kul-

turnih dobara sa okupirane teritorije i mora da vrati nezakonito izvezena dobranadležnim vlastima ranije okupirane teritorije. [MOS]


Građevine i instalacije koji sadrže opasne silePravilo 42. Posebna pažnja se mora obratiti ako se napadaju građevine i instalacije

koje sadrže opasne sile, odnosno brane, nasipi i nuklearne elektrane za proizvodnju elek-trične energije, i druge instalacije locirane kod ovih građevina ili u njihovoj blizini, da bise izbeglo oslobađanje opasnih sila, što bi dovelo do teških gubitaka među civilnimstanovništvom. [MOS/NMOS]

Prirodna okolinaPravilo 43. Osnovni principi izvođenja neprijateljstava primenjuju se na prirodnu

okolinu:A. Nijedan deo prirodne okoline se ne sme napadati, ukoliko nije vojni cilj.B. Uništavanje bilo kog dela prirodne okoline je zabranjeno, osim ako to nalaže

imperativna vojna potreba.C. Usmeravanje napada na vojne ciljeve od kojih se može očekivati da će izazvati

slučajnu štetu prirodnoj okolini, koja bi bila nesrazmerna u odnosu na konkretnu idirektnu, očekivanu vojnu prednost, je zabranjeno.

[MOS/NMOS]Pravilo 44. Metodi i sredstva ratovanja moraju se primenjivati uz potrebnu pažnju za

zaštitu i očuvanje prirodne okoline. Pri izvođenju vojnih operacija, moraju se preduzetisve moguće mere predostrožnosti da bi se izbegla, a u svakom slučaju svela na najmanjumoguću meru, slučajna oštećenja okoline. Nedostatak naučnih dokaza o uticajuodređenih vojnih operacija na okolinu ne oslobađa stranu u sukobu obaveze da preduzmemere predostrožnosti. [MOS/diskutabilno NMOS]

Pravilo 45. Primena metoda i sredstva ratovanja koja su namenjena, ili od kojih semože očekivati, da će izazvati opsežna, dugotrajna i ozbiljna oštećenja prirodne okoline,je zabranjena. Uništavanje prirodne okoline se ne sme koristiti kao oružje.[MOS/diskutabilno NMOS]

POSEBNI METODI RATOVANJA

Uskraćivanje milostiPravilo 46. Izdavanje naređenja da neće biti milosti, zaplašivanje protivničke strane

ovim ili vođenje neprijateljstava na ovoj osnovi je zabranjeno. [MOS/NMOS]Pravilo 47. Zabranjeno je napadati lice koje je onesposobljeno za borbu. Lice ones-

posobljeno za borbu je:(a) svako lice koje je u vlasti protivničke strane;(b) svako lice koje nije sposobno da se brani usled toga što je u stanju bez svesti,

brodolomnik, ranjenik ili bolesnik; ili(c) svako lice koje jasno izražava nameru da se preda;pod uslovom da se uzdržava od svakog neprijateljskog akta i da ne pokušava da

pobegne. [MOS/NMOS]Pravilo 48. Zabranjeno je napadati lica koja iskaču padobranom iz vazduhoplova u

nevolji za vreme spuštanja. [MOS/NMOS]


Uništavanje i zaplena imovinePravilo 49. Strane u sukobu mogu da zaplene vojnu opremu koja pripada suprotnoj

strani kao ratni plen. [MOS]Pravilo 50. Uništavanje ili zaplena svojine protivničke strane je zabranjena, osim ako

to nalaže imperativna vojna potreba. [MOS/NMOS]Pravilo 51. Na okupiranoj teritoriji:(a) pokretna javna imovina koja može da se koristi za vojne operacije može da se

oduzima;(b) nepokretnom javnom imovinom se mora upravljati u skladu sa pravilom

plodouživanja; i(c) privatna imovina se mora poštovati i ne sme se oduzimati osim ako uništavanje ili

zaplenu ovakve imovine nalaže imperativna vojna potreba. [MOS]Pravilo 52. Pljačka je zabranjena. [MOS/NMOS]

Izgladnjivanje i pristup humanitarnoj pomoćiPravilo 53. Primena izgladnjivanja civilnog stanovništva kao metoda ratovanja je

zabranjena. [MOS/NMOS]Pravilo 54. Zabranjeno je napadanje, uništavanje, uklanjanje ili činjenje nekorisnim

objekata koji su neophodni za preživljavanje civilnog stanovništva. [MOS/NMOS]Pravilo 55. Strane u sukobu moraju da dozvole i olakšaju brz i nesmetan prolazak

humanitarne pomoći, podvrgnute njihovom pravu na kontrolu, koja je nepristrasna posvom karakteru i sprovodi se bez nepovoljnog razlikovanja, za civile kojima je potrebna.[MOS/NMOS]

Pravilo 56. Strane u sukobu moraju da osiguraju slobodu kretanja ovlašćenog osobl-ja za humanitarnu pomoć, neophodnu za vršenje njegovih funkcija. Samo u slučajuimperativne vojne potrebe, njegovo kretanje može privremeno da se ograniči.[MOS/NMOS]

ObmanaPravilo 57. Ratna lukavstva nisu zabranjena, ako ne povređuju pravilo međunaro-

dnog humanitarnog prava. [MOS/NMOS]Pravilo 58. Nepravilna upotreba bele zastave primirja je zabranjena. [MOS/NMOS]Pravilo 59. Nepravilna upotreba znakova raspoznavanja predviđenih u Ženevskim

konvencijama je zabranjena. [MOS/NMOS]Pravilo 60. Upotreba znaka i uniforme Ujedinjenih nacija je zabranjena, osim po

ovlašćenju te organizacije. [MOS/NMOS]Pravilo 61. Zabranjena je nepravilna upotreba drugih međunarodno priznatih znako-

va. [MOS/NMOS]Pravilo 62. Nepravilna upotreba zastava ili vojnih oznaka, obeležja ili uniformi nepri-

jateljske strane je zabranjena. [MOS/diskutabilno NMOS]Pravilo 63. Upotreba zastava ili vojnih oznaka, obeležja ili uniformi neutralnih ili

drugih država koje nisu strane u sukobu je zabranjena. [MOS/diskutabilno NMOS]Pravilo 64. Zabranjeno je zaključivanje sporazuma o prekidu borbe, sa namerom da

se iznenadno napadne neprijatelj koji veruje u taj sporazum. [MOS/NMOS]


Pravilo 65. Ubijanje, povređivanje ili zarobljavanje neprijatelja pribegavanjem per-fidiji je zabranjeno. [MOS/NMOS]

Komunikacija sa neprijateljemPravilo 66. Komandanti mogu stupiti u ne-neprijateljski kontakt bilo kojim sred-

stvom komunikacije. Takav kontakt se mora zasnivati na dobroj veri. [MOS/NMOS]Pravilo 67. Parlamentari su nepovredivi. [MOS/NMOS]Pravilo 68. Komandanti mogu da preduzmu neophodne mere predostrožnosti da

spreče da prisustvo parlamentara bude štetno. [MOS/NMOS]Pravilo 69. Parlamentari koji koriste prednost svog privilegovanog položaja da izvrše

akt suprotan međunarodnom pravu i koji predstavlja pretnju neprijatelju, gube svojunepovredivost. [MOS/NMOS]

ORUŽJA

Opšti principi upotrebe oružjaPravilo 70. Zabranjena je upotreba sredstava i metoda ratovanja koji, po svojoj priro-

di, izazivaju prekomerne povrede ili nepotrebne patnje. [MOS/NMOS]Pravilo 71. Zabranjena je upotreba oružja koja su po svojoj prirodi nediskriminator-

na. [MOS/NMOS]

OtroviPravilo 72. Zabranjena je upotreba otrova ili otrovnih oružja. [MOS/NMOS]

Biološko oružjePravilo 73. Upotreba bioloških oružja je zabranjena. [MOS/NMOS]

Hemijsko oružjePravilo 74. Upotreba hemijskog oružja je zabranjena. [MOS/NMOS]Pravilo 75. Upotreba agenasa za kontrolu pobune, kao metoda ratovanja, je zabranje-

na. [MOS/NMOS]Pravilo 76. Upotreba herbicida kao metoda ratovanja je zabranjena, ako oni:(a) su takve prirode da predstavljaju zabranjena hemijska oružja;(b) su takve prirode da predstavljaju biološka oružja;(c) su usmereni na vegetaciju koja nije vojni cilj;(d) bi izazvali slučajne gubitke civilnih života, povrede civila, oštećenje civilnih objeka-

ta, ili kombinaciju svih tih posledica, od koje se može očekivati da bude nes-razmerno velika u odnosu na konkretnu i direktnu vojnu prednost, koja se pred-viđa; ili

(e) bi izazvali rasprostranjeno, dugoročno i teško oštećenje prirodne okoline.[MOS/NMOS]


Projektili koji se širePravilo 77. Upotreba projektila koji se šire ili se lako rasprskavaju u ljudskom telu je

zabranjena. [MOS/NMOS]

Eksplozivni projektiliPravilo 78. Antipersonalna upotreba projektila koji eksplodiraju u ljudskom telu je

zabranjena. [MOS/NMOS]

Oružja koja povređuju prvenstveno fragmentima koji ne mogu da se otkrijuPravilo 79. Upotreba oružja čije je prvenstveno dejstvo da povređuju fragmentima

koji ne mogu da se otkriju u ljudskom telu iks-zracima je zabranjena. [MOS/NMOS]

Mine iznenađenjaPravilo 80. Upotreba mina iznenađenja, koje su na bilo koji način povezane sa ili

pridružene uz objekte ili lica koja imaju pravo na posebnu zaštitu po međunarodnomhumanitarnom pravu, ili sa objektima za koja se veruje da privlače civile, je zabranjena.[MOS/NMOS]

Kopnene minePravilo 81. Kada se koriste kopnene mine, mora da se obrati posebna pažnja na nji-

hovo nediskriminatorno dejstvo. [MOS/NMOS]Pravilo 82. Strana u sukobu koja koristi kopnene mine mora da evidentira njihov

razmeštaj, koliko god je to moguće. [MOS/NMOS]Pravilo 83. Na kraju aktivnih neprijateljstava, strane u sukobu koje su koristile

kopnene mine, moraju da ih uklone ili da ih na drugi način učine neškodljivim za civileili da olakšaju njihovo uklanjanje. [MOS/NMOS]

Zapaljiva oružjaPravilo 84. Ako se koriste zapaljiva oružja, mora se obratiti posebna pažnja da se

izbegnu i, u svakom slučaju, smanje slučajni gubici života civila, povrede civila i oštećen-ja civilnih objekata. [MOS/NMOS]

Pravilo 85. Antipersonalna upotreba zapaljivih oružja je zabranjena, osim ako nijemoguće da se upotrebi oružje koje nanosi manje povrede da se lice stavi van borbe.[MOS/NMOS]

Lasersko oružje za oslepljivanjePravilo 86. Upotreba laserskog oružja koje je posebno konstruisano, tako da mu je

jedina borbena funkcija ili jedna od borbenih funkcija, da izaziva stalno, nepopravljivoslepilo čula vida, je zabranjena. [MOS/NMOS]

POSTUPAK PREMA CIVILIMA I LICIMA HORS DE COMBAT

Osnovne garancijePravilo 87. Prema civilima i licima hors de combat mora da se postupa humano.

[MOS/NMOS]


Pravilo 88. Nepovoljno razlikovanje u primeni međunarodnog humanitarnog prava,zasnovano na rasi, boji, polu, jeziku, veri ili ubeđenju, političkom ili drugom mišljenju,nacionalnom ili socijalnom poreklu, zdravlju, položaju po rođenju ili drugom položaju, ilibilo kom drugom sličnom kriterijumu, zabranjeno je. [MOS/NMOS]

Pravilo 89. Ubistvo je zabranjeno. [MOS/NMOS]Pravilo 90. Zabranjeni su tortura, surovo ili nehumano postupanje i nasilje nad ljud-

skim dostojanstvom, posebno ponižavajući i degradirajući postupci. [MOS/NMOS]Pravilo 91. Telesno kažnjavanje je zabranjeno. [MOS/NMOS]Pravilo 92. Sakaćenje, medicinski ili naučni eksperimenti ili bilo koji drugi medicin-

ski postupak koji nije indikovan stanjem zdravlja lica koje je u pitanju i nije u skladu saopšteprihvaćenim medicinskim standardima, su zabranjeni. [MOS/NMOS]

Pravilo 93. Silovanje i drugi oblici seksualnog nasilja su zabranjeni. [MOS/NMOS]Pravilo 94. Ropstvo i trgovina robljem u svim oblicima je zabranjena. [MOS/NMOS]Pravilo 95. Rad bez naknade ili ponižavajući prisilan rad je zabranjen. [MOS/NMOS]Pravilo 96. Uzimanje talaca je zabranjeno. [MOS/NMOS]Pravilo 97. Korišćenje ljudskih štitova je zabranjeno. [MOS/NMOS]Pravilo 98. Prisilni nestanak je zabranjen. [MOS/NMOS]Pravilo 99. Arbitrarno lišavanje slobode je zabranjeno. [MOS/NMOS]Pravilo 100. Niko ne može biti optužen ili osuđen, osim posle pravednog suđenja koje

mu obezbeđuje sve osnovne pravne garancije. [MOS/NMOS]Pravilo 101. Niko ne može biti optužen ili osuđen za krivično delo zbog svog činjen-

ja ili nečinjenja, ako ono ne predstavlja krivično delo po nacionalnom ili međunarodnompravu u vreme kad je izvršeno; niti mu se može izreći kazna koja je teža od one koja jeprimenljiva u vreme kad je krivično delo izvršeno. [MOS/NMOS]

Pravilo 102. Niko ne može biti osuđen za povredu, osim na osnovu pojedinačne kriv-ične odgovornosti. [MOS/NMOS]

Pravilo 103. Kolektivno kažnjavanje je zabranjeno. [MOS/NMOS]Pravilo 104. Ubeđenja i verski obredi civila i lica hors de combat moraju da se poštu-

ju. [MOS/NMOS]Pravilo 105. Porodični život mora da se poštuje koliko je moguće. [MOS/NMOS]

Status boraca i ratnih zarobljenikaPravilo 106. Borci moraju da se razlikuju od civilnog stanovništva dok su angažovani

u napadu ili u vojnoj operaciji pripreme za napad. Ako propuste da se razlikuju, nemajupravo na status ratnog zarobljenika. [MOS]

Pravilo 107. Borci koji su zarobljeni dok su angažovani u špijunaži nemaju pravo na sta-tus ratnog zarobljenika. Oni ne mogu biti osuđeni ili kažnjeni bez prethodnog suđenja. [MOS]

Pravilo 108. Plaćenici, kako su definisani u I Dopunskom protokolu, nemaju pravo nastatus borca ili ratnog zarobljenika. Oni ne mogu biti osuđeni ili kažnjeni bez prethodnogsuđenja. [MOS]

Ranjenici, bolesnici i brodolomniciPravilo 109. Uvek kada to okolnosti dozvoljavaju, a naročito posle borbe svaka strana

u sukobu mora, bez odlaganja, da preduzme sve moguće mere da se pronađu, prikupe i


evakuišu ranjenici, bolesnici i brodolomnici, bez obzira kojoj strani pripadaju.[MOS/NMOS]

Pravilo 110. Ranjenicima, bolesnicima i brodolomnicima, mora se, u najvećojmogućoj meri i u najkraćem mogućem roku, ukazati medicinska nega i pomoć kojuzahteva njihovo stanje. Ne može se praviti razlika između njih, zasnovana na bilo kojimdrugim kriterijumima, osim na medicinskim. [MOS/NMOS]

Pravilo 111. Svaka strana u sukobu mora da preduzme sve moguće mere da zaštitiranjenike, bolesnike i brodolomnike, od zlostavljanja i pljačke njihove lične imovine.[MOS/NMOS]

MrtviPravilo 112. Uvek kada to okolnosti dozvoljavaju, a naročito posle borbe, svaka strana

u sukobu mora, bez odlaganja da preduzme sve moguće mere da se pronađu, prikupe ievakuišu mrtvi, bez obzira kojoj strani pripadaju. [MOS/NMOS]

Pravilo 113. Svaka strana u sukobu mora da preduzme sve moguće mere da sprečipljačku mrtvih. Sakaćenje mrtvih je zabranjeno. [MOS/NMOS]

Pravilo 114. Strane u sukobu moraju nastojati da omoguće vraćanje posmrtnihostataka strani kojoj oni pripadaju ili po zahtevu najbližih rođaka. Moraju se vratiti i ličnestvari. [MOS/NMOS]

Pravilo 115. Sa telima mrtvih se mora postupati sa poštovanjem, a njihovi grobovi semoraju poštovati i održavati. [MOS/NMOS]

Pravilo 116. U cilju identifikacije mrtvih, strane u sukobu moraju da zabeleže sve dos-tupne informacije pre sahranjivanja i da obeleže mesta grobova. [MOS/NMOS]

Nestala licaPravilo 117. Svaka strana u sukobu mora da preduzme sve moguće mere da objasni

nestanak lica koja su prijavljena kao nestala usled oružanog sukoba i članovima njihovihporodica mora dati sve informacije o njihovoj sudbini kojima raspolaže. [MOS/NMOS]

Lica lišena slobodePravilo 118. Licima lišenim slobode mora se obezbediti dovoljno hrane, vode, odeće,

adekvatan smeštaj i medicinska nega. [MOS/NMOS]Pravilo 119. Žene koje su lišene slobode moraju biti smeštene u odvojenim prostori-

jama od muškaraca, osim ako se porodice smeštaju zajedno, i moraju biti pod neposred-nim nadzorom žena. [MOS/NMOS]

Pravilo 120. Deca koja su lišena slobode moraju biti smeštena u odvojenim prostori-jama od odraslih, osim ako se porodice smeštaju zajedno. [MOS/NMOS]

Pravilo 121. Lica lišena slobode moraju biti smeštena u prostorijama koje su udaljeneod borbene zone i koje ne utiču nepovoljno na njihovo zdravlje i higijenu. [MOS/NMOS]

Pravilo 122. Pljačka ličnih stvari lica lišenih slobode je zabranjena. [MOS/NMOS]Pravilo 123. Lični podaci o licima lišenim slobode moraju se evidentirati.

[MOS/NMOS]Pravilo 124.A. U međunarodnim oružanim sukobima, MKCK se mora omogućiti redovan pristup


svim licima koja su lišena slobode, da bi se proverili uslovi pod kojima su zatvorenii obnovili kontakti između tih lica i njihovih porodica. [MOS]

B. U nemeđunarodnim oružanim sukobima, MKCK može da ponudi svoje uslugestranama u sukobu, u smislu posete svim licima koja su lišena slobode u vezi saoružanim sukobom, da bi se proverili uslovi pod kojima su zatvoreni i obnovilikontakti između tih lica i njihovih porodica. [NMOS]

Pravilo 125. Licima koja su lišena slobode mora se dozvoliti dopisivanje sa porodi-com, uz poštovanje razumnih uslova u odnosu na učestalost i potrebu za cenzurom odstrane vlasti. [MOS/NMOS]

Pravilo 126. Interniranim civilima i licima lišenim slobode u vezi sa nemeđunarod-nim oružanim sukobom mora se omogućiti da primaju posete, posebno bliskih rođaka, umeri u kojoj je to moguće. [NMOS]

Pravilo 127. Moraju se poštovati lična ubeđenja i verski obredi lica lišenih slobode.[MOS/NMOS]

Pravilo 128.A. Ratni zarobljenici moraju biti oslobođeni i repatrirani bez odlaganja odmah po

okončanju neprijateljstava. [MOS]B. Internirana civilna lica moraju se osloboditi čim prestanu uzroci koji su izazvali nji-

hovo interniranje, ili u najkraćem mogućem roku po okončanju neprijateljstava. [MOS]C. Lica lišena slobode u vezi sa nemeđunarodnim oružanim sukobom moraju se oslo-

boditi čim prestanu uzroci koji su izazvali lišavanje slobode. [NMOS]Ova lica mogu ostati lišena slobode, ukoliko je u toku krivični postupak ili ako se

nalaze na odsluženju kazne koja je izrečena u skladu sa zakonom.

Raseljavanje i raseljena licaPravilo 129.A. Strane u međunarodnom oružanom sukobu ne smeju da deportuju niti prinudno

transportuju civilno stanovništvo sa okupirane teritorije, u celosti ili delimično, osim akoto ne nalaže bezbednost tih civila ili imperativni vojni razlozi. [MOS]

B. Strane u nemeđunarodnom oružanom sukobu ne smeju da narede raseljavanjecivilnog stanovništva, u celosti ili delimično, iz razloga koji su povezani sa sukobom, osimako to ne nalaže bezbednost tih civila ili imperativni vojni razlozi. [NMOS]

Pravilo 130. Država ne sme da deportuje ili preseljava delove svog civilnogstanovništva na teritoriju koju je okupirala. [MOS]

Pravilo 131. U slučaju raseljavanja, moraju se preduzeti sve moguće mere da bi secivilima obezbedili zadovoljavajući uslovi smeštaja, higijenski, zdravstveni, bezbednosniuslovi i ishrana i da članovi iste porodice ne budu razdvojeni. [MOS/NMOS]

Pravilo 132. Raseljena lica imaju pravo da se dobrovoljno vrate u sigurnost svojihdomova ili mesta stanovanja, čim prestanu razlozi koji su doveli do raseljavanja.[MOS/NMOS]

Pravilo 133. Pravo svojine raseljenih lica mora se poštovati. [MOS/NMOS]


Druga lica koja uživaju posebnu zaštituPravilo 134. Posebna zaštita, zdravstvene i potrebe u vidu pomoći ženama koje su

pogođene oružanim sukobom, moraju se poštovati. [MOS/NMOS]Pravilo 135. Deca pogođena oružanim sukobom uživaju posebno poštovanje i zašti-

tu. [MOS/NMOS]Pravilo 136. Deca se ne smeju regrutovati u oružane snage ili oružane grupe.

[MOS/NMOS]Pravilo 137. Deci se ne sme dozvoliti da učestvuju u neprijateljstvima. [MOS/NMOS]Pravilo 138. Stari, nesposobni i bolesni, pogođeni oružanim sukobom, ovlašćeni su na

posebno poštovanje i zaštitu. [MOS/NMOS]

PRIMENA

Postupanje po međunarodnom humanitarnom pravuPravilo 139. Sve strane u sukobu moraju da poštuju i obezbede poštovanje međunar-

odnog humanitarnog prava od strane oružanih snaga i drugih lica ili grupa koje delujupod njihovim instrukcijama, ili su pod njihovom direktnom kontrolom. [MOS/NMOS]

Pravilo 140. Obaveza poštovanja i obezbeđivanja poštovanja međunarodnog human-itarnog prava ne zavisi od reciprociteta. [MOS/NMOS]

Pravilo 141. Svaka država mora da obezbedi pravne savetnike da, kada je potrebno,savetuju vojne komandante na odgovarajućem nivou o primeni međunarodnog humani-tarnog prava. [MOS/NMOS]

Pravilo 142. Države i strane u sukobu moraju da obezbede uputstva o međunarod-nom humanitarnom pravu za svoje oružane snage. [MOS/NMOS]

Pravilo 143. Države moraju da podstiču obučavanje civilnog stanovništva o među-narodnom humanitarnom pravu. [MOS/NMOS]

Sprovođenje međunarodnog humanitarnog pravaPravilo 144. Države ne smeju da podstiču strane u sukobu da krše međunarodno

humanitarno pravo. One moraju da iskoriste svoj uticaj, u mogućoj meri, da zaustavepovrede međunarodnog humanitarnog prava. [MOS/NMOS]

Pravilo 145. Kada nisu zabranjene međunarodnim pravom, ratne represalije su pod-vrgnute strogim uslovima. [MOS]

Pravilo 146. Ratne represalije protiv lica zaštićenih Ženevskim konvencijama suzabranjene. [MOS]

Pravilo 147. Represalije protiv objekata zaštićenih Ženevskim konvencijama iHaškom konvencijom za zaštitu kulturnih dobara su zabranjene. [MOS]

Pravilo 148. Strane u nemeđunarodnim oružanim sukobima nemaju pravo da pri-menjuju ratne represalije. Ostale protiv-mere protiv lica koja ne učestvuju ili više neučestvuju direktno u neprijateljstvima su zabranjene. [NMOS]

Odgovornost i reparacijePravilo 149. Država je odgovorna za povrede međunarodnog humanitarnogprava koje joj se mogu pripisati, i to za:


(a) povrede koje su počinili njeni organi, uključujući i oružane snage;(b) povrede koje su počinila lica ili entiteti koje je ona ovlastila da vrše delove vladinih

ovlašćenja;(c) povrede koje su počinila lica ili grupe, koje faktički rade po njenim uputstvima, ili

su pod njenom upravom ili kontrolom; i(d) kršenja koja su počinila privatna lica ili grupe koje ona priznaje i čije ponašanje

usvaja kao sopstveno.[MOS/NMOS]Pravilo 150. Država koja je odgovorna za povrede međunarodnog humanitarnog

prava mora da izvrši potpunu reparaciju za izazvane gubitke ili štete. [MOS/NMOS]

Individualna odgovornostPravilo 151. Pojedinci su krivično odgovorni za ratne zločine koje počine.

[MOS/NMOS]Pravilo 152. Komandanti i drugi nadređeni su krivično odgovorni za ratne zločine

koji su počinjeni po njihovim naređenjima. [MOS/NMOS]Pravilo 153. Komandanti i drugi nadređeni su krivično odgovorni za ratne zločine

koje su počinili njihovi potčinjeni ako su znali, ili mogli da znaju, da će njihovi potčinjeniizvršiti, ili da izvršavaju takve zločine, a nisu preduzeli sve neophodne i razumne mere ugranicama svoje moći da spreče njihova izvršenja, ili ako su takvi zločini izvršeni, da kazneodgovorna lica. [MOS/NMOS]

Pravilo 154. Obaveza svakog borca je da odbije očigledno nezakonito naređenje.[MOS/NMOS]

Pravilo 155. Poštovanje naređenja ne oslobađa potčinjenog krivične odgovornosti,ako je potčinjeni znao da je naređeno delo nezakonito ili je trebalo da zna, zbog očigled-no nezakonite prirode naređenog dela. [MOS/NMOS]

Ratni zločiniPravilo 156. Ozbiljne povrede međunarodnog humanitarnog prava predstavljaju

ratne zločine. [MOS/NMOS]Pravilo 157. Države imaju pravo da vrše univerzalnu jurisdikciju u svojim nacional-

nim sudovima nad ratnim zločinima. [MOS/NMOS]Pravilo 158. Države moraju da sprovode istrage o ratnim zločinima koje su navodno

izvršili njihovi državljani ili oružane snage, ili na njihovoj teritoriji, i, ako je prikladno,krivično gone osumnjičene. One moraju da sprovode istragu i o ratnim zločinima za kojeimaju jurisdikciju i, ako je moguće, krivično gone osumnjičene. [MOS/NMOS]

Pravilo 159. Na kraju neprijateljstava, organi na vlasti moraju nastojati da daju najširumoguću amnestiju licima koja su učestvovala u nemeđunarodnom oružanom sukobu, ilionima koji su lišeni slobode, zbog razloga u vezi sa oružanim sukobom, sa izuzetkom licaosumnjičenih, optuženih ili osuđenih za ratne zločine. [NMOS]

Pravilo 160. Zastarevanje se ne može primeniti na ratne zločine. [MOS/NMOS]Pravilo 161. Države moraju da preduzmu sve napore da sarađuju, u obimu koji je

moguć, jedna sa drugom da bi se olakšala istraga o ratnim zločinima i krivično gonjenjeosumnjičenih. [MOS/NMOS]


301

DEO DRUGI

PRAVILA RATOVANJA

1. DEKLARACIJA O POMORSKOM PRAVU(Pariska deklaracija iz 1856. godine)35

Odredba koja se odnosi na usaglašeno saopštenje o osnovnim načelima pomorskogprava od 16. aprila 1856. godine, između Pruske, Austrije, Francuske, Velike Britanije,Rusije, Sardinije i Porte.

Opunomoćenici koji su potpisali Pariski ugovor od 30. marta 1856. godine, nakonobavljenog savetovanja, a imajući u vidu:

da je pomorsko pravo u doba rata vec duže vreme predmet nepoželjnih sporova;da neizvesnost u vezi s postojećim pravima i dužnostima daje povoda za razlike u

stavovima između neutralnih i ratujućih strana, iz kojih mogu nastati ozbiljne teškoće pačak i sukobi;

da bi bilo korisno utvrditi jedinstvena načela o jednom tako važnom pitanju;da opunomoćenici, okupljeni na Pariskom kongresu smatraju, imajući punu saglas-

nost svojih vlada, da tome ne mogu bolje doprineti nego da nastoje ovim putem da uveduutvrdena osnovna načela u medunarodno pravne odnose;

snabdeveni punovažnim punomocjima, sporazumni da se dogovore o sredstvima zapostizanje ovog cilja i nakon ostvarene saglasnosti, prihvatili su sledeću svečanu izjavu:

1. Gusarenje jeste i ostaje zabranjeno;2. Neutralna zastava štiti neprijateljsku imovinu, s izuzetkom ratnog krijumcarenja;3. Neutralna imovina pod neprijateljskom zastavom, s izuzetkom stvarnog kri-

jumčarenja, ne sme biti zaplenjena;4. Blokada, da bi bila pravno obavezujuća, mora biti efektivna; to znači da je vrši vojna

sila koja je u stanju da stvarno spreči pristup obali neprijatelja;Vlade potpisanih opunomoćenika obavezuju se da ovu izjavu stave na znanje onim

državama koje nisu bile pozvane da učestvuju na Pariskom kongresu, i da ih pozovu dajoj pristupe.

U očekivanju da će ovim putem i od njihove strane proklamovana načela biti prih-vaćena u celom svetu sa zahvalnošću, potpisani opunomoćenici su uvereni da ce ta nasto-janja njihovih vlada naići na opšte priznanje i da će biti krunisana punim uspehom.

Ova izjava će biti obavezujuća samo u odnosima između onih sila koje su joj pristupileili će joj pristupiti.

Sačinjeno u Parizu 16. aprila 1856. godineBuol-Schauenstein, Hubner, A. Walewski, Bourqueney, Clarendon, Cowley, Manteu-

ffel, Hatzfeldt, Orloff, Brunnow, C. Cavour, V.Villamarina, Aali, Mehemmed, Djemil, iovim je prihvatamo.

303DEKLARACIJA O POMORSKOM PRAVU

35 Medunarodne konvencije o ratnom pravu i sigurnosti, Zagreb, 1979, str. 3

2. KONVENCIJA O ZAKONIMA I OBIČAJIMA RATA NA KOPNU (IV Haška konvencija iz 1907. godine)36

Njegovo Veličanstvo Car Nemačke, Kralj Poljske; Predsednik Sjedinjenih DržavaAmerike; Predsednik Republike Argentine; Njegovo Veličanstvo Car Austrije, Kralj Češkeitd. i Apostolski Kralj Mađarske; Njegovo Veličanstvo Kralj Belgijanaca; PredsednikRepublike Bolivije; Predsednik Republike Sjedinjenih Država Brazila; Njegovo KraljevskoVeličanstvo Knez Bugarske; Predsednik Republike Čilea; Njegovo Veličanstvo Car Kine;Predsednik Republike Kolumbije, Privremeni Guverner Kube; Njegovo Veličanstvo KraljDanske; Predsednik Dominikanske Republike; Predsednik Republike Ekvadora; NjegovoVeličanstvo Kralj Španije; Predsednik Francuske Republike; Njegovo Veličanstvo KraljUjedinjenog Kraljevstva Velike Britanije i Irske i Britanskih prekomorskih poseda; CarIndije; Njegovo Veličanstvo Kralj Grka; Predsednik Republike Gvatemale; PredsednikRepublike Haiti; Njegovo Veličanstvo Kralj Italije; Njegovo Veličanstvo Car Japana; Nje-govo Kraljevsko Veličanstvo Veliki Vojvoda Luksemburški; Vojvoda od Nasana; PredsednikSjedinjenih Meksičkih Država; Njegovo Kraljevsko Veličanstvo Knjaz Crne Gore; Pred-sednik Republike Nikaragve; Njegovo Kraljevsko Veličanstvo Kralj Norveške; PredsednikRepublike Paname; Predsednik Republike Paragvaja; Njeno Veličanstvo Kraljica Holandije;Predsednik Republike Perua; Njegovo Carsko Veličanstvo Šah Persije; Njegovo VeličanstvoKralj Portugala i Algarva itd; Njegovo Veličanstvo Kralj Rumunije; Njegovo VeličanstvoCar svih Rusija; Predsednik Salvadora; Njegovo Veličanstvo Kralj Srbije; NjegovoVeličanstvo Kralj Sijama; Njegovo Veličanstvo Kralj Švedske; Švajcarsko Savezno Veće;Njegovo Veličanstvo Car Otomanaca; Predsednik Istočne Republike Urugvaja; PredsednikSjedinjenih Država Venecuele;

smatrajući da je, i pored traženja načina za očuvanje mira i sprečavanje oružanihsukoba među narodima, potrebno takođe imati na umu slučaj u kome bi došlo dopribegavanja oružju usled događaja koji se njihovim staranjem ne bi mogli otk-loniti;prožeti željom da i u ovom krajnjem slučaju posluže interesima čovečanstva i stal-no rastućim zahtevima civilizacije;ocenjujući da je važno, u tom cilju revidirati opšte zakone i običaje rata, bilo sa ci-ljem da se ustanove sa više tačnosti, bilo da im se postave određene granice koje će,koliko god je to moguće ublažiti njihovu strogost;našli su za potrebno da upotpune i preciziraju u nekim tačkama delo prve konfe-rencije o miru koja je, sledeći Briselsku konferenciju od 1874. i nadahnuta idejamakoje preporučuje jedna mudra i plemenita obazrivost, usvojila odredbe koje imajuza predmet da definišu i srede običaje rata na kopnu.

Prema stanovištu Visokih strana ugovornica, ove odredbe, čiji je sastav bio nadahnutželjom da se ublaže zla rata, koliko god to vojne potrebe dozvoljavaju, namenjene su da

304 KONVENCIJA O ZAKONIMA I OBIČAJIMA RATA NA KOPNU

36 International Law concerning the Conduct of Hostilities, Geneva, 1989, pp. 16-19.

služe kao opšte pravilo ponašanja učesnika u ratu, u njihovim međusobnim odnosima i unjihovim odnosima sa stanovništvom.

Nije ipak bilo moguće uskladiti već sada odredbe koje obuhvataju sve prilike koje sejavljaju u praksi.

S druge strane, nije bila namera Visokih strana ugovornica da slučajevi koji nisu pred-viđeni budu prepušteni samovoljnoj oceni vojnih komandanata.

Dok jedan potpuniji zbornik zakona rata ne bude mogao da bude proglašen, Visokestrane ugovornice smatraju korisnim da potvrde da, u slučajevima koji nisu predviđenipropisima koje su one usvojile, stanovništvo i učesnici u ratu ostaju pod zaštitom i vlašćunačela međunarodnog prava, onakvim kako ona proizlaze iz običaja ustanovljenih međuprosvećenim narodima, iz zahteva čovečnosti i zahteva javne savesti.

One izjavljuju da se u tom smislu moraju tumačiti naročito čl. 1. i 2. usvojenog pravilnika.Visoke strane ugovornice, u želji da zaključe jednu novu konvenciju u tom cilju, ime-

novale su za punomoćnike:(slede imena punomoćnika)Oni su se, pošto su priložili svoja punomoćja nađena u dobroj i urednoj formi, saglasili

o sledećem:

ČLAN 1.Sile ugovornice će dati svojim kopnenim snagama uputstva koja će biti u skladu sa

Pravilnikom o zakonima i običajima rata na kopnu, priloženim uz ovu konvenciju.

ČLAN 2.Odredbe Pravilnika navedenog u članu 1, kao i odredbe ove konvencije primenjuju se

samo između Sila ugovornica i samo ako su svi učesnici u ratu članovi konvencije.

ČLAN 3.Zaraćena strana koja prekrši odredbe pomenutog pravilnika je obavezna da plati odšte-

tu, ako je to potrebno. Ona je odgovorna za sva dela koja počine lica koja pripadaju njenimoružanim snagama.

ČLAN 4.Ova konvencija, kad bude uredno ratifikovana, zamenjuje u odnosima među silama

ugovornicama Konvenciju od 29. jula 1899. godine o zakonima i običajima rata na kopnu.Konvencija od 1899. godine ostaje na snazi u odnosima među silama koje su je pot-

pisale, a koje ne ratifikuju i ovu konvenciju.

ČLAN 5.Ova konvencija će biti ratifikovana što je pre moguće.Ratifikacije će biti položene u Hagu.Prvo polaganje ratifikacija biće potvrđeno zapisnikom koji će potpisati predstavnici

Sila koje u tome sudeluju i ministar inostranih poslova Holandije.Naknadna polaganja ratifikacija obavljaće se putem pismene notifikacije upućene

Vladi Holandije i propraćene ratifikacionim instrumentima.

305KONVENCIJA O ZAKONIMA I OBIČAJIMA RATA NA KOPNU

Overen prepis zapisnika o prvom polaganju ratifikacija, notifikacija pomenutih uprethodnom stavu, kao i ratifikacionih instrumenata biće odmah dostavljen, staranjemVlade Holandije i diplomatskim putem, Silama pozvanim na Drugu konferenciju o miru,kao i drugim Silama koje budu pristupile Konvenciji. U slučajevima o kojima je reč uprethodnom stavu, navedena vlada će ih u isto vreme obavestiti i o datumu kad je primilanotifikaciju.

ČLAN 6.Sile koje nisu potpisale ovu konvenciju, mogu joj pristupiti.Sila koja želi da pristupi, notifikuje svoju nameru Vladi Holandije, dostavljajući joj akt

o pristupanju koji će biti deponovan u arhivu navedene vlade.Ta će vlada odmah dostaviti svim drugim Silama overen prepis notifikacije, kao i akte

o pristupanju, označavajući datum kad je primila notifikaciju.

ČLAN 7.Ova konvencija stupa na snagu šezdeset dana nakon datuma zapisnika o ovom pola-

ganju za Sile koje su sudelovale u prvom polaganju ratifikacija, a za Sile koje naknadnoizvrše ratifikaciju ili koje pristupe, šezdeset dana po prijemu notifikacije njihove ratifikaci-je ili njihovog pristupanja od strane Vlade Holandije.

ČLAN 8.U slučaju da jedna od Sila ugovornica želi da otkaže ovu konvenciju, otkaz notifikuje

pismeno Vladi Holandije, koja odmah dostavlja overen prepis notifikacije svim drugimSilama, obaveštavajući ih o datumu njenog prijema.

Otkaz vredi samo za Silu koja ga je notifikovala, i to godinu dana nakon prijema noti-fikacije od strane Vlade Holandije.

ČLAN 9.Jedan registar će se voditi u Ministarstvu inostranih poslova Holandije, u kome će se

označavati datum polaganja ratifikacija, izvršenih na osnovu člana 5. st. 3. i 4, kao i datumprijema notifikacija pristupa (član 6. stav 2) ili otkaza (član 8. stav 1).

Svaka Sila ugovornica ima pravo uvida u taj registar, kao i pravo da traži overen izvodiz njega.

U potvrdu navedenog, punomoćnici su stavili svoje potpise na ovu konvenciju.Sačinjeno u Hagu 18. oktobra 1907. godine u jednom jedinom primerku koji će ostati

položen u arhivu Vlade Holandije i čiji će overeni prepisi biti dostavljeni diplomatskimputem silama koje su bile pozvane na Drugu konferenciju o miru.

(slede potpisi)

306 KONVENCIJA O ZAKONIMA I OBIČAJIMA RATA NA KOPNU

Prilog uz Konvenciju o zakonima i običajima rata na kopnu

2.1. PRAVILNIK O ZAKONIMA I OBIČAJIMA RATA NA KOPNU37

DEO IO ZARAĆENIM STRANAMA

GLAVA IO SVOJSTVU ZARAĆENE STRANE

ČLAN 1.Ratni zakoni, prava i dužnosti ne primenjuju se samo na vojsku već i na milicije i

dobrovoljačke odrede koji ispunjavaju sledeće uslove:1) da imaju na čelu ličnost odgovornu za svoje potčinjene;2) da imaju stalan znak raspoznavanja koji se može razlikovati sa udaljenosti;3) da otvoreno nose oružje;4) da se pri svojim operacijama pridržavaju zakona i običaja rata.U zemljama u kojima milicije ili dobrovoljački odredi sačinjavaju vojsku, ili njoj pri-

padaju, oni su obuhvaćeni nazivom vojska.

ČLAN 2.Stanovništvo neokupirane teritorije koje se približavanjem neprijatelja spontano digne

na oružje protiv napadačkih trupa nemajući vremena da se organizuje u skladu sa članom1, smatraće se učesnikom u ratu ako otvoreno nosi oružje i ako poštuje zakone i običajeratovanja.

ČLAN 3.Oružane snage zaraćenih strana mogu se sastojati od boraca i neboraca. U slučaju da

ih neprijatelj zarobi, jedni i drugi imaju pravo da se sa njima postupa kao sa ratnimzarobljenicima.

GLAVA IIO RATNIM ZAROBLJENICIMA

ČLAN 4.Ratni zarobljenici su u vlasti neprijateljske vlade, ali ne i pojedinaca i vojnih jedinica

koje su ih zarobile.S njima se mora postupati čovečno.Sve što im lično pripada, izuzev oružja, konja i vojnih papira, ostaje njihova svojina.

307O ZARAĆENIM STRANAMA

37 International Law concerning the Conduct of Hostilities, Geneva 1989, pp. 20-30

ČLAN 5.Ratni zarobljenici mogu biti podvrgnuti interniranju u neki grad, tvrđavu, logor ili

neko drugo mesto, uz obavezu da se odatle ne udaljavaju preko nekih određenih granica,ali oni ne mogu biti zatvoreni, osim zbog nužne mere bezbednosti, i samo dok traju okol-nosti koje zahtevaju tu meru.

ČLAN 6.Država može upotrebiti ratne zarobljenike kao radnike, prema njihovom činu i sposob-

nosti, izuzev oficire. Ti radovi ne smeju biti prekomerni, niti se smeju imati ma kakve vezes ratnim operacijama.

Zarobljenici mogu biti ovlašćeni da rade za javne vlasti ili pojedince, ili za sebe.Radovi za državu plaćaju se prema tarifi koja važi za vojnike domaće vojske koji obave

iste radove, ili, ako takva tarifa ne postoji, prema tarifi srazmernoj izvršenim radovima.Kad se radovi obavljaju za račun drugih javnih vlasti ili pojedinaca, uslovi se uređuju

sporazumno s vojnim vlastima.Zarada zarobljenika se upotrebljava za olakšavanje njihovog položaja, a višak im se

isplaćuje prilikom oslobađanja, izuzev odbitka za troškove izdržavanja.

ČLAN 7.Vlada u čijoj se vlasti nalaze ratni zarobljenici dužna je da ih izdržava.Ako među zaraćenim stranama ne postoji poseban sporazum, s ratnim zarobljenicima

se, u vezi s ishranom, smeštajem i odevanjem postupa kao i sa trupama vlade koja ih jezarobila.

ČLAN 8.Ratni zarobljenici su podvrgnuti zakonima, uredbama i naredbama koji važe za vojsku

države u čijoj se vlasti nalaze. Svaki čin neposlušnosti daje pravo da se prema njima pre-duzimaju potrebne mere strogosti.

Odbegli zarobljenici koji bi bili uhvaćeni pre nego što bi mogli da se priključe svojojvojsci ili pre nego što bi napustili teritoriju koju je okupirala vojska koja ih je zarobila,mogu biti disciplinski kažnjeni.

Zarobljenici koji posle uspelog bekstva budu ponovo zarobljeni ne mogu biti kažnjenizbog ranijeg bekstva.

ČLAN 9.Svaki ratni zarobljenik je dužan da izjavi, ako o tome bude pitan, svoje pravo ime i čin

i, u slučaju prekršaja ovog pravila, izlaže se ograničavanju pogodnosti koje se priznaju rat-nim zarobljenicima njegove teritorije.

ČLAN 10.Ratni zarobljenici mogu biti oslobođeni na datu reč, ako im to zakoni njihove zemlje

dopuštaju, i u tom slučaju su dužni, pod jamstvom svoje lične časti, da savesno ispunjava-ju, kako prema sopstvenoj vladi tako i prema vladi koja ih je zarobila, obaveze koje supreuzeli.

308 O RATNIM ZAROBLJENICIMA

U takvom slučaju njihova vlada je dužna da ne zahteva niti da prima od njih ma kakvuslužbu koja je protivna datoj reči.

ČLAN 11.Ratni zarobljenik ne može biti primoran da primi slobodu na datu reč; isto tako nepri-

jateljska vlada nije obavezna da prihvati zahtev zarobljenika koji traži da bude oslobođenna datu reč.

ČLAN 12.Svaki ratni zarobljenik, oslobođen na datu reč i ponovo zarobljen u borbi protiv vlade

prema kojoj se čašću obavezao, ili protiv njenih saveznika, gubi pravo da se sa njim postu-pa kao sa ratnim zarobljenikom i može biti izveden pred sud.

ČLAN 13.Lica koja prate jednu vojsku ne pripadajući joj neposredno, kao što su novinski dopis-

nici i izveštači, kantinjeri, nabavljači, koji padnu pod vlast neprijatelja i za koje ovaj smatrakorisnim da ih zadrži, imaju pravo na postupanje kao sa ratnim zarobljenicima, poduslovom da imaju ispravu vojne vlasti vojske koju su pratila.

ČLAN 14.Od samog početka neprijateljstava osniva se u svakoj od zaraćenih država, a po potre-

bi i u neutralnim državama koje budu primile zaraćene strane na svoju teritoriju, biro zaobaveštavanje o ratnim zarobljenicima. Taj biro, čija je dužnost da odgovara na sva pitan-ja koja se odnose na ratne zarobljenike, prima od raznih nadležnih službi sva obaveštenjao interniranjima, premeštajima, o oslobođenima na datu reč, o razmenama, bekstvima, stu-panjima u bolnicu, smrtnim slučajevima, kao i ostala obaveštenja potrebna za ustanovlja-vanje i uredno vođenje lične liste za svakog ratnog zarobljenika. Biro će morati da unosi utu listu matični broj, prezime i ime, doba života, mesto rođenja, čin, jedinicu, rane, datum imesto zarobljavanja, interniranja, ranjavanja, smrti, kao i sve napomene posebne vrste.Lična lista se predaje vladi druge zaraćene strane posle zaključenja mira.

Biro za obaveštavanje takođe je dužan da prikupi i zajednički čuva sve lične stvari,vrednosti, pisma itd, koji budu nađeni na bojnim poljima ili koja ostave zarobljenicioslobođeni na datu reč, zamenjeni, odbegli ili preminuli u bolnicama ili ambulantama, i daih dostave zainteresovanima.

ČLAN 15.Društvima za pomoć ratnim zarobljenicima, uredno osnovanim po zakonu svoje zeml-

je, a koja imaju za cilj da posreduju u dobrovoljnim akcijama, zaraćene strane daju, za njihi njihove uredno opunomoćene predstavnike, sve olakšice u granicama koje dopuštajuvojne potrebe i administrativna pravila radi uspešnog izvršavanja njihove humanedužnosti. Izaslanicima tih društava, koji imaju ličnu dozvolu izdatu od vojnih vlasti,dozvoljava se, uz njihovu pisanu obavezu da će se pokoriti svim merama reda i bezbednostivojnih vlasti, da dele pomoć u zarobljeničkim logorima, kao i na zastancima zarobljenikakoji se vraćaju u otadžbinu.

309O RATNIM ZAROBLJENICIMA

ČLAN 16.Biroi za obaveštavanje su oslobođeni poštarine pisma, uputnice i vrednosti, kao i poštan-

ski paketi namenjeni ratnim zarobljenicima ili koje oni otpravljaju, oslobođeni su svih poš-tanskih taksi, kako u zemljama iz kojih su upućeni, tako i u zemljama preko kojih prelaze.

Darovi i pomoć namenjeni ratnim zarobljenicima su oslobođeni svih uvoznih i drugihdažbina, kao i plaćanja prevoza na državnim železnicama.

ČLAN 17.Zarobljeni oficiri primaju platu na koju imaju pravo oficiri istog čina zemlje u kojoj se

drže ratni zarobljenici, s tim da je njihova vlada dužna da isplaćene iznose vrati.

ČLAN 18.Ratnim zarobljenicima se ostavlja puna sloboda veroispovesti, uključujući prisustvo-

vanje bogosluženju njihovog obreda, pod uslovom da se pokore merama reda i bezbed-nosti koje propiše vojna vlast.

ČLAN 19.Zaveštanja ratnih zarobljenika priznaju se i sastavljaju pod istim uslovima kao i za

vojnike domaće vojske.Po istim pravilima postupa se u vezi sa ispravama o utvrđivanju smrti kao i u vezi sa

sahranom ratnih zarobljenika, vodeći računa o njihovom činu i rangu.

ČLAN 20.Po zaključenju mira, ratni zarobljenici se vraćaju u otadžbinu u najkraćem mogućem

roku.

GLAVA IIIO BOLESNICIMA I RANJENICIMA

ČLAN 21.Obaveze učesnika u ratu u vezi s bolesnicima i ranjenicima propisane su Ženevskom

konvencijom.

DEO IIO NEPRIJATELJSTVIMA

GLAVA IO SREDSTVIMA BORBE PROTIV NEPRIJATELJA, O OPSADAMA

I BOMBARDOVANJIMA

ČLAN 22.Zaraćene strane nemaju neograničeno pravo izbora sredstava borbe protiv neprijatelja.

310 O NEPRIJATELJSTVIMA

ČLAN 23.Osim zabrana ustanovljenih posebnim konvencijama, naročito je zabranjeno:a) upotrebljavati otrov i otrovna oružja;b) verolomno ubijati ili ranjavati lica koja pripadaju neprijateljskom narodu ili vojsci;c) ubijati ili ranjavati neprijatelja koji se, pošto je položio oružje ili ostao bez sredsta-

va za odbranu, bezuslovno predao;d) objaviti da se nikome neće poštedeti život;e) upotrebljavati oružja, metke ili materije sposobne da prouzrokuju nepotrebne pat-

nje;f) upotrebljavati, protivno pravilima, zastavu parlamentara, državnu zastavu ili nepri-

jateljske vojne oznake i uniformu, kao i znake obeležavanja predviđene Ženevskomkonvencijom;

g) uništavati ili pleniti neprijateljsku imovinu, osim slučajeva kad bi ta uništavanja ilizaplene imperativno nalagala vojna potreba;

h) proglasiti ugašenim, obustavljenim ili nedopustivim prava i tužbe državljana pro-tivničke strane.

Takođe je zabranjeno učesnicima u ratu da prisiljavaju državljane protivničke strane daučestvuju u ratnim operacijama usmerenim protiv njihove države, čak i u slučaju kad suoni bili u njihovoj službi pre rata.

ČLAN 24.Ratna lukavstva i upotreba sredstava potrebnih za pribavljanje obaveštenja o nepri-

jatelju i zemljištu smatraju se dopuštenim.

ČLAN 25.Zabranjeno je napadati ili bombardovati bilo kojim sredstvom nebranjene gradove,

sela, naselja ili zgrade.

ČLAN 26.Komandant trupa u napadu, pre nego što preduzme bombardovanje, mora učiniti sve

što od njega zavisi da o tome obavesti vlasti, osim u slučaju juriša.

ČLAN 27.Prilikom opsada i bombardovanja moraju se preduzeti sve potrebne mere da se pošt-

ede, koliko je god to moguće, zgrade posvećene verskim obredima, umetnosti, nauci idobrotvornim svrhama, istorijski spomenici, bolnice i sabirališta bolesnika i ranjenika, poduslovom da nisu u isto vreme upotrebljeni u vojne svrhe.

Dužnost je opsednutih da označe te zgrade i sabirališta specijalnim vidnim znacimakoji će biti unapred saopšteni opsađivaču.

ČLAN 28.Zabranjeno je prepustiti pljački grad ili mesto, makar bili osvojeni na juriš.

311O NEPRIJATELJSTVIMA

GLAVA IIO ŠPIJUNIMA

ČLAN 29.Kao špijun se smatra samo ono lice koje, delujući potajno ili pod lažnim izgovorima,

prikuplja ili nastoji da prikupi obaveštenja u zoni operacija jedne zaraćene strane, sanamerom da ih saopšti protivničkoj strani.

Prema tome, ne smatraju se špijunima neprerušeni vojnici koji prodru u operacionuzonu neprijateljske vojske radi prikupljanja obaveštenja. Isto tako, ne smatraju se špijuni-ma vojna i nevojna lica zadužena da prenose pošiljke namenjene bilo njihovoj bilo nepri-jateljskoj vojsci, koja otvoreno vrše svoj zadatak. Toj vrsti pripadaju takođe i lica upućenau balonu da prenose pošiljke i da održavaju vezu između raznih delova jedne vojske ili ter-itorija.

ČLAN 30.Špijun uhvaćen na delu ne može biti kažnjen bez prethodnog suđenja.

ČLAN 31.Špijuna koga, pošto se ponovo priključio svojoj vojsci, kasnije zarobi neprijatelj, smatra

se ratnim zarobljenikom i ne podleže nikakvoj odgovornosti za pređašnja dela špijunaže.

GLAVA IIIO PARLAMENTARIMA

ČLAN 32.Parlamentarom se smatra lice koje jedna od zaraćenih strana ovlasti da stupi u pre-

govore s drugom stranom i koje dolazi sa belom zastavom. Ono ima pravo na nepovredi-vost, kao i trubač, nosilac znaka ili dobošar, zastavnik i tumač, koji su u njegovoj pratnji.

ČLAN 33.Komandant kome se parlamentar šalje nije dužan da ga primi u svakom slučaju.On može da preduzme sve potrebne mere da bi sprečio parlamentara da svoju misiju

koristi za pribavljanje obaveštenja.On ima pravo da u slučaju zloupotrebe privremeno zadrži parlamentara.

ČLAN 34.Parlamentar gubi pravo na nepovredivost ako se na pozitivan i nesporan način dokaže

da se koristio svojim povlašćenim položajem da bi izazvao ili počinio akt verolomstva.

312 O ŠPIJUNIMA I PARLAMENTARIMA

GLAVA IVO KAPITULACIJAMA

ČLAN 35.Kapitulacije ugovorene među stranama ugovornicama moraju voditi računa o pravili-

ma vojničke časti.Kad se jednom utvrde, one moraju biti dosledno poštovane od obeju strana.

GLAVA VO PRIMIRJU

ČLAN 36.Primirje obustavlja ratne operacije uzajamnim sporazumom zaraćenih strana.Ako nje-

govo trajanje nije utvrđeno, zaraćene strane mogu u svako doba nastaviti sa operacijama,pod uslovom da ipak neprijatelj bude upozoren u ugovorenom roku, u skladu sa uslovimaprimirja.

ČLAN 37.Primirje može biti opšte i lokalno. Prvo obustavlja svuda ratne operacije zaraćenih

država; drugo samo između određenih delova zaraćenih vojski i na određenom prostoru.

ČLAN 38.Primirje mora biti službeno i pravovremeno saopšteno nadležnim vlastima i trupama.Neprijateljstva se obustavljaju odmah po saopštavanju ili u utvrđeno vreme.

ČLAN 39.Prepušta se ugovornim stranama da utvrde, u uslovima primirja, odnose koji će na

ratištu biti dozvoljeni prema stanovništvu i između njih samih.

ČLAN 40.Svako ozbiljno kršenje primirja koje počini jedna strana, drugoj strani daje pravo da

otkaže primirje i čak, u hitnim slučajevima, da odmah nastavi sa neprijateljstvima.

ČLAN 41.Kršenje uslova primirja koje počine pojedinci, delujući po sopstvenoj inicijativi, daje

pravo jedino da se traži kažnjavanje krivaca i, ako je opravdano, naknada za pretrpljenegubitke.

313O KAPITULACIJAMA I PRIMIRJU

DEO IIIO VOJNOJ VLASTI NA TERITORIJI NEPRIJATELJSKE DRŽAVE

ČLAN 42.Teritorija se smatra okupiranom kad je stvarno potčinjena vlasti neprijateljske vojske.Okupacija se prostire samo na teritorije gde je ta vlast uspostavljena i u stanju je da se

održava.

ČLAN 43.Pošto je vlast zakonite vlasti faktički prešla u ruke okupatora, on je dužan da preduzme

sve mere koje od njega zavise da bi uspostavio i obezbedio, koliko god je to moguće, javnired i sigurnost, poštujući, izuzev apsolutne sprečenosti, zakone koji su na snazi u zemlji.

ČLAN 44.Zabranjeno je zaraćenoj strani da prisiljava stanovništvo okupirane teritorije na davan-

je podataka o vojsci druge zaraćene strane ili o njenim odbrambenim sredstvima.

ČLAN 45.Zabranjeno je prisiljavati stanovništvo okupirane teritorije na polaganje zakletve nepri-

jateljskoj sili.

ČLAN 46.Čast i prava porodice, lični život i privatna svojina, kao i verska uverenja i obavljanje

verskih obreda se moraju poštovati.

ČLAN 47.Pljačka je izričito zabranjena.

ČLAN 48.Ako okupator na okupiranom području ubira poreze, dažbine i naknade ustanovljene

u korist države, on će to učiniti, koliko god je moguće, prema pravilima i poreskoj osnovi-ci i razrezu koji su na snazi i za njega će iz toga proisticati obaveza da snosi troškove upraveokupiranog područja u meri u kojoj je zakonita vlada to bila dužna.

ČLAN 49.Ako osim poreza nabrojanih u prethodnom članu, okupator ubira na okupiranoj teri-

toriji i druge kontribucije u novcu, to može biti samo za potrebe vojske ili uprave te teri-torije.

ČLAN 50.Nikakva kolektivna kazna, novčana ili druga kazna, ne može se izreći protiv stanovništ-

va zbog dela pojedinaca za koje ono može biti smatrano solidarno odgovornim.

314 O VOJNOJ VLASTI NA TERITORIJI NEPRIJATELJSKE DRŽAVE

ČLAN 51.Nikakva kontribucija ne može biti ubirana, osim na osnovu pisane naredbe i pod

odgovornošću jednog komandujućeg generala.To ubiranje se mora obavljati, koliko god je to moguće, samo u skladu sa pravilima o

poreskoj osnovici i razrezu poreza. Za svaku kontribuciju oporezovanima se izdaje priz-nanica.

ČLAN 52.Rekvizicije u naturi i usluge mogu biti tražene od opština i stanovnika samo za potrebe

okupacione vojske. One moraju biti u skladu sa mogućnostima zemlje i takve prirode dane obavezuju stanovništvo za učestvovanje u ratnim operacijama protiv njegove otadžbine.

Te rekvizicije i usluge mogu da budu tražene samo sa ovlašćenjem komandanta uokupiranom mestu.

Davanja u naturi biće, koliko je to moguće, plaćena u gotovom; ako ne, za njih se moradati priznanica i plaćanje iznosa će se obaviti što je moguće pre.

ČLAN 53.Okupaciona vojska može da zapleni samo gotovinu, fondove i dospele papire od vred-

nosti koji pripadaju neposredno državi, skladišta oružja, prevozna sredstva, skladišta i zal-ihe, kao i svu pokretnu državnu imovinu koja može da služi ratnim operacijama.

Sva sredstva na zemlji, moru i u vazduhu, namenjena prenosu vesti, prevozu lica ilistvari, osim slučajeva za koje važi pomorsko pravo, skladišta oružja uopšte, sve vrste ratnogmaterijala, mogu biti zaplenjeni čak i ako pripadaju privatnim licima, ali moraju prilikomzaključenja mira biti vraćeni i mora za njih biti plaćena naknada.

ČLAN 54.Podmorski kablovi koji vezuju okupiranu teritoriju sa nekom neutralnom teritorijom,

ne mogu biti zaplenjeni ni uništeni, osim u slučaju apsolutne potrebe. Oni takođe moraju,prilikom zaključenja mira, biti vraćeni i za njih se mora platiti naknada.

ČLAN 55.Država-okupator se smatra samo administratorom i plodouživaocem javnih građev-

ina, nepokretnosti, šuma i poljoprivrednih dobara koja pripadaju neprijateljskoj državi, analaze se u okupiranoj oblasti. Ona mora očuvati osnovna sredstva tih imanja i njimaupravljati u skladu sa pravilima plodouživanja.

ČLAN 56.Sa opštinskim dobrima, dobrima ustanova posvećenih verskim obredima, dobročin-

stvu, nastavi, nauci i umetnosti, čak i kad pripadaju državi, postupa se kao sa privatnomsvojinom.

Svaka zaplena, uništenje ili namerno oštećenje sličnih ustanova, istorijskih spomenika,umetničkih i naučnih dela je zabranjeno i mora biti predmet postupanja po zakonu.

315O VOJNOJ VLASTI NA TERITORIJI NEPRIJATELJSKE DRŽAVE

3. KONVENCIJA O PRAVIMA I DUŽNOSTIMA NEUTRALNIH SILA I LICA U SLUČAJU RATA NA KOPNU (V Haška konvencija iz 1907. godine)38

(Šefovi država sila potpisnica...)U nameri da bolje utvrde prava i dužnosti neutralnih Sila u slučaju rata na kopnu i da

regulišu položaj boraca zaraćenih strana izbeglih na neutralnu teritoriju;u želji da definišu značenje izraza neutralan u očekivanju mogućnosti potpunog reg-

ulisanja položaja neutralnih sila u njihovim odnosima sa zaraćenima;rešili su da zaključe Konvenciju u tom cilju i imenovali su prema tome kao svoje

punomoćnike:(slede imena punomoćnika...)

Oni su se, pošto su deponovali svoja punomoćja, nađena u dobroj i propisanoj formi,složili o sledećim odredbama:

GLAVA IPRAVA I DUŽNOSTI NEUTRALNIH SILA

ČLAN 1.Teritorija neutralnih Sila je nepovrediva.

ČLAN 2.Zabranjeno je zaraćenim stranama da svoje trupe ili konvoje, bilo s municijom ili

opskrbom, provode preko teritorija jedne neutralne Sile.

ČLAN 3.Zaraćenim stranama je takođe zabranjeno:a) da na teritoriji jedne neutralne Sile instališu radio-telegrafsku stanicu ili ma kakav

uređaj namenjen da služi kao sredstvo veze sa zaraćenim stranama na kopnu ili namoru;

b) da upotrebljavaju ma kakav uređaj ove vrste koji su ustanovile pre rata na teritorijineutralne Sile u isključivo vojne svrhe, a koji nije bio otvoren za službu javnog poš-tanskog saobraćaja.

ČLAN 4.Na teritoriji jedne neutralne Sile ne smeju se u korist zaraćenih strana osnivati boračke

jedinice niti otvarati uredi za regrutovanje.

316 PRAVA I DUŽNOSTI NEUTRALNIH SILA

38 International Law concerning the Conduct of Hostilities, Geneva, 1989. pp. 143-148.

ČLAN 5.Neutralna Sila ne sme tolerisati na svojoj teritoriji nijedan od akata navedenih u čl. 2. do 4.Ona je dužna da kažnjava akte suprotne neutralnosti samo ako su počinjeni na njenoj

vlastitoj teritoriji.

ČLAN 6.Činjenica da pojedinci pojedinačno prelaze granicu da bi se stavili u službu jedne od

zaraćenih strana ne povlači odgovornost neutralne Sile.

ČLAN 7.Neutralna Sila nije dužna da sprečava izvoz ili tranzit za račun jedne ili druge zaraćene

strane oružja, municije i svega što uopšte može biti od koristi vojsci ili mornarici.

ČLAN 8.Neutralna Sila nije dužna da zaraćenim stranama zabrani ili ograniči upotrebu telegraf-

skih ili telefonskih kablova kao i uređaja bežične telegrafije, bilo da su njeno vlasništvo ilida su vlasništvo kompanija ili pojedinaca.

ČLAN 9.Neutralna Sila mora da primenjuje nepristrasno na zaraćene strane sve mere

ograničenja ili zabrane koje preduzme u vezi sa navedenim u čl. 7. i 8.Neutralna Sila će se brinuti da kompanije ili pojedinci, vlasnici telegrafskih ili telefon-

skih kablova ili uređaja bežične telegrafije takođe poštuju ovu obavezu.

ČLAN 10.Činjenica da jedna neutralna Sila odbija, makar i silom, napade na svoju neutralnost,

ne može se smatrati neprijateljskim aktom.

GLAVA IIINTERNIRANI BORCI ZARAĆENIH STRANA I NEGOVANJE

RANJENIKA NA NEUTRALNOJ TERITORIJI

ČLAN 11.Neutralna Sila koja prima na svoju teritoriju trupe koje pripadaju zaraćenim vojskama,

interniraće ih, koliko je to moguće, daleko od ratne pozornice.Ona ih može čuvati u logorima i čak ih zatvoriti u tvrđave ili mesta pogodna za tu

svrhu.Ona će odlučiti da li oficiri mogu biti ostavljeni na slobodi, uz obavezu na reč da neće

bez ovlašćenja napustiti neutralnu teritoriju.

ČLAN 12.Ako o tome ne postoji posebna konvencija, neutralna Sila će snabdevati internirce

namirnicama, odećom i pomoći koju zahteva čovečnost.Troškovi prouzrokovani interniranjem biće priznati prilikom zaključenja mira.

317INTERNIRANI BORCI ZARAĆENIH STRANA

ČLAN 13.Neutralna Sila koja primi odbegle ratne zarobljenike, ostaviće ih na slobodi.Ako im dozvoli boravak na njenoj teritoriji, ona im može odrediti boravište.Isto pravilo se primenjuje i na ratne zarobljenike koje dovedu jedinice izbegle na teri-

toriju neutralne sile.

ČLAN 14.Neutralna Sila može da dopusti prelazak preko svoje teritorije ranjenicima ili bolesnici-

ma koji pripadaju zaraćenim vojskama, pod rezervom da transportna sredstva koja ihdovoze ne prenose ni borce ni ratni materijal. U sličnom slučaju neutralna Sila je dužna dapreduzme mere bezbednosti i kontrole potrebne u tu svrhu.

Ranjenike i bolesnike koje jedna od zaraćenih strana dovede pod tim uslovima na neu-tralnu teritoriju, a koji pripadaju protivnoj strani, neutralna Sila mora čuvati tako da nemogu ponovo učestvovati u ratnim operacijama. Neutralna Sila ima iste dužnosti u pogle-du ranjenika i bolesnika druge vojske koji bi joj bili povereni.

ČLAN 15.Ženevska konvencija se primenjuje na bolesnike i ranjenike internirane na neutralnoj

teritoriji.

GLAVA IIINEUTRALNA LICA

ČLAN 16.Neutralnim licima se smatraju državljani jedne države koja ne učestvuje u ratu.

ČLAN 17.Neutralno lice se ne može pozvati na svoju neutralnost:a) ako počini neprijateljske akte protiv jedne zaraćene strane;b) ako počini akte u korist jedne zaraćene strane, naročito ako dobrovoljno stupi u

službu u redovima oružane sile jedne od strana.U sličnom slučaju, zaraćena strana protiv koje je neutralno lice odstupilo od svoje neu-

tralnosti, neće prema njemu postupati strože nego što može, zbog istog dela, postupatiprema državljanima druge zaraćene države.

ČLAN 18.Neće se smatrati aktom počinjenim u korist jedne zaraćene strane, u smislu člana 17.

tačka b):a) izvršene isporuke ili zajmovi odobreni jednoj od zaraćenih strana, pod uslovom da

isporučilac ili zajmodavac ne stanuje na teritoriji druge strane, ni na teritoriji kojuje ova okupirala, i da isporuke ne potiču sa tih teritorija;

b) usluge učinjene u oblasti policije i civilne uprave.

318 NEUTRALNA LICA

GLAVA IVŽELEZNIČKI MATERIJAL

ČLAN 19.Železnički materijal poreklom sa teritorija neutralnih Sila, bilo da pripada tim Silama,

bilo društvima ili privatnim licima, a koji se može prepoznati kao takav, jedna zaraćenastrana moći će da rekvirira i upotrebljava samo u meri u kojoj to iziskuje vojna potreba.On će biti poslat nazad u zemlju porekla, čim to bude moguće.

Neutralna Sila će moći isto tako, u slučaju potrebe, zadržati i upotrebljavati u odgo-varajućoj meri materijal poreklom sa teritorije zaraćene Sile.

S jedne i druge strane biće plaćena naknada u srazmeri sa upotrebljenim materijalomi trajanjem upotrebe.

GLAVA VZAVRŠNE ODREDBE

ČLAN 20.Odredbe ove konvencije primenjivaće se samo između Sila ugovornica i samo ako su

sve zaraćene Sile članice konvencije.

ČLAN 21.Ova konvencija će biti ratifikovana što je pre moguće.Ratifikacije će biti deponovane u Hagu.Prvo deponovanje ratifikacija biće konstatovano zapisnikom koji potpisuju pred-

stavnici Sila koje u tome učestvuju i ministar spoljnih poslova Holandije.Naknadna deponovanja ratifikacija obavljaće se putem pisane notifikacije upućene

Vladi Holandije s priloženim ratifikacionim instrumentom.Overene prepise zapisnika o prvom deponovanju ratifikacija, notifikacija pomenutih u

prethodnom stavu, kao i ratifikacionih instrumenata biće odmah uručene, brigom VladeHolandije i diplomatskim putem, Silama pozvanim na Drugu konferenciju o miru, kao idrugim silama koje budu pristupile Konvenciji. U slučajevima navedenim u prethodnomstavu, Vlada Holandije će im istovremeno saopštiti datum kad je primila notifikaciju.

ČLAN 22.Sile koje nisu potpisale Konvenciju mogu da joj pristupe.Sila koja želi da pristupi, notifikuje svoju nameru Vladi Holandije, dostavljajući joj akt

o pristupu koji će biti deponovan u arhivi Vlade Holandije.Vlada Holandije će odmah dostaviti svim drugim Silama overeni prepis notifikacije

kao i akte o pristupanju, označavajući datum kad je primila notifikaciju.

ČLAN 23.Ova konvencija će stupiti na snagu šezdeset dana nakon datuma zapisnika o depono-

vanju za Sile koje budu učestvovale u prvom deponovanju ratifikacija, a za Sile koje budu

319ŽELEZNIČKI MATERIJAL

naknadno ratifikovale ili pristupile, šezdeset dana pošto je Vlada Holandije primila noti-fikaciju o njihovoj ratifikaciji ili pristupanju.

ČLAN 24.Ako bi se desilo da jedna od Sila ugovornica želi da otkaže ovu konvenciju, otkaz će biti

notifikovan pisano Vladi Holandije koja će odmah dostaviti overeni prepis notifikacijesvim drugim Silama, saopštavajući datum kad je notifikaciju primila.

Otkaz će imati dejstvo samo u pogledu Sile koja ga je notifikovala i to godinu danapošto je Vlada Holandije primila notifikaciju.

ČLAN 25.Ministarstvo spoljnih poslova Holandije držaće jedan registar koji će označavati datum

deponovanja ratifikacija na osnovu člana 21. st. 3. i 4, kao i datum prijema notifikacija opristupanju (član 22. stav 2) ili otkaza (član 24. stav 1).

Svaka Sila ugovornica ima pravo uvida u taj registar, kao i pravo da traži overene izvodeiz njega.

U potvrdu navedenog punomoćnici su stavili svoje potpise na ovu konvenciju.Sačinjeno u Hagu 18. oktobra 1907. godine u jednom jedinom primerku koji će ostati

deponovan u arhivi Vlade Holandije i čiji će overeni prepisi biti uručeni diplomatskimputem Silama koje su bile pozvane na Drugu konferenciju o miru.


4. KONVENCIJA O STATUSU NEPRIJATELJSKIH TRGOVAČKIH BRODOVA U POČETKU NEPRIJATELJSTAVA(VI Haška konvencija iz 1907. godine)39

(Nabrajanje šefova država sila potpisnica...)

U želji da garantuju bezbednost međunarodne trgovine protiv ratnih iznenađenja i uželji da, shodno modernoj praksi, zaštite, koliko je to moguće, poslove preduzete u dobrojveri i u toku izvršenja pre izbijanja neprijateljstava, rešili su da zaključe konvenciju u tusvrhu i imenovali su za svoje punomoćnike:

(slede imena punomoćnika...)koji su se, pošto su deponovali svoja punomoćja, nađena u dobroj i propisanoj formi,

saglasili o sledećim odredbama:

ČLAN 1.Kad se trgovački brod jedne od zaraćenih strana nađe u početku neprijateljstava u

neprijateljskoj luci, poželjno je da mu bude dozvoljeno da slobodno izađe, odmah ili nakonostavljenog dovoljnog roka i da produži, neposredno pošto dobije propusnicu, za svojuluku koja mu bude naznačena.

Isto tako se postupa sa brodom koji je napustio svoju poslednju luku polaska pre počet-ka rata, a ušao je u neprijateljsku luku ne znajući za neprijateljstva.

ČLAN 2.Trgovački brod koji, zbog okolnosti više sile, ne bi mogao napustiti neprijateljsku luku

u roku o kome je reč u prethodnom članu, ili kome ne bi bilo dopušteno da napusti luku,ne može biti konfiskovan.

Zaraćena strana može da ga samo zadrži pod uslovom da ga posle rata vrati beznaknade ili da ga rekvirira pod uslovom plaćanja naknade.

ČLAN 3.Neprijateljski trgovački brodovi koji su napustili svoju poslednju luku polaska pre

početka rata, ako su presretnuti na moru dok još ne znaju za neprijateljstva, ne mogu bitikonfiskovani. Oni mogu biti samo zadržani, pod uslovom da budu vraćeni posle rata beznaknade, ili rekvirirani, ili čak i uništeni, pod uslovom plaćanja naknade i uz obavezu brigeo bezbednosti lica i očuvanju brodskih isprava.

Nakon doticanja luke svoje zemlje ili neutralne luke, ti brodovi se podvrgavaju zakon-ima i običajima pomorskog ratovanja.

321O STATUSU NEPRIJATELJSKIH TRGOVAČKIH BRODOVA


ČLAN 4.Neprijateljski tovar koji se nalazi na brodovima o kojima je reč u čl. 1. i 2. može takođe

biti zadržan i vraćen posle rata bez naknade ili rekviriran uz naknadu zajedno sa brodomili posebno.

Isto tako se postupa sa tovarom koji se nalazi na brodovima o kojima je reč i članu 3.

ČLAN 5.Ova konvencija se ne odnosi na trgovačke brodove koji svojom konstrukcijom pokazu-

ju da su namenjeni da budu pretvoreni u ratne brodove.

ČLAN 6.Odredbe ove konvencije se primenjuju samo među Silama ugovornicama i samo ako

su sve zaraćene Sile članice Konvencije.

ČLAN 7.Ova konvencija će biti ratifikovana što je moguće pre.Ratifikacije će biti deponovane u Hagu.Prvo deponovanje ratifikacija će biti konstatovano zapisnikom koji potpisuju pred-

stavnici Sila koji učestvuju u tome i ministar spoljnih poslova Holandije.Naknadna deponovanja ratifikacija vrše se pomoću pisane notifikacije upućene Vladi

Holandije s priloženim ratifikacionim instrumentom.Overeni prepisi zapisnika o prvom deponovanju ratifikacija, notifikacija navedenih u

prethodnom stavu kao i ratifikacionih instrumenata biće odmah uručeni, brigomholandske vlade i diplomatskim putem, Silama pozvanim na Drugu konferenciju o miru,kao i drugim Silama koje budu pristupile Konvenciji. U slučajevima na koje se odnosiprethodni stav, Vlada Holandije će obavestiti i o datumu kad je primila notifikaciju.

ČLAN 8.Sile koje nisu potpisale ovu konvenciju mogu da joj pristupe.Sila koja želi da pristupi pisano notifikuje svoju nameru Vlade Holandije, dostavljajući

joj akt o pristupanju koji će biti deponovan u arhivu Vlade Holandije.Vlada Holandije će odmah dostaviti svim drugim Silama overen prepis notifikacije,

kao i akte o pristupu, označavajući datum kad je primila notifikaciju.

ČLAN 9.Ova konvencija stupa na snagu šezdeset dana nakon datuma zapisnika o deponovanju

za Sile koje su učestvovale u prvom deponovanju ratifikacija, a za Sile koje je budu naknad-no ratifikovale ili joj budu pristupile, šezdeset dana pošto je Vlada Holandije primila noti-fikaciju o njihovoj ratifikaciji ili pristupanju.

ČLAN 10.U slučaju da jedna Sila ugovornica želi da otkaže ovu konvenciju, otkaz će biti pisano

notifikovan Vladi Holandije, koja će odmah dostaviti overen prepis notifikacije svimdrugim Silama, saopštavajući im datum kad je primila notifikaciju.

322 O STATUSU NEPRIJATELJSKIH TRGOVAČKIH BRODOVA

Otkaz vredi samo za Silu koja ga je notifikovala i to godinu dana pošto je VladaHolandije primila notifikaciju.

ČLAN 11.Registar, koji će biti u Ministarstvu spoljnih poslova Holandije, sadržaće datum

deponovanja ratifikacija obavljenog na osnovu člana 7. st. 3. i 4, kao i datum prijema noti-fikacija o pristupanju (član 8. stav 2) ili otkazu (član 10. stav 1).

Svaka Sila ugovornica ima pravo uvida u registar, kao i pravo da traži overene izvode iznjega.


deponovan u arhivu Vlade Holandije i čiji će overeni prepisi biti dostavljeni diplomatskimputem Silama koje su bile pozvane na Drugu konferenciju o miru.

323O STATUSU NEPRIJATELJSKIH TRGOVAČKIH BRODOVA

5. KONVENCIJA O PRETVARANJU TRGOVAČKIH BRODOVA U RATNE BRODOVE (VII Haška konvencija iz 1907. godine)40

(Nabrajanje šefova država Sila potpisnica...)

Smatrajući da je, radi uključivanja u vreme rata trgovačkih brodova u ratnu mornaricu,poželjno definisati uslove pod kojima se ova radnja može obavljati;

smatrajući da se, pošto se Sile ugovornice nisu mogle složiti o tome da li se pretvaran-je trgovačkog broda u ratni brod može obaviti na otvorenom moru, podrazumeva dapitanje mesta pretvaranja ostaje van okvira ove konvencije i da dole navedena pravila nediraju u to pitanje.

U želji da zaključe Konvenciju, u tu svrhu su imenovali za svoje punomoćnike:

(slede imena punomoćnika...)Oni su se, pošto su položili svoja punomoćja, koja su nađena u dobroj i propisanoj

formi, složili o sledećim odredbama:

ČLAN 1.Nijedan trgovački brod pretvoren u ratni brod ne može imati prava i dužnosti broda

tog svojstva ako nije stavljen pod neposrednu vlast, neposrednu kontrolu i odgovornostSile čiju zastavu vije.

ČLAN 2.Trgovački brodovi pretvoreni u ratne brodove moraju da nose spoljne oznake razliko-

vanja ratnih brodova njihove nacionalnosti.

ČLAN 3.Zapovednik mora biti u službi države i uredno postavljen od strane nadležnih vlasti.

Njegovo ime mora da se nalazi na spisku oficira ratne mornarice.

ČLAN 4.Posada mora da bude podvrgnuta pravilima vojne discipline.

ČLAN 5.Svaki trgovački brod pretvoren u ratni brod dužan je da poštuje pri svojim operacija-

ma pravila i običaje rata.

324 O PRETVARANJU TRGOVAČKIH BRODOVA U RATNE BRODOVE


ČLAN 6.Zaraćena strana koja pretvori trgovački brod u ratni brod mora, što je pre moguće naz-

načiti tu promenu u spisku brodova svoje ratne mornarice.ČLAN 7.

Odredbe ove konvencije primenjuju se samo između Sila ugovornica i samo ako su svedržave koje učestvuju u ratu članice Konvencije.

ČLAN 8.Ova konvencija će biti ratifikovana što je pre moguće.Ratifikacije će biti deponovane u Hagu.Prvo deponovanje ratifikacija će biti konstatovano u zapisniku koji potpisuju pred-

stavnici Sila koje u tome učestvuju i ministar spoljnih poslova Holandije.Naknadna deponovanja ratifikacija obavljaju se pisanom notifikacijom upućenom

Vladi Holandije, s priloženim ratifikacionim instrumentom.Overeni prepis zapisnika o prvom deponovanju ratifikacija, notifikacija pomenutih u

prethodnom stavu, kao i ratifikacionih instrumenata biće odmah uručeni, brigom VladeHolandije i diplomatskim putem, Silama pozvanim na Drugu konferenciju o miru, kao idrugim Silama koje budu pristupile Konvenciji. U slučajevima na koje se odnosi prethod-ni stav, Vlada Holandije će istovremeno saopštiti i datum kad je primila notifikaciju.

ČLAN 9.Sile koje nisu potpisale ovu konvenciju mogu da joj pristupe.Sila koja želi da pristupi notifikuje pisano svoju nameru Vladi Holandije, dostavljajući

joj akt o pristupanju koji će biti deponovan u arhivu te vlade.Vlada Holandije će odmah dostaviti svim drugim Silama overen prepis notifikacije i

akte o pristupanju, navodeći datum kad je primila notifikaciju.

ČLAN 10.Ova konvencija stupa na snagu šezdeset dana posle datuma zapisnika o deponovanju

za Sile koje budu učestvovale u prvom deponovanju ratifikacija, a za Sile koje budunaknadno ratifikovale ili pristupile, šezdeset dana pošto je Vlada Holandije primila noti-fikaciju njihove ratifikacije ili pristupanja.

ČLAN 11.Ako bi se desilo da jedna od Sila ugovornica želi da otkaže ovu konvenciju, otkaz će biti

pisano notifikovan Vladi Holandije koja će overen prepis notifikacije odmah dostavitisvim drugim Silama, saopštavajući im datum prijema notifikacije.

Otkaz će vredeti samo za Silu koja ga je notifikovala i to godinu dana pošto je VladaHolandije primila notifikaciju.

ČLAN 12.Registar koji će biti u Ministarstvu spoljnih poslova Holandije sadržaće datum depono-

vanja notifikacija obavljenog na osnovu člana 8. st. 3. i 4, kao i datum prijema notifikacijao pristupanju (član 9. stav 2) ili otkazu (član 11. stav 1).

325O PRETVARANJU TRGOVAČKIH BRODOVA U RATNE BRODOVE



deponovan u arhivu Vlade Holandije i čiji će overeni prepisi biti dostavljeni diplomatskimputem Silama koje su bile pozvane na Drugu konferenciju o miru.

326 O PRETVARANJU TRGOVAČKIH BRODOVA U RATNE BRODOVE

6. KONVENCIJA O BOMBARDOVANJU OD STRANE POMORSKIH SNAGA U VREME RATA(IX Haška konvencija iz 1907. godine )41

(Nabrajanje šefova država Sila potpisnica...)

Nadahnuti voljom da ostvare želju koju je izrazila Prva konferencija o miru, koja se tičebombardovanja nebranjenih luka, gradova i sela od strane pomorskih snaga;

smatrajući da je potrebno podvrgnuti bombardovanje od strane pomorskih snaga opš-tim pravilima koja garantuju pravo stanovnika i obezbeđuju očuvanje glavnih građevina,proširujući na tu ratnu operaciju načela Pravilnika od 1889. godine o zakonima i običaji-ma rata na kopnu;

nadahnjujući se tako željom da služe interesima čovečanstva i da umanje ratnesurovosti i nedaće,

odlučili su da zaključe jednu konvenciju u tu svrhu i zato su imenovali za svojepunomoćnike:

(slede imena punomoćnika...)

Oni su se, pošto su deponovali svoja punomoćja, koja su nađena u dobroj i propisanojformi, složili o sledećim odredbama:

GLAVA IO BOMBARDOVANJU NEBRANJENIH LUKA, GRADOVA,

SELA, NASELJA I ZGRADA

ČLAN 1.Zabranjeno je bombardovanje od strane pomorskih snaga nebranjenih luka, gradova,

sela, naselja ili zgrada.Jedno mesto ne može biti bombardovano samo zato što se pred njegovom lukom

nalaze ukotvljene automatske podmorske kontaktne mine.

ČLAN 2.Ipak nisu u ovu zabranu uključeni vojna utvrđenja, vojne ili pomorske ustanove,

skladišta oružja ili ratnog materijala, radionice i instalacije koje mogu biti korišćene zapotrebe neprijateljske mornarice ili vojske, i ratni brodovi koji se nalaze u luci. Zapovednikpomorskih snaga će moći, posle poziva na predaju u razumnom roku, da ih uništi artiljer-ijom ako je svako drugo sredstvo nemoguće i ako lokalne vlasti nisu u ostavljenom rokusame pristupile njihovom razaranju.

327O BOMBARDOVANJU NEBRANJENIH LUKA, GRADOVA, SELA

41 International Law concerning the Conduct of Hostilities, Geneva, 1989, pp.75-78.

Zapovednik u ovom slučaju ne snosi odgovornost za nehotičnu štetu koju bi mogaoprouzrokovati bombardovanjem.

Ako vojna potreba koja iziskuje neodložnu akciju ne dopušta ostavljanje roka, ipak sepodrazumeva da zabrana bombardovanja nebranjenog grada važi kao u slučaju o kojimaje reč u prvom stavu i da će zapovednik preduzeti sve potrebne mere kako bi grad trpeošto manju moguću štetu.

ČLAN 3.Može se, nakon izričite notifikacije, pristupiti bombardovanju nebranjenih luka, grado-

va, sela, naselja i zgrada ako lokalne vlasti, i posle formalnog poziva, odbiju da se pokorerekvizicijama namirnica ili potreba neodložno nužnih pomorskim snagama koje se nalazepred mestom u pitanju.

Ove rekvizicije će biti u razmeru s mogućnostima mesta. One će biti zahtevane samopo ovlašćenju zapovednika pomorskih snaga u pitanju i biće, koliko je to moguće, plaćeneu gotovu, odnosno biće izdate priznanice.

ČLAN 4.Zabranjeno je bombardovanje nebranjenih luka, gradova, sela, naselja ili zgrada zbog

neplaćanja novčanih kontribucija.

GLAVA IIOPŠTE ODREDBE

ČLAN 5.Prilikom bombardovanja od strane pomorskih snaga, zapovednik mora da preduzme

sve potrebne mere da bi poštedeo, koliko je to moguće, zgrade namenjene verskim obred-ima, umetnosti, nauci i dobrotvornim ciljevima, istorijske spomenike, bolnice i sabiralištabolesnika ili ranjenika, pod uslovom da ne budu istovremeno upotrebljavani u vojne svrhe.

Dužnost stanovnika je da označe te spomenike, zgrade ili sabirališta vidljivim znacimakoji će se sastojati od velikih pravougaonih čvrstih panoa, dijagonalno podeljenih na dvaobojena trougla, crnog na gornjoj i belog na donjoj strani.

ČLAN 6.Osim u slučaju kad vojni razlozi to ne dozvoljavaju, zapovednik pomorskih snaga koje

vrše napad mora, pre nego što počne bombardovanje, učiniti sve što je u njegovoj moći daopomene vlasti.

ČLAN 7.Zabranjeno je prepustiti pljački jedan grad ili mesto, čak i ako su uzeti na juriš.

328 OPŠTE ODREDBE

GLAVA IIIZAVRŠNE ODREDBE

ČLAN 8.Odredbe ove konvencije se primenjuju samo između strana ugovornica i samo ako su

sve države koje učestvuju u ratu članice Konvencije.

ČLAN 9.Ova konvencija će biti ratifikovana što je moguće pre.Ratifikacije će biti deponovane u Hagu.Prvo deponovanje ratifikacija biće konstatovano zapisnikom koji potpisuju pred-

stavnici Sila koje u tome učestvuju i ministar spoljnih poslova Holandije.Naknadna deponovanja ratifikacija će se vršiti pisanom notifikacijom upućenom Vladi

Holandije s priloženim ratifikacionim instrumentima.Overeni prepisi zapisnika o prvom deponovanju ratifikacija, notifikacija navedenih u

prethodnom stavu kao i ratifikacionih instrumenata biće odmah uručeni, brigom VladeHolandije i diplomatskim putem, Silama koje su pozvane na Drugu konferenciju o miru,kao i drugim Silama koje budu pristupile Konvenciji. U slučajevima o kojima je reč uprethodnom stavu, Vlada Holandije će saopštiti istovremeno i datum kada je primila rati-fikaciju.

ČLAN 10.Sile koje ne potpišu ovu konvenciju mogu joj pristupiti.Sila koja želi pristupiti pisano notifikuje svoju nameru Vladi Holandije, dostavljajući joj

akt o pristupanju koji će biti deponovan u arhivi Vlade Holandije.Vlada Holandije će odmah dostaviti svim drugim Silama overen prepis notifikacije kao

i akte o pristupanju, navodeći datum kad je primila notifikaciju.


za Sile koje budu učestvovale u prvom deponovanju ratifikacije, a za Sile koje budunaknadno ratifikovale ili koje budu pristupile, šezdeset dana pošto je Vlada Holandijeprimila notifikaciju njihove ratifikacije ili pristupanja.


notifikovan Vladi Holandije koja će odmah dostaviti overen prepis notifikacije svimdrugim Silama, saopštavajući im datum kad je primila notifikaciju.

Otkaz će vredeti samo za Silu koja ga je notifikovala i to godinu dana pošto je VladaHolandije primila notifikaciju.

ČLAN 13.Jedan registar vodiće se u Ministarstvu spoljnih poslova Holandije, označavajući datum

deponovanja ratifikacija izvršenog na osnovu člana 9. st. 3 i 4, kao i datum prijema noti-

329ZAVRŠNE ODREDBE

fikacija i pristupanja (član 10. stav 2) ili otkaza (član 12. stav 1).Svaka sila ugovornica ima pravo uvida u registar kao i pravo da traži overene izvode iz

njega.U potvrdu tome punomoćnici su stavili svoje potpise na ovu konvenciju.Sačinjeno u Hagu 18. oktobra 1907. godine u jednom jedinom primerku koji će ostati

deponovan u arhivu Vlade Holandije i čiji će overeni prepisi biti uručeni diplomatskimputem Silama koje su bile pozvane na Drugu konferenciju o miru.


7. KONVENCIJA O ODREĐENIM OGRANIČENJIMA VRŠENJA PRAVA UZAPĆENJA U POMORSKOM RATU (XI Haška konvencija iz 1907. godine)42

(nabrajanje šefova država Sila potpisnica...)

Priznajući potrebu da se bolje nego do sada obezbedi pravedna primena prava nameđunarodne pomorske odnose u vreme rata;

smatrajući da je u tu svrhu potrebno, napuštajući ili prema potrebi usklađujući u zajed-ničkom interesu neke davnašnje različite načine postupanja, preduzeti da se kodifikuju uzajednička pravila garancije koje duguju mirnoj trgovini i neškodljivom poslovanju kao ivođenje neprijateljstava na moru; da je potrebno utvrditi u pismenim međusobnimobavezama načela koja su do sada bila ostavljena nesigurnoj oblasti rasprava ili prepušte-na samovolji vlada;

smatrajući da već sada određeni broj pravila može biti postavljen, a da se time ne vređapravo koje je sada na snazi u materijama koje ovim pravilima nisu predviđene;

imenovali su svoje punomoćnike:(slede imena punomoćnika...)

Oni su se, pošto su deponovali svoja punomoćja koja su nađena u dobroj i propisanojformi, sporazumeli o sledećim odredbama:

GLAVA IO POŠTANSKOJ PREPISCI

ČLAN 1.Poštanska prepiska neutralnih ili zaraćenih, bilo da je službene ili privatne prirode, koja

se nađe na moru, na neutralnom ili neprijateljskom brodu, je nepovrediva. Ako je brodzadržan, kaptor šalje poštansku prepisku s najmanjim mogućim zakašnjenjem.

Odredbe prethodnog stava se ne primenjuju u slučaju povrede blokade na prepiskukoja je namenjena blokiranoj luci ili iz nje dolazi.

ČLAN 2.Nepovredivost poštanske prepiske ne izuzima neutralne poštanske brodove od zakona

i običaja rata na moru koji se tiču neutralnih trgovačkih brodova uopšte. Ipak, pregledtakvog broda može biti obavljen samo u slučaju potrebe i to sa što je moguće više obzira ibrzine.

331O POŠTANSKOJ PREPISCI

42 International Law concerning the Conduct of Hostilities, Geneva, 1989, pp.79-82.

GLAVA IIO IZUZEĆU NEKIH BRODOVA OD UZAPĆENJA

ČLAN 3.Brodovi namenjeni isključivo obalnom ribolovu ili službi lokalne plovidbe su izuzeti

od uzapćenja, kao i njihovi motori, oprema i tovar.To se izuzeće prestaje primenjivati od trenutka kada na bilo koji način uzmu učešće u

neprijateljstvima.Sile ugovornice se obavezuju da se neće koristiti svojstvom ovih brodova da bi ih

upotrebile u vojne svrhe, zadržavajući im njihov miroljubivi izgled.

ČLAN 4.Takođe su izuzeti od uzapćenja brodovi koji se upotrebljavaju za verske, naučne ili

dobrotvorne zadatke.

GLAVA IIIPOLOŽAJ POSADE NEPRIJATELJSKIH TRGOVAČKIH BRODOVA

KOJE JE UZAPTILA JEDNA ZARAĆENA STRANA

ČLAN 5.Kada jedna zaraćena strana uzapti neprijateljski trgovački brod, članovi posade koji su

državljani jedne neutralne države ne smatraju se ratnim zarobljenicima.Isto vredi i za zapovednika i oficire koji su državljani jedne neutralne države, ako izriči-

to pismeno obećaju da neće služiti na neprijateljskom brodu za vreme trajanja rata.

ČLAN 6.Zapovednik, oficiri i članovi posade koji su državljani neprijateljske države, ne zarobl-

javaju se pod uslovom da se obavežu, izričitim pismenim obećanjem, da neće za vreme tra-janja neprijateljstava obavljati kakvu službu koja ima veze sa ratnim operacijama.

ČLAN 7.Imena lica ostavljenih na slobodi pod uslovima navedenim u članu 5. stav 2. i u članu

6. zaraćena strana - kaptor notifikuje drugoj zaraćenoj strani. Zabranjeno je ovoj posled-njoj da namerno zapošljava ta lica.

ČLAN 8.Odredbe tri prethodna člana ne primenjuju se na brodove koji uzmu učešća u nepri-

jateljstvima.

332 O IZUZEĆU NEKIH BRODOVA OD UZAPĆENJA

GLAVA IVZAVRŠNE ODREDBE

ČLAN 9.Odredbe ove konvencije primenjuju se samo između Sila ugovornica i samo ako su sve

države koje učestvuju u ratu članice Konvencije.

ČLAN 10.Ova konvencija će biti ratifikovana što je moguće pre.Ratifikacije će biti deponovane u Hagu.Prvo deponovanje ratifikacija će biti konstatovano u zapisniku koji potpisuju pred-

stavnici Sila koje u tome učestvuju i ministar inostranih poslova Holandije.Deponovanje naknadnih ratifikacija se vrši pisanom notifikacijom upućenom Vladi

Holandije s priloženim ratifikacionim dokumentom.Overeni prepisi zapisnika o prvom deponovanju ratifikacija, notifikacija navedenih u

prethodnom stavu, kao i ratifikacionih instrumenata biće odmah dostavljeni, brigomVlade Holandije i diplomatskim putem, Silama pozvanim na Drugu konferenciju o miru,kao i drugim Silama koje budu pristupile Konvenciji. U slučajevima navedenim u prethod-nom stavu Vlada Holandije saopštiće im istovremeno i datum kad je primila notifikaciju.

ČLAN 11.Sile koje ne potpišu ovu konvenciju mogu da joj pristupe.Sila koja želi da pristupi notifikuje pisano svoju nameru Vladi Holandije, dostavljajući

joj akt o pristupanju koji će biti deponovan u arhivi Vlade Holandije.Vlada Holandije će bez odlaganja dostaviti svim drugim Silama overeni prepis noti-

fikacije kao i akte o pristupanju, označavajući datum kad je primila notifikaciju.

ČLAN 12.Ova konvencija stupa na snagu šezdeset dana nakon datuma zapisnika o deponovanju

za Sile koje budu učestvovale u prvom deponovanju ratifikacija, a za Sile koje budu pris-tupile, šezdeset dana pošto Vlada Holandije primi notifikaciju o njihovoj ratifikaciji ilipristupanju.

ČLAN 13.U slučaju da jedna od Sila ugovornica želi da otkaže ovu konvenciju, otkaz će biti pis-

meno notifikovan Vladi Holandije koja će odmah dostaviti overen prepis notifikacije svimdrugim Silama, saopštavajući im datum kad ga je primila.

Otkaz će vredeti samo za Silu koja ga je notifikovala, i to godinu dana pošto je VladaHolandije primila notifikaciju.

ČLAN 14.Jedan registar će se voditi u Ministarstvu inostranih poslova Holandije, označavajući

datum deponovanja ratifikacija izvršenih na osnovu člana 10. st. 3. i 4, kao i datum prije-ma notifikacija o pristupanju (član 11. stav 2) ili otkazu (član 13. stav 1).

333ZAVRŠNE ODREDBE


U potvrdu tome punomoćnici su stavili svoje potpise na ovu konvenciju.Sačinjeno u Hagu 18. oktobra 1907. godine u jednom jedinom primerku koji će ostati



8. KONVENCIJA O PRAVIMA I DUŽNOSTIMA NEUTRALNIH DRŽAVA U RATU NA MORU(XIII Haška konvencija iz 1907. godine)43


U nameri da se umanje razlike u mišljenjima koje, s obzirom na odnose između neu-tralnih i zaraćenih Sila u slučaju pomorskog rata još postoje i da se predusretnu poteškoćekojima bi ove razlike u mišljenju mogle biti uzrok;

sudeći da, iako postoje ugovori, koji se odnose na slučajeve što se mogu dešavati, upraksi ne mogu biti pogođeni, ipak je od nesporne koristi koliko god je to moguće postavi-ti zajednička pravila za slučaj ako na nesreću izbije rat;

sudeći da se u nepredviđenim slučajevima u ovoj konvenciji uzimaju u obzir opštanačela međunarodnog prava;

sudeći da je poželjno, ako Sile izdaju tačne propise, da se urede pravne posledice od njihprihvaćenog neutralnog položaja;

sudeći da je priznata dužnost neutralnih Sila da nepristrasno primenjuju od njihpreuzeta pravila na pojedine učesnike rata;

sudeći da ovu osnovnu misao iz ovakvih pravila u toku rata od jedne neutralne Silenačelno ne bi trebalo menjati, pa makar da bi uočena iskustva jednu promenu kao poseb-nu za očuvanje vlastitih prava zahtevala,

sporazumeli su se da posmatraju ta zajednička pravila, od kojih uostalom odredbe pos-tojećih sveopštih odnosa ne bi trebalo narušavati, imenovali su svoje opunomoćenike:

(slede imena opunomoćenika...)

Oni su se, pošto su deponovali svoja punomoćja, koja su nađena u dobroj i propisanojformi, sporazumeli o sledećim odredbama:

ČLAN 1.Zaraćene strane su dužne da poštuju suverena prava neutralnih država i da se

uzdržavaju, na kopnu i na vodama, od dela koja bi, za državu koja bi ih trpela, predstavl-jala povredu njihove neutralnosti.

ČLAN 2.Svi neprijateljski postupci, podrazumevajući tu i uzapćenje i pretres, koje izvrše ratni

brodovi zaraćenih strana u teritorijalnom moru neutralne države, predstavljaju povreduneutralnosti i zabranjeni su.

335O PRAVIMA I DUŽNOSTIMA NEUTRALNIH DRŽAVA U RATU


ČLAN 3.Ako je brod uzapćen u teritorijalnim vodama neutralne države, ona je dužna, ako je

uzapćeni brod još na teritoriji pod njenim suverenitetom, da upotrebi sva sredstva kojimaraspolaže da oslobodi uzapćeni brod zajedno sa oficirima i posadom a da posadu, koju jekaptor postavio na brod, internira.

Ako je uzapćeni brod van vlasti neutralne države, vlada kaptora je dužna da na zahtevneutralne države oslobodi uzapćeni brod s oficirima i posadom.

ČLAN 4.Zaraćena strana ne može na neutralnom zemljištu ili na nekom brodu u neutralnim

morskim vodama ustanoviti sud za pomorski ratni plen.

ČLAN 5.Zaraćenim stranama je zabranjeno da u neutralnim lukama i neutralnim vodama

stvaraju baze za pomorska delovanja protiv svojih protivnika, tj. da podižu radio-telegrafske stanice ili ma kakve uređaje koji služe kao sredstvo veze zaraćenim stranama nakopnu i na moru.

ČLAN 6.Zabranjeno je da neutralna država posredno ili neposredno ustupi, pod ma kakvim

izgovorom, jednoj zaraćenoj strani ratne brodove, municiju ili ma kakav ratni materijal.

ČLAN 7.Neutralna država nije dužna da sprečava izvoz ili prevoženje oružja, municije ili uopšte

svega onoga što može biti od koristi kopnenim i pomorskim oružanim snagama, a koji sevrše za račun jedne od zaraćenih strana.

ČLAN 8.Neutralna vlada je dužna da upotrebi sva sredstva kojima raspolaže da na teritoriji pod

njenom vlašću spreči opremanje ili naoružavanje broda za koji se osnovano može smatratida pomaže neprijateljsku državu s kojom je u miru. Isto tako je dužna da sa teritorije kojaje pod njenom vlašću spreči odlazak svakom brodu namenjenom krstarenju ili pomagan-ju neprijateljskih delovanja, a koji bi na teritoriji pod njenom vlašću bio potpuno ili delim-ično opremljen za ratnu upotrebu.

ČLAN 9.Isto tako je neutralna država dužna da primeni jednako u odnosu na obe strane uslove,

ograničenja ili zabrane koje je propisala u odnosu na ratne brodove zaraćenih ili na od njihuzapćene brodove koji se nalaze u njenim lukama, na njenim sidrištima ili u njenim teri-torijalnim vodama.

Međutim, neutralna država može zabraniti pristup u svoje luke i na svoja sidrišta onimbrodovima zaraćenih strana koji ne poštuju naređenja i propise koje je ona izdala ili kojibi povredili neutralnost.

336 O PRAVIMA I DUŽNOSTIMA NEUTRALNIH DRŽAVA U RATU

ČLAN 10.Neutralnost neke države nije dovedena u pitanje prostim prolaskom ratnih brodova i

od njih uzapćenih brodova kroz njene teritorijalne vode.

ČLAN 11.Neutralna država može da dopusti da se ratni brodovi zaraćenih strana služe njenim

ovlašćenim pilotima.

ČLAN 12.Ratnim brodovima zaraćenih strana je zabranjeno da, u nedostatku posebnih odreda-

ba o zakonodavstvu neutralne države, borave u lukama, na sidrištima ili u teritorijalnimvodama te države duže od 24 sata, izuzimajući slučajeve predviđene ovom konvencijom.

ČLAN 13.Ako koja država, obaveštena o početku neprijateljstava, sazna da se neki ratni brod

zaraćenih strana nalazi u nekoj njenoj luci, na sidrištu ili u njenim teritorijalnim vodama,dužna je da saopšti tom brodu da otplovi u roku od 24 časa ili u roku koji propisuje mesnizakon.

ČLAN 14.Ratni brod neke od zaraćenih strana sme produžiti bavljenje u neutralnoj luci i posle

određenog zakonskog roka samo u slučaju havarije ili morske nepogode. On je dužan daotplovi čim prestane uzrok njegovog zadržavanja.

Pravila o rokovima bavljenja u lukama, na sidrištima i u vodama neutralnih ne pri-menjuju se na državne brodove namenjene isključivo verskim, naučnim i dobrotvornimsvrhama.

ČLAN 15.U nedostatku posebnih odredaba u zakonodavstvu neutralne države, mogu najviše tri

ratna broda jedne zaraćene strane istovremeno boraviti u nekoj neutralnoj luci ili na sidrištu.

ČLAN 16.Ako se ratni brodovi obeju zaraćenih strana istovremeno nalaze u nekoj neutralnoj

luci, mora proteći najmanje 24 časa između odlaska brodova jedne i druge zaraćene strane.Red odlaska se određuje po redu dolaska, osim ako se brod koji je pre došao ne nalazi

u stanju koje dopušta da se produži zakonski rok za boravak.Neprijateljski ratni brod ne sme napustiti neutralnu luku ili sidrište pre isteka roka od

24 časa po odlasku trgovačkog broda koji vije zastavu njegovog protivnika.

ČLAN 17.Ratni brodovi zaraćenih strana mogu u neutralnim lukama ili na sidrištima opravljati

svoje havarije samo u onolikoj meri koliko je to neophodno za bezbednost njihoveplovidbe. Pri tome ne smeju ni na koji način povećavati svoju vojnu moć. Vlasti neutralnedržave utvrdiće što je moguće brže prirodu opravki koje treba izvršiti.


ČLAN 18.Ratni brodovi zaraćenih strana ne mogu se služiti neutralnim lukama, sidrištima i

vodama za obnavljanje ili jačanje svoje vojne opskrbe, naoružanja ili popune svoje posade.

ČLAN 19.Ratni brodovi zaraćenih strana mogu se u neutralnim lukama i na sidrištima snabde-

vati hranom samo u onoj meri koliko je potrebno da popune svoju redovnu mirnodopskupopunu. Ti brodovi mogu uzimati samo onoliko goriva koliko je potrebno da bi moglidoploviti u najbližu luku svoje države. Međutim, oni mogu uzeti onoliko goriva koliko jepotrebno da popune svoja skladišta za smeštaj goriva, s tim da se zaista radi o skladištimaza smeštaj goriva, kad se nalaze u neutralnim državama koje su usvojile takav načinodređivanja dozvoljene količine goriva za popunu.

Ako po zakonu neutralne države brodovi mogu ukrcati ugalj tek 24 časa po dolasku,rok boravka im se produžuje za 24 časa.

ČLAN 20.Ratni brodovi zaraćenih strana koji su se snabdeli gorivom u luci neke neutralne

države, mogu tek nakon tri meseca da se snabdeju gorivom u luci iste države.

ČLAN 21.Uzapćeni brod može da se dovede u neutralnu luku samo ako nije u mogućnosti da

plovi usled morske nepogode, oskudice goriva i hrane.On mora da otplovi odmah čim prestane uzrok koji je opravdavao njegov dolazak. Ako

to ne učini, neutralna država je dužna da upotrebi sva sredstva kojima raspolaže da ga oslo-bodi s njegovim oficirima i posadom, a da internira posadu koju je kaptor postavio nabrod.

ČLAN 22.Neutralna država je isto tako dužna da oslobodi uzapćeni brod koji je doveden pod

uslovima iz člana 21.

ČLAN 23.Neutralna država može da dozvoli pristup u svoje luke, na svoja sidrišta, praćenim ili

nepraćenim uzapćenim brodovima, ako su tu dovedeni da budu sekvestrirani, očekujućiodluku suda za pomorski ratni plen. Ona može takav uzapćeni brod prevesti u neku svojudrugu luku.

Ako ratni brod prati uzapćeni brod, oficiri i ljudstvo koje je kaptor postavio na uza-pćeni brod su ovlašćeni da pređu na ratni brod koji ga prati.

Ako uzapćeni brod putuje sam, osoblje koje je kaptor postavio na uzapćeni brod osta-je na slobodi.

ČLAN 24.Ako ratni brod zaraćenih strana, protivno naređenju vlasti neutralne države, ne napusti

luku u kojoj nema pravo da ostane, neutralna država je ovlašćena da preduzme mere koje


smatra potrebnim da onesposobi ratni brod za isplovljenje. Komandant broda je dužan daolakša izvršenje tih mera.

Ako neutralna država zadrži neki brod zaraćenih strana, onda zadržava i oficire iposadu tog broda.

Tako zadržani oficiri i posada mogu biti ostavljeni na brodu ili se smestiti na bilo kojidrugi brod ili kopno, a mogu i biti podvrgnuti merama ograničenja koje su neophodne.Ipak, na brodu treba uvek ostaviti dovoljan broj ljudstva za njegovo održavanje.

Oficiri se mogu ostaviti na slobodi ako daju reč da bez dozvole neće napustiti neutral-nu teritoriju.

ČLAN 25.Neutralna država je dužna da preduzme potrebne mere, ukoliko joj to sredstva dopuš-

taju, da u njenim lukama, na njenim sidrištima i u njenim teritorijalnim vodama sprečisvaku povredu navedenih odredaba.

ČLAN 26.Neutralna država ne može vršenje prava propisanih ovom konvencijom od zaraćenih

strana koje su usvojile konvenciju smatrati aktom koji nije prijateljski.

ČLAN 27.Sile ugovornice će saopštiti jedna drugoj blagovremeno sve zakone, naredbe i druge

propise koji određuju postupanje sa ratnim brodovima zaraćenih strana u njihovimmorskim vodama, i to putem saopštenja holandskoj vladi koja će ih neodložno dostavitiSilama ugovornicama.

ČLAN 28.Odredbe ove konvencije se primenjuju samo između Sila ugovornica i samo onda kad

su sve države koje učestvuju u ratu strane ugovornice.

ČLAN 29.Ova konvencija će biti ratifikovana što je moguće pre. Ratifikacije će biti deponovane

u Hagu.Prvo deponovanje ratifikacija će biti konstatovano zapisnikom koji potpisuju pred-

stavnici Sila koje u tome učestvuju i ministar inostranih poslova Holandije.Naknadna deponovanja ratifikacija će se vršiti pisanom notifikacijom upućenom Vladi

Holandije s priloženim ispravama.Overeni prepis zapisnika o prvom deponovanju ratifikacija, notifikacija navedenih u

prethodnom stavu kao i ratifikacionih isprava biće odmah uručeni, brigom VladeHolandije, diplomatskim putem, silama koje su pozvane na Drugu konferenciju o miru, kaoi drugim Silama koje budu pristupile Konvenciji. U slučajevima o kojima je reč u prethod-nom stavu, holandska vlada će istovremeno saopštiti i datum kad je primila notifikaciju.

ČLAN 30.Sile koje ne potpišu ovu konvenciju mogu joj kasnije pristupiti.


Sila koja želi da pristupi pismeno notifikuje svoju nameru Vladi Holandije, dostavlja-jući joj akt o pristupanju koji će biti deponovan u arhivu Vlade Holandije.

Vlada Holandije odmah će dostaviti svim drugim Silama overen prepis notifikacije kaoi akte o pristupanju, označavajući datum kad je primila notifikaciju.


za Sile koje budu učestvovale u prvom deponovanju ratifikacija, a za Sile koje budunaknadno ratifikovale ili koje budu pristupile, šezdeset dana pošto je Vlada Holandijeprimila notifikaciju njihove ratifikacije ili pristupanja.


notifikovan Vladi Holandije koja će odmah dostaviti overeni prepis notifikacije svimdrugim Silama, saopštavajući im datum kad je primila notifikaciju.

Otkaz će vredeti samo za Silu koja ga je notifikovala, i to godinu dana pošto je VladaHolandije primila notifikaciju.

ČLAN 33.Jedan registar će se voditi u Ministarstvu inostranih poslova Holandije, označavajući

datum deponovanja izvršenog na osnovu člana 29. st. 3. i 4, kao i datum prijema noti-fikacija i pristupanja (član 30. stav 2) ili otkaza (član 32. stav 1).

Svaka Sila ugovornica ima pravo uvida u registar, kao i pravo traženja overenih izvodaiz njega.

U potvrdu tome opunomoćenici su stavili svoje potpise na ovu konvenciju.Sačinjeno u Hagu 18. oktobra 1907. godine u jednom jedinom primerku koji će ostati

deponovan u arhivi Vlade Holandije i čiji će overeni prepisi biti uručeni diplomatskimputem Silama koje su bile pozvane na Drugu konferenciju o miru.


9. PROTOKOL O PRAVILIMA PODMORNIČKOG RATA(Londonski protokol iz 1936. godine)44

Budući da Ugovor o ograničavanju i smanjivanju pomorskog naoružanja, potpisan uLondonu 22. aprila 1930. godine nisu ratifikovale sve Potpisnice;

budući da će pomenuti ugovor prestati da važi 31. decembra 1936. godine, sa izuzetkomdela IV, koji utvrđuje pravila delovanja podmornica prema trgovačkim brodovima, kao štoje to utvrđeno normama međunarodnog prava i koje ostaje na snazi bez vremenskogograničenja;

budući da u poslednjem stavu člana 22. pomenutog dela IV, Visoke strane ugovornicepozivaju sve ostale Sile da izraze svoju saglasnost sa navedenim normama;

budući da su vlade Republike Francuske i Kraljevine Italije potvrdile svoju saglasnostsa navedenim pravilima, što proizlazi iz potpisivanja navedenog ugovora;

budući da svi potpisnici navedenog ugovora izražavaju želju da što veći broj Sila prih-vati pravila sadržana u navedenom delu IV kao utvrđena pravila međunarodnog prava;

dole potpisani predstavnici svojih respektivnih vlada, imajući u vidu navedeni član 22.Ugovora, ovim traže od vlade Ujedinjenog Kraljevstva Velike Britanije i Severne Irske daodmah saopšti navedena pravila, kao prilog uz ovo, vladama svih Sila koje nisu potpisnicenavedenog ugovora, pozivajući ih da mu nedvosmisleno i bez vremenskog ograničenjapristupe.

PRAVILA

(1) U svojim aktivnostima prema trgovačkim brodovima podmornice se morajupridržavati pravila međunarodnog prava koja se odnose na površinske brodove.

(2) Posebno, izuzev u slučaju kada uporno odbijaju da stanu, iako su pravovaljano poz-vani da to učine, ili u slučaju aktivnog protivljenja poseti ili pretraživanju, ratnibrod, bilo da je površinski ili podmornički, neće potopiti niti onesposobiti zaplovidbu trgovački brod, a da prethodno ne dovede putnike, posadu i brodskepapire na sigurno mesto. U ovom smislu se brodski čamci za spasavanje ne smatra-ju kao sigurno mesto, ukoliko nije osigurana zaštita putnika i posade s obzirom nastanje mora i vremenske prilike, blizinu kopna ili prisustvo nekog drugog broda kojije u mogućnosti da ih prihvati.

Potpisano u Londonu 6. novembra 1936. g.

341PROTOKOL O PRAVILIMA PODMORNIČKOG RATA

44 League of Nations, Treaty Series, Vol. CLXXIII, 1936-37, pp. 355-357.

10. BILTEN GENERALNOG SEKRETARA UJEDINJENIH NACIJA,ST/BGS/1999/13, 6. AVGUST, 1999.

Generalni sekretar, u cilju uspostavljanja osnovnih principa i pravila međunarodnoghumanitarnog prava primenjivog na snage Ujedinjenih nacija prilikom izvođenja operaci-ja pod komandom i kontrolom Ujedinjenih nacija, objavljuje sledeće:

Odeljak 1 - Polje primene1.1 Osnovni principi i pravila međunarodnog humanitarnog prava, data u ovom bil-

tenu, primenjivi su na snage Ujedinjenih nacija kada u situacijama oružanogsukoba aktivno učestvuju kao borci, u onoj meri i za vreme dok traje njihovoučešće. Na odgovarajući način su primenjivi i u operacijama nametanja iliodržavanja mira, kada je dozvoljena upotreba sile u samoodbrani.

1.2 Objavljivanje ovog biltena ne utiče na zaštićeni status pripadnika mirovnihoperacija po Konvenciji o bezbednosti osoblja Ujedinjenih nacija i pridruženogosoblja iz 1994. g. ili na njihov status neboraca, onoliko dugo koliko imaju pravona zaštitu datu civilima po pravu oružanih sukoba.

Odeljak 2 - Primena nacionalnih zakonaOvde navedene odredbe ne predstavljaju iscrpnu listu principa i pravila međunaro-

dnog humanitarnog prava obavezujućih za vojno osoblje i ne utiču na njihovu primenu,niti zamenjuju nacionalne zakone koji i dalje obavezuju vojno osoblje za vreme operacija.

Odeljak 3 - Sporazum o statusu snagaU sporazumu o statusu snaga zaključenom između Ujedinjenih nacija i države na čijoj

su teritoriji raspoređene snage Ujedinjenih nacija, Ujedinjene nacije se obavezuju da ćeobezbediti da snage izvode operacije uz puno poštovanje principa i pravila opštih konven-cija primenjivih na postupanje vojnog osoblja. Takođe, Ujedinjene nacije se obavezuju daće obezbediti da su pripadnici vojnog osoblja njihovih snaga u potpunosti upoznati saprincipima i pravilima tih međunarodnih instrumenata. Obaveza poštovanja rečenih prin-cipa i pravila primenjiva je na snage Ujedinjenih nacija, čak i u odsustvu dogovora o sta-tusu snaga.

Odeljak 4 - Kršenje međunarodnog humanitarnog pravaU slučaju kršenja međunarodnog humanitarnog prava, pripadnici vojnog osoblja snaga

Ujedinjenih nacija su podložni gonjenju od strane njihovih nacionalnih sudova.

Odeljak 5 - Zaštita civilnog stanovništva5.1 Snage Ujedinjenih nacija će u svako doba praviti jasnu razliku između civila i

boraca, i između civilnih objekata i vojnih ciljeva. Vojne operacije će se usmera-vati samo protiv boraca i vojnih ciljeva. Napadi na civile i civilne objekte suzabranjeni.

342 BILTEN GENERALNOG SEKRETARA UJEDINJENIH NACIJA

5.2 Civili će uživati zaštitu koja im je dodeljena u ovom odeljku, osim i za vreme kadadirektno učestvuju u neprijateljstvima.

5.3 Snage Ujedinjenih nacija će preduzeti sve moguće mere predostrožnosti da izbeg-nu i u svakom slučaju svedu na najmanju meru slučajne gubitke života civila,povrede civila ili štetu na civilnoj imovini.

5.4 U svom području operacija, snage Ujedinjenih nacija će izbegavati, koliko je tomoguće, postavljanje vojnih ciljeva unutar ili u blizini gusto naseljenih područja ipreduzeće sve neophodne mere predostrožnosti da zaštite civilno stanovništvo,civile pojedinačno i civilne objekte, od opasnosti koje su rezultat vojnih operaci-ja. Vojne instalacije i oprema u mirovnim operacijama kao takvim, neće se sma-trati vojnim ciljevima.

5.5 Snagama Ujedinjenih nacija je zabranjeno započinjanje operacija koje su takveprirode da će pogoditi vojne ciljeve i civile bez razlikovanja, kao i operacije za kojese može očekivati da će uzrokovati slučajne gubitke života među civilnimstanovništvom ili štetu na civilnim objektima, koja bi bila prekomerna u odnosuna očekivanu konkretnu i direktnu vojnu prednost.

5.6 Snage Ujedinjenih nacija neće učestvovati u odmazdama protiv civila ili civilnihobjekata.

Odeljak 6 - Sredstva i metode borbe6.1 Pravo snaga Ujedinjenih nacija da izaberu metode i sredstva borbe nije neo-

graničeno.6.2 Snage Ujedinjenih nacija će poštovati pravila koja zabranjuju ili ograničavaju

upotrebu određenih oružja i metoda borbe, po relevantnim instrumentima među-narodnog humanitarnog prava. Ovo naročito uključuje zabranu korišćenja za-gušljivih, otrovnih i drugih gasova ili bioloških metoda ratovanja; zrna koja u ljud-skom telu eksplodiraju ili se šire, ili se lako spljošte; i određene eksplozivne pro-jektile. Zabranjena je upotreba određenog klasičnog oružja, kao što su oružje čijise fragmenti ne mogu otkriti, antipersonalne mine, mine iznenađenja i zapaljivaoružja.

6.3 Snagama Ujedinjenih nacija je zabranjena upotreba metoda ratovanja koje moguizazvati prekomerne povrede i nepotrebnu patnju, ili čija je namena, ili za koja semože očekivati, da izazovu obimnu, dugotrajnu i ozbiljnu štetu po prirodnu sred-inu.

6.4 Snagama Ujedinjenih nacija je zabranjeno korišćenje oružja ili metoda borbe kojipo prirodi izazivaju nepotrebnu patnju.

6.5 Zabranjeno je narediti da niko ne bude pošteđen.6.6 Snagama Ujedinjenih nacija je zabranjeno da napadaju umetničke, arhitektonske

ili istorijske spomenike, arheološka nalazišta, umetnička dela, bogomolje, muzejei biblioteke koji čine kulturno ili duhovno nasleđe naroda. U svom područjuoperacija, snage Ujedinjenih nacija neće koristiti kulturna dobra ili njihovuneposrednu blizinu u svrhe koje ih mogu izložiti opasnosti od uništenja ilioštećenja. Krađa, pljačka, oduzimanje i bilo kakav vandalski čin usmeren protivkulturnih dobara su strogo zabranjeni.

343BILTEN GENERALNOG SEKRETARA UJEDINJENIH NACIJA

6.7 Snagama Ujedinjenih nacija je zabranjeno da napadaju, uništavaju, uklanjaju iličine nekorisnim objekte neophodne za opstanak civilnog stanovništva, kao što sunamirnice, usevi, stoka i instalacije i zalihe vode za piće.

6.8 Snage Ujedinjenih nacija neće uzeti za cilj vojnih operacija instalacije koje sadržeopasne sile, odnosno brane, nasipe i nuklearne elektrane, ako takve operacijemogu izazvati oslobađanje opasnih sila i uzrokovati ozbiljne gubitke među civil-nim stanovništvom.

6.9 Snage Ujedinjenih nacija neće učestvovati u odmazdama protiv objekata i insta-lacija obuhvaćenih ovim odeljkom.

Odeljak 7 - Postupanje sa civilima i licima koja su hors de combat7.1 Sa licima koja ne učestvuju ili više ne učestvuju u vojnim operacijama, uključujući

civile, pripadnike oružanih snaga koji su položili oružje i lica koja su hors de com-bat usled bolesti, ranjavanja ili zarobljavanja, postupaće se u svakoj situaciji huma-no, bez nepovoljnog razlikovanja zasnovanog na rasi, polu, verskim ubeđenjima ilinekoj drugoj osnovi. Biće obezbeđeno puno poštovanje njihove ličnosti, časti, ver-skih i drugih ubeđenja.

7.2 Sledeća dela protiv lica pomenutih u odeljku 7.1 su zabranjena na svakom mestui u svako vreme: nasilje nad životom ili fizičkim integritetom; ubijanje i surovopostupanje, kao što je mučenje, sakaćenje ili bilo koji oblik telesnog kažnjavanja;kolektivno kažnjavanje; odmazde; uzimanje talaca; silovanje; prisiljavanje na pros-tituciju; svaki oblik seksualnog napada i ponižavajuće i degradirajuće postupanje;porobljavanje; i pljačka.

7.3 Žene će biti posebno zaštićene od svakog napada, naročito od silovanja, prisilja-vanja na prostituciju ili bilo kog drugog oblika nedoličnog napada.

7.4 Deca će biti predmet posebnog poštovanja i biće zaštićena od svakog oblikanedoličnog napada.

Odeljak 8 - Postupanje sa zarobljenim licimaSnage Ujedinjenih nacija će humano postupati i poštovati dostojanstvo zarobljenih pri-

padnika oružanih snaga i drugih lica koja više ne učestvuju u vojnim operacijama zbogzarobljavanja. Ne utičući na njihov pravni status, sa njima će se postupati u skladu sa odgo-varajućim odredbama Treće Ženevske konvencije iz 1949. godine. Naročito:

(a) o njihovom zarobljavanju i zatvaranju biće obavešteni bez odlaganja, strana odkoje zavise i Centralna služba traženja Međunarodnog komiteta Crvenog krsta(MKCK), naročito da bi se obavestile njihove porodice;

(b) moraju da budu smešteni u sigurnim i bezbednim prostorijama koje pružaju svumoguću higijensku i zdravstvenu zaštitu i neće biti zatočeni u područjima koja suizložena opasnostima zone borbenih dejstava;

(c) imaju pravo primati hranu i odeću, higijensku i medicinsku negu;(d) ni pod kakvim uslovima neće biti podvrgnuti mučenju ili zlostavljanju;(e) žene čija je sloboda ograničena držaće se u prostorijama odvojenim od muškara-

ca i biće pod neposrednim nadzorom žena;(f) u slučaju da su deca, koja nisu navršila šesnaest godina, učestvovala u nepri-

jateljstvima i bila uhapšena, zatočena ili internirana od strane snaga Ujedinjenih

344 BILTEN GENERALNOG SEKRETARA UJEDINJENIH NACIJA

nacija, nastaviće uživati posebnu zaštitu. Naročito, prostorije u kojima su smešte-na moraju biti odvojene od prostorija u kojima su smešteni odrasli, osim ako susmeštena sa svojom porodicom;

(g) pravo MKCK na posetu zatočenim licima biće poštovano i garantovano.

Odeljak 9 - Zaštita ranjenika, bolesnika, sanitetskog i verskog osoblja9.1 Pripadnici oružanih snaga i druge osobe pod vlašću snaga Ujedinjenih nacija koji

su ranjeni ili bolesni, biće poštovani i zaštićeni u svim situacijama. Sa njima će sepostupati humano i primaće medicinsku negu i pažnju koju zahteva njihovo stan-je, bez nepovoljnog razlikovanja. Samo hitni medicinski razlozi mogu odrediti pri-oritet u rasporedu tretmana koji treba pružiti.

9.2 Kad god to okolnosti dozvoljavaju, dogovoriće se obustava vatre ili neki drugilokalni dogovor, da bi se dozvolila potraga za ranjenicima, bolesnicima i mrtvimaostavljenim na bojnom polju i njihovoj identifikaciji, i dopustiti njihovo prikupl-janje, uklanjanje, razmenu i transport.

9.3 Snage Ujedinjenih nacija neće napadati sanitetske ustanove ili mobilne sanitetskejedinice. One će u svako doba biti poštovane i zaštićene, osim ako su korišćene,pored svoje humanitarne funkcije, za napad ili drugačija štetna delovanja protivsnaga Ujedinjenih nacija.

9.4 Snage Ujedinjenih nacija će pod svim okolnostima poštovati i zaštititi sanitetskoosoblje, isključivo angažovano u potrazi za ranjenicima i bolesnicima, njihovomtransportu ili nezi, kao i versko osoblje.

9.5 Snage Ujedinjenih nacija će poštovati i zaštititi transporte ranjenika i bolesnika ilisanitetske opreme na isti način kao i mobilne sanitetske jedinice.

9.6. Snage Ujedinjenih nacija neće učestvovati u odmazdama protiv ranjenika,bolesnika ili osoblja, ustanova i opreme zaštićene po ovom odeljku.

9.7 Snage Ujedinjenih nacija će u svakoj situaciji poštovati znakove crvenog krsta icrvenog polumeseca. Ovi znakovi se ne smeju koristiti, osim za označavanje ilizaštitu sanitetskih jedinica i ustanova, osoblja i materijala. Svaka pogrešna upotre-ba znaka crvenog krsta ili crvenog polumeseca je zabranjena.

9.8 Snage Ujedinjenih nacija će poštovati pravo porodica da znaju sudbinu svojihbolesnih, ranjenih i preminulih rođaka. U ovom cilju, snage će olakšavati radCentralne službe traženja MKCK.

9.9 Snage Ujedinjenih nacija će podržati operacije pomoći koje su humanitarne inepristrasne po karakteru i koje se izvode bez nepovoljnog razlikovanja, i pošto-vaće osoblje, vozila i objekte uključene u takve operacije.

Odeljak 10 - Stupanje na snagu

Ovaj bilten stupa na snagu 12. avgusta 1999. godine

Kofi A. AnanGeneralni Sekretar

345BILTEN GENERALNOG SEKRETARA UJEDINJENIH NACIJA

11. PRIRUČNIK O MEĐUNARONOM PRAVU PRIMENLJIVOM U ORUŽANIM SUKOBIMA NA MORU IZ 1994. GODINEPripremili međunarodni pravnici i pomorski eksperti koje je sazvao međunarodni institut za humanitarno pravo

DEO I

OPŠTE ODREDBE

Odeljak I: Polje primene prava1. Strane u oružanom sukobu na moru obavezane su principima i pravilima među-

narodnog humanitarnog prava od trenutka kad je primenjena oružana sila.2. U slučajevima koji nisu pokriveni ovim dokumentom ili međunarodnim ugov-

orima, civili i borci ostaju pod zaštitom i vlašću principa međunarodnog human-itarnog prava, kako oni proizlaze iz ustanovljenih običaja, iz principa humanosti iiz zahteva javne svesti.

Odeljak II: Oružani sukobi i pravo samoodbrane3. Vršenje prava na individualnu ili kolektivnu samoodbranu, priznato u članu 51.

Povelje ujedinjenih nacija podvrgnuto je uslovima i ograničenjima propisanim uPovelji i proizlazi iz opšteg međunarodnog prava, uključujući, posebno, principepotrebe i proporcionalnosti.

4. Principi potrebe i proporcionalnosti jednako se primenjuju na oružani sukob namoru i zahtevaju da vođenje neprijateljstava od neke države ne prevazilazi stepeni vrstu sile, kao i da se ne primenjuje sila na drugi način zabranjena pravom oru-žanog sukoba, a koja je neophodna da odbije napad protiv sebe i da ponovouspostavi svoju bezbednost.

5. Koliko će vojna akcija države protiv neprijatelja biti opravdana zavisiće od inten-ziteta i stepena oružanog napada za koji je odgovoran neprijatelj i od težine pret-nje koju napad predstavlja.

6. Pravila ustanovljena u ovom dokumentu i bilo koja druga pravila međunarodnoghumanitarnog prava primenjuju se jednako na sve strane u sukobu. Na jednakuprimenu ovih pravila na sve strane u sukobu ne utiče međunarodna odgovornostkoja se može pripisati bilo kojoj od njih za izbijanje sukoba.

Odeljak III: Oružani sukobi u kojima Savet bezbednosti preduzima akciju7. Uprkos bilo kom pravilu u ovom dokumentu ili bilo gde u pravu neutralnosti, kad

Savet bezbednosti, delujući u saglasnosti sa svojim ovlašćenjem iz glave VII Poveljeujedinjenih nacija identifikuje jednu ili više strana u oružanom sukobu kao odgov-orne za pribegavanje sili uz povredu međunarodnog prava, neutralne države:(a) su obavezne da ne pružaju pomoć, osim humanitarne pomoći, toj državi; i

346 OPŠTE ODREDBE

(b) mogu pružati pomoć bilo kojoj državi koja je žrtva povrede mira ili akta agre-sije od strane te države.

8. Kada, u toku oružanog sukoba, Savet bezbednosti preduzima preventivnu ili pri-silnu akciju koja uključuje primenu ekonomskih mera prema Glavi VII Poveljeujedinjenih nacija, države članice Ujedinjenih nacija ne mogu se pozivati na pravoneutralnosti da opravdaju ponašanje koje bi bilo u nesaglasnosti sa njihovimobavezama po Povelji ili odlukama Saveta bezbednosti.

9. Pod uslovima iz tačke 7, kad Savet bezbednosti odluči da upotrebi silu, ili ovlastiodređenu državu ili države na primenu sile, pravila ustanovljena u ovom doku-mentu i bilo koja druga pravila međunarodnog prava primenljiva na oružane su-kobe na moru, primenjuju se na sve strane u bilo kom takvom sukobu koji bimogao proizaći.

Odeljak IV: Područja pomorskog ratovanja10. Pod uslovima predviđenim drugim primenljivim pravilima prava oružanog suko-

ba na moru, sadržanim u ovom dokumentu ili bilo gde, neprijateljske akcije po-morskim snagama mogu se izvoditi u, na ili iznad:(a) teritorijalnog mora i unutrašnjih voda, kopnene teritorije, isključive ekonom-

ske zone i epikontinentalnog pojasa i, kad je to primenljivo, arhipelaških voda,zaraćenih država;

(b) otvorenog mora; i(c) pod uslovima iz tač. 34. i 35, isključive ekonomske zone i epikontinentalnog

pojasa neutralnih država11. Strane u sukobu se ohrabruju da se sporazumeju da se nikakve neprijateljske

aktivnosti ne izvode u pomorskim područjima koja sadrže:(a) retke ili osetljive ekološke sisteme; ili(b) nastambe iscrpljenih, ugroženih, ili na drugi način dovedenih u opasnost,

vrsta ili drugih oblika pomorskog života.12. U izvođenju operacija u područjima u kojima neutralne države uživaju suverena

prava, jurisdikciju ili druga prava po opštem međunarodnom pravu, zaraćenestrane su dužne da poštuju legitimna prava i dužnosti neutralnih država.

Odeljak V: Definicije13. Za svrhe ovog dokumenta:

(a) „međunarodno humanitarno pravo“ znači međunarodna pravila, ustanovlje-na ugovorima ili običajima, koja ograničavaju pravo strana u sukobu dakoriste načine i sredstva ratovanja po svom izboru ili koja štite države kojenisu strana u sukobu ili lica i objekte koji su, ili mogu biti, pogođeni sukobom;

(b) „napad“ znači akt sile, bilo u napadu, bilo u odbrani;(c) „kolateralni gubici“ ili „kolateralna šteta“ znači gubitak života, ili povredu

civila ili drugih zaštićenih lica i štetu ili uništenje prirodne okoline ili objeka-ta koji nisu sami po sebi vojni objekti;

(d) „neutralna“ znači državu koja nije strana u sukobu;(e) „bolnički brodovi, obalna plovila za spasavanje i drugi sanitetski transporti“

znače brodove koji su pod zaštitom Druge ženevske konvencije iz 1949. i

347OPŠTE ODREDBE

Dopunskog protokola I uz tu konvenciju iz 1977;(f) „sanitetski vazduhoplov“ znači vazduhoplov koji je zaštićen po Ženevskim

konvencijama iz 1949. i Dopunskom protokolu I uz te konvencije iz 1977;(g) „ratni brod“ znači brod koji pripada oružanim snagama države, nosi spoljne

oznake koje omogućavaju razlikovanje karaktera i državnosti takvog broda,pod komandom je oficira koji je propisno ovlašćen od vlade te države i čije seime nalazi na odgovarajućoj službenoj listi ili odgovarajućem dokumentu, ikojim upravlja posada koja je pod redovnom vojnom disciplinom;

(h) „pomoćni brod“ znači brod, osim ratnog broda, koji je u vlasništvu ili je podisključivom kontrolom oružanih snaga države i koji se u tekućem vremenukoristi za državnu nekomercijalnu službu;

(i) „trgovački brod“ je brod, osim ratnog broda, pomoćnog broda ili državnogbroda, kao što je carinski ili policijski brod, koji je angažovan u komercijalnojili privatnoj službi;

(j) „vojni vazduhoplov“ znači vazduhoplov kojim upravlja ovlašćena jedinica oru-žanih snaga države, koji ima vojne oznake države, kojim komanduje pripadnikoružanih snaga i kojim rukuje posada podvrgnuta redovnoj vojnoj disciplini;

(k) „pomoćni vazduhoplov“ znači vazduhoplov, osim vojnog vazduhoplova, čijisu vlasnik oružane snage ili koji je pod isključivom kontrolom oružanih snagadržave i koristi se, u tekućem vremenu, za državnu nekomercijalnu službu;

(l) „civilni vazduhoplov“ znači vazduhoplov, osim vojnog, pomoćnog ili držav-nog vazduhoplova, kao što je carinski ili policijski vazduhoplov, koji je anga-žovan u komercijalnoj ili privatnoj službi;

(m)„civilni putnički avion“ je civilni vazduhoplov koji je jasno obeležen i anga-žovan za prevoz civilnih putnika po redu letenja ili van reda letenja, u kori-dorima za vazduhoplovnu saobraćajnu službu.

DEO II

PODRUČJA OPERACIJA

Odeljak I: Unutrašnje vode, teritorijalno more i arhipelaške vode14. Neutralne vode se sastoje od unutrašnjih voda, teritorijalnog mora i, gde postoje,

arhipelaških voda neutralnih država. Neutralni vazdušni prostor se sastoji od vaz-dušnog prostora iznad neutralnih voda i kopnene teritorije neutralnih država.

15. Unutar i iznad neutralnih voda, uključujući neutralne vode koje obuhvatajumeđunarodne moreuze i vode u kojima može da se primenjuje pravo prolaskaarhipelaškim pomorskim putevima, neprijateljske akcije zaraćenih strana suzabranjene. Neutralna država mora da preduzme takve mere koje su saglasne saOdeljkom II ovog dela, uključujući vršenje nadzora, sredstvima koja su joj naraspolaganju, da spreči povredu svoje neutralnosti od zaraćenih snaga.

16. Neprijateljske akcije u značenju člana 15. uključuju, između ostalog:(a) napad na lica ili zarobljavanje lica ili zauzimanje objekata smeštenih u ili

iznad neutralnih voda ili teritorije;

348 PODRUČJA OPERACIJA

(b) korišćenje kao baze operacija, uključujući napad na lica ili zarobljavanje licaili zauzimanje objekata smeštenih van neutralnih voda, ako se napad ili zauz-imanje, odnosno zarobljavanje, vrši snagama koje su smeštene u neutralnimvodama ili iznad njih;

(c) polaganje mina; ili(d) pregled, pretres, skretanje ili uzapćenje.

17. Zaraćene snage ne mogu koristiti neutralne vode kao sklonište.18. Vojni i pomoćni vazduhoplovi zaraćenih strana ne mogu ulaziti u neutralni vaz-

dušni prostor. Ako to treba da učine, neutralna država će iskoristiti sredstva kojaima na raspolaganju da zahteva da vazduhoplovi slete na njenu teritoriju i interni-raće vazduhoplov i njegovu posadu za vreme trajanja oružanog sukoba. Ako sevazduhoplov ogluši o instrukcije za sletanje, može biti napadnut, pod uslovimapredviđenim posebnim pravilima koja se odnose na sanitetske vazduhoplove utač. 181-183.

19. Pod uslovima iz tač. 29. i 33, neutralna država može, bez diskriminacije, da uslovi,ograniči ili zabrani ulaz u neutralne vode, ili prolaz kroz njih, ratnim brodovima ipomoćnim brodovima zaraćene strane.

20. Pod uslovima nepristrasnosti, i prema tački 21. i tač. 23-33, kao i prema takvimpravilima koja može ustanoviti, neutralna država može, bez ugrožavanja svojeneutralnosti, dozvoliti sledeće akte u svojim neutralnim vodama:(a) prolazak kroz svoje teritorijalno more i, ako je primenljivo, svoje arhipelaške

vode, ratnih brodova, pomoćnih brodova i uzapćenih brodova zaraćenihstrana i da ratni brodovi, pomoćni brodovi i uzapćeni brodovi mogu dazaposle pilote neutralne države, za vreme trajanja prolaska;

(b) dopunjavanje zaliha ratnih brodova ili pomoćnih brodova zaraćenih strana uhrani, vodi i gorivu, dovoljnim da stignu do luke na svojoj sopstvenoj teri-toriji;

(c) popravku ratnih brodova ili pomoćnih brodova zaraćenih strana koju neu-tralna država nađe neophodnom da bi se oni učinili bezbednim na moru;takva popravka ne može da ponovo uspostavi ili poveća njihovu borbenusnagu.

21. Ratni brod ili pomoćni brod zaraćene strane ne može produžavati trajanje svogprolaska kroz neutralne vode, ili svoje prisustvo u tim vodama zbog dopune zali-ha ili popravke, duže od 24 sata, ako to nije neizbežno zbog oštećenja ili zbog vre-menskih uslova. Gore navedeno pravilo se ne primenjuje u međunarodnimmoreuzima i vodama u kojima se vrši pravo prolaska arhipelaškim pomorskimputevima.

22. Ako je zaraćena država u povredi režima neutralnih voda, kako je ustanovljen uovom dokumentu, neutralna država je obavezna da preduzme mere neophodneda prestane povreda. Ako neutralna država propusti da prekine povrede svojihneutralnih voda od zaraćene strane, protivnička zaraćena strana mora da to noti-fikuje neutralnoj državi i da joj da razumno vreme da prekine povredu od stranezaraćene strane. Ako povreda neutralnosti države od strane zaraćene strane pred-stavlja ozbiljnu i neposrednu pretnju bezbednosti protivničke zaraćene strane ipovreda nije prekinuta, ta zaraćena strana može, u odsustvu druge fizički i vre-

349PODRUČJA OPERACIJA

menski moguće alternative, da upotrebi takvu silu koja je strogo neophodna daodgovori na pretnju koju predstavlja povreda.

Odeljak II: Međunarodni moreuzi i arhipelaški pomorski putevi

Opšta pravila23. Ratni brodovi i pomoćni brodovi i vojni i pomoćni vazduhoplovi zaraćenih strana

mogu vršiti pravo prolaska kroz, ispod i iznad neutralnih međunarodnih moreuzai prolazak arhipelaškim pomorskim putevima predviđenim opštim međunarod-nim pravom.

24. Neutralnost obalne države koja se graniči sa međunarodnim moreuzom nijeugrožena tranzitnim prolaskom ratnih brodova, pomoćnih brodova ili vojnih ilipomoćnih vazduhoplova zaraćenih strana, niti neškodljivim prolaskom ratnihbrodova ili pomoćnih brodova zaraćenih strana kroz moreuz.

25. Neutralnost arhipelaške države nije ugrožena vršenjem prolaska arhipelaškimpomorskim putevima ratnih brodova, pomoćnih brodova ili vojnih ili pomoćnihvazduhoplova zaraćenih strana.

26. Neutralni ratni brodovi, pomoćni brodovi i vojni i pomoćni vazduhoplovi moguvršiti prava prolaska predviđena opštim međunarodnim pravom kroz, ispod iiznad međunarodnih moreuza i arhipelaških voda zaraćenih strana. Neutralnedržave treba, kao mere predostrožnosti, da na vreme daju obaveštenje zaraćenojdržavi o vršenju prava prolaska.

Tranzitni prolazak i prolazak arhipelaškim pomorskim putevima27. Prava tranzitnog prolaska i prolaska arhipelaškim pomorskim putevima, koja se

primenjuju na međunarodne moreuze i arhipelaške vode u vreme mira nastavlja-ju da se primenjuju i u vreme oružanog sukoba. Zakoni i propisi država koje segraniče sa moreuzima i arhipelaških država, koji se odnose na tranzitni prolazak iprolazak arhipelaškim pomorskim putevima, usvojeni u skladu sa opštim među-narodnim pravom, ostaju primenljivi.

28. Površinski brodovi, podmornice i vazduhoplovi zaraćenih i neutralnih stranaimaju pravo tranzitnog prolaska i prolaska arhipelaškim pomorskim putevimakroz, ispod i iznad svih moreuza i arhipelaških voda na koje se ova prava general-no primenjuju.

29. Neutralne države ne mogu da suspenduju, sputavaju ili na drugi način ometajupravo tranzitnog prolaska i pravo prolaska arhipelaškim pomorskim putevima.

30. Od zaraćene strane u tranzitnom prolasku kroz, ispod i iznad neutralnih među-narodnih moreuza ili u prolasku arhipelaškim pomorskim putevima kroz, ispodili iznad neutralnih arhipelaških voda, zahteva se da prolazi bez zadržavanja, da seuzdržava od pretnje silom ili upotrebe sile protiv teritorijalnog integriteta ili poli-tičke nezavisnosti neutralne obalne ili arhipelaške države, ili od bilo kojeg drugogponašanja koje nije saglasno sa ciljevima Povelje ujedinjenih nacija i da se uzdržiod svake neprijateljske akcije ili druge aktivnosti koja nije vezana sa njenim tranz-itom. Zaraćenim stranama koje prolaze kroz, ispod ili iznad neutralnih moreuza

350 PODRUČJA OPERACIJA

ili voda u kojima se primenjuje pravo prolaska arhipelaškim pomorskim putevi-ma dopušteno je da preduzimaju mere koje su u skladu sa njihovom bezbednošću,uključujući lansiranje i prihvatanje vazduhoplova, zadimljavanje radi zaklanjanja,akustičko ili elektronsko osmatranje. Zaraćene strane u tranzitu ili prolasku arhi-pelaškim pomorskim putevima ne mogu, međutim, izvoditi ofanzivne operacijeprotiv neprijateljskih snaga, niti da koriste takve neutralne vode kao sklonište nitikao baze za operacije.

Neškodljivi prolazak31. Uz vršenje prava tranzitnog prolaska i prolaska arhipelaškim pomorskim putevi-

ma, ratni brodovi i pomoćni brodovi zaraćenih strana mogu, pod uslovima iz tač.19. i 21, vršiti pravo neškodljivog. prolaska kroz neutralne međunarodne moreuzei arhipelaške vode u skladu sa opštim međunarodnim pravom.

32. Neutralni brodovi mogu takođe vršiti pravo neškodljivog prolaska kroz međunar-odne moreuze i arhipelaške vode zaraćenih strana.

33. Pravo neodloživog neškodljivog prolaska propisano međunarodnim pravom zaodređene međunarodne moreuze ne može biti suspendovano u vreme oružanogsukoba.

Odeljak III: Isključiva ekonomska zona i epikontinentalni pojas34. Ako se neprijateljska dejstva izvode u isključivoj ekonomskoj zoni ili u epikonti-

nentalnom pojasu neutralne države, zaraćene države su, uz poštovanje drugih pri-menljivih pravila prava oružanih sukoba na moru, dužne da poštuju prava iobaveze obalne države, između ostalog, o istraživanju i eksploataciji ekonomskihizvora isključive ekonomske zone i epikontinentalnog pojasa i o zaštiti i očuvanjupomorske okoline. One, posebno, imaju obavezu prema veštačkim ostrvima,instalacijama, građevinama i zonama bezbednosti, koje je ustanovila obalnadržava u isključivoj ekonomskoj zoni i epikontinentalnom pojasu.

35. Ako zaraćena strana smatra da je potrebno da polaže mine u isključivoj ekonom-skoj zoni ili epikontinentalnom pojasu neutralne države, ona to notifikuje tojdržavi i obezbeđuje, između ostalog, da veličina minskog polja i vrste mina koje sekoriste ne dovode u opasnost veštačka ostrva, instalacije i građevine, niti da utičuna pristup njima, i izbegavaju, koliko je praktično moguće, ometanje, istraživanjeili eksploataciju zone od strane neutralne države. Takođe će obratiti dužnu pažnjuna zaštitu i očuvanje pomorske okoline.

Odeljak IV: Otvoreno more i morsko dno van nacionalne jurisdikcije36. Neprijateljske akcije na otvorenom moru vrše se uz poštovanje prava neutralnih

država na istraživanje i eksploataciju prirodnih izvora na morskom dnu, okeanskeflore i podzemlja, van nacionalne jurisdikcije.

37. Zaraćene strane treba da vode računa da izbegnu oštećenje kablova i cevovodapoloženih na morsko dno, koji ne služe isključivo zaraćenim stranama.

351PODRUČJA OPERACIJA

DEO III

OSNOVNA PRAVILA I RAZLIKOVANJE CILJEVA

Odeljak I: Osnovna pravila38. U bilo kom oružanom sukobu, pravo strana u sukobu da biraju sredstva i načine

ratovanja nije neograničeno.39. Strane u sukobu će u svako doba praviti razliku između civila ili drugih zaštićenih

lica i boraca i između civilnih i izuzetih objekata i vojnih ciljeva.40. Što se tiče objekata, vojni ciljevi su ograničeni na one objekte koji po svojoj priro-

di, lokaciji, nameni ili upotrebi značajno doprinose vojnoj akciji i čije potpuno ilidelimično uništenje, zauzimanje ili neutralizacija, prema okolnostima koje vlada-ju u to vreme, pružaju određenu vojnu prednost.

41. Napadi se ograničavaju na strogo vojne ciljeve. Trgovački brodovi i civilni vaz-duhoplovi su civilni objekti ako ne predstavljaju vojne ciljeve u skladu sa princip-ima i pravilima ustanovljenim ovim dokumentom.

42. Pored posebnih zabrana koje obavezuju strane u sukobu, zabranjeno je primenji-vati načine ratovanja koji:(a) po svojoj prirodi izazivaju suvišne povrede i nepotrebne patnje; ili(b) su nediskriminišući, jer:

(i) nisu, ili ne mogu biti, direktno usmereni protiv određenih vojnih ciljeva; ili(ii) se njihovi efekti ne mogu ograničiti u skladu sa zahtevima međunarodnog

prava predviđenim u ovom dokumentu.43. Zabranjeno je narediti da neće biti preživelih, pretiti neprijatelju na taj način ili

izvoditi neprijateljstva na toj osnovi.44. Načini i sredstva ratovanja treba da se primenjuju uz poštovanje prirodne okoline,

uzimajući u obzir relevantna pravila međunarodnog prava. Zabranjeno je ošte-ćenje ili uništenje prirodne okoline koje nije opravdano vojnom potrebom i učin-jeno iz samovolje.

45. Površinski brodovi, podmornice i vazduhoplovi su obavezani istim principima ipravilima.

Odeljak II: Mere predostrožnosti u napadu46. Što se tiče napada, treba preduzimati sledeće mere predostrožnosti:

(a) oni koji planiraju, odlučuju o napadu ili ga izvode moraju da preduzmu svemoguće mere da prikupe informacije koje mogu da im pomognu u određi-vanju da li ima objekata koji nisu vojni ciljevi u zoni napada;

(b) u svetlu raspoloživih informacija, oni koji planiraju, odlučuju o napadu ili gaizvode, učiniće sve što je moguće da osiguraju da se napad ograniči na vojneobjekte.

(c) oni će, nadalje, preduzeti sve moguće mere predostrožnosti u izboru načina isredstava ratovanja da bi izbegli ili smanjili kolateralne gubitke ili oštećenja; i

(d) napad neće biti započet ako se može očekivati da izazove kolateralne gubitke ilištetu, koji će biti prekomerni u odnosu na konkretnu i direktnu vojnu prednostkoja se predviđa za napad u celini; od napada će se odustati ili će se napad prek-inuti čim postane očigledno da bi kolateralni gubici ili šteta bili prekomerni.

352 OSNOVNA PRAVILA I RAZLIKOVANJE CILJEVA

Odeljak VI ovog dela sadrži dodatne mere predostrožnosti u pogledu civilnih vaz-duhoplova.

Odeljak III: Neprijateljski brodovi i vazduhoplovi izuzeti od napada

Vrste brodova izuzetih od napada47. Sledeće vrste neprijateljskih brodova izuzete su od napada:

(a) bolnički brodovi;(b) mala plovila koja se koriste za obalske operacije spasavanja i druge sanitetske

transporte;(c) brodovi kojima je, sporazumima između zaraćenih strana, odobrena bezbed-

nost plovidbe, uključujući:(i) brodove-kartele, odnosno brodove koji su određeni i angažovani za pre-

voz ratnih zarobljenika;(ii) brodove angažovane za humanitarne misije, uključujući brodove koji pre-

voze zalihe neophodne za preživljavanje civilnog stanovništva i brodoveangažovane u akcijama pomoći i spasilačkim operacijama;

(d) brodovi angažovani za transport kulturnih dobara pod posebnom zaštitom.(e) putnički brodovi, kad se koriste samo za prevoz civilnih putnika;(f) brodovi zaduženi za religijske, nevojne naučne ili filantropske misije; brodovi

koji sakupljaju naučne podatke za koje je verovatno da imaju vojnu primenunisu zaštićeni;

(g) mali obalni ribarski brodovi i mali čamci angažovani u lokalnoj, obalnojtrgovini, ali oni podležu naredbama pomorskog zapovednika zaraćene stranekoji je odgovoran za to područje i inspekciji;

(h) brodovi namenjeni ili preuređeni isključivo za odgovor na incidente zagađen-ja pomorske okoline;

(i) brodovi koji su se predali;(j) splavovi i čamci za spasavanje.

Uslovi za izuzeće48. Brodovi navedeni u tački 47. su izuzeti od napada ako:

(a) na neškodljiv način obavljaju svoje uobičajene zadatke;(b) ako se podvrgnu identifikaciji i inspekciji kad se to zahteva; i(c) ako namerno ne ometaju kretanje zaraćenih i poštuju naredbe za zaustavl-

janje ili udaljavanje sa rute kad se to zahteva.

Gubitak izuzeća

Bolnički brodovi49. Izuzeće od napada na bolnički brod može prestati samo ako je razlog povreda

nekog od uslova za izuzeće, navedenih u tački 48, i u tom slučaju samo nakondavanja prikladnog upozorenja u kome se, u svim slučajevima kad je to pogodno,daje razuman rok za prestanak angažovanja koje dovodi u opasnost izuzećebroda, i ako se takvo upozorenje ne uvaži.

353OSNOVNA PRAVILA I RAZLIKOVANJE CILJEVA

50. Ako posle prikladnog upozorenja bolnički brod nastavi da povređuje uslove zasvoje izuzeće, dovodi sebe u položaj da bude uzapćen ili podvrgnut drugimneophodnim merama da bi se prinudio da se pridržava uslova.

51. Bolnički brod može biti napadnut samo u krajnjem slučaju, ako:(a) ne postoji mogućnost skretanja sa rute ili uzapćenja;(b) nema drugog raspoloživog načina za vršenje vojne kontrole;(c) okolnosti povrede uslova su dovoljno ozbiljne da je bolnički brod postao, ili

postoje razumni razlozi za pretpostavku da je postao, vojni cilj; i(d) kolateralni gubici ili šteta ne bi bili neproporcionalni ostvarenoj ili očekivanoj

vojnoj prednosti.

Sve druge vrste brodova izuzetih od napada52. Ako bilo koja druga vrsta brodova izuzetih od napada povređuje bilo koji od uslo-

va za svoje izuzeće iz tačke 48, može biti napadnuta samo ako:(a) ne postoji mogućnost skretanje sa rute ili uzapćenja;(b) nema drugog raspoloživog načina za vršenje vojne kontrole;(c) okolnosti povrede uslova su dovoljno ozbiljne da je brod postao, ili postoje

razumni razlozi za pretpostavku da je postao, vojni cilj, i(d) kolateralni gubici ili šteta ne bi bili neproporcionalni ostvarenoj ili očekivanoj

vojnoj prednosti.

Vrste vazduhoplova izuzetih od napada53. Sledeće vrste neprijateljskih vazduhoplova su izuzete od napada:

(a) sanitetski vazduhoplov;(b) vazduhoplov kome je ugovorima između strana u sukobu dopušteno bezbed-

no letenje, i(c) civilni putnički avion.

Uslovi za izuzeće sanitetskih vazduhoplova54. Sanitetski vazduhoplovi su izuzeti od napada samo ako:

(a) su priznati kao takvi;(b) deluju u skladu sa sporazumom predviđenim u tački 177;(c) lete u području pod kontrolom svojih ili prijateljskih snaga, ili(d) lete van područja oružanog sukoba.

U drugim slučajevima sanitetski vazduhoplovi deluju na sopstveni rizik.

Uslovi za izuzeće za vazduhoplove kojima je dopušteno bezbedno letenje55. Vazduhoplovi kojima je dozvoljeno bezbedno letenje izuzeti su od napada samo

ako:(a) na neškodljiv način izvršavaju svoju dogovorenu ulogu;(b) ne ometaju namerno pokrete zaraćenih; i(c) pridržavaju se detalja sporazuma, uključujući podvrgavanje inspekciji.


Uslovi za izuzeće civilnih putničkih aviona56. Civilni putnički avioni su izuzeti od napada samo ako:

(a) na neškodljiv način izvršavaju svoju uobičajenu ulogu; i(b) ne ometaju namerno pokrete zaraćenih.

Gubitak izuzeća57. Ako vazduhoplovi izuzeti od napada povređuju bilo koji od predviđenih uslova za

svoje izuzeće utvrđenih u tač. 54-56, mogu biti napadnuti samo ako:(a) skretanje sa kursa radi sletanja, pregleda i pretresa i mogućeg uzapćenja nije

moguće;(b) nema drugog raspoloživog načina za vršenje vojne kontrole;(c) okolnosti povrede uslova su tako ozbiljne da je vazduhoplov postao ili posto-

ji razuman razlog za pretpostavku da je postao vojni cilj, i(d) kolateralni gubici ili šteta ne bi bili neproporcionalni vojnoj koristi koja se

postiže ili očekuje.58. U slučaju sumnje da li se brod ili vazduhoplov izuzet od napada koristi za efekti-

van doprinos vojnoj akciji, pretpostavka je da se ne koristi.

Odeljak IV: Drugi neprijateljski brodovi i vazduhoplovi

Neprijateljski trgovački brodovi59. Neprijateljski trgovački brodovi mogu biti napadnuti samo ako odgovaraju

definiciji vojnog cilja iz tačke 40.60. Sledeće aktivnosti mogu od neprijateljskog trgovačkog broda učiniti vojni cilj:

(a) angažovanje u neprijateljskim aktima za račun neprijatelja, npr. polaganjumina, čišćenju mina, prekidanju podmorskih kablova i cevovoda, angažovan-ju u pregledu i pretresu neutralnih trgovačkih brodova ili napadu na drugetrgovačke brodove;

(b) delovanje u pomoći neprijateljskim oružanim snagama, npr. prevoženje trupaili dopuna zaliha ratnih brodova;

(c) uključivanje u neprijateljski sistem prikupljanja podataka ili pomoć tom sis-temu, npr. angažovanje u izviđanju, ranom upozoravanju, osmatranju ili mis-ije komandovanja, kontrole i komunikacija;

(d) plovidba u konvoju neprijateljskih ratnih brodova ili vojnih vazduhoplova;(e) odbijanje naredbe za zaustavljanje ili aktivno odbijanje pregleda, pretresa ili

uzapćenja;(f) posedovanje naoružanja u obimu koji može da nanese štetu ratnom brodu;

ovo isključuje lako individualno naoružanje za odbranu posade; npr. protivpirata, i čiste odvraćajuće sisteme kao što je sistem mamaca45, ili


45 eng. chaff - metalne plocice ili trake plasticnih folija koje se raspršuju iz vazduhoplova ili sabrodova da bi se onemogucilo otkrivanje radarom, stvaranjem lažne slike na ekranu - prim. pre-vod.

(g) davanje efektivnog doprinosa vojnim akcijama na drugi način, npr. prevo-ženje vojnog materijala.

61. Svaki napad na ove brodove je podvrgnut osnovnim pravilima utvrđenim u tač.38-46.

Neprijateljski civilni vazduhoplovi62. Neprijateljski civilni vazduhoplovi mogu biti napadnuti samo ako odgovaraju

definiciji vojnog cilja, utvrđenoj u tački 40.63. Sledeće aktivnosti mogu neprijateljski civilni vazduhoplov učiniti vojnim ciljem:

(a) angažovanje u ratnim aktima za račun neprijatelja, npr. polaganje mina, čišće-nje mina, polaganje ili nadgledanje akustičnih senzora, angažovanje u elek-tronskom ratovanju, presretanju ili napadima na druge civilne vazduhoploveili obezbeđivanje informacija o ciljevima neprijateljskim snagama;

(b) delovanje u svojstvu pomoćnog vazduhoplova neprijateljskih oružanih snaga,npr. transport trupa ili vojnog tereta ili popunjavanje vojnih vazduhoplovagorivom;

(c) uključivanje u neprijateljski sistem za prikupljanje informacija ili pomoć tomsistemu, npr. angažovanje u izviđanju, ranom upozoravanju, osmatranju ilimisije komandovanja, kontrole i komunikacija;

(d) letenje pod zaštitom pratećih neprijateljskih ratnih brodova ili vojnih vazdu-hoplova;

(e) odbijanje naredbe za identifikaciju, skretanje sa kursa ili upućivanje na aero-drom zaraćene strane koji je bezbedan i razumno dostupan za tu vrstu vaz-duhoplova, radi pregleda i pretresa, ili upotreba opreme za kontrolu vatre kojase može lako konstruisati da bude deo oružanog sistema vazduhoplova, iliako pri presretanju jasno manevriše da bi napao neprijateljski vojni vazduho-plov koji vrši presretanje;

(f) ako je naoružan oružjem vazduh-vazduh ili vazduh-zemlja; ili(g) na drugi način efektivno doprinosi vojnoj akciji.

64. Svaki napad na ove vazduhoplove podvrgnut je osnovnim pravilima utvrđenim utač. 38-46.

Neprijateljski ratni brodovi i vojni vazduhoplovi65. Ako nisu izuzeti od napada po tač. 47-53, neprijateljski ratni brodovi i vojni vaz-

duhoplovi i neprijateljski pomoćni brodovi i vazduhoplovi jesu vojni ciljevi uznačenju iz tačke 40.

66. Oni mogu biti napadnuti, prema osnovnim pravilima iz tač. 38-46.

Odeljak V: Neutralni trgovački brodovi i civilni vazduhoplovi

Neutralni trgovački brodovi67. Trgovački brodovi koji viju zastavu neutralnih država ne mogu biti napadnuti,

osim ako:


(a) postoji razuman osnov za verovanje da prevoze kontrabandu ili probijaju blo-kadu, i ako posle prethodnog upozorenja namerno odbiju da se zaustave ili senamerno i jasno odupiru pregledu, pretresu ili uzapćenju;

(b) se angažuju u neprijateljskim aktima u korist neprijatelja;(c) deluju kao pomoćni brodovi neprijateljskih oružanih snaga;(d) su uključeni u neprijateljski sistem prikupljanja informacija ili mu pomažu;(e) plove u konvoju neprijateljskih ratnih brodova ili vojnih vazduhoplova; ili(f) na drugi način efektivno doprinose neprijateljskoj vojnoj akciji, npr. prevože-

njem vojnog materijala i ako za snage koje izvode napad nije moguće da put-nike i posadu smeste na sigurno mesto. Osim ako okolnosti to ne dopuštaju,njima će se dati upozorenje da promene rutu, da iskrcaju materijal ili da pre-duzmu druge mere predostrožnosti.

68. Svaki napad na ove brodove podvrgnut je osnovnim pravilima u tač. 38-46.69. Sama činjenica da je neutralni trgovački brod naoružan ne predstavlja osnov za

napad na njega.

Neutralni civilni vazduhoplovi70. Civilni vazduhoplovi obeleženi znacima neutralnih država ne mogu biti napad-

nuti, osim ako:(a) postoji razuman osnov za verovanje da prevoze kontrabandu i, posle prethod-

nog upozorenja ili presretanja, namerno i jasno odbijaju da skrenu sa puta kasvom odredištu, ili namerno i jasno odbijaju upućivanje na aerodrom zaraće-ne strane koji je bezbedan i razumno dostupan za tu vrstu vazduhoplova, radivršenja pregleda i pretresa.

(b) se angažuju u neprijateljskim aktima u korist neprijatelja;(c) deluju kao pomoćni vazduhoplovi neprijateljskih oružanih snaga;(d) su uključeni u neprijateljske sisteme za prikupljanje informacija ili im po-

mažu;(e) na drugi način efektivno doprinose neprijateljskoj vojnoj akciji, npr. prevo-

ženjem vojnog materijala i, posle prethodnog upozorenja ili presretanja, na-merno i jasno odbijaju da skrenu sa kursa ka svom odredištu ili namerno ijasno odbiju upućivanje na aerodrom zaraćene strane koji je bezbedan i ra-zumno dostupan za tu vrstu vazduhoplova, radi pregleda i pretresa;

71. Svaki napad na ove vazduhoplove je podvrgnut osnovnim pravilima, predviđen-im u tač. 38-46.

Odeljak VI: Predostrožnost u pogledu civilnih vazduhoplova72. Civilni vazduhoplovi treba da izbegavaju područja potencijalno opasnih vojnih

aktivnosti.73. U neposrednoj blizini pomorskih operacija, civilni vazduhoplovi se pridržavaju

instrukcija zaraćenih strana u pogledu svog pravca i visine letenja.74. Zaraćene strane i neutralne države koje su u pitanju, kao i vlasti koje obezbeđuju

saobraćajne vazduhoplovne službe, treba da ustanove procedure koje zapoved-nicima ratnih brodova i vojnih vazduhoplova omogućavaju da budu kontinuira-


no upoznati sa određenim rutama namenjenim za njih ili sa planovima letenjacivilnih vazduhoplova u području vojnih operacija, uključujući informacije okanalima za komunikacije, načinima i kodovima za identifikaciju, odredištu, put-nicima i teretu.

75. Zaraćene i neutralne države treba da obezbede izdavanje obaveštenja letačkomosoblju (NOTAM - Notification to Airman) koje sadrži informacije o vojnimaktivnostima u područjima potencijalne opasnosti za civilne vazduhoplove, uklju-čujući aktiviranje opasnih područja ili privremena ograničenja u vazdušnomprostoru. Ovo obaveštenje letačkom osoblju treba da uključi informacije o:(a) frekvencijama na kojima vazduhoplov treba da održava neprekidan dežurni

prijem;(b) neprekidnom odvijanju civilnog radarskog praćenja vremena i načinima i

kodovima za identifikaciju;(c) ograničenja visine, kursa i brzine;(d) proceduri za odgovor na radio kontakt sa vojnim snagama i uspostavljanje

dvosmerne komunikacije; i(e) mogućoj akciji vojnih snaga ako NOTAM nije poštovan i ako te vojne snage

smatraju da civilni vazduhoplov predstavlja pretnju.76. Civilni vazduhoplov treba da dostavi nadležnoj službi za vazdušni saobraćaj plan

letenja sa potpunom informacijom o registraciji, odredištu, putnicima, teretu,kanalima za vezu u vanrednim situacijama, načine i kodove za identifikaciju,ažurirane za tu rutu, i da poseduje potvrde o registraciji, bezbednosti za letenje,putnicima i teretu. Oni ne treba da odstupaju od rute i plana letenja koje je odredi-la služba za vazdušni saobraćaj bez dozvole kontrole vazdušnog saobraćaja, ako tone zahtevaju nepredviđene okolnosti, npr. bezbednost ili havarija, u kom slučajuse odmah upućuje odgovarajuća notifikacija.

77. Ako civilni vazduhoplov ude u područje potencijalno opasne vojne aktivnosti,treba da se pridržava relevantnih NOTAM-a. Vojne snage treba da koriste svaraspoloživa sredstva da identifikuju i upozore civilni vazduhoplov, upotrebom,između ostalog, sekundarnih načina i kodova za radarsko osmatranje, komu-nikacija, korelacija sa informacijama iz plana letenja, presretanja vojnim vaz-duhoplovima i, kad je moguće, kontaktiranja odgovarajućih kapaciteta kontrolevazdušnog saobraćaja.


DEO IV

NAČINI I SREDSTVA RATOVANJA NA MORU

Odeljak I: Sredstva ratovanja

Rakete i drugi projektili78. Rakete i projektili, uključujući one koji imaju domet preko horizonta, koriste se u

skladu sa principima razlikovanja ciljeva utvrđenim u tač. 38-46.

Torpeda79. Zabranjeno je koristiti torpeda koja se ne potapaju ili na drugi način ne postaju

neškodljiva kad završe svoju putanju.

Mine80. Mine mogu da se koriste samo za legitimne vojne svrhe uključujući onemoguća-

vanje pristupa morskim područjima neprijatelju.81. Ne utičući na pravila utvrđena u tački 82, strane u sukobu neće polagati mine ako

se ne obezbedi njihova efektivna neutralizacija kad se odvoje ili se na drugi načinnad njima izgubi kontrola.

82. Zabranjeno je koristiti slobodno plutajuće mine ako:(a) nisu usmerene protiv vojnih ciljeva; i(b) ne postanu neškodljive posle sat vremena od gubitka kontrole nad njima.

83. Polaganje aktiviranih mina ili aktiviranje prethodno postavljenih mina mora da senotifikuje, osim ako mine mogu da eksplodiraju samo protiv brodova koji su vojniciljevi.

84. Zaraćene strane beležiće lokacije na kojima imaju položene mine.85. Operacije miniranja u unutrašnjim vodama, teritorijalnom moru ili arhipelaškim

vodama zaraćene države treba da obezbede, kad se miniranje vrši prvi put, slobo-dan izlazak brodova neutralnih država;

86. Zabranjeno je miniranje neutralnih voda od strane zaraćene strane.87. Miniranje ne sme da ima praktičan efekat sprečavanja prolaska između neutralnih

i međunarodnih voda.88. Država koja polaže mine obratiće dužnu pažnju na legitimno korišćenje otvore-

nog mora, između ostalog, obezbeđivanjem bezbednih alternativnih plovnihputeva za brodovlje neutralnih država.

89. Tranzitni prolazak kroz međunarodne moreuze i prolazak kroz vode podvrgnutepravu prolaska arhipelaškim pomorskim putevima ne smeju se ometati ako nisuobezbeđeni sigurni i podesni alternativni plovni putevi.

90. Posle prestanka aktivnih neprijateljstava, strane u sukobu učiniće najviše što mo-gu da uklone ili učine neškodljivim mine koje su položile, tako što svaka stranauklanja svoje sopstvene mine. U pogledu mina položenih u teritorijalno moreneprijatelja, svaka strana u sukobu notifikuje njihov položaj i, uz najmanje mo-guće odlaganje, uklanja mine u svom teritorijalnom moru ili na drugi načinobezbeđuje da teritorijalno more bude bezbedno za plovidbu.

359NAČINI I SREDSTVA RATOVANJA NA MORU

91. Pored obaveza po tački 90, strane u sukobu će nastojati da postignu sporazum,međusobni i, kad to odgovara, sa drugim državama i međunarodnim organizaci-jama, o obezbeđivanju informacija i tehničke i materijalne pomoći, uključujući izajedničke operacije, kad to odgovara, neophodne za uklanjanje minskih polja ilinjihovo činjenje neškodljivim na drugi način.

92. Neutralne države ne čine akt koji nije u skladu sa pravom neutralnosti čišćenjemmina položenih uz povredu međunarodnog prava.

Odeljak II: Načini ratovanja

Blokada93. Blokada se objavljuje i notifikuje svim zaraćenim stranama i neutralnim drža-

vama.94. Deklaracija određuje početak, trajanje, lokaciju i obim blokade i period u kome

brodovi neutralnih država mogu da napuste blokirano područje.95. Blokada mora da bude efektivna. Pitanje da li je blokada efektivna je faktičko

pitanje.96. Snage koje održavaju blokadu mogu da budu stacionirane na udaljenosti odre-

đenoj vojnim zahtevima.97. Blokada može da se primeni i održava kombinacijom legitimnih načina i sredsta-

va ratovanja uz obezbeđenje da ova kombinacija ne dovede do akata koji nisu uskladu sa pravilima utvrđenim u ovom dokumentu.

98. Trgovački brodovi, za koje postoji razumna osnova za verovanje da probijajublokadu, mogu se uzaptiti. Trgovački brodovi koji, posle prethodnog upozorenja,jasno odbiju uzapćenje, mogu se napasti.

99. Blokada ne sme da zatvori pristup lukama i obalama neutralnih država.100. Blokada mora da se primenjuje nepristrasno prema brodovima svih država.101. Prestanak, privremeno podizanje, ponovno uspostavljanje, proširenje ili druge

promene blokade moraju se objaviti i notifikovati kao u tač. 93. i 94.102. Objavljivanje ili uspostavljanje blokade je zabranjeno ako:

(a) ima za jedini cilj izgladnjivanje civilnog stanovništva ili njegovo lišavanjedrugih stvari neophodnih za njegovo preživljavanje; ili

(b) šteta civilnom stanovništvu jeste, ili se može očekivati da bude, prekomerna uodnosu na konkretnu i direktnu vojnu prednost koja se očekuje od blokade.

103. Ako civilno stanovništvo blokirane teritorije nije adekvatno snabdeveno hranomi drugim stvarima neophodnim za preživljavanje, strana koja vrši blokadu morada obezbedi slobodan prolazak za takve namirnice i druge neophodne artikle, poduslovom:(a) prava da propiše tehničke sporazume, uključujući pretres, pod kojima je pro-

lazak dozvoljen; i(b) da se distribucija takvih artikala vrši pod lokalnim nadgledanjem sile zaštit-

nice ili humanitarne organizacije koja nudi garancije nepristrasnosti, kao štoje Međunarodni komitet crvenog krsta.

104. Zaraćena strana koja vrši blokadu dopustiće prolazak sanitetskog materijala zacivilno stanovništvo ili za ranjene i bolesne pripadnike oružanih snaga, pod

360 NAČINI I SREDSTVA RATOVANJA NA MORU

uslovom da zadržava pravo da propiše tehničke sporazume, uključujući pretres,po kojima je takav prolazak dozvoljen.

Zone105. Zaraćena strana se ne može osloboditi svojih dužnosti prema međunarodnom

humanitarnom pravu uspostavljanjem zona koje mogu da neprijateljski utiču nalegitimno korišćenje određenih područja mora.

106. Ako zaraćene strane, kao izuzetne mere, ustanove takve zone:(a) isti zakoni primenjivaće se unutar i van zone;(b) obim, lokacija i trajanje zone i mere koje se primenjuju neće prevazilaziti ono

što striktno zahtevaju vojna potreba i princip proporcionalnosti;(c) obratiće se dužna pažnja na prava neutralnih država da legitimno koriste

more;(d) obezbediće se neophodna sigurnost prolaska kroz zone za neutralne brodove

i vazduhoplove:(i) gde geografski obim zone značajno ometa slobodan i bezbedan pristup

lukama i obalama neutralne države;(ii) u drugim slučajevima gde su normalni plovni putevi ugroženi, izuzev kad

to ne dozvoljavaju vojni zahtevi; i(e) početak, trajanje, lokacija i obim zone, kao i restrikcije koje su nametnute,

javno se objavljuju i na odgovarajući način se notifikuju.107. Povinovanje merama koje preduzima jedna zaraćena strana u zoni neće se sma-

trati aktom kojim se povređuje protivnička zaraćena strana.108. Ništa u ovom odeljku ne treba shvatiti kao odricanje običajnog prava zaraćenih

strana da kontrolišu neutralne brodove i vazduhoplove u neposrednoj blizinipomorskih operacija.

Odeljak III: Obmana, ratna lukavstva i perfidije109. Vojnim i pomoćnim vazduhoplovima je u svako doba zabranjeno da simuliraju

izuzeće, civilni ili neutralni status.110. Ratna lukavstva su dozvoljena. Ratnim brodovima i pomoćnim brodovima,

međutim, zabranjeno je da započinju napad dok viju lažnu zastavu i u svako dobaim je zabranjeno simuliranje statusa:(a) bolničkih brodova, malih obalnih čamaca za spasavanje ili sanitetskih trans-

porta;(b) brodova u humanitarnim misijama;(c) putničkih brodova koji prevoze civilne putnike;(d) brodova zaštićenih zastavom Ujedinjenih nacija;(e) brodova kojima je dozvoljena bezbedna plovidba prethodnim sporazumima

između strana, uključujući brodove-kartele;(f) brodova ovlašćenih da se identifikuju znakom crvenog krsta ili crvenog po-

lumeseca; ili(g) brodova angažovanih u transportu kulturnih dobara pod specijalnom zašti-

tom.

361NAČINI I SREDSTVA RATOVANJA NA MORU

111. Perfidija je zabranjena. Akti koji izazivaju poverenje protivnika i navode ga daveruje da je ovlašćen, ili je obavezan po sporazumu, da pruži zaštitu prema prav-ilima međunarodnog prava primenljivog u oružanom sukobu, sa namerom da seizneveri to poverenje, predstavlja perfidiju. Perfidni akti uključuju početak napa-da dok se simulira:(a) izuzeće, civilni, neutralni ili zaštićeni status UN;(b) predaja ili havarija, npr. slanjem signala o havariji, ili tako da posada uzima

čamce za spasavanje.

DEO V

MERE KOJE NE UKLJUČUJU NAPAD:PRESRETANJE, PREGLED, PRETRES, SKRETANJE SA KURSA I UZAPĆENJE

Odeljak I: Određivanje neprijateljskog karaktera brodova i vazduhoplova112. Činjenica da trgovački brod vije zastavu neprijateljske države ili da civilni vaz-

duhoplov nosi oznake neprijateljske države konačan je dokaz njegovog nepri-jateljskog karaktera.

113. Činjenica da trgovački brod vije zastavu neutralne države ili da civilni vazduho-plov nosi oznake neutralne države je, prima facie, dokaz njegovog neutralnogkaraktera.

114. Ako zapovednik ratnog broda sumnja da trgovački brod koji vije neutralnu zastavustvarno ima neprijateljski karakter, zapovednik je ovlašćen da vrši pravo pregleda ipretresa, uključujući pravo skretanja sa kursa, radi pregleda prema tački 121.

115. Ako zapovednik vojnog vazduhoplova sumnja da civilni vazduhoplov sa neutral-nim oznakama stvarno ima neprijateljski karakter, zapovednik je ovlašćen da vršipravo presretanja i, ako okolnosti to zahtevaju, pravo da ga skrene radi pregleda ipretresa.

116. Ako, posle pregleda i pretresa, postoji razuman osnov za sumnju da trgovačkibrod koji vije neutralnu zastavu ili civilni vazduhoplov sa neutralnim oznakamaima neprijateljski karakter, brod ili vazduhoplov može biti uzapćen i podvrgnutsudskom postupku.

117. Neprijateljski karakter se može odrediti prema registraciji, vlasništvu, zakupu ilidrugom kriterijumu.

Odeljak II: Pregled i pretres trgovačkih brodova

Osnovna pravila118. U vršenju svojih zakonitih prava u međunarodnom oružanom sukobu na moru,

ratni brodovi i vojni vazduhoplovi zaraćenih strana imaju pravo da pregledaju ipretresaju trgovačke brodove van neutralnih voda, kad postoji razuman osnov zasumnju da oni podležu zapleni.

119. Kao alternativu pregledu i pretresu, neutralni trgovački brod može, uz svojusaglasnost, biti skrenut sa kursa ka svom objavljenom odredištu.

362 PRESRETANJE, PREGLED, PRETRES, SKRETANJE SA KURSA I UZAPĆENJE

Trgovački brod u konvoju pratećih neutralnih ratnih brodova120. Neutralni trgovački brod je izuzet od vršenja prava na pregled i pretres ako zado-

voljava sledeće uslove:(a) odredište mu je neutralna luka;(b) u konvoju je pratećih neutralnih ratnih brodova iste državne pripadnosti ili

neutralnog ratnog broda države sa kojom je država čiju zastavu vije brodzaključila sporazum koji obezbeđuje takav konvoj;

(c) država čiju zastavu vije neutralni ratni brod garantuje da neutralni trgovačkibrod ne prevozi kontrabandu, niti da je na drugi način angažovan u aktivnos-tima koje nisu u skladu sa njegovim neutralnim statusom; i

(d) zapovednik neutralnog ratnog broda obezbeđuje, ako to zahteva zapovednikratnog broda ili vojnog vazduhoplova zaraćene strane koji vrši presretanje,sve informacije o karakteru trgovačkog broda i njegovom teretu, koje bimogle biti obezbeđene pregledom i pretresom.

Skretanje radi pregleda i pretresa121. Ako pregled ili pretres na moru nije moguć ili nije bezbedan, ratni brod ili vojni

vazduhoplov zaraćene strane može da skrene trgovački brod u odgovarajućepodručje ili luku da bi vršio pravo pregleda ili pretresa.

Mere nadzora122. Da bi se izbegla potreba pregleda i pretresa, zaraćene države mogu da uspostave

razumne mere za inspekciju tereta neutralnih trgovačkih brodova i potvrde dabrod ne prevozi kontrabandu.

123. Činjenica da se neutralni trgovački brod podvrgava takvim merama nadzora kaošto je inspekcija njegovog tereta i davanje potvrda da teret nije kontrabanda, odstrane zaraćene strane, ne predstavlja povredu neutralnosti u odnosu na pro-tivničku zaraćenu stranu.

124. Da bi otklonile potrebu za pregledom i pretresom, neutralne države se ohrabrujuda primene razumne kontrolne mere i procedure potvrda, da bi osigurale da nji-hovi trgovački brodovi ne prevoze kontrabandu.

Odeljak III: Presretanje, pregled i pretres civilnog vazduhoplova

Osnovna pravila125. U vršenju svojih zakonitih prava u međunarodnom oružanom sukobu na moru,

vojni vazduhoplov zaraćene strane ima pravo da presretne civilni vazduhoplovvan neutralnog vazdušnog prostora, ako postoje razumne osnove za sumnju da onpodleže zapleni. Ako, posle presretanja, razumne osnove za sumnju da civilni vaz-duhoplov podleže zapleni još postoje, vojni vazduhoplov zaraćene strane imapravo da naredi civilnom vazduhoplovu da se uputi prema aerodromu zaraćenestrane koji je bezbedan i razumno dostupan za tu vrstu vazduhoplova, radi pre-gleda i pretresa.

363PRESRETANJE, PREGLED, PRETRES, SKRETANJE SA KURSA I UZAPĆENJE

Ako ne postoji aerodrom zaraćene strane koji je bezbedan i razumno dostupan za pre-gled i pretres, civilni vazduhoplov se može skrenuti sa njegovog kursa prema najavljenomodredištu.

126. Kao alternativa pregledu i pretresu:(a) neprijateljski civilni vazduhoplov se može skrenuti sa kursa prema njegovom

najavljenom odredištu;(b) neutralni civilni vazduhoplov može se skrenuti sa kursa prema svom najavl-

jenom odredištu uz njegov pristanak.

Civilni vazduhoplov pod operativnom kontrolom pratećeg neutralnog vojnog vazduhoplova ili ratnog broda

127. Neutralni civilni vazduhoplov je izuzet od vršenja prava na pregled i pretres akozadovoljava sledeće uslove:(a) odredište mu je neutralni aerodrom;(b) pod operativnom je kontrolom pratećeg:

(i) neutralnog vojnog vazduhoplova ili ratnog broda iste državne pripadnos-ti; ili

(ii) neutralnog vojnog vazduhoplova ili ratnog broda države sa kojom je drža-va čiju zastavu ima civilni vazduhoplov zaključila sporazum koji obezbe-đuje takvu kontrolu.

(c) država zastave neutralnog vojnog vazduhoplova ili ratnog broda garantuje daneutralni civilni vazduhoplov ne prevozi kontrabandu, niti je na drugi načinangažovan u aktivnostima koje nisu u skladu sa njegovim neutralnim statu-som; i

(d) zapovednik neutralnog vojnog vazduhoplova ili ratnog broda obezbeđuje,ako to zahteva zapovednik vojnog vazduhoplova zaraćene strane koji vršipresretanje, sve informacije o karakteru civilnog vazduhoplova i njegovomteretu koje bi mogle biti obezbeđene pregledom i pretresom.

Mere presretanja i nadzora128. Zaraćene strane treba da promovišu i da se pridržavaju procedura o bezbednosti

za presretanje civilnih vazduhoplova koje objavi kompetentna međunarodnaorganizacija.

129. Civilni vazduhoplov podnosi nadležnoj službi za vazdušni saobraćaj zahtevaniplan letenja kompletiran informacijama o registraciji, odredištu, putnicima, tere-tu, kanalima za vezu u slučaju vanrednih situacija, načine i kodove za identi-fikaciju, ažuriranu rutu leta i nosi potvrde o registraciji, bezbednosti za letenje,putnicima i teretu. Oni ne treba da menjaju rutu ili plan letenja koje je odredilaslužba za vazdušni saobraćaj bez odobrenja kontrole za vazdušni saobraćaj, osimu slučaju da se pojave nepredviđene okolnosti, npr. razlozi bezbednosti ili havari-je, u kom slučaju se odmah dostavlja odgovarajuća notifikacija.

130. Zaraćene i neutralne strane koje su nadležne i vlasti koje obezbeđuju službe vaz-dušnog saobraćaja treba da ustanove procedure prema kojima su zapovednici rat-


nih brodova i vojnih vazduhoplova neprekidno upoznati sa određenim rutamanamenjenim za letenje i planovima letenja koje je podneo civilni vazduhoplov zapodručje vojnih operacija, uključujući informacije o kanalima za vezu, načinima ikodovima za identifikaciju, odredištu, putnicima i teretu.

131. Civilni vazduhoplovi u neposrednoj blizini pomorskih operacija pridržavaju seinstrukcija zaraćenih u pogledu svog kursa i visine.

132. Da bi se izbegla potreba za pregledom i pretresom, zaraćene države mogu dauspostave razumne mere za inspekciju tereta civilnog vazduhoplova i potvrda davazduhoplov ne prevozi kontrabandu.

133. Činjenica da se neutralni civilni vazduhoplov podvrgava takvim merama nadzo-ra kao što je inspekcija svog tereta i davanje potvrda jedne zaraćene strane da teretne predstavlja kontrabandu nije povreda neutralnosti u pogledu protivničkezaraćene strane.

134. Da bi izbegle potrebu pregleda i pretresa, neutralne države se ohrabruju da pri-mene razumne mere kontrole i procedure potvrda da bi osigurale da njihovi civil-ni vazduhoplovi ne prevoze kontrabandu.

Odeljak IV: Uzapćenje neprijateljskih brodova i tereta135. Prema odredbama tačke 136, neprijateljski brodovi, bilo trgovački ili drugi, i teret

ukrcan na takvim brodovima mogu biti uzapćeni van neutralnih voda. Prethodnovršenje pregleda i pretresa nije neophodno.

136. Sledeći brodovi su izuzeti od uzapćenja:(a) bolnički brodovi i mali brodovi za obalske operacije spasavanja;(b) drugi sanitetski transporti, toliko dugo koliko su potrebni za ranjenike,

bolesnike i brodolomnike ukrcane na brod;(c) brodovi kojima je odobrena bezbedna plovidba sporazumima između zara-

ćenih strana uključujući:(i) brodove-kartele, npr. brodove namenjene i angažovane za transport rat-

nih zarobljenika; i(ii) brodove angažovane u humanitarnim misijama, uključujući brodove koji

prevoze zalihe neophodne za preživljavanje civilnog stanovništva i bro-dove angažovane u akcijama pomoći i operacijama spasavanja;

(d) brodovi angažovani za transport kulturnih dobara pod posebnom zaštitom;(e) brodovi namenjeni za verske, nevojne naučne ili filantropske misije; brodovi

koji prikupljaju naučne podatke, za koje je verovatno da imaju vojnu pri-menu, nisu zaštićeni;

(f) mali obalski ribarski brodovi i mali čamci angažovani u lokalnoj obalnoj trgo-vini, ali su oni podvrgnuti naredbama pomorskog komandanta zaraćenestrane koja deluje u tom području i inspekciji; i

(g) brodovi namenjeni ili prilagođeni isključivo za odgovor na incidente za-gađenja morske okoline, kada su stvarno angažovani u takvim aktivnostima.

137. Brodovi navedeni u tački 136. izuzeti su od uzapćenja samo ako:(a) na neškodljiv način izvršavaju svoju ulogu;(b) ne vrše akte koji su štetni za neprijatelja;(c) odmah se odazivaju zahtevu za identifikaciju i inspekciju; i


(d) ne sprečavaju namerno pokrete zaraćenih i poštuju naredbe za zaustavljanjeili sklanjanje sa plovnog puta kad se to zahteva.

138. Zaplena trgovačkog broda vrši se tako što se takav brod uzapćuje kao pomorskiplen koji podleže sudskom postupku. Ukoliko vojne okolnosti ne dozvoljavaju dase takav brod uzapti na moru, on može biti upućen u odgovarajuće područje ililuku da bi se obavilo uzapćenje. Kao alternativa uzapćenju, neprijateljski trgovač-ki brod može biti skrenut sa kursa ka svom najavljenom odredištu.

139. Pod uslovima iz tačke 140. uzapćeni neprijateljski trgovački brod može, kao izu-zetna mera, biti uništen, kad vojne okolnosti sprečavaju njegovo uzapćenje iliupućivanje takvog broda kao pomorskog plena na sudski postupak, samo kad suprethodno ispunjeni sledeći kriterijumi:(a) da se obezbedi sigurnost posade i putnika; u tu svrhu, brodski čamci se ne

smatraju kao sigurna mesta, osim ako je bezbednost putnika i posade osigu-rana u preovlađujućim uslovima mora i vremenskim uslovima, blizinomkopna ili prisustvom drugih brodova koji su u prilici da ih ukrcaju;

(b) da se sačuvaju dokumenti i papiri koji se odnose na plen;(c) da se sačuvaju, ako je moguće, lične stvari putnika i posade.

140. Uništenje neprijateljskih putničkih brodova koji prevoze samo civilne putnike jezabranjeno na moru. Zbog sigurnosti putnika takvi brodovi se skreću u odgo-varajuće područje ili luku da bi se obavila zaplena.

Odeljak V: Uzapćenje neprijateljskog civilnog vazduhoplova i tereta141. Pod uslovima iz tačke 142, neprijateljski civilni vazduhoplov i teret koji je ukrcan

u takav vazduhoplov mogu se uzaptiti van neutralnog vazdušnog prostora.Prethodno vršenje pregleda i pretresa nije neophodno.

142. Sledeći vazduhoplovi su izuzeti od uzapćenja:(a) sanitetski vazduhoplovi; i(b) vazduhoplovi kojima je, ugovorom između strana u sukobu, dozvoljeno

bezbedno letenje.143. Vazduhoplovi navedeni u tački 142. izuzeti su od uzapćenja samo ako:

(a) na neškodljiv način obavljaju svoju redovnu ulogu;(b) ne izvršavaju akte štetne po neprijatelja;(c) odmah se povinuju presretanju i identifikaciji, kad se to od njih zahteva;(d) ne ometaju namerno pokrete zaraćenih i poštuju naredbe o skretanju sa kursa

kad se to od njih zahteva;(e) ne vrše povredu prethodnog sporazuma.

144. Zaplena se vrši presretanjem neprijateljskog civilnog vazduhoplova, naredbom daleti ka aerodromu zaraćene strane koji je bezbedan i razumno dostupan za tuvrstu vazduhoplova i, po sletanju, uzapćenjem vazduhoplova kao ratnog plenakoji podleže sudskom postupku. Kao alternativa uzapćenju, neprijateljski civilnivazduhoplov može biti skrenut sa njegovog kursa ka najavljenom odredištu.

145. Ako se vrši uzapćenje, mora se obezbediti sigurnost putnika i posade i njihovihličnih stvari. Dokumenti i papiri koji se odnose na plen moraju se sačuvati.


Odeljak VI: Uzapćenje neutralnih trgovačkih brodova i tereta146. Neutralni trgovački brodovi podležu uzapćenju van neutralnih voda, ako su

angažovani u bilo kojoj aktivnosti iz tačke 67, ili ako je kao rezultat pregleda, pre-tresa, odnosno drugim sredstvima utvrđeno da oni:(a) prevoze kontrabandu;(b) su na putovanju posebno preduzetom za prevoz pojedinačnih putnika koji su

uključeni u oružane snage neprijatelja;(c) deluju pod direktnom neprijateljskom kontrolom, naređenjima, ovlašćenju,

angažovanju ili upravljanju;(d) podnose neregularna ili lažna dokumenta, nedostaju im dokumenta, ili

unište, oštete ili sakriju dokumenta;(e) povređuju pravila koja je ustanovila zaraćena strana unutar samog područja

pomorskih operacija; ili(f) probijaju ili pokušavaju da probiju blokadu.

Zaplena neutralnog trgovačkog broda vrši se uzapćenjem takvog broda kao pomorskogplena koji podleže sudskom postupku.

147. Teret ukrcan na neutralni trgovački brod podleže zapleni samo ako predstavljakontrabandu.

148. Kontrabandom se smatra teret čiji je krajnji cilj teritorija koja je pod kontrolomneprijatelja i koji može biti namenjen za upotrebu u oružanom sukobu.

149. Da bi se vršilo pravo uzapćenja iz tačke 146 (a) i tačke 147, zaraćena strana morada objavi liste kontrabande. Širina listi kontrabande zaraćenih strana po prirodistvari može se razlikovati prema posebnim okolnostima oružanog sukoba. Listekontrabande treba da budu razumno određene.

150. Teret koji nije na listi kontrabande zaraćenih strana je „slobodan teret“, koji nepodleže zapleni. Kao minimum, „slobodan teret“ uključuje:(a) verske predmete;(b) artikle isključivo namenjene za lečenje ranjenih i bolesnih i za sprečavanje

bolesti;(c) odeću, posteljinu, osnovne životne namirnice i sredstva namenjena smeštaju

civilnog stanovništva uopšte, a ženama i deci posebno, pod uslovom da nepostoji ozbiljan razlog za verovanje da će takva roba biti iskorišćena u drugesvrhe ili da bi neprijatelj mogao da ostvari značajnu vojnu prednost zamenomte robe za neprijateljsku robu koja bi postala raspoloživa za vojne svrhe;

(d) artikli namenjeni ratnim zarobljenicima, uključujući individualne pakete ikolektivne pošiljke pomoći koje sadrže hranu, odeću, obrazovne, kulturne ipredmete za rekreaciju;

(e) robu koja je na drugi način izuzeta od zaplene međunarodnim ugovorima iliposebnim sporazumima između zaraćenih strana; i

(f) drugu robu koja nije namenjena za korišćenje u oružanom sukobu.151. Pod uslovima iz tačke 152, neutralni brod uzapćen u skladu sa tačkom 146. može,

kao izuzetna mera, biti uništen kad vojne okolnosti sprečavaju njegovo uzapćenje


i slanje takvog broda na sudski postupak kao neprijateljskog plena, samo ako suzadovoljeni sledeći kriterijumi:(a) obezbeđena je sigurnost putnika i posade; za tu svrhu brodski čamci se ne

smatraju bezbednim mestima, osim ako je sigurnost putnika i posade osigu-rana prema preovlađujućim uslovima mora i vremenskim uslovima, blizinomkopna ili prisustvom drugih brodova koji su u položaju da mogu da ih ukr-caju;

(b) sačuvana su dokumenta i papiri koji se odnose na uzapćenje broda; i(c) sačuvane su, ako je to moguće, lične stvari putnika i posade.

Svaki napor treba da bude preduzet da se izbegne uništenje uzapćenog broda. Zato seuništavanje ne može narediti bez potpunog uverenja da uzapćeni brod ne može biti poslanu neprijateljsku luku niti skrenut, niti oslobođen na odgovarajući način. Brod ne može bitiuništen po ovoj tački, zbog prevoženja kontrabande, osim ako kontrabanda, prema vred-nosti, težini, zapremini ili teretu, ne predstavlja više od polovine tereta. Uništenje podležesudskom postupku.

152. Uništavanje uzapćenog neutralnog putničkog broda koji prevozi civilne putnike jezabranjeno na moru. Zbog sigurnosti putnika, takvi brodovi se skreću u odgo-varajuću luku radi vršenja zaplene prema tački 146.

Odeljak VII: Uzapćenje neutralnog civilnog vazduhoplova i tereta153. Neutralni civilni vazduhoplovi podležu uzapćenju van neutralnog vazdušnog

prostora, ako su angažovani u bilo kojoj aktivnosti iz tačke 70. ili ako je kao rezul-tat pregleda, pretresa ili na drugi način utvrđeno da oni:(a) prevoze kontrabandu;(b) su na letu posebno preduzetom radi prevoza pojedinačnih putnika koji su

uključeni u oružane snage neprijatelja;(c) deluju pod direktnom neprijateljskom kontrolom, naredbama, ovlašćenju,

angažovanju ili upravljanju;(d) podnose neregularna dokumenta, nedostaju im dokumenta, ili su dokumen-

ta uništena, oštećena ili sakrivena;(e) povređuju pravila koja je u samom području pomorskih operacija ustanovila

zaraćena strana; i(f) se angažuju u probijanju blokade.

154. Teret ukrcan na neutralni civilni vazduhoplov podleže zapleni samo ako pred-stavlja kontrabandu.

155. Pravila koja se odnose na kontrabandu kako su predviđena u tač. 148-150, takođese primenjuju na teret ukrcan na neutralni civilni vazduhoplov.

156. Uzapćenje se vrši presretanjem neutralnog civilnog vazduhoplova, naređivanjemda leti na aerodrom zaraćene strane koji je bezbedan i razumno dostupan za tuvrstu vazduhoplova, i kada sleti i posle pregleda i pretresa uzapćuje se kao plenpodložan sudskom postupku. Ako ne postoji aerodrom zaraćene strane koji jebezbedan i razumno dostupan, neutralni civilni vazduhoplov može se skrenuti sakursa ka svom najavljenom odredištu.


157. Kao alternativa uzapćenju, neutralni civilni vazduhoplov može, uz svoju saglas-nost, biti skrenut sa kursa ka svom najavljenom odredištu.

158. Ako se vrši uzapćenje, mora se obezbediti sigurnost putnika i posade i njihovihličnih stvari. Moraju se sačuvati dokumenti i papiri koji se odnose na plen.

DEO VI

ZAŠTIĆENA LICA, SANITETSKI TRANSPORTII SANITETSKI VAZDUHOPLOVI

Opšta pravila159. Osim izuzetka predviđenog u tački 171, odredbe ovog dela ne treba tumačiti na

bilo koji način kao odstupanje od Druge ženevske konvencije iz 1949. i Dopun-skog protokola I iz 1977, koji sadrže detaljna pravila o postupanju sa ranjenicima,bolesnicima i brodolomnicima i sanitetskim transportima.

160. Strane u sukobu mogu, zbog humanitarnih ciljeva, da stvaraju zone u određenimpodručjima na moru u kojima su dozvoljene samo aktivnosti koje su u skladu satim humanitarnim ciljevima.

Odeljak I: Zaštićena lica161. Lica ukrcana na brodove i vazduhoplove koja padnu pod vlast zaraćene ili neu-

tralne strane biće poštovana i zaštićena. Dok su na moru i dok se ne utvrdi njihovstatus, ona podležu zakonodavstvu države u čijoj su vlasti.

162. Članovi posade bolničkih brodova ne mogu biti zarobljeni dok su u službi na timbrodovima. Članovi posade spasilačkih brodova ne mogu biti zarobljeni dok suangažovani u operacijama spasavanja.

163. Lica ukrcana na druge brodove ili vazduhoplove, koja su izuzeta od zarobljavanjaprema tački 136. i 142, ne mogu biti zarobljena.

164. Versko i sanitetsko osoblje određeno za duhovnu i medicinsku brigu o ranjenici-ma, bolesnicima i brodolomnicima ne smatra se ratnim zarobljenicima. Onimogu, međutim, biti zadržani toliko dugo koliko je njihova služba potrebna zamedicinske ili duhovne potrebe ratnih zarobljenika.

165. Državljani neprijateljske države, koji nisu navedeni u tač. 162-164, imaju pravo nastatus ratnih zarobljenika i mogu biti zarobljeni ako su:(a) pripadnici neprijateljskih oružanih snaga;(b) lica pridružena neprijateljskim oružanim snagama;(c) članovi posade pomoćnih brodova ili pomoćnih vazduhoplova;(d) članovi posade neprijateljskih trgovačkih brodova ili civilnih vazduhoplova

izuzetih od zaplene, osim ako uživaju povoljniji tretman po drugim odredba-ma međunarodnog prava;

(e) članovi posade neutralnih trgovačkih brodova ili civilnih vazduhoplova kojisu direktno učestvovali u neprijateljstvima na strani neprijatelja ili su služilikao pomoć neprijatelju.

369ZAŠTIĆENA LICA, SANITETSKI TRANSPORTI I SANITETSKI VAZDUHOPLOVI

166. Državljani neutralne države:(a) koji su putnici ukrcani na neprijateljske ili neutralne brodove ili vazduho-

plove treba da budu oslobođeni i ne mogu biti zarobljeni, osim ako su pri-padnici neprijateljskih oružanih snaga ili su lično izvršavali akte neprijateljs-tava protiv kaptora;

(b) koji su članovi posade neprijateljskih ratnih brodova ili pomoćnih brodova,ili vojnih vazduhoplova ili pomoćnih vazduhoplova ovlašćeni su na statusratnih zarobljenika i mogu biti zarobljeni;

(c) koji su članovi posade neprijateljskih ili neutralnih trgovačkih brodova ili ci-vilnih vazduhoplova treba da budu oslobođeni i ne mogu biti zarobljeni, osimako je brod ili vazduhoplov izvršavao akte predviđene u tač. 60, 63, 67. ili 70.ili je član posade lično izvršio akt neprijateljstva protiv kaptora.

167. Prema civilnim licima, osim onih navedenih u tač. 162-166, treba postupati uskladu sa Četvrtom ženevskom konvencijom iz 1949.

168. Prema licima koja padnu pod vlast neutralne države treba postupati u skladu sa Vi XIII Haškom konvencijom iz 1907. i Drugom ženevskom konvencijom iz 1949.

Odeljak II: Sanitetski transporti169. Da bi se obezbedila maksimalna zaštita za bolničke brodove od trenutka izbijanja

neprijateljstava, države mogu unapred dati opštu notifikaciju o svojim bolničkimbrodovima kako je navedeno u članu 22. Druge ženevske konvencije iz 1949.Takva notifikacija uključuje sve raspoložive informacije o sredstvima kojima brodmože da se identifikuje.

170. Bolnički brodovi mogu da budu opremljeni samo odbijajućim sredstvima zaodbranu, kao što su sredstva za radio ometanje i sredstva za signalizaciju. Pri-sustvo takve opreme treba da bude notifikovano.

171. Da bi na najefikasniji način izvršili svoju misiju, bolničkim brodovima treba dabude dozvoljeno korišćenje kriptografske opreme. Oprema ne sme da se koristi niu kojim okolnostima za prenošenje obaveštajnih podataka, niti na bilo koji druginačin za postizanje bilo kakve vojne prednosti.

172. Bolnički brodovi, mali brodovi za obalne akcije spasavanja i drugi sanitetski trans-porti ohrabruju se da primenjuju sredstva za identifikaciju utvrđena u Dodatku IDopunskog protokola I iz 1977.

173. Ta sredstva za identifikaciju namenjena su samo da olakšaju identifikaciju i samapo sebi ne obezbeđuju zaštićeni status.

Odeljak III: Sanitetski vazduhoplov174. Sanitetski vazduhoplov je zaštićen i poštovan, kao što je predviđeno odredbama

ovog dokumenta.175. Sanitetski vazduhoplov je jasno označen znakom crvenog krsta ili crvenog pol-

umeseca, zajedno sa svojom nacionalnom zastavom, na svojoj donjoj, gornjoj ibočnim stranama. Sanitetski vazduhoplovi se ohrabruju da u svako doba primen-juju druga sredstva za identifikaciju, predviđena u Dodatku I Dopunskog pro-tokola I iz 1977. Vazduhoplov koji koristi Međunarodni komitet Crvenog krsta

370 ZAŠTIĆENA LICA, SANITETSKI TRANSPORTI I SANITETSKI VAZDUHOPLOVI

može da koristi ista sredstva za identifikaciju kao i sanitetski vazduhoplov.Privremeni sanitetski vazduhoplovi koji, zbog nedostatka vremena ili zbog svojihkarakteristika, ne mogu da budu obeleženi znakom raspoznavanja treba da koristenajefikasnija raspoloživa sredstva za identifikaciju.

176. Sredstva za identifikaciju su namenjena samo da olakšaju identifikaciju i sama posebi ne obezbeđuju zaštićeni status.

177. Strane u sukobu se ohrabruju da notifikuju sanitetske letove i da zaključuju spo-razume u svako doba, posebno u područjima u kojima nije jasno uspostavljenakontrola jedne strane u sukobu. Kad se takav sporazum zaključuje, on treba daodredi visine, vremena i kurseve za bezbedno letenje i treba da uključi sredstva zaidentifikaciju i veze.

178. Sanitetski vazduhoplov se ne može koristiti za izvršavanje bilo kog akta štetnog poneprijatelja. On ne nosi bilo koju opremu namenjenu za sakupljanje ili prenošen-je obaveštajnih podataka. On nije naoružan, osim lakim oružjem za samood-branu, i prevozi samo sanitetsko osoblje i opremu.

179. Drugi vazduhoplovi, vojni ili civilni, zaraćene ili neutralne strane, koji su angažo-vani za traženje, evakuaciju ili prevoz ranjenika, bolesnika i brodolomnika, delujuna sopstveni rizik, osim ako to ne rade po prethodno zaključenom sporazumuizmeđu strana u sukobu.

180. Sanitetskim vazduhoplovima koji lete nad područjima koja fizički kontroliše pro-tivnička zaraćena strana ili nad područjima na kojima fizička kontrola nije jasnouspostavljena, može biti naređeno da slete i da dozvole inspekciju. Sanitetski vaz-duhoplov će poštovati svako takvo naređenje.

181. Sanitetski vazduhoplovi zaraćenih strana neće ulaziti u neutralni vazdušni pros-tor, osim po prethodnom sporazumu. Kada u neutralnom vazdušnom prostorupostupa po sporazumu, sanitetski vazduhoplov se pridržava uslova sporazuma.Uslovi sporazuma mogu zahtevati sletanje vazduhoplova radi inspekcije, na odre-đeni aerodrom u neutralnoj državi. Ako sporazum to zahteva, inspekcija i akcijakoja je prati izvršava se u saglasnosti sa tač. 182-183.

182. Ako sanitetski vazduhoplov, bez sporazuma ili uz odstupanje od uslova sporazu-ma, uđe u neutralni vazdušni prostor, zbog greške u navigaciji ili zbog vanrednihuslova koji utiču na bezbednost letenja, učiniće sve da uputi notifikaciju i da seidentifikuje. Kad neutralna država prepozna vazduhoplov kao sanitetski, on nećebiti napadnut, ali se može zahtevati da sleti radi inspekcije. Kad je inspekcijaizvršena i ako je potvrđeno da je u pitanju sanitetski vazduhoplov, biće mu dop-ušteno da nastavi svoj let.

183. Ako se inspekcijom utvrdi da nije u pitanju sanitetski vazduhoplov, on može bitizaplenjen, a lica na njemu biće zadržana u neutralnoj državi, kad to zahtevajupravila međunarodnog prava primenljiva u oružanom sukobu, na takav način dane mogu ponovo da učestvuju u neprijateljstvima, osim ako se drugačije ne spo-razumeju neutralna država i strane u sukobu.

371ZAŠTIĆENA LICA, SANITETSKI TRANSPORTI I SANITETSKI VAZDUHOPLOVI

373

DEO TREĆI

ZABRANE I OGRANIČENJA SREDSTAVA RATOVANJA

1. PETROGRADSKA DEKLARACIJA IZ 1868. GODINE O ZABRANI UPOTREBE ODREĐENIH PROJEKTILA U RATU46

Između Belgije, Austrije, Bavarske, Danske, Francuske, Velike Britanije, Grčke, Italije,Holandije, Persije, Portugala, Pruske i Konfederacije Severne Nemačke, Rusije, Švedske iNorveške, Švajcarske, Turske i Virtemberga.

Na predlog Ruskog carskog kabineta, jedna Međunarodna vojna komisija, pošto sesastala u Petrogradu da ispita način zabrane upotrebe određenih projektila u vreme ratameđu civilizovanim narodima i pošto je ta komisija utvrdila zajedničkim sporazumomtehničke granice na kojima se ratne potrebe moraju zaustaviti pred zahtevima humanosti,potpisani su ovlašćeni da po nalogu svojih vlada izjave sledeće:

Smatrajući:da napredak civilizacije treba da ima za posledicu što veće ublažavanje nesreće rata;da je jedini legitimni cilj koji treba da imaju pred sobom države za vreme rata

oslabljenje vojnih snaga neprijatelja;da je u tom cilju dovoljno staviti što veći broj ljudi van borbe;da bi taj cilj bio prekoračen upotrebom oružja koje bi nepotrebno povećalo patnje ljudi

stavljenih van borbe ili bi im smrt učinilo neizbežnom;da će upotreba tih oružja biti, prema tome, u suprotnosti sa zakonima humanosti;Strane ugovornice se obavezuju da uzajamno odustanu, u slučaju međusobnog rata, od

upotrebe u svojim kopnenim i pomorskim trupama svih projektila ispod 400 grama težinekoji su eksplozivni ili napunjeni rasprskavajućim ili zapaljivim materijama.

One će pozvati sve države koje nisu preko svojih delegata učestvovale u radu Među-narodne vojne komisije, koja se sastala u Petrogradu, da pristupe ovom sporazumu.

Ovaj sporazum je obavezan samo za Strane ugovornice ili one koje su pristupile, uslučaju rata između dve ili više njih; on se ne primenjuje prema Stranama koje nisu ugov-ornice ili mu nisu pristupile.

On će isto tako prestati da bude obavezan u trenutku kada se, u ratu između Stranaugovornica ili onih koje su mu pristupile, jedna Strana koja nije ugovornica ili koja mu nijepristupila, pridruži jednoj od zaraćenih strana.

Strane ugovornice ili one koje su mu pristupile zadržavaju pravo da se naknadno spo-razumeju, svaki put kad se formira jedan određeni predlog s obzirom na buduće usavrša-vanje koje nauka može uneti u naoružanja trupa, da bi uskladile ratne potrebe sa zakoni-ma humanosti.

Sačinjeno u Petrogradu jedanaestog decembra - dvadeset devetog novembra hiljaduosam stotina šezdeset osme.

375PETROGRADSKA DEKLARACIJA

46 Handbook of the International Red Cross and Red Crescent Movement, thirteenth edition,Geneva 1994, pp. 296-297

2. IZVOD IZ DEKLARACIJE O ZABRANI UPOTREBE PROJEKTILA KOJI SE ŠIRE ILI SE LAKO RASPRSKAVAJU U LJUDSKOM TELU(Treća haška deklaracija iz 1899. godine)47

Potpisani opunomoćenici Sila zastupljenih na Međunarodnoj mirovnoj konferenciji uHagu, rukovođeni idejom izraženom u Petrogradskoj deklaraciji od 29. novembra do 11.decembra 1868. godine,

izjavljuju:

Sile ugovornice se međusobno podvrgavaju zabrani upotrebe takvih projektila koji seu ljudskom telu rasprskavaju ili šire, kao što su projektili sa čvrstom košuljicom koja neobuhvata potpuno jezgro ili koji imaju zareze.

376 IZVOD IZ DEKLARACIJE O ZABRANI UPOTREBE PROJEKTILA

47 International Law concerning the Conduct of Hostilities, Geneva, 1989, p. 167.

3. KONVENCIJA O POSTAVLJANJU AUTOMATSKIH PODMORSKIH KONTAKTNIH MINA(VIII Haška konvencija iz 1907. godine)48


Nadahnuti načelom slobode pomorskih puteva, otvorenih svim nacijama;smatrajući da je, ako pri današnjem stanju stvari nije moguće zabraniti upotrebu

automatskih podmorskih kontaktnih mina, važno ograničiti i regulisati njihovu upotrebuda bi se smanjila surovost rata i dati, koliko je to moguće, mirnoj plovidbi bezbednost nakoju polaže pravo uprkos postojanju rata;

očekujući da će biti moguće regulisati ovu materiju na način koji daje interesima kojisu u pitanju sve poželjne garancije;

rešili su da zaključe ovu konvenciju u tu svrhu i imenovali su za svoje punomoćnike:(slede imena punomoćnika...)

Oni su se, pošto su priložili svoja punomoćja, koja su nađena u dobroj i propisanojformi, složili o sledećim odredbama:

ČLAN 1.Zabranjeno je:1. postavljati neusidrene automatske kontaktne mine, osim ako su građene tako da

postaju neškodljive najviše jedan sat pošto je onaj koji ih je postavio izgubio kon-trolu nad njima;

2. postavljati usidrene automatske kontaktne mine koje ne postaju neškodljive čim suse otkačile sa sidra;

3. upotrebljavati torpeda koja ne postaju neškodljiva kad promaše cilj.

ČLAN 2.Zabranjeno je postavljati automatske kontaktne mine ispred protivničkih obala i luka

u isključivom cilju sprečavanja trgovačke plovidbe.

ČLAN 3.Kada se upotrebljavaju usidrene automatske kontaktne mine, moraju biti preduzete sve

mere opreza za bezbednost mirne plovidbe.Zaraćene strane se obavezuju da se postaraju, koliko god je to moguće, da te mine

postanu neškodljive nakon određenog ograničenog vremena, a u slučaju da mine prestanuda budu pod nadzorom, da izveste, čim to vojna potreba dozvoli, o zonama opasnostiputem objave plovidbi, koja mora biti dostavljena i vladama, diplomatskim putem.

377O POSTAVLJANJU AUTOMATSKIH PODMORSKIH KONTAKTNIH MINA


ČLAN 4.Svaka neutralna Sila koja postavlja automatske kontaktne mine pred svojim obalama

mora poštovati ista pravila i preduzimati iste mere opreza kao što je nametnuto zaraćenimstranama.

Neutralna Sila mora saopštiti plovidbi, prethodnom objavom, oblasti gde će biti po-ložene automatske kontaktne mine. Ta objava mora biti odmah saopštena vladama diplo-matskim putem.

ČLAN 5.Na kraju rata se obavezuju Sile ugovornice da učine sve što zavisi od njih kako bi

uklonile, svaka sa svoje strane, mine koje su položile.Što se tiče usidrenih automatskih kontaktnih mina koje je jedna od zaraćenih strana

postavila duž obale druge, Sila koja ih je postavila saopštiće drugoj strani njihov položaj isvaka Sila mora u najkraćem roku pristupiti uklanjanju mina koje se nalaze u njihovimvodama.

ČLAN 6.Sile ugovornice koje još ne raspolažu usavršenim minama o kojima je reč u ovoj kon-

venciji i koje se, prema tome, ne bi sada mogle uskladiti sa pravilima postavljenim u čl. 1. i3, obavezuju se da preobraze, što je moguće pre, svoju minsku opremu tako da odgovaranavedenim propisima.

ČLAN 7.Odredbe ove konvencije se primenjuju samo između Sila ugovornica i samo ako su sve

države koje učestvuju u ratu članovi Konvencije.

ČLAN 8.Ova konvencija će biti ratifikovana što je moguće pre.Ratifikacija će biti deponovana u Hagu.Prvo deponovanje ratifikacija će biti konstatovano Zapisnikom koji potpisuju pred-

stavnici Sila koje u tome učestvuju i ministar inostranih poslova Holandije.Naknadna deponovanja ratifikacija obavljaju se pisanom notifikacijom upućenom

Vladi Holandije sa priloženim ratifikacionim instrumentom.Overeni prepisi Zapisnika o prvom deponovanju ratifikacija, notifikacija navedenih u

prethodnom stavu, kao i ratifikacionih instrumenata, biće odmah uručeni, brigom VladeHolandije i diplomatskim putem, Silama pozvanim na Drugu konferenciju o miru, kao idrugim Silama koje budu pristupile Konvenciji. U slučajevima na koje se odnosi prethod-ni stav, Vlada Holandije će istovremeno saopštiti datum kad je primila notifikaciju.

ČLAN 9.Sile koje nisu potpisale ovu konvenciju mogu da joj pristupe.Sila koja želi da pristupi pisano notifikuje svoju nameru Vladi Holandije, dostavljajući

joj akt o pristupanju koji će biti deponovan u arhivi Vlade Holandije.

378 O POSTAVLJANJU AUTOMATSKIH PODMORSKIH KONTAKTNIH MINA

Vlada Holandije će odmah dostaviti svim drugim Silama overeni prepis notifikacije,kao i akta o pristupanju, označavajući datum kad je primila notifikaciju.

ČLAN 10.Ova konvencija stupa na snagu šezdeset dana nakon datuma Zapisnika o deponovan-

ju za Sile koje budu učestvovale u prvom deponovanju ratifikacija, a za Sile koje naknad-no budu ratifikovale ili koje budu pristupile, šezdeset dana pošto je Vlada Holandije prim-ila notifikaciju njihove ratifikacije ili njihovog pristupanja.

ČLAN 11.Ova konvencija će ostati na snazi sedam godina, počevši od šezdesetog dana nakon

datuma prvog deponovanja ratifikacija.Ako ne bude otkazana, ona će ostati na snazi i posle isteka ovog roka. Otkaz će biti

pisano notifikovan Vladi Holandije, koja će odmah dostaviti overen prepis notifikacijesvim Silama, saopštavajući im datum kad je primila notifikaciju.

Otkaz će vredeti samo za Silu koja ga je notifikovala i to šest meseci pošto je VladaHolandije primila notifikaciju.

ČLAN 12.Sile ugovornice se obavezuju da ponovno razmotre pitanje upotrebe automatskih kon-

taktnih mina šest meseci pre isteka roka predviđenog prvim stavom prethodnog člana, a uslučaju da to pitanje pre toga ne razmotri i reši Treća konferencija o miru.

Ako Sile ugovornice zaključe novu konvenciju o upotrebi mina, ova konvencija ćeprestati da se primenjuje od trenutka njenog stupanja na snagu.

ČLAN 13.Registar koji će se čuvati u Ministarstvu inostranih poslova Holandije označavaće

datum deponovanja ratifikacija izvršenog na osnovu člana 8. st. 3 i 4, kao i datum prijemanotifikacije o pristupanju (član 9. stav 2) ili otkazu (član 11. stav 3).

Svaka Sila ugovornica ima pravo uvida u ovaj registar, kao i pravo da traži overeneizvode iz njega.

U potvrdu toga punomoćnici su stavili svoje potpise na ovu konvenciju.Sačinjeno u Hagu 18. oktobra 1907. godine u jednom jedinom primerku koji će ostati


379O POSTAVLJANJU AUTOMATSKIH PODMORSKIH KONTAKTNIH MINA

4. PROTOKOL O ZABRANI UPOTREBE U RATU ZAGUŠLJIVIH, OTROVNIH I SLIČNIH GASOVA IBAKTERIOLOŠKIH SREDSTAVA(Ženevski protokol iz 1925. godine)49

PUNOMOĆNICI, DOLE POTPISANI, u ime svojih respektivnih vlada:SMATRAJUĆI da je upotreba u ratu zagušljivih, otrovnih i drugih sličnih gasova, kao

i svih tečnosti, materija ili sličnih postupaka, pravedno osuđena opštim mišljenjima celogcivilizovanog sveta;

SMATRAJUĆI da je zabrana ove upotrebe ušla u ugovore kojima je pristupila većinasvetskih Sila;

U NAMERI da učine da se uopšte prizna kao sastavni deo međunarodnog prava ovazabrana, koja se takođe nameće savesti i praksi naroda,

IZJAVLJUJU:

da Visoke strane ugovornice, ukoliko već nisu pristupile ugovorima koji zabranjuju ovuupotrebu, priznaju tu zabranu, primaju da je prošire na upotrebu bakterioloških ratnihsredstava i pristaju da se smatraju vezanim između sebe odredbama ove deklaracije.

Visoke strane ugovornice učiniće sve svoje napore da privole i ostale države da pristupeovom protokolu. To pristupanje će biti notifikovano Vladi Republike Francuske i njenimposredstvom svim Silama potpisnicama i onima koje su pristupile. To pristupanje će vre-deti od dana notifikacija koje bude učinila Vlada Republike Francuske.

Ovaj protokol, čiji su francuski i engleski tekst podjednako merodavni biće ratifikovanšto je moguće pre. On će nositi datum današnjeg dana.

Ratifikacije ovog protokola biće upućene Vladi Republike Francuske koja će notifiko-vati deponovanje svakoj Sili potpisnici i svakoj koja mu bude pristupila.

Instrumenti ratifikacije ili pristupanja će ostati deponovani u arhivama VladeRepublike Francuske.

Ovaj protokol će stupiti na snagu za svaku Silu potpisnicu od dana deponovanja njeneratifikacije i od tog trenutka će ona biti vezana prema ostalim Silama koje su već izvršiledeponovanje svojih ratifikacija.

U POTVRDU toga, punomoćnici su potpisali ovaj protokol.RAĐENO u Ženevi, u jednom primerku, 17. juna 1925. g.

380 O ZABRANI UPOTREBE U RATU ZAGUŠLJIVIH, OTROVNIH GASOVA

49 Handbook of the International Red Cross and Red Crescent Movement thirteenth, edition,Geneva, 1994.

5. KONVENCIJA O ZABRANI USAVRŠAVANJA, PROIZVODNJE I STVARANJA ZALIHA BAKTERIOLOŠKOG (BIOLOŠKOG) I OTROVNOG ORUŽJA I O NJIHOVOM UNIŠTAVANJU50

Države članice ove konvencijeOdlučne da rade na postizanju delotvornog napretka prema opštem i potpunom

razoružanju, uključujući zabranu i eliminisanje svih vrsta oružja za masovno razaranje iuverene da će se zabranom usavršavanja, proizvodnje i stvaranja zaliha hemijskog i bakte-riološkog (biološkog) oružja i njihovim eliminisanjem preko delotvornih mera lakšepostići opšte i potpuno razoružanje pod strogom i delotvornom međunarodnom kon-trolom,

uviđajući veliko značenje Protokola o zabrani upotrebe u ratu zagušljivih, otrovnih idrugih gasova, a i bakteriološkog načina ratovanja, koji je potpisan 17. juna 1925. u Ženevi,a svesne i toga koliko je pomenuti protokol doprineo i dalje doprinosi ublažavanju ratnihstrahota,

ponovno potvrđujući svoju privrženost načelima i ciljevima tog protokola i pozivajućisve države da ih se strogo drže,

podsećajući da je Generalna skupština Ujedinjenih nacija u više navrata osudila sveakcije koje se protive načelima i ciljevima Ženevskog protokola od 17. juna 1925,

u želji da doprinesu jačanju poverenja među narodima i opštem poboljšanju međunar-odne atmosfere,

želeći takođe da doprinesu ostvarenju ciljeva i načela Povelje Ujedinjenih nacija,uverene u značenje i hitnost da se delotvornim merama eliminiše iz arsenala država

opasno oružje za masovno uništavanje kao što je ono u kome se upotrebljavaju hemijski ibakteriološki (biološki) agensi,

uviđajući da je Sporazum o zabrani bakteriološkog (biološkog) i otrovnog oružja prvikorak na putu ka postizanju sporazuma o delotvornim merama za zabranu usavršavanja,proizvodnje i stvaranja zaliha hemijskog oružja, i odlučne da nastave pregovore u tom cilju,

odlučne u nastojanju da se u interesu celog čovečanstva potpuno onemogući upotrebabakterioloških (bioloških) agenasa i toksina kao oružja,

uverene da bi ta upotreba bila suprotna savesti čovečanstva i da ne treba žaliti truda dase ta opasnost svede na najmanju meru

sporazumele su se o ovome:

ČLAN ISvaka država članica ove konvencije se obavezuje da nikada i ni pod kojim okolnosti-

ma neće usavršavati, proizvoditi, stvarati zalihe ili na neki drugi način sticati ili čuvati:

381O ZABRANI PROIZVODNJE BIOLOŠKOG I OTROVNOG ORUŽJA

50 Handbook of the International Red Cross and Red Crescent Movement, thirteenth edition,Geneva 1994.

(1) mikrobiološke ili druge biološke agense ili toksine, bez obzira na njihovo poreklo ilinačin proizvodnje, koji po tipu i količini nisu namenjeni upotrebi u profilaktičke,zaštitne ili druge miroljubive svrhe;

(2) oružje, opremu ili vektore namenjene za upotrebu tih agenasa ili toksina u nepri-jateljske svrhe ili za oružani sukob.

ČLAN IISvaka država članica ove konvencije se obavezuje da će što pre, a najkasnije devet mese-

ci nakon stupanja na snagu ove konvencije, uništiti ili preraditi za upotrebu u miroljubivesvrhe sve agense, toksine, oružja, opremu i vektore pomenute u članu I ove konvencije kojise nalaze u njenom posedu, pod njenom jurisdikcijom ili njenom kontrolom. Prilikomsprovođenja odredaba ovog člana potrebno je da se preduzmu sve mere opreza kako bi sezaštitilo stanovništvo i njegova sredina.

ČLAN IIISvaka država članica ove konvencije se obavezuje da ni direktno ni indirektno neće ni

na koga prenositi niti na bilo koji način pomagati, podsticati ili navoditi bilo koju državu,grupu država ili međunarodnu organizaciju da proizvodi ili da na bilo koji način stiče nekeod agenasa, toksina, oružja, opreme ili vektora o kojima je reč u članu I ove konvencije.

ČLAN IVSvaka država članica ove konvencije se obavezuje da će, u skladu sa svojim ustavnim

načelima, preduzeti sve potrebne mere da se zabrani i spreči usavršavanje, proizvodnja,stvaranje zaliha, sticanje ili čuvanje agenasa, oružja, opreme i vektora o kojima je reč učlanu I ove konvencije, na teritoriji te države ili bilo gde pod njenom jurisdikcijom ilinjenom kontrolom.

ČLAN VDržave članice ove konvencije se obavezuju da će se međusobno konsultovati i da će

sarađivati u rešavanju problema koji iskrsnu u vezi sa ciljevima ili primenom odredaba ovekonvencije. Konsultacije i saradnja predviđene ovim članom se mogu takođe sprovoditipreko odgovarajućeg međunarodnog postupka u okviru Ujedinjenih nacija i u skladu sanjihovom Poveljom.

ČLAN VI(1) Svaka država članica ove konvencije koja utvrdi da neka druga država članica krši

obaveze koje proizlaze iz odredaba ove konvencije može uložiti žalbu Savetubezbednosti Ujedinjenih nacija. Ta žalba treba da sadrži sve raspoložive dokazekojima se potkrepljuje njena osnovanost, kao i zahtev da budu razmotrene u Savetubezbednosti.

(2) Svaka država članica ove konvencije se obavezuje da će sarađivati u sprovođenjusvake ankete koju Savet bezbednosti pokrene u skladu sa odredbama PoveljeUjedinjenih nacija na osnovu žalbe podnesene Savetu. Savet bezbednosti obavešta-va države članice ove konvencije o rezultatima ankete.

382 O ZABRANI PROIZVODNJE BIOLOŠKOG I OTROVNOG ORUŽJA

ČLAN VIISvaka država članica ove konvencije se obavezuje da će, u skladu sa Poveljom

Ujedinjenih nacija, pružiti pomoć ili podupreti davanje pomoći svakoj članici ove konven-cije koja tu pomoć zatraži ako Savet bezbednosti utvrdi da je ta članica izložena opasnostizbog kršenja ove konvencije.

ČLAN VIIINijedna odredba ove konvencije ne može se tumačiti kao da na bilo koji način

ograničava ili smanjuje obaveze koje je neka država preuzela na osnovu Protokola ozabrani upotrebe u ratu zagušljivih, otrovnih i drugih gasova, kao i bakteriološkog načinaratovanja, koji je potpisan 17. juna 1925. u Ženevi.

ČLAN IXSvaka država članica ove konvencije potvrđuje priznati cilj delotvorne zabrane hemi-

jskog oružja i u tom smislu se obavezuje da će nastaviti pregovore u duhu dobre volje kakobi se što pre postigao sporazum o delotvornim merama za zabranu njihovog usavršavanja,proizvodnje i stvaranja zaliha, kao i za njihovo uništavanje i o preduzimanju odgovarajućihmera u vezi sa opremom i vektorima izrađenim posebno za proizvodnju ili upotrebu hemi-jskih agenasa u svrhe naoružanja.

ČLAN X(1) Države članice ove konvencije se obavezuju da će olakšati i imaju pravo da učestvu-

ju u što obimnijoj razmeni opreme, materijala i naučno-tehničkih informacija oprimeni bakterioloških (bioloških) agenasa i toksina u miroljubive svrhe. Članiceove konvencije koje budu u mogućnosti sarađivaće takođe i davanjem svog dopri-nosa, pojedinačno ili zajedno sa drugim državama ili međunarodnim organizacija-ma, daljem usavršavanju i primeni naučnih otkrića na polju bakteriologije (biologi-je) za sprečavanje bolesti ili u druge miroljubive svrhe.

(2) Ova će se konvencija primenjivati tako da se izbegne kočenje ekonomskog ilitehnološkog razvoja države članice ove konvencije ili međunarodna saradnja napolju međunarodne bakteriološke (biološke) aktivnosti, uključujući tu i međunaro-dnu razmenu bakterioloških (bioloških) agenasa i toksina u miroljubive svrhe uskladu sa odredbama ove konvencije.

ČLAN XISvaka država članica može predlagati i izmene i dopune ove konvencije. Izmene i dop-

une stupaju na snagu za svaku državu koja ih prihvati nakon što ih prihvati većina državačlanica ove konvencije, a zatim za svaku drugu članicu na dan kad ih ona prihvati.

ČLAN XIIPet godina nakon stupanja na snagu ove konvencije ili i pre ako to zatraži većina član-

ica ove konvencije, podnoseći zahtev u tom smislu vladama depozitarima, održaće se uŽenevi (Švajcarska) konferencija država članica Konvencije sa ciljem da se razmotri kakose ona primenjuje, da bi se osiguralo postizanje ciljeva predviđenih u uvodu i odredbama

383O ZABRANI PROIZVODNJE BIOLOŠKOG I OTROVNOG ORUŽJA

Konvencije, uključujući tu i odredbe koje se odnose na pregovore o hemijskom oružju.Prilikom tog razmatranja uzimaju se u obzir sva naučno-tehnološka dostignuća koja su odznačaja za ovu konvenciju.

ČLAN XIII(1) Ova konvencija je zaključena na neodređeno vreme.(2) Svaka država članica ove konvencije u ostvarivanju svog nacionalnog suvereniteta

ima pravo da istupi iz Konvencije ako zaključi da vanredne okolnosti u vezi sa pred-metom ove konvencije ugrožavaju najviše interese zemlje. O svom istupanju onaobaveštava, najmanje tri meseca unapred, sve ostale članice Konvencije i Savetbezbednosti Ujedinjenih nacija. To obaveštenje treba da sadrži izjavu o okolnosti-ma koje po njenom mišljenju ugrožavaju njene najviše interese.

ČLAN XIV(1) Ova konvencija je otvorena za potpis svim državama. Svaka država koja ne potpiše

ovu konvenciju pre njenog stupanja na snagu u skladu sa tačkom 3. ovog članamože da joj pristupi u svako doba.

(2) Ova konvencija podleže ratifikaciji država potpisnica. Instrumenti o ratifikaciji i opristupanju se deponuju kod vlada Ujedinjenog Kraljevstva Velike Britanije iSeverne Irske, Saveza Sovjetskih Socijalističkih Republika i Sjedinjenih AmeričkihDržava, koje se određuju za vlade depozitare.

(3) Ova konvencija stupa na snagu kad dvadeset i dve vlade, uključujući i vladeodređene za depozitare ove konvencije, deponuju svoje instrumente o ratifikaciji.

(4) Za vlade čiji instrumenti o ratifikaciji ili o pristupanju budu deponovani nakon stu-panja na snagu ove konvencije, ona stupa na snagu na dan deponovanja instrume-nata o ratifikaciji ili o pristupanju.

(5) Vlade depozitari obaveštavaju bez odlaganja sve države potpisnice i države kojepristupe Konvenciji o datumu svakog kasnijeg potpisa, o datumu deponovanja sva-kog instrumenta o ratifikaciji ili o pristupu, o datumu stupanja na snagu Kon-vencije, kao i o prijemu svakog drugog obaveštenja.

(6) Ovu konvenciju registruju vlade depozitari u skladu sa članom 102. PoveljeUjedinjenih nacija.

ČLAN XVOva konvencija, u engleskom, ruskom, francuskom, španskom i kineskom tekstu koji

su podjednako verodostojni, deponuje se u arhivama vlada depozitara. Vlade depozitaridostavljaju propisno overene kopije ove konvencije vladama država potpisnica i državakoje pristupe Konvenciji.

Kao potvrdu toga dole potpisani, propisno opunomoćeni potpisali su ovu konvenciju.Sastavljeno u tri primerka, u gradovima Londonu, Moskvi i Vašingtonu, dana 10. apri-

la 1972. g.

384 O ZABRANI PROIZVODNJE BIOLOŠKOG I OTROVNOG ORUŽJA

6. KONVENCIJA O ZABRANI ILI OGRANIČAVANJU UPOTREBE ODREĐENIH VRSTA KLASIČNOG ORUŽJA ZA KOJE SE MOŽE SMATRATI DA IZAZIVAJU PREKOMERNE TRAUMATSKE EFEKTE ILI DA DELUJU BEZ RAZLIKOVANJA U POGLEDU CILJEVA51

Visoke strane ugovornice,Podsećajući da je svaka država, u skladu sa Poveljom Ujedinjenih nacija, dužna da se u

svojim međunarodnim odnosima uzdržava od pretnje silom ili upotrebe sile protiv suv-ereniteta, teritorijalnog integriteta ili političke nezavisnosti druge države, ili na bilo kojidrugi način koji nije u saglasnosti sa ciljevima Ujedinjenih nacija;

podsećajući, osim toga, na opšti princip zaštite civilnog stanovništva od neprijateljskihdelovanja;

polazeći od načela međunarodnog prava da pravo strana u oružanom sukobu na izbormetoda ili načina ratovanja nije neograničeno i od činjenica da se u oružanim sukobimazabranjuje upotreba oružja, projektila i materija, kao i metoda ratovanja, koji su takveprirode da izazivaju suvišne ili nepotrebne patnje;

podsećajući , takođe, na to da je zabranjena primena metoda ili načina ratovanja čiji jecilj da nanesu ili za koje se može očekivati da će ljudskoj okolini naneti trajne i ozbiljneštete širokih razmera;

potvrđujući svoju rešenost da u slučajevima koji nisu predviđeni u ovoj konvenciji ilipriloženim protokolima ili drugim međunarodnim sporazumima civilno stanovništvo iborci ostanu u svakom trenutku pod zaštitom i delovanjem načela međunarodnog pravakoja proizlaze iz utvrđenih običaja, iz principa čovečnosti i zahteva javnog mišljenja;

u želji da doprinesu međunarodnom detantu, obustavljanju trke u naoružavanju ijačanju poverenja između država a time i ostvarivanju težnji svih naroda da žive u miru;

svesne značaja daljeg ulaganja napora za opšte i potpuno razoružanje pod strogom iuspešnom međunarodnom kontrolom;

ponovo potvrđujući potrebu dalje kodifikacije i progresivnog razvoja pravila među-narodnog prava koja se primenjuju u slučaju oružanog sukoba;

u želji da zabrane ili da dalje ograniče upotrebu određenih klasičnih oružja i smatra-jući da bi pozitivni rezultati u toj oblasti mogli da olakšaju glavne pregovore o razoružanjuradi obustavljanja proizvodnje, nagomilavanja zaliha i širenja tih oružja;

ističući zainteresovanost da sve države, posebno države značajne u vojnom pogledu,postanu strane ugovornice ove konvencije i priloženih protokola;

imajući na umu da Generalna skupština Ujedinjenih nacija i Komisija Ujedinjenihnacija za razoružanje mogu odlučiti da razmotre pitanja mogućeg širenja dometa zabranai ograničenja sadržanih u ovoj konvenciji i u priloženim protokolima;

imajući na umu da Komitet za razoružanje može da odluči da razmatra pitanja u vezi

385O ZABRANI UPOTREBE ODREĐENIH VRSTA KLASIČNOG ORUŽJA

51 „Službeni list SFRJ - Medunarodni ugovori” br.3/1982

sa donošenjem novih mera za zabranu ili ograničavanje upotrebe određenih klasičnihoružja,

sporazumele su se o ovome:

ČLAN 1.Polje primene

Ova konvencija i priloženi protokoli primenjuju se u situacijama predviđenim u članu2, koji je zajednički za sve četiri Ženevske konvencije od 12. avgusta 1949, koje se odnosena zaštitu žrtava rata, uključujući svaku situaciju opisanu u tački 4. člana 1. Dopunskogprotokola I uz navedene konvencije.

ČLAN 2.Odnos prema drugim međunarodnim sporazumima

Nijedna odredba ove konvencije ili priloženih protokola neće se tumačiti tako daumanjuje ostale obaveze koje za visoke strane ugovornice proizlaze iz međunarodnoghumanitarnog prava koje se primenjuje u slučaju oružanog sukoba.


Ova će konvencija biti otvorena za potpisivanje svim državama u sedištu OrganizacijeUjedinjenih nacija u Njujorku, 12 meseci, računajući od 10. aprila 1981.

ČLAN 4.Ratifikacija, prihvatanje, odobravanje ili pristupanje

1. Ova konvencija podleže ratifikaciji, prihvatanju ili odobravanju strana potpisnica.Svaka država koja nije potpisala konvenciju može da joj pristupi.

2. Instrumenti o ratifikaciji, prihvatanju, odobravanju ili pristupanju deponuju se koddepozitara.

3. Svaka država će moći da prihvati kao obavezan bilo koji od protokola priloženih uzovu konvenciju, uz uslov da u trenutku deponovanja instrumenta o ratifikaciji, pri-hvatanju, odobravanju ili pristupanju ovoj konvenciji saopšti depozitaru svojusaglasnost da za nju postanu obaveza najmanje dva protokola.

4. U svako doba nakon deponovanja instrumenta o ratifikaciji, prihvatanju, odobra-vanju ili pristupanju ovoj konvenciji država može da saopšti depozitaru svojusaglasnost da za nju postane obavezan bilo koji protokol priložen konvenciji koji dotada još nije bio obavezan za tu državu.

5. Svaki protokol koji obavezuje visoku stranu ugovornicu sastavni je deo ove kon-vencije za tu stranu.


1. Ova konvencija stupa na snagu posle šest meseci od datuma deponovanja dvadese-tog instrumenta o ratifikaciji, prihvatanju, odobravanju ili pristupanju.

2. Za svaku državu koja instrument o ratifikaciji, prihvatanju, odobravanju ili pristu-panju deponuje nakon datuma deponovanja dvadesetog instrumenta o ratifikaciji,

386 O ZABRANI UPOTREBE ODREĐENIH VRSTA KLASIČNOG ORUŽJA

prihvatanju, odobravanju ili pristupanju, konvencija stupa na snagu posle šestmeseci od datuma deponovanja tog instrumenta.

3. Svaki protokol priložen uz ovu konvenciju stupa na snagu posle šest meseci oddatuma kad dvadeset država saopšti svoju saglasnost da taj protokol postane za njihobavezan u skladu sa odredbama tačke 3. ili tačke 4. člana 4. ove konvencije.

4. Za svaku državu koja saopšti svoju saglasnost da jedan od protokola priloženih uzovu konvenciju postaje za nju obavezan posle datuma kad dvadeset država većsaopšte svoju saglasnost da je taj protokol za njih obavezan, taj protokol stupa nasnagu posle šest meseci od datuma kad je dotična država saopštila svoju saglasnosto tome.

ČLAN 6.Objavljivanje

Visoke strane ugovornice se obavezuju, da će u doba mira a i za vreme oružanog suko-ba svaka u svojoj zemlji u najvećoj mogućoj meri objaviti ovu konvenciju i priložene pro-tokole koji ih obavezuju, kao i da će u svojim programima vojne obuke obuhvatiti prouča-vanje ovih instrumenata i na taj način omogućiti da se sa njima upoznaju njihove oružanesnage.

ČLAN 7.Ugovorni odnosi od trenutka stupanja Konvencije na snagu

1. Ako jednu od strana u sukobu ne obavezuje jedan od priloženih protokola, stranekoje ova konvencija i pomenuti priloženi protokoli obavezuju i dalje ostaju vezanetim instrumentima u svojim međusobnim odnosima.

2. Svaku visoku stranu ugovornicu obavezuju ova konvencija i svaki priloženi pro-tokol koji je na snazi za nju, u svakoj situaciji navedenoj u članu 1, prema svakojdržavi koja nije članica ove konvencije ili koju ne obavezuje odgovarajući priloženiprotokol ako ta država prihvata i primenjuje ovu konvenciju ili odgovarajući pro-tokol i to saopšti depozitaru.

3. Depozitar odmah obaveštava dotične visoke strane ugovornice o svakom saopšte-nju koje primi u skladu sa tačkom 2. ovog člana.

4. Ova konvencija i priloženi protokoli koji obavezuju tu visoku stranu ugovornicuprimenjuju se na oružani sukob protiv te visoke strane ugovornice koji se pominjeu tački 4. člana 1. dopunskog protokola I uz Ženevske konvencije o zaštiti žrtavarata:

(a) kad je visoka strana ugovornica takođe i strana ugovornica Dopunskog pro-tokola I i kad je vlast koja se pominje u tački 3. člana 96. tog protokola prih-vatila da primeni Ženevske konvencije i Dopunski protokol I u skladu satačkom 3. člana 96. navedenog protokola i kad prihvata da se na taj sukob pri-meni ova konvencija i odgovarajući priloženi protokoli; ili

(b) kad visoka strana ugovornica nije strana ugovornica Dopunskog protokola Ia vlast koja se pominje u podtački (a) prihvata i primenjuje obaveze iz Že-nevskih konvencija i ove konvencije i odgovarajućih priloženih protokola uvezi sa pomenutim sukobom. Prihvatanje i primena imaju u vezi sa pome-nutim sukobom ovaj učinak:


(i) Ženevske konvencije, ova konvencija i odgovarajući priloženi protokoliodmah stupaju na snagu za strane u sukobu;

(ii) pomenuta vlast preuzima ista prava i obaveze koje je preuzela jedna odvisokih strana ugovornica Ženevskih konvencija, ove konvencije i odgo-varajućih priloženih protokola;

(iii) Ženevske konvencije, ova konvencija i odgovarajući priloženi protokolipodjednako su obavezni za sve strane u sukobu.

Visoka strana ugovornica i vlast se mogu, takođe, sporazumeti da prihvate i primenju-ju na recipročnoj osnovi obaveze sadržane u Dopunskom protokolu I uz Ženevske kon-vencije.

ČLAN 8.Revizija i amandmani

1. (a) Nakon stupanja na snagu ove konvencije, svaka visoka strana ugovornica možeu svako doba da predloži amandmane na konvenciju ili na bilo koji priloženiprotokol koji je obavezuje. Svaki predlog amandmana saopštava se depozitaru,koji će o tome obavestiti sve visoke strane ugovornice i zatražiti njihovo mišl-jenje o tome da li je potrebno sazvati konferenciju za razmatranje tog predloga.Ako se sa tim saglasi većina od najmanje 18 visokih strana ugovornica depozi-tar odmah saziva konferenciju na koju će biti pozvane sve visoke strane ugov-ornice. Države koje nisu strane ugovornice ove konvencije biće pozvane u svo-jstvu posmatrača.

(b) Konferencija se može saglasiti sa amandmanima koji će biti usvojeni i koji ćestupiti na snagu na isti način kao i ova konvencija i priloženi protokoli, uz uslovda amandmane na konvenciju mogu usvojiti samo visoke strane ugovornicekoje taj protokol obavezuje.

2. (a) Nakon stupanja ove konvencije na snagu, svaka strana ugovornica može u svakodoba predložiti dopunske protokole koji se odnose na druge kategorijeklasičnog oružja koji nisu obuhvaćeni postojećim priloženim protokolima.Svaki takav predlog se dostavlja depozitaru koji ga saopštava svim visokimstranama ugovornicama u skladu sa podtačkom 1(a) ovog člana. Ako se sa timsloži većina od najmanje 18 visokih strana ugovornica, depozitar odmah sazivakonferenciju na koju će biti pozvane sve države.

(b) Konferencija se može saglasiti, uz puno učestvovanje svih država predstavljenihna konferenciji, o dopunskim protokolima koji se usvajaju na isti način kao iova konvencija, prilažu uz ovu konvenciju i stupaju na snagu u skladu sa odred-bama tačke 3. i 4. člana 5. ove konvencije.

3. (a) Ako nakon deset godina od stupanja na snagu ove konvencije ne bude sazvanakonferencija u skladu sa stavom (a) tačke 1. ili stavom (a) tačke 2. ovog člana,svaka visoka strana ugovornica može zatražiti od depozitara da sazove konfer-enciju na koju će biti pozvane sve visoke strane ugovornice radi razmatranjadometa i funkcionisanja konvencije i priloženih protokola, kao i radi razma-tranja eventualnih predloga za izmenu konvencije ili postojećih protokola.Države koje nisu strane ugovornice ove konvencije biće pozvane da prisustvuju


u svojstvu posmatrača. Konferencija se može saglasiti o amandmanima koji seusvajaju i stupaju na snagu u skladu sa stavom (b) tačke 1.

(b) Na toj bi se konferenciji takođe mogao razmotriti svaki predlog za dopunskeprotokole u vezi sa drugim kategorijama klasičnog oružja koje nisu obuhvaćenepostojećim protokolima priloženim uz ovu konvenciju. Sve države predstavl-jene na konferenciji mogu ravnopravno učestvovati u razmatranju. Eventualnidopunski protokoli usvojeni na isti način kao i ova konvencija biće priloženi uznju i stupiće na snagu u skladu sa odredbama tačaka 3. i 4. člana 5. ove konven-cije.

(c) Konferencija može razmotriti da li je svrsishodno predvideti sazivanje novekonferencije na zahtev jedne visoke strane ugovornice u slučaju kada, nakonproteka roka sličnog roku predviđenom u stavu (a) tačke 3. ovog člana, nijednakonferencija nije bila sazvana u skladu sa stavom (a) tačke 1. ili stavom (a) tačke2. ovog člana.

ČLAN 9.Otkaz

1. Svaka strana ugovornica može da otkaže ovu konvenciju ili bilo koji priloženi pro-tokol saopštavanjem svoje odluke depozitaru.

2. Otkaz stupa na snagu tek nakon godinu dana od datuma kad depozitar primisaopštenje o otkazu. Međutim, ako se nakon proteka te godine visoka strana ugov-ornica koja je dostavila saopštenje o otkazu nađe u situaciji koja se navodi u članu1, ona ostaje vezana obavezama Konvencije i odgovarajućih priloženih protokolado kraja oružanog sukoba ili okupacije, a u svakom slučaju do završetka operacijaza konačno oslobađanje, repatrijaciju ili ponovo naseljavanje lica zaštićenih pravil-ima međunarodnog prava koja se primenjuju u slučaju oružanog sukoba i, kada jereč o nekom od priloženih protokola koji sadrži odredbe u vezi sa situacijama ukojima funkcije očuvanja mira, posmatranja ili slične funkcije obavljaju snage ilimisije Ujedinjenih nacija u toj oblasti, do završetka tih funkcija.

3. Svako otkazivanje ove konvencije se primenjuje i na sve priložene protokole kojiobavezuju visoku stranu ugovornicu koja otkazuje Konvenciju.

4. Otkaz stupa na snagu samo za visoku stranu ugovornicu koja otkaže Konvenciju.5. Otkaz neće uticati na obaveze koje su zbog oružanog sukoba već nastale za visoku

stranu ugovornicu koja otkazuje, u skladu sa ovom konvencijom i priloženim pro-tokolima, za svako delo učinjeno pre nego što otkaz stupi na snagu.

ČLAN 10.Depozitar

1. Generalni sekretar Organizacije Ujedinjenih nacija je depozitar ove konvencije ipriloženih protokola.

2. Osim obavljanja uobičajenih funkcija depozitar obaveštava sve države:(a) o potpisivanju Konvencije u skladu sa članom 3;(b) o deponovanju instrumenata o ratifikaciji, prihvatanju, odobravanju ili pris-

tupanju ovoj konvenciji u skladu sa članom 4;


(c) o saopštenjima o prihvatanju obaveza iz protokola priloženih uz Konvencijuu skladu sa članom 4;

(d) o datumu stupanja Konvencije i svakog priloženog protokola na snagu uskladu sa članom 5;

(e) o saopštenjima o otkazivanju primljenim u skladu sa članom 9. i datumu stu-panja otkazivanja na snagu.

ČLAN 11.Verodostojnost tekstova

Izvorni tekst ove konvencije i tekstovi priloženih protokola na arapskom, engleskom,kineskom, francuskom, ruskom i španskom jeziku su jednako verodostojni i biće depono-vani kod depozitara koji overene kopije dostavlja svim državama.


6.1. AMANDMANNA ČLAN 1. KONVENCIJE O ZABRANI ILI OGRANIČAVANJU

UPOTREBE IZVESNIH VRSTA KLASIČNOG ORUŽJA ZA KOJE SE MOŽE SMATRATI DA IMAJU PREKOMERNE TRAUMATSKE EFEKTE

ILI DA DELUJU BEZ RAZLIKE U POGLEDU CILJEVA*

Odluka o izmeni člana 1 Konvencije kako bi se proširilo polje njene primene i naoružane sukobe koji nisu međunarodnog karaktera usvojena je od strana ugovornica naDrugoj revizionoj konferenciji, koja je održana od 11. do 21. decembra 2001. godine.Odluka se nalazi u Finalnoj deklaraciji Druge revizione konferencije (CCW/CONF II/2,part II).

(Visoke strane ugovornice Konvencije...) Odlučile su da izmene član 1 Konvencije, koji će od sada glasiti:„1. Ova konvencija i priloženi protokoli primenjuju se u situacijama predviđenim u

članu 2. koji je zajednički Ženevskim konvencijama od 12. avgusta 1949. godine,koje se odnose na zaštitu žrtava rata, uključujući svaku situaciju opisanu u tački 4.člana 1. Dodatnog protokola I uz pomenute konvencije.

2. Ova konvencija i priloženi protokoli se, takođe, primenjuju, pored situacija nave-denih u tački 1. ovog člana, i na situacije predviđene u članu 3. koji je zajedničkiŽenevskim konvencijama od 12. avgusta 1949. godine. Ova konvencija i priloženiprotokoli se ne odnose na unutrašnje nemire i tenzije, kao što su demonstracije,izolovani i sporadični akti nasilja i drugi akti slične prirode, pošto oni nisu oružanikonflikti.

3. U slučaju oružanih konflikata koji nemaju međunarodni karakter a dešavaju se nateritoriji jedne od visokih strana ugovornica, svaka od strana u konfliktu u obavezije da primenjuje ograničenja i zabrane ove konvencije i priloženih protokola.

4. Ništa u ovoj konvenciji ili priloženim protokolima neće se koristiti u ciljuugrožavanja suvereniteta država ili odgovornosti vlada, da bi se svim legitimnimsredstvima održao ili ponovo uspostavio red i poredak u državi ili da bi se odbrani-lo nacionalno jedinstvo i teritorijalni integritet države.

5. Ništa u ovoj konvenciji ili priloženim protokolima neće se koristiti kao opravdanjeza mešanje, direktno ili indirektno, iz bilo kog razloga, u oružani konflikt ili uunutrašnje ili spoljne poslove visoke strane ugovornice na teritoriji na kojoj se deša-va konflikt.

6. Primena odredaba ove konvencije i priloženih protokola strana u konfliktu, a kojenisu visoke strane ugovornice koje su prihvatile ovu konvenciju ili priložene pro-tokole, neće promeniti njihov pravni status ili pravni status sporne teritorije, direk-tno ili indirektno.

7. Odredbe tač. od 2. do 6. ovog člana ne prejudiciraju dodatne protokole koji su usvo-jeni posle 1. januara 2002. godine, a koji mogu primeniti, izuzeti ili modifikovatiobim primene ovog člana.“

391O ZABRANI KLASIČNOG ORUŽJA

* Sl. list SRJ - Medunarodni ugovori“, br. 3/2003

6.2. PROTOKOL O FRAGMENTIMA ORUŽJA KOJI SE NE MOGU OTKRITI(Protokol I)

Zabranjena je upotreba svakog oružja koje je prvenstveno namenjeno da nanosipovrede svojim fragmentima koji se u ljudskom telu ne mogu otkriti rendgenskim zraci-ma.

392 O FRAGMENTIMA ORUŽJA KOJI SE NE MOGU OTKRITI

6.3. PROTOKOL O ZABRANI ILI OGRANIČAVANJU UPOTREBE MINA,MINA IZNENAĐENJA ILI DRUGIH SREDSTAVA (Protokol II)

ČLAN 1.Područje praktične primene

Ovaj protokol se odnosi na upotrebu na kopnu mina, mina iznenađenja i drugih sred-stava definisanih u nastavku teksta, uključujući mine za zaprečavanje prilaza plažama iliprelaza na vodenim putevima ili vodenim tokovima, ali se ne primenjuje na protivbrodskemine koje se upotrebljavaju na moru ili na unutrašnjim plovnim putevima.

ČLAN 2.Definicije

U svrhe ovog protokola:1. Pod izrazom „mina“ podrazumeva se svako sredstvo postavljeno ispod površine tla

ili na tlu, ili u blizini tla ili druge površine, čija je namena da se rasprsne ili eksplodi-ra zbog prisustva, blizine ili kontakta sa licem ili vozilom; pod izrazom „sejanamina“ podrazumeva se svaka tako definisana mina koja se izbacuje iz artiljerijskogoruđa, bacača raketa, minobacača ili sličnog oružja, ili se baca iz vazduhoplova;

2. Pod izrazom „mina iznenađenja“ podrazumeva se svako sredstvo ili materijal kojeje namenjeno, konstruisano ili prilagođeno za ubijanje ili ranjavanje i koje delujeneočekivano kad neko lice dodirne naizgled bezopasan predmet ili kad mu se pri-bliži, ili kad učini naizgled bezopasnu radnju;

3. Pod izrazom „ostala sredstva“ podrazumevaju se municija i sredstva postavljeniručno, čija je namena da ubijaju, ranjavaju ili nanesu štetu i koja se aktiviraju nakonodređenog vremena, automatski ili daljinskom kontrolom;

4. Pod izrazom „vojni cilj“, ako je reč o objektima, podrazumeva se svaki objekat kojipo svom karakteru, položaju, nameni ili korišćenju efektivno doprinosi vojnoj akci-ji i čije potpuno ili delimično uništenje, zauzimanje ili neutralizacija predstavlja udatim okolnostima određenu vojnu korist;

5. Pod izrazom „civilni objekti“ podrazumevaju se svi objekti koji se ne smatraju voj-nim ciljevima u smislu tačke 4;

6. Pod izrazom „registrovanje“ podrazumeva se materijalni, administrativni i tehnič-ki postupak koji ima za cilj da se prikupe, radi unošenja u službene dokumente, sviraspoloživi podaci koji omogućavaju da se odredi položaj minskih polja, mina imina iznenađenja.

ČLAN 3.Opšta ograničenja u pogledu upotrebe mina, mina iznenađenja i drugih sredstava

1. Ovaj član se primenjuje:(a) na mine;(b) na mine iznenađenja; i(c) na druga sredstva.

2. Zabranjeno je u svim okolnostima oružje na koje se primenjuje ovaj član usmeritiprotiv civilnog stanovništva uopšte ili protiv civila pojedinačno, bilo u ofanzivne,bilo u defanzivne svrhe ili radi represalija.

393O ZABRANI ILI OGRANIČAVANJU UPOTREBE MINA

3. Zabranjeno je upotrebiti oružje na koje se primenjuje ovaj član bez pravljenja raz-like u pogledu ciljeva. Pod upotrebom bez pravljenja razlike u pogledu ciljeva po-drazumeva se:

(a) postavljanje takvog oružja na mestima koja nisu vojni ciljevi ili gde ta oružjanisu usmerena protiv takvih ciljeva; ili

(b) oružje koje uključuje način ili sredstvo prenosa do cilja, tako da ne može bitiusmereno protiv konkretnog vojnog cilja; ili

(c) oružje od koga se može očekivati da slučajno prouzrokuje gubitke životacivilnog stanovništva, ranjavanje civilnih lica, činjenje štete civilnim objekti-ma ili kombinaciju takvih gubitaka i šteta koji bi bili prekomerni premakonkretnoj i neposredno očekivanoj vojnoj koristi.

4. Preduzeće se sve moguće mere opreza za zaštitu civila od efekata oružja na koje seprimenjuje ovaj član. Pod mogućim merama opreza podrazumevaju se mere oprezakoje se mogu preduzeti ili koje je praktično moguće preduzeti uzimajući u obzir svetrenutne uslove uključujući razloge humanitarnog i vojnog karaktera.

ČLAN 4.Ograničenja upotrebe mina koje nisu sejane mine, mina iznenađenja i drugih

sredstava u nastanjenim zonama1. Ovaj član se primenjuje:

(a) na mine koje nisu sejane mine;(b) na mine iznenađenja;(c) na ostala sredstva.

2. Zabranjeno je upotrebljavati oružje na koje se primenjuje ovaj član u svakom gra-du, manjem naselju, selu ili bilo kojoj drugoj zoni u kojoj se nalazi slična koncen-tracija civilnih lica i u kojoj se ne vode borbe između kopnenih snaga ili nema izgle-da da one uskoro počnu, osim:

(a) ako nije postavljeno na vojni cilj ili u neposrednoj blizini vojnog cilja koji pri-pada protivničkoj strani ili je pod njenom kontrolom; ili

(b) ako nisu preuzete mere za zaštitu civilnog stanovništva od njihovih efekata,na primer: postavljanjem plakata, straža, objava upozorenja ili ograda.

ČLAN 5.Ograničenja upotrebe sejanih mina

1. Upotreba sejanih mina je zabranjena, osim ako se te mine ne upotrebljavaju isklju-čivo u zoni koja je vojni cilj ili u kojoj se nalaze vojni ciljevi i osim:

(a) ako se njihova lokacija ne može precizno utvrditi u skladu sa stavom (a) tačke1. člana 7; ili

(b) ako je svaka od njih opremljena efikasnim mehanizmom za neutralisanje, tj.mehanizmom za samoaktiviranje čija je svrha da je dezaktivira ili izazove njenosamouništenje kad se pretpostavlja da više neće služiti u vojne svrhe zbog kojihje postavljena, ili telekomunikacionim mehanizmom čiji je cilj da je dezaktivi-ra ili uništi kad mina više ne služi u vojne svrhe zbog kojih je postavljena.

2. O postavljanju ili izbacivanju sejanih mina koje bi mogle imati efekte na civilnostanovništvo biće prethodno dato efikasno obaveštenje, osim kad okolnosti to nedopuštaju.

394 O ZABRANI ILI OGRANIČAVANJU UPOTREBE MINA

ČLAN 6.Zabrana upotrebe određenih vrsta mina iznenađenja

1. Bez štete za pravila međunarodnog prava koja se primenjuju na oružane sukobe aodnose se na izdaju i perfidiju, zabranjeno je u svim okolnostima upotrebljavati:

(a) mine iznenađenja koje imaju izgled bezopasnih ručnih predmeta koji suizričito namenjeni i konstruisani tako da sadrže eksplozivno punjenje i da iza-zovu eksploziju ako ih neko lice pokrene ili mu se približi; ili

(b) mine iznenađenja koje su na bilo koji način spojene ili vezane za:(i) međunarodno priznate zaštitne ambleme, znakove ili oznake;(ii) bolesnike, ranjenike ili mrtve;(iii) mesta sahrane, spaljivanja ili grobove;(iv) sanitetske objekte, opremu, materijal ili prevozna sredstva;(v) dečje igračke ili druge ručne predmete ili proizvode posebno name-

njene za ishranu, zdravlje, higijenu, odevanje ili vaspitanje dece;(vi) hranu ili piće;(vii) kuhinjsko posuđe ili aparate za domaćinstvo, osim u vojnim usta-

novama, vojnim naseljima i vojnim skladištima;(viii) predmete koji su nesumnjivo verskog karaktera;(ix) kulturne spomenike, umetnička dela ili svetilišta koji su kulturno ili

duhovno nasleđe naroda;(x) životinje ili strvine;

2. Zabranjeno je u svim okolnostima upotrebljavati mine iznenađenja čija je namenada prouzrokuju nepotrebna razaranja ili suvišne patnje.

ČLAN 7.Registrovanje i objavljivanje podataka o mestima postavljanja

minskih polja, mina i mina iznenađenja1. Strane u sukobu će registrovati mesta gde se nalaze:

(a) sva prethodno planirana minska polja koja su one postavile;(b) sve zone u kojima su u velikom obimu upotrebile prethodno planirane mine

iznenađenja.2. Strane će nastojati da registruju mesta na kojima su postavljena sva druga minska

polja, mine i mine iznenađenja.3. Strane u sukobu će sačuvati sve podatke u vezi sa registrovanim mestima i dužne

su:(a) neposredno nakon prekida neprijateljstava:

(i) da preuzmu sve potrebne i odgovarajuće mere, uključujući korišćenjenavedenih podataka, kako bi zaštitile civile od efekata minskih polja,mina i mina iznenađenja; i

(ii) kad se na teritoriji protivničke strane ne nalaze snage ni jedne strane, darazmenjuju međusobno i dostavljaju generalnom sekretaru Organizacijeujedinjenih nacija sva obaveštenja kojima raspolažu u vezi sa mestimapostavljanja minskih polja, mina i mina iznenađenja koja se nalaze nateritoriji protivničke strane; ili

(iii) čim se snage strana u sukobu u potpunosti povuku sa teritorije pro-tivničke strane, da dostavljaju toj protivničkoj strani i generalnom sekre-


taru Organizacije ujedinjenih nacija sva obaveštenja kojima raspolažu uvezi sa mestima postavljanja minskih polja, mina i mina iznenađenja kojase nalaze na teritoriji te protivničke strane;

(b) kad snage ili misija Ujedinjenih nacija obavljaju svoje funkcije bilo u kojojzoni, da dostavljaju ovlašćenom organu navedenom u članu 8. obaveštenjakoja se traže na osnovu ovog člana;

(c) da učine sve što je moguće da sporazumno osiguraju objavljivanje podatakau vezi sa mestima postavljanja minskih polja, mina i mina iznenađenja,posebno u sporazumima o prestanku neprijateljstava.

ČLAN 8.Zaštita snaga i misija Ujedinjenih nacija od efekata minskih polja,

mina i mina iznenađenja1. Ako snage ili misije Ujedinjenih nacija obavljaju funkcije održavanja mira, posma-

tranja ili slične funkcije u bilo kojoj zoni, svaka od strana u sukobu, ako to zatražikomandant snaga ili šef misije Ujedinjenih nacija u toj zoni, dužna je, ako je umogućnosti:

(a) da ukloni ili onesposobi sve mine ili mine iznenađenja u toj zoni;(b) da preduzme mere koje mogu da budu potrebne za zaštitu snaga ili misije od

efekata minskih polja, mina i mina iznenađenja za vreme vršenja njenihzadataka;

(c) da stavi na raspolaganje komandantu snaga ili šefu misije Ujedinjenih nacijau toj zoni sve podatke kojima raspolaže u vezi sa mestom postavljanja min-skih polja, mina i mina iznenađenja koje se nalazi u toj zoni.

2. Ako neka misija Ujedinjenih nacija za utvrđivanje činjeničnog stanja obavlja svojefunkcije u nekoj zoni, dotična strana u sukobu je dužna da joj pruži zaštitu osimako, zbog obima misija, nije u mogućnosti da to učini na zadovoljavajući način. Utom slučaju ona treba da stavi na raspolaganje šefu misije podatke kojima raspolažeu vezi sa mestom postavljanja minskih polja, mina i mina iznenađenja koje senalaze u toj zoni.

ČLAN 9.Međunarodna saradnja u vezi sa uklanjanjem minskih polja, mina i mina

iznenađenjaNakon prestanka aktivnih neprijateljstava, strane će nastojati da zaključe sporazum

međusobno i, ako je potrebno, sa drugim državama i međunarodnim organizacijama, odostavljanju podataka i pružanju tehničke i materijalne pomoći uključujući, ako to okol-nosti dozvoljavaju, i organizovanje zajedničkih operacija-potrebnih za uklanjanje ili neu-tralisanje mina i mina iznenađenja postavljenih za vreme sukoba.


TEHNIČKI PRILOG UZ PROTOKOL O ZABRANI ILI OGRANIČAVANJUUPOTREBE MINA, MINA IZNENAĐENJA I DRUGIH SREDSTAVA (Protokol II)

Uputstva o registrovanjuAko se Protokolom predviđa obaveza registrovanja mesta gde su postavljena minska

polja, mine i mine iznenađenja, mora se voditi računa o uputstvima:1. U pogledu prethodno planiranih minskih polja i unapred planirane upotrebe mina

iznenađenja u velikom obimu:(a) treba izraditi karte, skice ili druge dokumente u kojima će se označiti prostor

minskog polja ili zona u kojoj su postavljene mine iznenađenja;(b) tačno odrediti mesto postavljanja minskog polja ili zone u kojoj su postavl-

jene mine iznenađenja prema koordinatama jedne određene tačke i procen-jene dimenzije zone u kojoj se nalaze mine i mine iznenađenja prema tojodređenoj tački.

2. U vezi sa ostalim postavljenim minskim poljima, minama i minama iznenađenja:ako je moguće registrovati odgovarajuće podatke navedene u tački 1. tako da semože odrediti lokacija zona u kojima se nalaze minska polja, mine i mine izne-nađenja.

397TEHNIČKI PRILOG

6.4. PROTOKOL O ZABRANAMA ILI OGRANIČENJIMA UPOTREBE MINA,

MINA IZNENAĐENJA I DRUGIH SREDSTAVA,

izmenjen i dopunjen 3. maja 1996 (Protokol II uz Konvenciju od 1980,

izmenjen i dopunjen 3. maja 1996)*

ČLAN 1 - Područje primene1. Ovaj protokol se odnosi na upotrebu na kopnu mina, mina iznenađenja i drugih

sredstava definisanih u nastavku teksta, uključujući mine za zaprečavanje prilazaplažama, prelaza na vodnim putevima ili rekama, ali se ne primenjuje na pro-tivbrodske mine koje se upotrebljavaju na moru ili unutrašnjim plovnim putevima.

2. Pored situacija na koje se odnosi član 1. ove konvencije, ovaj protokol se primenju-je na situacije navedene u članu 3. zajedničkom za sve Ženevske konvencije od 12.avgusta 1949. Ovaj protokol se ne primenjuje na situacije unutrašnjih nemira izategnutosti, kao što su pobune, izolovani i sporadični akti nasilja slične prirode,koji nisu oružani sukobi.

3. U slučaju oružanih sukoba koji nisu međunarodnog karaktera na teritoriji jedneod Visokih strana ugovornica, svaka strana u sukobu će biti obavezna da primenju-je zabrane ili ograničenja iz ovog protokola.

4. Ništa u ovom protokolu se ne može tumačiti kao osnov da se utiče na suverenitetdržave ili na odgovornost vlade da svim legitimnim sredstvima održi ili ponovouspostavi pravo i poredak u državi ili da brani državno jedinstvo i teritorijalniintegritet države.

5. Ništa u ovom protokolu se ne može tumačiti kao opravdanje za intervenciju, ne-posrednu ili posrednu, iz bilo kog razloga, u oružani sukob ili u unutrašnje ilispoljne poslove Visoke strane ugovornice na čijoj se teritoriji događa sukob.

6. Primena ovog protokola na strane u sukobu koje nisu Visoke strane ugovornicekoje su prihvatile ovaj protokol, neće menjati njihov pravni status ili pravni statussporne teritorije, bilo eksplicitno ili implicitno.

ČLAN 2 - DefinicijeU svrhe ovog protokola:1. Pod izrazom „mina“ podrazumeva se svaka municija postavljena ispod površine tla

ili na tlu, ili u blizini tla ili površine drugog područja, koja je namenjena da eksplo-dira zbog prisustva, blizine ili kontakta sa licem ili vozilom.

2. Pod izrazom „sejana mina“ podrazumeva se mina koja nije neposredno postavlje-na, nego je izbačena iz artiljerijskog oruđa, projektilom, raketom, minobacačem ilisličnim oružjem, ili je izbačena iz vazduhoplova. Mine koje su izbačene iz kopnenogsistema sa udaljenosti manje od 500 metara se ne smatraju „sejanim minama“, poduslovom da se koriste u skladu sa članom 5. i drugim relevantnim članovima ovogprotokola.

3. Pod izrazom „antipersonalna mina“ podrazumeva se mina koja je prvenstvenonamenjena da eksplodira usled prisustva, blizine ili kontakta sa licem i koja ones-posobljava, povređuje ili ubija jedno ili više lica.


* Ovaj tekst prevoda Protokola predložen je za ratifikaciju.

4. Pod izrazom „mina iznenađenja“ podrazumeva se svako sredstvo ili materijal kojije namenjen, konstruisan ili prilagođen da ubije ili rani i koji deluje neočekivano,kad neko lice pomeri ili pristupi naizgled bezopasnom predmetu ili kad učini naiz-gled bezopasnu radnju.

5. Pod izrazom „druga sredstva“ podrazumevaju se municija i sredstva postavljenaručno, uključujući improvizovana eksplozivna sredstva koja su namenjena da ubi-jaju, ranjavaju ili nanose štetu i koja se aktiviraju ručno, daljinskom kontrolom iliautomatski posle određenog vremena.

6. Pod izrazom „vojni cilj“, ako je reč o objektima, podrazumeva se svaki objekat kojipo svojoj prirodi, položaju, nameni ili upotrebi efektivno doprinosi vojnoj akciji ičije potpuno ili delimično uništenje, zauzimanje ili neutralizacija, u datim okolnos-tima, predstavlja određenu vojnu korist.

7. Pod izrazom „civilni objekti“ podrazumevaju se svi objekti koji nisu vojni ciljevikako su definisani u tački 6. ovog člana.

8. Pod izrazom „minsko polje“ podrazumeva se određeno područje na kome su posta-vljene mine, a „minirano područje“ je područje koje je opasno zbog prisustva mina.Pod izrazom „lažno minsko polje“ podrazumeva se područje na kome nema mina,koje simulira minsko polje. Pojam „minsko polje“ uključuje lažna minska polja.

9. Pod izrazom „registrovanje“ podrazumeva se materijalni, administrativni i tehnič-ki postupak usmeren na prikupljanje, radi unošenja u službena dokumenta, svihraspoloživih informacija koje omogućavaju da se odredi položaj minskih polja,miniranih područja, mina, mina iznenađenja i drugih sredstava.

10. Pod izrazom „mehanizam za samouništenje“ podrazumeva se ugrađeni ili spoljapridodati mehanizam koji funkcioniše automatski i koji osigurava uništavanjemunicije u koju je ugrađen ili uz koju je pridodat.

11. Pod izrazom „mehanizam za samoneutralisanje“ podrazumeva se ugrađeni mehanizamkoji automatski funkcioniše i koji čini nefunkcionalnom municiju u koju je ugrađen.

12. Pod izrazom „samodezaktiviranje“ podrazumeva se automatsko izazivanje nefun-kcionalnosti municije pomoću nepovratnog istrošenja nekog sastavnog dela, naprimer baterije, neophodnog za delovanje municije.

13. Pod izrazom „daljinska kontrola“ podrazumevaju se komande sa udaljenosti.14. Pod izrazom „sredstvo protiv rukovanja“ podrazumeva se sredstvo koje je namen-

jeno da zaštiti minu i koje je njen deo, ili je povezano, pridodato ili smešteno ispodmine i koje se aktivira pri pokušaju da se minom rukuje.

15. Izraz „transfer“ uključuje, pored fizičkog premeštanja mina unutar ili iz državneteritorije, transfer vlasništva i kontrole nad minama, ali ne uključuje transfer teri-torije na kojoj su položene mine.

ČLAN 3 - Opšta zabrana upotrebe mina, mina iznenađenja i drugih sredstava1. Ovaj član se primenjuje na:

(a) mine;(b) mine iznenađenja; i(c) druga sredstva.

2. Svaka Visoka strana ugovornica ili strana u sukobu je, u skladu sa odredbama ovogprotokola, odgovorna za sve mine, mine iznenađenja i druga sredstva koja je koris-


tila i obavezuje se da preduzme njihovo čišćenje, uklanjanje, uništavanje ili održa-vanje, kao što je određeno u članu 10. ovog protokola.

3. U svim okolnostima je zabranjena upotreba bilo koje mine, mine iznenađenja ilidrugih sredstava koji su konstruisani ili čija priroda je takva da izazivajuprekomerne povrede ili nepotrebna razaranja.

4. Sredstva na koja se primenjuje ovaj protokol će se striktno uskladiti sa standardimai ograničenjima navedenim u Tehničkom dodatku, u pogledu svake posebne vrste.

5. Zabranjena je upotreba mina, mina iznenađenja ili drugih sredstava koja koristemehanizam ili sredstvo posebno konstruisano da izazove eksploziju municije uprisustvu široko dostupnih detektora, zbog njihovog magnetnog ili drugog uticajabez fizičkog kontakta, u toku normalne upotrebe u operaciji otkrivanja.

6. Zabranjena je upotreba samodezaktivirajućih mina opremljenih sredstvom protivrukovanja na način na koji sredstvo protiv rukovanja ostaje funkcionalno posleprestanka funkcionalnosti mine.

7. Zabranjeno je, u svim okolnostima, usmeriti oružje na koje se primenjuje ovaj član,u napadu, odbrani ili u cilju represalija, protiv civilnog stanovništva kao takvog iliprotiv civila pojedinačno ili civilnih objekata.

8. Zabranjena je upotreba oružja na koje se primenjuje ovaj član bez razlikovanja cil-jeva. Upotreba bez razlikovanja ciljeva je svako postavljanje takvog oružja:

(a) na mesto koje nije vojni cilj ili nije upereno protiv vojnog cilja. U slučaju sum-nje da se objekat, koji je normalno namenjen za civilne svrhe, kao što je mestoza molitvu, kuća ili drugi stambeni objekat ili škola, koristi za efektivan dopri-nos vojnoj akciji, pretpostaviće se da se ne koristi na taj način; ili

(b) kojim se primenjuje metod ili način polaganja koji ne mogu biti usmereniprotiv konkretnog vojnog cilja; ili

(c) od koga se može očekivati da izazove slučajne gubitke života civila, povredecivila, oštećenje civilnih objekata ili kombinaciju takvih gubitaka i šteta, kojibi bili prekomerni u odnosu na očekivanu konkretnu i neposrednu vojnuprednost.

9. Nekoliko jasno odvojenih i različitih vojnih ciljeva smeštenih u gradu, naselju ilidrugom području koje sadrži sličnu koncentraciju civila ili civilnih objekata nemože se smatrati jedinstvenim vojnim ciljem.

10. Preduzeće se sve moguće mere za zaštitu civila od posledica oružja na koja se pri-menjuje ovaj član. Moguće mere su one koje su izvodljive i koje se stvarno mogupreduzeti, uzimajući u obzir sve okolnosti u datom trenutku, uključujući razlogehumanitarnog i vojnog karaktera. Te okolnosti uključuju, ali se ne ograničavaju na:

(a) kratkoročni i dugoročni uticaj mina na lokalno stanovništvo tokom trajanjaminskog polja;

(b) moguće mere za zaštitu civila (npr. ograđivanje, znakovi, upozorenje i nad-zor);

(c) raspoloživost i primenjivost alternativa; i(d) kratkoročnu i dugoročnu vojnu potrebu za minskim poljem.

11. Unapred će se dati efikasno upozorenje o svakom postavljanju mina, mina izne-nađenja ili drugih sredstava koja mogu da utiču na civilno stanovništvo, osim akoto ne dozvoljavaju okolnosti.


ČLAN 4 - Ograničenja upotrebe antipersonalnih minaZabranjena je upotreba antipersonalnih mina koje se ne mogu otkriti, kao što je nave-

deno u stavu 2. Tehničkog dodatka.

ČLAN 5 - Ograničenja upotrebe antipersonalnih mina koje nisu sejane mine1. Ovaj član se primenjuje na antipersonalne mine koje nisu sejane mine.2. Zabranjena je upotreba oružja na koje se primenjuje ovaj protokol koje nije u skladu

sa odredbama o samouništenju i samodezaktiviranju u Tehničkom dodatku, osim:(a) ako je takvo oružje postavljeno unutar ograničenog područja nad kojim vojno

osoblje vrši nadzor i koje je zaštićeno ogradom ili drugim sredstvom, da bi seefikasno obezbedilo odsustvo civila iz područja. Obeležavanje mora biti jasnoi trajnog karaktera i mora biti vidljivo barem za lice koje se sprema da uđe uograničeno područje; i

(b) ako je to oružje uklonjeno pre napuštanja teritorije, osim ako je oružje preda-to snagama druge države koja prihvata odgovornost za održavanje zaštitekoja se zahteva ovim članom i posle uklanjanja tog oružja.

3. Strana u sukobu je oslobođena obaveze daljeg postupanja u skladu sa odredbamatač. 2(a) i 2(b) ovog člana, samo ako takvo postupanje nije moguće zbog gubitkakontrole nad područjem usled neprijateljske vojne akcije, uključujući situacije ukojima direktna vojna akcija takvo postupanje čini nemogućim. Ako ta stranapovrati kontrolu nad područjem, nastaviće da postupa u skladu sa odredbama tač.2(a) i 2(b) ovog člana.

4. Ako strana u sukobu ostvari kontrolu nad područjem u kome je položeno oružje nakoje se odnosi ovaj protokol, te snage će, u najvećem mogućem obimu, održavati i,ako je neophodno, uspostaviti zaštitu koja se zahteva ovim članom dok se takvooružje ne ukloni.

5. Preduzeće se sve moguće mere da se spreči neovlašćeno uklanjanje, oštećivanje,uništavanje ili prikrivanje bilo kog sredstva, sistema ili materijala koji se koristi zaobeležavanje ograničenog područja.

6. Oružje na koja se primenjuje ovaj protokol koje izbacuje fragmente u horizontal-nom luku manjem od 90 stepeni i koje se postavlja na tlo ili iznad njega, može dase koriste bez mera predviđenih u tački 2(a) ovog člana najduže 72 časa, u sledećimsituacijama:

(a) ako je postavljeno u neposrednoj blizini vojne jedinice koja ga postavlja; i(b) ako je područje pod nadzorom vojnog osoblja da bi se osiguralo delotvorno

odsustvo civila.

ČLAN 6 - Ograničenja upotrebe sejanih mina1. Zabranjena je upotreba sejanih mina, osim ako su one registrovane u skladu sa

tačkom 1(a) Tehničkog dodatka.2. Zabranjena je upotreba sejanih antipersonalnih mina koje nisu u skladu sa odred-

bama o samouništenju i samodezaktiviranju u Tehničkom dodatku.3. Zabranjena je upotreba sejanih mina koje nisu antipersonalne mine, osim ako su

one, u mogućem obimu, opremljene efikasnim mehanizmima za samouništenje ilisamoneutralizaciju i ako imaju dodatno dezaktivirajuće sredstvo, koje je konstru-


isano tako da mina više ne može da funkcioniše kao mina, kad mina više ne služiza vojnu svrhu zbog koje je položena.

4. Unapred će se dati efikasno upozorenje o svakoj upotrebi sejanih mina koja možeda ugrozi civilno stanovništvo, osim ako to ne dozvoljavaju okolnosti.

ČLAN 7 - Zabrana upotrebe mina iznenađenja i drugih sredstava1. Ne utičući na pravila međunarodnog prava primenjivog u oružanom sukobu, koja

se odnose na perfidiju, zabranjena je, u svim okolnostima, upotreba mina izne-nađenja i drugih sredstava, koja su na bilo koji način pridodata ili povezana sa:

(a) međunarodno priznatim amblemima, znacima ili signalima zaštite;(b) ranjenim, bolesnim ili mrtvim licima;(c) mestima za sahranjivanje, kremiranje ili grobovima;(d) sanitetskim objektima, sanitetskom opremom, sanitetskim materijalom ili

sanitetskim transportom;(e) dečjim igračkama ili drugim pokretnim objektima ili proizvodima posebno

namenjenim za ishranu, zdravlje, higijenu, odevanje ili obrazovanje dece;(f) hranom ili pićem;(g) kuhinjskim posuđem ili aparatima, osim u vojnim ustanovama, na vojnim

položajima ili skladištima vojnih zaliha;(h) objektima koji su jasno verske prirode;(i) istorijskim spomenicima, umetničkim delima ili mestima za molitvu, koji su

kulturno ili duhovno nasleđe naroda; ili(j) životinjama ili njihovim leševima.

2. Zabranjena je upotreba mina iznenađenja ili drugih sredstava u obliku naizgledbezazlenih pokretnih objekata koji su posebno oblikovani i konstruisani da sadržeeksplozivni materijal.

3. Ne utičući na odredbe člana 3, zabranjena je upotreba oružja na koje se odnosi ovajprotokol u bilo kom gradu, naselju, selu ili drugom području u kome se nalazi slič-na koncentracija civila, u kome nema borbi kopnenih snaga ili se ne predviđa dazapočnu, osim:

(a) ako su postavljene na vojni cilj ili u njegovoj neposrednoj blizini; ili(b) ako su preduzete mere da se efikasno zaštite civili od njihovih posledica, na

primer, postavljanjem straže, izdavanjem upozorenja ili obezbeđivanjem ograda.

ČLAN 8 - Transferi1. Da bi podržala ciljeve ovog protokola, svaka Visoka strana ugovornica se obavezuje:

(a) da ne vrši transfer bilo koje od mina čija je upotreba zabranjena ovim pro-tokolom;

(b) da ne vrši transfer bilo koje mine bilo kom primaocu koji nije država ilidržavna agencija ovlašćena da prihvata takav transfer;

(c) da se uzdrži od transfera bilo koje mine čija je upotreba ograničena ovim pro-tokolom. Posebno, svaka Visoka strana ugovornica se obavezuje da ne vršitransfer bilo kojih antipersonalnih mina državama koje nisu obavezane ovimprotokolom, osim ako se primalac obaveže da primenjuje ovaj protokol; i

(d) da osigura da se svaki transfer u saglasnosti sa ovim protokolom vrši uz punopridržavanje, i države koja vrši transfer, i države primaoca, relevantnih odre-daba ovog protokola i primenjivih normi međunarodnog humanitarnog prava.


2. U slučaju da Visoka strana ugovornica objavi da će odložiti postupanje u skladu saposebnim odredbama o upotrebi određenih mina, kao što je predviđeno uTehničkom dodatku, tačka 1(a) ovog člana će se primenjivati na takve mine.

3. Sve Visoke strane ugovornice, do stupanja na snagu ovog protokola, uzdržaće se odbilo koje akcije koja ne bi bila u saglasnosti sa tačkom 1(a) ovog člana.

ČLAN 9 - Registrovanje i korišćenje informacija o minskim poljima, miniranimpodručjima, minama iznenađenja i drugim sredstvima

1. Sve informacije koje se odnose na minska polja, minirana područja, mine, mineiznenađenja i druga sredstva će se registrovati u skladu sa odredbama Tehničkogdodatka.

2. Sve takve registrovane podatke će čuvati strane u sukobu, koje će, bez odlaganja, poprestanku aktivnih neprijateljstava, preduzeti sve neophodne i odgovarajuće mere,uključujući korišćenje tih informacija, da zaštite civile od posledica minskih polja,miniranih područja, mina, mina iznenađenja i drugih sredstava u područjima podnjihovom kontrolom.

U isto vreme, one će, takođe, staviti na raspolaganje drugoj strani ili stranama u sukobui Generalnom sekretaru Ujedinjenih nacija, sve takve informacije koje poseduju u pogleduminskih polja, miniranih područja, mina, mina iznenađenja i drugih sredstava, koje supostavile u područjima koja više nisu pod njihovom kontrolom; međutim, po principu re-ciprociteta, gde su snage strane u sukobu na teritoriji neprijateljske strane, bilo koja odstrana može zadržati takve informacije od Generalnog sekretara i druge strane, u obimu ukome interesi bezbednosti zahtevaju takvo zadržavanje, sve dok ni jedna od strana ne budena teritoriji druge strane. U poslednjem slučaju, zadržane informacije će biti objavljene čimto interesi bezbednosti dozvole. Kad god je moguće, strane u sukobu će tražiti, uzajamnimsporazumom, da se obezbedi objavljivanje takvih informacija što je pre moguće, na načinkoji je u saglasnosti sa bezbednosnim interesima svih strana.

3. Ovaj član ne utiče na primenu odredaba čl. 10. i 12. ovog protokola.

ČLAN 10 - Uklanjanje minskih polja, miniranih područja, mina,mina iznenađenja i drugih sredstava i međunarodna saradnja

1. Bez odlaganja, po prestanku aktivnih neprijateljstava, sva minska polja, miniranapodručja, mine, mine iznenađenja i druga sredstva će se očistiti, ukloniti, uništiti iliodržavati u skladu sa članom 3. i tačkom 2. člana 5. ovog protokola.

2. Visoke strane ugovornice i strane u sukobu snose odgovornost u pogledu minskihpolja, miniranih područja, mina, mina iznenađenja i drugih sredstava u područji-ma pod svojom kontrolom.

3. U pogledu minskih polja, miniranih područja, mina, mina iznenađenja i drugihsredstava koja je postavila na područjima na kojima više ne vrši kontrolu, ta stranaće obezbediti strani koja kontroliše to područje prema tački 2. ovog člana, u obimukoji ta strana dozvoli, tehničku i materijalnu pomoć neophodnu za izvršavanjetakve odgovornosti.

4. Kad god je to neophodno, strane će nastojati da postignu sporazum, kako među-sobno, tako i sa drugim državama i međunarodnim organizacijama, o obezbeđi-vanju tehničke i materijalne pomoći, uključujući, u odgovarajućim okolnostima,preduzimanje zajedničkih operacija neophodnih za ispunjavanje takvih odgovor-nosti.


ČLAN 11 - Tehnološka saradnja i pomoć1. Svaka Visoka strana ugovornica se obavezuje da olakšava i imaće pravo da učestvu-

je u najvećem mogućem obimu u razmeni opreme, materijala i naučnih itehnoloških informacija koje se odnose na primenu ovog protokola i sredstava začišćenje mina. Posebno, Visoka strana ugovornica neće nametati prekomernaograničenja u obezbeđivanju opreme za čišćenje mina i relevantnih tehnološkihinformacija za humanitarne svrhe.

2. Svaka Visoka strana ugovornica se obavezuje da obezbedi informacije za bazupodataka o čišćenju mina, ustanovljenu u sistemu Ujedinjenih nacija, posebnoinformacije o različitim načinima i tehnologijama čišćenja mina i spiskove eksper-ata, ekspertskih agencija i lica za kontakt u pogledu čišćenja mina na nacionalnomnivou.

3. Svaka Visoka strana ugovornica, koja je u položaju da to učini, obezbediće pomoćza čišćenje mina kroz sistem Ujedinjenih nacija, drugih međunarodnih tela ili nabilateralnoj osnovi, ili doprinos Dobrovoljnom fondu poverilaca Ujedinjenih naci-ja za pomoć u čišćenju mina.

4. Zahtevi za pomoć Visokih strana ugovornica, potkrepljeni relevantnim informaci-jama, mogu se podneti Ujedinjenim nacijama, drugim odgovarajućim telima idrugim državama. Ovi zahtevi se mogu podneti Generalnom sekretaru Ujedinjenihnacija, koji će ih proslediti svim Visokim stranama ugovornicama i relevantnimmeđunarodnim organizacijama.

5. U slučaju zahteva Ujedinjenim nacijama, Generalni sekretar Ujedinjenih nacija, uokviru sredstava kojima raspolaže Generalni sekretar Ujedinjenih nacija, preduzi-ma odgovarajuće korake za procenu situacije i, u saradnji sa Visokom stranomugovornicom koja je podnela zahtev, određuje odgovarajuće pružanje pomoći učišćenju mina ili primeni ovog protokola. Generalni sekretar, takođe, može daizvesti Visoke strane ugovornice o svakoj takvoj pomoći, kao i o obimu i vrstipomoći koja se zahteva.

6. Ne utičući na njihove ustavne i druge pravne odredbe, Visoke strane ugovornice seobavezuju da sarađuju i razmenjuju tehnologiju da olakšaju sprovođenje relevant-nih zabrana i ograničenja utvrđenih u ovom protokolu.

7. Svaka Visoka strana ugovornica ima pravo da traži i dobije tehničku pomoć, kad jeto prikladno, od drugih Visokih strana ugovornica, posebno u relevantnojtehnologiji, koja nije tehnologija naoružanja, koliko je neophodno i moguće, da bise smanjio svaki period odlaganja za koji postoji odredba u Tehničkom dodatku.

ČLAN 12 - Zaštita od dejstva minskih polja, miniranih područja,mina iznenađenja i drugih sredstava

1. Primena(a) Sa izuzetkom snaga i misija navedenih u tački 2(a)(i) ovog člana, ovaj član se

primenjuje samo na misije koje obavljaju dužnost na području uz saglasnostVisoke strane ugovornice na čijoj se teritoriji dužnosti obavljaju.

(b) Primena odredaba ovog člana na strane u sukobu koje nisu Visoke straneugovornice neće menjati njihov pravni status ili pravni status sporne teritori-je, bilo eksplicitno ili implicitno.


(c) Odredbe ovog člana ne utiču na primenu postojećeg međunarodnog human-itarnog prava ili drugih primenjivih međunarodnih instrumenata, ili odlukaSaveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, koji obezbeđuju viši stepen zaštiteosoblja koje deluje u skladu sa ovim članom.

2. Snage za održavanje mira i određene druge snage i misije(a) Ovaj stav se primenjuje na:

(i) sve snage ili misije Ujedinjenih nacija koje izvršavaju zadatke održavanjamira, posmatranja ili slične zadatke u skladu sa Poveljom Ujedinjenihnacija;

(ii) svaku misiju ustanovljenu po Glavi VII Povelje Ujedinjenih nacija i izvrša-vanje njenih zadataka u području sukoba.

(b) svaka Visoka strana ugovornica ili strana u sukobu će, ako to zahteva šefsnaga ili misije na koju se primenjuje stav:(i) onoliko koliko je u stanju, preduzeti takve mere koje su neophodne da

zaštiti snage ili misiju od dejstva mina, mina iznenađenja i drugih sred-stava u bilo kom području pod njenom kontrolom;

(ii) ako je potrebno da se efikasno zaštiti takvo osoblje, ukloniti ili učinitineškodljivim, onoliko koliko je moguće, sve mine, mine iznenađenja idruga sredstva u tom području; i

(iii) informisati šefa snaga ili misije o položaju svih poznatih minskih polja,miniranih područja, mina, mina iznenađenja i drugih sredstava upodručju u kome snage ili misija izvršava svoje zadatke i, onoliko kolikoje moguće, staviti na raspolaganje šefu snaga ili misije sve informacije kojeposeduje, koje se odnose na takva minska polja, minirana područja, mine,mine iznenađenja i druga sredstva.

3. Humanitarne misije i misije za utvrđivanje činjenica sistema Ujedinjenih nacija(a) Ovaj stav se primenjuje na svaku humanitarnu misiju i misiju za utvrđivanje

činjenica u sistemu Ujedinjenih nacija.(b) Svaka Visoka strana ugovornica ili strana u sukobu će, ako to zahteva šef mis-

ije na koju se odnosi ovaj stav:(i) obezbediti osoblju misije zaštitu predviđenu u tački 2(b)(i) ovog člana; i(ii) ako je neophodan pristup ili prolaz kroz mesto pod njenom kontrolom za

izvršenje zadataka misije i da bi se misiji obezbedio siguran prolaz u ilikroz to mesto:(aa) osim ako to sprečavaju tekuća neprijateljstva, informisati šefa misije

o bezbednom putu u to mesto, ako raspolaže tim informacijama; ili(bb) ako nisu obezbeđene informacije o bezbednom putu, u skladu sa

podtačkom (aa), u meri u kojoj je neophodno i moguće, očistiti stazukroz minska polja.

4. Misije Međunarodnog komiteta Crvenog krsta(a) Ovaj stav se primenjuje na svaku misiju Međunarodnog komiteta Crvenog

krsta koja izvršava zadatke uz saglasnost države ili država domaćina, kao štoje predviđeno Ženevskim konvencijama od 12. avgusta 1949. i, kad su pri-menjivi, Dopunskim protokolima.

(b) Svaka Visoka strana ugovornica ili strana u sukobu će, ako to zahteva šef mis-ije na koju se primenjuje ovaj stav:


(i) obezbediti osoblju misije zaštitu predviđenu u podtački 2(b)(i) ovog člana:(ii) preduzeti mere predviđene u podtački 3(b)(ii) ovog člana.

5. Druge humanitarne misije i misije za utvrđivanje činjenica(a) Dok se gornji st. 2, 3. i 4. ne primenjuju na njih, ovaj stav se primenjuje na

sledeće misije, kad one izvršavaju zadatke u području sukoba ili pomažužrtvama sukoba:(i) svaku humanitarnu misiju nacionalnog društva Crvenog krsta ili Crvenog

polumeseca ili njihovu Međunarodnu federaciju;(ii) svaku misiju nepristrasne humanitarne organizacije, uključujući svaku

misiju za humanitarno razminiranje; i(iii) svaku misiju za utvrđivanje činjenica, ustanovljenu prema odredbama

Ženevskih konvencija od 12. avgusta 1949. i, kad su primenjivi, njihovihDopunskih protokola;

(b) Svaka Visoka strana ugovornica i strana u sukobu će, ako to zahteva šef mis-ije na koju se primenjuje ovaj stav, onoliko koliko je moguće:(i) obezbediti osoblju misije zaštitu predviđenu u podtački 2(b)(i) ovog člana,

i(ii) preduzeti mere utvrđene u podtački 3(b)(ii) ovog člana.

6. PoverljivostSa svim informacijama koje su obezbeđene u poverenju, prema ovom članu, primalac

će postupati strogo poverljivo i one neće biti saopštavane van snaga ili misija koje su upitanju, bez izričitog ovlašćenja davaoca informacija.

7. Poštovanje zakona i pravilnikaNe utičući na takve privilegije i imunitete koje oni mogu da uživaju ili na zahteve nji-

hovih dužnosti, osoblje koje učestvuje u snagama i misijama, na koje se odnosi ovaj članće:

(a) poštovati zakone i pravilnike države domaćina; i(b) uzdržati se od svake akcije ili aktivnosti koja nije kompatibilna sa nepris-

trasnom i međunarodnom prirodom njihovih dužnosti.

ČLAN 13 - Konsultacije Visokih strana ugovornica1. Visoke strane ugovornice se obavezuju da se konsultuju i sarađuju jedna s drugom

o svim pitanjima koja se odnose na primenu ovog protokola. U tom cilju, konfer-encija Visokih strana ugovornica se održava godišnje.

2. Učestvovanje na godišnjim konferencijama se uređuje njihovim usvojenimPoslovnikom.

3. Rad konferencije uključuje:(a) preispitivanje primene i statusa ovog protokola;(b) razmatranje pitanja koja proizlaze iz izveštaja Visokih stranih ugovornica,

saglasno stavu 4. ovog člana;(c) priprema za revizione konferencije; i (d) razmatranje razvoja tehnologija za zaštitu civila od nediskriminišućih posle-

dica mina.4. Visoke strane ugovornice dostavljaju godišnje izveštaje depozitaru, koji ih prosle-

đuje svim Visokim stranama ugovornicama pre konferencije, o bilo kom odsledećih pitanja:


(a) difuziji informacija o ovom protokolu njihovim oružanim snagama i civilnomstanovništvu;

(b) čišćenju mina i programima rehabilitacije;(c) koracima koji su preduzeti za zadovoljavanje tehničkih zahteva ovog pro-

tokola i bilo kojim drugim informacijama koje se odnose na to;(d) zakonodavstvu koje se odnosi na ovaj protokol;(e) merama preduzetim na međunarodnoj razmeni tehničkih informacija, među-

narodnoj saradnji na čišćenju mina i tehničkoj saradnji i pomoći; i(f) drugim relevantnim pitanjima.

5. Troškove konferencije Visokih strana ugovornica pokrivaju Visoke strane ugovor-nice i države koje nisu članice, a učestvuju u radu konferencije, saglasno skaliUjedinjenih nacija o određivanju doprinosa, prilagođenoj na odgovarajući način.

ČLAN 14 - Usklađivanje sa ovim protokolom1. Svaka Visoka strana ugovornica će preduzeti odgovarajuće korake, uključujući

zakonodavne i druge mere, da spreči i suzbije povrede ovog protokola od strane licaili na teritoriji pod njenom jurisdikcijom ili kontrolom.

2. Mere predviđene u stavu 1. ovog člana uključuju odgovarajuće mere da bi seobezbedila primena sankcija protiv lica koja, u odnosu na oružani sukob i suprot-no odredbama ovog protokola, namerno ubiju ili nanesu ozbiljne povrede civilimai dovođenje takvih lica pred sud.

3. Svaka Visoka strana ugovornica će, takođe, zahtevati da njene oružane snage objaverelevantna vojna uputstva i operativne procedure i da osoblju oružanih snaga pružeobuku srazmernu njihovim dužnostima i odgovornostima da se pridržavaju odred-aba ovog protokola.

4. Visoke strane ugovornice se obavezuju da konsultuju jedna drugu i da sarađujujedna sa drugom bilateralno, preko generalnog sekretara Ujedinjenih nacija ili krozdruge odgovarajuće međunarodne procedure, da bi rešile svaki problem koji možeda se pojavi u pogledu tumačenja i primene odredaba ovog protokola.

TEHNIČKI DODATAK

1. Vođenje evidencije(a) Vođenje evidencije o položaju mina koje nisu sejane mine, minskim poljima,

miniranim područjima, minama iznenađenja i drugim sredstvima će se vrši-ti u skladu sa sledećim odredbama:(i) položaj minskih polja, miniranih područja i područja sa minama izne-

nađenja i drugim sredstvima će biti naveden tačnim odnosom koordina-ta sa najmanje dve referentne tačke i procenjenim dimenzijama područjakoje sadrži ova oružja u odnosu na te referentne tačke;

(ii) mape, dijagrami ili drugi zapisnici biće izrađeni na takav način da ukazu-ju na lokaciju minskih polja, miniranih područja, mina iznenađenja idrugih sredstava u odnosu na referentne tačke, a ti zapisnici će, takođe,ukazivati na njihove prečnike i obim;

(iii) za svrhe otkrivanja i čišćenja mina, mina iznenađenja i drugih sredstava,mape, dijagrami ili drugi zapisnici će sadržavati konkretne informacije o

407TEHNIČKI DODATAK

vrsti, broju, načinu postavljanja, vrsti upaljača i veku trajanja, datumu ivremenu postavljanja, sredstvima protiv rukovanja (ako postoje) i drugerelevantne informacije o svim ovim postavljenim oružjima. Kad god jemoguće, zapisnik o minskom polju će pokazati tačan položaj svake mine,osim minskih polja u redu, kad je dovoljan položaj reda. Precizan položaji operativni mehanizmi svake mine iznenađenja koja je postavljena bićeposebno zabeleženi.

(b) Procenjeni položaj i područje sejanih mina će biti navedeni koordinatamareferentnih tačaka (obično ugaonih tačaka) i biće ustanovljen i obeležen naterenu prvom prilikom. Ukupni broj i vrste postavljenih mina, datum i vremepolaganja i vremenski period za samouništenje takođe treba da buduzabeleženi.

(c) Kopije zapisnika će se čuvati na nivou komandovanja koji je dovoljan dagarantuje njihovu sigurnost, onoliko koliko je moguće.

(d) Upotreba mina proizvedenih posle stupanja na snagu ovog protokola jezabranjena, ako nisu obeležene na engleskom ili svom nacionalnom jeziku ilijezicima, sa sledećim informacijama:

(i) ime države porekla;(ii) mesec i godina proizvodnje; i(iii) serijski ili skladišni broj.

Obeležavanje treba da bude vidljivo, čitljivo, trajno i otporno na uticaje okoline, ono-liko koliko je to moguće.

2. Specifikacija o mogućnosti otkrivanja(a) U pogledu antipersonalnih mina proizvedenih posle 1. januara 1997, takve

mine će sadržati u svojoj konstrukciji materijal ili sredstvo koje omogućavada se mine otkriju široko dostupnom tehničkom opremom za otkrivanjemina i obezbeđuje povratni signal koji je ekvivalentan signalu 8 grama ili višegvožđa u pojedinačnoj koherentnoj masi.

(b) U pogledu antipersonalnih mina proizvedenih pre 1. januara 1997, takvemine će ili sadržati u svojoj konstrukciji, ili će im pre postavljanja biti prido-dat, na način da se ne može lako ukloniti, materijal ili sredstvo kojeomogućava da se mina otkrije, široko dostupnom tehničkom opremom zaotkrivanje mina koji obezbeđuje povratni signal koji je ekvivalentan signalu8 grama ili više gvožđa u pojedinačnoj koherentnoj masi.

(c) U slučaju da Visoka strana ugovornica utvrdi da ne može odmah da postupiu skladu sa podtačkom (b), može da objavi, u vreme notifikacije svoje saglas-nosti da se obaveže ovim protokolom, da će odložiti postupanje u skladu sapodtačkom (b) za period koji nije duži od devet godina od stupanja na snaguovog protokola. U međuvremenu će, u mogućem obimu, smanjiti na mini-mum upotrebu mina koje nisu tako usklađene.

3. Specifikacije o samouništenju i samodezaktiviranjua) Sve sejane antipersonalne mine biće tako dizajnirane i konstruisane da ne više

od 10% mehanizama za samouništenje zataji u roku od 30 dana nakon pola-ganja, a svaka mina će imati dodatnu napravu za samodezaktiviranje, tako

408 TEHNIČKI DODATAK

dizajniranu i konstruisanu da, u kombinaciji sa mehanizmom zasamouništenje, ne više od jedne u hiljadu aktiviranih mina funkcioniše kaomina 120 dana nakon polaganja.

b) Sve antipersonalne mine koje nisu sejane mine, korišćene izvan obeleženihpodručja, kako je definisano u članu 5 ovog protokola, biće usklađene sazahtevima za samouništenje i samodezaktiviranje navedenim u podtački (a).

c) U slučaju da Visoka strana ugovornica utvrdi da ne može odmah da postupiu skladu sa podtačkom (a) i/ili (b), može da objavi, u vreme notifikacije svojesaglasnosti da se obaveže ovim protokolom, da će, u pogledu mina proizve-denih pre stupanja na snagu ovog protokola, odložiti postupanje u skladu sapodtačkom (a) i/ili (b) za period koji nije duži od devet godina od stupanja nasnagu ovog protokola.

Tokom ovog perioda odlaganja, Visoka strana ugovornica će:(i) preduzeti mere da smanji, u mogućem obimu, upotrebu antipersonalnih

mina koje nisu tako usklađene, i(ii) u pogledu sejanih antipersonalnih mina, uskladiti ih sa zahtevima za sa-

mouništenje ili zahtevima za samodezaktiviranje i, u pogledu drugihantipersonalnih mina, uskladiti ih najmanje sa zahtevima za samodezak-tiviranje.

4. Međunarodni znaci za minska polja i minirana područjaZnaci slični priloženom primeru i kako su napred navedeni će se koristiti za

obeležavanje minskih polja i miniranih područja, da bi se osigurala njihova vidljivost i pre-poznatljivost za civilno stanovništvo:

(a) veličina i oblik: trougao ili kvadrat, ne manji od 28 cm (11 inča) sa 20 cm (7,9inča) za trougao, i 15 cm (6 inča) za svaku stranicu kvadrata;

(b) boja: crvena ili narandžasta sa žutim reflektujućim ivicama;(c) simbol: simbol ilustrovan u prilogu ili alternativa lako prepoznatljiva u

području u kome se znak ističe, kao identifikacija opasnog područja;(d) jezik: znak treba da sadrži reč „mine“ na jednom od šest službenih jezika

Konvencije (arapskom, kineskom, engleskom, francuskom, ruskom ili špan-skom) i jeziku ili jezicima koji preovlađuju u tom području;

(e) razmak: znakovi treba da budu postavljeni oko minskog polja ili miniranogpodručja na takvoj razdaljini koja na bilo kojoj tački obezbeđuje njihovuvidljivost za civilno stanovništvo koje prilazi području.


6.5. PROTOKOL O ZABRANI ILI OGRANIČAVANJU UPOTREBE ZAPALJIVOG ORUŽJA (Protokol III)

ČLAN 1.Definicije

U svrhe ovog protokola:1. Pod „zapaljivim oružjem“ podrazumeva se svako oružje ili municija čija je osnov-

na namena paljenje predmeta ili nanošenje opekotina licima delovanjem plamena,toplote ili kombinacijom plamena i toplote koju oslobađa hemijska reakcija sup-stance izbačene na cilj.

(a) Zapaljivo oružje može biti u obliku, na primer: bacača plamena, fugasa, gra-nata, raketa, ručnih granata, mina, bombi i drugih sredstava koja sadržezapaljive supstance.

(b) Zapaljivo oružje ne obuhvata:(i) municiju koja može imati slučajne zapaljive efekte, na primer: svetleća,

obeležavajuća, dimna municija ili sistemi signalizacije;(ii) municiju koja je zamišljena da kombinuje probojne, udarne ili rasprskava-

juće efekte sa zapaljivim efektom, na primer: probojni projektili, rasprs-kavajuće granate, eksplozivne bombe i slična municija sa kombinovanimefektima kod koje zapaljivi efekat nema izričitu svrhu da nanese opeko-tine licima, već treba da bude iskorišćena protiv vojnih ciljeva, na primer:oklopnih vozila, vazduhoplova i instalacija ili sredstava pozadinske službe.

2. Pod „koncentracijom civila“ podrazumeva se koncentracija civilnih lica, trajna iliprivremena, kakva postoji u naseljenim delovima grada i u naseljenim manjimgradovima ili selima ili u logorima i kolonama izbeglica ili evakuisanih lica ili gru-pama nomada.

3. Pod „vojnim ciljem“ podrazumeva se, ako je reč o objektima, svaki objekat koji posvom karakteru, položaju, nameni ili korišćenju efektivno doprinosi vojnoj akciji ičije potpuno ili delimično uništenje, zauzimanje ili neutralisanje znače u datimokolnostima određenu vojnu korist.

4. Pod „civilnim objektima“podrazumevaju se svi objekti koji nisu vojni u smislu tačke 3.5. Pod „mogućim merama opreza“ podrazumevaju se mere opreza koje se mogu pre-

duzeti ili koje je praktično moguće preduzeti uzimajući u obzir sve trenutne uslove,uključujući razloge humanitarnog i vojnog karaktera.

ČLAN 2.Zaštita civila i civilnih objekata

1. Zabranjeno je bez obzira na okolnosti kao cilj napada zapaljivim oružjem uzimaticivilno stanovništvo uopšte, pojedinačne ili civilne objekte.

2. Zabranjeno je bez obzira na okolnosti kao cilj napada zapaljivim oružjem izbače-nim iz vazduhoplova uzimati vojni objekat koji se nalazi unutar koncentracije civi-la.

3. Takođe je zabranjeno kao cilj napada drugim zapaljivim oružjem, koje nije izba-čeno iz vazduhoplova, uzimati vojni cilj koji se nalazi unutar koncentracije civila,

410 O ZABRANI ILI OGRANIČAVANJU UPOTREBE ZAPALJIVOG ORUŽJA

osim kad je takav vojni cilj znatno udaljen od koncentracije civila i kad su pre-duzete sve moguće mere opreza da bi se zapaljivi efekti ograničili na vojne ciljeve ida bi se izbegli, a u svakom slučaju sveli na najmanju meru slučajni gubici životacivilnog stanovništva, ranjavanje civila i nanošenje štete civilnim objektima.

4. Zabranjeno je napadati šume i druge zelene površine zapaljivim oružjem, osim akose ti prirodni elementi ne koriste za zaklon, prikrivanje ili maskiranje boraca ilidrugih vojnih ciljeva ili ako oni sami nisu vojni ciljevi.

411O ZABRANI ILI OGRANIČAVANJU UPOTREBE ZAPALJIVOG ORUŽJA

6.6. PROTOKOL O LASERSKOM ORUŽJU ZA OSLEPLJIVANJE (PROTOKOL IV)

ČLAN 1.Zabranjena je primena laserskog oružja posebno namenjenog, sa njegovom jedinom

borbenom funkcijom ili sa jednom od njegovih borbenih funkcija, da izaziva oslepljivanjenezaštićenog čula vida, kao što je golo oko ili oko sa sredstvima za korekciju očnog vida.Visoke strane ugovornice neće vršiti transfer takvog oružja bilo kojoj državi ili entitetu kojinije država.

ČLAN 2.U primeni laserskog sistema Visoke strane ugovornice preduzeće sve moguće mere pre-

dostrožnosti da bi se izbegli incidenti stalnog oslepljivanja nezaštićenog čula vida. Takvemere predostrožnosti uključuju obuku njihovih oružanih snaga i druge praktične mere.

ČLAN 3.Oslepljivanje kao posledica incidenta ili neželjena posledica legitimne vojne primene

laserskih sistema, uključujući laserske sisteme korišćene protiv optičke opreme nijepokriveno zabranom iz ovog protokola.

ČLAN 4.Za svrhu ovog protokola „stalno oslepljivanje“ znači nepovratni i nepopravljivi gubitak

čula vida ili njegovo ozbiljno oštećenje bez izgleda da se popravi. Ozbiljno oštećenje odgo-vara smanjenju oštrine čula vida na manje od 20/200 snelena, mereno uz korišćenje obaoka.

412 O LASERSKOM ORUŽJU ZA OSLEPLJIVANJE

6.7. PROTOKOL O EKSPLOZIVNIM OSTACIMA RATA, OD 28. NOVEMBRA 2003.(PROTOKOL V)*


uviđajući ozbiljne postkonfliktne humanitarne probleme izazvane eksplozivnimostacima rata,

svesne potrebe da se zaključi Protokol o opštim merama kojima bi se popravila situaci-ja, da bi se na najmanju meru svele opasnosti i posledice koje izazivaju eksplozivni ostacirata,

i želeći da upute na opšte preventivne mere, kroz dobre prakse za dobrovoljnu primenunavedene u Tehničkom dodatku, za unapređenje pouzdanosti municije i na taj način mak-simalno smanjenje pojavljivanja eksplozivnih ostataka rata,

sporazumele su se o sledećem:

ČLAN 1.Opšte odredbe i domen primene

1. U skladu sa Poveljom Ujedinjenih nacija i pravilima međunarodnog prava oruža-nih sukoba koje je na njih primenjivo, Visoke strane ugovornice su saglasne da sepridržavaju obaveza iz ovog protokola, pojedinačno i u saradnji sa drugim Visokimstranama ugovornicama, kako bi se na najmanju meru svele opasnosti i poslediceeksplozivnih ostataka rata u postkonfliktnim situacijama.

2. Ovaj protokol se primenjuje na eksplozivne ostatke rata na kopnenoj teritoriji,uključujući unutrašnje vode Visokih strana ugovornica.

3. Ovaj protokol se primenjuje na situacije koje nastaju kao rezultat sukoba navedenihu članu 1. st. 1. do 6. Konvencije, kako je izmenjen i dopunjen 21. decembra 2001.

4. Čl. 3, 4, 5. i 8. ovog protokola se primenjuju na eksplozivne ostatke rata koji nisupostojeći eksplozivni ostaci rata definisani u članu 2. stav 5. ovog protokola.

ČLAN 2.Definicije

Za svrhe ovog protokola:1. Pod izrazom eksplozivna sredstva podrazumeva se klasična municija koja sadrži

eksplozive, osim mina, mina iznenađenja i drugih sredstava, koja su definisana u IIProtokolu uz ovu konvenciju, izmenjenom i dopunjenom 3. maja 1996.

2. Pod izrazom neeksplodirana sredstva podrazumevaju se eksplozivna sredstva kojasu pripremljena za dejstvo pomoću detonatora ili upaljača, naoružana ili na druginačin pripremljena za upotrebu i upotrebljena u oružanom sukobu. Ona su moglabiti ispaljena, izbačena ili lansirana i trebalo je da eksplodiraju, ali nisu eksplodirala.

3. Pod izrazom napuštena eksplozivna sredstva podrazumevaju se eksplozivna sredst-va koja nisu upotrebljena u oružanom sukobu, koja je ostavila ili odbacila strana usukobu, a koja više nisu pod kontrolom strane koja ih je ostavila ili odbacila.

413O EKSPLOZIVNIM OSTACIMA RATA

* Ovaj tekst prevoda Protokola predložen je za ratifikaciju.

Napuštena eksplozivna sredstva mogu, ali ne moraju da budu pripremljena za dejst-vo pomoću detonatora ili upaljača, naoružana ili na drugi način pripremljena zaupotrebu.

4. Pod izrazom eksplozivni ostaci rata podrazumevaju se neeksplodirana sredstva inapuštena eksplozivna sredstva.

5. Pod izrazom postojeći eksplozivni ostaci rata podrazumevaju se neeksplodiranasredstva i napuštena eksplozivna sredstva, koja su postojala pre stupanja na snaguovog protokola za Visoku stranu ugovornicu na čijoj teritoriji postoje.

ČLAN 3.Čišćenje, uklanjanje ili uništavanje eksplozivnih ostataka rata

1. Svaka Visoka strana ugovornica i strana u oružanom sukobu snosi odgovornostipredviđene ovim članom, u pogledu svih eksplozivnih ostataka rata na teritorijipod svojom kontrolom. U slučajevima kada strana koja je koristila eksplozivnasredstva koja su postala eksplozivni ostaci rata ne vrši kontrolu nad teritorijom, tastrana će, po prestanku aktivnih neprijateljstava, obezbediti, kad je to moguće,između ostalog, tehnička, finansijska, materijalna sredstva ili pomoć u osoblju, bila-teralno ili preko sporazumno određene treće strane, uključujući, između ostalih, sis-tem Ujedinjenih nacija ili druge relevantne organizacije, da se olakša obeležavanjei čišćenje, uklanjanje ili uništavanje takvih eksplozivnih ostataka rata.

2. Po prestanku aktivnih neprijateljstava, čim je to moguće, svaka Visoka strana ugov-ornica i strana u oružanom sukobu će obeležiti i očistiti, ukloniti ili uništiti eksplo-zivne ostatke rata na pogođenim teritorijama pod njenom kontrolom. Područjimapogođenim eksplozivnim ostacima rata za koja je procenjeno, prema stavu 3. ovogčlana, da predstavljaju ozbiljan humanitarni rizik, daće se prioritetan status začišćenje, uklanjanje ili uništavanje.

3. Po prestanku aktivnih neprijateljstava i čim je moguće, svaka Visoka strana ugov-ornica i strana u oružanom sukobu, preduzeće sledeće mere da bi smanjila opasnostod eksplozivnih ostataka rata na pogođenim teritorijama pod njenom kontrolom:

(a) istraživanje i procenu pretnje koju predstavljaju eksplozivni ostaci rata;(b) procenu i određivanje prioriteta potreba i izvodljivost u pogledu obeležavan-

ja i čišćenja, uklanjanja ili uništavanja;(c) obeležavanje i čišćenje, uklanjanje ili uništavanje eksplozivnih ostataka rata;(d) preduzimanje mera za mobilizaciju sredstava za izvršavanje ovih aktivnosti.

4. U izvršavanju navedenih aktivnosti, Visoke strane ugovornice i strane u oružanomsukobu će uzeti u obzir međunarodne standarde, uključujući standarde Među-narodne akcije protiv mina.

5. Visoke strane ugovornice će sarađivati, kad je prikladno, i među sobom i sa drugimdržavama, relevantnim regionalnim i međunarodnim organizacijama i nevladinimorganizacijama u obezbeđivanju, između ostalog, tehničkih, finansijskih, materijalnihsredstava i pomoći u osoblju, uključujući, u odgovarajućim okolnostima, preduzi-manje zajedničkih operacija neophodnih za izvršavanje odredaba ovog protokola.

414 O EKSPLOZIVNIM OSTACIMA RATA

ČLAN 4.Evidencija, čuvanje i prosleđivanje informacija

1. Visoke strane ugovornice i strane u oružanom sukobu će, u najvećem mogućemobimu i koliko je praktično moguće, evidentirati i čuvati informacije o upotrebieksplozivnih sredstava ili napuštanju eksplozivnih sredstava, da bi olakšale brzoobeležavanje i čišćenje, uklanjanje ili uništavanje eksplozivnih ostataka rata, edu-kaciju o opasnostima i obezbeđivanje relevantnih informacija strani koja kontrolišeteritoriju i civilnom stanovništvu na toj teritoriji.

2. Visoke strane ugovornice i strane u oružanom sukobu koje su koristile ili napustileeksplozivna sredstva koja mogu da postanu eksplozivni ostaci rata će, bez odlagan-ja, po prestanku aktivnih neprijateljstava i, onoliko koliko je praktično moguće,imajući u vidu legitimne bezbednosne interese strana, staviti na raspolaganje takveinformacije strani ili stranama u sukobu koje kontrolišu pogođeno područje, bilat-eralno ili preko uzajamno dogovorene treće strane, uključujući, između ostalih, Uje-dinjene nacije ili, po zahtevu, druge relevantne organizacije koje su strani koja obe-zbeđuje informacije prihvatljive i koje su preuzele, ili će preuzeti na sebe edukacijuo opasnostima i obeležavanje i čišćenje, uklanjanje ili uništavanje eksplozivnihostataka rata u pogođenom području.

3. Kod evidentiranja, čuvanja i prosleđivanja takvih informacija, Visoke strane ugov-ornice će poštovati Deo 1 Tehničkog dodatka.

ČLAN 5.Druge mere predostrožnosti za zaštitu civilnog stanovništva, civila pojedinačno i

civilnih objekata od opasnosti i posledica eksplozivnih ostataka rata1. Visoke strane ugovornice i strane u oružanom sukobu će preduzeti sve izvodljive mere

predostrožnosti na teritoriji pogođenoj eksplozivnim ostacima rata koja se nalazi podnjihovom kontrolom, da zaštite civilno stanovništvo, civile pojedinačno i civilneobjekte od opasnosti i posledica od eksplozivnih ostataka rata. Izvodljive mere pre-dostrožnosti su one mere koje su praktične ili praktično moguće, uzimajući u obzir sveokolnosti koje preovlađuju u to vreme, uključujući humanitarne i vojne razloge. Ovemere predostrožnosti mogu da uključe upozorenja, edukaciju civilnog stanovništva oopasnostima, obeležavanje, ograđivanje i nadzor nad teritorijom pogođenom eksplo-zivnim ostacima rata, kako je predviđeno u Delu 2. Tehničkog aneksa.

ČLAN 6.Odredbe o zaštiti humanitarnih misija i organizacija od

posledica eksplozivnih ostataka rata1. Svaka Visoka strana ugovornica i strana u oružanom sukobu će:

(a) Zaštititi, koliko je to izvodljivo, od posledica ekplozivnih ostataka rata, huma-nitarne misije i organizacije koje deluju ili će da deluju u području pod kon-trolom Visoke strane ugovornice ili strane u oružanom sukobu i uz saglasnostte strane.

(b) Obezbediti, koliko je to izvodljivo, po zahtevu takve humanitarne misije iliorganizacije, informacije o položaju svih eksplozivnih ostataka rata, o kojima


postoji saznanje, na teritoriji na kojoj deluje ili će da deluje humanitarna mi-sija ili organizacija koja podnosi zahtev.

2. Odredbe ovog člana nemaju uticaj na međunarodno humanitarno pravo ili drugeprimenjive međunarodne instrumente, ili odluke Saveta bezbednosti Ujedinjenihnacija, koje obezbeđuju viši stepen zaštite.

ČLAN 7.Pomoć u pogledu postojećih eksplozivnih ostataka rata

1. Svaka Visoka strana ugovornica ima pravo da traži i dobije pomoć, kad je to prik-ladno, od drugih Visokih strana ugovornica, od država nečlanica i relevantnihmeđunarodnih organizacija i institucija koje se bave problemima izazvanim posto-jećim eksplozivnim ostacima rata.

2. Svaka Visoka strana ugovornica, koja je u položaju da to učini, obezbediće pomoću rešavanju problema izazvanih postojećim eksplozivnim ostacima rata, koliko je toneophodno i izvodljivo. Čineći tako, Visoke strane ugovornice će, takođe, uzeti uobzir humanitarne ciljeve ovog protokola, kao i međunarodne standarde uključu-jući standarde Međunarodne akcije protiv mina.

ČLAN 8.Saradnja i pomoć

1. Svaka Visoka strana ugovornica, koja je u položaju da to učini, obezbediće pomoćza obeležavanje i čišćenje, uklanjanje ili uništavanje eksplozivnih ostataka rata i zaedukaciju civilnog stanovništva o opasnostima i slične aktivnosti, između ostalog,kroz sistem Ujedinjenih nacija, preko drugih relevantnih međunarodnih, regional-nih ili nacionalnih organizacija i institucija, Međunarodnog komiteta Crvenogkrsta, nacionalnih društava Crvenog krsta i Crvenog polumeseca i njihove Među-narodne federacije, nevladinih organizacija ili na bilateralnoj osnovi.

2. Svaka Visoka strana ugovornica, koja je u položaju da to učini, obezbediće pomoćza zbrinjavanje i rehabilitaciju, te socijalnu i ekonomsku integraciju žrtava eksplo-zivnih ostataka rata. Takva pomoć se može obezbediti, između ostalog, kroz sistemUjedinjenih nacija, preko relevantnih međunarodnih, regionalnih ili nacionalnihorganizacija ili institucija, Međunarodnog komiteta Crvenog krsta, nacionalnihdruštava Crvenog krsta i Crvenog polumeseca i njihove Međunarodne federacije,nevladinih organizacija ili na bilateralnoj osnovi.

3. Svaka Visoka strana ugovornica, koja je u položaju da to učini, daće doprinos sta-rateljskim fondovima unutar sistema Ujedinjenih nacija, kao i drugim relevantnimstarateljskim fondovima, da bi olakšale obezbeđivanje pomoći po ovom protokolu.

4. Svaka Visoka strana ugovornica ima pravo da u najvećoj mogućoj meri učestvuju urazmeni opreme, materijala i naučnih i tehnoloških informacija, koje se ne odnosena tehnologiju naoružanja, neophodnih za primenu ovog protokola. Visoke straneugovornice se obavezuju da olakšaju takve razmene u skladu sa nacionalnim zako-nodavstvom i neće nametati neprimerena ograničenja u obezbeđivanju opreme začišćenje i povezanih tehnoloških informacija za humanitarne svrhe.

5. Svaka Visoka strana ugovornica se obavezuje da obezbedi informacije za relevantnebaze podataka o akciji protiv mina, ustanovljenu u sistemu Ujedinjenih nacija, po-


sebno informacije u pogledu različitih sredstava i tehnologija čišćenja eksplozivnihostataka rata, spiskove eksperata, ekspertskih agencija ili lica za kontakte po pitan-ju čišćenja eksplozivnih ostataka rata i, na dobrovoljnoj osnovi, tehničke informa-cije o relevantnim vrstama eksplozivnih sredstava.

6. Visoke strane ugovornice mogu da podnesu zahteve za pomoć potkrepljene rele-vantnim informacijama Ujedinjenim nacijama, drugim odgovarajućim telima ilidrugim državama. Ovi zahtevi se mogu podneti Generalnom sekretaru Ujedinjenihnacija, koji će ga proslediti svim Visokim stranama ugovornicama i relevantnimmeđunarodnim organizacijama i nevladinim organizacijama.

7. U slučaju zahteva Ujedinjenim nacijama, Generalni sekretar Ujedinjenih nacija, uokviru sredstava koja su na raspolaganju Generalnom sekretaru Ujedinjenih naci-ja, može da preduzme odgovarajuće korake kako bi procenio situaciju i, u saradnjisa Visokom stranom ugovornicom koja je podnela zahtev i sa drugim Visokimstranama ugovornicama koje imaju odgovornosti koje su utvrđene u navedenomčlanu 3, preporučio obezbeđivanje odgovarajuće pomoći. Generalni sekretar, tako-đe, može da podnese izveštaj Visokim stranama ugovornicama o svakoj takvojproceni, kao i o vrsti i obimu pomoći koja se zahteva, uključujući moguće doprinoseiz starateljskih fondova ustanovljenih u sistemu Ujedinjenih nacija.

ČLAN 9.Opšte preventivne mere

1. Imajući u vidu različite situacije i kapacitete, svaka Visoka strana ugovornica seohrabruje da preduzima opšte preventivne mere usmerene na smanjenje pojavlji-vanja eksplozivnih ostataka rata, uključujući, ali ne ograničavajući se na one nave-dene u Delu 3. Tehničkog dodatka.

2. Svaka Visoka strana ugovornica može, na dobrovoljnoj osnovi, razmenjivati infor-macije u vezi sa naporima da se promoviše i ustanovi dobra praksa u pogledu stava1. ovog člana.

ČLAN 10.Konsultacije Visokih strana ugovornica

1. Visoke strane ugovornice se obavezuju da se konsultuju i sarađuju jedna sa dru-gom, o svim pitanjima koja se odnose na operacije iz ovog protokola. Za ove svrhe,održaće se Konferencija Visokih strana ugovornica ako se saglasi većina, ali nemanje od 18 Visokih strana ugovornica.

2. Rad konferencija Visokih strana ugovornica uključuje:(a) preispitivanje statusa i operacije ovog protokola;(b) razmatranje pitanja koja spadaju u nacionalnu primenu ovog protokola,

uključujući nacionalni izveštaj ili ažuriranje na godišnjem osnovu;(c) pripremu za konferencije za reviziju.

3. Troškove Konferencije Visokih strana ugovornica snose Visoke strane ugovornice idržave koje nisu članice koje učestvuju na Konferenciji, u skladu sa skalom određi-vanja doprinosa Ujedinjenih nacija, prilagođenom na odgovarajuči način.


ČLAN 11.Poštovanje odredbi protokola

1. Svaka Visoka strana ugovornica će zahtevati da njene oružane snage i relevantneagencije ili službe izdaju odgovarajuća uputstva i operativne procedure i da njiho-vo osoblje prođe obuku u skladu sa relevantnim odredbama ovog protokola.

2. Visoke strane ugovornice se obavezuju da se međusobno konsultuju i sarađujujedna sa drugom bilateralno, preko Generalnog sekretara Ujedinjenih nacija ilinekom drugom odgovarajućom međunarodnom procedurom, da bi rešile prob-leme koji se mogu pojaviti u pogledu tumačenja i primene odredaba ovog pro-tokola.

TEHNIČKI DODATAK

Ovaj tehnički dodatak sadrži predloženu dobru praksu za postizanje ciljeva sadržanihu čl. 4, 5. i 9. ovog protokola. Ovaj tehnički dodatak će Visoke strane ugovornice primenji-vati na dobrovoljnoj osnovi.

1. Evidentiranje, čuvanje i objavljivanje informacija o neeksplodiranim sredstvima(NS) i napuštenim eksplozivnim sredstvima (NES)

(a) Evidentiranje informacija: U pogledu eksplozivnih sredstava koja mogu da postanuNS, država treba da nastoji da evidentira, što je moguće tačnije, sledeće informacije:

(i) položaj ugroženih područja upotrebom eksplozivne municije;(ii) približan broj eksplozivnih sredstava korišćenih na područjima pod (i);(iii) vrstu i prirodu eksplozivnih sredstava korišćenih na područjima pod (i);(iv) približan položaj poznatih i verovatnih NS;

kad je država bila obavezna da napusti eksplozivna sredstva u toku ope-racija, ona treba da nastoji da NES ostavi na siguran i bezbedan način i daevidentira sledeće informacije o ovim sredstvima:

(v) položaj NES;(vi) približnu količinu NES na svakom posebnom položaju;(vii) vrste NES na svakom posebnom položaju.

(b) Čuvanje informacija: Kad je država evidentirala informacije u skladu sa stavom (a),ona treba da budu čuvane na takav način da se olakša njihovo nalaženje i objavlji-vanje, u skladu sa stavom (c).

(c) Objavljivanje informacija: Informacije koje su evidentirane i čuvane od stranedržave u skladu sa st. (a) i (b) treba, imajući u vidu interese bezbednosti i drugeobaveze države koja obezbeđuje informacije, da se objave u skladu sa sledećimodredbama:

(i) Sadržaj:Objavljene informacije o NS treba da sadrže sledeće pojedinosti:(1) opšti položaj poznatih i verovatnih NS;(2) vrste i približan broj eksplozivnih sredstava korišćenih u gađanim područjima;(3) način identifikacije eksplozivnih sredstava, uključujući boju, veličinu i oblik i druge

relevantne oznake;


(4) načine bezbednog uklanjanja eksplozivnih sredstava.Objavljene informacije o NES treba da sadrže sledeće pojedinosti:(5) položaj NES;(6) približan broj NES na svakom posebnom položaju;(7) vrste NES na svakom posebnom položaju;(8) metod identifikacije NES, uključujući boju, veličinu i oblik;(9) informacije o vrsti i načinu pakovanja NES;(10) stanje gotovosti;(11) položaj i prirodu svake mine iznenađenja za koju se zna da postoji u području gde

se nalaze NES.(ii) Primalac: Informacije treba da se objave strani ili stranama koje imaju kon-

trolu nad pogođenom teritorijom i onim licima ili institucijama koje su prih-vatljive državi koja objavljuje informacije i koje su uključene, ili će da buduuključene u čišćenje NS ili NES na pogođenom području, ili u edukacijicivilnog stanovništva o opasnostima od NS ili NES.

(iii)Mehanizam: Država treba, kad je moguće, da koristi one međunarodne ililokalno ustanovljene mehanizme za objavljivanje informacija, npr. prekoagencija kao što su UNMAS, IMSMA i druge stručne agencije, koje državakoja objavljuje informacije smatra odgovarajućim.

(iv) Vreme: Informacije treba da budu objavljene čim je to moguće, imajući uvidu takva pitanja kao što su tekuće vojne i humanitarne operacije upogođenim područjima, raspoloživost i pouzdanost informacija i relevantnabezbednosna pitanja.

2. Upozorenja, edukacija o opasnostima, obeležavanje, ograđivanje i nadzor

Ključni pojmovi

(a) Upozorenja su pravovremeno obezbeđivanje upozoravajućih informacija civilnomstanovništvu, kako bi se na najmanju meru svele opasnosti koje izazivaju eksplo-zivni ostaci rata na pogođenim teritorijama.

(b) Edukacija civilnog stanovništva o opasnostima treba da se sastoji od edukativnihprograma o opasnostima koji olakšavaju razmenu informacija između pogođenihzajednica, vladinih organa i humanitarnih organizacija, tako da se pogođene zajed-nice informišu o pretnji od eksplozivnih ostataka rata. Edukativni programi o opas-nostima su obično dugoročna aktivnost.

Elementi dobre prakse upozoravanja i edukacije o opasnostima

(c) Svi programi upozoravanja i edukacije o opasnostima treba da, kad je to moguće,uzmu u obzir preovlađujuće nacionalne i međunarodne standarde, uključujućistandarde Međunarodne akcije protiv mina.

(d) Upozoravanje i edukacija o opasnostima treba da se obezbede pogođenom civil-nom stanovništvu, koje obuhvata civile koji žive na područjima u kojima se nalaze


eksplozivni ostaci rata ili u njihovoj blizini i civile koji prolaze kroz takvo područje.(e) Upozorenja treba da se daju što je pre moguće, zavisno od konteksta i raspoloživih

informacija. Edukativni program o opasnostima treba da zameni program upozo-ravanja što je pre moguće. Upozoravanje i edukaciju o opasnostima za ugroženezajednice uvek treba obezbediti što je pre moguće.

(f) Strane u sukobu treba da koriste treće strane, kao što su međunarodne i nevladineorganizacije, kad same nemaju sredstva i potrebna znanja za efikasnu edukaciju oopasnostima.

(g) Strane u sukobu treba, ako je moguće, da obezbede dopunska sredstva za upozora-vanje i edukaciju o opasnostima. Ta sredstva mogu da uključe: obezbeđenje logis-tičke podrške, proizvodnju materijala za edukaciju o opasnostima, finansijskupodršku i opšte kartografske informacije.

Obeležavanje, ograđivanje i nadzor nad područjem pogođenom eksplozivnim osta-cima rata

(h) Kad je moguće, u bilo koje doba u toku sukoba i posle njega, kad postoje eksplozivniostaci rata, strane u sukobu treba, u najskorije moguće vreme i u najvećem mogu-ćem obimu, da obezbede da područja koja sadrže eksplozivne ostatke rata buduobeležena, ograđena i pod nadzorom, tako da se obezbedi efektivno odsustvo civi-la, u skladu sa sledećim odredbama.

(i) Znaci upozorenja, zasnovani na načinima obeležavanja prepoznatljivim zapogođenu zajednicu, treba da budu korišćeni za obeležavanje sumnjivih opas-nih područja. Znaci i drugi granični markeri opasnih područja treba, onolikokoliko je moguće, da budu vidljivi, čitljivi, trajni i otporni na uticaj okoline itreba da jasno identifikuju za koju se stranu obeleženog područja smatra daje unutar područja pogođenog eksplozivnim ostacima rata, a koja se stranasmatra bezbednom.

(ii) Treba da se ustanovi jedna odgovarajuća struktura sa odgovornošću da vršinadzor i održavanje stalnih i privremenih sistema za obeležavanje, integrisanau nacionalne i lokalne programe edukacije o opasnostima.

3. Opšte preventivne mere

Države koje proizvode ili nabavljaju eksplozivna sredstva treba, koliko je moguće iprikladno, da nastoje da osiguraju da se, tokom životnog veka eksplozivnih sredstava, pri-menjuju sledeće mere:

(a) Upravljanje proizvodnjom municije

(i) Proizvodni procesi treba da budu tako dizajnirani da se postigne najvećapouzdanost municije.

(ii) Proizvodni procesi treba da budu podvrgnuti međunarodno priznatim mera-ma potvrde kontrole kvaliteta.


(iii)Tokom proizvodnje eksplozivnih sredstava treba da se primenjuju međunar-odno priznati standardi potvrde kvaliteta.

(iv)Provera prihvatljivosti treba da se vrši kroz stvarnu vatrenu proveru urazličitim uslovima ili kroz druge proverene postupke.

(v) Treba zahtevati visoke standarde pouzdanosti u toku transakcija i transferaeksplozivnih sredstava.

(b) Rukovanje municijom

Da bi se obezbedila najbolja moguća dugoročna pouzdanost eksplozivnih sredstava,ohrabruju se države da primene norme dobre prakse i operativne postupke u pogleduskladištenja, transporta, skladištenja na terenu i rukovanja, u skladu sa sledećim uput-stvom:

(i) Eksplozivna sredstva, kad je neophodno, treba da se skladište u sigurnim objek-tima ili odgovarajućim kontejnerima, koji štite eksplozivna sredstva i njihovekomponente u kontrolisanoj atmosferi, ako je neophodno.

(ii) Država treba da transportuje eksplozivnu municiju u proizvodne objekte i izproizvodnih objekata, skladišnih objekata i na terenu, na način koji na najman-ju meru svodi oštećenje eksplozivnih sredstava.

(iii) Kad se skladište i transportuju eksplozivna sredstva treba da se koriste odgo-varajući kontejneri i kontrolisana okolina, kad je neophodno.

(iv) Rizici od eksplozije u zalihama treba da se maksimalno smanje korišćenjemodgovarajućih načina skladištenja.

(v) Države treba da primenjuju odgovarajuće postupke inventarisanja, praćenja iprovere ekplozivnih sredstava, koji treba da uključuju informacije o datumuproizvodnje svakog eksplozivnog sredstva po broju, pojedinačno i u kompletu, iinformacije o tome gde su se ekplozivna sredstva nalazila, pod kojim su uslovi-ma skladištena i kojim su faktorima okoline bila izložena.

(vi) Periodično, uskladištena eksplozivna sredstva treba da se podvrgnu, kad je prik-ladno, stvarnoj vatrenoj proveri da bi se osiguralo da je funkcija municije uskladu sa zahtevanom.

(vii) Sastavni delovi uskladištenih eksplozivnih sredstava treba, kad je prikladno, dase podvrgnu laboratorijskoj proveri da bi se osiguralo da je funkcija municije uskladu sa zahtevanom.

(viii) Kad je neophodno, treba preduzeti odgovarajuću akciju, uključujući prilagođa-vanje očekivanih rokove trajanja sredstava, kao rezultat informacija dobijenihpostupcima inventarisanja, praćenja i proveravanja da bi se održala pouzdanostuskladištenih eksplozivnih sredstava.

(c) Obuka

Odgovarajuća obuka sveg osoblja uključenog u rukovanje, transport i upotrebu eksplo-zivnih sredstava je važan činilac u nastojanju da se osigura njihovo pouzdano funkcioni-


sanje, kako je i predviđeno. Stoga države treba da usvoje i održavaju odgovarajuće pro-grame obuke da bi osigurale da je osoblje obučeno na odgovarajući način u pogledu muni-cije sa kojom će se od njih tražiti da rukuju.

(d) Transfer

Država koja planira transfer eksplozivnih sredstava drugoj državi, koja ranije nije pose-dovala tu vrstu eksplozivnih sredstava, treba da nastoji da osigura da država koja je primaima sposobnost da korektno skladišti, održava i koristi ta eksplozivna sredstva.

(e) Buduća proizvodnja

Država treba da ispita načine i sredstva za poboljšanje pouzdanosti eksplozivnih sred-stava koje namerava da proizvodi ili nabavlja, da bi dostigla najveću moguću pouzdanost.


7. KONVENCIJA O ZABRANI RAZVOJA, PROIZVODNJE, SKLADIŠTENJA I UPOTREBE HEMIJSKOG ORUŽJA I O NJEGOVOM UNIŠTAVANJU52

PREAMBULA

Države članice ove Konvencije,Odlučne da deluju u cilju ostvarivanja efikasnog napretka u pravcu opšteg i potpunog

razoružavanja pod strogom i delotvornom međunarodnom kontrolom, uključujućizabranu i eliminisanje svih tipova oružja za masovno uništenje,

U želji da doprinesu ostvarivanju ciljeva i principa Povelje Ujedinjenih nacija,Podsećajući da je Generalna skupština Ujedinjenih nacija više puta osudila sve akcije

suprotne principima i ciljevima Protokola o zabrani upotrebe u ratu gasova koji izazivajugušenje, kao i bojnih otrova ili drugih gasova i bakterioloških metoda ratovanja, pot-pisanog u Ženevi 17. juna 1925. godine (Ženevski protokol iz 1925. godine),

Potvrđujući da ova Konvencija reafirmiše principe, ciljeve i obaveze preuzete naosnovu Ženevskog protokola iz 1925. i Konvencije o zabrani razvoja, proizvodnje i skla-dištenja bakteriološkog (biološkog) i toksičnog oružja i o njegovom uništavanju potpisanihu Londonu, Moskvi i Vašingtonu 10. aprila 1972. godine,

Imajući u vidu cilj sadržan u članu IX Konvencije o zabrani razvoja, proizvodnje iskladištenja bakteriološkog (biološkog) i toksičnog oružja i o njegovom uništavanju,

Odlučni da, zarad celog čovečanstva, potpuno isključe mogućnost upotrebe hemijskogoružja sprovođenjem odredaba ove Konvencije, time upotpunjujući obaveze preuzete naosnovu Ženevskog protokola iz 1925. godine,

Potvrđujući zabranu upotrebe herbicida kao metoda ratovanja, koja je oličena u spo-razumima na tu temu i u relevantnim principima međunarodnog prava,

Smatrajući da dostignuća iz oblasti hemije treba koristiti isključivo za dobrobit čove-čanstva,

U želji da unaprede slobodnu trgovinu hemikalijama kao i međunarodnu saradnju irazmenu naučnih i stručnih informacija u aktivnostima iz oblasti hemije u svrhe koje nisuzabranjene ovom Konvencijom u cilju poboljšanja ekonomskog i tehnološkog razvoja svihdržava članica,

Uverene da potpuna i efikasna zabrana razvoja, proizvodnje, sticanja, skladištenja,zadržavanja, transfera i upotrebe hemijskog oružja i njegovog uništavanja, predstavljaneophodan korak ka ostvarenju ovih zajedničkih ciljeva,


423KONVENCIJA O ZABRANI HEMIJSKOG ORUŽJA

52 Prevod Jugoslovenskog Crvenog krsta

ČLAN IOPŠTE OBAVEZE

1. Svaka država članica u ovoj Konvenciji obavezuje se da nikada ni u kakvim okol-nostima neće:

(a) razvijati, proizvoditi ili na neki drugi način sticati, skladištiti ili zadržavatihemijsko oružje ili bilo kome prebacivati hemijsko oružje, direktno ili indi-rektno;

(b) koristiti hemijsko oružje;(c) učestvovati u bilo kakvim vojnim pripremama za upotrebu hemijskog oružja;(d) pomagati, ohrabrivati ili na bilo koji način navoditi ikoga da učestvuje u bilo

kojoj aktivnosti koja je državi članici zabranjena ovom Konvencijom.2. Svaka država članica obavezuje se da će uništiti hemijsko oružje koje ima ili pose-

duje ili koje se nalazi na bilo kom mestu pod njenom jurisdikcijom ili kontrolom,u skladu sa odredbama ove Konvencije.

3. Svaka država članica obavezuje se da će uništiti sve hemijsko oružje koje je ostavi-la na teritoriji druge države članice, u skladu sa odredbama ove Konvencije.

4. Svaka država članica obavezuje se da će uništiti sva postrojenja za proizvodnjuhemijskog oružja koje ima ili poseduje ili koja se nalaze na bilo kom mestu podnjenom jurisdikcijom ili kontrolom u skladu sa odredbama ove Konvencije.

5. Svaka država članica obavezuje se da neće koristiti kao metod ratovanja hemijskasredstva za suzbijanje nereda.

ČLAN IIDEFINICIJE I KRITERIJUMI

Za potrebe ove Konvencije:1. Pod izrazom „hemijsko oružje“ podrazumeva se sledeće, zajedno ili odvojeno:

(a) toksične hemikalije i njihove preteče, osim u slučaju kada su one namenjeneu svrhe koje nisu zabranjene ovom Konvencijom, sve dok su tipovi i količineu skladu sa takvim svrhama;

(b) municija i naprave, posebno stvorene za izazivanje smrti ili drugih štetnihposledica toksičnim svojstvima ovih toksičnih hemikalija preciziranihtačkom (a), koje bi se oslobodile kao rezultat upotrebe takve municije i napra-va;

(c) svaka oprema posebno stvorena za upotrebu koja je direktno u vezi sakorišćenjem municije i naprava navedenih u tački (b).

2. Pod izrazom „toksične hemikalije“ podrazumeva se:Svaka hemikalija koja svojim hemijskim dejstvom na životne procese može da iza-zove smrt, privremenu onesposobljenost ili trajna oštećenja kod ljudi ili životinja.Izraz obuhvata sve takve hemikalije bez obzira na poreklo ili način proizvodnje ibez obzira na to da li su proizvedene u postrojenjima, u municiji ili na nekom dru-gom mestu.(Za potrebe sprovođenja ove Konvencije, spisak toksičnih hemikalija identifiko-vanih za primenu mera verifikacije nalazi se u tabelama u okviru aneksa o hemi-kalijama.)

424 OPŠTE OBAVEZE

3. Pod izrazom „preteče“ podrazumeva se:Svaki hemijski reagens koji u bilo kojoj fazi učestvuje u proizvodnji toksičnehemikalije bilo kojim metodom, kao i svaka ključna komponenta binarnog ili kom-binovanog hemijskog sistema.(Za potrebe sprovođenja ove Konvencije, spisak preteča koje su identifikovane zaprimenu mera verifikacije nalazi se u tabelama u okviru aneksa o hemikalijama.)

4. Pod izrazom „ključna komponenta binarnog ili kombinovanog hemijskog sistema“(u daljem tekstu pomenuta kao „ključna komponenta“) podrazumeva se:Preteča koja ima najvažniju ulogu u određivanju toksičnih svojstava konačnogproizvoda i koja brzo stvara reakciju sa ostalim hemikalijama u binarnom ili kom-binovanom sistemu.

5. Pod izrazom „zastarelo hemijsko oružje“ podrazumeva se:(a) hemijsko oružje proizvedeno pre 1925. godine; ili(b) hemijsko oružje proizvedeno u periodu između 1925. i 1946. godine koje je

toliko propalo da se više ne može koristiti kao hemijsko oružje.6. Pod izrazom „ostavljeno hemijsko oružje“ podrazumeva se:

Hemijsko oružje, uključujući zastarelo hemijsko oružje, koje je posle 1. januara1925. godine jedna država ostavila na teritoriji druge države bez njene saglasnosti.

7. Pod izrazom „hemijska sredstva za suzbijanje nereda“ podrazumeva se:Svaka hemikalija koja nije navedena u tabeli, a koja može brzo da izazove kod ljudiiritaciju čula ili fizičku onesposobljenost koja nestaje ubrzo nakon prestanka izla-ganja toj hemikaliji.

8. Pod izrazom „postrojenje za proizvodnju hemijskog oružja“ podrazumeva se:(a) svaka oprema, kao i zgrada u kojoj se takva oprema nalazi, koja je napravlje-

na, sagrađena ili korištena u bilo koje vreme od 1. janura 1946. godine:(i) kao deo faze proizvodnje hemikalija („završna tehnološka faza“) u kojoj bi

dok je oprema u radu odliv materijala u sebi sadržavao:(1) svaku hemikaliju navedenu u tabeli 1 aneksa o hemikalijama; ili(2) svaku drugu hemikaliju koja se ne koristi iznad 1 tone godišnje na ter-

itoriji države članice ili na bilo kom drugom mestu pod jurisdikcijomili kontrolom države članice u svrhe zabranjene ovom Konvencijom,ali se može koristiti u svrhe hemijskog oružja; ili

(ii) za punjenje hemijskog oružja, uključujući, između ostalog, punjenje muni-cije, naprava ili kontejnera za skladištenje robe u rasutom stanju hemikali-jama iz tabele 1; punjenje hemikalijama kontejnera koji čine deo sklo-pljene binarne municije i naprava ili zamena za hemijsku municiju koječine deo sklopljene unitarne municije i tovarenje kontejnera i zamene zahemijsku municiju u municiju i naprave zasebno;

(b) Ne podrazumeva se:(i) svako postrojenje koje ima proizvodne kapacitete za sintezu hemikalija

navedenih u tački (a) (i) koje je manjeg kapaciteta od 1 tone;(ii) svako postrojenje u kome se hemikalija navedena u tački (a) (i) proizvodi

ili je proizvedena kao neizbežni nusprodukt aktivnosti u svrhe koje nisuzabranjene ovom Konvencijom, pod uslovom da ta hemikalija ne prelazi

425DEFINICIJE I KRITERIJUMI

3 odsto ukupnog proizvoda i da je postrojenje podložno deklaraciji iinspekciji na osnovu aneksa o sprovođenju i verifikaciji (u daljem tekstukao „aneks Verifikacija“); ili

(iii) individualno postrojenje manjeg kapaciteta za proizvodnju hemikalijanavedenih u tabeli 1. u svrhe koje nisu zabranjene ovom Konvencijom,kao što je navedeno u delu VI aneksa Verifikacija.

9. Pod izrazom „svrhe koje nisu zabranjene ovom Konvencijom“ podrazumevaju se:(a) industrijske, poljoprivredne, istraživačke, medicinske, farmaceutske ili druge

miroljubive svrhe;(b) zaštitne svrhe, odnosno one svrhe koje su direktno vezane za zaštitu od tok-

sičnih hemikalija i za zaštitu od hemijskog oružja;(c) vojne svrhe koje nisu povezane sa upotrebom hemijskog oružja i ne zavise od

upotrebe toksičnih svojstava hemikalija kao metoda ratovanja;(d) sprovođenje zakona uključujući suzbijanje unutrašnjih nereda.

10. Pod izrazom „proizvodni kapaciteti“ podrazumeva se:Godišnji kvantitativni potencijal za proizvodnju određene hemikalije na osnovutehnološkog procesa koji se zapravo koristi ili ako taj proces još ne funkcioniše ilise njegova upotreba planira u relevantnom postrojenju. On će se smatrati jednakimstvarnom kapacitetu ili, ako stvarni kapacitet nije raspoloživ, planiranom kapacite-tu. Stvarni kapacitet predstavlja prinos proizvoda pod uslovima optimalizovanimza maksimalnu količinu za proizvodni pogon, kad se pokaže na jednom ili višeprobnih puštanja u rad. Planirani kapacitet predstavlja teoretski izračunat odgo-varajući prinos proizvodnje.

11. Pod izrazom „organizacija“ podrazumeva se Organizacija za zabranu hemijskogoružja ustanovljena shodno članu VIII ove Konvencije.

12. Za potrebe člana VI:(a) Pod izrazom „proizvodnja“ hemikalije podrazumeva se njeno stvaranje

putem hemijske reakcije;(b) Pod izrazom „prerada“ hemikalije podrazumeva se fizički proces, kao što je

formulacija ekstrakcija i prečišćavanje, u kome se jedna hemikalija ne pret-vara u drugu hemikaliju;

(c) Pod izrazom „potrošnja“ hemikalije podrazumeva se njeno pretvaranje udrugu hemikaliju putem hemijske reakcije.

ČLAN IIIIZJAVE

1. Svaka država članica obavezna je da najkasnije 30 dana nakon što ova Konvencijaza nju stupi na snagu podnese Organizaciji sledeću izjavu u kojoj je dužna da:

(a) u vezi sa hemijskim oružjem:(i) izjavi da li ima ili poseduje bilo koje hemijsko oružje ili da li postoji bilo

koje hemijsko oružje na bilo kom mestu pod njenom jurisdikcijom ilikontrolom;

(ii) navede tačnu lokaciju, ukupnu količinu i detaljan popis hemijskog oružjakoje ima ili poseduje, ili koje se nalazi na bilo kom mestu pod njenom

426 IZJAVE

jurisdikcijom ili kontrolom u skladu sa delom IV (A) st. 1. do 3. aneksaVerifikacija, izuzev hemijskog oružja pomenutog u podtački (iii);

(iii) prijavi svako hemijsko oružje na svojoj teritoriji koje ima ili posedujedruga država, a nalazi se na bilo kom mestu pod jurisdikcijom ili kon-trolom druge države u skladu sa delom IV (A), stav 4. aneksa Verifikacija;

(iv) izjavi da li je izvršila transfer ili primila, direktno ili indirektno, bilo kojehemijsko oružje od 1. januara 1946. godine i da navede transfer ili prijemtakvog oružja u skladu sa delom IV (A) stav 5. aneksa Verifikacija;

(v) obezbedi sopstveni opšti plan uništavanja hemijskog oružja koje ima iliposeduje ili koje se nalazi na bilo kom mestu pod njenom jurisdikcijom ilikontrolom u skladu sa delom IV (A), stav 6. aneksa Verifikacija;

(b) u vezi sa zastarelim hemijskim oružjem i ostavljenim hemijskim oružjem:(i) izjavi da li ima na svojoj teritoriji zastarelo hemijsko oružje i da obezbedi

sve raspoložive informacije u skladu sa delom IV (B), stav 3. aneksaVerifikacija;

(ii) izjavi da li postoji ostavljeno hemijsko oružje na njenoj teritoriji i daobezbedi sve raspoložive informacije u skladu sa delom IV (B) stav 8.aneksa Verifikacija;

(iii) izjavi da li je ostavila hemijsko oružje na teritoriji drugih država i daobezbedi sve raspoložive informacije u skladu sa delom IV (B), stav 10.aneksa Verifikacija;

(c) u vezi sa postrojenjima za proizvodnju hemijskog oružja:(i) izjavi da li ima ili je imala bilo koje postrojenje za proizvodnju hemijskog

oružja u vlasništvu ili posedu ili koje se nalazi ili se nalazilo na bilo kommestu pod njenom jurisdikcijom ili kontrolom u bilo koje vreme od 1.januara 1946. godine;

(ii) navede svako postrojenje za proizvodnju hemijskog oružja koje ima ili jeimala u posedu ili vlasništvu ili koje se nalazi ili se nalazilo pod njenomjurisdikcijom ili kontrolom u bilo koje vreme od 1. januara 1946. godine,u skladu sa delom V, stav 1. aneksa Verifikacija, izuzev onih postrojenjapomenutih u podtački (iii);

(iii)prijavi bilo koje postrojenje za proizvodnju hemijskog oružja na svojojteritoriji koje druga država ima ili je imala u posedu ili vlasništvu i koje senalazi ili se nalazilo na bilo kom mestu pod jurisdikcijom ili kontrolomdruge države u bilo koje vreme od 1. januara 1946. godine u skladu sadelom V, stav 2. aneksa Verifikacija;

(iv) izjavi da li je izvršila transfer ili primila, direktno ili indirektno bilo kakvuopremu za proizvodnju hemijskog oružja od 1. januara 1946. godine inavede transfer ili prijem takve opreme, u skladu sa delom V, st. 3. do 5.aneksa Verifikacija;

(v) obezbedi sopstveni opšti plan za uništavanje svakog postrojenja zaproizvodnju hemijskog oružja koje ima ili poseduje ili koje se nalazi nabilo kom mestu pod njenom jurisdikcijom ili kontrolom, u skladu sadelom V, stav 6. aneksa Verifikacija;

427IZJAVE

(vi) navede postupke koje treba preduzeti za zatvaranje svakog postrojenja zaproizvodnju hemijskog oružja koje ima ili poseduje ili koje se nalazi nabilo kom mestu pod njenom jurisdikcijom ili kontrolom u skladu sadelom V, stav 1(i), aneksa Verifikacija;

(vii) obezbedi sopstveni opšti plan za svako privremeno pretvaranje bilokojeg postrojenja za proizvodnju hemijskog oružja koje ima ili posedujeili koje se nalazi na bilo kom mestu pod njenom jurisdikcijom ili kon-trolom u postrojenje za uništavanje hemijskog oružja, u skladu sa delomV, stav 7. aneksa Verifikacija;

(d) u vezi sa ostalim postrojenjima: navede tačnu lokaciju, prirodu i opšti obimaktivnosti svakog postrojenja ili ustanove koja se nalazi u njenom posedu ilivlasništvu ili koja se nalazi na bilo kom mestu pod njenom jurisdikcijom ilikontrolom i koje je projektovano, sagrađeno ili korišćeno od 1. januara 1946.godine prvenstveno za razvoj hemijskog oružja. Takva izjava će, između osta-log, obuhvatati laboratorije i mesta za testiranje i procenu;

(e) u vezi sa hemijskim sredstvima za suzbijanje nereda: navede hemijski naziv,strukturnu formulu i broj pod kojim su registrovane u časopisu ChemicalAbstracts Service (CAS), ako ga ima, za svaku hemikaliju koju ima za suzbi-janje nereda. Ova izjava će biti ažurirana najkasnije 30 dana od stupanja nasnagu bilo koje promene.

2. Odredbe ovog člana i relevantne odredbe dela IV aneksa Verifikacija se, ponahođenju države članice, ne odnose na hemijsko oružje zakopano na njenoj teri-toriji pre 1. januara 1977. godine koje ostaje zakopano ili koje je bačeno u more pre1. januara 1985. godine.

ČLAN IVHEMIJSKO ORUŽJE

1. Odredbe ovog člana i detaljna procedura za njegovo sprovođenje primenjuje se nasve hemijsko oružje koje država članica ima ili poseduje ili koje se nalazi na bilokom mestu pod njenom jurisdikcijom ili kontrolom, osim zastarelog hemijskogoružja ili ostavljenog hemijskog oružja na koje se primenjuje deo IV (B) aneksaVerifikacija.

2. Detaljna procedura za sprovođenje ovog člana objašnjena je u aneksu Verifikacija.3. Sve lokacije na kojima je hemijsko oružje iz stava 1. uskladišteno ili uništeno

podložne su sistematskoj verifikaciji putem inspekcije na licu mesta i praćenjainstrumentima na licu mesta, u skladu sa delom IV (A) aneksa Verifikacija.

4. Svaka država članica obavezna je da, odmah nakon podnošenja izjave na osnovučlana III, stav 1 (a), omogući pristup hemijskom oružju navedenom u stavu 1, ucilju sistematske verifikacije izjave putem inspekcije na licu mesta. Posle toga, svakadržava članica obavezna je da ne skloni bilo koje od ovog hemijskog oružja, osim upostrojenje za uništavanje hemijskog oružja. Dužna je da omogući pristup takvomhemijskom oružju, u cilju sistematske verifikacije na licu mesta.

5. Svaka država članica obavezna je da omogući pristup svakom postrojenju za uništa-vanje hemijskog oružja i skladišnom prostoru koje ima ili poseduje ili koje se nalazi

428 HEMIJSKO ORUŽJE

na bilo kojem mestu pod njenom jurisdikcijom ili kontrolom, u cilju sistematske ver-ifikacije putem inspekcije na licu mesta i praćenja instrumentima na licu mesta.

6. Svaka država članica obavezna je da uništi sve hemijsko oružje navedeno u stavu 1.shodno aneksu Verifikacija i u skladu sa dogovorenim tempom i redosledom uniš-tavanja (u daljem tekstu pomenutom kao „redosled uništavanja“). Takvo uništa-vanje će početi najkasnije dve godine nakon što ova Konvencija za nju stupi nasnagu i završiti najkasnije u roku od deset godina po stupanju ove Konvencije nasnagu. Državi članici nije zabranjeno da bržim tempom uništava takvo hemijskooružje.

7. Svaka država članica obavezna je da:(a) podnese detaljne planove za uništavanje hemijskog oružja navedenog u stavu

1. najkasnije 60 dana pre početka svakog godišnjeg perioda uništavanja, uskladu sa delom IV (A), stav 29. aneksa Verifikacija; detaljni planovi obuh-vatiće sve rezerve koje treba da budu uništene narednog godišnjeg periodauništavanja;

(b) podnese jednom godišnje izjave u vezi sa sprovođenjem svojih planova zauništavanje hemijskog oružja navedenog u stavu 1, najkasnije 60 dana poslezavršetka svakog godišnjeg perioda uništavanja; i

(c) potvrdi, najkasnije 30 dana po završetku procesa uništavanja, da je sve hemi-jsko oružje navedeno u stavu 1. uništeno.

8. Ukoliko neka država ratifikuje ovu Konvenciju ili joj pristupi posle desetogodišnjegperioda za uništavanje predviđenog stavom 6, ona je obavezna da što je moguće preuništi hemijsko oružje iz stava 1. Redosled uništavanja i proceduru stroge veri-fikacije za takvu državu članicu određuje Izvršno veće.

9. Svako hemijsko oružje koje država članica bude otkrila posle prve izjave o hemi-jskom oružju mora biti prijavljeno, obezbeđeno i uništeno u skladu sa delom IV (A)aneksa Verifikacija.

10. Svaka država članica je prilikom transporta, uzimanja uzoraka skladištenja i uniš-tavanja hemijskog oružja obavezna da najveći prioritet da osiguravanju bezbednos-ti ljudi i zaštiti životne sredine.Svaka država članica obavezna je da transportuje, uzima uzorke, skladišti i uništa-va hemijsko oružje u skladu sa nacionalnim standardima za bezbednost i reg-ulisanje dozvoljenog nivoa izduvnih gasova.

11. Svaka država članica koja na svojoj teritoriji ima hemijsko oružje koje je u poseduili vlasništvu druge države ili koje se nalazi na bilo kom mestu pod jurisdikcijom ilikontrolom druge države, obavezna je da uloži maksimalne napore kako bi obezbe-dila uklanjanje hemijskog oružja sa svoje teritorije najkasnije godinu dana nakonšto ova Konvencija za nju stupi na snagu. Ako to hemijsko oružje ne bude uklon-jeno u roku od godinu dana, država članica može da traži pomoć od Organizacije iostalih država učesnica u uništavanju ovog hemijskog oružja.

12. Svaka država članica obavezuje se da sarađuje sa ostalim državama članicama kojetraže informacije ili pomoć na bilateralnoj osnovi ili preko Tehničkog sekretarijata upogledu metoda i tehnologija za bezbedno i efikasno uništavanje hemijskog oružja.

13. U sprovođenju verifikacionih aktivnosti shodno ovom članu u delu IV (A) aneksa

429HEMIJSKO ORUŽJE

Verifikacija, Organizacija je dužna da razmotri mere izbegavanja nepotrebnogdupliciranja bilateralnih i multilateralnih sporazuma između država članica o veri-fikaciji skladištenja i uništavanja hemijskog oružja.U tom cilju, Izvršno veće donosi odluku da ograniči verifikaciju na mere koje dop-unjavaju mere preduzete shodno takvom bilateralnom ili multilateralnom sporazu-mu, ako smatra da:

(a) odredbe takvog sporazuma koje se odnose na verifikaciju jesu u skladu saodredbama o verifikaciji predviđenim ovim članom i delom IV (A) aneksaVerifikacija;

(b) sprovođenje ovakvog sporazuma obezbeđuje dovoljne garancije poštovanjarelevantnih odredbi ove Konvencije; i da

(c) potpisnice bilateralnog ili multilateralnog sporazuma redovno i u potpunostiobaveštavaju Organizaciju o svojim aktivnostima vezanim za verifikaciju.

14. Ako Izvršno veće donese odluku shodno stavu 13, Organizacija ima pravo da nad-gleda sprovođenje bilateralnog ili multilateralnog sporazuma.

15. Ništa iz paragrafa 13. i 14. ne utiče na obavezu države članice da podnese izjavushodno članu III ovom članu i delu IV (A) aneksa Verifikacija.

16. Svaka država članica snosi troškove uništavanja hemijskog oružja koje je obaveznada uništi. Takođe snosi troškove verifikacije skladištenja i uništavanja ovog hemi-jskog oružja ukoliko Izvršno veće ne donese drugačiju odluku. Ako Izvršno većedonese odluku da ograniči mere verifikacije Organizacije shodno stavu 13, troškovidopunske verifikacije i praćenja od strane Organizacije biće plaćeni u skladu saskalom procene Ujedinjenih nacija, kao što je predviđeno članom VIII, stav 7.

17. Odredbe ovog člana i relevantne odredbe člana IV aneksa Verifikacija se, ponahođenju države članice, ne primenjuje na hemijsko oružje zakopano na njenojteritoriji pre 1. januara 1977. godine i koje ostaje zakopano ili je bačeno u more pre1. januara 1985. godine.

ČLAN VPOSTROJENJA ZA PROIZVODNJU HEMIJSKOG ORUŽJA

1. Odredbe ovog člana i detaljna procedura za njegovo sprovođenje primenjuje se nasva postrojenja za proizvodnju hemijskog oružja koje država članica ima ili pose-duje na svojoj teritoriji ili koja se nalaze na bilo kom mestu pod njenom jurisdikci-jom ili kontrolom.

2. Detaljna procedura za sprovođenje ovog člana objašnjena je u aneksu Verifikacija.3. Sva postrojenja za proizvodnju hemijskog oružja navedena u stavu 1. podložna su

sistematskoj verifikaciji putem inspekcije na licu mesta i praćenju instrumentimana licu mesta u skladu sa delom V aneksa Verifikacija.

4. Svaka država članica obavezna je da odmah zaustavi sve aktivnosti u postrojenjimaza proizvodnju hemijskog oružja navedenim u stavu 1, osim aktivnosti koje suneophodne da bi se takvo postrojenje zatvorilo.

5. Svakoj državi članici zabranjeno je da gradi bilo koja nova postrojenja za proizvod-nju hemijskog oružja ili da modifikuje postojeća radi proizvodnje hemijskog oružjaili radi bilo koje druge aktivnosti zabranjene ovom Konvencijom.

430 POSTROJENJA ZA PROIZVODNJU HEMIJSKOG ORUŽJA

6. Svaka država članica obavezna je da odmah po podnošenju izjave na osnovu članaIII, stav 1. pod (c), omogući pristup postrojenjima za proizvodnju hemijskog oružjaiz stava 1, u cilju sistematske verifikacije te izjave putem inspekcije na licu mesta.

7. Svaka država članica obavezna je:(a) da zatvori, najkasnije 90 dana nakon što ova Konvencija za nju stupi na snagu,

sva postrojenja za proizvodnju hemijskog oružja iz stava 1, u skladu sa delomV aneksa Verifikacija, i da posle toga o tome obavesti; i

(b) da po zatvaranju omogući pristup postrojenjima za proizvodnju hemijskogoružja navedenim u stavu 1, u cilju sistematske verifikacije putem inspekcijena licu mesta i praćenja instrumentima na licu mesta kako bi obezbedila dapostrojenje bude zatvoreno i potom uništeno.

8. Svaka država članica obavezna je da uništi sva postrojenja za proizvodnju hemi-jskog oružja navedena u stavu 1, kao i postrojenja i opremu s tim u vezi, shodnoaneksu Verifikacija i u skladu sa dogovorenim tempom i redosledom uništavanja (udaljem tekstu pomenutom kao „redosled uništavanja“). Takvo uništavanje će početinajkasnije godinu dana nakon što ova Konvencija za nju stupi na snagu i završiti senajkasnije u roku od 10 godina od stupanja ove Konvencije na snagu. Državi člani-ci je dozvoljeno da bržim tempom uništava takva postrojenja.

9. Svaka država članica obavezna je:(a) da podnese detaljne planove za uništavanje postrojenja za proizvodnju hemi-

jskog oružja navedenih u stavu 1, najkasnije 180 dana pre početka uništavan-ja svakog postrojenja.

(b) da godišnje podnosi izjave u vezi sa sprovođenjem svojih planova za uništa-vanje svih postrojenja za proizvodnju hemijskog oružja navedenih u stavu 1,najkasnije 90 dana po završetku svakog godišnjeg perioda uništavanja; i

(c) da potvrdi, najkasnije 30 dana po završetku procesa uništavanja, da su svapostrojenja za proizvodnju hemijskog oružja navedena u stavu 1. uništena.

10. Ukoliko država ratifikuje ovu Konvenciju ili joj pristupi posle desetogodišnjeg peri-oda za uništavanje predviđenog stavom 8, obavezna je da što je moguće pre uništipostrojenja za proizvodnju hemijskog oružja navedena u stavu 1. Redosled uništa-vanja i proceduru stroge verifikacije za takvu državu članicu odrediće Izvršno veće.

11. Svaka država članica je prilikom uništavanja postrojenja za proizvodnju hemijskogoružja obavezna da najveći prioritet da osiguravanju bezbednosti ljudi i zaštiteživotne sredine. Svaka država članica obavezna je da postrojenja za proizvodnjuhemijskog oružja uništi u skladu sa svojim nacionalnim standardima za bezbednosti regulisanje dozvoljenog nivoa izduvnih gasova.

12. Postrojenja za proizvodnju hemijskog oružja navedena u stavu 1. mogu da buduprivremeno pretvorena u postrojenja za uništavanje hemijskog oružja u skladu sadelom V, st. 18. do 25. aneksa Verifikacija. Takvo preinačeno postrojenje mora bitiuništeno čim se više ne bude koristilo za uništavanje hemijskog oružja, ali u svakomslučaju, najkasnije 10 godina od stupanja ove Konvencije na snagu.

13. Država članica će, u slučaju preke potrebe, moći da traži dozvolu za korišćenjepostrojenja za proizvodnju hemijskog oružja navedenog u stavu 1. u svrhe koje nisuzabranjene ovom Konvencijom. Po preporuci Izvršnog veća, Konferencija država

431POSTROJENJA ZA PROIZVODNJU HEMIJSKOG ORUŽJA

članica donosi odluku da li da odobri ili da ne odobri taj zahtev i određuje uslovepod kojima je odobrenje moguće u skladu sa delom V, odeljak D, aneksa Verifikacija.

14. Postrojenje za proizvodnju hemijskog oružja će biti preinačeno tako da se ne možeponovo pretvoriti u postrojenje za proizvodnju hemijskog oružja više od bilo kogdrugog postrojenja koje se koristi u industrijske, poljoprivredne, istraživačke, med-icinske, farmaceutske ili druge miroljubive svrhe koje ne uključuju hemikalije nave-dene u tabeli 1.

15. Sva preinačena postrojenja podložna su sistematskoj verifikaciji putem inspekcijena licu mesta i praćenju instrumentima na licu mesta u skladu sa delom V, odeljkomD aneksa Verifikacija.

16. U sprovođenju verifikacionih aktivnosti, shodno ovom članu i delu V aneksaVerifikacija, Organizacija razmatra mere za izbegavanje nepotrebnog dupliciranjabilateralnih ili multilateralnih sporazuma između država članica o verifikacijipostrojenja za proizvodnju hemijskog oružja i njihovom uništavanju.U tom cilju, Izvršno veće donosi odluku da ograniči verifikaciju na mere koje upot-punjuju mere preduzete shodno takvom bilateralnom ili multilateralnom sporazu-mu, ako smatra da:

(a) odredbe ovakvog sporazuma koje se odnose na verifikaciju jesu u skladu saodredbama o verifikaciji iz ovog člana i dela V aneksa Verifikacija;

(b) sprovođenje sporazuma obezbeđuje dovoljne garancije poštovanja relevant-nih odredaba ove Konvencije; i

(c) potpisnice bilateralnog ili multilateralnog sporazuma redovno i u potpunostiobaveštavaju Organizaciju o svojim verifikacionim aktivnostima.

17. Ukoliko Izvršno veće bude donelo odluku shodno stavu 16, Organizacija ima pravoda nadgleda sprovođenje bilateralnog ili multilateralnog sporazuma.

18. Ništa iz paragrafa 16. i 17. ne utiče na obavezu države članice da podnese izjavushodno članu III, ovom članu i delu V (A) aneksa Verifikacija.

19. Svaka država članica snosi troškove uništavanja hemijskog oružja koje je obaveznada uništi. Takođe obavezna je da snosi troškove verifikacije skladištenja i uništa-vanja ovog hemijskog oružja ukoliko Izvršno veće ne donese drugačiju odluku.Ukoliko Izvršno veće donese odluku da ograniči mere verifikacije Organizacije,shodno stavu 16, troškovi dopunske verifikacije i nadgledanja od straneOrganizacije biće plaćeni u skladu sa skalom procene Ujedinjenih nacija, kao što jepredviđeno članom VIII, stav 7.

ČLAN VIAKTIVNOSTI KOJE NISU ZABRANJENE OVOM KONVENCIJOM

1. Svaka država članica ima pravo, zavisno od odredaba ove Konvencije, da razvija,proizvodi ili na neki drugi način stiče, zadržava, prenosi i koristi toksične hemikali-je i njihove preteče u svrhe koje nisu zabranjene ovom Konvencijom.

2. Svaka država članica obavezna je da usvoji potrebne mere kako bi obezbedila da setoksične hemikalije i njihove preteče isključivo razvijaju, proizvode ili na neki druginačin stiču, prenose ili koriste na njenoj teritoriji ili na bilo kom drugom mestu podnjenom jurisdikcijom ili kontrolom u svrhe koje nisu zabranjene ovom Konvenci-

432 AKTIVNOSTI KOJE NISU ZABRANJENE OVOM KONVENCIJOM

jom. U tom cilju i da bi se proverilo da li su te aktivnosti u skladu sa obavezamapredviđenim ovom Konvencijom, svaka država članica obavezna je da podvrgnetoksične hemikalije i njihove preteče navedene u tabelama 1, 2. i 3. aneksa o hemi-kalijama, kao i postrojenja vezana za takve hemikalije i druga postrojenja navedenau aneksu Verifikacija koja se nalaze na njenoj teritoriji ili na bilo kom drugommestu pod njenom jurisdikcijom ili kontrolom merama verifikacije kao što je pred-viđeno u aneksu Verifikacija.

3. Svaka država članica obavezna je da podvrgne hemikalije navedene u tabeli 1 (udaljem tekstu pomenutoj kao „hemikalije iz tabele 1“) zabranama koje se odnose naproizvodnju, sticanje, zadržavanje, transfer i upotrebu kao što je predviđeno delomVI aneksa Verifikacija. Dužna je da podvrgne hemikalije iz tabele 1 i postrojenjanavedena u delu VI aneksa Verifikacija sistematskoj verifikaciji putem inspekcije nalicu mesta i praćenju instrumentima na licu mesta u skladu sa tim delom aneksaVerifikacija.

4. Svaka država članica obavezna je da podvrgne hemikalije navedene u tabeli 2 (udaljem tekstu pomenutoj kao „hemikalije iz tabele 2“) i postrojenja precizirana udelu VII aneksa Verifikacija praćenju podataka i verifikaciji na licu mesta u skladusa tim delom aneksa Verifikacija.

5. Svaka država članica obavezna je da podvrgne hemikalije navedene u tabeli 3 (udaljem tekstu pomenutoj kao „hemikalije iz tabele 3“) i postrojenja precizirana udelu VIII aneksa Verifikacija praćenju podataka i verifikaciji na licu mesta u skladusa tim delom aneksa Verifikacija.

6. Svaka država članica dužna je da podvrgne postrojenja navedena u delu IX aneksaVerifikacija praćenju podataka i eventualnoj verifikaciji na licu mesta u skladu satim delom aneksa Verifikacija ako Konferencija država članica ne donese drugači-ju odluku shodno delu IX, stav 22 aneksa Verifikacija.

7. Najkasnije 30 dana nakon što ova Konvencija za nju stupi na snagu, svaka državačlanica obavezna je da podnese prvu izjavu o relevantnim hemikalijama i postro-jenjima u skladu sa aneksom Verifikacija.

8. Svaka država članica obavezna je da podnese godišnju izjavu u vezi sa relevantnimhemikalijama i postrojenjima u skladu sa aneksom Verifikacija.

9. U cilju verifikacije na licu mesta, svaka država članica dužna je da inspektorimaomogući pristup postrojenjima kao što se traži u aneksu Verifikacija.

10. U sprovođenju verifikacionih aktivnosti, Tehnički sekretarijat mora izbegavati neo-pravdano mešanje u aktivnosti iz oblasti hemije države članice koje se obavljaju usvrhe koje nisu zabranjene ovom Konvencijom i naročito se pridržavati odredabanavedenih u aneksu o zaštiti poverljivih informacija (u daljem tekstu pomenutomkao „aneks Poverljivost“).

11. Odredbe ovog člana primenjuju se tako da se izbegne ometanje ekonomskog ilitehnološkog razvoja država članica i međunarodne saradnje u aktivnostima napolju hemije u svrhe koje nisu zabranjene ovom Konvencijom, uključujući među-narodnu razmenu naučnih i stručnih informacija, hemikalija i opreme zaproizvodnju, preradu ili upotrebu hemikalija u svrhe koje nisu zabranjene ovomKonvencijom.

433AKTIVNOSTI KOJE NISU ZABRANJENE OVOM KONVENCIJOM

ČLAN VIINACIONALNE MERE IZVRŠAVANJA OBAVEZA

Opšte obaveze1. Svaka država članica je obavezna, da u skladu sa svojim ustavnim procesima, usvo-

ji neophodne mere za izvršavanje svojih obaveza predviđenih ovom Konvencijom.Naročito je obavezna:

(a) da zabrani fizičkim i pravnim licima bilo gde na svojoj teritoriji ili na bilokom drugom mestu pod svojom jurisdikcijom priznatom međunarodnimpravom da preduzimaju bilo kakvu aktivnost koja je državi članici zabranje-na na osnovu ove Konvencije, uključujući donošenje krivičnih zakona koji seodnose na takvu aktivnost;

(b) da ne dozvoli na bilo kom mestu pod svojom kontrolom bilo kakvu aktivnostkoja je državi članici zabranjena ovom Konvencijom; i

(c) da proširi svoje krivične zakone donesene na osnovu tačke (a) na bilo kojuaktivnost koja je ovom Konvencijom zabranjena državi članici i koju je bilogde preduzelo fizičko lice sa njenim državljanstvom, u skladu sa međunarod-nim pravom.

2. Svaka država članica obavezna je da sarađuje sa drugim državama članicama i dapruži odgovarajuće oblike pravne pomoći kako bi olakšala izvršavanje obavezapredviđenih stavom 1.

3. Prilikom izvršavanja svojih obaveza predviđenih ovom Konvencijom, svaka državačlanica dužna je da da najveći prioritet osiguravanju bezbednosti ljudi i zaštitiživotne okoline i dužna je da na odgovarajući način sarađuje u tom pogledu saostalim državama članicama.

Odnosi između države članice i Organizacije4. Da bi ispunila svoje obaveze predviđene ovom Konvencijom svaka država članica

imenuje ili osniva nacionalni organ vlasti koji služi kao nacionalni centar za efikas-nu vezu sa Organizacijom i ostalim državama članicama. Svaka država članicaobavezna je da obavesti Organizaciju o svom nacionalnom organu vlasti u trenutkukada ova Konvencija za nju stupi na snagu.

5. Svaka država članica obaveštava Organizaciju o zakonskim i administrativnimmerama preduzetim u cilju sprovođenja ove Konvencije.

6. Svaka Država Učesnica tretira kao poverljive informacije i podatke koje dobija utajnosti od Organizacije u vezi sa sprovođenjem ove Konvencije i sa njima pažljivopostupa. Ona takve informacije i podatke tretira isključivo u vezi sa svojim pravi-ma i obavezama predviđenim ovom Konvencijom i u skladu sa odredbama nave-denim u aneksu Poverljivost.

7. Svaka država članica obavezuje se da sarađuje sa Organizacijom u izvršavanju svihnjenih funkcija, a naročito da pruža pomoć Tehničkom sekretarijatu.

434 NACIONALNE MERE IZVRŠAVANJA OBAVEZA

ČLAN VIIIORGANIZACIJAA. Opšte odredbe

1. Države članice ove Konvencije ovim ustanovljuju Organizaciju za zabranu hemi-jskog oružja kako bi ostvarile predmet i svrhu ove Konvencije, obezbedilesprovođenje njenih odredaba, uključujući one za međunarodnu verifikaciju pošto-vanja Konvencije i omogućile forum za konsultacije i saradnju između država član-ica.

2. Sve države članice ove Konvencije članice su i ove Organizacije. Zabranjeno je liša-vati državu članicu njenog članstva u Organizaciji.

3. Sedište Organizacije je u Hagu, Kraljevina Holandija.4. Postoje ovim putem ustanovljeni organi Organizacije: Konferencija država članica,

Izvršno veće i Tehnički sekretarijat.5. Organizacija je obavezna da što nenametljivije obavlja verifikacione aktivnosti

predviđene ovom Konvencijom u skladu sa pravovremenim i efikasnim ostvari-vanjem svojih ciljeva. Ona će tražiti samo one informacije i podatke koji suneophodni za ispunjavanje njenih dužnosti predviđenih ovom Konvencijom. Onapreduzima sve mere predostrožnosti da zaštiti poverljivost informacija o civilnim ivojnim aktivnostima i postrojenjima za koje bude saznala prilikom sprovođenjaove Konvencije, a naročito se pridržava odredaba iz aneksa Poverljivost.

6. U preduzimanju verifikacionih aktivnosti Organizacija je obavezna da razmotrimere za korišćenje naučnih i tehnoloških dostignuća.

7. Troškove za aktivnosti Organizacije snose države članice u skladu sa skalom pro-cene Ujedinjenih nacija prilagođene tako da uzme u obzir razlike u članstvu izmeđuUjedinjenih nacija i ove organizacije i podložno odredbama čl. IV i V. Finansijskidoprinosi država članica Pripremnoj komisiji odbijaju se na odgovarajući način odnjihovih doprinosa redovnom budžetu. Budžet Organizacije obuhvata dva posebnapoglavlja od kojih se jedno odnosi na administrativne i ostale troškove a drugi natroškove verifikacije.

8. Članica Organizacije koja zaostaje u plaćanju finansijskog doprinosa Organizacijinema pravo glasa u Organizaciji ako zaostala suma bude jednaka ili veća od iznosadugovanog doprinosa za pune dve protekle godine. Konferencija država članica,ipak može da dozvoli glasanje takvoj članici ako se uveri da je dugovanje nastalozbog uslova van kontrole te članice.

B. Konferencija država članicaSastav, procedura i odlučivanje9. Konferencija država članica (u daljem tekstu pomenuta kao „Konferencija“) sastoji

se od svih članica ove Organizacije. Svaka članica ima po jednog predstavnika priKonferenciji, koga mogu pratiti zamenici i savetnici.

10. Prvu sednicu Konferencije saziva depozitar najkasnije 30 dana pošto ovaKonvencija stupi na snagu.

11. Konferencija zaseda na redovnim sednicama jednom godišnje, ukoliko ne odlučidrugačije.

435ORGANIZACIJA

12. Vanredne sednice Konferencije sazivaju se:(a) kada Konferencija donese takvu odluku;(b) kada to zatraži Izvršno veće;(c) kada to zatraži bilo koja članica i podrži trećina članica; ili(d) u skladu sa stavom 22. da bi se razmotrio funkcionisanje ove Konvencije.

Osim u slučaju tačke (d), vanredna sednica se saziva najkasnije 30 dana po prijemuzahteva od strane generalnog direktora Tehničkog sekretarijata ukoliko se u zahte-vu ne navede drugačije.

13. Konferencija se takođe saziva u formi Konferencije za izmene i dopune u skladu sačlanom XV, stav 2.

14. Sednice Konferencije se održavaju u sedištu Organizacije ukoliko Konferencija neodluči drugačije.

15. Konferencija je obavezna da usvoji poslovnik. Na početku svake redovne sedniceobavezna je da izabere predsedavajućeg i osobe za druge slične funkcije ako budebilo potrebno. Oni su na funkciji do izbora novog predsedavajućeg i drugihfunkcionera na sledećoj redovnoj sednici.

16. Kvorum Konferencije čini većina članova Organizacije.17. Svaka članica Organizacije ima jedan glas u Konferenciji.18. Konferencija odlučuje o proceduralnim pitanjima prostom većinom glasova člano-

va koji su prisutni i glasaju. Odluke o pitanjima od značaja treba kad je god tomoguće da budu donesene konsenzusom. Ako konsenzus nije moguće postići udonošenju odluke, predsedavajući je dužan da svako glasanje odloži za 24 sata i daza to vreme uloži maksimalne napore da se olakša postizanje konsenzusa i da o tomepodnese izveštaj Konferenciji pre isteka ovog perioda. Ukoliko ne dođe do konsen-zusa po isteku 24 sata, Konferencija donosi odluku dvotrećinskom većinom glasovačlanova koji su prisutni i glasaju, ako u ovoj Konvenciji nije drugačije precizirano.Ako se pojavi problem u vezi sa tim da li je pitanje od značaja ili ne, to pitanje se tre-tira kao pitanje od značaja ukoliko Konferencija ne donese drugačiju odluku veći-nom glasova koja je potrebna za donošenje odluka o značajnim pitanjima.

Ovlašćenja i funkcije19. Konferencija je glavno telo Organizacije. Ona razmatra sva pitanja, stvari ili prob-

leme kojima se bavi ova Konvencija, uključujući ona koja se odnose na ovlašćenja ifunkcije Izvršnog veća i Tehničkog sekretarijata. Ona može da daje preporuke ilidonosi odluke o svim pitanjima, stvarima i problemima vezanim za ovu Konvencijukoja bude postavila država članica ili na koja joj Izvršno veće bude skrenulo pažnju.

20. Konferencija nadgleda sprovođenje ove Konvencije i deluje u cilju unapređenjasvog predmeta i svrhe. Konferencija nadgleda aktivnosti Izvršnog veća i Tehničkogsekretarijata u skladu sa ovom Konvencijom, može da im izda smernice koje seodnose na izvršavanje njihovih funkcija.

21. Konferencija je obavezna da:(a) na redovnim sednicama razmotri i usvoji izveštaj, program i budžet

Organizacije koji podnese Izvršno veće, kao i da razmatra ostale izveštaje;(b) odlučuje o skali finansijskih doprinosa koje države članice treba da plaćaju u

skladu sa stavom 7;

436 ORGANIZACIJA

(c) bira članove Izvršnog veća;(d) imenuje generalnog direktora Tehničkog sekretarijata (u daljem tekstu

pomenutog kao „generalni direktor“);(e) odobri poslovnik Izvršnog veća koji mu ono podnese;(f) osnuje pomoćna tela koja smatra neophodnim za izvršavanje svojih funkcija

u skladu sa ovom Konvencijom;(g) neguje međunarodnu saradnju u miroljubive svrhe u aktivnostima iz oblasti

hemije;(h) razmotri naučna i tehnološka dostignuća koja bi mogla negativno da utiču na

funkcionisanje ove Konvencije i da, u tom kontekstu, naloži generalnomdirektoru da osnuje Naučni savetodavni odbor kako bi u obavljanju svojefunkcije mogao da dobija stručne savete iz oblasti nauke i tehnologije koji suvezani za ovu Konvenciju;

(i) na svojoj prvoj sednici razmotri sve nacrte sporazuma, odredbe i smernicekoje je napravila Pripremna komisija;

(j) na svojoj prvoj sednici osnuje dobrovoljni fond za pomoć u skladu sa članom X;(k) preduzme potrebne mere da obezbedi poštovanje ove Konvencije i da ublaži

i otkloni svaku situaciju koja je protivna odredbama ove Konvencije u skladusa članom XII.

22. Konferencija je dužna da najkasnije godinu dana po isteku pete i desete godine odstupanja ove Konvencije na snagu, kao i u ostalim rokovima u okviru tog vremen-skog perioda o kojima se donese odluka sazove vanredne sednice kako bi raz-motrila funkcionisanje ove Konvencije. Takve revizije će uzeti u obzir relevantnanaučna i tehnološka dostignuća. Posle toga, dalje sednice Konferencije biće sazivaneu istom cilju u razmacima od pet godina.

C. Izvršno većeSastav, procedura, odlučivanje23. Izvršno veće se sastoji od 41 člana. Svaka država članica ima pravo da, po principu

rotacije, bude na čelu Izvršnog veća. Članove Izvršnog veća bira Konferencija zadvogodišnji mandat. U cilju obezbeđivanja efikasnog funkcionisanja oveKonvencije, uz posvećivanje posebne pažnje principu pravedne geografskeraspodele, značaju hemijske industrije kao i političkim i bezbednosnim interesima,sastav Izvršnog veća je sledeći:

(a) devet država članica iz Afrike određuju države članice iz tog regiona. Osnovaza određivanje je da će, po pravilu, od tih devet država članica tri člana bitione države članice koje imaju najznačajniju nacionalnu hemijsku industriju uregionu, kao što je utvrđeno podacima prijavljenim i objavljenim na među-narodnom nivou; pored toga, regionalna grupa će se dogovoriti da u određi-vanju ova tri člana uzme u obzir i ostale regionalne faktore;

(b) devet država članica iz Azije koje će odrediti države članice iz tog regiona.Osnova za određivanje je da će, po pravilu, od tih devet država članica, četiričlana biti one države članice koje imaju najznačajniju nacionalnu hemijskuindustriju u regionu, kao što je utvrđeno podacima prijavljenim i objavljenim

437ORGANIZACIJA

na međunarodnom nivou; pored toga, regionalna grupa će se dogovoriti da uodređivanju ova četiri člana uzme u obzir i ostale regionalne faktore;

(c) pet država članica iz istočne Evrope koje će odrediti države članice iz togregiona. Osnova za određivanje je da će, po pravilu, od tih pet država članica,jedan član biti ona država članica koja ima najznačajniju nacionalnu hemi-jsku industriju u regionu, kao što je utvrđeno podacima prijavljenim i objavl-jenim na međunarodnom nivou; pored toga, regionalna grupa će se dogov-oriti da u određivanju ovog člana uzme u obzir i ostale regionalne faktore;

(d) sedam država članica iz Latinske Amerike i sa Kariba koje će odrediti državečlanice iz tog regiona. Osnova za određivanje je da će, po pravilu, od tihsedam država članica, tri člana biti one države članice koje imaju najznača-jniju nacionalnu hemijsku industriju u regionu, kao što je utvrđeno podacimaprijavljenim i objavljenim na međunarodnom nivou; pored toga, regionalnagrupa će se dogovoriti da u određivanju ova tri člana uzme u obzir i ostaleregionalne faktore;

(e) deset država članica iz zapadne Evrope i drugih država koje će odrediti državečlanice iz tog regiona. Osnova za određivanje je da će, po pravilu, od tih 10država članica 5 članova biti one države članice koje imaju najznačajnijunacionalnu hemijsku industriju u regionu, kao što je utvrđeno podacima pri-javljenim i objavljenim na međunarodnom nivou; pored toga, regionalnagrupa će se dogovoriti da u određivanju ovih 5 članova uzme u obzir i ostaleregionalne faktore;

(f) još jedna država članica koju će uzastopno odrediti države članice iz regionaAzije, Latinske Amerike i Kariba. Osnova za određivanje je da će ova državačlanica biti jedan član iz ovih regiona po principu rotacije.

24. Za prvi izbor Izvršnog veća 20 članova će biti izabrano za mandat od godinu dana,uz poštovanje ustanovljene proporcije opisane u stavu 23.

25. Nakon potpune implementacije čl. IV i V, Konferencija može, na zahtev većinečlanova Izvršnog veća, da razmotri sastav Izvršnog veća uzimajući u obzir događa-je vezane za principe navedene u stavu 23. koji reguliše njegov sastav.

26. Izvršno veće razrađuje svoj poslovnik i podnosi ga Konferenciji na odobravanje.27. Izvršno veće je dužno da izabere predsedavajućeg iz redova svojih članova.28. Izvršno veće se sastaje na redovnim sednicama. U intervalima između redovnih

sednica, Izvršno veće se sastaje onoliko često koliko izvršavanje njegovih ovlašćen-ja i funkcija to iziskuje.

29. Svaki član Izvršnog veća ima jedan glas. Ukoliko nije drugačije precizirano ovomKonvencijom, Izvršno veće dvotrećinskom većinom glasova svih svojih članovaodlučuje o pitanjima od značaja. Ako se pojavi problem u vezi sa tim da li je pitan-je od značaja ili ne, to pitanje se tretira kao pitanje od značaja ukoliko Izvršno većene donese drugačiju odluku trećinom glasova koja je potrebna za donošenje odlu-ka o značajnim pitanjima.

Ovlašćenja i funkcije30. Izvršno veće je izvršni organ Organizacije. Ono je odgovorno Konferenciji. Izvršno

veće izvršava ovlašćenja i funkcije koja su mu data ovom Konvencijom kao i funkci-

438 ORGANIZACIJA

je koje mu je dodelila Konferencija. U tome postupa u skladu sa preporukama,odlukama i smernicama Konferencije i obezbeđuje da se one sprovode na pravinačin i kontinuirano.

31. Izvršno veće unapređuje efikasno sprovođenje i poštovanje ove Konvencije.Nadgleda aktivnosti Tehničkog sekretarijata, sarađuje sa nacionalnim organomvlasti i olakšava konsultacije i saradnju između država članica na njihov zahtev.

32. Izvršno veće obavezno je da:(a) razmotri i podnese Konferenciji nacrt programa i budžet Organizacije;(b) razmotri i podnese Konferenciji nacrt izveštaja Organizacije o sprovođenju

ove Konvencije, izveštaj o učinku sopstvenih aktivnosti i one posebne izveš-taje koje smatra potrebnim ili koje Konferencija traži;

(c) izvrši sve pripreme za sednice Konferencije uključujući pripremu predlogadnevnog reda.

33. Izvršno veće može da traži sazivanje vanredne sednice Konferencije.34. Izvršno veće obavezno je da:

(a) u ime Organizacije zaključi sporazume i dogovore sa državama i međunaro-dnim organizacijama, koje prvo treba da odobri Konferencija;

(b) u ime Organizacije zaključi sporazume sa državama članicama u vezi sačlanom X i nadgleda dobrovoljni fond koji se pominje u članu X.

(c) odobri sporazume i aranžmane koji se odnose na sprovođenje verifikacionihaktivnosti koje Tehnički sekretarijat dogovori sa državama članicama.

35. Izvršno veće razmatra svaki problem ili pitanje u svojoj nadležnosti koji negativnoutiče na ovu Konvenciju i njeno sprovođenje i stara se o poštovanju Konvencije i oslučajevima nepoštovanja i, kako odgovara, obaveštava države članice i skrećepažnju Konferencije na taj problem ili pitanje.

36. U razmatranju sumnje ili zabrinutosti u vezi sa poštovanjem i slučajevima nepoš-tovanja, uključujući, između ostalog, zloupotrebu prava predviđenih ovomKonvencijom, Izvršno veće se konsultuje sa državama članicama i, kako odgovara,traži od države članice da preduzme mere da otkloni situaciju u preciziranom vre-menskom roku. U obimu u kome smatra da je potrebno preduzeti dalje mere,Izvršno veće, između ostalog, preduzima jednu ili više od sledećih mera:

(a) obaveštava sve države članice o tom problemu ili pitanju;(b) skreće pažnju Konferencije na taj problem ili pitanje;(c) preporučuje Konferenciji mere za otklanjanje takve situacije i obezbeđivanje

poštovanja.Izvršno veće, u izuzetno ozbiljnim i hitnim slučajevima, direktno skreće pažnju Ge-

neralne skupštine Ujedinjenih nacija i Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija na taj prob-lem ili pitanje, kao i na relevantne informacije i zaključke. U isto vreme o tom korakuobaveštava sve države članice.

D. Tehnički sekretarijat37. Tehnički sekretarijat pomaže Konferenciji i Izvršnom veću u izvršavanju njihovih

funkcija. Tehnički sekretarijat izvršava mere verifikacije koje su za njega predviđeneovom Konvencijom. Izvršava i ostale funkcije koje su mu poverene ovom Konven-cijom kao i funkcije poverene od strane Konferencija i Izvršnog veća.

439ORGANIZACIJA

38. Tehnički sekretarijat obavezan je da:(a) pripremi i podnese Izvršnom veću nacrt programa i budžeta Organizacije;(b) pripremi i podnese Izvršnom veću nacrt izveštaja Organizacije o sprovođen-

ju ove Konvencije i ostale izveštaje koje zatraži Konferencija ili Izvršno veće;(c) pruži administrativnu i tehničku podršku Konferenciji, Izvršnom veću i

pomoćnim telima;(d) u ime Organizacije šalje državama članicama i prima od njih vesti o pitanji-

ma koja se odnose na sprovođenje ove Konvencije;(e) pruža stručnu pomoć i daje stručnu procenu državama članicama u sprovo-

đenju odredaba ove Konvencije, uključujući procenu popisanih i nepopisanihhemikalija.

39. Tehnički sekretarijat obavezan je da:(a) pregovara sa državama članicama o sporazumima i aranžmanima u vezi sa

sprovođenjem verifikacionih aktivnosti, zavisno od odobrenja Izvršnog veća;(b) najkasnije 180 dana od stupanja ove Konvencije na snagu, koordinira uspo-

stavljanje i održavanje trajnih rezervi pomoći u hitnim situacijama i human-itarne pomoći država članica u skladu sa članom X, stav 7. pod (b) i (c).Tehnički sekretarijat može da pregleda robu koja se održava da bi bila upotre-bljiva. Konferencija razmatra i odobrava spiskove robe za skladištenje shodnogore navedenom stavu 21. pod (i);

(c) rukovodi dobrovoljnim fondom pomenutim u članu X, prikuplja izjavedržava članica i na zahtev registruje bilateralne sporazume zaključene izmeđudržava članica ili između države članice i Organizacije za potrebe člana X.

40. Tehnički sekretarijat dužan je da obavesti Izvršno veće o bilo kom problemu koji jenastao u pogledu izvršavanja njegovih funkcija, uključujući sumnje, nejasnoće ilinesigurnosti u vezi sa poštovanjem ove Konvencije koje je primetila u obavljanjuverifikacionih aktivnosti i koje nije mogla da reši ili razjasni putem konsultacija sadotičnom državom članicom.

41. Tehnički sekretarijat se sastoji od generalnog direktora, koji je rukovodilac i glavniadministrator, inspektora i neophodnog naučnog, stručnog i ostalog osoblja.

42. Inspektorat je odeljenje Tehničkog sekretarijata i radiće pod nadzorom generalnogdirektora.

43. Generalnog direktora imenuje Konferencija po preporuci Izvršnog veća za četvoro-godišnji mandat, koji se po isteku može obnoviti još samo jednom.

44. Generalni direktor je odgovoran Konferenciji i Izvršnom veću za imenovanjeosoblja, organizaciju i funkcionisanje Tehničkog sekretarijata. Pri zapošljavanjuosoblja i određivanju uslova službe najveća pažnja se mora posvetiti neophodnostiobezbeđivanja najviših standarda efikasnosti, sposobnosti i poštenja. Na funkcijigeneralnog direktora, inspektora ili drugih članova stručnog i kancelarijskog osobl-ja mogu biti samo državljani država članica. Dužna pažnja će se posvetiti značajuzapošljavanja osoblja na što široj geografskoj osnovi. Prilikom zapošljavanja će serukovoditi principom da osoblje bude na minimumu neophodnom za propisnoispunjavanje dužnosti Tehničkog sekretarijata.

45. Generalni direktor odgovara za organizaciju i funkcionisanje Naučnog saveto-davnog odbora pomenutog u stavu 21. pod (h). Generalni direktor uz konsultacije

440 ORGANIZACIJA

sa državama članicama imenuje članove Naučnog savetodavnog odbora koji će ra-diti svako u svojoj nadležnosti. Članovi odbora se imenuju na osnovu stručnosti ukonkretnim naučnim oblastima koje imaju veze sa sprovođenjem ove Konvencije.Generalni direktor takođe može da, na odgovarajući način i uz konsultacije sačlanovima Odbora, osnuje privremene radne grupe naučnih stručnjaka za savete okonkretnim pitanjima. U vezi sa gore pomenutim države članice mogu generalnomdirektoru da podnesu spiskove stručnjaka.

46. U obavljanju svojih dužnosti, generalnom direktoru, inspektorima i ostalomosoblju zabranjeno je da traže ili primaju instrukcije od bilo koje vlade ili iz bilo kogizvora van Organizacije. Oni su obavezni da se uzdrže od svakog postupka koji bimogao da odražava njihov položaj međunarodnih službenika odgovornih isključi-vo Konferenciji i Izvršnom veću.

47. Svaka država članica obavezna je da poštuje isključivo međunarodni karakterodgovornosti generalnog direktora, inspektora i ostalog osoblja i da ne pokušava dana njih utiče u izvršavanju njihovih odgovornosti.

E. Privilegije i imuniteti48. Organizacija na teritoriji i na bilo kom drugom mestu pod jurisdikcijom ili kon-

trolom države članice uživa onu pravnu nadležnost, privilegije i imuniteteneophodne za obavljanje svojih funkcija.

49. Delegati država članica, zajedno sa svojim zamenicima, savetnicima, predstavnici-ma koji su imenovani za Izvršno veće zajedno sa svojim zamenicima i savetnicima,generalni direktor i osoblje Organizacije uživa one privilegije i imuniteteneophodne za obavljanje njihovih funkcija vezanih za Organizaciju.

50. Pravna nadležnost, privilegije i imuniteti pomenuti u ovom članu definisani su usporazumima između Organizacije i država članica kao i u sporazumu izmeđuOrganizacije i države u kojoj se nalazi sedište Organizacije. Konferencija razmatrai odobrava ove sporazume shodno stavu 21 (i).

51. Bez obzira na st. 48. i 49, privilegije i imuniteti koje Generalni direktor i osobljeTehničkog sekretarijata budu uživali tokom obavljanja verifikacionih aktivnostiutvrđene su u delu II, odeljak V aneksa Verifikacija.

ČLAN IXKONSULTACIJE, SARADNJA I UTVRĐIVANJE ČINJENICA

1. Države članice obavezne su da se konsultuju i da sarađuju direktno između sebe ilipreko Organizacije i putem drugih odgovarajućih međunarodnih procedura, uklju-čujući procedure u okviru Ujedinjenih nacija i u skladu sa njihovom Poveljom, pobilo kojem pitanju koje se može postaviti u vezi sa ciljem i namenom ili sprovođen-jem odredaba ove Konvencije.

2. Ne narušavajući pravo svake države članice da traži inspekciju na zahtev, državečlanice treba, kad god je to moguće, da prvo ulože maksimalan napor da međusob-nom razmenom informacija i konsultacija razjasne i reše svako pitanje koje možeda izazove sumnju u poštovanje ove Konvencije ili koje izaziva zabrinutost u vezi sasrodnim pitanjem koje se može smatrati nejasnim. Država članica koja dobije

441KONSULTACIJE, SARADNJA I UTVRĐIVANJE ČINJENICA

zahtev od druge države članice za razjašnjenjem bilo kojeg pitanja za koje državačlanica koja je podnela zahtev smatra da izaziva takvu sumnju ili zabrinutost dužnaje da što pre, a u svakom slučaju najkasnije 10 dana od prijema zahteva, pruži infor-macije koje daju dovoljan odgovor na sumnje ili zabrinutost zajedno sa objašnjen-jem kako dostavljene informacije mogu da reše taj problem. Ništa iz ove Konvencijene utiče na pravo bilo koje dve ili više država članica da uz međusobnu saglasnostizvrše pripreme za inspekcije ili između sebe dogovore bilo koje druge procedurekako bi razjasnile i rešile bilo koje pitanje koje može da izazove sumnju ili zabrinu-tost u vezi sa srodnim pitanjem koje se može smatrati nejasnim. Takvi dogovori neutiču na prava i obaveze bilo koje države članice predviđene ostalim odredbamaove Konvencije.

Postupak za traženje razjašnjenja1. Država članica ima pravo da traži od Izvršnog veća pomoć u razjašnjenju bilo koje

situacije koja se može smatrati nejasnom ili koja izaziva zabrinutost u vezi samogućnošću da druga država članica ne poštuje ovu Konvenciju. Izvršno većeobavezno je da pruži odgovarajuće informacije koje ima a koje se odnose na takvuvrstu zabrinutosti.

2. Država članica ima pravo da traži od Izvršnog veća da dobije razjašnjenje od drugedržave članice o bilo kojoj situaciji koja se može smatrati nejasnom ili koja izazivazabrinutost u vezi sa mogućnošću da druga država članica ne poštuje ovuKonvenciju. U takvom slučaju primenjuju se sledeće mere:

(a) Izvršno veće preko generalnog direktora šalje zahtev za razjašnjenje dotičnojdržavi članici najkasnije 24 sata po prijemu zahteva;

(b) Država članica kojoj je upućen zahtev dužna je da pruži razjašnjenjeIzvršnom veću što je moguće pre, ali u svakom slučaju najviše 10 dana po pri-jemu zahteva;

(c) Izvršno veće beleži razjašnjenje i šalje ga državi članici koja je podnela zahtevnajkasnije 24 sata po prijemu razjašnjenja;

(d) Ako država članica koja je podnela zahtev bude smatrala da je razjašnjenjeneadekvatno, ima pravo da traži od Izvršnog veća da od države članice kojojje zahtev upućen dobije dalje razjašnjenje;

(e) U cilju dobijanja daljeg razjašnjenja koje se traži u tački (d), Izvršno veće mo-že da traži od generalnog direktora da osnuje grupu eksperata iz Tehničkogsekretarijata ili, ako nema odgovarajućeg osoblja u Tehničkom sekretarijatuili drugde da ispita sve raspoložive informacije i podatke vezane za situacijukoja izaziva zabrinutost. Grupa eksperata obavezna je da o svojim nalazimaIzvršnom veću podnese izveštaj o činjeničnom stanju;

(f) Ukoliko država članica smatra da je razjašnjenje dobijeno na osnovu tačaka(d) i (e) nezadovoljavajuće, ima pravo da traži vanrednu sednicu Izvršnogveća na kojoj će pravo učešća imati države članice koje nisu članice Izvršnogveća.

6. Izvršno veće obavezno je da obavesti države članice o zahtevu za razjašnjenje pred-viđeno ovim članom.

442 KONSULTACIJE, SARADNJA I UTVRĐIVANJE ČINJENICA

7. Ako se sumnja ili zabrinutost države članice o mogućem nepoštovanju ne razreši uroku od 60 dana od podnošenja zahteva za razjašnjenje Izvršnom veću ili ako onasmatra da bi trebalo njene sumnje hitno razmotriti bez obzira na njeno pravo datraži inspekciju na zahtev, može da zatraži vanrednu sednicu Konferencije u skladusa članom VIII, stav 12. pod (c). Na takvoj vanrednoj sednici, Konferencija razma-tra to pitanje i može da preporuči bilo koju meru koju smatra odgovarajućom zarešenje situacije.

Procedura za inspekciju na zahtev8. Svaka država članica imaće pravo da traži inspekciju na zahtev na licu mesta svakog

postrojenja ili lokacije na teritoriji ili na bilo kom drugom mestu pod jurisdikcijomili kontrolom bilo koje druge države članice isključivo u cilju razjašnjavanja i reša-vanja svih pitanja koja se tiču mogućeg nepoštovanja odredaba ove Konvencije, teda ekipa inspektora koju bude odredio generalni direktor inspekciju obavi nasvakom mestu, bez odugovlačenja i u skladu sa aneksom Verifikacija.

9. Svaka država članica obavezna je da se prilikom podnošenja zahteva za inspekcijudrži okvira ove Konvencije i da u tom zahtevu navede sve odgovarajuće informaci-je na osnovu kojih je došlo do sumnje o mogućem nepoštovanju ove Konvencije,kao što je to precizirano u aneksu Verifikacija. Svaka država članica dužna je da seuzdrži od neosnovanih zahteva za inspekciju, vodeći računa da izbegnezloupotrebe. Na zahtev se obavlja inspekcija isključivo u cilju utvrđivanja činjenicakoje se odnose na moguće nepoštovanje.

10. U cilju verifikacije poštovanja odredaba ove Konvencije, svaka država članicaobavezna je da dozvoli Tehničkom sekretarijatu da izvrši inspekciju na zahtev nalicu mesta shodno stavu 8.

11. Shodno zahtevu za inspekciju na zahtev nekog postrojenja ili lokacije i u skladu saprocedurama predviđenim u aneksu Verifikacija, država članica u kojoj se obavljainspekcija ima:

(a) pravo i obavezu da se maksimalno potrudi da dokaže da poštuje ovuKonvenciju i da u tom cilju omogući ekipi inspektora da izvrši svoju dužnost;

(b) obavezu da omogući pristup traženom mestu isključivo u cilju utvrđivanjačinjenica vezanih za zabrinutost u vezi sa mogućim nepoštovanjem; i

(c) pravo da preduzme mere zaštite osetljivih instalacija i da spreči obelodanji-vanje poverljivih informacija i podataka koji se ne odnose na ovu Konvenciju.

12. Na posmatrača se primenjuje sledeće:(a) Država članica koja je podnela zahtev za inspekciju može, uz saglasnost

države članice pod inspekcijom, da pošalje predstavnika koji može bitidržavljanin bilo države članice koja je podnela zahtev ili treće države članiceda posmatra obavljanje inspekcije na zahtev;

(b) Država članica u kojoj se vrši inspekcija obavezna je da posmatraču omogućipristup u skladu sa aneksom Verifikacija;

(c) Država članica obavezna je da, po pravilu, prihvati predloženog posmatrača,ali ako država članica pod inspekcijom bude odbila, ta činjenica se unosi uzavršni izveštaj.

443KONSULTACIJE, SARADNJA I UTVRĐIVANJE ČINJENICA

13. Država članica obavezna je da istovremeno podnese zahtev za inspekciju na licumesta na zahtev Izvršnom veću i generalnom direktoru, da odmah pokrenu postu-pak.

14. Generalni direktor je obavezan da odmah utvrdi da li zahtev zadovoljava uslovenavedene u delu X, stav 4. aneksa Verifikacija i da, po potrebi, pomogne državičlanici koja je podnela zahtev da propisno popuni zahtev za inspekciju. Kada zahtevza inspekciju ispuni uslove, pripreme za inspekciju na zahtev mogu da počnu.

15. Generalni direktor je obavezan da prenese zahtev za inspekciju državi članici ukojoj treba da se izvrši inspekcija najkasnije 12 sati pre planiranog dolaska inspekci-je.

16. Po prijemu zahteva za inspekciju Izvršno veće obavezno je da se obavesti o pos-tupcima generalnog direktora u vezi sa zahtevom i da mu taj slučaj stalno bude urazmatranju tokom procedure inspekcije. Međutim, njegovo razmatranje nećeodlagati izvršenje inspekcije.

17. Izvršno veće može da, najkasnije 12 sati po prijemu zahteva za inspekciju, dvotre-ćinskom većinom glasova svih svojih članova donese odluku protiv obavljanjainspekcije na zahtev ako bude smatralo da je zahtev za inspekciju bezvredan, da semože zloupotrebiti ili da jasno izlazi iz okvira ove Konvencije kao što je opisano ustavu 8. Državi članici koja je podnela zahtev i onoj u kojoj treba da se izvrši inspekci-ja zabranjeno je da učestvuju u takvoj odluci. Ukoliko Izvršno veće donese odlukuprotiv inspekcije na zahtev, pripreme se prekidaju kao i svi dalji postupci u vezi sazahtevom za inspekciju, a dotične države članice se zatim o tome obaveštavaju.

18. Generalni direktor je obavezan da objavi mandat za obavljanje inspekcije na zahtev.Mandat inspekcije predstavlja operacionalizaciju zahteva za inspekciju pomenutogu st. 8. i 9. i u skladu sa tim zahtevom.

19. Inspekcija na zahtev se obavlja u skladu sa delom X, ili, u slučaju navodne upotrebe,u skladu sa delom XI aneksa Verifikacija. Ekipa inspektora obavezna je da serukovodi principima obavljanja inspekcije na zahtev na najnenametljiviji mogućinačin i u skladu sa efikasnim i blagovremenim izvršavanjem svog zadatka.

20. Država članica u kojoj treba da se obavi inspekcija obavezna je da pomaže inspek-torima tokom inspekcije na zahtev i da im olakša zadatak. Ako ova država članicapredloži, shodno delu X, odeljak C aneksa Verifikacija, radnje kojima će dokazati dapoštuje ovu Konvenciju, koje isključuju pun i sveobuhvatan pristup obavezna je dase potrudi koliko god može da putem konsultacija sa ekipom inspektora, postignesporazum o modalitetima za utvrđivanje činjenica sa ciljem da dokaže da poštujeovu Konvenciju.

21. Završni izveštaj sadrži nalaze o činjeničnom stanju, kao i ocenu ekipe inspektora ostepenu i prirodi dobijenog pristupa i saradnje u sprovođenju inspekcije na zahtevna zadovoljavajući način. Generalni direktor obavezan je da završi izveštaj ekipeinspektora i u što kraćem roku ga prenese državi članici koja je tražila inspekciju,državi članici u kojoj je obavljena inspekcija, Izvršnom veću i svim ostalimdržavama članicama. Generalni direktor je obavezan da u što kraćem rokuIzvršnom veću takođe prenese ocene države članice koja je tražila inspekciju i oneu kojoj je obavljena inspekcija kao i mišljenja ostalih država članica koje mogu da

444 KONSULTACIJE, SARADNJA I UTVRĐIVANJE ČINJENICA

prenesu generalnom direktoru u tu svrhu i da zatim sve to dostavi svim državamačlanicama.

22. Izvršno veće obavezno je da, u skladu sa svojim ovlašćenjima i funkcijama, razmotrizavršni izveštaj ekipe inspektora čim bude podnesen i da se posveti tome da li je:

(a) došlo do bilo kakvog nepoštovanja Konvencije;(b) zahtev bio u nadležnosti ove Konvencije; i(c) došlo do zloupotrebe zahteva za inspekciju na zahtev.

23. Ukoliko Izvršno veće, u skladu sa svojim ovlašćenjima i funkcijama, bude došlo dozaključka da je potrebno preduzeti dalje mere u pogledu stava 22, obavezno je dapreduzme odgovarajuće mere da otkloni situaciju, te da obezbedi poštovanje oveKonvencije, uključujući davanje određenih preporuka Konferenciji. U slučajuzloupotrebe, Izvršno veće obavezno je da ispita da li država članica koja je tražilainspekciju treba da snosi neke od finansijskih posledica inspekcije na zahtev.

24. Država članica koja je tražila inspekciju i ona u kojoj je obavljena inspekcija imajupravo da učestvuju u procesu razmatranja. Izvršno veće je dužno da države članicei prisutne na sledećoj sednici Konferencije obavesti o ishodu tog procesa.

25. Ukoliko je Izvršno veće dalo određene preporuke Konferenciji, Konferencija jeobavezna da razmotri preduzimanje mera u skladu sa članom XII.

ČLAN XPOMOĆ I ZAŠTITA OD HEMIJSKOG ORUŽJA

1. Za potrebe ovog člana, pod izrazom „pomoć“ podrazumeva se koordinacija ipružanje zaštite državama učesnicama od hemijskog oružja, uključujući, izmeđuostalog, sledeće: opremu za otkrivanje i alarmne sisteme; zaštitnu opremu; opremui sredstva za dekontaminaciju; medicinske protivotrove i lečenje; i savete o bilokojoj od ovih mera zaštite.

2. Ništa u ovoj Konvenciji se ne može tumačiti kao ometanje prava bilo koje državečlanice da vrši istraživanja i da razvija, proizvodi, stiče, prenosi i koristi sredstva zazaštitu od hemijskog oružja u svrhe koje nisu zabranjene ovom Konvencijom.

3. Svaka država članica obavezuje se da olakša najpotpuniju moguću razmenu opre-me, materijala i naučnih i tehnoloških informacija u vezi sa sredstvima za zaštitu odhemijskog oružja i ima pravo da u toj razmeni učestvuje.

4. U cilju povećanja otvorenosti nacionalnog programa vezanog za zaštitne svrhe,svaka država članica dužna je da jednom godišnje pruži Tehničkom sekretarijatuinformacije o svom programu u skladu sa procedurama koje Konferencija treba darazmotri i odobri shodno članu VIII, stav 21 (i).

5. Tehnički sekretarijat dužan je da najkasnije 180 dana po stupanju ove Konvencijena snagu, za bilo koju državu članicu koja to traži, osnuje i održava banku podata-ka sa slobodno dostupnim informacijama o raznim načinima zaštite od hemijskogoružja kao i sa onim informacijama koje budu pružile države članice. Tehničkisekretarijat je takođe obavezan da u okviru raspoloživih sredstava i na zahtevdržave članice daje stručne savete i pomogne državi članici u identifikovanju nači-na za sprovođenje njenih programa za razvoj i poboljšanje sposobnosti zaštite odhemijskog oružja.

445POMOĆ I ZAŠTITA OD HEMIJSKOG ORUŽJA

6. Ništa u ovoj Konvenciji se ne može tumačiti kao ometanje prava država članica datraže i pružaju pomoć na bilateralnom planu i da zaključuju pojedinačne spo-razume sa drugim državama članicama u vezi sa hitnim pružanjem pomoći.

7. Svaka država članica obavezuje se da pruža pomoć preko Organizacije i da u tomcilju odluči da preduzme jednu ili više sledećih mera da:

(a) prilaže doprinose u dobrovoljni fond za pomoć koji će osnovati Konferencijana svojoj prvoj sednici;

(b) zaključi, po mogućnosti najviše 180 dana po stupanju ove Konvencije nasnagu, sporazume sa Organizacijom u vezi sa pružanjem pomoći na zahtev;

(c) izjavi, najkasnije 180 dana po stupanju ove Konvencije na snagu, kakvu vrstupomoći bi mogla da pruži u odgovoru na apel Organizacije. Međutim, uko-liko država članica, potom ne bude mogla da pruži pomoć koju je predvidelau svojoj izjavi ona će ipak biti obavezna da pruži pomoć u skladu sa ovimstavom.

8. Svaka država članica ima pravo da traži i, podložno postupcima predviđenim st. 9,10. i 11, da dobije pomoć i zaštitu od upotrebe ili pretnje upotrebom hemijskogoružja ako bude smatrala:

(a) da je protiv nje upotrebljeno hemijsko oružje;(b) da su hemijska sredstva za suzbijanje nereda upotrebljena protiv nje kao

metod ratovanja; ili(c) da joj prete akcije ili aktivnosti od strane bilo koje države koje su državama

članicama zabranjene članom I.9. Zahtev potkrepljen relevantnim informacijama, podnosi generalnom direktoru koji

je obavezan da ga odmah prenese Izvršnom veću i svim državama članicama.Generalni direktor je obavezan da odmah pošalje zahtev državama članicama kojesu se dobrovoljno javile u skladu sa stavom 7 (b) i (c) da dotičnoj državi članicipošalju hitnu pomoć u slučaju upotrebe hemijskog oružja ili hemijskih sredstava zasuzbijanje nereda kao metoda ratovanja najkasnije 12 sati po prijemu zahteva.Generalni direktor je obavezan da, u roku od najviše 24 sata po prijemu zahteva,pokrene istragu kako bi se dobila osnova za dalju akciju. On je obavezan da obaviistragu u roku od 72 sata i da pošalje izveštaj Izvršnom veću. Ukoliko je za obavljanjeistrage potrebno više vremena, prelazni izveštaj mora da bude podnesen u istom vre-menskom okviru. Dodatno vreme potrebno za istragu ne sme da bude duže od 72sata. Međutim, to vreme može biti produženo sličnim periodima. Izveštaji na krajusvakog dodatnog perioda moraju se podnositi Izvršnom veću. Istraga, kako odgo-vara i u skladu sa zahtevom i informacijama koje prate taj zahtev utvrđuje relevantnečinjenice vezane za taj zahtev kao i vrstu i obim potrebne dodatne pomoći i zaštite.

10. Izvršno veće obavezno je da se sastane najkasnije 24 sata po prijemu izveštaja oistrazi kako bi razmotrilo situaciju i da u roku od naredna 24 sata prostom većinomglasova donese odluku o tome da li da naloži Tehničkom sekretarijatu da obezbedidodatnu pomoć. Tehnički sekretarijat je obavezan da izveštaj o istrazi i odlukuIzvršnog veća odmah prenese svim državama članicama i nadležnim međunarod-nim organizacijama. Kada Izvršno veće donese takvu odluku generalni direktor jeobavezan da odmah obezbedi pomoć. U tu svrhu, generalni direktor može dasarađuje sa državom članicom koja je podnela zahtev, sa ostalim državama članica-

446 POMOĆ I ZAŠTITA OD HEMIJSKOG ORUŽJA

ma i nadležnim međunarodnim organizacijama. Države članice su dužne da uložemaksimalan napor da obezbede pomoć.

11. Ukoliko raspoložive informacije iz istrage koja je u toku ili iz drugih pouzdanihizvora pruže dovoljno dokaza o postojanju žrtava upotrebe hemijskog oružja ineophodnosti hitne akcije, generalni direktor je obavezan da obavesti sve državečlanice i da preduzme hitne mere pomoći, koristeći sredstva koja mu je Konfe-rencija stavila na raspolaganje za takve nepredviđene okolnosti. Generalni direktorje obavezan da stalno obaveštava Izvršno veće o radnjama preduzetim shodnoovom stavu.

ČLAN XIEKONOMSKI I TEHNOLOŠKI RAZVOJ

1. Odredbe ove Konvencije se sprovode tako da se izbegne ometanje ekonomskog i teh-nološkog razvoja država članica i međunarodne saradnje u aktivnostima iz oblastihemije u svrhe koje nisu zabranjene ovom Konvencijom, uključujući međunarodnurazmenu naučnih i tehničkih informacija, hemikalija i opreme za proizvodnju, pre-radu i upotrebu hemikalija u svrhe koje nisu zabranjene ovom Konvencijom.

2. Podložno odredbama ove Konvencije i ne narušavajući principe i primenjiva prav-ila međunarodnog prava,države članice:

(a) imaju pravo da, pojedinačno ili kolektivno vrše istraživanja i da razvijaju,proizvode, stiču, zadržavaju, prenose i koriste hemikalije;

(b) obavezuju se da olakšavaju najpotpuniju moguću razmenu hemikalija,opreme i naučnih i tehničkih informacija koje se odnose na razvoj i primenuhemije u svrhe koje nisu zabranjene ovom Konvencijom i imaju pravo da utoj razmeni učestvuju;

(c) obavezne su da ne održavaju međusobno nikakva ograničenja, uključujući onaiz bilo kojih međunarodnih sporazuma koja nisu u skladu sa obavezama preu-zetim ovom Konvencijom, koja bi ograničila ili ometala trgovinu, razvoj i una-pređenje naučnog i tehnološkog znanja iz oblasti hemije za industrijske, poljo-privredne, istraživačke, medicinske, farmaceutske i druge miroljubive svrhe;

(d) obavezne su da ne koriste ovu Konvenciju kao osnovu za primenu bilo kakvihmera osim propisanih ili dozvoljenih ovom Konvencijom i da ne koriste bilokoji drugi međunarodni sporazum za sprovođenje ciljeva koji nisu u skladusa ovom Konvencijom;

(e) obavezne su da revidiraju postojeće nacionalne propise iz oblasti trgovinehemikalijama i da ih usklade sa predmetom i svrhom ove Konvencije.

ČLAN XIIMERE OTKLANJANJA SITUACIJE U CILJU OBEZBEĐIVANJA

POŠTOVANJA, UKLJUČUJUĆI SANKCIJE1. Konferencija može preduzeti neophodne mere predviđene stavovima 2, 3. i 4, da

obezbedi poštovanje ove Konvencije i da otkloni i ublaži svaku situaciju koja je pro-tivna odredbama ove Konvencije. U razmatranju tih radnji, shodno ovom stavu,Konferencija može uzeti u obzir sve informacije i preporuke koje joj o tim pitanji-ma bude podnelo Izvršno veće.

447EKONOMSKI I TEHNOLOŠKI RAZVOJ

2. U slučajevima kada Izvršno veće traži od neke države članice da preduzme mere daotkloni situaciju koja stvara probleme u vezi sa poštovanjem ove Konvencije, i kadadržava članica ne ispuni zahtev u predviđenom roku, Konferencija može, izmeđuostalog, da po preporuci Izvršnog veća ograniči ili suspenduje prava i privilegije tedržave članice predviđene ovom Konvencijom sve dok ona ne preduzme potrebnemere da se povinuje obavezama predviđenim ovom Konvencijom.

3. U slučajevima kada je ozbiljna šteta naneta predmetu i svrsi ove Konvencije rezul-tat aktivnosti zabranjenih ovom Konvencijom, naročito članom I, Konferencijamože da državama članicama preporuči kolektivne mere u skladu sa međunarod-nim pravom.

4. Konferencija u naročito ozbiljnim slučajevima može skrenuti pažnju na taj problemkao i na informacije i zaključke s tim u vezi Generalnoj skupštini Ujedinjenih naci-ja i Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija.

ČLAN XIIIODNOS PREMA DRUGIM MEĐUNARODNIM SPORAZUMIMA

Ništa u ovoj Konvenciji se ne može tumačiti kao nešto što na bilo koji način ograniča-va ili umanjuje obaveze koje je svaka država preuzela na osnovu Protokola o zabraniupotrebe u ratu gasova koji izazivaju gušenje, bojnih otrova i drugih gasova i bakteri-oloških metoda ratovanja, potpisanog u Ženevi 17. juna 1925. godine i na osnovuKonvencije o zabrani razvoja, proizvodnje i skladištenja bakteriološkog (biološkog) i tok-sičnog oružja i njihovom uništavanju, potpisane u Londonu, Moskvi i Vašingtonu 10. apri-la 1972. godine.

ČLAN XIVREŠAVANJE SPOROVA

1. Sporovi koji nastanu u vezi sa primenom ili interpretacijom ove Konvencije rešava-ju se u skladu sa relevantnim odredbama ove Konvencije i u skladu sa odredbamaPovelje Ujedinjenih nacija.

2. Kada dođe do spora između dve države članice ili više njih ili do spora izmeđujedne države članice ili više njih i Organizacije u vezi sa tumačenjem ili primenomove Konvencije, dotične strane su obavezne da se zajedno konsultuju u cilju eks-peditivnog rešavanja spora putem pregovora ili drugim mirnim putem koji straneizaberu, uključujući obraćanje organima ove Konvencije i, uz međusobnu saglas-nost, Međunarodnom sudu pravde u skladu sa Statutom tog suda. Države članiceumešane u spor obavezne su da o preduzetim radnjama redovno obaveštavajuIzvršno veće.

3. Izvršno veće može da doprinese rešavanju spora bilo kojim sredstvima koja smatraodgovarajućim uključujući svoje dobre usluge, pozivajući države članice koje su usporu da započnu postupak za rešavanje spora po svom izboru i da preporuči vre-menski rok za bilo koju dogovorenu proceduru.

4. Konferencija razmatra pitanja vezana za sporove koje izazovu države članice ili nakoje mu Izvršno veće bude skrenulo pažnju. Konferencija, gde smatra potrebnim,osniva tela ili poverava zadatke vezane za rešavanje ovih sporova u skladu sačlanom VIII, stav 21 (f).

448 ODNOS PREMA DRUGIM MEĐUNARODNIM SPORAZUMIMA

5. Konferencija i Izvršno veće su svako za sebe opunomoćeni, u zavisnosti od ovlašće-nja Generalne skupštine Ujedinjenih nacija, da traže od Međunarodnog sudapravde savetodavno mišljenje o bilo kom pravnom pitanju u okviru nadležnostiOrganizacije. Sporazum između Organizacije i Ujedinjenih nacija biće u tom ciljuzaključen u skladu sa članom VIII, stav 34 (a).

6. Ovaj član ne narušava član IX ili odredbe koje se odnose na mere otklanjanjasituacije i obezbeđivanja poštovanja ove Konvencije, uključujući sankcije.

ČLAN XVIZMENE I DOPUNE

1. Svaka država članica može da predloži izmene i dopune ove Konvencije. Svakadržava članica takođe može da predloži promene aneksa ove Konvencije, kao što jepredviđeno stavom 4. Predlozi izmena i dopuna podložni su procedurama iz st. 2. i3. Predlozi za promene, kao što je predviđeno stavom 4, podložni su proceduramaiz stava 5.

2. Tekst predložene izmene i dopune podnosi se generalnom direktoru da ga podelisvim državama članicama i depozitaru. Predloženu izmenu i dopunu razmatraisključivo Konferencija za izmene i dopune. Takva konferencija za izmene i dopunesaziva se ako jedna trećina ili više država članica najkasnije 30 dana nakon podeleteksta predložene izmene i dopune obavesti generalnog direktora da podržava daljerazmatranje ovog predloga. Konferencija za izmene i dopune se održava odmahposle redovne sednice Konferencije, ukoliko država članica koja je podnela zahtevne zatraži da se sastanak održi ranije.

3. Izmene i dopune stupaju na snagu za sve države članice 30 dana od dana depono-vanja instrumenata o ratifikaciji ili prihvatanju od strane svih država članica naosnovu dole pomenutog stava (b):

(a) kada budu usvojene od strane Konferencije o izmenama i dopunama pozi-tivnim glasom većine svih država članica a da pritom nijedna država članicane da negativan glas; i

(b) kada budu ratifikovane i prihvaćene od strane svih onih država članica kojesu dale pozitivan glas na Konferenciji za izmene i dopune.

4. Da bi se obezbedila održivost i delotvornost ove Konvencije, odredbe aneksa supodložne promenama u skladu sa stavom 5, ako se predložene promene odnosesamo na administrativna i tehnička pitanja. Sve promene aneksa o hemikalijama sevrše u skladu sa stavom 5. Odeljci A i C aneksa Poverljivost, deo X aneksaVerifikacija i one definicije u delu I aneksa Verifikacija koje se odnose isključivo nainspekcije na zahtev, i ne mogu biti podložne promenama u skladu sa stavom 5.

5. Predložene promene pomenute u stavu 4. vrše se u skladu sa sledećom proce-durom:

(a) Tekst predloženih promena se prosleđuje generalnom direktoru zajedno sapotrebnim informacijama. Dodatne informacije za procenu predloga možeda dâ svaka država članica i generalni direktor. Generalni direktor je obavezanda u što kraćem roku prosledi sve takve predloge i informacije svim državamačlanicama, Izvršnom veću i depozitaru.

449IZMENE I DOPUNE

(b) Najkasnije 60 dana po prijemu predloga, generalni direktor je obavezan daproceni predlog da bi odredio sve eventualne posledice po odredbe oveKonvencije i njeno sprovođenje i obavezan je da prosledi sve takve informa-cije svim državama članicama i Izvršnom veću.

(c) Izvršno veće je obavezno da ispita predlog u svetlu svih raspoloživih infor-macija, uključujući i to da li predlog ispunjava zahteve predviđene stavom 4.Najkasnije 90 dana po prijemu predloga, Izvršno veće je obavezno da uzodgovarajuća objašnjenja objavi svoju preporuku svim državama članicamada bi je one razmotrile.Države članice obavezne su da potvrde prijem u roku od 10 dana.

(d) Ukoliko Izvršno veće preporuči svim državama članicama usvajanje predlo-ga, predlog se smatra odobrenim ako se nijedna država članica ne usprotivi uroku od 90 dana od prijema preporuke. Ukoliko Izvršno veće preporuči da sepredlog odbije, on se smatra odbijenim ako se nijedna država članica neusprotivi u roku od 90 dana od prijema preporuke.

(e) Ukoliko se preporuka Izvršnog veća ne bude slagala sa prihvatanjem koje sezahteva u tački (d), odluku o predlogu kao i o tome da li preporuka ispunja-va uslove iz stava 4, donosi se kao pitanje od značaja Konferenciji na nekojsledećoj sednici.

(f) Generalni direktor je obavezan da obavesti sve države članice i depozitara obilo kojoj odluci na osnovu ovog stava.

(g) Promene odobrene na osnovu ove procedure stupaju na snagu za sve državečlanice 180 dana od dana kad ih generalni direktor obavesti da su promeneodobrene, ako Izvršno veće ne preporuči neki drugi vremenski period iliKonferencija o tome ne odluči.

ČLAN XVITRAJANJE I ISTUPANJE

1. Važnost ove Konvencije je neograničena.2. Svaka država članica, ostvarujući svoj nacionalni suverenitet, ima pravo da istupi iz

ove Konvencije ukoliko odluči da su vanredni događaji vezani za predmet oveKonvencije ugrozili vrhovne interese njene zemlje. Ona će 90 dana unapred otakvom istupanju obavestiti sve države članice, Izvršno veće, depozitara i Savetbezbednosti Ujedinjenih nacija. Takvo obaveštenje o istupanju sadrži izjavu ovanrednim događajima za koje smatra da ugrožavaju njene vrhovne interese.

3. Istupanje neke države članice iz ove Konvencije ne može ni na koji način uticati nadužnost država da nastave da ispunjavaju obaveze preuzete na osnovu bilo kojihpravila međunarodnog prava s tim u vezi, naročito na osnovu Ženevskog protoko-la iz 1925. godine.

ČLAN XVIISTATUS ANEKSA

Aneksi čine sastavni deo ove Konvencije. Svako pozivanje na ovu Konvenciju uključu-je anekse.

450 TRAJANJE I ISTUPANJE

ČLAN XVIIIPOTPISIVANJE

Ova Konvencija će pre stupanja na snagu biti otvorena za potpisivanje za sve države.

ČLAN XIXRATIFIKACIJA

Ova Konvencija podleže ratifikaciji od strane država potpisnica u skladu sa njihovimustavnim postupcima.

ČLAN XXPRISTUPANJE

Svaka Država koja ne bude potpisala ovu Konvenciju pre nego što ona stupi na snagumože joj od tada pristupiti u svakom trenutku.

ČLAN XXISTUPANJE NA SNAGU

1. Ova Konvencija stupa na snagu 180 dana od dana deponovanja 65-og instrumentao ratifikaciji, ali nikako ranije od dve godine po otvaranju za potpisivanje.

2. Za države čiji instrumenti o ratifikaciji ili pristupanju nisu deponovani po stupan-ju ove Konvencije na snagu, Konvencija će stupiti na snagu 30-og dana od danadeponovanja njihovih instrumenata o ratifikaciji ili pristupanju.

ČLAN XXIIREZERVE

Na članove ove Konvencije ne mogu se staviti rezerve. Aneksi ove Konvencije nepodležu rezervama koje nisu u skladu sa njenim predmetom i svrhom.

ČLAN XXIIIDEPOZITAR

Generalni sekretar Ujedinjenih nacija se ovim određuje za depozitara ove Konvencije iobavezan je da, između ostalog:

(a) što pre obavesti sve potpisnice države koje pristupaju ovoj Konvenciji o datumusvakog potpisivanja, datumu deponovanja svakog instrumenta o ratifikaciji ili pris-tupanju, o datumu stupanja na snagu ove Konvencije i o prijemu ostalih obavešten-ja;

(b) prosledi propisno overene kopije ove Konvencije vladama svih potpisnica i državakoje pristupaju ovoj Konvenciji; i

(c) registruje ovu Konvenciju shodno članu 102. Povelje Ujedinjenih nacija.

ČLAN XXIVVERODOSTOJNI TEKSTOVI

Originali ove Konvencije, čiji su tekstovi na arapskom, kineskom, engleskom, fran-cuskom, ruskom i španskom jeziku jednako su verodostojni i biće deponovani kodGeneralnog sekretara Ujedinjenih nacija.

451POTPISIVANJE

ANEKS O HEMIKALIJAMAA. SMERNICE ZA TABELE HEMIKALIJA

Smernice za tabelu 11. Prilikom određivanja da li neku toksičnu hemikaliju treba uvrstiti u tabelu 1, uzi-

maju se u obzir sledeći kriterijumi:(a) da je razvijena, proizvedena, skladištena ili korišćena kao hemijsko oružje, kao

što je definisano u članu II;(b) da predstavlja na neki drugi način veliku opasnost po predmet i svrhu ove

Konvencije po svom velikom potencijalu za upotrebu u aktivnostima zabran-jenim ovom Konvencijom pošto ispunjava jedan ili više od sledećih uslova:(i) da poseduje hemijski sastav usko povezan sa sastavom drugih toksičnih

hemikalija nabrojanih u tabeli 1, i ima ili se može očekivati da ima upore-diva svojstva;

(ii) da poseduje takva smrtonosna ili onesposobljavajuća toksična svojstva ilidruga svojstva koja bi omogućila njenu upotrebu kao hemijsko oružje;

(iii) da se može koristiti kao preteča u krajnje pojedinačnoj tehnološkoj faziproizvodnje neke toksične hemikalije iz tabele 1, bez obzira na to da li seova faza obavlja u postrojenju za proizvodnju u municiji ili na nekom dru-gom mestu;

(c) da ima malu ili nikakvu korist u svrhe koje nisu zabranjene ovomKonvencijom.

Smernice za tabelu 22. Prilikom određivanja da li neku toksičnu hemikaliju koja nije navedena u tabeli 1

ili preteču hemikalije iz tabele 1 ili hemikalije iz tabele 2, deo A, treba uvrstiti utabelu 2, uzimaju se u obzir sledeći kriterijumi:

(a) da predstavlja značajnu opasnost po predmet i svrhu ove Konvencije zbogposedovanja takvih smrtonosnih ili onesposobljavajućih toksičnih svojstavaili drugih svojstava koja bi omogućila njenu upotrebu kao hemijsko oružje;

(b) da se može koristiti kao preteča u krajnjoj pojedinačnoj tehnološkoj faziproizvodnje neke toksične hemikalije iz tabele 1 ili tabele 2, deo A;

(c) da predstavlja značajan rizik po cilj i svrhu ove Konvencije po svom značajuu proizvodnji neke hemikalije iz tabele 1 ili tabele 2, deo A;

(d) da se ne proizvodi u velikim komercijalnim količinama u svrhe koje nisuzabranjene ovom Konvencijom.

Smernice za tabelu 33. Prilikom određivanja da li neku toksičnu hemikaliju ili preteču koja nije navedena

u ostalim tabelama treba uvrstiti u tabelu 3, uzimaju se u obzir sledeći kriterijumi:(a) da je razvijena, proizvedena, skladištena ili korišćena kao hemijsko oružje;(b) da na neki drugi način predstavlja opasnost po predmet i svrhu ove

Konvencije zbog posedovanja takvih smrtonosnih ili onesposobljavajućihtoksičnih svojstava ili drugih svojstava koja bi omogućila njenu upotrebu kaohemijsko oružje;

452 ANEKS O HEMIKALIJAMA

(c) da predstavlja rizik po cilj i svrhu ove Konvencije po svom značaju uproizvodnji jedne ili više hemikalija iz tabele 1 ili tabele 2, deo B;

(d) da može da se proizvodi u velikim komercijalnim količinama u svrhe kojenisu zabranjene ovom Konvencijom.

B. TABELE HEMIKALIJASledeće tabele sadrže spisak toksičnih hemikalija i njihovih preteča. U svrhu

sprovođenja ove Konvencije u ovim tabelama identifikovane su hemikalije za primenumera verifikacije u skladu sa odredbama aneksa Verifikacija. Shodno članu II, tačka 1 (a),ove tabele ne predstavljaju definiciju hemijskog oružja.

(Kad god se pominju grupe dialkalovanih hemikalija, praćene spiskom alkilnih grupau zagradi, sve moguće hemikalije dobijene putem svih mogućih kombinacija alkilnihgrupa nabrojanih u zagradi smatraju se nabrojanim u svakoj tabeli za sebe, čim nisueksplicitno izuzete. Hemikalija obeležena „*“ u tabeli 2, deo A, podleže posebnom pragukriterijuma za izjavu i verifikaciju, kao što je precizirano u delu VII aneksa Verifikacija.)

Tabela 1 (Registarski broj CAS)A. Toksične hemikalije:

(1) O-alkil (_C10 ukq. cikloalkil) alkil(Me, Et, n-Pr ili i-Pr)-fosfonofluoridatiNpr. Sarin: O-izopropil metilfosfonofluoridat (107-44-8)Soman: O-pinakonil metilfosfonofluoridat (96-64-0)

(2) O-alkil (_C10 ukq. cikloalkil) N, N-dialkil(Me, Et, n-Pr ili i-Pr) - fosforamidocijanidatiNpr. Tabun: O-etil N, N-dimetilFosforamidocijanidat (77-81-6)

(3) O-alkil (H ili _C10 ukq. Cikloalkil) S-2-dialkil(Me, Et, n-Pr ili i-Pr) - aminoetil alkil(Me, Et, n-Pr ili i-Pr) fosfonotiolati iodgovarajuće alkilovane ili protonovane soliNpr. VX O-etil S-2. - diizopropilaminoetilMetilfosfonotiolat (50782-69-9)

(4) Sumporni iperit2-hloretihilormetilsulfid (2625-76-5)iperit: bis(2-hloretil)sulfid (505-60-2)bis(2-hloretiltio) metan (63869-13-6)seskviiperit: 1,2-bis(2-hloretiltio) etan (3563-36-8)1,3-bis(2-hloretiltio)-n-propan (63905-10-2)1,4-bis(2-hloretiltio)-n-butan (142868-93-7)1,5-bis(2-hloretiltio)-n-pentan (142868-94-8)bis(2-hloretiltiometil) etar (63918-90-1)O-iperit: bis2-hloretiltioetil) etar (63918-89-8)

(5) Leviziti:levizit 1: 2-hlorvinidihlorarsenovodonik (541-25-3)levizit 2: bis (2hlorvinil)hlorasenovodonik (40334-69-8)levizit 3: tris(2-hlorvinil)arsenovodonik (40334-70-1)

453ANEKS O HEMIKALIJAMA

(6) Azotni iperit:HN1: bis(2-hloretil)etilamin (537-07-8)HN2: bis(2-hloretil)metilamin (51-75-2)HN3: tris (2-hloretil)amin (555-77-1)

(7) saksitonin (35523-89-8)(8) ricin (9009-86-3)B. Preteče:(9) alkil (Me,Et, n-Pr ili i-Pr)-fosfonildifluoridi

Npr. DF: metilfosfonildifluorid (676-99-3)(10) O-alkil (H ili _C10 ukq. cikloalkil) O-2-dialkil

(Me, Et, n-Pr ili i-Pr)-aminoetil alkil(Me,Et n-Pr ili i-Pr) fosfonitii odgovarajuće alkilovane ili protonovane soliNpr. QL: O-etil O-2-diizopropilaminoetilMetilfosfonit (57856-11-8)

(11) hlorosarin: O-izopropil metilfosfonohloridat (1445-76-7)(12) hlorosoman: O-pinakonil metilfosfonohloridat (7040-57-5)

Tabela 2A. Toksične hemikalije:

(1) amiton: O,O-dietil S-(dietilamino) etilfosforoetiolati odgovarajuće alkilovane i protonovane soli (78-53-5)

(2) PFIB: 1,1,3,3,3-pentafluoro-2-(trifluorometil)-1-propen (382-21-8)(3) BZ: kvinuklidinilbenzilat (*) (6581-06-2)

B. Preteče:(4) Hemikalije, osim onih nabrojanih u tabeli 1, koje sadrže atom fosfora za koji

je vezana jedna metil, etil ili propil (normalna ili izo) grupa, ali ne i atomiugljenika,npr. Metilfosfonil dihlorid (676-97-1)Dimetilmetilfosfonat (756-79-6)Izuzetak: fonofos: O-etil S-fenilEtilofosfonotiolotionat (944-22-9)

(5) N,N-dialkil (Me, Et n-Pr ili i-Pr) - fosforoamidnidihalogenidi

(6) dialkil (Me, Et, n-Pr ili i-Pr)-N,N-dialkil(Me, Et, n-Pr ili i-Pr) - fosforoamidati

(7) arsentrihlorid (7784-34-1)(8) 2,2-difenil-2-glikolna kiselina (76-93-7)(9) kvinuklidin-3-ol (1619-34-7)(10) N,N-dialkil (Me, Et, n-Pr ili i-Pr)-aminoetil-2-hloridi

i odgovarajuće protonovane soli(11) N,N-dialkil (Me, Et, n-Pr ili i-Pr)-aminoetan-2-oli

i odgovarajuće protonovane soliIzuzeci: N,N-dimetilaminoetanol (108-01-0)i odgovarajuće protonovane soli

454 ANEKS O HEMIKALIJAMA

N,N-dietilaminoetanol (100-37-8)i odgovarajuće protonovane soli(12) N,N-dialkil (Me, Et, n-Pr ili i-Pr)-aminoetan-2-tioli

i odgovarajuće protonovane soli(13) tiodiglikol: bis(2-oksietil)sulfid (111-48-8)(14) pinakonil alkohol: 3,3-dimetilbutan-2-ol (464-07-3)

Tabela 3A. Toksične hemikalije:

(1) fozgen: karbonildihlorid (75-44-5)(2) cijanhlorid (506-77-4)(3) cijanvodonik (74-90-8)(4) hlorpikrin: trihlormitrometan (76-06-2)

B. Preteče:(5) fosforilhlorid (10025-87-3)(6) fosfortrihlorid (7719-12-2)(7) fosforpentahlorid (10026-13-8)(8) trimetilfosfit (121-45-9)(9) trietilfosfit (122-52-1)(10) dimetilfosfit (868-85-9)(11) dietilfosfit (762-04-9)(12) sumpormonohlorid (10025-67-9)(13) sumpordihlorid (10545-99-0)(14) tionilhlorid (7719-09-7)(15) etildietanolamin (139-87-7)(16) metildietanolamin (105-59-9)(17) trietanolamin (102-71-6)

ANEKS O SPROVOĐENJU I VERIFIKACIJI(„ANEKS VERIFIKACIJA“)

DEO IDEFINICIJE

1. Pod izrazom „odobrena oprema“ podrazumevaju se naprave i instrumenti koji suneophodni da bi ekipa inspektora izvršila dužnosti za koje je dobila ovlašćenje odTehničkog sekretarijata u skladu sa propisima koje je pripremio Tehnički sekretari-jat shodno članu II, stav 27. ovog aneksa. Takva oprema se takođe može odnositi naadministrativne količine materijala za snimanje koji bi ekipa inspektora koristila.

2. Pod izrazom „zgrada“ kako se pominje u definiciji postrojenja za proizvodnjuhemijskog oružja u članu II podrazumevaju se zgrade posebne namene i standard-ne zgrade.

455ANEKS O SPROVOĐENJU I VERIFIKACIJI

(a) Pod izrazom „zgrada posebne namene“ podrazumeva se:(i) svaka zgrada, uključujući podzemne objekte koja sadrži namensku opremu

u konfiguraciji proizvodnje ili punjenja;(ii) svaka zgrada, uključujući podzemne objekte, koja ima jasne osobine po

kojima se ona razlikuje od zgrada koje se obično koriste za hemijskuproizvodnju ili punjenje koje nije zabranjeno ovom Konvencijom.

(b) Pod izrazom „standardna zgrada“ podrazumeva se svaka zgrada, uključujućipodzemne objekte, koja je izgrađena po prevashodno industrijskim standard-ima za postrojenja koja ne proizvode nijednu hemikaliju navedenu u članu II,stav 8 (a) (i), ili hemikalije koje prouzrokuju koroziju.

3. Pod izrazom „inspekcija na zahtev“ podrazumeva se inspekcija bilo kojeg postro-jenja ili lokacije na teritoriji ili na bilo kojem mestu pod jurisdikcijom ili kontrolomdržave članice koju zatraži druga država članica shodno članu IX, st. 8. do 25.

4. Pod izrazom „zasebna organska hemikalija“ podrazumeva se bilo koja hemikalija izgrupe hemijskih jedinjenja koja se sastoji od svih jedinjenja ugljenika, osim nje-govih oksida, sulfida i metalkarbonata, koja se može identifikovati po hemijskomnazivu, strukturnom obrascu, ukoliko je poznat, i po broju pod kojim su reg-istrovane u časopisu Chemical Abstracts Service, ako postoji.

5. Pod izrazom „oprema“ kao što se pominje u definiciji postrojenja za proizvodnjuhemijskog oružja u članu II podrazumeva se namenska oprema i standardna opre-ma.

(a) Pod izrazom „namenska oprema“ podrazumeva se:(i) glavni tok proizvodnje, uključujući svaki reaktor ili oprema za sintezu,

razdvajanje ili prečišćavanje proizvoda, svaka oprema koja se direktnokoristi za prenos toplote u krajnjoj tehnološkoj fazi, kao kod reaktora ilirazdvajanja proizvoda, kao i svaka oprema koja je bila u kontaktu sa bilokojom hemikalijom navedenom u članu II, stav 8 (a) (i), ili bi bila u kon-taktu sa takvom hemikalijom kad bi to postrojenje radilo;

(ii) svaka mašina za punjenje hemijskog oružja;(iii) svaka druga oprema posebno izrađena, sagrađena ili montirana za rad

nekog postrojenja kao postrojenja za proizvodnju hemijskog oružja, zarazliku od postrojenja koje je sagrađeno u skladu sa preovlađujućim stan-dardima komercijalne industrije koji važe za postrojenja navedena u članuII, stav 8 (a) (i), ili hemikalije koje prouzrokuju koroziju, kao što su: opre-ma od visokoniklovane legure ili drugi specijalni materijal otporan nakoroziju; specijalna oprema za kontrolu otpada, obradu otpada, filtriranjevazduha ili rekuperaciju isparljivih rastvarača; specijalni ograđeni prostoriza sprečavanje širenja i sigurnosni štitovi; nestandardna laboratorijskaoprema za analizu toksičnih hemikalija za hemijsko oružje; kontrolnetable specijalno napravljene po specifikaciji; ili namenski rezervni deloviza specijalizovanu opremu.

(b) Pod izrazom „standardna oprema“ podrazumeva se:(i) oprema za proizvodnju koja se u osnovi koristi u hemijskoj industriji i nije

svrstana u namensku opremu;

456 DEFINICIJE

(ii) ostala oprema koja se obično koristi u hemijskoj industriji kao što je:vatrogasna oprema ekipa za praćenje obezbeđenja i bezbednosti/sig-urnosti; zdravstvene ustanove, laboratorije; ili oprema za komunikacije.

6. Pod izrazom „postrojenje“ u kontekstu člana VI podrazumeva se svaka od u daljemtekstu definisanih industrijskih lokacija („fabrika“, „pogon“ i „jedinica“).

(a) Pod izrazom „fabrika“ podrazumeva se mesto integracije jednog ili više pogo-na sa bilo kojim prelaznim administrativnim nivoom koje se nalazi pod jed-nom operativnom kontrolom i obuhvata zajedničku infrastrukturu kao što su:(i) administrativne i druge kancelarije;(ii) radionice za popravku i održavanje;(iii) zdravstveni centar;(iv) komunalne službe;(v) centralna laboratorija za analize;(vi) laboratorije za istraživanja i razvoj;(vii) centralni prostor za obradu otpadnih voda i otpada; i(viii) magacinski prostor.

(b) Pojam „pogon“ (proizvodni objekat, radionica) podrazumeva samostalanprostor, objekat ili zgradu koja ima dva ili više odeljenja sa pomoćnom i za njuvezanom infrastrukturom, kao što je:(i) mali administrativni deo;(ii) prostor za skladištenje sirovina i proizvoda ili rukovanje sirovinama i

proizvodima;(iii) prostor za obradu otpadnih voda/otpada i rukovanje otpadnim vodama

/ otpadom;(iv) laboratorija za kontrolu/analize;(v) služba za prvu pomoć/zdravstveno odeljenje; i(vi) evidencija o kretanju u, po i iz zone, o prijavljenim hemikalijama i sirov-

inama za njihovu proizvodnju ili hemikalijama nastalim kao njihovproizvod, ako odgovara.

(c) Pod izrazom „pogon“ (pogon za proizvodnju, preradu) podrazumeva se spojonih delova opreme, uključujući posude i strukturu posuda neophodnih zaproizvodnju, preradu ili potrošnju neke hemikalije.

7. Pod izrazom „sporazum o postrojenju“ podrazumeva se sporazum ili dogovorizmeđu države članice i Organizacije u vezi sa određenim postrojenjem koje jepodložno verifikaciji na licu mesta, shodno čl. IV, V i VI.

8. Pod izrazom „država domaćin“ podrazumeva se država na čijoj teritoriji se nalazepostrojenja ili zone druge države, članice ove Konvencije, koje podležu inspekciji naosnovu ove Konvencije.

9. Pod izrazom „pratnja u zemlji“ podrazumevaju se pojedinci određeni od strane državečlanice u kojoj se vrši inspekcija i, ako odgovara, od strane države domaćina, ako onetako žele, da prati i pomaže ekipi inspektora tokom njihovog boravka u zemlji.

10. Pod izrazom „period boravka u zemlji“ podrazumeva se period od dolaska ekipeinspektora na ulaz do njihovog odlaska iz države sa mesta gde su ušli.

11. Pod izrazom „početna inspekcija“ podrazumeva se prva inspekcija postrojenja nalicu mesta radi verifikacije izjava podnesenih shodno čl. III, IV, V i VI i ovog aneksa.

457DEFINICIJE

12. Pod izrazom „država članica pod inspekcijom“ podrazumeva se država članica načijoj teritoriji ili na bilo kojem drugom mestu i pod njenom jurisdikcijom ili kon-trolom se obavlja inspekcija na osnovu ove Konvencije ili država članica čijepostrojenje ili zona na teritoriji države domaćina podleže takvoj inspekciji; među-tim, pod izrazom se ne podrazumeva država članica navedena u delu II, stav 21.ovog aneksa.

13. Pod izrazom „pomoćnik inspekcije“ podrazumeva se pojedinac koga je Tehničkisekretarijat odredio kao što je predviđeno u delu II, Odeljak A ovog aneksa, dapomaže inspektorima prilikom inspekcije ili posete, na primer: medicinsko osoblje,obezbeđenje, administrativno osoblje i prevodioci.

14. Pod izrazom „mandat inspekcije“ podrazumevaju se uputstva za obavljanje odre-đene inspekcije izdata ekipi inspektora od strane generalnog direktora.

15. Pod izrazom „uputstvo za rad inspekcije“ podrazumeva se skup dodatnih procedu-ra za obavljanje inspekcije, čiji je autor Tehnički sekretarijat.

16. Pod izrazom „mesto inspekcije“ podrazumeva se bilo koje postrojenje ili prostor ukome se vrši inspekcija i koje je izričito definisano u sporazumu o postrojenju kojese na njega odnosi ili u zahtevu za inspekciju, ili u mandatu ili zahtevu za inspekci-ju kao što je prošireno alternativnim ili konačnim perimetrom.

17. Pod izrazom „članovi inspekcije“ podrazumeva se grupa inspektora i pomoćnikainspekcije, imenovana od strane generalnog direktora za obavljanje određeneinspekcije.

18. Pod izrazom „inspektor“ podrazumeva se pojedinac koga je Tehnički sekretarijatshodno proceduri navedenoj u delu II, Odeljak A ovog aneksa odredio da obaviinspekciju ili posetu u skladu sa ovom Konvencijom.

19. Pod izrazom „model sporazuma“ podrazumeva se dokument kojim su preciziraniopšta forma i sadržaj za sporazum zaključen između države članice i Organizacijeo ispunjavanju odredaba o verifikaciji preciziranim u ovom aneksu.

20. Pod izrazom „posmatrač“ podrazumeva se predstavnik države članice koja je pod-nela zahtev za inspekciju ili treće države članice koji posmatra inspekciju na zahtev.

21. Pod izrazom „perimetar“ u slučaju inspekcije na zahtev podrazumeva se spoljnagranica mesta inspekcije, određena bilo geografskim koordinatama ili opisom namapi.

(a) pod izrazom „traženi perimetar“ podrazumeva se perimetar mesta inspekcijekao što je precizirano u skladu sa delom X, stav 8. ovog aneksa;

(b) pod izrazom „alternativni perimetar“ podrazumeva se perimetar mestainspekcije kao što je, kao alternativa traženom perimetru, precizirano odstrane države članice u kojoj se vrši inspekcija; on će biti u skladu sa zahtevi-ma predviđenim u delu X, stav 17. ovog aneksa;

(c) pod izrazom „konačni perimetar“ podrazumeva se konačni perimetar mestainspekcije dogovoren u pregovorima članova inspekcije i države članice podinspekcijom, u skladu sa delom X, st. 16. do 21. ovog aneksa;

(d) pod izrazom „perimetar iz izjave“ podrazumeva se spoljna granica postrojen-ja koje je navedeno u izjavi predviđenoj čl. III, IV, V i VI.

22. Pod izrazom „period inspekcije“, u svrhe člana IX podrazumeva se vremenski peri-od od davanja pristupa ekipi inspektora mestu inspekcije do njihovog odlaska sa

458 DEFINICIJE

mesta inspekcije, izuzev vremena provedenog na brifinzima pre i posle verifika-cionih aktivnosti.

23. Pod izrazom „period inspekcije“ u svrhe čl. IV, V i VI podrazumeva se vremenskiperiod od dolaska ekipe inspektora na mesto inspekcije do njihovog odlaska samesta inspekcije, izuzev vremena provedenog na brifinzima pre i posle verifika-cionih aktivnosti.

24. Pod izrazom „ulaz/izlaz“ podrazumeva se mesto određeno za ulazak članovainspekcije u zemlju radi obavljanja inspekcije shodno ovoj Konvenciji ili za odlazakpo obavljenom poslu.

25. Pod izrazom „država članica podnosilac zahteva“ podrazumeva se država članicakoja je tražila inspekciju na zahtev shodno članu IX.

26. Pojam „tona“ podrazumeva metričku tonu, npr. 1.000 kg.

DEO IIOPŠTA PRAVILA VERIFIKACIJE

A. IMENOVANJE INSPEKTORA I POMOĆNIKA U INSPEKCIJI

1. Najkasnije 30 dana od stupanja ove Konvencije na snagu, Tehnički sekretarijat jeobavezan da, u pismenoj formi, pošalje svim državama članicama imena, nacional-nost i rang inspektora i pomoćnika u inspekciji predloženih za imenovanje, kao iopis njihovih kvalifikacija i profesionalnog iskustva.

2. Svaka država članica obavezna je da odmah potvrdi prijem poslatog spiska inspek-tora i pomoćnika u inspekciji predloženih za imenovanje. Država članica obaveznaje da pismeno obavesti Tehnički sekretarijat o prihvatanju svakog inspektora ipomoćnika u inspekciji najkasnije 30 dana od potvrde prijema spiska. Svaki inspek-tor i pomoćnik u inspekciji sa spiska smatraće se imenovanim ukoliko se državačlanica pismeno ne izjasni o neprihvatanju u roku od najviše 30 dana od potvrdeprijema spiska. Država članica može da navede razlog za neslaganje.U slučaju neprihvatanja, predloženi inspektor ili pomoćnik u inspekciji nema pravoda preduzima verifikacione aktivnosti ili da u njima učestvuje na teritoriji ili na bilokojem drugom mestu pod jurisdikcijom ili kontrolom države članice koja je pod-nela izjavu o neprihvatanju. Tehnički sekretarijat dužan je da, po potrebi, podnesedalje predloge pored originalnog spiska.

3. Verifikacione aktivnosti na osnovu ove Konvencije obavljaju isključivo imenovaniinspektori i pomoćnici u inspekciji.

4. Podložno odredbama stava 5, država članica ima pravo da u svako doba staviprimedbe na inspektora ili pomoćnika u inspekciji koji je već imenovan. Ona jeobavezna da pismeno obavesti Tehnički sekretarijat o svojim primedbama i možeda navede razlog. Takva primedba važi 30 dana po prijemu od strane Tehničkogsekretarijata. Tehnički sekretarijat je obavezan da odmah obavesti dotičnu državučlanicu o povlačenju imenovanja tog inspektora ili pomoćnika u inspekciji.

5. Država članica koja je obaveštena o inspekciji ne može da traži uklanjanje iz ekipeza tu inspekciju nijednog od imenovanih inspektora ili pomoćnika u inspekciji saspiska ekipe za inspekciju.

459OPŠTA PRAVILA VERIFIKACIJE

6. Broj imenovanih inspektora ili pomoćnika u inspekciji prihvaćenih od stranedržave članice mora biti dovoljan da omogući raspoloživost i smenjivanje odgo-varajućeg broja inspektora i pomoćnika u inspekciji.

7. Ukoliko, po mišljenju generalnog direktora, neprihvatanje predloženih inspektoraili pomoćnika u inspekciji ometa imenovanje dovoljnog broja inspektora ili po-moćnika u inspekciji ili na neki drugi način sprečava efikasno izvršavanje zadatakaTehničkog sekretarijata, generalni direktor to pitanje predaje Izvršnom veću.

8. Kad god su potrebne ili se traže izmene i dopune gore pomenutih spiskova inspek-tora i pomoćnika u inspekciji, zamena inspektora i pomoćnika u inspekciji seodređuje na isti način na koji je to predviđeno za prvi spisak.

9. Članovi ekipe za inspekciju koja obavlja inspekciju postrojenja države članice kojese nalazi na teritoriji druge države članice imenuju se u skladu sa procedurom nave-denom u ovom aneksu koja se primenjuje i na državu članicu pod inspekcijom i nadržavu domaćina.

B. PRIVILEGIJE I IMUNITETI

1. Svaka država članica dužna je da najkasnije 30 dana po potvrdi prijema spiskainspektora i pomoćnika u inspekciji ili promena s tim u vezi obezbedi vize za višeulazaka/izlazaka i/ili tranzitne vize i druga slična dokumenta kako bi svakominspektoru i pomoćniku u inspekciji omogućila ulazak i ostanak na teritoriji tedržave članice radi obavljanja verifikacionih aktivnosti. Ta dokumenta važe naj-manje dve godine po njihovom obezbeđivanju od strane Tehničkog sekretarijata.

2. U cilju efikasnog obavljanja svojih funkcija, inspektori i pomoćnici u inspekcijidobijaju privilegije i imunitete kako je to predviđeno tačkama (a) do (i). Privilegijei imuniteti se daju članovima inspekcije u cilju ove Konvencije a ne ličnu koristsamih pojedinaca. Takve privilegije i imuniteti važe za njih tokom celog periodaizmeđu dolaska na i odlaska sa teritorije države članice pod inspekcijom ili državedomaćina i posle tog perioda u vezi sa onim što su prethodno obavljali u okvirusvojih službenih dužnosti.

(a) Članovi inspekcije dobijaju status nepovredivosti koji uživaju diplomatskipredstavnici shodno članu 29. Bečke Konvencije o diplomatskim odnosimaod 18. aprila 1961. godine

(b) Stanovi i kancelarije ekipe za inspekciju koja obavlja inspekcijske posloveshodno ovoj Konvenciji imaju status nepovredivosti i zaštićenosti koji uživajudiplomatska predstavništva shodno članu 30, stav 1. Bečke Konvencije odiplomatskim odnosima.

(c) Dokumenti i prepiska ekipe inspektora, uključujući evidenciju, uživaće statusnepovredivosti koju imaju svi dokumenti i prepiska diplomatskih predstavni-ka shodno članu 30, stav 1. Bečke Konvencije o diplomatskim odnosima. Ekipaza inspekciju ima pravo da koristi šifre za komunikaciju sa Tehničkim sekre-tarijatom.

(d) Uzorci i odobrena oprema koje nosi ekipa inspektora nepovredivi su premaodredbama ove Konvencije i oslobođeni su svih carinskih dažbina. Uzorciopasni po zdravlje moraju se transportovati u skladu sa relevantnim propisima.

460 OPŠTA PRAVILA VERIFIKACIJE

(e) Članovi inspekcije dobijaju imunitet koji imaju diplomatski predstavnicishodno članu 31, st. 1, 2. i 3. Bečke Konvencije o diplomatskim odnosima.

(f) Članovi inspekcije koji obavljaju propisane aktivnosti shodno ovojKonvenciji oslobođeni su plaćanja dažbina i poreza kao što su oslobođenidiplomatski predstavnici shodno članu 34. Bečke Konvencije o diplomatskimodnosima.

(g) Članovima inspekcije dozvoljeno je da na teritoriju države članice podinspekcijom ili države domaćina unesu artikle za ličnu upotrebu bez plaćan-ja ikakve carine ili dažbina s tim u vezi, izuzev artikala čiji je izvoz ili uvozzakonom zabranjen ili regulisan propisima o karantinu.

(h) Članovi inspekcije dobijaju iste olakšice vezane za valutu i zamenu valute kojeuživaju predstavnici stranih vlada na privremenoj službenoj misiji.

(i) Članovima inspekcije zabranjeno je da učestvuju u bilo kakvim profesional-nim ili komercijalnim radnjama koje donose ličnu korist na teritoriji državečlanice pod inspekcijom ili države domaćina.

12. Prilikom prelaska preko teritorije države članice u kojoj se ne vrši inspekcija,članovi ekipe za inspekciju dobijaju privilegije i imunitete koje uživaju diplomatskipredstavnici prema članu 40, stav 1. Bečke Konvencije o diplomatskim odnosima.Dokumenta i prepiska, uključujući zapise, uzorke i odobrenu opremu koju oni noseuživaju privilegije i imunitete predviđene stavom 11 (c) i (d).

13. Ne narušavajući svoje privilegije i imunitete članovi inspekcije su obavezni da poš-tuju zakone i propise države članice pod inspekcijom ili države domaćina i u onojmeri u kojoj je to u skladu sa mandatom inspekcije, obavezni su da se ne mešaju uunutrašnje stvari te države. Ukoliko država članica pod inspekcijom ili državadomaćin bude smatrala da je došlo do zloupotrebe privilegija i imuniteta pred-viđenih ovim aneksom, država članica će se konsultovati sa generalnim direktoromda bi se utvrdilo da li je došlo do zloupotrebe i, ukoliko se to utvrdi, sprečilo da setakva zloupotreba ponovi.

14. Generalni direktor može da se odrekne davanja imuniteta od jurisdikcije članovi-ma inspekcije u onim slučajevima u kojima generalni direktor smatra da bi taj imu-nitet smetao ostvarivanju pravde i da se taj imunitet može odreći ne narušavajućisprovođenje odredaba ove Konvencije. Odricanje se uvek mora obaviti u ekspres-nom roku.

15. Posmatrači dobijaju iste privilegije i imunitete kao i inspektori shodno ovomodeljku, osim onih datih shodno stavu 11 (d).

C. TRAJNI DOGOVORIMesta za ulazak16. Svaka država članica određuje mesta za ulazak inspektora i daje potrebne informa-

cije Tehničkom sekretarijatu najkasnije 30 dana pošto ova Konvencija za nju stupina snagu. Ta mesta za ulazak su takva da omoguće ekipi inspektora da stignu dosvakog mesta inspekcije sa najmanje jednog ulaza u roku od 12 sati. Tehnički sekre-tarijat će obavestiti sve države članice o tome gde se mesta za ulazak nalaze.

17. Svaka država članica može da promeni mesta za ulazak i da obavesti Tehničkisekretarijat o takvoj promeni. Promene važe 30 dana nakon što Tehnički sekretari-


jat dobije takvo obaveštenje kako bi sve države članice mogle da budu propisnoobaveštene.

18. Ukoliko Tehnički sekretarijat bude smatrao da nema dovoljno mesta za ulazak dabi se inspekcija pravovremeno obavila ili da bi promene mesta za ulazak koje jepredložila država članica smetale pravovremenom obavljanju inspekcije, obavezanje da se konsultuje sa dotičnom državom članicom kako bi se problem rešio.

19. U slučajevima kada se postrojenja ili zone države članice nalaze na teritoriji državečlanice domaćina ili kada je sa mesta za ulazak pristup postrojenjima ili zonamakoje podležu inspekciji potrebno preći preko teritorije druge države članice, državačlanica u kojoj se vrši inspekcija ostvaruje prava i ispunjava obaveze koje se odnosena takvu inspekciju u skladu sa ovim aneksom. Država članica domaćin obaveznaje da olakša inspekciju tih postrojenja ili zona i da obezbedi potrebnu podršku kakobi omogućila ekipi inspektora da pravovremeno i efikasno izvrši svoje zadatke.Države članice preko čijih teritorija je potreban tranzit do postrojenja ili zona zainspekciju države članice pod inspekcijom obavezne su da olakšaju taj tranzit.

20. U slučajevima kada se postrojenja ili zone države članice pod inspekcijom nalazena teritoriji države koja nije članica ove Konvencije, država članica pod inspekcijomobavezna je da preduzme sve neophodne mere kako bi omogućila da se inspekcijatih postrojenja ili zona obavi u skladu sa odredbama ovog aneksa. Država članicakoja ima jedno ili više postrojenja ili zona na teritoriji države koja nije članica oveKonvencije obavezna je da preduzme sve neophodne mere da omogući da državadomaćin prihvati inspektore i pomoćnike u inspekciji određenih za državu članicu.

21. U slučajevima kada se postrojenja ili zone za koje se traži inspekcija nalaze na ter-itoriji države članice ali na mestu u nadležnosti ili pod kontrolom države koja niječlanica ove Konvencije, država članica obavezna je da preduzme sve neophodnemere koje bi se tražile od neke države članice pod inspekcijom ili od države članicedomaćina da omogući da se inspekcija takvih postrojenja ili zona obavi u skladu saodredbama ovog aneksa. Ukoliko država članica nije u mogućnosti da obezbedipristup tim postrojenjima ili zonama, obavezna je da dokaže da je preduzela sveneophodne mere da taj pristup obezbedi. Ovaj stav se ne primenjuje u slučaju dapostrojenja ili zone za koje se traži inspekcija pripadaju državi članici.

Dogovori za korišćenje vanrednih letova aviona22. Za inspekcije shodno članu IX i za ostale inspekcije gde je nemoguće blagovremeno

putovanje redovnim putničkim saobraćajem, ekipa za inspekciju bi mogla da koristiavion koji Tehnički sekretarijat poseduje ili ga je iznajmio. Najkasnije 30 dana odkada ova Konvencija za nju stupi na snagu, svaka država članica obavezna je daobavesti Tehnički sekretarijat o broju stalne diplomatske dozvole za vanredneletove aviona koji bi prevozili ekipe inspektora i opremu potrebnu za inspekciju nateritoriju i sa teritorije na kojoj se nalazi mesto inspekcije. Maršruta aviona do i sanaznačenog mesta za ulazak se odvija po utvrđenim međunarodnim avio-linijamadogovorenim između države članice i Tehničkog sekretarijata kao osnova za takvudiplomatsku dozvolu.

23. Kada se koristi vanredni let aviona, Tehnički sekretarijat je obavezan da prekonacionalnog organa vlasti dostavi državi članici pod inspekcijom plan leta od pole-


tanja tog aviona sa poslednjeg aerodroma pre ulaska u vazdušni prostor države ukojoj se nalazi mesto inspekcije do sletanja na mesto za ulazak najmanje šest sati preplaniranog vremena poletanja sa tog aerodroma. Takav plan će predati u skladu saprocedurom Međunarodne organizacije za civilno vazduhoplovstvo koja se prime-njuje za civilni avion. Za letove aviona koje poseduje ili koje je iznajmio, Tehničkisekretarijat je obavezan da u deo koji se odnosi na primedbe za svaki let unese brojstalne diplomatske dozvole i odgovarajuću oznaku za identifikaciju aviona kaoaviona inspekcije.

24. Najmanje tri sata pre planiranog poletanja ekipe inspektora sa poslednjeg aerodro-ma pre ulaska u vazdušni prostor države u kojoj treba da se obavi inspekcija, državačlanica pod inspekcijom ili država članica domaćin obavezna je da se pobrine daplan leta dostavljen u skladu sa stavom 23. bude odobren tako da ekipa za inspekci-ju može da stigne na mesto za ulazak u predviđeno vreme dolaska.

25. Država članica pod inspekcijom dužna je da po zahtevu Tehničkog sekretarijataobezbedi parking prostor, obezbeđenje, servisiranje i gorivo za avion ekipe inspek-tora na mestu za ulazak kada takav avion poseduje ili ga je iznajmio Tehnički sekre-tarijat. Takav avion ne podleže taksama za sletanje i poletanje ili sličnim dažbina-ma. Tehnički sekretarijat snosi troškove goriva, obezbeđenja i servisiranja.

Administrativni dogovori26. Država članica pod inspekcijom obavezna je da obezbedi ili pripremi sve što je

potrebno za život i rad ekipe inspektora, kao što su sredstva komunikacije, pre-vodilačke usluge u onoj meri u kojoj su one potrebne za obavljanje ispitivanja ilidrugih zadataka, prevoz, prostor za rad, smeštaj, obroke i zdravstvenu zaštitu. Utom pogledu, Organizacija državi članici nadoknađuje troškove koje ekipa inspek-tora bude napravila.

Odobrena oprema27. Zavisno od stava 29, država članica pod inspekcijom ne može ni u kom smislu

ograničavati ekipu inspektora u donošenju na mesto inspekcije opreme odobrene uskladu sa stavom 28. za koju je Tehnički sekretarijat utvrdio da je neophodna zaispunjavanje zahteva inspekcije. Tehnički sekretarijat je obavezan da pripremi i dakako odgovara, ažurira spisak opreme koja može biti potrebna za gore opisanesvrhe i propise koji regulišu takvu opremu i to u skladu sa ovim aneksom. Prilikompravljenja spiska odobrene opreme i utvrđivanja ovih propisa, Tehnički sekretarijatdužan je da u potpunosti uzme u obzir bezbednost svih vrsta postrojenja u kojimase takva oprema verovatno koristi. Spisak odobrene opreme razmatra i odobravaKonferencija shodno članu VIII, stav 21 (i).

28. Oprema je u nadležnosti Tehničkog sekretarijata i određuje se, kalibrira i odobravaod strane Tehničkog sekretarijata. Tehnički sekretarijat je obavezan da, koliko godje to u njegovoj moći, odabere opremu koja je izričito namenjena za konkretnuvrstu tražene inspekcije. Odabrana i odobrena oprema posebno je zaštićena protivneovlašćenih promena.

29. Država članica pod inspekcijom ima pravo da, ne narušavajući propisane vre-menske rokove, pregleda opremu u prisustvu članova inspekcije na mestu za ulazak,


na primer, da proveri identitet opreme koja je uneta u ili uklonjena sa teritorijedržave članice pod inspekcijom ili države domaćina. Da bi olakšao identifikaciju,Tehnički sekretarijat mora priložiti dokumenta i naprave za potvrđivanje verodos-tojnosti svog izbora i odobrenja opreme. Pregled opreme takođe treba da potvrdi,na zadovoljstvo države članice pod inspekcijom, da oprema odgovara opisuodobrene opreme za tu vrstu inspekcije. Država članica može da isključi opremukoja ne odgovara tom opisu ili opremu koja nema gore navedena dokumenta ilinaprave za potvrđivanje verodostojnosti. Proceduru za inspekciju opreme razmatrai odobrava Konferencija shodno članu 8. stav 21 (i).

30. U slučajevima kada ekipa inspektora smatra da joj je potrebna oprema koja je dos-tupna na licu mesta, ali ne pripada Tehničkom sekretarijatu, i zatraži od državečlanice pod inspekcijom da omogući ekipi da koristi takvu opremu, država članicaobavezna je da se što više može povinuje ovom zahtevu.

D. AKTIVNOSTI KOJE PRETHODE INSPEKCIJIObaveštavanje31. Generalni direktor je obavezan da o nameri da se izvrši inspekcija obavesti državu

članicu pre planiranog dolaska ekipe za inspekciju na mesto za ulazak i u okvirupropisanih vremenskih rokova, gde je to precizirano.

32. Obaveštenje generalnog direktora mora sadržati sledeće informacije:(a) vrsta inspekcije;(b) mesto ulaska;(c) datum i procenu vremena dolaska na mesto za ulazak;(d) način dolaska na mesto za ulazak;(e) mesto na kome treba da se izvrši inspekcija;(f) imena inspektora i pomoćnika u inspekciji;(g) gde je moguće, dozvola za specijalne letove aviona.

33. Država članica koja je pod inspekcijom dužna je da potvrdi prijem obaveštenjaTehničkog sekretarijata o nameri da se izvrši inspekcija najkasnije jedan sat po pri-jemu takvog obaveštenja.

34. U slučaju inspekcije postrojenja države članice koje se nalazi na teritoriji drugedržave članice, obe države članice će biti istovremeno obaveštene u skladu sa st. 31.i 32.

Ulazak na teritoriju države članice pod inspekcijom ili države domaćina i transferdo mesta inspekcije35. Država članica pod inspekcijom ili država članica domaćin koja je obaveštena o

dolasku ekipe inspektora obavezna je da joj omogući ulazak na teritoriju i putempratnje po zemlji ili nekim drugim načinom dužna je da učini sve što je u njenojmoći da osigura bezbedan prevoz ekipe inspektora i njene opreme i zaliha od ulazana mesto (mesta) inspekcije do mesta za izlazak.

36. Država članica pod inspekcijom ili država članica domaćin dužna je da, po potrebi,pomogne ekipi inspektora da stigne do mesta inspekcije najkasnije 12 sati od dolas-ka na mesto za ulazak.


Brifing koji prethodi inspekciji37. Po dolasku na mesto inspekcije i pre početka inspekcije, ekipa za inspekciju ima

brifing od strane predstavnika postrojenja, uz pomoć mape i druge dokumentacije,gde je to moguće, o postrojenju, aktivnostima koje se tamo obavljaju, meramabezbednosti i administrativnim i logističkim pripremama neophodnim za inspek-ciju. Vreme za brifing ograničeno je na neophodni minimum i u svakom slučaju nemože trajati duže od tri sata.

E. OBAVLJANJE INSPEKCIJEOpšta pravila38. Članovi inspekcije obavljaju svoje funkcije u skladu sa odredbama ove Konvencije,

poštujući pravila koja je utvrdio generalni direktor i sporazum o postrojenjuzaključenom između država članica i Organizacije.

39. Ekipa inspektora dužna je da se strogo pridržava mandata za inspekciju koji je daogeneralni direktor. Dužna je da se uzdrži od aktivnosti koje prevazilaze ovaj mandat.

40. Aktivnosti ekipe inspektora uređene su na takav način da omoguće pravovremenoi efikasno obavljanje njenih funkcija i na način koji stvara najmanje neprijatnosti zadržavu članicu pod inspekcijom ili državu domaćina i smetnju za postrojenje ilizonu pod inspekcijom. Ekipa inspektora dužna je da izbegava da nepotrebno ometaili odlaže rad postrojenja i da izbegava ugrožavanje njegove bezbednosti. Ekipiinspektora naročito je zabranjeno da rukuje bilo kojim postrojenjem. Ukolikoinspektori smatraju da u cilju ispunjavanja svog mandata određene radnje trebaobaviti u nekom postrojenju, dužni su da traže od imenovanog predstavnikapostrojenja pod inspekcijom da se one obave.Predstavnik je dužan da ispuni taj zahtev koliko god može.

41. U izvršavanju dužnosti na teritoriji države članice pod inspekcijom ili državedomaćina, članovi inspekcije su obavezni da, na takav zahtev države članice podinspekcijom, imaju pratnju predstavnika države članice pod inspekcijom, ali zabra-njeno je da ekipa inspektora time bude zaustavljana ili na neki drugi način spreča-vana u izvršavanju svojih funkcija.

42. Detaljna procedura za vršenje inspekcije mora biti razrađena za uključivanje upriručnik za inspekciju Tehničkog sekretarijata, uzimajući u obzir smernice kojetreba da razmotri i odobri Konferencija shodno članu 8. stav 21 (i).

Bezbednost43. U obavljanju svojih aktivnosti, inspektori i pomoćnici u inspekciji dužni su da se

pridržavaju bezbednosnih propisa utvrđenih na mestu inspekcije, uključujućipropise o zaštiti kontrolisane životne okoline u okviru postrojenja i lične sigurnos-ti. U cilju sprovođenja ovih zahteva, odgovarajuću detaljnu proceduru dužna je darazmotri i odobri Konferencija shodno članu 8. stav 21 (i).

Komunikacija44. Inspektori imaju pravo da tokom celog perioda boravka u zemlji budu u vezi sa

sedištem Tehničkog sekretarijata. U tom cilju oni mogu da koriste sopstvenu,


propisno odobrenu opremu i mogu da traže da im država članica pod inspekcijomili država članica domaćin obezbedi pristup ostalim komunikacijama. Ekipainspektora ima pravo da koristi sopstveni dvosmerni sistem radio veze izmeđuosoblja koje patrolira na označenom terenu i ostalih članova inspekcije.

Prava ekipe inspektora i države članice pod inspekcijom45. Ekipa inspektora, u skladu sa relevantnim članovima i aneksima ove Konvencije

kao i sporazumima i procedurama vezanim za postrojenja navedenim u priručnikuza inspekciju, ima pravo na nesmetan pristup mestu inspekcije. Predmete inspekci-je odabiraju sami inspektori.

46. Inspektori imaju pravo da ispitaju svakog zaposlenog u postrojenju u prisustvupredstavnika države članice pod inspekcijom u cilju utvrđivanja relevantnih čin-jenica. Inspektori su obavezni da traže isključivo informacije i podatke koji suneophodni za obavljanje inspekcije, a država članica pod inspekcijom dužna je dapruži takve informacije na zahtev. Država članica pod inspekcijom ima pravo dastavi primedbe na pitanja postavljena zaposlenima u postrojenju za koja bude sma-trala da nemaju veze sa inspekcijom. Ako se vođa ekipe inspektora usprotivi i izjavida ta pitanja imaju veze, pitanja se u pisanoj formi podnose državi članici podinspekcijom da na njih odgovori. Ekipa inspektora može da evidentira svako odbi-janje davanja dozvole za ispitivanje ili davanja odgovora na pitanja i svakog objašn-jenja u onom delu izveštaja o inspekciji koji se odnosi na saradnju sa državom član-icom pod inspekcijom.

47. Inspektori imaju pravo da pregledaju dokumentaciju i evidenciju za koju smatrajuda imaju veze sa obavljanjem njihovog zadatka.

48. Inspektori imaju pravo da traže fotografije od predstavnika države članice ilipostrojenja pod inspekcijom. Na raspolaganju imaju mogućnost da odmah razvijufilmove. Ekipa inspektora je obavezna da utvrdi da li su fotografije u skladu sazahtevima, a ako nisu, napraviće se novi snimci. Ekipa inspektora i država članicapod inspekcijom svaka za sebe zadržava po jedan primerak svake fotografije.

49. Predstavnik države članice pod inspekcijom ima pravo da posmatra sve verifika-cione aktivnosti koje obavlja ekipa za inspekciju.

50. Država članica pod inspekcijom, na zahtev, dobija kopije informacija i podatakakoje je Tehnički sekretarijat prikupio u vezi sa njenim postrojenjem (postrojenji-ma).

51. Inspektori imaju pravo da traže razjašnjenje u vezi sa nejasnoćama koje budunastale tokom inspekcije. Takvi zahtevi se u što kraćem roku podnose preko pred-stavnika države članice pod inspekcijom. Predstavnik države članice pod inspekci-jom obavezan je da, tokom inspekcije, ekipi inspektora pruži takvo razjašnjenjepotrebno da bi se otklonila nejasnoća. Ukoliko pitanja koja se odnose na predmetili zgradu koja se nalazi u okviru mesta inspekcije ne budu razrešena, taj predmetili zgrada će, na zahtev, biti fotografisani u cilju razjašnjenja njihove prirode ilifunkcije. Ukoliko se nejasnoća ne bude mogla otkloniti tokom inspekcije, inspek-tori su obavezni da odmah obaveste Tehnički sekretarijat. Inspektori su obavezni dau izveštaj o inspekciji uvrste svako takvo nerešeno pitanje klasifikacije s tim u vezikao i kopiju svake snimljene fotografije.


Prikupljanje uzoraka, rukovanje i analiza52. Predstavnici države članice pod inspekcijom ili postrojenja pod inspekcijom su

dužni da uzmu uzorke na zahtev ekipe inspektora u prisustvu inspektora. Ukolikoje tako unapred dogovoreno sa predstavnicima države članice pod inspekcijom ilipostrojenja pod inspekcijom, ekipa inspektora može sama uzimati uzorke.

53. Gde je to moguće, analiza uzoraka se obavlja na licu mesta. Ekipa inspektora imapravo da vrši analizu uzoraka na licu mesta opremom koju je donela. Na zahtevekipe inspektora država članica pod inspekcijom dužna je da, u skladu sa dogov-orenom procedurom, pruži pomoć u analizi uzoraka na licu mesta. S druge strane,ekipa inspektora može da traži da se odgovarajuća analiza na licu mesta obavi unjenom prisustvu.

54. Država članica pod inspekcijom ima pravo da zadrži delove svih uzetih uzoraka ilida uzme duplikat uzoraka i da prisustvuje analizi uzoraka na licu mesta.

55. Ekipa inspektora, po potrebi, može prebaciti uzorke za analizu sa mesta inspekcijeu laboratoriju koju bude odredila Organizacija.

56. Generalni direktor ima osnovnu odgovornost za bezbednost, integritet i čuvanjeuzoraka i obavezan je da obezbedi zaštitu poverljivosti uzoraka prebačenih za anal-izu sa mesta inspekcije. Generalni direktor obavezan je da to učini u skladu sa pro-cedurom koju treba da razmotri i odobri Konferencija prema članu 8. stav 21 (i)kako bi se oni uključili u priručnik za inspekciju.Obavezan je da:

(a) ustanovi strogi postupak koji reguliše prikupljanje uzoraka, rukovanje, trans-port i analizu;

(b) ovlasti laboratorije određene za vršenje raznih vrsta analiza;(c) nadgleda standardizaciju opreme i procedure u tim određenim laboratorija-

ma, pokretne opreme za analizu i postupke i da prati kontrolu kvaliteta iukupnih standarda u vezi sa izdavanjem ovlašćenja za te laboratorije, pokret-nu opremu i proceduru; i

(d) od određenih laboratorija odabere one u kojima će se obavljati analize i drugekonkretne istražne radnje.

57. Kada treba obaviti analizu izvan mesta inspekcije, analiza uzoraka se obavlja u naj-manje dve određene laboratorije. Tehnički sekretarijat obezbeđuje ekspeditivnuanalizu. Tehnički sekretarijat je odgovoran za uzorke, a svi nekorišćeni uzorci ili nji-hovi delovi vraćaju se Tehničkom sekretarijatu.

58. Tehnički sekretarijat je obavezan da prikupi rezultate laboratorijske analize uzora-ka koji su od značaja za poštovanje ove Konvencije i da ih uvrsti u završni izveštajo inspekciji. Tehnički sekretarijat je obavezan da u taj izveštaj uvrsti podrobneinformacije u vezi sa opremom i metodologijom korišćenom u određenim labora-torijama.

Produženje trajanja inspekcije59. Period inspekcije se može produžiti u dogovoru sa predstavnikom države članice

pod inspekcijom.


Debrifing60. Po obavljenoj inspekciji, ekipa inspektora se sastaje sa predstavnikom države član-

ice pod inspekcijom i osobljem odgovornim za mesto inspekcije da razmotri prvenalaze ekipe inspektora i da razjasni sve nejasnoće. Ekipa inspektora dužna je dapredstavniku države članice pod inspekcijom u pisanoj formi dostavi prve nalaze uskladu sa standardizovanim formatom, zajedno sa spiskom svih uzoraka i kopijaostalih prikupljenih pisanih informacija i podataka i ostalog materijala koje trebaodneti sa mesta inspekcije. Dokument potpisuje vođa ekipe inspektora. Da bi naveoda je primio znanju sadržaj tog dokumenta, predstavnik države članice podinspekcijom obavezan je da sa svoje strane potpiše taj dokument. Ovaj sastanak sezavršava najkasnije 24 sata po obavljenoj inspekciji.

F. ODLAZAK61. Po završetku procedure posle inspekcije, ekipa inspektora dužna je da što pre

napusti teritoriju države članice pod inspekcijom ili države domaćina.

G. IZVEŠTAJI62. Najkasnije 10 dana posle inspekcije, inspektori su dužni da pripreme činjenični,

završni izveštaj o radnjama koje su obavili i o svojim nalazima. Izveštaj morasadržati isključivo činjenice koje se odnose na poštovanje ove Konvencije, kao štoje predviđeno mandatom inspekcije. Izveštaj mora takođe pružiti informacije onačinu na koji je država članica pod inspekcijom sarađivala sa ekipom inspektora.Razna zapažanja inspektora mogu da budu priložena ovom izveštaju. Izveštaj sedrži u tajnosti.

63. Završni izveštaj mora se odmah podneti državi članici pod inspekcijom. Svikomentari u pisanoj formi na nalaze inspekcije, koje država članica pod inspekci-jom može odmah da pruži pridodaju se u formi aneksa. Završni izveštaj zajedno sakomentarima države članice pod inspekcijom u aneksu podnosi generalnom direk-toru najkasnije 30 dana po inspekciji.

64. U slučaju da izveštaj sadrži neke nejasnoće ili ako saradnja između nacionalnogorgana vlasti i inspektora ne bude na nivou potrebnih standarda, generalni direktorje obavezan da od države članice zatraži razjašnjenje.

65. Ukoliko se nejasnoće ne budu mogle otkloniti ili utvrđene činjenice ne budu takveprirode da ukazuju na neispunjavanje obaveza preuzetih na osnovu ove Konvencije,generalni direktor mora neodložno obavestiti Izvršno veće.

H. PRIMENA OPŠTIH ODREDABA66. Odredbe ovog dela se primenjuju za sve inspekcije izvršene shodno ovoj

Konvenciji, osim u slučaju gde se odredbe ovog dela razlikuju od odredaba nave-denih za određene vrste inspekcije u delovima III do XI ovog aneksa, u kom sluča-ju će preovladati ove druge odredbe.


DEO IIIOPŠTE ODREDBE ZA MERE VERIFIKACIJA

SHODNO ČL. IV I V I ČLANU VI STAV 3.

A. POČETNA INSPEKCIJA I SPORAZUM O POSTROJENJU1. Svako prijavljeno postrojenje podložno inspekciji na licu mesta shodno čl. IV i V i

članu VI stav 3, mora biti podvrgnuto početnoj inspekciji ubrzo nakon prijavlji-vanja postrojenja. Svrha ove inspekcije postrojenja jeste provera dobijenih infor-macija i dobijanje svih dodatnih informacija potrebnih za planiranje verifikacionihaktivnosti u budućnosti, uključujući inspekciju na licu mesta i stalno praćenjeinstrumentima na licu mesta i rad na sporazumima o postrojenju.

2. Države članice obavezne su da omoguće Tehničkom sekretarijatu da ostvari veri-fikaciju izjava i započinjanje mera sistematske verifikacije u svim postrojenjima uokviru utvrđenog vremenskog roka nakon što ova Konvencija za njih stupi nasnagu.

3. Svaka država članica obavezna je da sa Organizacijom zaključi sporazum o postro-jenju za svako postrojenje navedeno u izjavi i podložno inspekciji na licu mestashodno čl. IV i V i članu VI, stav 3.

4. Sporazumi o postrojenju se zaključuju najkasnije 180 dana po stupanju oveKonvencije na snagu za državu članicu ili po prvom podnošenju izjave o postro-jenju, osim za postrojenje za uništavanje hemijskog oružja na koje se primenjujustavovi 5. do 7.

5. U slučaju postrojenja za uništavanje hemijskog oružja koje počne da radi više odgodinu dana po stupanju ove Konvencije na snagu za državu članicu, sporazum opostrojenju se zaključuje najkasnije 180 dana pre nego što postrojenje počne daradi.

6. U slučaju postrojenja za uništavanje hemijskog oružja koje bude radilo kada ovaKonvencija stupi na snagu za državu članicu ili počne da radi najkasnije godinudana posle toga, sporazum o postrojenju će biti zaključen najkasnije 210 dana postupanju ove Konvencije na snagu za tu državu članicu, osim što Izvršno veće možeda donese odluku da su prelazni dogovori o verifikaciji odobreni u skladu sa delomIV (A), stav 51. ovog aneksa, uključujući prelazni sporazum o postrojenju, odredbeza verifikaciju putem inspekcije na licu mesta i praćenje instrumentima na licumesta i vremenski okvir sasvim dovoljan za primenu ovih dogovora.

7. U slučaju postrojenja, pomenutog u stavu 6, koje prestaje da radi najkasnije dvegodine po stupanju ove Konvencije na snagu za tu državu članicu, Izvršno većemože da donese odluku da su prelazni dogovori o verifikaciji odobreni u skladu sadelom IV, (A), stav 51. ovog aneksa uključujući prelazni sporazum o postrojenju,odredbe za verifikaciju putem inspekcije na licu mesta i praćenje instrumentima nalicu mesta i vremenski okvir sasvim dovoljni za primenu ovih dogovora.

8. Sporazumi o postrojenju moraju biti zasnovani na modelima takvih sporazuma iomogućiti detaljne dogovore kojima će se regulisati inspekcija u svakom postrojenju.Modeli sporazuma će obuhvatati i odredbe koje treba da uzmu u obzir budući teh-nološki razvoj i Konferencija će ih razmotriti i odobriti shodno članu VIII stav 21 (i).

469OPŠTE ODREDBE ZA MERE VERIFIKACIJA

9. Tehnički sekretarijat može da zadrži na svakom mestu inspekcije hermetičkizatvorenu kutiju za fotografije, planove i druge informacije na koje bude hteo da sepozove u toku inspekcije koja će uslediti.

B. TRAJNI DOGOVORI10. Gde je moguće to primeniti, Tehnički sekretarijat ima pravo na montiranje instru-

menata i sistema za stalno praćenje i za zapečaćivanje i na njihovo korišćenje, uskladu sa odnosnim odredbama ove Konvencije i sporazuma o postrojenju izmeđudržava članica i Organizacije.

11. Država članica pod inspekcijom, u skladu sa dogovorenom procedurom, ima pravoda pregleda svaki instrument koji se koristi ili koji je postavila ekipa inspektora i daih testira u prisustvu predstavnika države članice pod inspekcijom. Ekipa inspekto-ra ima pravo da koristi instrumente koje je postavila država članica pod inspekci-jom za sopstveno praćenje tehnološkog procesa uništavanja hemijskog oružja. Utom cilju, ekipa inspektora ima pravo da pregleda te instrumente koje namerava dakoristi za verifikaciju uništavanja hemijskog oružja ili da traži da se oni testiraju unjenom prisustvu.

12. Država članica pod inspekcijom obavezna je da omogući neophodne pripreme ipomoć prilikom postavljanja instrumenata i sistema za stalno praćenje.

13. U cilju primene st. 11 i 12, Konferencija razmatra i odobrava detaljnu procedurushodno članu VIII, stav 21 (i).

14. Država članica pod inspekcijom obavezna je da odmah obavesti Tehnički sekretar-ijat ako se nešto desi ili ako postoji mogućnost da se nešto desi u postrojenju gde supostavljeni instrumenti za praćenje.Država članica pod inspekcijom sa Tehničkim sekretarijatom usaglašava potonjeakcije u cilju da se povrati rad sistema za praćenje, i po potrebi, uspostave prelaznemere što je moguće pre.

15. Ekipa inspektora obavezna je da tokom svake inspekcije proveri da li sistem zapraćenje funkcioniše kako treba i da neko nije dirao zapečaćena mesta. Uz to,možda bi bilo potrebno posećivati ta mesta radi servisiranja sistema za praćenje ineophodnog održavanja ili zamene opreme ili podešavanja prostora koji pokrivasistem za praćenje, po potrebi.

16. Ako sistem za praćenje pokazuje bilo kakve nepravilnost u radu, Tehnički sekretari-jat je obavezan da odmah preduzme mere kako bi odredio da li je to rezultat kvara naopremi ili posledica aktivnosti u postrojenju. Ukoliko, po ovom pregledu, problem idalje ne bude rešen, Tehnički sekretarijat je obavezan da odmah ispita stvarnu situaci-ju i putem hitne inspekcije na licu mesta ili posetom postrojenju, po potrebi. Tehničkisekretarijat je obavezan da odmah po otkrivanju svaki takav problem prijavi državičlanici pod inspekcijom koja je obavezna da pomogne u njegovom rešavanju.

C. AKTIVNOSTI KOJE PRETHODE INSPEKCIJI17. Država članica pod inspekcijom, osim ako nije drugačije precizirano, mora biti

obaveštena o inspekciji najmanje 24 sata unapred o planiranom dolasku ekipeinspektora na mesto za ulazak.

470 OPŠTE ODREDBE ZA MERE VERIFIKACIJA

18. Država članica pod inspekcijom mora biti obaveštena o početnoj inspekciji naj-manje 72 časa unapred o procenjenom vremenu dolaska ekipe inspekcije na mestoza ulazak.

DEO IV (A)UNIŠTAVANJE HEMIJSKOG ORUŽJA I NJEGOVA VERIFIKACIJA

PREMA ČLANU IV

A. DEKLARACIJEHemijsko oružje1. Država članica obavezna je da u svojoj izjavi o hemijskom oružju shodno članu III,

stav (a) (ii) navede sledeće podatke:(a) ukupnu količinu svake navedene hemikalije;(b) tačnu lokaciju svakog objekta za skladištenje, uključujući:

(i) ime;(ii) geografske koordinate; i(iii) detaljan grafički prikaz, uključujući mapu sa granicama i lokaciju zona sa

bunkerima/skladištima u okviru postrojenja.(c) detaljan popis svakog objekta za skladištenje hemijskog oružja u skladu sa

članom II, uključujući;(i) hemikalije definisane kao hemijsko oružje u skladu sa članom II;(ii) nepunjenu municiju, zamenu za municiju, naprave i opremu definisanu

kao hemijsko oružje;(iii) opremu posebno namenjenu za upotrebu direktno u vezi sa upotrebom

municije, zamene za municiju, naprave i opreme navedene u podtački (ii);(iv) hemikalije posebno namenjene za upotrebu direktno u vezi sa upotrebom

municije, zamene za municiju, naprave i opreme navedene u podtački (ii).2. Za deklaracije o hemikalijama pomenutim u stavu 1 (c) (i), primenjuje se sledeće:

(a) Hemikalije će se navesti u deklaraciji u skladu sa tabelama iz aneksa o hemi-kalijama;

(b) Za hemikaliju koja se ne nalazi u tabelama aneksa o hemikalijama, dostavlja-ju se potrebne informacije kako bi se ta hemikalija eventualno uvrstila uodgovarajuću tabelu, uključujući toksičnost čistog jedinjenja. Za preteču trebadostaviti informacije o toksičnosti i identitetu glavnog (glavnih) proizvodakonačne reakcije;

(c) Hemikalija se identifikuje na osnovu hemijskog naziva u skladu sa tekućomnomenklaturom Međunarodnog saveza za čistu i primenjenu hemiju (IUPAC),strukturnom formulom i brojem pod kojim je registrovana u časopisuChemical Abstracts Service, ako joj je dodeljen. Za preteču treba dostaviti infor-macije o toksičnosti i identitetu glavnog (glavnih) proizvoda konačne reakcije;

(d) U slučajevima gde postoji mešavina dve ili više hemikalija, svaka hemikalija seidentifikuje zajedno sa procentom zastupljenosti svake od njih, a mešavina seu izjavi navodi u kategoriji najtoksičnije hemikalije. Ukoliko se komponenta

471UNIŠTAVANJE HEMIJSKOG ORUŽJA I NJEGOVA VERIFIKACIJA

binarnog hemijskog oružja sastoji od mešavine dve ili više hemikalija, svakahemikalija se identifikuje zajedno sa pojedinačnim procentom zastupljenosti;

(e) Binarno hemijsko oružje se navodi u izjavi pod nazivom odnosnog konačnogproizvoda u okviru kategorija hemijskog oružja navedenih u stavu 16. Zasvaki tip binarne hemijske municije/naprave moraju se dati sledeće dodatneinformacije:(i) hemijski naziv toksičnog konačnog proizvoda;(ii) hemijski sastav i količina svake komponente;(iii) stvarni odnos težine između komponenti;(iv) koja komponenta se smatra ključnom;(v) stehiometrijski izračunata planirana količina toksičnog konačnog proi-

zvoda od ključne komponente pod pretpostavkom da je prinos 100 odsto.Prijavljena količina ključne komponente (izražena u tonama) za određenitoksični konačni proizvod smatra se jednakom stehiometrijski izraču-natom količinom ovog toksičnog konačnog proizvoda (izraženoj u tona-ma), pod pretpostavkom da je prinos 100 odsto.

(f) Za višekomponentno hemijsko oružje, izjava mora da bude analogna onojpredviđenoj za binarno hemijsko oružje;

(g) Za svaku hemikaliju mora biti naveden način skladištenja, na primer: u muni-ciji, zameni za municiju, napravama, opremi ili kontejnerima za čuvanje robeu rasutom stanju i ostalim sanducima. Za svaki način skladištenja trebanavesti sledeće informacije:(i) tip;(ii) veličinu i kalibar;(iii) broj delova; i(iv) nominalnu težinu hemijskog punjenja za svaki deo.

(h) Za svaku hemikaliju treba navesti ukupnu težinu koja je prisutna u objektu zaskladištenje;

(i) Pored toga, za hemikalije koje se čuvaju u rasutom stanju, treba navesti i pro-cenat čistoće, ako je poznat.

3. Za svaki tip nepunjene municije, zamene za municiju, naprava ili opreme pomenuteu stavu 1 (c) (ii), podaci treba da sadrže:

(a) broj delova;(b) nominalni obim punjenja za svaki deo;(c) planirano hemijsko punjenje.

Izjave o hemijskom oružju shodno članu III stav 1 (a) (iii)4. Izjava o hemijskom oružju shodno članu III, stav 1 (a) (iii) treba da sadrži sve infor-

macije predviđene u gore navedenim stavovima 1. do 3, Država članica na čijoj seteritoriji hemijsko oružje nalazi dužna je da sklopi odgovarajuće dogovore sa dru-gom državom kako bi obezbedila davanje deklaracija. Ukoliko država članica načijoj se teritoriji hemijsko oružje nalazi nije u mogućnosti da ispuni obaveze pred-viđene ovim stavom, obavezna je da saopšti razloge do kojih je zbog toga došlo.

472 UNIŠTAVANJE HEMIJSKOG ORUŽJA I NJEGOVA VERIFIKACIJA

Izjave o prošlim transferima i prijemima hemijskog oružja5. Država članica koja je izvršila transfer ili primila hemijsko oružje od 1. januara

1946. godine obavezna je da u izjavi navede te transfere ili prijeme shodno članu IIIstav 1 (a) (iv), pod uslovom da prebačena ili primljena količina ne prelazi 1 tonu pohemikaliji godišnje u rasutom stanju i/ili u obliku municije. Ova izjava se podnosiu skladu sa formatom popisa predviđenog st. 1. i 2. Izjava mora takođe obuhvatatinaziv zemlje dobavljača ili primaoca, datume transfera ili prijema i što tačnijulokaciju na kojoj se prebačena roba nalazi. U slučaju kada nije moguće dati svekonkretne informacije o transferima i prijemima hemijskog oružja od perioda od1. januara 1946. do 1. januara 1970., država članica je obavezna da u izjavi navedesve informacije koje joj još uvek budu dostupne i da objasni zašto nije u mogućnos-ti da podnese potpunu izjavu.

Podnošenje opšteg plana za uništavanje hemijskog oružja6. Opšti plan za uništavanje hemijskog oružja podnet je shodno članu III, stav 1 (a)

(v), mora sadržati pregled kompletnog nacionalnog programa države članice zauništavanje hemijskog oružja i podatke o naporima države članice da ispunizahteve za uništavanje predviđene ovom Konvencijom. U tom planu treba da budunavedeni sledeći podaci:

(a) opšti raspored uništavanja u kome su navedene vrste i približne količinehemijskog oružja planiranog za uništavanje u svakom godišnjem perioduuništavanja za svako od postojećih postrojenja za uništavanje hemijskogoružja i, ako je moguće, za svako od planiranih postrojenja za uništavanjehemijskog oružja;

(b) broj postojećih ili planiranih postrojenja za uništavanje hemijskog oružja kojaće raditi tokom perioda uništavanja;

(c) za svako postojeće ili planirano postrojenje za uništavanje hemijskog oružja:(i) naziv i lokaciju; i(ii) vrste i približne količine hemijskog oružja i vrstu (npr. reagens koji utiče

na nerve ili izaziva plikove) i približnu količinu hemijskog punjenja kojutreba uništiti;

(d) planove i programe obuke osoblja za rad u postrojenjima za uništavanje;(e) nacionalne standarde za bezbednost i izduvne gasove koje postrojenja za

uništavanje moraju da zadovolje;(f) podatke o razvoju novih metoda uništavanja hemijskog oružja i poboljšanju

postojećih metoda;(g) procene troškova uništavanja hemijskog oružja; i(h) sva pitanja koja bi mogla negativno da utiču na nacionalni program uništa-

vanja.

B. MERE OBEZBEĐENJA OBJEKTA ZA SKLADIŠTENJE I PRIPREMA OBJEKTA ZA SKLADIŠTENJE

7. Najkasnije po podnošenju izjave o hemijskom oružju, država članica je obavezna dapreduzme one mere koje smatra odgovarajućim kako bi obezbedila svoje objekte zaskladištenje i sprečila prebacivanje hemijskog oružja iz objekata izuzev radi uništa-vanja.


8. Država članica je obavezna da se pobrine da konfiguracija hemijskog oružja u njen-im objektima za skladištenje bude takva da omogući lak pristup za verifikaciju uskladu sa stavovima 37. do 49.

9. Dok je objekat za skladištenje zatvoren za svako prebacivanje hemijskog oružja izobjekta, osim radi uništavanja, država članica može da nastavi sa standardnimdelatnostima u vezi sa održavanjem objekta, uključujući standardno održavanjehemijskog oružja; praćenje bezbednosti i fizičko obezbeđenje; i pripremu hemi-jskog oružja za uništavanje;

10. Održavanje hemijskog oružja ne sme da obuhvata:(a) zamenu reagensa ili delova municije;(b) modifikaciju originalnih karakteristika municije ili njihovih delova ili kom-

ponenti.11. Sve delatnosti u vezi sa održavanjem podležu praćenju od strane Tehničkog sekre-

tarijata.

C. UNIŠTAVANJEPrincipi i metodi uništavanja hemijskog oružja12. Pod izrazom „uništavanje hemijskog oružja“ podrazumeva se proces u kome se

hemikalije suštinski nepovratno pretvaraju u neki oblik koji nije pogodan zaproizvodnju hemijskog oružja i putem kojeg municija i druge naprave nepovratnopostaju neupotrebljive.

13. Svaka država članica obavezna je da odredi način na koji će uništavati hemijskooružje ali joj je zabranjeno da koristi sledeće procese: bacanje bilo kog dela u vodu,zakopavanje u zemlju ili paljenje u površinskom kopu. Obavezna je da hemijskooružje uništi isključivo u strogo određenim i propisno napravljenim i opremljenimobjektima.

14. Svaka država članica obavezna je da se postara da njeni objekti za uništavanje hemi-jskog oružja budu sagrađeni i da rade na takav način da obezbede uništavanjehemijskog oružja, i da se taj proces uništavanja može verifikovati prema odredba-ma ove Konvencije.

Redosled uništavanja15. Redosled uništavanja hemijskog oružja zasniva se na obavezama predviđenim

članom I i ostalim članovima kao i na obavezama koje se odnose na sistematskuverifikaciju na licu mesta. Ovaj redosled uzima u obzir interes država članica zanesmanjen nivo bezbednosti tokom perioda uništavanja; jačanje poverenja u ranojfazi uništavanja; postepeno sticanje iskustva tokom procesa uništavanja hemijskogoružja; i primenjivost bez obzira na stvarni sastav zaliha i odabrane metode uništa-vanja hemijskog oružja. Redosled uništavanja se zasniva na principu ujednačenos-ti.

16. Za potrebe uništavanja, hemijsko oružje navedeno u izjavi svake države članice bićesvrstano u tri kategorije:

1. kategorija: hemijsko oružje na osnovu tabele 1 hemikalija i njihovih delova ikomponenti;

2. kategorija: hemijsko oružje na osnovu svih ostalih hemikalija i njihovih delo-va i komponenti;


3. kategorija: nepunjena municija, naprave i oprema, posebno namenjena zakorišćenje direktno u vezi sa upotrebom hemijskog oružja.

17. Država članica obavezna je da započne:(a) uništavanje hemijskog oružja 1. kategorije najkasnije dve godine nakon što

ova Konvencija za nju stupi na snagu i obavezna je da završi uništavanjenajkasnije 10 godina po stupanju ove Konvencije na snagu. Država članicaobavezna je da hemijsko oružje uništi u skladu sa sledećim rokovima za uniš-tavanje:(i) 1. faza: U roku od najviše dve godine po stupanju ove Konvencije na

snagu, treba da završi testiranje svog prvog objekta za uništavanje. Naj-manje 10 odsto hemijskog oružja 1. kategorije mora biti uništeno najkas-nije tri godine po stupanju ove Konvencije na snagu;

(ii) 2. faza: Najmanje 20 odsto hemijskog oružja 1. kategorije mora biti uni-šteno najkasnije pet godina po stupanju ove Konvencije na snagu;

(iii) 3. faza: Najmanje 45 odsto hemijskog oružja 1. kategorije mora biti uni-šteno najkasnije sedam godina po stupanju ove Konvencije na snagu;

(iv) 4. faza: Sve hemijsko oružje 1. kategorije mora da bude uništeno najkas-nije 10 godina po stupanju ove Konvencije na snagu.

(b) uništavanje hemijskog oružja 2. kategorije najkasnije godinu dana nakon štoova Konvencija za nju stupi na snagu i obavezna je da završi uništavanje naj-kasnije pet godina od stupanja ove Konvencije na snagu. Uništavanje hemi-jskog oružja 2. kategorije će se ujednačeno povećavati na godišnjem nivoutokom celog perioda uništavanja. Uporedni faktor za takvo oružje je težinahemikalija u okviru 2. kategorije; i

(c) uništavanje hemijskog oružja 3. kategorije najkasnije godinu dana nakon štoova Konvencija za nju stupi na snagu i obavezna je da završi uništavanjenajkasnije pet godina od stupanja ove Konvencije na snagu. Uništavanjehemijskog oružja 3. kategorije će se ujednačeno povećavati na godišnjemnivou tokom celog perioda uništavanja. Uporedni faktor za nepunjenu muni-ciju i naprave je obim nominalnog punjenja (izražen u kubnim metrima), a zaopremu broj delova.

18. Za uništavanje binarnog hemijskog oružja primenjivaće se sledeće:(a) Za potrebe redosleda uništavanja, količina (izražena u tonama) navedena u

izjavi za ključnu komponentu namenjenu za toksični konačni proizvod sma-traće se jednakom stehiometrijski izračunatoj količini (izraženoj u tonama)ovog toksičnog krajnjeg proizvoda pod pretpostavkom da je prinos 100 odsto.

(b) Potreba za uništavanjem date količine ključne komponente obuhvata i potre-bu za uništavanjem odgovarajuće količine druge komponente, izračunate izstvarnog odnosa težine komponenti u relevantnom tipu binarne hemijskemunicije/naprave.

(c) Ako je u deklaraciji navedeno više komponenti nego što je potrebno, naosnovu stvarnog odnosa težine komponenti, višak se uništava tokom prve dvegodine od početka procesa uništavanja.

(d) Na kraju svake sledeće operativne godine, država članica može da zadržijednu količinu druge komponente navedene u izjavi koja je utvrđena na osno-


vu stvarnog odnosa težine komponenti u relevantnom tipu binarne hemijskemunicije/naprave.

19. Redosled uništavanja višekomponentnog hemijskog oružja isti je kao redosledpredviđen za binarno hemijsko oružje.

Modifikacija prelaznih rokova za uništavanje20. Izvršno veće obavezno je da, između ostalog, revidira opšte planove uništavanja

hemijskog oružja podnetih shodno članu III stav 1 (a) (v) i u skladu sa stavom 6,kako bi procenio da li su oni u skladu sa redosledom uništavanja predviđenim st.15. do 19. Izvršno veće obavezno je da se konsultuje sa svakom državom članicomčiji plan nije u skladu, s ciljem da ga uskladi.

21. Ukoliko država članica zbog izuzetnih okolnosti van njene kontrole bude smatralada ne može da postigne nivo uništavanja utvrđen za fazu 1. fazu 2. ili fazu 3. redosle-da uništavanja hemijskog oružja 1. kategorije, može da predloži promene tih nivoa.Takav predlog se podnosi najkasnije 120 dana po stupanju ove Konvencije na snagui sadrži podrobno objašnjenje razloga zbog kojih je predlog nastao.

22. Svaka država članica obavezna je da preduzme neophodne mere kako bi obezbedilada se uništavanje hemijskog oružja 1. kategorije odvija u skladu sa rokovima pred-viđenim stavom 17 (a) koji su promenjeni shodno stavu 21. Međutim, ukoliko državačlanica bude smatrala da ne može da obezbedi da procenat hemijskog oružja 1. kate-gorije bude uništen u traženom prelaznom roku za uništavanje, može da zatraži odIzvršnog veća da preporuči Konferenciji da odobri produženje njene obaveze da bimogla da ispuni taj rok. Takav zahtev se mora podneti u roku od ne manje od 180dana pre prelaznog roka za uništavanje i mora da sadrži detaljno objašnjenje razlogaza taj zahtev, kao i planove države članice uz pomoć kojih će ona biti u mogućnostida izvrši svoje obaveze kako bi ispunila sledeći prelazni rok za uništavanje.

23. Ukoliko bude dobila produženje, država članica još uvek ima obavezu da ispunikumulativne zahteve za uništenje predviđene za sledeći rok za uništavanje. Odobre-nja data shodno ovom odeljku ne mogu ni na koji način modifikovati obavezudržave članice da uništi svo hemijsko oružje 1. kategorije najkasnije 10 godina postupanju ove Konvencije na snagu.

Produžavanje roka za okončanje uništenja24. Ukoliko država članica bude smatrala da ne može da obezbedi da svo hemijsko

oružje 1. kategorije bude uništeno najkasnije 10 godina po stupanju ove Konvencijena snagu, može da podnese zahtev Izvršnom veću za produženje roka za okončan-je uništenja takvog hemijskog oružja. Takav zahtev može podneti najkasnije devetgodina po stupanju ove Konvencije na snagu.

25. Taj zahtev mora da sadrži:(e) trajanje predloženog produženja;(f) podrobno objašnjenje razloga za predloženo produženje; i(g) detaljan plan uništavanja tokom predloženog perioda uništenja i preostalog

dela prvobitnog desetogodišnjeg perioda za uništavanje.26. Odluku o tom zahtevu donosi Konferencija na svojoj sledećoj sednici po preporu-

ci Izvršnog veća. Svako produženje treba da bude svedeno na neophodni minimum


i ni u kom slučaju rok dat državi članici za okončanje uništavanja svog hemijskogoružja ne sme da bude produžen na više od 15 godina po stupanju ove Konvencijena snagu. Izvršno veće je obavezno da odredi uslove za davanje produženja, uklju-čujući konkretne mere verifikacije koje se budu smatrale neophodnim kao i odre-đene mere koje država učesnica treba da preduzme da bi prevazišla probleme u pro-gramu uništavanja. Troškovi verifikacije za vreme produženog perioda određuju seu skladu sa članom IV stav 16.

27. Ukoliko bude dobila produženje, država članica je obavezna da preduzmeneophodne mere kako bi ispunila sledeće rokove.

28. Država članica je obavezna da nastavi sa podnošenjem detaljnih godišnjih planovauništavanja u skladu sa stavom 29. i godišnjih izveštaja o uništavanju hemijskogoružja 1. kategorije u skladu sa stavom 36, sve dok svo hemijsko oružje 1. kategori-je ne bude uništeno. Osim toga, najkasnije po isteku svakih 90 dana produženog pe-rioda, država članica je obavezna da o svojoj aktivnosti uništavanja podnosi izveš-taj Izvršnom veću. Izvršno veće razmatra napredovanje prema okončanju uništa-vanja i preduzima neophodne mere da taj napredak dokumentuje.Izvršno veće je obavezno da državama članicama na zahtev pruži sve informacije uvezi sa aktivnostima uništavanja tokom produženog perioda.

Detaljni godišnji planovi uništavanja29. Detaljni godišnji planovi uništavanja podnose se Tehničkom sekretarijatu najman-

je 60 dana pre početka svakog godišnjeg perioda uništavanja shodno članu IV stav7 (a) i u njima se navodi:

(a) količina svake određene vrste hemijskog oružja koju treba uništiti u svakompostrojenju za uništavanje i uključene datume kada će uništavanje svakeodređene vrste hemijskog oružja biti obavljeno;

(b) detaljan grafički prikaz mesta za svako postrojenje za uništavanje hemijskogoružja i sve promene u prethodno podnetim grafičkim prikazima i

(c) detaljan raspored aktivnosti za sledeću godinu za svako postrojenje za uništa-vanje hemijskog oružja, navodeći vreme potrebno za projektovanje, izgradnjuili modifikaciju postrojenja, montiranje opreme, obuku za proveru opreme irukovanje opremom, operacije uništavanja za svaku određenu vrstu hemi-jskog oružja i predviđene periode u kojima se neće raditi.

30. Država članica obavezna je da za svako svoje postrojenje za uništavanje hemijskogoružja pruži detaljne informacije o postrojenju da bi pomogla Tehničkom sekretar-ijatu da izradi proceduru za preliminarnu inspekciju koja se primenjuje u tompostrojenju.

31. Podrobne informacije o svakom postrojenju za uništavanje hemijskog oružja moraobuhvatati sledeće podatke:

(a) naziv, adresu i lokaciju;(b) detaljne skice postrojenja u prilogu;(c) projekte postrojenja, skice procesa, sistema cevi i projekte upotrebe instrume-

nata;(d) detaljan tehnički opis, uključujući projekte i specifikacije instrumenata za

opremu potrebnu za: uklanjanje hemijskog punjenja iz municije, naprava i


kontejnera; privremeno skladištenje isceđenog hemijskog punjenja; uništa-vanje hemijskog reagensa i uništavanje municije, naprava i kontejnera;

(e) detaljan tehnički opis procesa uništavanja, uključujući stope protoka materi-jala, temperatura i pritiska u planiranu efikasnost uništenja;

(f) planirani kapacitet za svaku određenu vrstu hemijskog oružja;(g) detaljan opis produkata uništenja i metoda njihovog krajnjeg odlaganja;(h) detaljan tehnički opis mera za olakšavanje inspekcije u skladu sa ovom

Konvencijom;(i) detaljan opis svakog prostora za privremeno čuvanje u postrojenju za uništa-

vanje koje se koristi za direktno snabdevanje hemijskim oružjem postrojenjaza uništavanje hemijskog oružja, uključujući projekte lokaliteta i postrojenja ipodatke o skladišnim kapacitetima za svaku određenu vrstu hemijskog oružjakoje treba da bude uništeno u tom postrojenju;

(j) detaljan opis bezbednosnih i zdravstvenih mera koje važe u tom postrojenju;(k) detaljan opis prostorija za stanovanje i rad inspektora; i(l) predložene mere za međunarodnu verifikaciju.

32. Država članica obavezna je da za svako postrojenje za uništavanje hemijskog oružjadostavi priručnike sa uputstvima za rukovanje pogonom, bezbednosne izdravstvene planove, priručnike za obezbeđivanje kvaliteta rada laboratorija i kon-trolu i dobijene ekološke dozvole, osim što ovo ne uključuje prethodno nabavljenmaterijal.

33. Država članica obavezna je da u što kraćem roku obavesti Tehnički sekretarijat osvakom razvoju događaja koji može negativno da utiče na inspekciju u njenimpostrojenjima za uništavanje.

34. Rokovi za podnošenje podataka predviđeni st. 30. do 32. razmatra i odobrava odstrane Konferencija shodno članu VIII, stav 21 (i).

35. Po razmatranju detaljnih informacija o svakom postrojenju za uništavanje Tehničkisekretarijat po potrebi započinje konsultacije sa dotičnom državom članicom kakobi se pobrinuo da postrojenja za uništavanje hemijskog oružja budu namenjena obe-zbeđivanju uništavanja hemijskog oružja, a omogućio planiranje načina primenemera verifikacije i postarao se da primena mera verifikacije bude u skladu sa propis-nim radom postrojenja i da rad postrojenja omogući odgovarajuću verifikaciju.

Godišnji izveštaj o uništavanju36. Informacije u vezi sa sprovođenjem planova za uništavanje hemijskog oružja pod-

nose se Tehničkom sekretarijatu shodno članu IV stav 7 (b), najkasnije 60 dana pozavršetku svakog godišnjeg perioda uništavanja i preciziraće stvarnu količinuhemijskog oružja koje je uništeno tokom protekle godine u svakom postrojenju zauništavanje. Ako odgovara, razlozi zbog kojih ciljevi uništavanja nisu ispunjenitreba da budu navedeni.

D. VERIFIKACIJAVerifikacija izjava o hemijskom oružju putem inspekcije na licu mesta37. Svrha verifikacije izjava o hemijskom oružju jeste da se putem inspekcije na licu

mesta potvrdi tačnost relevantnih izjava podnetih shodno članu III.


38. Inspektori su obavezni da obave verifikaciju što pre nakon podnošenja izjave. Onisu obavezni da, između ostalog, provere količinu i identitet hemikalija, vrste i brojmunicije, naprava i ostale opreme.

39. Inspektori su obavezni da, kako odgovara, koriste zapečaćivanje, markere i ostalepostupke za kontrolu inventara kako bi olakšali precizno popisivanje hemijskogoružja u svakom objektu za skladištenje.

40. Kako popis bude napredovao inspektori će postaviti ona dogovorena sredstva zazapečaćivanje koja mogu biti potrebna kako bi se jasno naznačilo da li su neke zal-ihe uklonjene i postarati se da objekti za skladištenje budu obezbeđeni za vremepopisa. Po obavljenom popisu, takvi pečati će biti uklonjeni ukoliko nije drugačijedogovoreno.

Sistematska verifikacija objekata za skladištenje41. Svrha sistematske verifikacije objekata za skladištenje je da se obezbedi da ne dođe

ni do kakvog neotkrivenog uklanjanja hemijskog oružja iz takvih objekata.42. Sistematska verifikacija mora početi što pre nakon podnošenja izjave o hemijskom

oružju i nastaviće se sve dok svo hemijsko oružje ne bude uklonjeno iz objekta zaskladištenje. Ona će, u skladu sa sporazumom o postrojenju, predstavljati kombi-naciju inspekcije na licu mesta i praćenja putem instrumenata na licu mesta.

43. Kada sve hemijsko oružje bude uklonjeno iz objekta za skladištenje Tehnički sekre-tarijat mora potvrditi izjavu države članice s tim u vezi. Nakon ove potvrdeTehnički sekretarijat će okončati sistematsku verifikaciju objekta za skladištenje išto pre ukloniti instrumente za praćenje koje su postavili inspektori.

Inspekcije i posete44. Konkretni objekat za skladištenje u kome treba da se izvrši inspekcija odobrava

Tehnički sekretarijat na takav način da spreči predviđanje kada će se tačno izvršitiinspekcija tog objekta. Tehnički sekretarijat razrađuje smernice za određivanje kolikočesto će se obavljati sistematska inspekcija na licu mesta uzimajući u obzir preporukekoje treba da razmotri i odobri Konferencija shodno članu VIII, stav 21 (i).

45. Tehnički sekretarijat je obavezan da obavesti državu članicu pod inspekcijom osvojoj odluci da izvrši inspekciju ili poseti objekat za skladištenje 48 sati pre plani-ranog dolaska ekipe inspektora u objekat za sistematiku inspekciju ili posete. Uslučaju inspekcije ili posete u cilju rešavanja hitnih problema, ovaj period se možeskratiti. Sporazumom o postrojenju mora se precizirati svrha inspekcije ili posete.

46. Država članica pod inspekcijom obavezna je da izvrši sve neophodne pripreme zadolazak inspektora i da obezbedi da se oni ekspeditivno prevezu sa mesta ulaska doobjekta za skladištenje. Sporazumom o postrojenju će se precizirati administrativnidogovori u vezi sa inspektorima.

47. Država članica pod inspekcijom obavezna je da ekipi inspektora po dolasku uobjekat za skladištenje hemijskog oružja pruži na uvid sledeće podatke o objektu:

(a) broj zgrada i lokacije u i na kojima se skladišta nalaze;(b) za svaku zgradu i lokaciju skladišta, vrstu i identifikacioni broj ili oznaku koja

je ucrtana u grafičkom prikazu inspekcije;


(c) za svaku zgradu i lokaciju skladišta u objektu, broj delova svake određenevrste hemijskog oružja, a za kontejnere koji nisu deo binarne municije, stvar-nu količinu punjenja u svakom kontejneru.

48. Prilikom popisa, u raspoloživom vremenskom roku, inspektori imaju pravo:(a) da iskoriste bilo koju od sledećih tehnika inspekcije:

(i) popis sveg hemijskog oružja koje se čuva u objektu;(ii) popis sveg hemijskog oružja koje se čuva u određenim zgradama u objek-

tu, po izboru inspektora; ili(iii) popis sveg hemijskog oružja jedne ili više određenih vrsta koje se čuvaju

u objektu, po izboru inspektora; i(b) proveru svih popisanih artikala kojih nema u dogovorenoj dokumentaciji.

49. U skladu sa sporazumima o postrojenju, inspektori moraju:(a) imati nesmetan pristup svim delovima objekata za skladištenje, svoj municiji,

napravama, kontejnerima za čuvanje robe u rasutom stanju i ostalim konte-jnerima s tim u vezi. Za vreme obavljanja svojih aktivnosti, inspektori suobavezni da se pridržavaju bezbednosnih propisa u objektu. Predmete zainspekciju biraju inspektori; i

(b) imati pravo da, tokom prve i svake sledeće inspekcije svakog objekta zaskladištenje hemijskog oružja, odrede municiju, naprave i kontejnere iz kojihće se uzeti uzorci i da na takvu municiju, naprave i kontejnere stave nalepnicuuz pomoć koje će otkriti da li je neko pokušao da skine ili promeni tu nalep-nicu. Uzorak će se uzeti iz predmeta sa nalepnicom u objektu za skladištenjehemijskog oružja ili u postrojenju za uništavanje hemijskog oružja čim tobude praktično izvodljivo u skladu sa odgovarajućim programima uništavan-ja i, u svakom slučaju, najkasnije do kraja operacija uništavanja.

Sistematska verifikacija uništavanja hemijskog oružja50. Svrha verifikacije uništavanja hemijskog oružja jeste da se potvrdi:

(a) identitet i količina zaliha hemijskog oružja koje treba uništiti; i(b) da su te zalihe uništene.

51. Operacije uništavanja hemijskog oružja tokom prvih 390 dana po stupanju oveKonvencije na snagu, regulisane su prelaznim dogovorima koji se odnose na veri-fikaciju. O takvim dogovorima, uključujući prelazni sporazum o postrojenju,odredbe o verifikaciji putem inspekcije na licu mesta i praćenje instrumentima nalicu mesta i vremenski okvir za primenu dogovora, moraju se sporazumetiOrganizacija i država članica pod inspekcijom. Takve dogovore odobrava Izvršnoveće najkasnije 60 dana nakon što ova Konvencija stupi na snagu za državu članicu,uzimajući u obzir preporuke Tehničkog sekretarijata koje se zasnivaju na procenipodrobnih informacija o postrojenju datih u skladu sa stavom 31. i posetompostrojenju. Izvršno veće je obavezno da na prvoj sednici utvrdi smernice za takveprelazne dogovore o verifikaciji, na osnovu preporuka koje treba da razmotri iodobri Konferencija shodno članu VIII stav 21 (i). Prelazni verifikacioni dogovorimoraju biti napravljeni tako da se na osnovu njih tokom celog prelaznog periodaverifikuje uništavanje hemijskog oružja u skladu sa svrhama predviđenim stavom50. i izbegne ometanje operacija uništavanja koje su u toku.


52. Odredbe st. 53. do 61. se primenjuju na operacije uništavanja hemijskog oružja kojetreba da počnu ne pre 390 dana po stupanju ove Konvencije na snagu.

53. Na osnovu ove Konvencije i detaljnih informacija o postrojenju za uništavanje i,ako dođe do takvog slučaja, iskustva iz prethodnih inspekcija, Tehnički sekretarijatje obavezan da pripremi nacrt plana za inspekciju uništavanja hemijskog oružja usvakom postrojenju za uništavanje. Taj plan mora biti završen i podnet državi člani-ci pod inspekcijom da da svoj komentar najmanje 270 dana pre nego što u tompostrojenju počnu operacije uništavanja shodno ovoj Konvenciji. Sve nesuglasiceizmeđu Tehničkog sekretarijata i države članice pod inspekcijom treba da budurešene putem konsultacija. Svako nerešeno pitanje šalje se Izvršnom veću da pre-duzme odgovarajuće radnje kako bi olakšao punu implementaciju ove Konvencije.

54. Tehnički sekretarijat je obavezan da obavi prvu posetu svakom postrojenju za uniš-tavanje hemijskog oružja države članice pod inspekcijom najmanje 240 dana prenego što svako postrojenje započne operacije uništavanja shodno ovoj Konvencijiu cilju upoznavanja sa postrojenjem i proceni da li plan inspekcije odgovara.

55. U slučaju postojećeg postrojenja gde su operacije uništavanja već počele, od državečlanice pod inspekcijom se ne može tražiti da dekontaminira postrojenje pre negošto Tehnički sekretarijat obavi prvu posetu. Poseta ne može trajati duže od petdana, a broj osoblja koje dolazi u posetu ne može biti veći od 15.

56. Dogovoreni detaljni plan verifikacije, uz odgovarajuću preporuku Tehničkog sekre-tarijata, mora biti poslat Tehničkom sekretarijatu na razmatranje. Izvršno većemora razmotriti planove u cilju njihovog odobravanja, u skladu sa ciljevima veri-fikacije i obavezama predviđenim ovom Konvencijom. Ono bi takođe trebalo dapotvrdi da su planovi za verifikaciju uništavanja u skladu sa ciljevima verifikacije,da su delotvorni i praktični. Ova revizija bi trebalo da bude završena najmanje 180dana pre početka perioda uništavanja.

57. Svaki član Izvršnog veća može da se konsultuje sa Tehničkim sekretarijatom o svimpitanjima koja se odnose na adekvatnost plana za verifikaciju. Ako nijedan članIzvršnog veća ne bude imao primedbi, plan se stavlja na snagu.

58. Ukoliko postoji bilo kakva teškoća, Izvršno veće započinje konsultacije sa državomčlanicom u cilju njihovog prevazilaženja. Ako bilo koja teškoća bude ostala nereše-na, prenosi se u nadležnost Konferencije.

59. U detaljnim sporazumima o postrojenju za uništavanje hemijskog oružja uzimajuse u obzir specifične karakteristike postrojenja za uništavanje i njegov način rada, iprecizira sledeće:

(a) detaljna procedura za inspekciju na licu mesta; i(b) odredbe za verifikaciju putem stalnog praćenja instrumentima na licu mesta

i fizičkog prisustva inspektora.60. Inspektorima mora biti odobren pristup svakom postrojenju za uništavanje hemi-

jskog oružja najmanje 60 dana pre početka uništavanja u postrojenju, shodno ovojKonvenciji. Takav pristup mora biti odobren u cilju nadgledanja postavljanjaopreme za inspekciju, pregleda te opreme i testiranja njenog rada, kao i za obavl-janje konačnog tehničkog pregleda postrojenja. U slučaju postojećeg postrojenjagde je već počeo rad na uništavanju hemijskog oružja, operacija uništavanja se


zaustavlja za minimalni vremenski period koji je potreban i koji ne sme da trajeduže od 60 dana radi postavljanja i testiranja opreme. U zavisnosti od rezultatatestiranja i pregleda, država članica i Tehnički sekretarijat mogu da se dogovore otome šta treba dodati ili promeniti u detaljnom sporazumu za to postrojenje.

61. Država članica pod inspekcijom obavezna je da pisano obavesti vođu ekipe inspek-tora u postrojenju za uništavanje hemijskog oružja u roku od najmanje četiri satapre polaska svake pošiljke hemijskog oružja iz objekta za skladištenje hemijskogoružja do postrojenja za uništavanje. U tom obaveštenju moraju biti preciziraninaziv objekta za skladištenje, procena vremena polaska i dolaska, određena vrsta ikoličina transportovanog hemijskog oružja, da li su tu i neki predmeti sa nalepni-com, kao i način transportovanja. Ovo obaveštenje može da sadrži i obaveštenje oviše isporuka od jedne. Vođa ekipe inspektora mora biti pisano obavešten u štokraćem roku o bilo kakvim promenama ovih podataka.

Objekti za skladištenje hemijskog oružja u postrojenju za uništavanje hemijskogoružja62. Inspektori su obavezni da provere dolazak hemijskog oružja u postrojenje za uniš-

tavanje hemijskog oružja. Inspektori su obavezni da, pre uništavanja hemijskogoružja, provere inventar svake pošiljke koristeći dogovorenu proceduru u skladu sabezbednosnim propisima postrojenja. Obavezni su da, kako odgovara, koristedogovorena sredstva za zapečaćivanje, markere i ostale postupke za kontrolu inven-tara kako bi olakšali precizno popisivanje hemijskog oružja pre uništavanja.

63. Sve dok se hemijsko oružje čuva u objektima za skladištenje hemijskog oružja kojese nalazi u postrojenju za uništavanje hemijskog oružja, ti objekti za skladištenjemogu biti podložni sistematskog verifikaciji u skladu sa sporazumima o postrojen-ju koji se na to odnose.

64. Na kraju aktivne faze uništavanja, inspektori su obavezni da popišu hemijsko oružjekoje je uklonjeno iz objekta za skladištenje, a koje treba uništiti. Obavezni su da pro-vere tačnost popisa preostalog hemijskog oružja, koristeći postupke za kontroluinventara predviđene stavom 62.

Sistematska verifikacija na licu mesta postrojenja za uništavanje hemijskog oružja65. Inspektorima će biti odobren pristup kako bi mogli da obavljaju svoje aktivnosti u

postrojenjima za uništavanje hemijskog oružja i objekata za skladištenje hemijskogoružja koja se nalaze u takvim postrojenjima, tokom cele aktivne faze uništavanja.

66. U svakom postrojenju za uništavanje hemijskog oružja i da bi se uverili da nijednohemijsko oružje nije preorijentisano i da je proces uništavanja završen, inspektoriimaju pravo da svojim fizičkim prisustvom i praćenjem instrumentima na licumesta provere:

(a) prijem hemijskog oružja u postrojenje;(b) prostor za privremeno čuvanje hemijskog oružja i određenu vrstu i količinu

hemijskog oružja u tom prostoru;(c) određenu vrstu i količinu hemijskog oružja koje se uništava;(d) proces uništavanja;


(e) uništavanje konačnog proizvoda;(f) sečenje metalnih delova; i(g) celovitost procesa uništavanja, kao i postrojenje u celini.

67. Inspektori imaju pravo da stavljaju nalepnice za obeležavanje uzoraka, municije,naprava ili kontejnera koji se nalaze u prostoru za privremeno čuvanje u postro-jenjima za uništavanje hemijskog oružja.

68. U onoj meri u kojoj to zadovoljava zahteve inspekcije, informacije o rutinskimposlovima u postrojenju, sa odgovarajućom potvrdom verodostojnosti, koriste se zapotrebe inspekcije.

69. Po završetku svakog perioda uništavanja, Tehnički sekretarijat mora potvrditiizjavu države članice u kojoj je ona prijavila da je završila uništavanje naznačenekoličine hemijskog oružja.

70. U skladu sa sporazumima o postrojenju, inspektori:(a) imaju nesmetan pristup svim delovima postrojenja za uništavanje hemijskog

oružja i objektima za skladištenje hemijskog oružja u takvim postrojenjima,kao i svakoj municiji, napravi i kontejneru za čuvanje robe u rasutom stanjuili drugim sanducima u njima. Inspektori će odabrati predmete za inspekcijuu skladu sa planom verifikacije sa kojim se složila država članica podinspekcijom i koji je odobrilo Izvršno veće;

(b) prate sistematsku analizu na licu mesta tokom procesa uništavanja; i(c) po potrebi primaju uzorke, koji su uzeti na njihov zahtev iz bilo koje naprave,

kontejnera za čuvanje robe u rasutom stanju i drugih sanduka u postrojenjuza uništavanje ili u objektu za skladištenje u njemu.

DEO IV (B)ZASTARELO HEMIJSKO ORUŽJE I OSTAVLJENO HEMIJSKO ORUŽJE

A. OPŠTE NAPOMENE1. Zastarelo hemijsko oružje mora biti uništeno na način predviđen u odeljku B.2. Ostavljeno hemijsko oružje, uključujući ono koje odgovara definiciji iz člana II, stav

5 (b), mora biti uništeno na način predviđen u odeljku C.

B. POSTUPAK ZA ZASTARELO HEMIJSKO ORUŽJE3. Država članica koja na svojoj teritoriji ima zastarelo hemijsko oružje definisano u

članu II, stav 5 (a), obavezna je da, najkasnije 30 dana nakon što ova Konvencija zanju stupi na snagu, podnese Tehničkom sekretarijatu sve raspoložive informacije stim u vezi, uključujući u onoj meri u kojoj može lokaciju, vrstu, količinu i sadašnjestanje tog zastarelog hemijskog oružja.U slučaju zastarelog hemijskog oružja definisanog u članu II stav 5 (b) država član-ica obavezna je da Tehničkom sekretarijatu podnese izjavu shodno članu III stav 1(b) (i), uključujući, u onoj meri u kojoj može, informacije predviđene delom IV (A),st. 1. do 3. ovog aneksa.

4. Država članica koja bude otkrila zastarelo hemijsko oružje nakon što ova Konven-cija za nju stupi na snagu obavezna je da Tehničkom sekretarijatu podnese infor-

483ZASTARELO HEMIJSKO ORUŽJE I OSTAVLJENO HEMIJSKO ORUŽJE

macije predviđene stavom 3 najkasnije 180 dana po otkrivanju zastarelog hemi-jskog oružja.

5. Tehnički sekretarijat obavezan je da izvrši početnu inspekciju i sve budućeinspekcije ako bude potrebno kako bi proverio informacije podnete shodno st. 3. i4. i naročito da bi utvrdio da li to hemijsko oružje odgovara definiciji zastareloghemijskog oružja iz člana II stav 5. Smernice za određivanje upotrebljivosti hemi-jskog oružja proizvedenog u periodu između 1925. i 1946. godine razmatra iodobrava Konferencija shodno članu VIII stav 21 (i).

6. Država članica obavezna je da zastarelo hemijsko oružje za koje je Tehnički sekre-tarijat potvrdio da odgovara definiciji iz člana II stav 5 (a) tretira kao otrovni otpad.Obavezna je da obavesti Tehnički sekretarijat o merama koje je preduzela da uništiili da se na neki drugi način oslobodi tog zastarelog hemijskog oružja kao otrovnogotpada u skladu sa nacionalnim zakonima.

7. Prema st. 3. do 5, država članica obavezna je da uništi zastarelo hemijsko oružje zakoje je Tehnički sekretarijat potvrdio da odgovara definiciji iz člana II stav 5 (b) uskladu sa članom IV i delom IV (A) ovog aneksa. Na zahtev države članice Izvršnoveće može, međutim, da modifikuje odredbe koje se odnose na vremenskoograničenje i redosled uništavanja ovog zastarelog hemijskog oružja ako budeutvrdilo da takav postupak ne bi predstavljao opasnost po predmet i svrhu oveKonvencije. Zahtev mora sadržati konkretne predloge za modifikaciju tih odreda-ba i podrobno objašnjenje razloga za predloženu modifikaciju.

C. POSTUPAK ZA OSTAVLJENO HEMIJSKO ORUŽJE8. Država članica na čijoj teritoriji se nalazi ostavljeno hemijsko oružje (u daljem tek-

stu pomenuta pod nazivom „teritorijalna država članica“) obavezna je da najkasni-je 30 dana nakon što ova Konvencija za nju stupi na snagu podnese Tehničkomsekretarijatu sve raspoložive informacije u vezi sa ostavljenim hemijskim oružjem.Ove informacije treba da, u onoj meri u kojoj je to moguće, sadrže lokaciju, vrstu,količinu i sadašnje stanje ostavljenog hemijskog oružja kao i informacije o njegov-om ostavljanju.

9. Država članica koja bude otkrila ostavljeno hemijsko oružje nakon što ova Konven-cija za nju stupi na snagu obavezna je da Tehničkom sekretarijatu podnese sveraspoložive informacije s tim u vezi najkasnije 180 dana po otkrivanju starog hemi-jskog oružja. Ove informacije će, u onoj meri u kojoj je to moguće, sadržati lokaci-ju, vrstu, količinu i sadašnje stanje ostavljenog hemijskog oružja kao i informacije onjegovom ostavljanju.

10. Država članica koja je ostavila hemijsko oružje na teritoriji druge države članice (udaljem tekstu pomenuta pod nazivom „država članica ostavljač“) obavezna je danajkasnije 30 dana nakon što ova Konvencija za nju stupi na snagu Tehničkomsekretarijatu podnese sve raspoložive informacije u vezi sa ostavljenim hemijskimoružjem. Ove informacije treba da, u onoj meri u kojoj je to moguće, sadrže lokaci-ju, vrstu, količinu i sadašnje stanje ostavljenog hemijskog oružja kao i informacije onjegovom ostavljanju i stanju ostavljenog hemijskog oružja.

11. Tehnički sekretarijat je obavezan da izvrši početnu inspekciju i sve buduće inspek-cije ako bude potrebno kako bi proverio sve raspoložive informacije s tim u vezi

484 ZASTARELO HEMIJSKO ORUŽJE I OSTAVLJENO HEMIJSKO ORUŽJE

koje su dostavljene shodno stavovima 8. i 10. i utvrdio da li je potrebna sistematskaverifikacija tog hemijskog oružja u skladu sa delom IV (A), stavovi 41. do 43. ovoganeksa. Obavezan je da proveri poreklo ostavljenog hemijskog oružja i utvrdidokaze u vezi sa ostavljanjem i identitetom države ostavljača.

12. Izveštaj Tehničkog sekretarijata podnosi se Izvršnom veću, teritorijalnoj državičlanici i državi članici ostavljaču ili onoj državi članici koju je Tehnički sekretarijatproglasio ili prepoznao kao državu koja je ostavila hemijsko oružje. Ukoliko jednaod direktno umešanih država članica ne bude zadovoljna izveštajem, ona ima pravoda to pitanje reši u skladu sa odredbama ove Konvencije ili da celu stvar predaIzvršnom veću da je ekspeditivno reši.

13. Shodno članu I, stav 3. teritorijalna država članica ima pravo da traži od državečlanice za koju se ustanovilo da je država članica ostavljač shodno st. 8. do 12. dazapočne konsultacije u cilju uništavanja ostavljenog hemijskog oružja u saradnji sateritorijalnom državom članicom. Ona je obavezna da o ovom zahtevu odmahobavesti Tehnički sekretarijat.

14. Konsultacije između teritorijalne države članice i države članice ostavljača u ciljuutvrđivanja međusobno dogovorenog plana uništavanja treba da počnu najkasnije30 dana nakon što Tehnički sekretarijat bude obavešten o zahtevu predviđenomstavom 13. Međusobno dogovoreni plan uništavanja mora biti poslat Tehničkomsekretarijatu najkasnije 180 dana po obaveštavanju Tehničkog sekretarijata o zahte-vu predviđenom stavom 13. Na zahtev države članice ostavljača i teritorijalnedržave članice, Izvršno veće može da produži vremenski rok za prosleđivanjemeđusobno dogovorenog plana za uništavanje.

15. Za potrebe uništavanja hemijskog oružja, država članica ostavljač obavezna je daobezbedi sva potrebna finansijska, tehnička i druga sredstva, uređaje i ostala sred-stva. Tehnički sekretarijat je obavezan da obezbedi odgovarajuću saradnju.

16. Ukoliko se država članica ostavljač ne može identifikovati ili nije država članica oveKonvencije, teritorijalna država članica, u cilju omogućavanja uništavanja ostavl-jenog hemijskog oružja, može da traži pomoć u uništavanju tog ostavljenog hemi-jskog oružja od Organizacije i od ostalih država članica.

17. Podložno st. 8. do 16, član IV i deo IV (A) ovog aneksa se takođe primenjuju nauništavanje ostavljenog hemijskog oružja. U slučaju ostavljenog hemijskog oružjakoje takođe odgovara definiciji zastarelog hemijskog oružja iz člana II stav 5 (b), nazahtev koji teritorijalna država članica bude podnela pojedinačno ili zajedno sadržavom članicom ostavljačem Izvršno veće može da modifikuje ili u izuzetnimslučajevima suspenduje primenu odredaba o uništavanju, ako bude utvrdilo datakav postupak ne bi predstavljao opasnost po predmet i svrhu ove Konvencije. Uslučaju ostavljenog hemijskog oružja koje ne odgovara definiciji zastarelog hemi-jskog oružja iz člana II stav 5 (b), na zahtev koji teritorijalna država članica budepodnela pojedinačno ili zajedno sa državom članicom ostavljačem Izvršno većemože da u izuzetnim okolnostima modifikuje odredbe o vremenskom ograničenjui redosledu uništavanja ako bude utvrdilo da takav postupak ne bi predstavljaoopasnost po predmet i svrhu ove Konvencije. Svaki zahtev pomenut u ovom stavumora sadržati konkretne predloge za modifikaciju odredaba i podrobno objašnjen-je razloga za predlaganje modifikacija.

485ZASTARELO HEMIJSKO ORUŽJE I OSTAVLJENO HEMIJSKO ORUŽJE

18. Države članice mogu između sebe da zaključuju sporazume ili dogovore koji seodnose na uništavanje ostavljenog hemijskog oružja. Izvršno veće može da, nazahtev koji teritorijalna država članica bude podnela pojedinačno ili zajedno sadržavom članicom ostavljačem, donese odluku kojom daje prednost odabranimodredbama takvih sporazuma ili dogovora nad odredbama iz ovog odeljka, akobude utvrdilo da taj sporazum ili dogovor obezbeđuje uništavanje ostavljenoghemijsko oružja u skladu sa stavom 17.

DEO VUNIŠTAVANJE POSTROJENJA ZA PROIZVODNJU HEMIJSKOG ORUŽJA

I NJEGOVA VERIFIKACIJA SHODNO ČLANU B

A. IZJAVEIzjave o postrojenjima za proizvodnju hemijskog oružja1. Izjava države članice o postrojenjima za proizvodnju hemijskog oružja shodno

članu III stav 1 (c) mora sadržati sledeće podatke za svako postrojenje:(a) naziv postrojenja, imena vlasnika i imena kompanija i preduzeća koja ruko-

vode tim postrojenjem od 1. januara 1946. godine;(b) tačnu lokaciju postrojenja, uključujući adresu, lokaciju kompleksa, lokaciju

postrojenja u okviru kompleksa, uključujući konkretni broj zgrada i kon-strukcija, ako postoje;

(c) izjavu o tome da li se radi o postrojenju za proizvodnju hemikalija koje sudefinisane kao hemijsko oružje ili je u pitanju postrojenje za punjenje hemi-jskog oružja ili i jedno i drugo;

(d) datum kada je završena gradnja postrojenja i periode tokom kojih su izvršenemodifikacije na tom postrojenju, uključujući postavljanje nove ili modifiko-vane opreme, koje su znatno izmenile karakteristike proizvodnog procesapostrojenja;

(e) podatke o hemikalijama definisanim kao hemijsko oružje koje su se proizvo-dile u postrojenju; municiju, naprave i kontejnere koji su punjeni u postro-jenju; i datum početka i prestanka takve proizvodnje ili punjenja:(i) za hemikalije definisane kao hemijsko oružje proizvedene u postrojenju,

takvi podaci treba da budu izraženi određenom vrstom proizvedenehemikalije navodeći hemijski naziv u skladu sa tekućom nomenklaturomMeđunarodnog saveza za čistu i primenjenu hemiju (IUPAC), strukturnuformulu i broj pod kojim je registrovana u časopisu Chemical AbstractsService, ako joj je dodeljen, i količinom svake hemikalije izraženomtežinom hemikalije u tonama.

(ii) za municiju, naprave i kontejnere punjene u postrojenju, takvi podacitreba da budu izraženi određenom vrstom punjenog hemijskog oružja itežinom hemijskog punjenja po jedinci;

(f) proizvodni kapacitet postrojenja za proizvodnju hemijskog oružja:(i) za postrojenje gde se hemijsko oružje proizvodilo, proizvodni kapacitet

treba da bude izražen godišnjim kvantitativnim potencijalom za proiz-

486 UNIŠTAVANJE POSTROJENJA ZA PROIZVODNJU HEMIJSKOG ORUŽJA

vodnju određene supstance na bazi tehnološkog procesa koji se stvarnokoristio ili planira da se koristi u postrojenju, u slučaju tehnoloških proce-sa koji se zapravo nisu koristili;

(ii) za postrojenje gde se hemijsko oružje punilo, proizvodni kapacitet trebada bude izražen količinom hemikalije kojom se u postrojenju godišnjemože napuniti svaka određena vrsta hemijskog oružja;

(g) za svako postrojenje za proizvodnju hemijskog oružja koje nije uništeno, opispostrojenja, uključujući:(i) grafički prikaz mesta;(ii) grafički prikaz odvijanja prerade u postrojenju; i(iii) popis zgrada u okviru postrojenja, namenske opreme u postrojenju i sve

rezervne delove za takvu opremu;(h) sadašnji status postrojenja, navodeći:

(i) datum kada je hemijsko oružje poslednji put proizvedeno u tom postro-jenju;

(ii) da li je postrojenje uništeno, kao i datum kada i način na koji je uništeno;(i) specifikaciju mera koje je država članica preduzela da zatvori postrojenje i

opis mera koje je država članica preduzela ili će preduzeti da dezaktivirapostrojenje;

(j) opis normalne šeme aktivnosti za zaštitu i bezbednost u dezaktiviranompostrojenju; i

(k) izjavu o tome da li je postrojenje pretvoreno u postrojenje za uništavanjehemijskog oružja i, ako je tako, datume takvog pretvaranja.

Izjava o postrojenju za proizvodnju hemijskog oružja shodno članu III stav 1 (c) (iii)2. Izjava o postrojenju za proizvodnju hemijskog oružja shodno članu III stav 1 (c)

(iii) sadržaće sve podatke predviđene gore navedenim stavom 1. Država članica načijoj teritoriji se postrojenje nalazi ili se nalazilo obavezna je da izvrši odgovarajućepripreme sa drugom državom kako bi se obezbedilo sastavljanje izjava. Ukolikodržava članica na čijoj teritoriji se postrojenje nalazi ili se nalazilo nije u mogućnos-ti da ispuni ovu obavezu, obavezna je da navede razloge za to.

Izjave o prošlim transferima i prijemima3. Država članica koja je izvršila transfer ili primila opremu za proizvodnju hemijskog

oružja od 1. januara 1946. godine, obavezna je da prijavi sve transfere i prijemeshodno članu III stav 1 (c) (iv) i u skladu sa dole navedenim stavom 5. Kada svepredviđene informacije o transferu i prijemu takve opreme za period između 1. jan-uara 1946. i 1. januara 1970. godine nisu dostupne, država članica je obavezna da uizjavi navede svaku informaciju koja joj još uvek bude dostupna i da objasni zaštone može da podnese potpunu izjavu.

4. Pod opremom za proizvodnju hemijskog oružja pomenutom u stavu 3. podra-zumeva se:

(a) namenska oprema;(b) oprema za proizvodnju opreme posebno namenjene za upotrebu direktno u

vezi sa korišćenjem hemijskog oružja; i

487UNIŠTAVANJE POSTROJENJA ZA PROIZVODNJU HEMIJSKOG ORUŽJA

(c) oprema koja je namenjena ili se koristi za proizvodnju nehemijskih delovahemijske municije.

5. Izjava koja se odnosi na transfer i prijem opreme za proizvodnju hemijskog oružjatreba da navede:

(a) ko je primio/prebacio opremu za proizvodnju hemijskog oružja;(b) identitet takve opreme;(c) datum transfera ili prijema;(d) da li je ta oprema uništena, ako je poznato; i(e) uklanjanje koje je u toku, ako je poznato.

Podnošenje opštih planova za uništavanje6. Za svako postrojenje za proizvodnju hemijskog oružja, država članica obavezna je

da pruži sledeće informacije:(a) predviđen vremenski okvir za mere koje treba preduzeti; i(b) metode uništavanja.

7. Za svako postrojenje za proizvodnju hemijskog oružja koje država članica namera-va privremeno da pretvori u postrojenje za uništavanje hemijskog oružja, državačlanica obavezna je da pruži sledeće informacije:

(a) predviđen vremenski okvir za pretvaranje u postrojenje za uništavanje;(b) predviđen vremenski okvir za korišćenje postrojenja kao postrojenja za uniš-

tavanje hemijskog oružja;(c) opis novog postrojenja;(d) metod uništavanja posebne opreme;(e) vremenski okvir za uništavanje pretvorenog postrojenja nakon što je ono bilo

upotrebljeno za uništavanje hemijskog oružja; i(f) metod uništavanja pretvorenog postrojenja.

Podnošenje godišnjih planova za uništavanje i godišnjih izveštaja o uništavanju8. Država članica obavezna je da podnese godišnji plan za uništavanje u roku od naj-

manje 90 dana pre početka predstojeće godine uništavanja. U godišnjem planu senavodi:

(a) postrojenje koje treba uništiti;(b) naziv i lokacija postrojenja gde će se obaviti uništavanje;(c) spisak zgrada i opreme koje će biti uništene u svakom postrojenju; i(d) planirani metod (planirane metode) uništavanja.

9. Država članica obavezna je da podnese godišnji izveštaj o uništavanju najkasnije 90dana po završetku prethodne godine uništavanja. U godišnjem izveštaju navodi:

(a) uništene kapacitete;(b) naziv i lokaciju svakog postrojenja gde je izvršeno uništavanje;(c) spisak zgrada i opreme koje su uništene u svakom postrojenju; i(d) metode uništavanja.

10. Za postrojenja za proizvodnju hemijskog oružja navedena u izjavi shodno članu IIIstav 1 (c) (iii), država članica na čijoj teritoriji se postrojenje nalazi ili se nalaziloobavezna je da izvrši odgovarajuće pripreme kako bi obezbedila sastavljanje izjavekao što je predviđeno gore navedenim st. 6. do 9. Ukoliko država članica na čijoj te-


ritoriji se postrojenje nalazi ili se nalazilo nije u mogućnosti da ispuni svoju oba-vezu, obavezna je da navede razloge.

B. UNIŠTAVANJEOpšti principi uništavanja postrojenja za proizvodnju hemijskog oružja11. Svaka država članica obavezna je da se odluči za metode koje će primenjivati za

uništavanje postrojenja za proizvodnju hemijskog oružja shodno principima pred-viđenim članom V i ovim delom.

Principi i metodi zatvaranja postrojenja za proizvodnju hemijskog oružja12. Svrha zatvaranja postrojenja za proizvodnju hemijskog oružja jeste njegovo dezak-

tiviranje.13. Dogovorene mere zatvaranja preduzima država članica, poštujući specifične karak-

teristike svakog postrojenja. Takve mere, između ostalog, obuhvataju:(a) zabranu korišćenja zgrada posebne namene i standardnih zgrada u okviru

postrojenja osim za dogovorene aktivnosti;(b) isključivanje opreme koja je direktno vezana za proizvodnju hemijskog oru-

žja, uključujući, između ostalog, proces kontrole opreme i komunalije;(c) razmontiranje zaštitnih instalacija i opreme koja se isključivo koristi za

bezbednost rada postrojenja za proizvodnju hemijskog oružja;(d) postavljanje zatamnjenih flanši i ostalih naprava za sprečavanje dodavanja

hemikalija ili uklanjanje hemikalija iz bilo koje specijalizovane opreme za sin-tezu, izdvajanje ili prečišćavanje hemikalija definisanih kao hemijsko oružje,bilo kog rezervoara za skladištenje ili bilo koje mašine za punjenje hemijskogoružja, zagrevanje, hlađenje ili napajanje takve opreme, rezervoara za skla-dištenje ili mašina električnom ili nekom drugom energijom; i

(e) prekid železničkih i drumskih linija ili drugih prilaznih puteva za prevozteškog tereta u postrojenja za proizvodnju hemijskog oružja, osim onih po-trebnih za obavljanje dogovorenih aktivnosti.

14. Za vreme dok je postrojenje za proizvodnju hemijskog oružja zatvoreno, državačlanica može u postrojenju da nastavi sa aktivnostima koje se odnose na zaštitu ifizičko obezbeđenje.

Tehničko održavanje postrojenja za proizvodnju hemijskog oružja pre njegovoguništavanja15. Država članica, isključivo iz bezbednosnih razloga, može da obavlja standardne

aktivnosti održavanja u postrojenju za proizvodnju hemijskog oružja, uključujućivizuelnu inspekciju, preventivno održavanje i rutinske popravke.

16. Sve planirane aktivnosti moraju biti navedene u opštem i detaljnom planu uništa-vanja. Održavanje ne sme da obuhvata:

(a) zamenu bilo koje opreme za preradu;(b) modifikaciju karakteristika opreme za hemijske procese;(c) proizvodnju bilo koje vrste hemikalija.

17. Sve aktivnosti održavanja podležu praćenju od strane Tehničkog sekretarijata


Principi i metode privremenog pretvaranja postrojenja za proizvodnju hemijskogoružja u postrojenje za uništavanje hemijskog oružja.18. Mere koje se odnose na privremeno pretvaranje postrojenja za proizvodnju hemi-

jskog oružja u postrojenje za uništavanje hemijskog oružja treba da obezbede dapostupak za privremeno pretvorena postrojenja bude u najmanju ruku jednakostrog kao postupak za postrojenje za proizvodnju hemijskog oružja koje nijepretvoreno.

19. Postrojenja za proizvodnju hemijskog oružja koja su pretvorena u postrojenja zauništavanje hemijskog oružja pre stupanja ove Konvencije na snagu biće u izjavisvrstana u kategoriju postrojenja za proizvodnju hemijskog oružja. Ona supodložna prvoj poseti inspektora koji treba da potvrdi ispravnost podataka o ovimpostrojenjima. Verifikacija da je pretvaranje ovih postrojenja izvršeno na takavnačin da ona više ne mogu da funkcionišu kao postrojenja za proizvodnju hemi-jskog oružja bi takođe bila potrebna i ona bi se obavljala u okviru mera predviđenihza postrojenja koja treba osposobiti za rad najkasnije 90 dana po stupanju oveKonvencije na snagu.

20. Država članica koja namerava da izvrši pretvaranje postrojenja za proizvodnjuhemijskog oružja obavezna je da, najkasnije 30 dana nakon što ova Konvencija zanju stupi na snagu ili najkasnije 30 dana po donošenju odluke o privremenom pret-varanju, podnese Tehničkom sekretarijatu opšti plan pretvaranja postrojenja i daposle toga podnosi godišnje planove.

21. Ukoliko država članica bude imala potrebu da još neko postrojenje za proizvodnjuhemijskog oružja koje je zatvoreno nakon što je ova Konvencija za nju stupila nasnagu pretvori postrojenje za uništavanje hemijskog oružja, obavezna je da o tomeobavesti Tehnički sekretarijat najmanje 150 dana pre pretvaranja. Tehnički sekre-tarijat zajedno sa državom članicom, obavezan je da se pobrine o preduzimanjuneophodnih mera za onesposobljavanje tog postrojenja, po pretvaranju, za rad kaopostrojenje za proizvodnju hemijskog oružja.

22. Postrojenje pretvoreno za uništavanje hemijskog oružja ne sme biti više pogodno zanastavak proizvodnje hemijskog oružja od postrojenja za proizvodnju hemijskogoružja koje je zatvoreno i koje se održava. Za njegovo reaktiviranje potrebno je istoonoliko vremena koliko je potrebno za reaktiviranje postrojenja za proizvodnjuhemijskog oružja koje je zatvoreno ili se održava.

23. Pretvorena postrojenja za proizvodnju hemijskog oružja moraju biti uništenanajkasnije 10 godina po stupanju ove Konvencije na snagu.

24. Sve mere za pretvaranje bilo kog postrojenja za proizvodnju hemijskog oružjamoraju biti prilagođene tom postrojenju i zavisiće od individualnih karakteristika.

25. Paket mera koje su sprovedene radi pretvaranja postrojenja za proizvodnju hemi-jskog oružja u postrojenje za uništavanje hemijskog oružja ne može da bude manjiod onog koji je predviđen za onesposobljavanje nekog drugog postrojenja zaproizvodnju hemijskog oružja koje treba izvršiti najkasnije 90 dana po stupanju oveKonvencije na snagu za državu članicu.


Principi i metodi koji se odnose na uništavanje postrojenja za proizvodnju hemi-jskog oružja26. Država članica obavezna je da uništi opremu i zgrade na koje se odnosi definicija

postrojenja za proizvodnju hemijskog oružja i to na sledeći način:(a) sva namenska i standardna oprema mora biti fizički uništena;(b) sve zgrade posebne namene i standardne zgrade moraju biti fizički uništene.

27. Država članica obavezna je da uništi postrojenja za proizvodnju nepunjene hemi-jske municije i opreme za hemijsko oružje za upotrebu hemijskog oružja i to nasledeći način:

(a) postrojenja koja se koriste isključivo za proizvodnju nehemijskih delova zahemijsku municiju ili opremu posebno namenjenu za upotrebu koja je udirektnoj vezi sa korišćenjem hemijskog oružja treba da bude navedena uizjavi i uništena. Proces uništavanja i njegova verifikacija mora biti izvršena uskladu sa odredbama člana V i ovog dela aneksa kojim se reguliše uništavan-je postrojenja za proizvodnju hemijskog oružja;

(b) sva oprema koja je namenjena ili se koristi isključivo za proizvodnju nehemi-jskih delova za hemijsku municiju mora biti fizički uništena;

(c) sve zgrade i standardna oprema koja se koristi za takve proizvodne aktivnos-ti moraju biti uništeni ili pretvoreni u svrhe koje nisu zabranjene ovomKonvencijom, po potrebi, uz potvrdu putem konsultacija i inspekcija kao štoje predviđeno članom IX;

(d) aktivnosti u svrhe koje nisu zabranjene ovom Konvencijom mogu se nastavi-ti dok traje uništavanje ili pretvaranje.

Redosled uništavanja28. Redosled uništavanja postrojenja za proizvodnju hemijskog oružja zasniva se na

obavezama predviđenim članom I i ostalim članovima ove Konvencije kao i naobavezama u vezi sa sistematskom verifikacijom na licu mesta. Taj redosled uzimau obzir interese država članica za nesmanjenu bezbednost tokom perioda uništa-vanja; jačanje poverenja na početku faze uništavanja; postepeno sticanje iskustvatokom uništavanja postrojenja za proizvodnju hemijskog oružja; i primenjivost bezobzira na stvarne karakteristike postrojenja i odabranih metoda uništavanja.Redosled uništavanja zasniva se na principu ujednačenosti.

29. Država članica obavezna je da, za svaki period uništavanja, odredi koja postrojenjaza proizvodnju hemijskog oružja treba uništiti i da izvrši uništavanje na takav načinda na kraju svakog perioda uništavanja ne ostane ništa više od onoga što je nave-deno u st. 30. i 31. Državi članici je dozvoljeno da bržim tempom uništava svojapostrojenja.

30. Sledeće odredbe primenjuju se na postrojenja za proizvodnju hemijskog oružja kojaproizvode hemikalije iz tabele 1:

(a) Država članica obavezna je da započne uništavanje takvih postrojenja najkas-nije godinu dana nakon što ova Konvencija za nju stupi na snagu i da ga završinajkasnije deset godina po stupanju ove Konvencije na snagu. Za državu kojabude članica u trenutku kada ova Konvencija stupi na snagu, ceo ovaj period


će biti podeljen u tri zasebna perioda uništavanja, odnosno, od druge do petegodine, od šeste do osme godine i od devete do desete godine. Za državu kojapostane članica po stupanju ove Konvencije na snagu, periodi uništavanja ćebiti prilagođeni, uzimajući u obzir ono što je predviđeno stavovima 28. i 29;

(b) Proizvodni kapaciteti takvih postrojenja će se uzimati kao uporedni faktor.Proizvodni kapaciteti se izražavaju u tonama, uzimajući u obzir pravila pred-viđena za binarno hemijsko oružje;

(c) Odgovarajući dogovoreni nivo proizvodnih kapaciteta utvrđuju se za krajosmogodišnjeg perioda po stupanju ove Konvencije na snagu. Proizvodnikapaciteti koji budu veći od tog nivoa moraju biti uništeni tako što će se nivoujednačeno povećavati tokom prva dva perioda uništavanja;

(d) Zahtevi za uništavanje date količine kapaciteta podrazumevaju uništavanjesvakog drugog postrojenja za proizvodnju hemijskog oružja za snabdevanjepostrojenja iz tabele 1 ili punjenje municije ili naprava hemikalijama iz tabele1 koje se tamo proizvode;

(e) Postrojenja za proizvodnju hemijskog oružja privremeno pretvorena upostrojenja za uništavanje hemijskog oružja i dalje podležu obavezi da sekapaciteti uništavaju u skladu sa odredbama ovog stava.

31. Država članica obavezna je da započne uništavanje postrojenja za proizvodnjuhemijskog oružja koje nije obuhvaćeno stavom 30. najkasnije godinu dana nakonšto ova Konvencija za nju stupi na snagu i da ga završi najkasnije pet godina nakonšto ova Konvencija stupi na snagu.

Detaljni planovi uništavanja32. U roku od najmanje 180 dana pre započinjanja uništavanja postrojenja za

proizvodnju hemijskog oružja, država članica obavezna je da Tehničkom sekretari-jatu podnese detaljne planove za uništavanje postrojenja, kao i predložene mere zaverifikaciju uništavanja kako je predviđeno stavom 33 (f) koje se, između ostalog,odnose na:

(a) dužinu trajanja prisustva inspektora u postrojenju koje treba da budeuništeno; i

(b) proceduru verifikacije mera koje treba primeniti na svaki popisani predmet.33. Detaljni planovi za uništavanje svakog postrojenja za proizvodnju hemijskog oružja

moraju sadržati:(a) detaljan vremenski raspored procesa uništavanja;(b) plan postrojenja;(c) grafički prikaz toka procesa;(d) detaljan popis opreme, zgrada i drugih predmeta koje treba uništiti;(e) predložene mere za verifikaciju;(f) mere zaštite/bezbednosti kojih se treba pridržavati za vreme uništavanja

postrojenja; i(g) uslove za život i rad koje treba obezbediti inspektorima.

34. Ukoliko država članica namerava da postrojenje za proizvodnju hemijskog oružjaprivremeno pretvori u postrojenje za uništavanje hemijskog oružja, obavezna je da


obavesti Tehnički sekretarijat najmanje 150 dana pre preduzimanja bilo kakveaktivnosti pretvaranja. U tom obaveštenju obavezna je da:

(a) navede naziv, adresu i mesto na kome se postrojenje nalazi;(b) podnese grafički prikaz mesta, navede sve objekte i prostore koji će biti

uključeni u uništavanje hemijskog oružja i da identifikuje sve objekte koji ćebiti privremeno pretvoreni;

(c) navede vrste hemijskog oružja i vrstu i količinu hemijskog punjenja koje trebauništiti;

(d) navede metod uništavanja;(e) podnese grafički prikaz toka procesa i navede koji delovi proizvodnog proce-

sa i namenske opreme će biti pretvoreni radi uništavanja hemijskog oružja;(f) navede, ako je primenljivo, sredstva za zapečaćivanje i opremu za inspekciju

koja može da bude oštećena pretvaranjem; i(g) podnese raspored u kome će navesti: vreme određeno za projektovanje,

privremeno pretvaranje postrojenja, postavljanje opreme, proveravanjeopreme, uništavanje i zatvaranje.

35. U vezi sa uništavanjem postrojenja privremeno pretvorenog u postrojenje za uniš-tavanje hemijskog oružja, podaci treba da budu obezbeđeni u skladu sa st. 32. i 33.

Revizija detaljnih planova36. Na osnovu detaljnih planova za uništavanje i predloženih mera verifikacije koje je

Tehničkom sekretarijatu podnela država članica i na osnovu iskustva iz prethodnihinspekcija, Tehnički sekretarijat je obavezan da, u bliskim konsultacijama sadržavom članicom pripremi plan za verifikaciju uništavanja postrojenja. Sve nesu-glasice između Tehničkog sekretarijata i države članice oko odgovarajućih meratreba da budu rešene putem konsultacija. Sva nerešena pitanja biće predataIzvršnom veću da preduzme odgovarajuće mere u cilju olakšavanja pune imple-mentacije ove Konvencije.

37. U cilju obezbeđivanja da odredbe člana V i ovog dela budu ispunjene, Izvršno većei država članica se dogovaraju o kombinovanom planu za uništavanje i verifikaci-ju. Ovaj dogovor mora biti sklopljen najmanje 60 dana pre planiranog započinjan-ja uništavanja.

38. Svaki član Izvršnog veća može da se konsultuje sa Tehničkim sekretarijatom o svimpitanjima koja se odnose na adekvatnost kombinovanog plana za uništavanje i ver-ifikaciju. Ako nijedan član Izvršnog veća ne bude imao primedbe, plan se sprovodi.

39. Ako postoje bilo kakve teškoće, Izvršno veće je obavezno da u cilju njihovog pre-vazilaženja započne konsultacije sa državom članicom. Ukoliko bilo kakve teškoćebudu ostale nerešene, obraća se Konferenciji. Rešavanje svih nesuglasica oko meto-da uništavanja ne sme da odloži izvršenje ostalih prihvatljivih delova plana za uniš-tavanje.

40. ukoliko se ne postigne dogovor sa Izvršnim većem o aspektima verifikacije ili akoodobreni plan verifikacije ne bude mogao da se sprovodi, verifikacija uništavanja senastavlja putem stalnog praćenja instrumentima na licu mesta i fizičkog prisustvainspektora.


41. Uništavanje i verifikacija se nastavlja u skladu sa dogovorenim planom. Verifika-cijom se ne sme nepropisno mešati u proces uništavanja i ona se obavlja putemprisustva inspektora na licu mesta da bi se uverili da se uništavanje obavlja.

42. Ako se potrebne mere verifikacije ili uništavanja ne budu obavljale po planu, svedržave članice moraju o tome biti obaveštene.

C. VERIFIKACIJAVerifikacija izjava o postrojenjima za proizvodnju hemijskog oružja puteminspekcije na licu mesta43. Tehnički sekretarijat je obavezan da obavi prvu inspekciju svakog postrojenja za

proizvodnju hemijskog oružja u periodu od 90 do 120 dana nakon što ova Konven-cija stupi na snagu za tu državu članicu.

44. Svrha prve inspekcije je da:(a) se potvrdi da je prestala proizvodnja hemijskog oružja i da je postrojenje de-

zaktivirano u skladu sa ovom Konvencijom;(b) Tehničkom sekretarijatu omogući da se upozna sa merama preduzetim za

obustavljanje proizvodnje hemijskog oružja u postrojenju;(c) se inspektorima omogući privremeno zapečaćivanje;(d) se inspektorima omogući da potvrde inventar zgrada i namenske opreme;(e) se dobiju informacije neophodne za planiranje aktivnosti inspekcije u postro-

jenju, uključujući upotrebu zaptivača koji pokazuju da li je neko diraozapečaćena mesta i ostale dogovorene opreme koja će biti postavljena shod-no detaljnom sporazumu o postrojenju za to postrojenje; i

(f) da se obave preliminarni razgovori u vezi sa detaljnim sporazumom o proce-durama inspekcije u postrojenju.

45. Inspektori su obavezni da, kako odgovara, koriste dogovorene zaptivače, markere iostale postupke za kontrolu inventara kako bi olakšali precizno popisivanje pred-meta navedenih u izjavi u svakom postrojenju za proizvodnju hemijskog oružja.

46. Inspektori su obavezni da montiraju one dogovorene naprave koje mogu bitipotrebne da ukažu na svaki nastavak proizvodnje hemijskog oružja ili na uklanjan-je bilo kojeg predmeta navedenog u izjavi. Oni su obavezni da preduzmu neophodnemere predostrožnosti kako ne bi ometali zatvaranje od strane države članice.Inspektori mogu da se vrate radi održavanja ili provere ispravnosti naprava.

47. Ukoliko, na osnovu prve inspekcije, generalni direktor bude smatrao da je potreb-no preduzeti dodatne mere za dezaktiviranje postrojenja u skladu sa ovom Konven-cijom, generalni direktor može, najkasnije 135 dana po stupanju ove Konvencije nasnagu za državu članicu, da traži da država članica pod inspekcijom sprovede takvemere najkasnije 180 dana nakon što ova Konvencija za nju stupi na snagu. Državačlanica pod inspekcijom će, po sopstvenom nahođenju, moći da udovolji ovomzahtevu.Ako ona ne bude udovoljila ovom zahtevu, država članica pod inspekcijomi generalni direktor obavezni su da se konsultuju kako bi rešili ovo pitanje.


Sistematika verifikacija postrojenja za proizvodnju hemijskog oružja i prestanaknjihovih aktivnosti48. Svrha sistematske verifikacije postrojenja za proizvodnju hemijskog oružja je da

obezbedi otkrivanje u postrojenju bilo kog nastavka proizvodnje hemijskog oružjaili uklanjanja predmeta navedenih u izjavi.

49. U detaljnom sporazumu o postrojenju za svako postrojenje za proizvodnju hemi-jskog oružja moraju biti navedeni:

(a) detaljna procedura za inspekciju na licu mesta koja može da obuhvata:(i) vizuelna ispitivanja;(ii) proveravanje i servisiranje zaptivača i ostalih dogovorenih naprava; i(iii) pribavljanje i analizu uzoraka;

(b) procedura za upotrebu zaptivača koji pokazuju da li je neko dirao zapečaće-na mesta i ostale dogovorene opreme kako bi se sprečilo neopaženo reaktivi-ranje postrojenja i u njoj moraju biti precizirani:(i) vrsta, mesto i pripreme za instalaciju;(ii) održavanje takvih zaptivača i opreme; i(iii) ostale dogovorene mere.

50. Zaptivači i ostala dogovorena oprema predviđena detaljnim sporazumom o mera-ma inspekcije za to postrojenje moraju biti postavljeni najkasnije 240 dana nakonšto ova Konvencija stupi na snagu za državu članicu. Inspektorima je dozvoljeno daposete svako postrojenje za proizvodnju hemijskog oružja radi postavljanja takvihzaptivača i opreme.

51. Tokom svake kalendarske godine, Tehničkom sekretarijatu je dozvoljeno da izvršido četiri inspekcije svakog postrojenja za proizvodnju hemijskog oružja.

52. Generalni direktor je obavezan da obavesti državu članicu pod inspekcijom o svo-joj odluci o inspekciji ili o poseti postrojenju za proizvodnju hemijskog oružja 48sati pre planiranog dolaska ekipe inspektora u postrojenje radi obavljanja sistem-atskih inspekcija ili poseta. Ovaj period može biti skraćen u slučaju da su u pitanjuinspekcije ili posete u cilju rešavanja hitnih problema. Generalni direktor je obave-zan da navede svrhu inspekcije ili posete.

53. Inspektori, u skladu sa sporazumima o postrojenju, imaju nesmetan pristup svimdelovima postrojenja za proizvodnju hemijskog oružja. Inspektori odabiraju pred-mete za inspekciju sa popisa navedenog u izjavi.

54. Smernice za određivanje koliko često se vrši sistematska inspekcija na licu mestarazmatra i odobrava Konferencija shodno članu VIII stav 21(i). Tehnički sekretari-jat će odabrati određeno postrojenje za proizvodnju na način koji će sprečiti pred-viđanje kada će se tačno izvršiti inspekcija tog postrojenja.

Verifikacija uništavanja postrojenja za proizvodnju hemijskog oružja55. Svrha sistematske verifikacije uništavanja postrojenja za proizvodnju hemijskog

oružja je da se potvrdi da je to postrojenje uništeno u skladu sa obavezama pred-viđenim ovom Konvencijom i da je svaki predmet sa popisa navedenog u izjaviuništen u skladu sa dogovorenim detaljnim planom uništavanja.

56. Kada svi predmeti sa popisa navedenog u izjavi budu bili uništeni, Tehnički sekre-tarijat potvrđuje izjavu države članice s tim u vezi. Nakon ove potvrde, Tehnički


sekretarijat okončava sistematsku verifikaciju i u što kraćem roku uklanja svenaprave i instrumente za praćenje koje su postavili inspektori.

57. Nakon ove potvrde, država članica objavljuje da je postrojenje uništeno.

Verifikacija privremenog pretvaranja postrojenja za proizvodnju hemijskog oružjau postrojenje za uništavanje hemijskog oružja58. Najkasnije 90 dana po prijemu prvog obaveštenja o nameri o pretvaranju proizvod-

nog postrojenja, inspektori imaju pravo da posete postrojenje da bi se upoznali sapredlogom za privremeno pretvaranje i proučili eventualne mere inspekcije koje ćebiti potrebne prilikom pretvaranja.

59. Najkasnije 60 dana od takve posete, Tehnički sekretarijat i država članica podinspekcijom moraju zaključiti prelazni sporazum koji će u sebi sadržati dodatnemere inspekcije za privremeni period pretvaranja. U prelaznom sporazumu mora-ju biti precizirane procedure inspekcije, uključujući upotrebu zaptivača, opreme zapraćenje i inspekcije koje će stvoriti poverenje da neće doći ni do kakve proizvod-nje hemijskog oružja tokom procesa pretvaranja. Ovaj sporazum ostaje na snazi odpočetka privremenog pretvaranja sve dok postrojenje ne počne da radi kao postro-jenje za uništavanje hemijskog oružja.

60. Državi članici pod inspekcijom zabranjeno je da ukloni ili pretvori bilo koji deopostrojenja ili ukloni ili modifikuje bilo koji zaptivač ili drugu dogovorenu opremuza inspekciju koja je postavljena shodno ovoj Konvenciji sve do zaključenja pre-laznog sporazuma.

61. Čim postrojenje počne da radi kao postrojenje za uništavanje hemijskog oružja,ono će biti podložno odredbama dela IV (A) ovog aneksa koje se odnose na postro-jenje za uništavanje hemijskog oružja.

Dogovori za period koji prethodi uništavanju će biti regulisani prelaznim sporazu-mom62. Za vreme uništavanja, inspektori imaju pristup svim delovima privremeno

pretvorenih postrojenja za proizvodnju hemijskog oružja kao i onima koji direktnone učestvuju u uništavanju hemijskog oružja.

63. Pre početka rada u postrojenju koje treba privremeno da se pretvori u postrojenjeza potrebe uništavanja hemijskog oružja i po prestanku rada ovog postrojenja kaopostrojenja za uništavanje hemijskog oružja, to postrojenje mora biti podložnoodredbama ovog dela koje se mogu primeniti na postrojenja za proizvodnju hemi-jskog oružja.

D. PRETVARANJE POSTROJENJA ZA PROIZVODNJU HEMIJSKOG ORUŽJA U SVRHE KOJE NISU ZABRANJENE OVOM KONVENCIJOM

Procedura za podnošenje zahteva za pretvaranje64. Zahtev za korišćenje postrojenja za proizvodnju hemijskog oružja u svrhe koje nisu

zabranjene ovom Konvencijom može se podneti za svako postrojenje koje državačlanica već bude koristila u takve svrhe pre nego što ova Konvencija za nju stupi nasnagu ili koje planira da koristi u takve svrhe.


65. Za postrojenje za proizvodnju hemijskog oružja koje se već bude koristilo u svrhekoje nisu zabranjene ovom Konvencijom kada ova Konvencija stupi na snagu zadržavu članicu, zahtev se podnosi generalnom direktoru najkasnije 30 dana od stu-panja ove Konvencije na snagu za državu članicu. Pored podataka podnetih uskladu sa stavom 1(h)(iii), zahtev će sadržati i sledeće informacije:

(a) detaljno opravdanje za takav zahtev;(b) opšti plan pretvaranja postrojenja kojim se precizira:

(i) priroda aktivnosti koje će se obavljati u postrojenju;(ii) da li planirana aktivnost uključuje proizvodnju, preradu ili potrošnju

hemikalija: naziv svake od hemikalija, grafički prikaz protoka u postro-jenju i količine planirane za godišnju proizvodnju, preradu i potrošnju;

(iii) koje zgrade ili objekti su predloženi za upotrebu i kakve se modifikacije,ako postoje, predlažu;

(iv) koje zgrade ili objekti su uništeni ili su predloženi za uništavanje i pla-novi za uništavanje;

(v) koja oprema će se koristiti u postrojenju;(vi) koja oprema je uklonjena i uništena i koja oprema se predlaže za ukla-

njanje i uništavanje i planovi za njeno uništavanje;(vii) predloženi raspored pretvaranja, ako se može primeniti; i(viii)priroda aktivnosti u svakom drugom postrojenju koje radi na tom

mestu; i(c) detaljno objašnjenje o tome kako će mere predviđene tačkom (b), kao i sve

druge mere koje je predložila država članica obezbediti sprečavanje stavljanjakapaciteta za proizvodnju hemijskog oružja u stanje pripravnosti u postro-jenju.

66. Za postrojenje za proizvodnju hemijskog oružja koje se ne bude koristilo u svrhekoje nisu zabranjene ovom Konvencijom kada ova Konvencija stupi na snagu zadržavu članicu, zahtev se podnosi generalnom direktoru najkasnije 30 dana po do-nošenju odluke o pretvaranju, ali u svakom slučaju najkasnije četiri godine od stu-panja ove Konvencije na snagu za državu članicu. Taj zahtev mora sadržati sledećeinformacije:

(a) detaljno opravdanje za takav zahtev, uključujući ekonomske potrebe;(b) opšti plan pretvaranja postrojenja kojim se precizira:

(i) priroda aktivnosti koje su planirane da se obavljaju u postrojenju;(ii) da li planirana aktivnost uključuje proizvodnju, preradu ili potrošnju he-

mikalija: naziv svake od hemikalija, grafički prikaz protoka u postrojen-ju i količine planirane za godišnju proizvodnju, preradu i potrošnju;

(iii) koje zgrade ili objekti su predloženi da se zadrže i kakve se modifikacije,ako postoje, predlažu;

(iv) koje zgrade ili objekti su uništeni ili su predloženi za uništavanje i pla-novi za uništavanje;

(v) koja oprema se predlaže za korišćenje u postrojenju;(vi) koja oprema se predlaže za uklanjanje i uništavanje i planovi za njeno

uništavanje;(vii) predloženi plan za pretvaranje, ako se može primeniti; i


(viii)priroda aktivnosti u svakom drugom postrojenju koje radi na tommestu; i

(c) Detaljno objašnjenje o tome kako će mere predviđene tačkom (b), kao i svedruge mere koje je predložila država članica obezbediti sprečavanje stavljan-ja kapaciteta za proizvodnju hemijskog oružja u stanje pripravnosti u postro-jenju.

67. Država članica u zahtevu može da predloži bilo kakve druge mere koje smatraodgovarajućim za jačanje poverenja.

Delovanje u očekivanju odluke68. Dok bude čekala da Konferencija donese odluku, država članica može da nastavi da

u svrhe koje nisu zabranjene ovom Konvencijom koristi postrojenje koje se većbude koristilo u takve svrhe pre nego što ova Konvencija za nju stupi na snagu, alisamo ukoliko država članica potvrdi u svom zahtevu da se nikakva namenskaoprema i nikakve zgrade posebne namene ne koriste i da su namenska oprema izgrade posebne namene onesposobljene za rad uz pomoć metoda predviđenihstavom 13.

69. Ako postrojenje za koje je podnet zahtev već ne bude korišćeno u svrhe koje nisuzabranjene ovom Konvencijom pre nego što ova Konvencija stupi na snagu zadržavu članicu ili ako se ne izda potvrda predviđena stavom 68, država članica jeobavezna da odmah prekine sve aktivnosti shodno članu V stav 4. Država članica jeobavezna da to postrojenje zatvori u skladu sa stavom 13. najkasnije 90 dana nakonšto ova Konvencija za nju stupi na snagu.

Uslovi za pretvaranje70. Uslov za pretvaranje postrojenja za proizvodnju hemijskog oružja u svrhe koje nisu

zabranjene ovom Konvencijom jeste da sva namenska oprema u postrojenju morada bude uništena i da sve karakteristike po kojima se zgrade i objekti razlikuju odzgrada i objekata koji se obično koriste u svrhe koje nisu zabranjene ovom Konven-cijom i u kojima se ne koriste hemikalije iz tabele 1 moraju biti eliminisane.

71. Pretvoreno postrojenje se ne može koristiti za:(a) bilo kakvu aktivnost koja uključuje proizvodnju, preradu ili trošenje hemi-

kalija iz tabele 1 ili tabele 2; ili(b) proizvodnju bilo koje visokotoksične hemikalije, uključujući svaku visoko-

toksičnu hemikaliju od organskog fosfora ili za bilo kakvu drugu aktivnost zakoju bi bila potrebna posebna oprema za rukovanje visokotoksičnim ilihemikalijama koje jako izazivaju koroziju, ako Izvršno veće ne bude doneloodluku da takva proizvodnja ili aktivnost ne predstavlja nikakvu opasnost popredmet u svrhu ove Konvencije, uzimajući u obzir kriterijum za određivanjetoksičnosti i sposobnosti prouzrokovanja korozije i, ako se mogu primeniti,ostale tehničke faktore koje treba da razmotri i odobri Konferencija shodnočlanu VIII stav 21 (i).

72. Pretvaranje postrojenja za proizvodnju hemijskog oružja mora biti završeno naj-kasnije šest godina po stupanju ove Konvencije na snagu.


Odluke Izvršnog veća i Konferencije73. Najkasnije 90 dana po prijemu zahteva generalnog direktora, Tehnički sekretarijat

je obavezan da izvrši prvu inspekciju postrojenja. Svrha ove inspekcije je da se utvr-di tačnost podataka navedenih u zahtevu, dobiju podaci o tehničkim osobinamapostrojenja predloženog za pretvaranje i procene uslovi pod kojima se može dozvo-liti upotreba u svrhe koje nisu zabranjene ovom Konvencijom. Generalni direktorje obavezan da u što kraćem roku podnese izveštaj Izvršnom veću, Konferenciji isvim državama članicama sa preporukama o merama koje je potrebno preduzeti dabi se postrojenje pretvorilo u svrhe koje nisu zabranjene ovom Konvencijom i da bise obezbedile garancije da će se pretvoreno postrojenje koristiti isključivo u svrhekoje nisu zabranjene ovom Konvencijom.

74. Ako se postrojenje već bude koristilo u svrhe koje nisu zabranjene ovom Konvenci-jom pre nego što ova Konvencija stupi na snagu za državu članicu i nastavilo i daljeda radi, a nisu preduzete mere o kojima je bilo potrebno izdati potvrdu shodnostavu 68, generalni direktor odmah obaveštava Izvršno veće koje može da tražisprovođenje mera koje smatra odgovarajućim između ostalog, zatvaranje postro-jenja, uklanjanje namenske opreme i modifikaciju zgrada ili objekata. Izvršno većeće biti obavezno da precizira rok za sprovođenje ovih mera i da suspenduje razma-tranje zahteva dok se one do kraja ne sprovedu na zadovoljavajući način. Inspekcijapostrojenja se vrši što pre po isteku roka za utvrđivanje da li su mere sprovedene.Ako ne bude tako, od države članice se može tražiti da potpuno zatvori postrojen-je za rad.

75. Po prijemu izveštaja generalnog direktora, Konferencija je obavezna da, po pre-poruci Izvršnog veća i, uzimajući u obzir izveštaj i sva gledišta koja države članicebudu iznele, što pre donese odluku da li da odobri zahtev i obavezna je da odrediuslove od kojih odobrenje zavisi. Ako bilo koja država članica bude protiv odobra-vanja zahteva i uslova s tim u vezi, zainteresovane države članice će se konsultovatiu trajanju od najviše 90 dana kako bi našle obostrano prihvatljivo rešenje. Odlukao zahtevu i uslovima s tim u vezi, zajedno sa svim uz to predloženim modifikacija-ma, će biti donesena, kao pitanje od značaja, u najkraćem mogućem roku nakonzavršetka perioda konsultacija.

76. Ako zahtev bude odobren, sporazum o postrojenju mora biti završen najkasnije 90dana po donošenju takve odluke. Sporazum o postrojenju mora sadržati uslove podkojima je dozvoljeno pretvaranje i upotreba postrojenja, uključujući mere veri-fikacije. Pretvaranje počinje tek nakon zaključivanja sporazuma o postrojenju.

Detaljni planovi za pretvaranje77. Najmanje 180 dana pre planiranog početka pretvaranja postrojenja za proizvodnju

hemijskog oružja, država članica je obavezna da Tehničkom sekretarijatu podnesedetaljne planove za pretvaranje postrojenja, uključujući predložene mere za veri-fikaciju pretvaranja, koji se, između ostalog, odnose na:

(a) vreme prisustva inspektora u postrojenju koje treba da bude pretvoreno; i(b) proceduru za mere verifikacije koje treba primeniti na svaki predmet sa po-

pisa navedenog u deklaraciji.


78. Detaljan plan za pretvaranje svakog postrojenja za proizvodnju hemijskog oružjamora sadržati:

(a) detaljan vremenski raspored procesa pretvaranja;(b) plan postrojenja pre i posle pretvaranja;(c) grafički prikaz protoka u postrojenju, pre, i, kako odgovara, posle pretvaranja;(d) detaljan popis opreme, zgrada, objekata i ostalih predmeta koje treba uništiti

i zgrada i objekata koje treba modifikovati;(e) mere koje treba primeniti za svaki propisani predmet, ako postoje;(f) predložene mere za verifikaciju;(g) mere bezbednosti/zaštite kojih se treba pridržavati tokom pretvaranja postro-

jenja; i(h) uslove za život i rad koje treba omogućiti inspektorima.

Revizija detaljnih planova79. Na osnovu detaljnog plana pretvaranja i predloženih mera verifikacije podnetih od

strane države članice i na osnovu iskustva iz prethodnih inspekcija, Tehnički sekre-tarijat je obavezan da pripremi plan za verifikovanje postrojenja uz bliske kon-sultacije sa državom članicom. Sve nesuglasice između Tehničkog sekretarijata idržave članice oko odgovarajućih mera treba da budu rešene putem konsultacija.Sva nerešena pitanja predaju se Izvršnom veću da preduzme odgovarajuće mere ucilju olakšavanja pune implementacije ove Konvencije.

80. U cilju obezbeđivanja da odredbe člana V i ovog dela budu ispunjene, Izvršno većei država članica će se dogovoriti o kombinovanom planu za pretvaranje i veri-fikaciju. Ovaj dogovor će biti sklopljen najmanje 60 dana pre planiranog početkapretvaranja.

81. Svaki član Izvršnog veća može da se konsultuje sa Tehničkim sekretarijatom o svimpitanjima koja se odnose na adekvatnost kombinovanog plana za pretvaranje i ver-ifikaciju. Ako nijedan član Izvršnog veća ne bude imao primedbe, plan se sprovodi.

82. Ako postoje bilo kakve teškoće, Izvršno veće je obavezno da u cilju njihovog pre-vazilaženja započne konsultacije sa državom članicom. Ukoliko bilo kakve teškoćebudu ostale nerešene, obratiće se Konferenciji. Rešavanje svih nesuglasica oko me-toda pretvaranja ne sme da odloži izvršenje ostalih prihvatljivih delova plana zapretvaranje.

83. Ukoliko se ne bude postigao dogovor sa Izvršnim većem o aspektima verifikacije iliako odobreni plan verifikacije ne bude mogao da se sprovodi, verifikacija pretva-ranja se nastavlja putem stalnog praćenja instrumentima na licu mesta i fizičkogprisustva inspektora.

84. Pretvaranje i verifikacija se nastavlja u skladu sa dogovorenim planom. Verifika-cijom se ne sme nepropisno mešati u proces uništavanja i ona se mora obavljatiputem prisustva inspektora na licu mesta da bi se uverili da se pretvaranje obavlja.

85. U periodu od 10 godina nakon što generalni direktor potvrdi da je pretvaranjezavršeno, država članica je obavezna da inspektorima omogući nesmetan pristuppostrojenju u svako doba. Inspektori imaju pravo da posmatraju sve zone, sveaktivnosti i sve delove opreme u postrojenju. Inspektori imaju pravo da provere dali se aktivnosti u postrojenju odvijaju u skladu sa svim uslovima koje su u ovom


odeljku predvideli Tehnički sekretarijat i Konferencija. Inspektori će takođe imatipravo da u skladu sa odredbama dela II, odeljak E ovog aneksa dobiju uzorke izsvakog dela postrojenja i da ih analiziraju radi verifikacije odsustva hemikalija iztabele 1, njihovih stabilnih nusprodukata i produkata raspadanja i hemikalija iztabele 2 i da provere da li se aktivnosti u postrojenju odvijaju u skladu sa svim ostal-im uslovima koje su u ovom Odeljku predvideli Tehnički sekretarijat iKonferencija. Inspektori isto tako imaju pravo na kontrolisani pristup, u skladu sadelom IV, odeljak C ovog aneksa, prostoru u kome se postrojenje nalazi. Tokomdesetogodišnjeg perioda, Izvršno veće će, uzimajući u obzir preporuke Tehničkogsekretarijata, odlučiti o karakteru nastavljenih mera verifikacije.

86. Troškovi verifikacije pretvorenog postrojenja moraju biti raspoređeni u skladu sačlanom V stav 19.

DEO VIAKTIVNOSTI KOJE NISU ZABRANJENE

OVOM KONVENCIJOM U SKLADU SA ČLANOM VI

POSTUPAK ZA HEMIKALIJE IZ TABELE 1 I POSTROJENJA VEZANA ZA TAKVE HEMIKALIJE

A. OPŠTE ODREDBE1. Država članica obavezuje se da ne proizvodi, stiče, zadržava ili koristi hemikalije iz

tabele 1 van teritorije država članica i da ne vrši transfer takvih hemikalija van svojeteritorije osim u drugu državu članicu.

2. Država članica obavezuje se da ne proizvodi, stiče, zadržava ili koristi hemikalije iztabele 1, osim ako:

(a) se te hemikalije primenjuju u istraživačke, medicinske, farmaceutske ilizaštitne svrhe;

(b) su vrste i količina hemikalija strogo ograničene na one hemikalije koje semogu opravdano koristiti u takve svrhe;

(c) je ukupna količina takvih hemikalija u svakom datom trenutku za takve svrhejednaka ili manja od 1 tone; i

(d) je ukupna količina za takve svrhe koju je država članica dobila u bilo kojojgodini proizvodnje, vađenjem iz rezervi hemijskog oružja i transferom jedna-ka ili iznosi manje od 1 tone.

B. TRANSFERI3. Država članica može da izvrši transfer hemikalija iz tabele 1 van svoje teritorije

isključivo drugoj državi članici i isključivo u istraživačke, medicinske, farmaceutskeili zaštitne svrhe u skladu sa stavom 2.

4. Prebačene hemikalije ne smeju se opet prebacivati trećoj državi.5. Najmanje 30 dana pre transfera drugoj državi članici, obe države članice su

obavezne da o transferu obaveste Tehnički sekretarijat.


6. Svaka država članica obavezna je da podnese detaljnu godišnju izjavu u vezi satransferima obavljenim tokom prethodne godine. Izjava se podnosi najkasnije 90dana po isteku te godine i obuhvataće sledeće podatke za svaku prebačenuhemikaliju iz tabele 1:

(a) hemijski naziv, strukturnu formulu i broj pod kojim je registrovana u časo-pisu Chemical Abstracts Service, ako joj je dodeljen;

(b) količinu dobijenu od drugih država ili prebačenu drugim državama članica-ma. Za svaki transfer se mora navesti količina, primalac i svrha.

C. PROIZVODNJAOpšti principi za proizvodnju7. Svaka država članica, prilikom proizvodnje predviđene st. 8. do 12, obavezna je da

najveći prioritet da osiguravanju bezbednosti ljudi i zaštiti životne okoline. Svakadržava članica obavezna je da takvu proizvodnju obavlja u skladu sa svojimnacionalnim standardima za bezbednost i izduvne gasove.

Individualno postrojenje manjeg obima8. Svaka država članica koja proizvodi hemikalije iz tabele 1 u istraživačke, medi-

cinske, farmaceutske ili zaštitne svrhe obavezna je da tu proizvodnju obavlja u indi-vidualnom postrojenju manjeg obima odobrenom od strane države članice, izuzevkako je predviđeno st. 10, 11. i 12.

9. Proizvodnja u individualnom postrojenju manjeg obima obavlja se u reaktorima uproizvodnim programima koji nemaju konfiguraciju za stalan rad. Obim takvogreaktora ne sme da bude veći od 100 litara, a ukupan obim svih reaktora obimapreko 5 litara ne sme da bude veći od 500 litara.

Ostala postrojenja10. Proizvodnja hemikalija iz tabele 1 u ukupnoj količini koja ne prelazi 10 kilograma

godišnje može se obavljati iz zaštitnih razloga izvan tog individualnog postrojenjamanjeg obima. To postrojenje odobrava država članica.

11. Proizvodnja hemikalija iz tabele 1 u ukupnoj količini koja ne prelazi 100 gramagodišnje može se obavljati u istraživačke, medicinske, farmaceutske ili zaštitnesvrhe izvan tog individualnog postrojenja manjeg obima u ukupnoj količini koja nesme da pređe 10 kilograma po postrojenju godišnje. Ta postrojenja odobrava državačlanica.

12. Sinteza hemikalija iz tabele 1 u istraživačke, medicinske i farmaceutske, ali ne i uzaštitne svrhe, može se obavljati u laboratorijama u ukupnoj količini manjoj od 100grama po postrojenju godišnje. Ta postrojenja ne podležu nikakvim obavezamakoje se odnose na izjavu i verifikaciju kao što je predviđeno odeljcima D i E.


D. IZJAVEIndividualno postrojenje manjeg obima13. Svaka država članica koja planira rad individualnog postrojenja manjeg obima oba-

vezna je da Tehničkom sekretarijatu dostavi tačnu lokaciju i detaljan tehnički opispostrojenja sa popisom opreme i detaljnim grafičkim prikazima. Za postojećapostrojenja, ova prva izjava će biti predata najkasnije 30 dana nakon što ovaKonvencija stupi na snagu za državu članicu. Prve izjave o novim postrojenjimamoraju se predati najmanje 180 dana pre početka rada.

14. Svaka država članica obavezna je da unapred obavesti Tehnički sekretarijat o plani-ranim promenama koje se odnose na prvu izjavu. Obaveštenje će biti predato 180dana pre nego što se izvrše promene.

15. Država članica koja proizvodi hemikalije iz tabele 1 u individualnom postrojenjumanjeg obima obavezna je da sastavi detaljnu godišnju izjavu o aktivnostima upostrojenju za prethodnu godinu. Izjava će biti podneta najkasnije 90 dana poisteku svake godine i obuhvataće:

(a) identifikaciju postrojenja;(b) za svaku hemikaliju iz tabele 1 koju je proizvela, stekla, trošila ili skladištila u

postrojenju, daće sledeće podatke:(i) hemijski naziv, strukturnu formulu i broj pod kojim je registrovana u

časopisu Chemical Abstracts Service, ako joj je dodeljen:(ii) metode koje je koristila i proizvedenu količinu;(iii) naziv i količinu preteča iz tabele 1, 2 ili 3 upotrebljenih za proizvodnju

hemikalija iz tabele 1;(iv) količinu potrošenu u postrojenju i svrhu (svrhe) potrošnje;(v) količinu dobijenu iz drugih postrojenja u državi članici ili poslatu u njih.

Za svaku pošiljku će navesti primaoca i svrhu;(vi) maksimalnu količinu uskladištenu u bilo koje doba tokom godine; i(vii) količinu uskladištenu na kraju godine; i

(c) podatke o svim promenama u postrojenju tokom godine u odnosu na pret-hodno podnete detaljne tehničke opise postrojenja sa popisima opreme idetaljnim grafičkim prikazima.

16. Svaka država članica koja proizvodi hemikalije iz tabele 1 u individualnom postro-jenju manjeg obima obavezna je da sastavi detaljnu godišnju izjavu o planiranimaktivnostima u postrojenju za predstojeću godinu i predviđenoj proizvodnji u tompostrojenju. Izjava će biti podneta najmanje 90 dana pre početka te godine i obuh-vataće:

(a) identifikaciju postrojenja;(b) za svaku hemikaliju iz tabele 1 koju planira da proizvede, dobije, potroši ili

uskladišti u postrojenju, daće sledeće podatke:(i) hemijski naziv, strukturnu formulu i broj pod kojim je registrovana u

časopisu Chemical Abstracts Service, ako joj je dodeljen;(ii) količinu koju planira da proizvede i svrhu proizvodnje; i

(c) podatke o svim planiranim promenama u postrojenju tokom godine u odno-su na prethodno podnete detaljne tehničke opise postrojenja sa popisimaopreme i detaljnim grafičkim prikazima.


Ostala postrojenja koja se pominju u st. 10. i 11.17. Za svako postrojenje, država članica obavezna je da Tehničkom sekretarijatu

dostavi naziv, lokaciju i detaljan tehnički opis postrojenja ili njegovog relevantnogdela (relevantnih delova) po zahtevu Tehničkog sekretarijata. Postrojenje kojeproizvodi hemikalije iz tabele 1 u zaštitne svrhe mora biti naročito identifikovano.Za postojeća postrojenja, ta prva izjava će biti dostavljena najkasnije 30 dana nakonšto ova Konvencija stupi na snagu za državu članicu. Prve izjave o novim postro-jenjima moraju biti predate najmanje 180 dana pre početka rada.

18. Svaka država članica obavezna je da unapred obavesti Tehnički sekretarijat o plani-ranim promenama koje se odnose na prvu izjavu. Obaveštenje mora biti predatonajmanje 180 dana pre nego što se izvrše promene.

19. Svaka država članica obavezna je da za svako postrojenje sastavi detaljnu godišnjuizjavu o aktivnostima u postrojenju za prethodnu godinu. Izjava mora biti podneta90 dana po isteku svake godine i obuhvataće:

(a) identifikaciju postrojenja;(b) za svaku hemikaliju iz tabele 1 sledeće podatke:

(i) hemijski naziv, strukturnu formulu i broj pod kojim je registrovana učasopisu Chemical Abstracts Service, ako joj je dodeljen;

(ii) proizvedenu količinu, u slučaju proizvodnje u zaštitne svrhe, i metodekoje je koristila;

(iii) naziv i količinu preteča iz tabele 1, 2 ili 3 upotrebljenih za proizvodnjuhemikalija iz tabele 1;

(iv) količinu potrošenu u postrojenju i svrhu potrošnje;(v) količinu dobijenu iz drugih postrojenja u državi članici ili poslatu u njih.

Za svaku pošiljku će navesti primaoca i svrhu;(vi) maksimalnu količinu uskladištenu u bilo koje doba tokom godine; i(vii) količinu uskladištenu na kraju godine; i

(c) podatke o svim promenama u postrojenju ili njenim relevantnim delovimatokom godine u odnosu na prethodno podnete detaljne tehničke opisepostrojenja.

20. Svaka država članica obavezna je da za svako postrojenje sastavi detaljnu godišnjuizjavu o planiranim aktivnostima i predviđenoj proizvodnji u postrojenju za pred-stojeću godinu. Izjava mora biti podneta najmanje 90 dana pre početka te godine iobuhvataće:

(a) identifikaciju postrojenja;(b) za svaku hemikaliju iz tabele 1 daće sledeće podatke:

(i) hemijski naziv, strukturnu formulu i broj pod kojim je registrovana učasopisu Chemical Abstracts Service, ako joj je dodeljen;

(ii) količinu koju planira da proizvede, vremenske periode u kojima planiraproizvodnju i svrhe proizvodnje; i

(c) podatke o svim planiranim promenama u postrojenju tokom godine u odno-su na prethodno podnete detaljne tehničke opise postrojenja.


E. VERIFIKACIJAIndividualno postrojenje manjeg obima21. Cilj verifikacionih aktivnosti u individualnom postrojenju manjeg obima jeste da se

proveri da li su količine proizvedenih hemikalija iz tabele 1 tačno navedene u izjavii posebno da li njihova ukupna količina ne prelazi 1 tonu.

22. Postrojenje će biti podložno sistematskoj verifikaciji putem inspekcije na licu mestai praćenja instrumenata na licu mesta.

23. Broj, intenzitet, trajanje, vreme i način inspekcije za konkretno postrojenje zasnivase na opasnosti koju pomenute hemikalije predstavljaju po predmet i svrhu oveKonvencije i na karakteristikama postrojenja i prirodi aktivnosti koje se tamoobavljaju. Odgovarajuće smernice razmatra i odobrava Konferencija shodno članuVIII stav 21 (i).

24. Svrha prve inspekcije jeste da se provere dostavljeni podaci o postrojenju i da severifikuju ograničenja koja se odnose na reaktore, kao što je predviđeno stavom 9.

25. Najkasnije 180 dana nakon što ova Konvencija stupi na snagu za državu članicu,ona sa Organizacijom zaključuje sporazum o postrojenju zasnovan na modelu spo-razuma o detaljnoj proceduri inspekcije za to postrojenje.

26. Svaka država članica koja planira da osnuje individualno postrojenje manjeg obimanakon što ova Konvencija za nju stupi na snagu obavezna je da sa Organizacijomzaključi sporazum o postrojenju zasnovan na modelu sporazuma o detaljnoj pro-ceduri inspekcije za to postrojenje pre početka rada ili upotrebe postrojenja.

27. Model za sporazume razmotriće i odobriti Konferencija shodno članu VIII stav 21 (i).

Ostala postrojenja koja se pominju u st. 10. i 11.28. Cilj verifikacionih aktivnosti u svakom postrojenju pomenutom u st. 10. i 11. jeste

da se proveri:(a) da se postrojenje ne koristi za proizvodnju bilo koje hemikalije iz tabele 1

osim hemikalija navedenih u izjavi;(b) da su količine proizvedenih, prerađenih ili potrošenih hemikalija iz tabele 1 u

skladu sa potrebama za svrhu navedenu u izjavi; i(c) da hemikalija iz tabele 1 nije preorijentisana ili upotrebljena u druge svrhe.

29. Postrojenje će biti podložno sistematskoj verifikaciji putem inspekcije na licu mestai praćenja instrumentima na licu mesta.

30. Broj, intenzitet, trajanje, vreme i način inspekcije za konkretno postrojenje zasnivase na opasnosti koju količine proizvedenih hemikalija predstavljaju po predmet isvrhu ove Konvencije i na karakteristikama postrojenja i prirodi aktivnosti koje setamo obavljaju. Odgovarajuće smernice razmatra i odobrava Konferencija shodnočlanu VIII stav 21 (i).

31. Najkasnije 180 dana nakon što ova Konvencija stupi na snagu za državu članicu,ona će sa Organizacijom zaključiti sporazum o postrojenju zasnovan na modelusporazuma o detaljnoj proceduri inspekcije za to postrojenje.

32. Svaka država članica koja planira da osnuje individualno postrojenje manjeg obimanakon što ova Konvencija za nju stupi na snagu obavezna je da sa Organizacijomzaključi sporazum o postrojenju pre početka rada ili upotrebe postrojenja.


DEO VIIAKTIVNOSTI KOJE NISU ZABRANJENE OVOM KONVENCIJOM

U SKLADU SA ČLANOM VI


A. IZJAVEIzjave o ukupnim nacionalnim podacima1. Prve izjave i godišnje izjave koje je svaka država članica obavezna da dostavi shod-

no članu VI st. 7. i 8. moraju obuhvatiti ukupne nacionalne podatke za prethodnukalendarsku godinu o količinama svake hemikalije iz tabele 2 koje su proizvedene,prerađene, potrošene, uvezene ili izvezene, kao i kvantitativnu specifikaciju uvoza iizvoza za svaku zemlju koja je u tome učestvovala.

2. Svaka država članica obavezna je da podnese:(a) prve izjave shodno stavu 1. najkasnije 30 dana nakon što ova Konvencija za

nju stupi na snagu; i, počev od naredne kalendarske godine,(b) godišnje deklaracije najkasnije 90 dana po isteku prethodne kalendarske

godine.

Izjave o fabrikama u kojima se proizvode, prerađuju ili troše hemikalije iz tabele 23. Potrebno je podneti prve izjave i godišnje izjave za sve fabrike koje se sastoje od

jednog ili više pogona koji su tokom bilo koje od prethodne tri kalendarske godineproizvodili, prerađivali ili trošili ili koji u narednoj kalendarskoj godini planiraju daproizvode, prerađuju ili troše više od:

(a) 1 kg hemikalije obeležene znakom „*“ u tabeli 2. deo A;(b) 100 kg bilo koje druge hemikalije iz tabele 2, deo A; ili(c) 1 tonu hemikalije iz tabele 2, deo B.


nju stupi na snagu; i , počev od naredne kalendarske godine,(b) godišnje izjave o prošlim aktivnostima najkasnije 90 dana po isteku prethod-

ne kalendarske godine;(c) godišnje izjave o planiranim aktivnostima najkasnije 60 dana pre početka

naredne kalendarske godine. Svaka takva aktivnost dodatno isplanirana popodnošenju godišnje izjave će biti prijavljena najkasnije pet dana pre početkate aktivnosti.

5. Izjave shodno stavu 3. obično nije potrebno podnositi za smeše koje sadrže malukoncentraciju hemikalije iz tabele 2. One su potrebne, u skladu sa smernicama,samo u slučajevima gde se lakoća nalaženja u smeši hemikalije iz tabele 2 i njenaukupna težina smatraju opasnim po predmet i svrhu ove Konvencije. Smernice raz-matra i odobrava Konferencija shodno članu VIII stav 21 (i).

6. Izjave o fabrici shodno stavu 3, će obuhvatati:(a) naziv fabrike i naziv vlasnika, kompanije ili preduzeća koje njom rukovodi;


(b) njenu tačnu lokaciju, uključujući adresu; i(c) broj pogona u okviru fabrike navedenih u izjavi shodno delu VIII ovog aneksa.

7. Izjave o fabrici shodno stavu 3. će, za svaki pogon u okviru fabrike koji potpada podspecifikacije predviđene stavom 3, takođe obuhvatati sledeće podatke:

(a) naziv fabrike i naziv vlasnika, kompanije ili preduzeća koje njom rukovodi;(b) tačnu lokaciju pogona u okviru fabrike, uključujući broj zgrada i objekata

posebne namene, ako postoje;(c) glavne aktivnosti;(d) da li pogon:

(i) proizvodi, prerađuje ili troši hemikaliju (hemikalije) iz tabele 2 navedene uizjavi;

(ii) je posvećen takvim aktivnostima ili je višenamenski; i(iii) obavlja ostale aktivnosti u vezi sa hemikalijom (hemikalijama) iz tabele 2

navedenim u izjavi; uključujući specifikaciju tih ostalih aktivnosti (npr.skladištenje); i

(e) proizvodne kapacitete pogona za svaku hemikaliju iz tabele 2 koja je navede-na u izjavi.

8. Izjave o fabrici shodno stavu 3. moraju obuhvatati i podatke o svakoj hemikaliji iztabele 2 iznad praga izjave:

(a) hemijski naziv, uobičajeni naziv ili trgovački naziv koji postrojenje koristi,strukturnu formulu i broj pod kojim je registrovana u časopisu ChemicalAbstracts Service, ako joj je dodeljen;

(b) u slučaju prve izjave: ukupnu količinu koju je fabrika proizvela, preradila,potrošila, uvezla ili izvezla u svakoj od prethodne tri kalendarske godine;

(c) u slučaju godišnje izjave o prošlim aktivnostima: ukupnu količinu koju je fab-rika proizvela, preradila, potrošila, uvezla ili izvezla u protekloj kalendarskojgodini;

(d) u slučaju godišnje izjave o planiranim aktivnostima: ukupnu količinu koja jeplanirana da se proizvede, preradi, potroši, uveze ili izveze u narednoj kalen-darskoj godini, uključujući planirane vremenske periode za proizvodnju, pre-radu ili potrošnju; i

(e) svrhe u koje je hemikalija proizvedena, prerađena ili potrošena ili će bitiproizvedena, prerađena ili potrošena:(i) prerada i potrošnja u fabrici sa specifikacijom vrste proizvoda;(ii) prodaju ili transfer u okviru teritorije ili na bilo koje drugo mesto pod

jurisdikcijom ili kontrolom države članice, precizirajući za koju drugugranu industrije, drugog trgovca ili drugu destinaciju i, ako je to moguće,sa specifikacijom vrste konačnih proizvoda;

(iii) direktan izvoz, navodeći u koje države; ili(iv) ostale svrhe, precizirajući te ostale svrhe.

Izjave o prošloj proizvodnji hemikalija iz tabele 2 u svrhe hemijskog oružja9. Svaka država članica obavezna je da najkasnije 30 dana nakon što ova Konvencija

za nju stupi na snagu podnese izjavu o svim fabrikama koje se sastoje od pogona


koji su u bilo kom periodu od 1. januara 1946. godine proizvodili neku hemikalijuiz tabele 2 u svrhe hemijskog oružja.

10. Izjave o fabrici shodno stavu 9. će obuhvatati:(a) naziv fabrike i naziv vlasnika, kompanije ili preduzeća koje njome rukovodi;(b) njenu tačnu lokaciju, uključujući adresu;(c) za svaki pogon koji se nalazi u okviru fabrike i koji potpada pod specifikaci-

ju predviđenu stavom 9, potrebno je dati iste podatke koji su predviđenistavom 7. tačke (a) do (d); i

(d) za svaku hemikaliju iz tabele 2 proizvedenu u svrhe hemijskog oružja:(e) hemijski naziv, uobičajeni naziv ili trgovački naziv koji postrojenje koristi,

strukturnu formulu i broj pod kojim je registrovana u časopisu „ChemicalAbstracts Service”, ako joj je dodeljen;(ii) datume kada je hemikalija proizvedena i količinu koja je proizvedena; i(iii) lokacije na koje je hemikalija isporučena i, ako je poznato, konačne

proizvode koji su tamo proizvedeni.

Informacije za države članice11. Tehnički sekretarijat je obavezan da spisak fabrika navedenih u izjavi na osnovu

ovog odeljka, zajedno sa podacima dostavljenim na osnovu stavova 6, 7(c), 7(d)(i),7(d)(iii), 8(a) i 10. na zahtev prosledi državama članicama.

B. VERIFIKACIJAOpšte napomene12. Verifikacija predviđena članom VI stav 4, će biti izvršena putem inspekcije na licu

mesta u onim fabrikama navedenim u izjavi koje se sastoje od jednog ili više pog-ona koji su tokom bilo koje od prethodne tri kalendarske godine proizvodili, pre-rađivali ili trošili ili koji u narednoj kalendarskoj godini planiraju da proizvode, pre-rađuju ili troše više od:

(a) 10 kg hemikalije obeležene znakom „*“ u tabeli 2, deo A;(b) 1 tone bilo koje druge hemikalije iz tabele 2, deo A; ili(c) 10 tona hemikalija iz tabele 2, deo B.

13. Program i budžet Organizacije koji treba da usvoji Konferencija shodno članu VIIIstav 21 (a) će sadržavati, kao posebnu tačku, program i budžet za verifikaciju naosnovu ovog Odeljka. U raspoređivanju sredstava stavljenih na raspolaganje za ver-ifikaciju na osnovu člana VI Tehnički sekretarijat će biti obavezan da tokom prvetri godine po stupanju ove Konvencije na snagu da prioritet prvim inspekcijamafabrika navedenih u deklaraciji izjavi shodno odeljku A. Raspoređivanje sredstavaće posle toga biti revidirano na osnovu stečenih iskustava.

14. Tehnički sekretarijat će biti obavezan da obavlja prve inspekcije i potonje inspekci-je u skladu sa st. 15. do 22.

Ciljevi inspekcije15. Opšti cilj inspekcije jeste da se proveri da se aktivnosti obavljaju u skladu sa

obavezama predviđenim ovom Konvencijom i u skladu sa podacima koji treba da


budu dostavljeni u izjavama. Konkretni ciljevi inspekcije u fabrikama navedenim uizjavi shodno odelju A će obuhvatiti verifikaciju:

(a) odsustva bilo koje hemikalije iz tabele 1, posebno njene proizvodnje, osim akoje u skladu sa delom VI ovog aneksa;

(b) usklađenosti sa izjavama nivoa proizvodnje, prerade ili potrošnje hemikalijeiz tabele 2; i

(c) nepreorijentisanja hemikalije iz tabele 2 za potrebe aktivnosti koje su zabran-jene ovom Konvencijom.

Početne inspekcije16. U svakoj fabrici u kojoj treba da se izvrši inspekcija shodno stavu 12. početna

inspekcija će se obaviti što pre, ali je poželjno da to bude najkasnije tri godine postupanju ove Konvencije na snagu. U fabrikama prijavljenim posle ovog periodaprva inspekcija će se obaviti najkasnije godinu dana po prvom prijavljivanjuproizvodnje, prerade ili potrošnje. Tehnički sekretarijat će odabrati fabrike za po-četnu inspekciju na način koji će sprečiti predviđanje kada će tačno doći doinspekcije fabrike.

17. Prilikom početne inspekcije, biće pripremljen nacrt sporazuma o postrojenju uko-liko se država članica i Tehnički sekretarijat ne dogovore da to nije potrebno.

18. U vezi sa učestalošću i intenzitetom potonjih inspekcija, inspektori će tokom po-četne inspekcije proceniti stepen opasnosti koju pomenute hemikalije predstavlja-ju po predmet i svrhu ove Konvencije, karakteristike fabrike i prirodu aktivnostikoje se tamo obavljaju, uzimajući u obzir, između ostalog, sledeće kriterijume:

(a) toksičnost hemikalija iz tabela i konačnih proizvoda, ako postoje, koje senjima proizvode;

(b) količinu hemikalija iz tabele koje su obično uskladištene na mestu inspekcije;(c) količinu hemikalija koje su glavne sirovine za hemikalije iz tabela koje se

obično skladište na mestu inspekcije;(d) proizvodni kapaciteti pogona iz tabele 2; i(e) sposobnost pretvaranja za započinjanje proizvodnje, skladištenje i punjenje

toksičnih hemikalija na mestu inspekcije.

Inspekcije19. Po obavljenoj početnoj inspekciji, svaka fabrika u kojoj inspekcija treba da se obavi

shodno stavu 12. podleže potonjim inspekcijama.20. Prilikom odabira fabrika za inspekciju i donošenju odluke o učestalosti i intenzite-

tu inspekcija, Tehnički sekretarijat je obavezan da propisno razmotri opasnost kojupomenuta hemikalija, karakteristike fabrike i priroda aktivnosti koje se tamo obavl-jaju predstavlja po predmet i svrhu ove Konvencije, uzimajući u obzir svaki spo-razum o postrojenju pojedinačno kao i rezultate početnih inspekcija i potonjihinspekcija.

21. Tehnički sekretarijat je obavezan da izabere konkretnu fabriku u kojoj će seinspekcija obaviti na način koji će sprečiti predviđanje kada će tačno doći doinspekcije.


22. Zabranjeno je više od dve inspekcije svake fabrike u toku jedne kalendarske godineshodno odredbama ovog odeljka. Ovo, međutim, neće ograničiti inspekcije u skladusa članom IX.

Procedure inspekcije23. Pored dogovorenih smernica, primenjivaće se ostale pomenute odredbe ovog anek-

sa i aneksa Poverljivost, od dole navedenih st. 24. do 30.24. Sporazum o postrojenju za prijavljenu fabriku iz izjave mora biti zaključen između

države članice i Organizacije najkasnije 90 dana po obavljanju početne inspekcije,osim ako se država članica i Tehnički sekretarijat ne dogovore da to nije potrebno.Sporazum će se zasnivati na modelu sporazuma i regulisaće obavljanje inspekcije uprijavljenoj fabrici. U sporazumu će se precizirati učestalost i intenzitet inspekcija,kao i detaljna procedura inspekcije, u skladu sa st. 25. do 29.

25. Inspekcija će biti usredsređena na prijavljeni pogon (pogone) iz tabele 2 u okviruprijavljene fabrike. Ako ekipa inspektora zatraži pristup ostalim delovima fabrike,pristup tim mestima mora biti odobren u skladu sa obavezom da se omogući raz-jašnjenje shodno delu II, stav 51. ovog aneksa i u skladu sa sporazumom o postro-jenju, ili, u odsustvu sporazuma o postrojenju, u skladu sa pravilima kontrolisanogpristupa kao što je predviđeno delom X, odeljak C ovog aneksa.

26. Pristup evidenciji mora biti omogućen, kako odgovara, da bi se uverilo da nije bilonikakvog preorijentisanja prijavljene hemikalije i da se proizvodnja odvijala uskladu sa izjavama.

27. Uzimanje uzoraka i analiza će se obaviti radi provere odsustva neprijavljenihhemikalija iz tabela.

28. Oblasti inspekcije mogu da obuhvate:(a) mesta isporuke ili skladištenja hemikalija sirovina (reagenasa);(b) mesta gde se obavljaju procesi manipulacije reagensima pre dodavanja u

reaktore;(c) načine dodavanja sirovina, kako odgovara, iz mesta pomenutih u tački (a) ili

tački (b) u reaktore zajedno sa ventilima i meračima protoka, koji uz to idu,itd;

(d) spoljni aspekt reaktora i pribor;(e) putevi iz reaktora koji vode do dugoročnog ili kratkoročnog skladištenja ili do

opreme za dalju preradu prijavljenih hemikalija iz tabele 2;(f) kontrolna oprema koja ide uz svaki deo naveden od tačaka (a) do (e);(g) oprema i mesta za otpad i tečni otpad;(h) oprema i mesta za bacanje hemikalija koje nisu po specifikaciji.

29. Period inspekcije neće trajati duže od 96 sati; međutim, ekipa inspektora i državačlanica pod inspekcijom se mogu dogovoriti da se to vreme produži.

Obaveštavanje o inspekciji30. Država članica mora biti obaveštena od strane Tehničkog sekretarijata najmanje 48

sati pre dolaska ekipe inspektora u fabriku u kojoj treba da se obavi inspekcija.


C. TRANSFERI DRŽAVAMA KOJE NISU ČLANICE OVE KONVENCIJE31.Transfer ili prijem hemikalija iz tabele 2 će se obavljati samo između država članica.

Ova obaveza će početi da važi tri godine po stupanju ove Konvencije na snagu.32.Tokom ovog prelaznog perioda od tri godine, svakoj državi članici će biti potrebna

dole pomenuta potvrda o krajnjoj upotrebi za transfer hemikalije iz tabele 2 drža-vama koje nisu članice ove Konvencije. Za svaki transfer, svaka država članica oba-vezna je da usvoji neophodne mere kako bi obezbedila da se prebačene hemikalijekoriste isključivo u svrhe koje nisu zabranjene ovom Konvencijom. Između ostalog,državi članici će od države primaoca biti potrebna potvrda u kojoj će se, u vezi saprebačenim hemikalijama, navesti:

(a) da će se one koristiti isključivo u svrhe koje nisu zabranjene ovom Konven-cijom;

(b) da se neće vršiti ponovni transfer tih hemikalija;(c) njihov tip i količine;(d) njihova krajnja svrha (svrhe); i(e) ime (imena) i adresa (adrese) krajnjeg korisnika (krajnjih korisnika).

DEO VIIIAKTIVNOSTI KOJE NISU ZABRANJENE OVOM KONVENCIJOM

U SKLADU SA ČLANOM VI


A. IZJAVEIzjave o ukupnim nacionalnim podacima1. Prve izjave i godišnje deklaracije izjave koje je svaka država članica obavezna da

dostavi shodno članu VI st. 7. i 8. će obuhvatati ukupne nacionalne podatke zaprethodnu kalendarsku godinu o količinama svake hemikalije iz tabele 3 koje suproizvedene, uvezene i izvezene, kao i kvantitativnu specifikaciju uvoza i izvoza zasvaku zemlju koja je u tome učestvovala.


nju stupi na snagu; i, počev od naredne kalendarske godine,(b) godišnje izjave najkasnije 90 dana po isteku prethodne kalendarske godine.

Izjave o fabrikama u kojima se proizvode, prerađuju ili troše hemikalije iz tabele 33. Potrebno je podneti prve izjave i godišnje izjave za sve fabrike koje se sastoje od

jednog ili više pogona koji su tokom bilo koje od prethodne tri kalendarske godineproizvodili ili koji u narednoj kalendarskoj godini planiraju da proizvode više od 30tona hemikalije iz tabele 3.

4. Svaka država članica obavezna je da podnese:(a) prve izjave shodno stavu 3, najkasnije 30 dana nakon što ova Konvencija za

nju stupi na snagu; i, počev od naredne kalendarske godine;


(b) godišnje izjave o prošlim aktivnostima najkasnije 90 dana po isteku prethod-ne kalendarske godine;

(c) godišnje izjave o planiranim aktivnostima najkasnije 60 dana pre početkanaredne kalendarske godine. Svaka takva aktivnost dodatno isplanirana popodnošenju godišnje izjave će biti podneta najkasnije pet dana pre početka teaktivnosti.

5. Izjave shodno stavu 3. obično nije potrebno podnositi za smeše koje sadrže malukoncentraciju hemikalije iz tabele 3. One su potrebne, u skladu sa smernicama,samo u slučajevima gde se lakoća nalaženja u smeši hemikalije iz tabele 3 i njenaukupna težina smatraju opasnim po predmet i svrhu ove Konvencije. Smernice raz-matra i odobrava Konferencija shodno članu VIII stav 21 (i).

6. Izjave o fabrici shodno stavu 3. će obuhvatati:(a) naziv fabrike i naziv vlasnika, kompanije ili preduzeća koje njom rukovodi;(b) njenu tačnu lokaciju, uključujući adresu; i(c) broj pogona u okviru fabrike navedenih u izjavi shodno delu VII ovog anek-

sa.7. Izjave o fabrici shodno stavu 3. će za svaki pogon u okviru fabrike koji potpada pod

specifikacije predviđene stavom 3. takođe obuhvatati sledeće podatke:(a) naziv fabrike i naziv vlasnika, kompanije ili preduzeća koje njome rukovodi;(b) tačnu lokaciju pogona u okviru fabrike, uključujući broj zgrada i objekata

posebne namene, ako postoje;(c) glavne aktivnosti.

8. Izjave o fabrici shodno stavu 3. će obuhvatati i podatke o svakoj hemikaliji iz tabele3 iznad praga izjave:

(a) hemijski naziv, uobičajeni naziv ili trgovački naziv koji postrojenje koristi,strukturnu formulu i broj pod kojim je registrovana u časopisu ChemicalAbstracts Service, ako joj je dodeljen;

(b) približnu količinu proizvodnje hemikalije u prethodnoj kalendarskoj godiniili, u slučaju izjave o aktivnostima planiranim za sledeću kalendarsku godinu,izraženu u sledećem obimu; 30 do 200 tona, 200 do 1.000 tona, 1.000 do10.000 tona, 10.000 do 100.000 tona i iznad 100.000 tona; i

(c) svrhe u koje je hemikalija proizvedena ili će biti proizvedena.

Izjave o prošloj proizvodnji hemikalija iz tabele 3 u svrhe hemijskog oružja9. Svaka država članica obavezna je da najkasnije 30 dana nakon što ova Konvencija

za nju stupi na snagu podnese izjavu o svim fabrikama koje se sastoje od pogonakoji su u bilo kom periodu od 1. januara 1946. godine proizvodili hemikaliju iztabele 3 u svrhe hemijskog oružja.

10. Izjave o fabrici shodno stavu 9. će obuhvatati:(a) naziv fabrike i naziv vlasnika, kompanije ili preduzeća koje njom rukovodi;(b) njenu tačnu lokaciju, uključujući adresu;(c) za svaki pogon koji se nalazi u okviru fabrike i koji potpada pod specifikaci-

ju predviđenu stavom 9, potrebno je dati iste podatke koji su predviđenistavom 7. tačke (a) do (c); i


(d) za svaku hemikaliju iz tabele 3 proizvedenu u svrhe hemijskog oružja:(i) hemijski naziv, uobičajeni naziv ili trgovački naziv koji postrojenje koristi,

strukturnu formulu i broj pod kojim je registrovana u časopisu ChemicalAbstracts Service, ako joj je dodeljen;

(ii) datume kada je hemikalija proizvedena i količinu koja je proizvedena; i(iii) lokacije na koje je hemikalija isporučena i, ako je poznato, konačni

proizvod koji je tamo proizveden.

Informacije za države članice11. Tehnički sekretarijat će biti obavezan da spisak fabrika navedenih u izjavi na

osnovu ovog Odeljka, zajedno sa podacima dostavljenim na osnovu stavova 6, 7(a),7(c), 8(a) i 10, na zahtev prosledi državama članicama.

B. VERIFIKACIJAOpšte napomene12. Verifikacija predviđena stavom 5. člana VI će biti izvršena putem inspekcija na licu

mesta u onim fabrikama navedenim u izjavi koje su tokom prethodne kalendarskegodine proizvodile ili u narednoj kalendarskoj planiraju da proizvedu ukupno 200tona bilo koje hemikalije iz tabele 3 iznad praga izjave koji predviđa 30 tona.

13. Program i budžet Organizacije koji treba da usvoji Konferencija shodno članu VIIIstav 21 (a) će sadržavati zasebno program i budžet za verifikaciju shodno delu VII,stav 13. ovog aneksa.

14. Na osnovu ovog odeljka, Tehnički sekretarijat će nasumice odabrati fabrike zainspekciju putem odgovarajućih mehanizama kao što je upotreba specijalnih kom-pjuterskih programa na osnovu sledećih faktora odmeravanja:

(a) jednaka geografska raspoređenost inspekcija; i(b) podaci o fabrici navedenoj u izjavi dostupni Tehničkom sekretarijatu u vezi

sa pomenutom hemikalijom, karakteristikama fabrika i prirodom aktivnostikoje se tamo obavljaju.

15. Zabranjeno je više od dve inspekcije fabrike u toku jedne kalendarske godine shod-no odredbama ovog odeljka. Ovo, međutim, neće ograničavati inspekcije u skladusa članom IX.

16. Prilikom odabira fabrika za inspekciju na osnovu ovog odeljka, Tehnički sekretari-jat je obavezan da se pridržava sledećih ograničenja u pogledu kombinovanog brojainspekcija koje će se izvršiti u državi članici u toku jedne kalendarske godine naosnovu ovog dela i dela IX ovog aneksa; kombinovani broj inspekcija neće biti većiod tri plus 5 odsto ukupnog broja fabrika navedenih u izjavi države članice naosnovu i ovog dela i dela IX ovog aneksa, ili 20 inspekcija, koja god od ove dve cifreje manja.

Ciljevi inspekcije17. Opšti cilj inspekcije u fabrici prijavljenoj na osnovu odeljka A biće da se proveri da

li su aktivnosti u skladu sa podacima koji treba da budu dostavljeni u izjavama.Konkretni cilj inspekcija jeste da se proveri odsustvo bilo koje hemikalije iz tabele


1, naročito odsustvo njene proizvodnje, osim ako je u skladu sa delom VI ovoganeksa.

Procedure inspekcije18. Pored dogovorenih smernica, primenjivaće se ostale pomenute odredbe ovog anek-

sa i aneksa Poverljivost, od dole navedenih st. 19. do 25.19. Neće biti nikakvog sporazuma o postrojenju ako država članica pod inspekcijom ne

bude to tražila.20. Inspekcije će biti usredsređene na prijavljeni pogon (pogone) iz tabele 2 u okviru

prijavljene fabrike. Ako ekipa inspektora, shodno delu II, stav 51. zatraži pristupostalim delovima fabrike radi razjašnjenja nejasnoća, obim takvog pristupa će bitidogovoren između ekipe inspektora i države članice pod inspekcijom.

21. Inspektori mogu imati pristup evidenciji u situacijama kada se ekipa inspektora idržava članica pod inspekcijom slože da će takav pristup pomoći ostvarivanju cil-jeva inspekcije.

22. Uzimanje uzoraka i analiza će se obavljati radi provere odsustva neprijavljenih he-mikalija iz tabela. U slučaju nerešenih nejasnoća, uzorci se mogu analizirati u odre-đenoj laboratoriji van mesta inspekcije, podložno slaganju države članice podinspekcijom.

23. Oblasti inspekcije mogu da obuhvate:(a) mesta isporuke ili skladištenja hemikalija sirovina (reagenasa);(b) mesta gde se obavljaju procesi manipulacije reagensima pre dodavanja u

reaktore;(c) način dodavanja sirovina, kako odgovara, iz mesta pomenutih u tački (a) ili

tački (b) u reaktore, zajedno sa svim ventilima i meračima protoka, koji uz toidu, itd;

(d) spoljni aspekt reaktora i pribor;(e) putevi iz reaktora koji vode do dugoročnog ili kratkoročnog skladištenja ili do

opreme za dalju preradu prijavljenih hemikalija iz tabele 3;(f) kontrolna oprema koja ide uz svaki deo naveden od tačaka (a) do (e);(g) oprema i mesta za otpad i tečni otpad;(h) oprema i mesta za bacanje hemikalija koje nisu po specifikaciji.

24. Period inspekcije neće trajati duže od 24 sata; međutim, ekipa inspektora i državačlanica pod inspekcijom se mogu dogovoriti da se to vreme produži.

Obaveštavanje o inspekciji25. Država članica će biti obaveštena od strane Tehničkog sekretarijata najmanje 120

sati pre dolaska ekipe inspektora u fabriku u kojoj treba da se obavi inspekcija.

C. TRANSFERI DRŽAVAMA KOJE NISU ČLANICE OVE KONVENCIJE26. Prilikom transfera hemikalija iz tabele 3, svaka država članica obavezna je da usvo-

ji neophodne mere kako bi obezbedila da se prebačene hemikalije koriste isključi-vo u svrhe koje nisu zabranjene ovom Konvencijom. Između ostalog, državi članiciće od države primaoca biti potrebna potvrda u kojoj će se, u vezi sa prebačenimhemikalijama, navesti:


(a) da će se one koristiti isključivo u svrhe koje nisu zabranjene ovom Konven-cijom;

(b) da se neće vršiti ponovni transfer tih hemikalija;(c) njihov tip i količine;(d) njihovu krajnju svrhu (svrhe); i(e) ime (imena) i adresa (adrese) krajnjeg korisnika (krajnjih korisnika).

27. Pet godina po stupanju ove Konvencije na snagu, Konferencija razmatra potrebu zautvrđivanjem ostalih mera u vezi sa transferima hemikalija iz tabele 3 državamakoje nisu članice ove Konvencije.

DEO IXAKTIVNOSTI KOJE NISU ZABRANJENE OVOM KONVENCIJOM

U SKLADU SA ČLANOM VIPOSTUPAK ZA OSTALA POSTROJENJA ZA PROIZVODNJU HEMIKALIJA

A. IZJAVEIzjave o ukupnim nacionalnim podacima1. Prve izjave i godišnje deklaracije izjave koje je svaka država članica obavezna da

dostavi shodno članu VI stav 7, uključujući spisak svih fabrika koje:(a) su tokom prethodne kalendarske godine sintezom proizvele više od 200 tona

zasebnih organskih hemikalija koje nisu navedene u tabelama;(b) se sastoje od jednog ili više pogona koji su tokom prethodne kalendarske

godine sintezom proizveli više od 30 tona neke zasebne organske hemikalijekoja nije navedena u tabelama, a koja sadrži elemente fosfora, sumpora ili flu-ora (u daljem tekstu „PSF - pogoni“ i „PSF - hemikalije“).

2. Spisak ostalih postrojenja za proizvodnju hemikalija koji treba da se podnese shod-no stavu 1. ne mogu obuhvatati fabrike koje su isključivo proizvodile eksplozive iliugljovodonike.

3. Svaka država članica obavezna je da podnese spisak ostalih postrojenja zaproizvodnju hemikalija shodno stavu 1. kao deo svoje prve izjave najkasnije 30dana nakon što ova Konvencija za nju stupi na snagu. Svaka država članica obavez-na je da najkasnije 90 dana od početka svake naredne kalendarske godine jednomgodišnje dostavi podatke neophodne za ažuriranje spiska.

4. Spisak ostalih postrojenja za proizvodnju hemikalija shodno stavu 1. moraju obuh-vatati sledeće podatke o svakoj fabrici:

(a) naziv fabrike i naziv vlasnika, kompanije ili preduzeća koje njom rukovodi;(b) njenu tačnu lokaciju, uključujući adresu; i(c) približan broj pogona te fabrike koji proizvode hemikalije iz stava 1.

5. Što se tiče fabrika navedenih shodno stavu 1 (a), taj spisak takođe mora obuhvatitipodatke o približnoj ukupnoj količini proizvodnje zasebnih neorganskih hemikali-ja koje nisu navedene u tabeli u protekloj kalendarskoj godini, izraženoj u sledećemobimu: ispod 1.000 tona, od 1.000 do 10.000 tona i iznad 10.000 tona.


Pomoć Tehničkog sekretarijata6. Ako država članica iz administrativnih razloga smatra neophodnim da traži pomoć

u pravljenju spiska postrojenja za proizvodnju hemikalija shodno stavu 1, ona možeda traži pomoć od Tehničkog sekretarijata. Pitanja koja se odnose na to da li je listakompletna moraju biti rešena putem konsultacija između države članice iTehničkog sekretarijata.

Informacije za države članice7. Spiskovi ostalih postrojenja za proizvodnju hemikalija predate shodno stavu 1,

uključujući informacije dostavljene na osnovu stava 4. Tehnički sekretarijat nazahtev šalje državama članicama.

B. VERIFIKACIJAOpšte napomene8. Prema odredbama Odeljka C, verifikacija predviđena stavom 6. člana VI se obavlja

putem inspekcije na licu mesta u:(a) fabrikama navedenim u spisku shodno stavu 1 (a); i(b) fabrikama navedenim u spisku shodno stavu 1 (b) koje obuhvataju jedan ili

više PSF - pogona koji su tokom prethodne kalendarske godine proizvodiliviše od 200 tona neke PSF - hemikalije.

9. Program i budžet Organizacije koji treba da usvoji Konferencija shodno članu VIIIstav 21 (a) će sadržavati zasebno program i budžet za verifikaciju na osnovu ovogOdeljka kada ona počne da se sprovodi.

10. Na osnovu ovog Odeljka, Tehnički sekretarijat će nasumice odabrati fabrike zainspekciju putem odgovarajućih mehanizama kao što je upotreba specijalnih kom-pjuterskih programa na osnovu sledećih faktora odmeravanja:

(a) jednaka geografska raspoređenost inspekcija;(b) podaci o fabrikama sa spiska dostupni Tehničkom sekretarijatu u vezi sa

karakteristikama fabrike i prirodom aktivnosti koje se tamo obavljaju;(c) predlozi država članica zasnovanih na dogovoru koji treba da se postigne u

skladu sa stavom 25.11. Zabranjeno je više od dve inspekcije fabrike u toku jedne kalendarske godine shod-

no odredbama ovog odeljka. Ovo, međutim, neće ograničavati inspekcije u skladusa članom IX.

12. Prilikom odabira fabrika za inspekciju na osnovu ovog Odeljka, Tehnički sekretar-ijat je obavezan da se pridržava sledećih ograničenja u pogledu kombinovanogbroja inspekcija koje će se izvršiti u državi članici u toku jedne kalendarske godinena osnovu ovog dela i dela VIII ovog aneksa; kombinovani broj inspekcija neće bitiveći od tri plus 5 odsto ukupnog broja fabrika navedenih u izjavi države članice naosnovu i ovog dela i dela VIII ovog aneksa, ili 20 inspekcija, koja god od ove dvecifre je manja.


Ciljevi inspekcije13. Opšti cilj inspekcije u fabrikama sa spiska iz odeljka A jeste da se proveri da li su

aktivnosti u skladu sa podacima koji treba da budu dostavljeni u izjavama. Kon-kretni cilj inspekcija jeste da se proveri odsustvo bilo koje hemikalije iz tabele 1,naročito odsustvo njene proizvodnje, osim ako je u skladu sa delom VI ovog anek-sa.

Procedure inspekcije14. Pored dogovorenih smernica, primenjuju se ostale pomenute odredbe ovog aneksa

i aneksa Poverljivost, od dole navedenih st. 16. do 20.15. Ne može biti nikakvog sporazuma o postrojenju ako država članica pod inspekci-

jom ne bude to tražila.16. Inspekcije fabrika odabranih za inspekciju usredsređene su na pogon (pogone) za

proizvodnju hemikalija navedenih u stavu 1, a posebno PSF - pogoni navedeni shod-no stavu 1 (b). Država članica pod inspekcijom ima pravo da kontroliše pristup timpogonima u skladu sa pravilima kontrolisanog pristupa, kao što je predviđeno u deluX Odeljak C ovog aneksa. Ako ekipa inspektora, shodno delu II stav 51. zatraži prist-up ostalim delovima fabrike radi razjašnjenja nejasnoća obim takvog pristupa morabiti dogovoren između ekipe inspektora i države članice pod inspekcijom.

17. Inspektori mogu da imaju pristup evidenciji u situacijama kada se ekipa inspekto-ra i država članica pod inspekcijom slože da takav pristup može pomoći ostvari-vanju ciljeva inspekcije.

18. Uzimanje uzoraka i analiza se obavlja radi provere odsustva neprijavljenih hemika-lija iz tabela. U slučaju nerešenih nejasnoća, uzorci se mogu analizirati u određenojlaboratoriji van mesta inspekcije, podložno slaganju države članice pod inspekci-jom.

19. Period inspekcije ne može trajati duže od 24 sata; međutim, ekipa inspektora idržava članica pod inspekcijom se mogu dogovoriti da se to vreme produži.

Obaveštavanje o inspekciji20. Država članica mora biti obaveštena od strane Tehničkog sekretarijata najmanje

120 sati pre dolaska ekipe inspektora u fabriku u kojoj treba da se obavi inspekcija.

C. SPROVOĐENJE I REVIZIJA ODELJKA BSprovođenje21. Sprovođenje Odeljka B će početi na početku četvrte godine od stupanja ove

Konvencije na snagu, ukoliko Konferencija na svojoj redovnoj sednici u trećoj godi-ni po stupanju ove Konvencije na snagu ne donese drugačiju odluku.

22. Generalni direktor će za redovnu sednicu Konferencije u trećoj godini po stupanjuove Konvencije na snagu pripremiti izveštaj koji u glavnim crtama govori oiskustvu Tehničkog sekretarijata u sprovođenju dela VII i dela VIII ovog aneksa kaoi Odeljka A ovog dela.

23. Na redovnoj sednici u trećoj godini po stupanju ove Konvencije na snagu, naosnovu izveštaja generalnog direktora, Konferencija će takođe moći da donese


odluku o raspoređivanju raspoloživih sredstava za verifikaciju shodno Odeljku Bizmeđu „PSF - pogona“ i ostalih postrojenja za proizvodnju hemikalija. U ostalimslučajevima, raspoređivanje sredstava će se ostaviti stručnoj proceni Tehničkogsekretarijata i biće dodato faktorima odmeravanja predviđenim stavom 11.

24. Na redovnoj sednici u trećoj godini po stupanju ove Konvencije na snagu Konfe-rencija će, po savetu Izvršnog veća doneti odluku na osnovu koje (npr. regionalni)predlozi država članica pod inspekcijom treba da budu podneseni da bi bili uzeti uobzir kao faktori odmeravanja u procesu selekcije predviđenom stavom 11.

Revizija25. Na prvoj vanrednoj sednici Konferencije sazvanoj shodno članu VIII stav 22,

odredbe ovog odeljka aneksa Verifikacija mogu biti preispitane u svetlu sveobuh-vatne revizije celokupnog verifikacionog postupka za hemijsku industriju (član VI,delovi VII do IX ovog aneksa) na osnovu stečenog iskustva. Konferencija će potomdati preporuke za poboljšanje efikasnosti verifikacionog postupka.

DEO XINSPEKCIJE NA ZAHTEV SHODNO ČLANU IX

A. ODREĐIVANJE I IZBOR INSPEKTORA I POMOĆNIKA INSPEKCIJI1. Inspekciju na zahtev shodno članu IX obavljaju isključivo inspektori i pomoćnici

inspekcije koji su posebno imenovani na ovu funkciju. Da bi odredio inspektore ipomoćnike inspekcije za inspekcije na zahtev shodno članu IX, generalni direktorće, odabiranjem inspektora i pomoćnika inspekcije od inspektora i pomoćnikainspekcije za rutinske inspekcije, utvrditi spisak predloženih inspektora i pomoćni-ka inspekcije. Taj spisak mora obuhvatiti dovoljno veliki broj inspektora i pomoćni-ka inspekcije koji imaju neophodne kvalifikacije, iskustvo, znanje i stručnost, kakobi omogućio fleksibilnost u izboru inspektora i pomoćnika inspekcije, uzimajući uobzir njihovu dostupnost i potrebu za smenjivanjem. Dužna pažnja biće posvećenaznačaju izbora inspektora i pomoćnika inspekcije na što široj geografskoj osnovi.Pri određivanju inspektora i pomoćnika inspekcije poštovaće se procedura pred-viđena delom II, odeljak A ovog aneksa.

2. Generalni direktor određuje veličinu ekipe inspektora i odabira njene članove uzi-majući u obzir okolnosti konkretnog zahteva. Veličina ekipe inspektora će biti naminimumu neophodnom za propisno ispunjavanje mandata inspekcije. Nijedandržavljanin države članice koja je podnela zahtev za inspekciju ili države članicepod inspekcijom ne može biti član ekipe inspektora.

B. AKTIVNOSTI KOJE PRETHODE INSPEKCIJI3. Pre podnošenja zahteva za inspekciju, država članica može da traži da generalni

direktor potvrdi da li je Tehnički sekretarijat u mogućnosti da odmah odgovori nazahtev. Ako generalni direktor ne bude mogao to odmah da potvrdi, obavezan je dato učini što je moguće pre u skladu sa redosledom zahteva za potvrdu. Takođe će

518 INSPEKCIJE NA ZAHTEV

biti obavezan da redovno obaveštava državu članicu o tome kada je verovatno daće se preduzeti hitna akcija. Ukoliko generalni direktor bude doneo zaključak da seviše ne može preduzeti pravovremena akcija na zahteve, može da traži od Izvršnogveća da preduzme odgovarajuće mere da ubuduće poboljša takve situacije.

Obaveštavanje4. Zahtev za inspekciju koji treba predati Izvršnom veću i generalnom direktoru mora

obuhvatiti podatke barem o sledećem:(a) o državi članici pod inspekcijom i, ako se može primeniti, državi domaćinu;(b) mestu za ulazak inspekcije;(c) veličini i vrsti mesta inspekcije;(d) zabrinutosti u vezi sa mogućim nepoštovanjem ove Konvencije, uključujući

specifikaciju u vezi sa relevantnim odredbama ove Konvencije zbog kojih jedošlo do zabrinutosti i o prirodi okolnosti mogućeg nepoštovanja kao i sveodgovarajuće informacije na osnovu kojih je došlo do zabrinutosti; i

(e) ime posmatrača države članice pod inspekcijom.Država članica koja je predala zahtev za inspekciju može da podnese dodatne infor-macije koje bude smatrala potrebnim.

5. Generalni direktor državi članici koja je podnela zahtev u roku od jednog satapotvrđuje da li je zahtev prihvaćen.

6. Država članica koja je podnela zahtev mora pravovremeno obavestiti generalnogdirektora gde se nalazi mesto za inspekciju kako bi generalni direktor mogao teinformacije da dostavi državi članici pod inspekcijom najmanje 12 sati pre planira-nog dolaska ekipe inspektora na mesto za ulazak.

7. Mesto za inspekciju određuje što je preciznije moguće država članica koja je pod-nela zahtev za inspekciju obezbeđivanjem grafičkog prikaza koji se odnosi na ref-erentnu tačku sa geografskim koordinatama, navedenim, po mogućnosti što pre-ciznije.Ako je to moguće, država članica koja je podnela zahtev za inspekciju takođeobezbeđuje mapu sa opštom oznakom mesta inspekcije i grafičkim prikazom ukome je što preciznije naveden traženi perimetar mesta na kome se vrši inspekcija.

8. Traženi perimetar:(a) prostiraće se na udaljenosti od najmanje 10 metara van svih zgrada i ostalih

objekata;(b) neće presecati postojeće sigurnosne ograde;(c) prostiraće se na udaljenosti od najmanje 10 metara van postojećih sigurnos-

nih ograda koje država članica koja je podnela zahtev za inspekciju namera-va da uvrsti u okviru traženog perimetra.

9. Ako traženi perimetar nije u skladu sa specifikacijama predviđenim stavom 8,prekraja ga ekipa inspektora kako bi ga prilagodila toj odredbi.

10. Generalni direktor najmanje 12 sati pre planiranog dolaska ekipe inspektora namesto ulaska obaveštava Izvršno veće o tome gde se nalazi mesto inspekcije kao štoje predviđeno stavom 7.

11. Istovremeno sa obaveštavanjem Izvršnog veća u skladu sa stavom 10, generalni di-rektor prenosi zahtev za inspekciju državi članici u kojoj treba da se izvrši inspekci-

519INSPEKCIJE NA ZAHTEV

ja uključujući i informaciju o tome gde se nalazi mesto inspekcije kao što je pred-viđeno stavom 7. Ovo obaveštenje će takođe sadržati podatke predviđene delom II,stav 32, ovog aneksa.

12. Po dolasku na mesto za ulazak ekipa inspektora obaveštava državu članicu podinspekcijom o mandatu inspekcije.

Ulazak na teritoriju države članice ili države domaćina13. Generalni direktor, u skladu sa članom IX st. 13. i 14, šalje ekipu inspektora u što

kraćem roku po prijemu zahteva. Ekipa inspektora će u najkraćem mogućem rokustići na mesto ulaska precizirano u zahtevu u skladu sa odredbama st. 10. i 11.

14. Ukoliko traženi perimetar bude prihvatljiv za državu članicu pod inspekcijom, onće biti određen kao konačni perimetar što pre, a u svakom slučaju najkasnije 24 satapo dolasku ekipe inspektora na mesto za ulazak. Država članica pod inspekcijom ćeprevesti ekipu inspektora do konačnog perimetra mesta inspekcije. Ako državačlanica pod inspekcijom bude smatrala potrebnim, takav prevoz može da počne do12 sati pre isteka vremenskog perioda predviđenog u ovom stavu za određivanjekonačnog perimetra. Prevoz će, u svakom slučaju, biti završen najkasnije 36 sati predolaska ekipe inspektora na mesto za ulazak.

15. Za sva prijavljena postrojenja primenjivaće se procedura predviđena tač. (a) i (b).(Za potrebe ovog dela, pod izrazom „prijavljeno postrojenje“ podrazumevaju se svapostrojenja navedena u izjavama shodno čl. III, IV i V. U vezi sa članom VI, podizrazom „prijavljeno postrojenje“ podrazumevaju se samo postrojenja prijavljenashodno delu VI ovog aneksa, kao i prijavljeni pogoni navedeni u izjavama shodnodelu VII, st. 7. do 10 (c), i u delu VIII, st. 7. do 10 (c) ovog aneksa).

(a) Ako se traženi perimetar nalazi u okviru ili je u skladu sa prijavljenimperimetrom, prijavljeni perimetar će se smatrati konačnim perimetrom.Konačni perimetar, međutim, može da bude manji, ako se država članica s timbude složila, kako bi bio u skladu sa perimetrom koji je tražila država članicakoja je podnela zahtev za inspekciju.

(b) Država članica pod inspekcijom mora obezbediti prevoz ekipi inspektora dokonačnog perimetra čim se to bude moglo ostvariti u praksi ali će se u svakomslučaju pobrinuti da njihov dolazak do perimetra bude najkasnije 24 sata oddolaska na mesto za ulazak.

Alternativno određivanje konačnog perimetra16. Ako država članica pod inspekcijom na ulazu ne bude mogla da prihvati traženi

perimetar, ona može predložiti alternativni perimetar što je moguće pre, ali usvakom slučaju, najkasnije 24 sata po dolasku ekipe inspektora na mesto za ulazak.U slučaju razlika u mišljenju, država članica pod inspekcijom i ekipa inspektora ćestupiti u pregovore u cilju postizanja sporazuma o konačnom perimetru.

17. Alternativni perimetar treba da bude što preciznije određen u skladu sa stavom 8.On će obuhvatati celinu traženog perimetra i, po pravilu, bi trebalo da bude tesnopovezan sa njim, uzimajući u obzir karakteristike prirodnog terena i veštačkegranice. On bi obično trebalo da se prostire blizu zaštitne barijere koja okružuje


mesto, ako takva barijera postoji. Država članica pod inspekcijom treba da nastojida uspostavi takvu vezu između perimetara kombinovanjem barem dva od sledećihsredstava:

(a) alternativni perimetar koji se ne širi na prostor koji je znatno veći od onogkoji zahvata traženi perimetar;

(b) alternativni perimetar koji je na kratkoj, svuda jednakoj razdaljini odtraženog perimetra;

(c) da najmanje jedan deo traženog perimetra bude vidljiv iz alternativnogperimetra.

18. Ako alternativni perimetar bude prihvatljiv za ekipu inspektora, on će postati kon-ačni perimetar, a ekipa inspektora biće transportovana od mesta ulaska do togperimetra. Ako država članica pod inspekcijom bude smatrala potrebnim takavprevoz može da počne do 12 sati pre isteka vremenskog perioda predviđenogstavom 16 za predlaganje alternativnog perimetra. Prevoz će, u svakom slučaju, bitizavršen najkasnije 36 sati pre dolaska ekipe inspektora do mesta za ulazak.

19. Ukoliko se ne postigne saglasnost oko konačnog perimetra, pregovori o perimetruće biti zaključeni u najkraćem mogućem roku, ali ni u kom slučaju se neće nastavi-ti duže od 24 sata od dolaska ekipe inspektora do mesta za ulazak. Ako se nepostigne nikakav dogovor, država članica pod inspekcijom će prevesti ekipu inspe-ktora do lokacije alternativnog perimetra. Ako država članica pod inspekcijombude smatrala potrebnim, takav prevoz može da počne do 12 sati pre isteka vre-menskog perioda predviđenog stavom 16. za predlaganje alternativnog perimetra.Prevoz će, u svakom slučaju, biti završen najkasnije 36 sati pre dolaska ekipe inspek-tora do mesta za ulazak.

20. Kada ekipa inspektora jednom stigne na lokaciju, država članica pod inspekcijomće ekipi inspektora omogućiti brz pristup alternativnom perimetru kako bi olakšalapregovore i dogovor o konačnom perimetru i pristupu u okviru konačnog perime-tra.

21. Ako se nikakav dogovor ne bude postigao u roku od 72 sata po dolasku ekipeinspektora na lokaciju, alternativni perimetar će biti određen za konačni perimetar.

Verifikacija lokacije22. Da bi pomogla da se utvrdi da li mesto inspekcije na koje je ekipa inspektora trans-

portovana odgovara mestu inspekcije preciziranom od strane države članice koja jepodnela zahtev, ekipa inspektora ima pravo da koristi odobrenu opremu za traženjelokacije kao i to da joj se takva oprema postavi u skladu sa njenim uputstvima.Ekipa inspektora može da proveri tu lokaciju oslanjajući se na lokalna obeležjaidentifikovana na mapi. Država članica pod inspekcijom će biti obavezna da ekipiinspektora pomogne u ovom zadatku.

Obezbeđivanje mesta, praćenje izlazaka23. Najkasnije 12 sati po dolasku ekipe inspektora na mesto za ulazak, država članica

pod inspekcijom će početi da prikuplja činjenične podatke o izlascima svih vozilakopnenih, vazdušnih i vodenih u traženom perimetru. Ona će te podatke obezbe-


diti za ekipu inspektora po njenom dolasku bilo u alternativni bilo u konačniperimetar.

24. Ova obaveza se može ispuniti prikupljanjem činjeničnih podataka u obliku dnevni-ka saobraćaja, fotografija, video snimaka ili podataka iz opreme za hemijske dokazekoju je ekipa inspektora obezbedila za praćenje takvih izlazaka. Inače, država član-ica pod inspekcijom takođe može da ispuni ovu obavezu tako što će dozvoliti jed-nom ili više članova ekipe inspektora da samostalno vodi evidenciju o saobraćaju,fotografiše, pravi video snimke vozila koja izlaze ili da koristi opremu za hemijskedokaze ili obavlja ostale radnje o kojima se budu dogovorile država članica podinspekcijom i ekipa inspektora.

25. Po dolasku ekipe inspektora bilo u alternativni perimetar bilo u konačni perimetar,počeće obezbeđivanje mesta inspekcije, što podrazumeva postupak za praćenjeizlazaka od strane ekipe inspektora.

26. Takav postupak će obuhvatiti: identifikaciju izlazaka vozila, vođenje evidencije osaobraćaju, fotografisanje i pravljenje video zapisa od strane ekipe inspektora u vezisa izlascima i saobraćajem na izlazu. Ekipa inspektora imaće pravo da u pratnji idena bilo koje mesto u perimetru da bi proverila da nema drugih izlazaka.

27. Dodatna procedura za praćenje izlazaka, kao što je dogovoreno između ekipeinspektora i države članice pod inspekcijom može, između ostalog da obuhvati:

(a) upotrebu senzora;(b) nasumice odabran pristup;(c) analizu uzoraka.

28. Sve aktivnosti za obezbeđivanje lokaliteta i praćenje izlazaka će se odvijati unutarpojasa oko spoljašnjosti perimetra, koji mereno spolja neće biti širi od 50 metara.

29. Ekipa inspektora ima pravo da, uz kontrolisani pristup, izvrši inspekciju saobraćajavozila koja izlaze sa lokaliteta. Država članica pod inspekcijom mora uložiti kolikogod može napora da dokaže ekipi inspektora da se nijedno vozilo podložno inspekci-ji kome ekipa inspektora nije odobrila pun pristup ne koristi u svrhe povezane sazabrinutošću oko mogućeg nepoštovanja koja se pominje u zahtevu za inspekciju.

30. Osoblje i vozila koja ulaze i osoblje i privatna putnička vozila koja izlaze sa lokalite-ta ne podležu inspekciji.

31. Primena gore navedene procedure se može nastaviti dok traje inspekcija, ali ne smebez razloga da ometa ili odlaže normalan rad postrojenja.

Brifing pre inspekcije i plan inspekcije32. U cilju olakšavanja razvoja plana inspekcije, država članica pod inspekcijom će biti

obavezna da ekipi inspektora pre pristupa obezbedi brifing koji prethodi inspekci-ji.

33. Brifing pre inspekcije mora biti održan u skladu sa delom II, stav 37. ovog aneksa.Tokom brifinga pre inspekcije, država članica pod inspekcijom može da ukaže ekipiinspektora na opremu, dokumentaciju ili zone koje smatra osetljivim, a koje nema-ju veze sa svrhom inspekcije na zahtev. Pored toga, osoblje odgovorno za lokalitetinformiše ekipu inspektora o prostornom planu i drugim relevantnim osobinamalokaliteta. Ekipa inspektora dobija mapu ili nacrt u razmeri koja pokazuje sve


objekte i značajne geografske karakteristike lokaliteta. Ekipa inspektora će takođebiti informisana o dostupnosti osoblja postrojenja i evidencije.

34. Posle brifinga pre inspekcije, ekipa inspektora će, na osnovu raspoloživih informa-cija koje joj budu odgovarale, pripremiti početni plan inspekcije koji predviđa rad-nje koje će se obavljati na lokalitetu za koju se traži pristup. Plan inspekcije ćetakođe precizirati da li će ekipa inspektora biti podeljena u podgrupe. Planinspekcije će biti dostupan predstavnicima države članice pod inspekcijom i pred-stavnicima lokaliteta pod inspekcijom. Sprovođenje plana biće u skladu sa odred-bama odeljka C, uključujući odredbe koje se odnose na pristup i aktivnosti.

Aktivnosti u perimetru35. Po dolasku ekipe inspektora bilo u konačni bilo u alternativni perimetar, ekipa ima

pravo da odmah započne aktivnosti u perimetru u skladu sa procedurom pred-viđenom ovim odeljkom i da te aktivnosti nastavi do završetka inspekcije na zahtev.

36. U obavljanju aktivnosti u perimetru, ekipa inspektora ima pravo da:(a) koristi instrumente za praćenje u skladu sa delom II, st. 27. do 30. ovog aneksa;(b) uzima briseve i uzorke vazduha, tla ili tečnog otpada;(c) obavlja dodatne radnje o kojima se mogu dogovoriti ekipa inspektora i država

članica pod inspekcijom.37. Aktivnosti ekipe inspektora u perimetru mogu da se obavljaju unutar pojasa oko

spoljašnjosti perimetra do 50 metara u širinu merenu izvan perimetra. Ako sedržava članica pod inspekcijom bude složila, ekipa inspektora će takođe moći dadobije pristup bilo kojoj zgradi ili objektu unutar pojasa perimetra. Sva usmerenapraćenja biće usmerena ka unutra. Za prijavljena postrojenja, po nahođenju državečlanice pod inspekcijom, taj pojas se može prostirati iznutra, spolja ili na obe straneperimetra navedenog u izjavi.

C. OBAVLJANJE INSPEKCIJEOpšta pravila38. Država članica pod inspekcijom mora obezbediti pristup u okviru traženog

perimetra, kao i u okviru konačnog perimetra, ako se on razlikuje. O obimu i priro-di pristupa određenom mestu ili mestima u okviru ovih perimetara će se prego-varati između ekipe inspektora i države članice pod inspekcijom na bazi kon-trolisanog pristupa.

39. Država članica pod inspekcijom će omogućiti pristup u okviru traženog perimetrašto je moguće pre, ali u svakom slučaju najkasnije 108 sati od dolaska ekipe inspek-tora na mesto za ulazak kako bi razjasnila zabrinutost u vezi sa mogućim nepošto-vanjem ove Konvencije koja je navedena u zahtevu za inspekciju.

40. Na zahtev ekipe inspektora, država članica pod inspekcijom može da obezbedipristup mestu inspekcije iz vazduha.

41. U ispunjavanju zahteva za davanje pristupa kao što je predviđeno stavom 38, državačlanica pod inspekcijom je obavezna da dozvoli najveći mogući pristup uzimajućiu obzir sve ustavne obaveze koje ima u vezi sa vlasničkim pravima ili pretragama ioduzimanjem. Država članica pod inspekcijom ima pravo da, na osnovu kon-


trolisanog pristupa, preduzme neophodne mere zaštite nacionalne bezbednosti.Država članica pod inspekcijom ne može da se poziva na odredbe ovog stava da biprikrila izbegavanje obaveza da se ne bavi aktivnostima zabranjenim ovomKonvencijom.

42. Ako država članica pod inspekcijom bude omogućila manje od potpunog pristupamestima, aktivnostima ili informacijama, obavezna je da se u najvećoj mogućojmeri potrudi da obezbedi alternativna sredstva za razjašnjavanje zabrinutosti okomogućeg nepoštovanja koje je dovelo do inspekcije na zahtev.

43. Po dolasku u konačni perimetar postrojenja prijavljenih shodno čl. IV, V i VI, prist-up može biti dozvoljen posle brifinga koji prethodi inspekciji i razmatranja planainspekcije koji će biti ograničeni na neophodni minimum i u svakom slučaju nećetrajati duže od tri sata. Za postrojenja prijavljena shodno članu III stav 1 (d), pre-govori će se voditi i kontrolisani pristup će početi najkasnije 12 sati po dolasku ukonačni perimetar.

44. Prilikom obavljanja inspekcije na zahtev u skladu sa zahtevom za inspekciju, ekipainspektora će isključivo koristiti metode neophodne da bi došla do dovoljno rele-vantnih činjenica da bi razjasnila zabrinutost oko mogućeg nepoštovanja odredabaove Konvencije, i uzdržaće se od aktivnosti koje se na to ne odnose. Prikupiće idokumentovati takve činjenice koje se odnose na moguće nepoštovanje oveKonvencije od strane države članice pod inspekcijom, ali neće tražiti niti doku-mentovati informacije za koje bude jasno da nisu s tim u vezi, ako država članicapod inspekcijom to izričito ne zatraži. Sav prikupljen materijal za koji se naknadnobude utvrdilo da nema s tim veze neće biti zadržan.

45. Ekipa inspektora će se rukovoditi principom obavljanja inspekcije na zahtev nanajnenametljiviji mogući način, u skladu sa efikasnim i blagovremenim ispunja-vanjem svog zadatka. Gde god je to moguće, ona će početi sa najnenametljivijimpostupcima koje smatra prihvatljivim i preći na nametljivije postupke samo tamogde to smatra neophodnim.

Kontrolisani pristup46. Ekipa inspektora mora uzeti u obzir predložene modifikacije plana inspekcije i

predloge koje bude podnela država članica pod inspekcijom u bilo kojoj faziinspekcije, uključujući brifing pre inspekcije, kako bi obezbedila zaštitu osetljiveopreme, podataka ili oblasti koje nemaju veze sa hemijskim oružjem.

47. Država članica pod inspekcijom će odrediti mesto za ulazak u/izlazak iz perimetrakoje će se koristiti za pristup. Ekipa inspektora i država članica pod inspekcijom ćepregovarati o sledećem: obimu pristupa svakom konkretnom mestu ili mestima uokviru konačnog i traženog perimetra, kao što je predviđeno stavom 38; konkret-nim inspekcijskim radnjama, uključujući uzimanje uzoraka od strane ekipe inspek-tora, obavljanju konkretnih aktivnosti od strane države članice pod inspekcijom; iobezbeđivanju konkretnih informacija od strane države članice pod inspekcijom.

48. U skladu sa relevantnim odredbama aneksa Poverljivost, država članica podinspekcijom ima pravo da preduzme mere zaštite osetljivih instalacija i sprečavan-ja otkrivanja poverljivih informacija i podataka koji nisu u vezi sa hemijskimoružjem. Takve mere, između ostalog mogu obuhvatati:


(a) uklanjanje osetljivih dokumenata iz kancelarija;(b) pokrivanje osetljivih indikatora, zaliha i opreme;(c) pokrivanje osetljivih delova opreme, kao što su kompjuterski ili elektronski

sistemi;(d) izlazak iz kompjuterskih sistema i isključivanje naprava za pokazivanje

podataka;(e) ograničavanje analize uzoraka na prisustvo ili odsustvo hemikalija iz tabele 1,

2 ili 3 ili odgovarajućih produkata propadanja;(f) upotrebu tehnika nasumice odabranog pristupa čime se od inspektora traži

da odaberu dati procenat ili broj zgrada za inspekciju po svom izboru; istiprincip se može primeniti na spoljašnjost i sadržaj osetljivih zgrada;

(g) u izuzetnim slučajevima, odobravanje pristupa nekim delovima mestainspekcije samo inspektorima pojedinačno.

49. Država članica pod inspekcijom će se koliko god može potruditi da dokaže ekipiinspektora da se nijedan predmet, zgrada, objekat, kontejner ili vozilo kojima ekipainspektora nije imala potpuni pristup ili su zaštićeni u skladu sa stavom 48. nekoristi u svrhe povezane sa zabrinutošću iz zahteva za inspekciju oko mogućegnepoštovanja.

50. Ovo se, između ostalog, može postići delimičnim uklanjanjem zaštite ili pokrivačakoji štite životnu sredinu, po nahođenju države članice pod inspekcijom, vizuelnominspekcijom unutrašnjosti ograđenog prostora sa ulaza ili drugim metodama.

51. U slučaju postrojenja prijavljenih shodno čl. IV, V i VI, primenjivaće se sledeće:(a) za postrojenja o kojima je zaključen sporazum o postrojenju, pristup i

aktivnosti u okviru konačnog perimetra će se odvijati nesmetano u sporazu-mima utvrđenim granicama;

(b) za postrojenja o kojima nije zaključen sporazum, pregovori o pristupu iaktivnostima biće regulisani ovom Konvencijom, utvrđenim smernicama zaprimenjivu inspekciju;

(c) pristup koji prevazilazi onaj koji je odobren za inspekcije prema čl. IV, V i VI,biće kontrolisan u skladu sa procedurom predviđenom u ovom Odeljku.

52. U slučaju postrojenja prijavljenih shodno članu III stav 1(d), primenjivaće sesledeće: ako država članica pod inspekcijom, koristeći procedure st. 47. i 48. nijeodobrila potpuni pristup zonama ili objektima koji nemaju veze sa hemijskimoružjem, ona će se koliko god može potruditi da dokaže ekipi inspektora da setakve zone ili objekti ne koriste u svrhe koje imaju veze sa zabrinutošću iznetom uzahtevu za inspekciju oko mogućeg nepoštovanja.

Posmatrač53. U skladu sa odredbama člana IX stav 12, ili učešćem posmatrača u inspekciji na

zahtev, država članica koja je podnela zahtev za inspekciju će biti u vezi saTehničkim sekretarijatom kako bi koordinirala dolazak posmatrača na isto mestoza ulazak kao i ekipa inspektora u razumnom vremenskom roku od dolaska ekipeinspektora.

54. Posmatrač ima pravo da tokom celog perioda inspekcije bude u kontaktu saambasadom države članice koja je podnela zahtev za inspekciju koja se nalazi u


državi članici pod inspekcijom ili u državi domaćinu ili, ako nema ambasade, sasamom državom članicom koja je podnela zahtev za inspekciju. Država članica podinspekcijom obavezna je da posmatraču obezbedi sredstvo komunikacije.

55. Posmatrač ima pravo da stigne do alternativnog ili konačnog perimetra mestainspekcije kad god stigne ekipa inspektora i ima pristup mestu inspekcije odobrenod strane države članice pod inspekcijom. Posmatrač ima pravo da daje preporukeekipi inspektora, koje će ekipa inspektora uzeti u obzir u onoj meri u kojoj budesmatrala da joj odgovara. Tokom cele inspekcije, ekipa inspektora će redovnoobaveštavati posmatrača o obavljanju i nalazima inspekcije.

56. Tokom celog perioda njegovog boravka u zemlji, država članica pod inspekcijom ćeobezbeđivati ili se pobrinuti da obezbedi posmatraču sve što treba, kao što su sred-stva komunikacije, prevodilačke usluge, prevoz, prostor za rad, smeštaj, hranu izdravstvenu zaštitu. Sve troškove oko boravka posmatrača na teritoriji države član-ice pod inspekcijom ili države domaćina snosiće država članica koja je podnelazahtev za inspekciju.

Trajanje inspekcije57. Period inspekcije neće trajati duže od 84 sata, osim ako je produžen dogovorom sa

državom članicom pod inspekcijom.

D. AKTIVNOSTI POSLE INSPEKCIJEOdlazak58. Po završetku postinspekcijske procedure na mestu inspekcije, ekipa inspektora i

posmatrač države članice koja je podnela zahtev za inspekciju će se brzo uputiti domesta ulaska odakle će napustiti teritoriju države članice pod inspekcijom zanajkraće moguće vreme.

Izveštaji59. Izveštaj inspekcije mora uopšteno rezimirati aktivnosti koje je obavila ekipa inspek-

tora i nalaze o činjenicama, naročito u vezi sa zabrinutošću oko mogućeg nepošto-vanja ove Konvencije navedene u zahtevu za inspekciju na zahtev i ograničiće se napodatke koji se direktno odnose na ovu Konvenciju. Takođe će obuhvatiti procenuekipe inspektora o stepenu i karakteru pristupa i saradnje pružene inspektorima iobimu u kome im je to omogućilo da ispune mandat inspekcije. Podrobne informa-cije u vezi sa zabrinutošću oko mogućeg nepoštovanja ove Konvencije navedene uzahtevu za inspekciju će biti podnete u formi dodatka završnom izveštaju i njih ćezadržati Tehnički sekretarijat uz odgovarajuće mere zaštite osetljivih informacija.

60. Ekipa inspektora će najkasnije 72 sata po povratku sa glavnog lokaliteta podnetigeneralnom direktoru preliminarni izveštaj o inspekciji, uzevši, između ostalog, uobzir stav 17. aneksa Poverljivost. Generalni direktor će u što kraćem roku prosledi-ti preliminarni izveštaj o inspekciji državi članici koja je podnela zahtev za inspekci-ju, državi članici u kojoj je obavljena inspekcija i Izvršnom veću.

61. Nacrt konačnog izveštaja će biti dostupan državi članici u kojoj je obavljenainspekcija najkasnije 20 dana po završetku inspekcije na zahtev. Država članica ukojoj je obavljena inspekcija imaće pravo da identifikuje sve informacije i podatke


koji nemaju veze sa hemijskim oružjem i koje po njenom mišljenju zbog njihovepoverljive prirode ne bi trebalo puštati u opticaj van Tehničkog sekretarijata.Tehnički sekretarijat razmatra predloge države članice u kojoj je obavljenainspekcija za izmene nacrta završnog izveštaja o inspekciji i imaće diskrecionopravo da ih usvoji, gde god je to moguće. Završni izveštaj će zatim biti podnet gen-eralnom direktoru, najkasnije 30 dana po završetku inspekcije na zahtev na daljudistribuciju i razmatranje u skladu sa članom IX, st. 21. do 25.

DEO XIISTRAGE U SLUČAJEVIMA NAVODNE UPOTREBE HEMIJSKOG ORUŽJA

A. OPŠTE NAPOMENE1. Istrage navodne upotrebe hemijskog oružja ili navodne upotrebe kao metoda rato-

vanja hemijskih sredstava za suzbijanje nereda, pokrenute shodno članu IX ili članuX, obavljaju se u skladu sa ovim aneksom i detaljnom procedurom koju će utvrditigeneralni direktor.

2. Sledeće dodatne odredbe bave se konkretnom procedurom potrebnom u slučajevi-ma navodne upotrebe hemijskog oružja.

B. AKTIVNOSTI KOJE PRETHODE INSPEKCIJIZahtev za pokretanje istrage3. Zahtev za pokretanje istrage navodne upotrebe hemijskog oružja koji treba da bude

podnet generalnom direktoru će u onoj meri u kojoj je to moguće obuhvatitipodatke o sledećem:

(a) državi članici na čijoj teritoriji je navodno došlo do upotrebe hemijskogoružja;

(b) mestu za ulazak ili ostalim predloženim bezbednim prilaznim putevima;(c) lokaciji i karakteristikama oblasti gde se navodno koristilo hemijsko oružje;(d) kada se navodno koristilo hemijsko oružje;(e) vrstama hemijskog oružja za koje se veruje da je upotrebljeno;(f) obimu navodne upotrebe;(g) karakteristikama eventualnih toksičnih hemikalija;(h) posledicama po ljude, životinje i vegetaciju; i(i) zahtevu za konkretnu pomoć, kako se može primeniti

4. Država članica koja je podnela zahtev za pokretanje istrage može u svako doba dapreda sve dodatne informacije koje smatra potrebnim.

Obaveštavanje5. Generalni direktor je obavezan da državi članici koja je podnela zahtev za pokre-

tanje istrage odmah potvrdi prijem njenog zahteva i obavesti Izvršno veće i svedržave članice.

6. Ako se može primeniti, generalni direktor će obavestiti državu članicu na čijoj ter-itoriji se traži obavljanje istrage. Generalni direktor će takođe obavestiti ostaledržave članice ako tokom istrage bude potreban pristup njihovim teritorijama.

527ISTRAGE U SLUČAJEVIMA NAVODNE UPOTREBE HEMIJSKOG ORUŽJA

Davanje zadataka ekipi inspektora7. Generalni direktor će pripremiti spisak stručnjaka čija oblast stručnosti bi mogla

biti potrebna u istrazi o navodnoj upotrebi hemijskog oružja i stalno će ažurirati tajspisak. Spisak će u pisanoj formi biti poslat svakoj državi članici najkasnije 30 danapo stupanju ove Konvencije na snagu i nakon svake promene u spisku. Svaki stručn-jak sa spiska će se smatrati imenovanim, ako nijedna država članica najkasnije 30dana po prijemu spisaka napismeno ne izjavi da se ne slaže.

8. Generalni direktor će odabrati vođu i članove inspekcije od inspektora i pomoćni-ka u inspekciji koji su već imenovani za obavljanje inspekcije na zahtev, uzimajućiu obzir okolnosti i specifičnu prirodu konkretnog zahteva. Pored toga, članoviinspekcije se mogu odabrati i sa spiska stručnjaka kada je, po mišljenju generalnogdirektora, potrebna stručnost koju raspoloživi imenovani inspektori ne poseduju zapropisno obavljanje te konkretne istrage.

9. Prilikom brifinga ekipe inspektora generalni direktor će ih uputiti u sve dodatneinformacije dobijene od države članice koja je podnela zahtev za pokretanje istrageili iz bilo kog drugog izvora da bi omogućio da se inspekcija obavi na najefikasnijii najekspeditivniji način.

Slanje ekipe inspektora10. Odmah po prijemu zahteva za pokretanje istrage o navodnoj upotrebi hemijskog

oružja, generalni direktor je obavezan da, preko kontakata sa državama članicamakojih se to tiče, traži i potvrdi izvršenje priprema za bezbedan prijem ekipe.

11. Generalni direktor je obavezan da pošalje ekipu što pre to bude moguće, uzimajućiu obzir njihovu bezbednost.

12. Ako ekipa inspektora ne bude poslata u roku od 24 sata od prijema zahteva, gener-alni direktor je obavezan da obavesti Izvršno veće i države članice kojih se to tiče orazlozima odlaganja.

Brifinzi13. Ekipa inspektora ima pravo na brifing od strane predstavnika države članice pod

inspekcijom po dolasku kao i u svako doba za vreme trajanja inspekcije.14. Pre početka inspekcije, ekipa inspektora će pripremiti plan inspekcije koji će,

između ostalog, služiti kao osnova za logističke i bezbednosne pripreme. Planinspekcije će, po potrebi, biti ažuriran.

C. OBAVLJANJE INSPEKCIJEPristup15. Ekipa inspektora ima pravo na pristup svakoj i svim oblastima koje bi mogle biti

pogođene navodnom upotrebom hemijskog oružja. Takođe ima pravo na pristupbolnicama, izbegličkim logorima i ostalim mestima za koje bude smatrala da suznačajni za efikasno obavljanje istrage o navodnoj upotrebi hemijskog oružja. Zatakav pristup, ekipa inspektora će konsultovati državu članicu pod inspekcijom.

528 ISTRAGE U SLUČAJEVIMA NAVODNE UPOTREBE HEMIJSKOG ORUŽJA

Uzimanje uzoraka16. Ekipa inspektora ima pravo da prikupi uzorke vrsta i to u količinama koje bude

smatrala neophodnim. Ako ekipa inspektora bude smatrala potrebnim i ako takobude tražila, država članica pod inspekcijom je obavezna da pruži pomoć u priku-pljanju uzoraka pod nadzorom inspektora ili pomoćnika inspekcije. Država člani-ca pod inspekcijom je takođe obavezna da dozvoli i sarađuje u prikupljanju odgo-varajućih kontrolnih uzoraka iz oblasti koje se graniče sa mestom na kome je došlodo navodne upotrebe hemijskog oružja i sa drugih mesta kao što bude tražila ekipainspektora.

17. Uzorci od važnosti za istragu o navodnoj upotrebi hemijskog oružja obuhvatajutoksične hemikalije, municiju i naprave, ostatke municije i naprava, uzorke životnesredine (vazduha, tla, vegetacije, vode, snega, itd.) i biomedicinske uzorke ljudskogili životinjskog porekla (krv, urin, izmet, tkivo, itd.).

18. Ukoliko se ne budu mogli uzeti duplikati uzoraka i ako se analiza bude vršila u lab-oratorijama van mesta inspekcije, svaki preostali uzorak će po obavljenoj analizi nazahtev biti vraćen državi članici pod inspekcijom.

Proširenje mesta inspekcije19. Ukoliko tokom inspekcije ekipa inspektora bude smatrala da je potrebno proširiti

istragu i na susednu državu članicu, generalni direktor će obavestiti tu državu član-icu o potrebi pristupa njenoj teritoriji i tražiće i potvrditi izvršenje priprema zabezbedan prijem ekipe.

Produženje trajanja inspekcije20. Ukoliko ekipa inspektora bude smatrala da bezbedan pristup od važnosti za istragu

nije moguć, država članica koja je podnela zahtev za pokretanje istrage će odmahbiti obaveštena. Ako je potrebno, period inspekcije će biti produžen do omoguća-vanja bezbednog pristupa a ekipa inspektora će završiti svoj zadatak.

Ispitivanje21. Ekipa inspektora ima pravo da ispituje i pregleda osobe koje su možda bile

pogođene navodnom upotrebom hemijskog oružja. Takođe ima pravo da ispitujeočevice navodne upotrebe hemijskog oružja, medicinsko osoblje i druge osobe kojesu se lečile ili došle u kontakt sa osobama koje su možda bile pogođene navodnomupotrebom hemijskog oružja. Ekipa inspektora ima pristup anamnezama; ako pos-toje, biće joj dozvoljeno da, kako odgovara, učestvuje u obavljanju obdukcija nadosobama koje su možda bile pogođene navodnom upotrebom hemijskog oružja.

D. IZVEŠTAJIProcedure22. Ekipa inspektora će, najkasnije 24 sata po dolasku na teritoriju države članice pod

inspekcijom, generalnom direktoru poslati izveštaj o situaciji. Dalje tokom istrageće, po potrebi, slati izveštaje o napretku.

529ISTRAGE U SLUČAJEVIMA NAVODNE UPOTREBE HEMIJSKOG ORUŽJA

23. Ekipa inspektora će, najkasnije 72 sata po povratku na prvobitno mesto rada, gen-eralnom direktoru podneti preliminarni izveštaj. Konačni izveštaj će biti podnetgeneralnom direktoru najkasnije 30 dana po povratku na prvobitno mesto rada.Generalni direktor će Izvršnom veću i svim državama članicama u što kraćem rokuposlati preliminarni i konačni izveštaj.

Sadržaj izveštaja24. U izveštaju o situaciji će biti ukazano na svaku hitnu potrebu za pružanjem pomoći

kao i sve druge bitne informacije. U izveštajima o napretku će biti ukazano na svakudalju potrebu za pružanjem pomoći koja se bude identifikovala tokom istrage.

25. U konačnom izveštaju će biti rezimirani nalazi inspekcije o činjenicama naročito uvezi sa navodnom upotrebom hemijskog oružja navedenom u zahtevu. Pored toga,izveštaj istrage o navodnoj upotrebi hemijskog oružja će obuhvatiti i opis procesaistrage po raznim fazama sa posebnim osvrtom na:

(a) lokacije i vreme uzimanja uzoraka i obavljanja analiza na licu mesta; i(b) dokaze koji potkrepljuju podatke, kao što su zapisnici sa ispitivanja, rezultati

lekarskih pregleda i naučnih analiza i dokumenti koje je pregledala ekipainspektora.

26. Ukoliko ekipa inspektora bude tokom istrage, između ostalog, prikupila putemidentifikacije svih nečistoća ili ostalih supstanci tokom laboratorijske analize uzetihuzoraka, bilo kakve informacije koje bi mogle da posluže za identifikaciju poreklabilo kog upotrebljenog hemijskog oružja, te informacije će biti stavljene u izveštaj.

E. DRŽAVE KOJE NISU ČLANICE OVE KONVENCIJE27. U slučaju navodne upotrebe hemijskog oružja u koje je umešana država koja nije

članica ove Konvencije ili na teritoriji koju ne kontroliše neka država članica,Organizacija će biti obavezna da tesno sarađuje sa generalnim sekretaromUjedinjenih nacija. Ako se od nje tako bude tražilo, Organizacija će svoja sredstvastaviti na raspolaganje generalnom sekretaru Ujedinjenih nacija.

ANEKS O ZAŠTITI POVERLJIVIH INFORMACIJA(„ANEKS POVERLJIVOST“)

A. OPŠTI PRINCIPI RUKOVANJA POVERLJIVIM INFORMACIJAMA1. Obaveza zaštite poverljivih informacija će se odnositi na verifikaciju i civilnih i

vojnih aktivnosti i postrojenja. Prema opštim obavezama predviđenim članom IX,Organizacija je obavezna da:

(a) traži samo minimalnu količinu informacija i podataka neophodnih zablagovremeno i efikasno ispunjavanje obaveza predviđenih ovomKonvencijom;

(b) preduzme neophodne mere da obezbedi da inspektori i ostalo osobljeTehničkog sekretarijata zadovolje najviše standarde efikasnosti, stručnosti ibesprekornosti;

530 ANEKS O ZAŠTITI POVERLJIVIH INFORMACIJA

(c) izradi sporazume i propise za sprovođenje odredaba ove Konvencije i obavez-na je da što preciznije navede informacije kojima će Organizacija dobiti prist-up od strane države članice.

2. Generalni direktor ima osnovnu odgovornost za obezbeđivanje zaštite poverljivihinformacija. Generalni direktor će utvrditi strogi postupak kojim će se regulisatirukovanje poverljivim informacijama od strane Tehničkog sekretarijata i pri tomeće se pridržavati sledećih smernica:

(a) Informacija će se smatrati poverljivom ukoliko:(i) tako naznači država članica od koje je dobijena ta informacija i na koju se

ta informacija odnosi; ili(ii) proceni po generalnom direktoru, da bi se moglo očekivati da njeno

neovlašćeno obelodanjivanje nanese štetu državi članici na koju se tainformacija odnosi ili mehanizmima za sprovođenje ove Konvencije.

(b) Sve podatke i dokumente koje bude dobio Tehnički sekretarijat procenićeodgovarajuće odeljenje Tehničkog sekretarijata kako bi se utvrdilo da li unjima ima poverljivih informacija. Podaci koje traže države članice kako bi seuverile da ostale države članice poštuju ovu Konvenciju će im biti rutinskidostavljeni. Ti podaci će obuhvatiti:(i) prve i godišnje izveštaje i izjave država članica shodno čl. III, IV, V i VI u

skladu sa odredbama predviđenim aneksom Verifikacija;(ii) opšte izveštaje o rezultatima i efikasnosti verifikacionih aktivnosti; i(iii) informacije koje treba dostaviti svim državama članicama u skladu sa

odredbama ove Konvencije.(c) Nijedna informacija koju Organizacija bude dobila u vezi sa sprovođenjem

ove Konvencije neće biti objavljena ili na neki drugi način obelodanjena.Izuzeci:(i) opšte informacije o sprovođenju ove Konvencije mogu biti prikupljene i

javno saopštene u skladu sa odlukama Konferencije ili Izvršnog veća;(ii) svaka informacija može biti objavljena uz izričitu saglasnost države član-

ice na koju se odnosi;(iii) Organizacija će objaviti informacije koje se vode kao poverljive isključi-

vo putem procedura koje obezbeđuju da se objavljivanje takvih informa-cija odvija u skladu sa potrebama ove Konvencije. Takve procedure raz-matra i odobrava Konferencija shodno članu VIII tačka 21 (i).

(d) Stepen osetljivosti poverljivih podataka ili dokumenata će biti utvrđen naosnovu jedinstvenog kriterijuma koji se primenjuje u cilju obezbeđivanjapropisnog rukovanja tim podacima ili dokumentima i njihove zaštite. U tusvrhu biće uveden sistem klasifikacije koji će, uzimajući u obzir rad s tim uvezi na pripremi ove Konvencije, omogućiti jasne kriterijume koji obezbeđu-ju svrstavanje ovih informacija u odgovarajuće kategorije poverljivosti iopravdanu održivost poverljive prirode tih informacija. Pri obezbeđivanjupotrebne fleksibilnosti u sprovođenju, sistem klasifikacije će štititi pravadržava članica koje daju poverljive informacije. Sistem klasifikacije razmatrai odobrava Konferencija shodno članu VIII tačka 21(i);

531ANEKS O ZAŠTITI POVERLJIVIH INFORMACIJA

(e) Poverljive informacije će se čuvati na bezbednom mestu u prostorijamaOrganizacije. Neke podatke ili dokumenta može da čuva i nacionalni organvlasti države članice. Osetljive informacije, uključujući, između ostalog, foto-grafije, planove i druga dokumenta koja su potrebna isključivo za inspekcijukonkretnog postrojenja mogu se čuvati pod ključem u tom postrojenju;

(f) U najvećoj mogućoj meri u skladu sa efikasnim sprovođenjem odredaba oveKonvencije koje se odnose na verifikaciju, Tehnički sekretarijat će rukovatiinformacijama i čuvati ih na način kojim će unapred sprečiti direktnu identi-fikaciju postrojenja na koje se te informacije odnose;

(g) Količina poverljivih informacija uklonjenih iz postrojenja će biti svedena naminimum koji je neophodan za blagovremeno i efikasno sprovođenje odred-aba ove Konvencije koje se odnose na verifikaciju; i

(h) Pristup poverljivim informacijama će biti regulisan u skladu sa svojom klasi-fikacijom. Poverljive informacije prenosiće se unutar Organizacije strogo popotrebi.

3. Generalni direktor će podnositi godišnje izveštaje Konferenciji o sprovođenju pos-tupka za regulisanje rukovanja poverljivim informacijama od strane Tehničkogsekretarijata.

4. Svaka država članica će se prema informacijama koje bude dobila od Organizacijaodnositi sa onim stepenom poverljivosti koji je utvrđen za te informacije. Državačlanica će, na zahtev, obezbediti pojedinosti o rukovanju informacijama koje jedobila od Tehničkog sekretarijata.

B. ZAPOŠLJAVANJE I PONAŠANJE OSOBLJA TEHNIČKOG SEKRETARIJATA5. Uslovi zapošljavanja osoblja će biti takvi da omoguće da pristup i rukovanje

poverljivim informacijama budu u skladu sa procedurom koju je utvrdio generalnidirektor u skladu sa odeljkom A.

6. Svako radno mesto u Tehničkom sekretarijatu će biti regulisano zvaničnim opisomradnog mesta kojim je preciziran obim pristupa poverljivim informacijama, ako ihima, koje su neophodne za to radno mesto.

7. Generalni direktor, inspektori i ostalo osoblje obavezni su da, čak i po okončanjusvojih funkcija, nijednom neovlašćenom licu ne otkriju nijednu poverljivu infor-maciju koju budu saznali za vreme obavljanja službenih dužnosti. Oni su obaveznida nijednoj državi, organizaciji ili osobi izvan Tehničkog sekretarijata ne prenesunijednu informaciju kojoj imaju pristup u vezi sa aktivnostima koje se odnose nabilo koju državu članicu.

8. Prilikom obavljanja svojih funkcija, inspektori će tražiti samo one informacije ipodatke koji su im potrebni za izvršavanje mandata. Zabranjeno im je beleženjeslučajno prikupljenih podataka koji se ne odnose na verifikaciju poštovanja oveKonvencije.

9. Osoblje će sa Tehničkim sekretarijatom sklopiti individualne sporazume o tajnostikoji će važiti dok su zaposleni i u vremenu od pet godina po prestanku rada.

10. Da bi se izbeglo nepropisno obelodanjivanje, inspektori i osoblje će dobiti odgo-varajuće savete i podsetiće ih na bezbednosne razloge koje treba uzeti u obzir kao i


na moguće kazne sa kojima mogu biti suočeni u slučaju nepropisnog obelodanji-vanja poverljivih informacija.

11. Najmanje 30 dana od kada zaposleni dobije dozvolu za pristup poverljivim infor-macijama koje se odnose na aktivnosti na teritoriji ili nekom drugom mestu podjurisdikcijom ili kontrolom države članice, dotična država članica će biti obavešte-na o predloženoj dozvoli. Za inspektore će obaveštenje o predloženom imenovanjuispunjavati ovaj zahtev.

12. Prilikom procene učinka rada inspektora i ostalih zaposlenih u Tehničkom sekre-tarijatu, određena pažnja će se posvetiti njihovom dosadašnjem odnosu premapoverljivim informacijama.

C. MERE ZAŠTITE OSETLJIVE OPREME I SPREČAVANJA OBELODANJIVANJA POVERLJIVIH PODATAKA TOKOM

VERIFIKACIONIH AKTIVNOSTI NA LICU MESTA13. Države članice mogu da preduzmu one mere zaštite poverljivosti koje budu sma-

trale potrebnim, pod uslovom da ispune svoje obaveze o dokazivanju poštovanja uskladu sa članovima ove Konvencije koji se na to odnose i u skladu sa aneksomVerifikacija.

14. Ekipe inspektora biće obavezne da se rukovode principom obavljanja inspekcije nalicu mesta na najnenametljiviji mogući način u skladu sa efikasnim i blagovre-menim ostvarenjem svojih zadataka. Oni će biti obavezni da u bilo kojoj faziinspekcije uzmu u obzir eventualne predloge države članice u kojoj se obavljainspekcija u cilju obezbeđivanja zaštite osetljive opreme ili informacija koje se neodnose na hemijsko oružje.

15. Ekipe inspektora biće obavezne da se strogo pridržavaju odredaba predviđenih rel-evantnim članovima i aneksima koji regulišu obavljanje inspekcija. Oni će bitiobavezni da u potpunosti poštuju procedure namenjene zaštiti osetljivih instalacijai sprečavanju obelodanjivanja poverljivih podataka.

16. Prilikom razrađivanja dogovora i sporazuma o postrojenju, dužna pažnja će bitiposvećena potrebi da se zaštite poverljive informacije. Sporazumi o proceduramainspekcije za pojedinačna postrojenja će takođe obuhvatiti konkretne i detaljnepripreme u vezi sa određivanjem onih zona postrojenja za koja je inspektorimaodobren pristup, čuvanje poverljivih informacija na licu mesta, obimu inspekcije udogovorenim zonama, uzimanje i analizu uzoraka, pristup evidencijama i upotrebuinstrumenata i opreme za neprekidno praćenje.

17. Izveštaj koji treba da bude pripremljen posle svake inspekcije će sadržavati samočinjenice koje se odnose na poštovanje ove Konvencije. Sa izveštajem će se postu-pati u skladu sa propisima Organizacije kojima se reguliše rukovanje poverljiviminformacijama. Informacije iz izveštaja će po potrebi biti redukovane pre nego štobudu prosleđene izvan Tehničkog sekretarijata i države članice koja bude pod-vrgnuta inspekciji.

533ANEKS O ZAŠTITI POVERLJIVIH INFORMACIJA

D. PROCEDURE U SLUČAJEVIMA POVREDE ILI NAVODNE POVREDEPOVERLJIVOSTI

18. Generalni direktor će utvrditi potrebnu proceduru koju treba slediti u slučaju po-vrede ili navodne povrede poverljivosti, uzimajući u obzir preporuke kojeKonferencija treba da razmotri i odobri shodno članu VIII tačka 21 (i).

19. Generalni direktor će nadgledati sprovođenje individualnih sporazuma o tajnosti.Generalni direktor će u što kraćem roku pokrenuti istragu ako, po njegovom mišl-jenju, postoji dovoljno pokazatelja da su obaveze koje se odnose na zaštitu pover-ljivih informacija prekršene. Generalni direktor će takođe u što kraćem roku pokre-nuti istragu ako država članica bude iznela optužbu na račun povrede poverljivosti.

20. Generalni direktor će izreći odgovarajuće kaznene i disciplinske mere osoblju kojeje prekršilo svoje obaveze zaštite poverljivih informacija. U slučajevima teških po-vreda, Generalni direktor može da odrekne imunitet od jurisdikcije.

21. Države članice će biti obavezne da u onoj meri u kojoj je to moguće pruže saradnjui podršku generalnom direktoru u istrazi svake povrede ili navodne povredepoverljivosti i u preduzimanju odgovarajućih mera u slučaju da se utvrdi da je došlodo povrede.

22. Organizacija se neće smatrati odgovornom ni za jednu povredu poverljivosti odstrane članova Tehničkog sekretarijata.

23. Za povrede u koje su umešane i država članica i Organizacija, biće nadležna„Komisija za rešavanje sporova koji se odnose na poverljivost“ koja je osnovana kaopomoćno telo Konferencije. Ovu komisiju će imenovati Konferencija. Konferencijaće na svojoj prvoj sednici usvojiti pravila koja će regulisati sastav i operativnu pro-ceduru ove komisije.


8. KONVENCIJA O ZABRANI UPOTREBE, SKLADIŠTENJA, PROIZVODNJE I PROMETA ANTIPERSONALNIH MINA I O NJIHOVOM UNIŠTAVANJU*

Preambula Strane ugovornice.Odlučene da okončaju patnje i žrtve koje izazivaju antipersonalne mine ubijajući i

sakateći stotine ljudi svake nedelje, uglavnom nevine i bespomoćne a posebno decu, ome-tajući ekonomski razvoj i obnovu, sputavajući povratak izbeglica i raseljenih lica i izaziva-jući godinama nakon postavljanja, druge teške posledice,

Uverene da je neophodno da učine sve što je u njihovoj moći da doprinesu da se na efi-kasan i usaglašen način suoče s neophodnošću uklanjanja antipersonalnih mina postavl-jenih širom sveta i da se osigura njihovo uništavanje,

Želeći da učine najviše što mogu kako bi pružile pomoć za negu i rehabilitaciju, uklju-čujući društvenu i ekonomsku reintegraciju žrtava mina,

Potvrđujući da bi potpuna zabrana antipersonalnih mina bila važna za jačanje pove-renja,

Pozdravljajući usvajanje Protokola o zabrani ili ograničavanju potrebe mina, minaiznenađenja i drugih sredstava, sa izmenama i dopunama od 3. maja 1996. godine, koji jepredložen uz Konvenciju o zabrani ili ograničavanju upotrebe izvesnih vrsta klasičnogoružja za koje se može smatrati da imaju prekomerne traumatske efekte ili da deluju bezrazlike u pogledu ciljeva, i pozivajući sve države koje još nisu ratifikovale ovaj protokol dato učine što pre,

Pozdravljajući takođe Rezoluciju Generalne skupštine Ujedinjenih nacija 51/45 od 10.decembra 1996. godine koja poziva sve države da se odlučno zalažu za efikasan, pravnoobavezujući međunarodni sporazum, o zabrani upotrebe, skladištenja, proizvodnje iprometa antipersonalnih mina,

Pozdravljajući dalje mere koje su preduzimane u poslednjih deset godina, kako unilat-eralno tako i bilateralno, u cilju zabrane, ograničavanja ili obustavljanja upotrebe, skla-dištenja, proizvodnje i prometa antipersonalnih mina,

Naglašavajući ulogu javne svesti u procesu jačanja principa humanosti, o čemu svedočipoziv na potpunu zabranu antipersonalnih mina i priznajući napore koje su u tom ciljupreduzeli Međunarodni pokret Crvenog krsta i Crvenog polumeseca Međunarodna kam-panja za zabranu antipersonalnih mina i brojne druge nevladine organizacije širom sveta,

Podsećajući na Deklaraciju iz Otave od 5. oktobra 1996. godine i Deklaraciju iz Briselaod 27. juna 1997. godine, kojima se poziva međunarodna zajednica da postigne dogovor omeđunarodnom i pravno obavezujućem sporazumu za zabranu upotrebe, skladištenja,proizvodnje i prometa antipersonalnih mina,

Ističući da je poželjno privući sve države da podrže odredbe ove konvencije i čvrstoopredeljenje da se u svim relevantnim forumima uporno zalažu za jačanje njene univerzal-

535KONVENCIJA O ZABRANI ANTIPERSONALNIH MINA

* Sl. list SCG - Međunarodni ugovori“, br. 5/2003

nosti, uključujući, između ostalog, u okviru Ujedinjenih nacija, Konferencije o razoružanju,regionalnih organizacija i grupacija i konferencije za praćenje sprovođenja Konvencije ozabrani ili ograničavanju upotrebe izvesnih vrsta klasičnog oružja za koje se može smatratida imaju prekomerne traumatske efekte ili da deluju bez razlike u pogledu ciljeva,

Polazeći od principa međunarodnog humanitarnog prava da pravo strana u sukobu dabiraju metode i sredstva ratovanja nije neograničeno, od principa koji zabranjuje da se uoružanom sukobu koristi oružje, projektili, materijali i metodi ratovanja takve prirode daizazivaju suvišno ranjavanje i nepotrebne patnje i od principa da se mora praviti razlikaizmeđu civila i boraca,

Dogovorile su se o sledećem:

ČLAN 1.Opšte obaveze

1. Sve strane ugovornice se obavezuju da nikada ni u kakvim okolnostima:a) ne koriste antipersonalne mine;b) ne razvijaju, proizvode, na drugi način pribavljaju, skladište, poseduju ili pre-

nose drugima, direktno ili indirektno, antipersonalne mine;c) neće pomagati, ohrabrivati ili podsticati na bilo koji način bilo koga da se

angažuje u aktivnostima koje su strani ugovornici zabranjene shodno ovojkonvenciji.

2. Sve strane ugovornice se obavezuju da unište ili da obezbede uništavanje antiper-sonalnih mina u skladu s odredbama ove konvencije.

ČLAN 2.Definicije

1. Pod izrazom „antipersonalna mina“ podrazumeva se mina koja je namenjena daeksplodira usled prisustva, blizine ili kontakta s osobom i da onesposobi, rani iliubije jednu ili više osoba. Mine konstruisane tako da se aktiviraju u prisustvu, ublizini ili u kontaktu s vozilom ne s osobom, koje su opremljene uređajima protivneovlašćenog rukovanja, ne smatraju se, zbog ovih svojih svojstava, antipersonal-nim minama.

2. Pod izrazom „mina“ podrazumeva se municija koja je konstituisana tako da se po-stavlja ispod površine tla, na tlu ili u blizini tla ili druge površine i da eksplodirausled prisustva, blizine ili kontakta s osobom ili vozilom.

3. Pod izrazom „uređaj protiv neovlašćenog rukovanja“ podrazumeva se uređaj na-menjen da zaštiti minu, koji je deo nje, povezan s njom, pričvršćen za nju ili jepostavljen ispod mine, a koji se aktivira kada se pokuša neovlašćeno rukovatiminom ili se na drugi način namerno pomeri mina.

4. Pod izrazom „promet“ podrazumeva se, pored fizičkog premeštanja antipersonal-nih mina na ili sa nacionalne teritorije, prenos prava vlasništva i kontrole nad mina-ma, ali se ne podrazumeva i prenos teritorije na kojoj se nalaze postavljene antiper-sonalne mine.

5. Pod izrazom „minirana zona“ podrazumeva se zona koja je opasna zbog prisustvaili sumnje u prisustvo mina.

536 OPŠTE OBAVEZE

ČLAN 3.Izuzeci

1. Bez obzira na opšte obaveze iz člana 1, dozvoljeno je posedovanje ili prenos izves-nog broja antipersonalnih mina za razvoj programa i obuku za otkrivanje mina,uklanjanje mina ili tehnologije za njihovo uništavanje. Količina ovih mina nećepreći minimalan broj koji je apsolutno neophodan za te potrebe.

2. Prenos antipersonalnih mina radi uništavanja je dozvoljen.

ČLAN 4.Uništavanje zaliha antipersonalnih mina

Sa izuzetkom mina pomenutih u članu 3. svaka strana ugovornica se obavezuje dauništi ili da obezbedi uništavanje svih zaliha antipersonalnih mina čiji je vlasnik, ili ihposeduje, ili koje se nalaze pod njenom jurisdikcijom, i to što pre, a najkasnije četiri godinenakon stupanja na snagu ove konvencije za dotičnu stranu ugovornicu.

ČLAN 5.Uništavanje mina u miniranim zonama

1. Svaka strana ugovornica se obavezuje da uništi ili da obezbedi uništavanje svihantipersonalnih mina u miniranim zonama koje su pod njenom jurisdikcijom ilikontrolom, što je moguće pre, a najkasnije deset godina nakon stupanja na snaguove konvencije za dotičnu stranu ugovornicu.

2. Svaka strana ugovornica će uložiti sve napore da identifikuje sve zone pod svojomjurisdikcijom za koje se zna da su u njima postavljene antipersonalne mine ili sesumnja u to i obezbediće, što je moguće pre, da sve antipersonalne mine u miniran-im zonama pod njenom jurisdikcijom budu označene po obodu, da budu pod kon-trolom i zaštićene ogradom ili na drugi način, kako bi se efikasno osiguralo da civiline mogu da priđu dok sve antipersonalne mine na takvom lokalitetu ne budu uniš-tene. Označavanje će biti najmanje na nivou standarda utvrđenih Protokolom o za-brani ili ograničavanju upotrebe mina, mina iznenađenja i drugih sredstava, sa izme-nama i dopunama od 3. maja 1996. godine, koji je priložen uz Konvenciju o zabraniili ograničavanju upotrebe izvesnih vrsta klasičnog oružja za koje se može smatrati daimaju prekomerne traumatske efekte ili da deluju bez razlike u pogledu ciljeva.

3. Ako strana ugovornica smatra da nije u stanju da u predviđenom vremenskomroku uništi ili da obezbedi uništavanje svih antpersonalnih mina o kojima je reč ustavu 1, ona može da podnese zahtev sastanku strana ugovornica ili Konferencije zapraćenje sprovođenja da joj se rok za okončanje uništavanja tih antipersonalnihmina produži do najviše deset godina.

4. Svaki takav zahtev će sadržati:a) trajanje traženog produženja roka;b) podrobno objašnjenje razloga za predloženo produženje roka, uključujući:

(i) u vezi s pripremama i statusom poslova koji se obavljaju u okviru na-cionalnog programa uklanjanja mina;

(ii) u pogledu finansijskih i materijalnih sredstava koja su na raspolaganjustrani ugovornici za uništavanje svih antipersonalnih mina; i

537IZUZECI

(iii) o okolnostima koje ometaju stranu ugovornicu da uništi sve antiperson-alne mine u miniranim zonama;

c) informacije o posledicama produženja roka na humanitarnom, socijalnom,ekonomskom i ekološkom planu; i

d) sve druge informacije relevantne za zahtev za predloženo produženje.5. Na sastanku strana ugovornica ili na Konferenciji za praćenje sprovođenja biće raz-

motren zahtev, uzimajući u obzir elemente navedene u stavu 4. i odluka će bitidoneta većinom glasova strana ugovornica koje su prisutne i glasaju da li da seodobrava zahtev za produženje roka.

6. Produženje može biti ponovo odobreno ako se podnese novi zahtev u skladu sa sta-vovima 3, 4. i 5. ovog člana. Prilikom podnošenja zahteva za dalje produženje roka,strana ugovornica će podneti relevantne dopunske informacije o tome šta je tokomprethodnog perioda produženja roka preduzeto shodno odredbama ovog člana.

ČLAN 6.Međunarodna saradnja i pomoć

1. Svaka strana ugovornica ima pravo da za ispunjenje svojih obaveza iz ove konven-cije traži i dobije, gde je to izvodljivo, pomoć od drugih strana ugovornica u meri ukojoj je to moguće.

2. Svaka strana ugovornica se obavezuje da olakša razmenu opreme, materijala inaučnih i tehnoloških informacija u vezi sa sprovođenjem ove konvencije i imaćepravo da učestvuje u najširoj mogućoj razmeni te vrste. Strane ugovornice nećenametati neopravdana ograničenja na nabavku za humanitarne potrebe opreme zauklanjanje mina i na tehničke informacije koje su povezane s tim.

3. Svaka strana ugovornica koja to može, pružiće pomoć za brigu i rehabilitaciju, kaoi društvenu i ekonomsku reintegraciju žrtvama mina i za razvoj programa za jačan-je svesti o minama. Takva pomoć se, između ostalog, može pružiti kroz sistemUjedinjenih nacija, međunarodne, regionalne ili nacionalne organizacije ili institu-cije, Međunarodni komitet Crvenog krsta, nacionalne organizacije Crvenog krsta iliCrvenog polumeseca i njihovu međunarodnu federaciju, nevladine organizacije ilina bilateralnoj osnovi.

4. Svaka strana ugovornica koja to može, pružiće pomoć za uklanjanje mina i uaktivnostima koje su s tim povezane. Takva pomoć se, između ostalog, može pružitikroz sistem Ujedinjenih nacija, međunarodne ili regionalne organizacije ili institu-cije, nevladine organizacije ili institucije, ili na bilateralnoj osnovi, ili putem dopri-nosa Dobrovoljnom fondu Ujedinjenih nacija za pomoć u uklanjanju mina ilidrugim regionalnim fondovima koji se bave uklanjanjem mina.

5. Svaka strana ugovornica koja ima mogućnosti, pružaće pomoć za uništavanje zali-ha antipersonalnih mina.

6. Svaka strana ugovornica se obavezuje da snabdeva informacijama banku podatakao uklanjanju mina koja je obrazovana u okviru sistema Ujedinjenih nacija, poseb-no informacijama koje se odnose na razna sredstva i tehnologije za uklanjanjemina, kao i spiskovima stručnjaka, stručnih organizacija ili nacionalnih punktovakoji se mogu kontaktirati povodom uklanjanja mina.

538 MEĐUNARODNA SARADNJA I POMOĆ

539MERE ZA OLAKŠAVANJE I RAZJAŠNJAVANJE POŠTOVANJA KONVENCIJE

7. Strane ugovornice mogu da zatraže od Ujedinjenih nacija, regionalnih organizaci-ja, drugih strana ugovornica ili drugih nadležnih međuvladinih ili nevladinih foru-ma da pomognu njihovim organima u formulisanju nacionalnih programa zauklanjanje mina, kako bi utvrdili, između ostalog:

a) razmere i okvire problema vezanih za antipersonalne mine;b) finansijske, tehnološke i ljudske resurse koji su potrebni za sprovođenje pro-

grama;c) potrebno vreme za uništavanje svih antipersonalnih mina u miniranim oblas-

tima pod jurisdikcijom ili kontrolom dotične strane ugovornice;d) aktivnosti za razvijanje svesti o minama u cilju smanjivanja učestalosti povre-

da ili smrti vezanih za mine;e) pomoć žrtvama mina;f) odnos između vlade dotične države i relevantnih vladinih, međuvladinih i

nevladinih subjekata koji će raditi na sprovođenju tog programa.8. Svaka strana ugovornica koja prima ili pruža pomoć shodno odredbama ovog člana

sarađivaće u cilju obezbeđivanja pune i pravovremene primene dogovorenih pro-grama pomoći.

ČLAN 7.Mere za obezbeđivanje javnosti postupka

1. Svaka strana ugovornica će obavestiti Generalnog sekretara Ujedinjenih nacija štoje pre izvodljivo, a u svakom slučaju najkasnije 180 dana nakon stupanja na snaguove konvencije za dotičnu stranu ugovornicu o:

a) merama za sprovođenje Konvencije navedenim u članu 9. koje se primenjujuna nacionalnom planu;

b) ukupnim zalihama antipersonalnih mina čiji je ona vlasnik ili ih poseduje ilikoje su pod njenom jurisdikcijom ili kontrolom, uključujući pregled potipovima, količini i, ako je moguće, brojevima partija svakog tipa antiperson-alnih mina u zalihama;

c) lokacijama svih miniranih zona pod njenom jurisdikcijom ili kontrolom ukojima se nalaze ili se sumnja da se nalaze antipersonalne mine, u meri ukojoj je to moguće, uključujući što je moguće više podataka o tipovima ikoličini svakog tipa antipersonalnih mina u svakoj miniranoj zoni i o tomekada su one postavljene;

d) tipovima, količinama i, ako je moguće, brojevima partija svih antipersonalnihmina koje su zadržane ili prenete u cilju razvoja programa i obuke za pro-nalaženje mina, uklanjanje mina ili tehnologija za uništavanje mina, ili koje suprenete radi uništavanja, kao i o institucijama koje je strana ugovornicaovlastila da zadrže ili prenesu antipersonalne mine u skladu sa članom 3;

e) statusu programa za preorijentaciju ili zatvaranje postrojenja za proizvodnjuantipersonalnih mina;

f) statusu programa za uništavanje antipersonalnih mina u skladu sa članom 4.i članom 5. uključujući i pojedinosti o metodama za uništavanje koji će bitikorišćeni, mestu svih lokaliteta za uništavanje i odgovarajućim bezbedonos-nim standardima i standardima za očuvanje okoline koje treba poštovati;

540 MERE ZA OLAKŠAVANJE I RAZJAŠNJAVANJE POŠTOVANJA KONVENCIJE

g) tipovima i količini svih antipersonalnih mina koje su uništene nakon stupan-ja na snagu ove konvencije za dotičnu stranu ugovornicu, uključujući pregledkoličina svakog tipa uništenih antipersonalnih mina, u skladu sa članom 4,odnosno članom 5, ako je moguće zajedno sa brojevima partija svakog tipaantipersonalnih mina u slučaju uništavanja shodno članu 4;

h) tehničkim karakteristikama svakog proizvedenog tipa antipersonalnih mina,u meri u kojoj je to poznato, i onih tipova čiji je vlasnik ili ih poseduje stranaugovornica, uz, kada je to realno moguće, takve vrste informacija koje moguda olakšaju identifikaciju i uklanjanje antipersonalnih mina; kao minimum,ove informacije treba da sadrže podatke o dimenzijama, mehanizmu zaaktiviranje, sadržini eksploziva, sadržini metala, fotografije u boji i drugepodatke koji mogu da olakšaju uklanjanje mina; i

i) merama koje su preduzete da bi se obezbedilo hitno i efikasno upozoravanjestanovništva o svim oblastima identifikovanim shodno stavu 2. člana 5.

2. Strane ugovornice će informacije koje se daju u skladu s ovim članom aktuelizovatisvake godine, obuhvatajući poslednju kalendarsku godinu, o čemu će Generalnisekretar Ujedinjenih nacija biti obavešten najkasnije do 30. aprila svake godine.

3. Generalni sekretar Ujedinjenih nacija će sve izveštaje koje prima prosleđivatistranama ugovornicama.

ČLAN 8.Mere za olakšavanje i razjašnjavanje poštovanja Konvencije

1. Strane ugovornice su saglasne da se konsultuju i da međusobno sarađuju u pogle-du sprovođenja odredaba ove Konvencije i da zajednički rade u duhu saradnje kakobi olakšale stranama ugovornicama da poštuju svoje obaveze iz Konvencije.

2. Ako jedna ili više strana ugovornica želi da razjasni i nastoji da razreši pitanja kojase odnose na to kako druga strana ugovornica poštuje odredbe ove konvencije,može se podneti toj strani ugovornici, preko Generalnog sekretara Ujedinjenihnacija, zahtev za razjašnjavanje dotičnog pitanja. Takav zahtev će pratiti odgovara-juće informacije. Da bi se izbegle zloupotrebe, svaka strana ugovornica će seuzdržati od podnošenja neosnovanih zahteva za razjašnjavanje. Strana ugovornicakoja primi zahtev za razjašnjavanje će u roku od 28 dana strani ugovornici koja jepodnela zahtev preko Generalnog sekretara Ujedinjenih nacija pružiti sve informa-cije koje mogu da pomognu u razjašnjavanju određenog pitanja.

3. Ako strana ugovornica koja podnosi zahtev ne dobije odgovor preko Generalnogsekretara Ujedinjenih nacija u navedenom roku, ili ako smatra da odgovor nazahtev za razjašnjavanje nije zadovoljavajući, može to pitanje da iznese, prekoGeneralnog sekretara Ujedinjenih nacija, na prvi sledeći sastanak strana ugovorni-ca. Generalni sekretar Ujedinjenih nacija će svim stranama ugovornicama prosledi-ti takav podnesak, zajedno sa svim odgovarajućim informacijama koje se odnose nazahtev za razjašnjavanje. Sve te informacije će biti predate strani ugovornici na kojuse odnosi zahtev, a ona će imati pravo na odgovor.

4. U očekivanju zakazivanja sastanka strana ugovornica, svaka zainteresovana stranaugovornica može da zatraži od Generalnog sekretara Ujedinjenih nacija da pružidobre usluge kako bi se olakšalo razjašnjavanje postavljenog pitanja.

5. Strana ugovornica koja podnosi zahtev može da predloži preko Generalnog sekre-tara Ujedinjenih nacija sazivanje specijalnog sastanka strana ugovornica, radi raz-matranja pitanja o kome je reč. U tom slučaju, Generalni sekretar Ujedinjenih naci-ja će ovakav predlog i sve informacije koje su podnele zainteresovane strane ugov-ornice preneti svim stranama ugovornicama, pri čemu će zatražiti da naznače da lisu za sazivanje specijalnog sastanka strana ugovornica radi razmatranja tog pitan-ja. Ako se u roku od 14 dana od datuma upućivanja ovakvog uputa najmanje jednatrećina strana ugovornica izjasni za sazivanje specijalnog sastanka Generalni sekre-tar Ujedinjenih nacija će sazvati takav specijalni sastanak strana ugovornica u rokuod narednih 14 dana. Na tom sastanku, kvorum će činiti većina strana ugovornica.

6. Strane ugovornice će na sastanku ili specijalnom sastanku, u zavisnosti od kon-kretnog slučaja, prvo odlučiti da li i dalje da razmatraju dotično pitanje uzimajućiu obzir sve informacije koje su podnele zainteresovane strane ugovornice. Straneugovornice će se na sastanku ili specijalnom sastanku, maksimalno angažovati dase do odluke dođe konsenzusom. Ako se uprkos svim naporima ne postigne dogov-or, doneće odluke većinom glasova strana ugovornica koje su prisutne i glasaju.

7. Sve strane ugovornice će na sastanku ili specijalnom sastanku u punoj meri sarađi-vati u razmatranju dotičnog pitanja, uključujući i u pogledu svih misija za utvrđi-vanje činjenica koje budu odobrene u skladu sa stavom 8.

8. Ako je potrebno dalje razjašnjavanje strane ugovornice će na sastanku ili specijal-nom sastanku, odobriti preduzimanje misije za utvrđivanje činjenica i odlučiti onjenom mandatu, većinom glasova strana ugovornica koje su prisutne i glasaju.Strana ugovornica od koje je zatraženo razjašnjenje može u bilo kom trenutku dapozove misiju za utvrđivanje činjenica na svoju teritoriju. Takva misija će biti pre-duzeta i bez odluke sa sastanka ili specijalnog sastanka strana ugovornica kojom senjeno preduzimanje odobrava. Misija, u sastavu od najviše deset stručnjaka koji suodređeni i ovlašćeni u skladu sa stavovima 9. i 10, može da prikuplja dopunskeinformacije na licu mesta ili na drugim lokalitetima koji su neposredno povezani sapokrenutim pitanjem poštovanja Konvencije, a koji su pod jurisdikcijom ili kon-trolom strane ugovornice kojoj je upućen zahtev.

9. Generalni sekretar Ujedinjenih nacija će pripremiti i redovno obnavljati listu sapodacima o imenima, nacionalnosti i drugim relevantnim informacijama kvali-fikovanih stručnjaka koje strane ugovornice stavljaju na raspolaganje i sa tom lis-tom će upoznati sve strane ugovornice. Svi stručnjaci na toj listi će se smatratipodobnim da učestvuju u svim misijama za utvrđivanje činjenica, osim ako stranaugovornica pismenim putem obavesti o neprihvatanju pojedinih ličnosti. U tomslučaju, stručnjak o kome je reč neće učestvovati u misiji za utvrđivanje činjenica nateritoriji ili na bilo kom drugom mestu pod jurisdikcijom ili kontrolom straneugovornice koja se usprotivila, pod uslovom da je taj prigovor istaknut pre imeno-vanja dotičnog stručnjaka za člana misije.

10. Generalni sekretar Ujedinjenih nacija će, pošto primi zahtev strana ugovornica sasastanka ili specijalnog sastanka strana ugovornica, a nakon konsultacija sa stra-nom ugovornicom na koju se odnosi zahtev, imenovati članove misije, uključujućirukovodioce. Za članove misije neće biti imenovani državljani strane ugovornice

541MERE ZA OLAKŠAVANJE I RAZJAŠNJAVANJE POŠTOVANJA KONVENCIJE

koja traži upućivanje misije za utvrđivanje činjenica ili one koje se misija neposred-no tiče. Članovi misije za utvrđivanje činjenica će uživati privilegije i imuniteteshodno članu VI Konvencije o privilegijama i imunitetima Ujedinjenih nacija usvo-jene 13. februara 1946. godine.

11. Članovi misije za utvrđivanje činjenica će prvom pogodnom prilikom doputovatina teritoriju strane ugovornice na koju se odnosi zahtev, uz najavu najmanje 72 sataunapred. Strana ugovornica na koju se odnosi zahtev će preduzeti neophodneadministrativne mere za prijem, transport i smeštaj misije i biće odgovorna da unajvećoj mogućoj meri osigura bezbednost misije dok se ona nalazi na teritoriji podnjenom kontrolom.

12. Misija za utvrđivanje činjenica može, bez posledica po suverenitet strane ugovor-nice na koju se odnosi zahtev, da donese na teritoriju strane ugovornice na koju seodnosi zahtev neophodnu opremu, s tim da se ona koristi isključivo za prikupljan-je informacija o pokrenutom pitanju poštovanja Konvencije. Pre dolaska, misija ćeobavestiti stranu ugovornicu na koju se odnosi zahtev o opremi koju namerava dakoristi tokom svog rada na utvrđivanju činjenica.

13. Strana ugovornica na koju se odnosi zahtev će se maksimalno založiti da bi obezbe-dila da misija za utvrđivanje činjenica dobije mogućnost da se obrati svim rele-vantnim osobama koje mogu da pruže informacije vezane za pokrenuto pitanjepoštovanja Konvencije.

14. Strana ugovornica na koju se odnosi zahtev će misiji za utvrđivanje činjenicaodobriti pristup svim oblastima pod svojom kontrolom u kojima se može očekivatida se prikupe činjenice relevantne za pokrenuto pitanje poštovanja Konvencije.Takvo odobrenje je podložno svim ograničenjima koje strana ugovornica na kojuse odnosi zahtev smatra neophodnim za:

a) zaštitu osetljive opreme, informacija i oblasti;b) zaštitu svih ustavnih obaveza koje dotična strana ugovornica eventualno ima

u pogledu imovinskih prava, pretraga i zaplena, ili drugih ustavnih prava; ili c) fizičku sigurnost i sigurnost članova misije za utvrđivanje činjenica.

U slučaju da strana ugovornica na koju se odnosi zahtev postavi takva ograničenja, onaće preduzeti sve razumne mere da kroz alternativna sredstva pokaže svoje poštovanje oveKonvencije.

15. Misija za utvrđivanje činjenica može da ostane na teritoriji strane ugovornicenajduže 14 dana, a na svakoj pojedinačnoj lokaciji najduže sedam dana, osim akone bude drugačije dogovoreno.

16. Sve informacije koje se dobijaju na poverljivoj osnovi, a nisu vezane za predmetistraživanja misije za utvrđivanje činjenica, biće tretirane kao poverljive.

17. Misija za utvrđivanje činjenica će, preko Generalnog sekretara Ujedinjenih nacija,obavestiti sastanak strana ugovornica ili specijalni sastanak strana ugovornica orezultatima svojih nalaza.

18. Strane ugovornice će na sastanku ili na specijalnom sastanku strana ugovornicarazmotriti sve relevantne informacije, uključujući i izveštaj koji podnese misija zautvrđivanje činjenica, a mogu da zatraže od strane ugovornice na koju se odnosizahtev, da u određenom vremenskom roku preduzme mere u odnosu na pokrenu-

542 MERE ZA OLAKŠAVANJE I RAZJAŠNJAVANJE POŠTOVANJA KONVENCIJE

543MERE ZA SPROVOĐENJE NA NACIONALNOM PLANU

to pitanje poštovanja Konvencije. Strana ugovornica na koju se odnosi zahtev ćeizvestiti o svim merama koje je preduzela u odgovoru na ovaj zahtev.

19. Strane ugovornice na sastanku ili specijalnom sastanku strana ugovornica mogu dapredlože zainteresovanim stranama ugovornicama mere za dalje razjašnjavanje ilirazrešavanje pitanja koje se razmatra, uključujući pokretanje odgovarajućeg pos-tupka u skladu sa međunarodnim pravom. U slučaju da se utvrdi da je pitanje okome je reč posledica okolnosti koje su izvan kontrole strane ugovornice na koju seodnosi zahtev, strane ugovornice na sastanku ili specijalnom sastanku strana ugov-ornica mogu da preporuče odgovarajuće mere, uključujući korišćenje mera sarad-nje pomenutih u članu 6.

20. Strane ugovornice će na sastanku ili specijalnom sastanku strana ugovornica uložitimaksimalne napore da svoje odluke o kojima se govori u stavovima 18. i 19. done-su konsenzusom, a ukoliko to nije moguće dvotrećinskom većinom glasova stranaugovornica koje su prisutne i glasaju.

ČLAN 9.Mere za sprovođenje na nacionalnom planu

Svaka strana ugovornica će preduzeti sve odgovarajuće pravne, administrativne i drugemere, uključujući kaznene sankcije, da spreči i suzbije sve aktivnosti koje su strani ugovor-nici zabranjene shodno ovoj konvenciji, a koje preduzmu lica koja su pod njenom juris-dikcijom ili kontrolom ili se događaju na teritoriji koja je pod njenom jurisdikcijom ilikontrolom.


1. Strane ugovornice će se međusobno konsultovati i sarađivaće radi rešavanja svihsporova do kojih može da dođe u vezi sa primenom ili tumačenjem ove konvenci-je. Svaka strana ugovornica može svaki takav spor da iznese na sastanku stranaugovornica.

2. Strane ugovornice mogu na sastanku da doprinesu rešavanju takvog spora bilokojim sredstvima koje smatraju odgovarajućim, uključujući i da će ponuditi dobreusluge, pozvati strane u sporu da otvore postupak za rešavanje po svom izboru ipreporučiti vremenski rok za okončanje svakog dogovorenog postupka za rešavan-je spora.

3. Odredbe ovog člana ne utiču na odredbe ove konvencije o olakšanju i razjašnja-vanju pitanja njenog poštovanja.

ČLAN 11.Sastanak strana ugovornica

1. Strane ugovornice će se redovno sastajati radi razmatranja svih pitanja koja seodnose na primenu ili sprovođenje ove konvencije, uključujući:

a) sprovođenje i status ove konvencije;b) pitanja koja se pokreću u izveštajima podnetim na osnovu odredaba ove kon-

vencije;

544 SASTANAK STRANA UGOVORNICA

c) međunarodnu saradnju i pomoć u skladu sa članom 6;d) razvoj tehnologija za uklanjanje antipersonalnih mina;e) podneske strana ugovornica shodno članu 8; i f) odluke koje se odnose na podneske strana ugovornica kao što je predviđeno

u članu 5.2. Prvi sastanak strana ugovornica će sazvati Generalni sekretar Ujedinjenih nacija u

roku od godinu dana nakon stupanja na snagu ove konvencije. Naredne sastanke ćesazivati Generalni sekretar Ujedinjenih nacija svake godine do prve Konferencije zapraćenje sprovođenja.

3. Specijalni sastanak ugovornica će Generalni sekretar Ujedinjenih nacija sazvati poduslovima utvrđenim u članu 8.

4. Države koje nisu članice ove konvencije, kao i Ujedinjene nacije, druge relevantnemeđunarodne organizacije i institucije, regionalne organizacije, Međunarodni ko-mitet Crvenog krsta i relevantne nevladine organizacije mogu da budu pozvane daprisustvuju ovim sastancima kao posmatrači, u skladu sa dogovorenim pravilimaprocedure.

ČLAN 12.Konferencija za praćenje i sprovođenje

1. Generalni sekretar Ujedinjenih nacija će sazvati Konferenciju za praćenje spro-vođenja pet godina nakon stupanja na snagu ove konvencije. Naredne Konferencijeza praćenje sprovođenja će Generalni sekretar Ujedinjenih nacija sazivati ako tozatraži jedna ili više strana ugovornica pod uslovom da interval između Konfe-rencija za praćenje i sprovođenje ni u kom slučaju ne bude kraći od pet godina. Svestrane ugovornice ove konvencije će biti pozvane na svaku Konferenciju za praćen-je sprovođenja.

2. Svrha Konferencije za praćenje sprovođenja će biti da:a) razmotri sprovođenje i status ove konvencije;b) razmotri potrebu za održavanjem i interval između narednih sastanaka stra-

na ugovornica o kojima je reč u stavu 2. člana 11;d) donese odluke o podnescima strana ugovornica kao i što je predviđeno u

članu 5; i e) usvoji, ako je neophodno u svom završnom izveštaju zaključke o sprovođen-

ju ove konvencije.3. Države koje nisu strane ugovornice ove konvencije, kao i Ujedinjene nacije, ostale

relevantne međunarodne organizacije i institucije, regionalne organizacije, Među-narodni komitet Crvenog krsta i druge relevantne nevladine organizacije mogu dabudu pozvane da prisustvuju svim Konferencijama za praćenje sprovođenja kaoposmatrači u skladu sa dogovorenim Pravilima procedure.

ČLAN 13.Izmene i dopune

1. Svaka strana ugovornica može u svakom trenutku nakon stupanja na snagu ovekonvencije da predloži njene izmene i dopune. Svaki predlog za izmene i dopune će

biti prenet depozitaru, a on će ga proslediti svim stranama ugovornicama i tražićenjihovo mišljenje da li da se sazove Konferencija za izmene i dopune radi razma-tranja predloga. Ako većina strana ugovornica obavesti depozitara, najkasnije 30dana nakon što je on prosledio predlog da podržavaju dalje razmatranje predloga,depozitar će sazvati Konferenciju za izmene i dopune na koju će biti pozvane svestrane ugovornice.

2. Države koje nisu strane ugovornice ove konvencije, kao i Ujedinjene nacije, ostalerelevantne organizacije ili institucije, regionalne organizacije, Međunarodni komi-tet Crvenog krsta i relevantne nevladine organizacije mogu da budu pozvane daprisustvuju svako Konferenciji za izmene i dopune kao posmatrači, u skladu sa do-govorenim Pravilima procedure.

3. Konferencija za izmene i dopune će biti održana odmah nakon sastanka stranaugovornica ili Konferencije za praćenje sprovođenja, osim ako većina strana ugov-ornica zatraži da bude održana ranije.

4. Svaka izmena i dopuna ove konvencije će biti usvojena dvotrećinskom većinom gla-sova strana ugovornica koje su prisutne i glasaju na Konferenciji za izmene i do-pune. Depozitar će proslediti svaku tako usvojenu izmenu i dopunu stranama ugo-vornicama.

5. Izmene i dopune ove konvencije će stupiti na snagu za sve strane ugovornice ovekonvencije koje su prihvatile nakon što kod depozitara budu deponovani instru-menti o prihvatanju većine strana ugovornica. Nakon toga; izmene i dopune ćestupiti na snagu za svaku preostalu stranu ugovornicu na dan deponovanja njenihinstrumenata o prihvatanju.

ČLAN 14.Troškovi

1. Troškove sastanaka strana ugovornica, specijalnih sastanaka strana ugovornica,Konferencije za praćenje sprovođenja i Konferencije za izmene i dopune će snositistrane ugovornice i države koje nisu strane ugovornice ove konvencije, a prisustvu-ju sastancima, u skladu sa skalom doprinosa Ujedinjenih nacija, prilagođenom naodgovarajući način.

2. Troškovi koji nastanu za Generalnog sekretara Ujedinjenih nacija shodno članu 7.i članu 8. i troškove svake misije za utvrđivanje činjenica će snositi strane ugovor-nice u skladu sa skalom doprinosa Ujedinjenih nacija, prilagođenom na odgovara-jući način.


Ova konvencija, usaglašena u Oslu, Norveška, 18. septembra 1997. godine, će biti otvo-rena za potpisivanje u Otavi, Kanada za sve države od 3. decembra 1997. do 4. decembra1997. godine, a u sedištu Ujedinjenih nacija u Njujorku od 5. decembra 1997. godine donjenog stupanja na snagu.

545TROŠKOVI

ČLAN 16.Ratifikacija, prihvatanje, odobravanje, ili pristupanje

1. Ova konvencija podleže ratifikaciji, prihvatanju, odobravanju ili pristupanju pot-pisnica.

2. Ona će biti otvorena za pristupanje svakoj državi koja nije potpisala Konvenciju.3. Instrumenti o ratifikaciji, prihvatanju, odobravanju ili pristupanju biće deponovani

kod depozitara.


1. Ova konvencija će stupiti na snagu prvog dana šestog meseca posle meseca u komeje deponovan četrdeseti instrument o ratifikaciji, prihvatanju, odobravanju, ili pris-tupanju.

2. Za svaku državu koja deponuje svoj instrument o ratifikaciji, prihvatanju, odobra-vanju ili pristupanju, ova konvencija će stupiti na snagu prvog dana šestog mesecaposle dana kada je ta država deponovala svoj instrument o ratifikaciji, prihvatanju,odobravanju, ili pristupanju.

ČLAN 18.Privremena primena

Svaka država može u vreme svoje ratifikacije, prihvatanja, odobravanja ili pristupanjada izjavi da će, u očekivanju njenog stupanja na snagu privremeno primenjivati stav 1.člana 1. ove konvencije.

ČLAN 19.Rezerve

Na članove ove konvencije ne mogu se staviti rezerve.

ČLAN 20.Trajanje i istupanje

1. Važnost ove konvencije je neograničena.2. Svaka strana ugovornica će, ostvarujući svoj nacionalni suverenitet, imati pravo da

istupi iz ove konvencije. Ona će obavestiti o takvom istupanju sve ostale straneugovornice depozitara i Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija. Takav instrument oistupanju će sadržati puno objašnjenje razloga koji su motivisali istupanje.

3. Takvo istupanje će stupiti na snagu tek šest meseci nakon što depozitar primiinstrument o istupanju. Međutim, ako nakon isteka tih šest meseci strana ugovor-nica koja istupa bude uključena u oružani sukob, istupanje neće stupiti na snagu dookončanju tog oružanog sukoba.

4. Istupanje strane ugovornice iz ove konvencije neće ni na koji način uticati nadužnost države da nastavi da ispunjava svoje obaveze preuzete na osnovu svih rel-evantnih pravila međunarodnog prava.

546 STUPANJE NA SNAGU

ČLAN 21.Depozitar

Generalni sekretar Ujedinjenih nacija se ovim određuje za depozitara Konvencije.

ČLAN 22.Verodostojni tekstovi

Original ove konvencije, čiji su arapski, kineski, engleski, francuski, ruski i španski tek-stovi podjednako verodostojni, biće deponovan kod Generalnog sekretara Ujedinjenihnacija.

547VERODOSTOJNI TEKSTOVI

549

DEO ČETVRTI

ZAŠTITA OBJEKATA

551

1. KONVENCIJA O ZAŠTITI KULTURNIH DOBARA U SLUČAJUORUŽANOG SUKOBA 53

Visoke strane ugovornice,Konstatujući da su kulturnim dobrima, u toku poslednjih oružanih sukoba, bila nane-

ta teška oštećenja i da su ona, usled razvoja ratne tehnike, sve više ugrožena od razaranja;uverene da štete nanete kulturnim dobrima, ma kom narodu ona pripadala, predstavl-

jaju štetu kulturnom nasleđu celog čovečanstva, budući da svaki narod daje svoj doprinossvetskoj kulturi;

smatrajući da je čuvanje kulturnog nasleđa od velike važnosti za sve narode sveta i daje važno osigurati ovom nasleđu međunarodnu zaštitu;

rukovođene principima zaštite kulturnih dobara u slučaju oružanog sukoba, koji supostavljeni u Haškim konvencijama iz 1899. i 1907. godine i u Vašingtonskom paktu od 15.aprila 1935. godine;

smatrajući da bi zaštita ovih dobara mogla biti efikasna samo ako je organizovana jošza vreme mira i to kako nacionalnim, tako i međunarodnim merama;

rešene da preduzmu sve moguće mere u cilju zaštite kulturnih dobara;saglasile su se sa sledećim odredbama:

GLAVA IOPŠTE ODREDBE O ZAŠTITI

ČLAN 1.Definicije kulturnih dobara

Saglasno cilju ove Konvencije, kulturnim dobrima se smatraju, ma kakvo bilo njihovoporeklo ili njihov vlasnik:

a) pokretna ili nepokretna dobra, koja su od velikog značaja za kulturnu baštinu sva-kog naroda, kao: spomenici arhitekture, umetnosti ili istorije, verski ili laički, arhe-ološka mesta, skup građevina koje su kao celina od istorijskog ili umetničkoginteresa, umetnička dela, rukopisi, knjige i drugi predmeti od umetničkog, istori-jskog ili arheološkog interesa, kao i naučne kolekcije i važne kolekcije knjiga, arhi-va ili reprodukcija napred navedenih dobara;

b) zgrade, čija je glavna i efektivna namena da čuvaju ili da izlažu pokretna kulturnadobra navedena u alineji a), kao: muzeji, velike biblioteke, arheološka skladišta, kaoi skladišta određena za sklanjanje pokretnih kulturnih dobara navedenih u alinejia) u slučaju oružanog sukoba;

c) centri u kojima se nalazi značajan broj kulturnih dobara, koja su navedena u aline-jama a) i b), takozvani centri u kojima su sakupljeni kulturni spomenici.

OPŠTE ODREDBE O ZAŠTITI

53 Službeni list SFRJ - Medunarodni ugovori br. 4/1956

552

ČLAN 2.Zaštita kulturnih dobara

Zaštita kulturnih dobara, saglasno ciljevima ove Konvencije, obuhvata i poštovanjeovih dobara.

ČLAN 3.Čuvanje kulturnih dobara

Visoke strane ugovornice se obavezuju da pripreme, još za vreme mira, čuvanje kul-turnih dobara, koja se nalaze na njihovoj sopstvenoj teritoriji od predviđenih posledicaoružanog sukoba, preduzimajući mere koje one smatraju neophodnim.

ČLAN 4.Poštovanje kulturnih spomenika

1. Visoke strane ugovornice se obavezuju da poštuju kulturna dobra koja se nalazekako na njihovoj sopstvenoj teritoriji, tako i na teritoriji drugih Visokih stranaugovornica, uzdržavajući se od upotrebe ovih dobara, njihovih sredstava, sredstavaza zaštitu, kao i njihove najbliže okoline, u svrhe koje bi mogle da izlože ova dobrarazaranju ili šteti u slučaju oružanog sukoba kao i uzdržavajući se od svakog nepri-jateljskog akta uperenog protiv ovih dobara.

2. Može se odustati od obaveza definisanih u prvom stavu ovog člana samo u slučaje-vima kada vojna potreba imperativno zahteva jedno takvo odstupanje.

3. Visoke strane ugovornice se obavezuju, pored toga, da zabrane, da preduprede i, popotrebi, da zaustave svako delo krađe, pljačke ili nepravednog prisvajanja kulturnihdobara, u ma kojoj formi to bilo vršeno, kao i svaki akt vandalizma, uperen protivnavedenih dobara. One će se uzdržavati da rekviriraju pokretna kulturna dobra,koja se nalaze na teritoriji neke druge Visoke strane ugovornice.

4. One će se uzdržavati od svake represivne mere uperene protiv kulturnih dobara.5. Visoka strana ugovornica se ne može osloboditi obaveza navedenih u ovom članu

prema drugoj Visokoj strani ugovornici pod izgovorom da ona nije preduzela merepredostrožnosti grupisane u članu trećem.

ČLAN 5.Okupacija

1. Visoke strane ugovornice, koje okupiraju u celini ili delimično, teritoriju drugeVisoke strane ugovornice dužne su, koliko je to moguće, da pomažu naporenadležnih nacionalnih vlasti na okupiranoj teritoriji, kako bi se osigurala zaštita iodržavanje kulturnih dobara.

2. U slučaju potrebe hitne intervencije radi očuvanja kulturnih dobara koja se nalazena okupiranoj teritoriji, a koja su oštećena usled vojnih operacija i ako nadležnenacionalne vlasti nisu u mogućnosti da preduzmu takve mere, okupaciona sila će,koliko je to moguće, i u uskoj saradnji sa ovim vlastima, preduzeti najpotrebnijemere za njihovo očuvanje.

3. Svaka Visoka strana ugovornica, čiju vladu članovi otpora smatraju kao svoju legit-imnu vladu, skrenuće im, ako je to moguće, pažnju na obavezu ispunjavanja onihodredaba Konvencije, koje se odnose na poštovanje kulturnih dobara.

OPŠTE ODREDBE O ZAŠTITI

553

ČLAN 6.Obeležavanje kulturnih dobara

Shodno odredbama člana 16. kulturna dobra mogu biti označena jednim znakomraspoznavanja kako bi se olakšala njihova identifikacija.

ČLAN 7.Mere vojne prirode

1. Visoke strane ugovornice se obavezuju da unesu, još za vreme mira, u svoje vojnepravilnike ili instrukcije, odredbe kojima bi se osiguralo ispunjavanje oveKonvencije, kao i da vaspitavaju, još za vreme mira, pripadnike svojih oružanihsnaga, da poštuju kulturna dobra svih naroda.

2. One se obavezuju da pripreme ili da ustanove, još za vreme mira, kod svojihoružanih snaga službe ili stručno osoblje, čiji će zadatak biti da pazi na poštovanjekulturnih dobara, kao i da sarađuju sa civilnim vlastima koje su odgovorne za oču-vanje ovih dobara.

GLAVA IIO SPECIJALNOJ ZAŠTITI

ČLAN 8.Odobrenje za specijalnu zaštitu

1. Mogu biti stavljeni pod specijalnu zaštitu: ograničeni broj skloništa namenjenih zazaštitu pokretnih kulturnih dobara u slučaju oružanog sukoba, centri u kojima susakupljene kulturne znamenitosti, kao i druga nepokretna kulturna dobra od vrlovelike važnosti pod uslovom:

a) da se nalaze na dovoljnom odstojanju od velikog industrijskog centra ili odsvakog važnog vojnog objekta koji predstavlja osetljivu tačku, kao na primeraerodrom, radio stanica, ustanova koja radi za odbranu, pristanište iliželeznička stanica od izvesne važnosti ili važna saobraćajna linija;

b) da ne budu upotrebljavani u vojne svrhe.2. Sklonište za pokretna kulturna dobra može takođe biti stavljeno pod specijalnu

zaštitu, ma gde se ono nalazilo, ako je sagrađeno tako da, prema najvećoj verovat-noći, ne bi moglo da bude oštećeno bombardovanjem.

3. Centar u kome su sakupljene kulturne znamenitosti smatra se da je korišćen uvojne svrhe ako je upotrebljen za smeštaj vojnog osoblja ili materijala, čak i u tranz-itu. Isto tako, smatraće se da je centar upotrebljen u vojne svrhe, ako se u njemurazvijaju aktivnosti koje su direktno u vezi sa vojnim operacijama, ako se u njemunalazi vojno osoblje ili se proizvodi vojni materijal.

4. Neće biti smatrano da je upotrebljeno u vojne svrhe čuvanje jednog od kulturnihdobara navedenih u prvom stavu, od strane naoružanih čuvara koji su specijalno zato određeni, kao ni prisustvo policijskih snaga u blizini ovog kulturnog dobra, kojesu normalno određene za zaštitu javnog reda.

5. Ako se jedno od kulturnih dobara, navedenih u stavu prvom ovog člana nalazi blizuvažnog vojnog objekta, u smislu ovog stava, ono se ipak može staviti pod specijal-nu zaštitu, ako se Visoka strana ugovornica koja to zahteva obaveže da neće, ni u

O SPECIJALNOJ ZAŠTITI

slučaju oružanog sukoba, činiti nikakvu upotrebu tog objekta, a naročito ako je upitanju pristanište, železnička stanica ili aerodrom i da će skrenuti od njih svaki sao-braćaj. U ovom slučaju skretanje saobraćaja na drugu stranu treba da budepripremljeno još za vreme mira.

6. Kulturna dobra stiču pravo na specijalnu zaštitu upisivanjem u ''Međunarodni reg-istar kulturnih dobara koja su pod specijalnom zaštitom''. Ovaj upis se može izvrši-ti samo shodno odredbama ove Konvencije i pod uslovima koji su predviđeni uPravilniku za izvršavanje.

ČLAN 9.Imunitet kulturnih dobara koja se nalaze pod specijalnom zaštitom

Visoke Strane ugovornice se obavezuju da osiguraju imunitet kulturnih dobara koja senalaze pod specijalnom zaštitom, uzdržavajući se, od momenta njihovog upisa uMeđunarodni registar, od svakog neprijateljskog akta, uperenog protiv ovih dobara, kao iizuzimajući slučajeve predviđene u stavu 5. člana 8. od svake upotrebe ovih dobara ili nji-hove okoline u vojne svrhe.

ČLAN 10.Signalizacija i kontrola

Za vreme oružanog sukoba kulturna dobra koja se nalaze pod specijalnom zaštitomtreba da budu obeležena znakom raspoznavanja, definisanim u članu 16, kao i da bududostupna međunarodnoj kontroli, kako je to predviđeno u Pravilniku za izvršenje.

ČLAN 11.Oduzimanje imuniteta

1. Ako jedna Visoka Strana ugovornica naruši, u odnosu na jedno kulturno dobrokoje se nalazi pod specijalnom zaštitom, obaveze primljene u vezi sa članom 9, pro-tivnička strana je, sve dok ovo narušavanje traje, oslobođena svoje obaveze da osig-urava imunitet tog dobra. Ipak, svaki put kada joj to bude moguće, ona će prethod-no tražiti prestanak ovog narušavanja u razumnom roku.

2. Van predviđenog slučaja u prvom stavu ovog člana, imunitet kulturnog dobra kojese nalazi pod specijalnom zaštitom ne može se oduzeti osim u izuzetnim slučajevi-ma neizbežne vojne potrebe i samo toliko dugo dok ova potreba traje. To možeutvrditi samo šef jedne formacije koja je, po važnosti, jednaka ili veća od divizije. Usvakom slučaju, kad to okolnosti dozvoljavaju, odluka o oduzimanju imunitetasaopštava se protivničkoj strani dovoljno blagovremeno.

3. Strana koja oduzima imunitet dužna je da o tome obavesti u najkraćem mogućemvremenu, pismeno i sa obrazloženjem, generalnog komesara za kulturna dobra, kojije predviđen Pravilnikom za izvršenje.

554 O SPECIJALNOJ ZAŠTITI

GLAVA IIITRANSPORTI KULTURNIH DOBARA

ČLAN 12.Transport pod specijalnom zaštitom

1. Transport koji je isključivo namenjen za prenos kulturnih dobara, bilo u unutrašn-josti teritorije, bilo na neku drugu teritoriju može se, na traženje zainteresovaneVisoke Strane ugovornice, obaviti pod specijalnom zaštitom pod uslovima pred-viđenim u Pravilniku za izvršenje.

2. Transport pod specijalnom zaštitom se nalazi pod međunarodnom kontrolom kojaje predviđena Pravilnikom za izvršenje i treba da bude snabdevena znakom zaraspoznavanjem definisanim u članu 16.

3. Visoke Strane ugovornice će se uzdržati od svakog neprijateljskog akta prematransportu koji se nalazi pod specijalnom zaštitom.

ČLAN 13.Transport u hitnim slučajevima

1. Ako jedna od Visokih strana ugovornica smatra da sigurnost izvesnih kulturnihdobara zahteva njihov prenos i da usled hitnosti predviđena procedura u članu 12.ne može da se sprovede, naročito u početku oružanog sukoba, transport može bitioznačen znakom raspoznavanja definisanim u članu 16, ukoliko molba za imunitet,shodno članu 12, nije već bila podneta i odbijena. Notifikacija transporta, ukolikoje moguće, treba da bude učinjena protivničkim stranama. Transport, upućen nateritoriju druge zemlje ne može ni u kom slučaju biti snabdeven znakom raspozna-vanja, ako mu imunitet nije bio naročito odobren.

2. Visoke strane ugovornice će preduzeti, koliko je to moguće, potrebne mere pre-dostrožnosti kako bi transporti, predviđeni u prvom stavu ovog člana i snabdeveniznakom raspoznavanja, bili zaštićeni od neprijateljskih akata upravljenih protivnjih.

ČLAN 14.Imunitet od uzapćenja, pljačke i oduzimanja

1. Uživaće imunitet od uzapćenja, pljačke i oduzimanja:a) kulturna dobra koja uživaju zaštitu predviđenu članom 12. ili onu iz člana 13;b) transportna sredstva, koja su isključivo upotrebljena za prenos ovih dobara.

2. Ništa u ovom članu ne ograničava pravo pregleda i kontrole

555TRANSPORTI KULTURNIH DOBARA

GLAVA IVO PERSONALU

ČLAN 15.Personal

Ukoliko to dozvoljavaju interesi bezbednosti, personal, koji je određen za zaštitu kul-turnih dobara, treba da bude poštovan u interesu tih dobara i ako padne u ruke protivničkestrane dozvoliće mu se da vrši svoje funkcije, ako su kulturna dobra koja su mu poverena,takođe pala u ruke protivničke strane.

GLAVA VO ZNAKU RASPOZNAVANJA

ČLAN 16.Znak Konvencije

1. Znak raspoznavanja Konvencije se sastoji od štita, zaoštrenog pri dnu, podeljenogna četiri unakrsna dela obojena plavo i belo (štit je formiran od jednog kvadrata čijijedan od uglova čini dno štita i od jednog plavog trougla iznad kvadrata, tako daoba obeležavaju po jedan beli trougao sa obe strane).

2. Znak se upotrebljava sam ili ponovljen tri puta u trouglastom obliku (jedan štitispod), pod uslovima predviđenim u članu 17.

ČLAN 17.Upotreba znaka

1. Znak raspoznavanja ponovljen tri puta, može biti upotrebljen samo:a) za nepokretna kulturna dobra pod specijalnom zaštitom;b) za transporte kulturnih dobara pod uslovima predviđenim u čl. 12. i 13;c) za improvizovana skloništa pod uslovima predviđenim u Pravilniku za

izvršenje.2. Znak raspoznavanja može se upotrebiti izolovano samo:

a) za kulturna dobra koja nisu pod specijalnom zaštitom;b) za lica koja su zadužena za kontrolu prema Pravilniku za izvršenje;c) za personal angažovan za zaštitu kulturnih dobara;d) za legitimacije predviđene Pravilnikom za izvršenje.

3. Za vreme oružanog sukoba zabranjena je upotreba znaka raspoznavanja u drugimslučajevima osim onih koji su navedeni u prethodnim stavovima ovog člana, kao iupotreba u ma kakvu drugu svrhu, znaka koji je sličan znaku raspoznavanja.

4. Znak raspoznavanja se ne može staviti na nepokretno kulturno dobro, ako istovre-meno ne postoji ovlašćenje propisno datirano i potpisano od nadležne vlasti Visokestrane ugovornice.

556 O PERSONALU I ZNAKU RASPOZNAVANJA

GLAVA VIO PRIMENI KONVENCIJE

ČLAN 18.Primena Konvencije

1. Pored odredaba koje treba da stupe na snagu još za vreme mira, ova Konvencija ćese primenjivati u slučaju objavljenog rata ili svakog drugog oružanog sukoba kojimože izbiti između dve ili više Visokih strana ugovornica, pa čak i ako ratno stanjenije priznato od jedne ili više njih.

2. Konvencija će se primenjivati u svim slučajevima okupacije cele ili jednog dela ter-itorije Visoke strane ugovornice, čak i ako ta okupacija ne naiđe ni na kakav oružaniotpor.

3. Ako jedna od Sila koje su u sukobu ne učestvuje u ovoj Konvenciji, sile učesniceostaju ipak vezane Konvencijom u svojim recipročnim odnosima. One će, poredtoga, biti vezane Konvencijom, prema navedenoj Sili, ako ona izjavi da prihvatanjene odredbe i toliko dugo dok ih ona primenjuje.

ČLAN 19.Sukobi koji nisu međunarodnog karaktera

1. U slučaju oružanog sukoba koji nije međunarodnog karaktera i koji izbije na teri-toriji jedne od Visokih strana ugovornica, svaka od Strana u sukobu će biti obavez-na da primenjuje bar one odredbe ove Konvencije koje se odnose na poštovanjekulturnih dobara.

2. Strane koje se nalaze u sukobu nastojaće da stave na snagu, putem specijalnih spo-razuma sve ili deo drugih odredaba ove Konvencije.

3. Organizacija Ujedinjenih nacija za prosvetu, nauku i kulturu može ponuditi svojeusluge stranama koje se nalaze u sukobu.

4. Primena prethodnih odredaba neće imati efekta na legalni status strana koje senalaze u sukobu.

GLAVA VIIO IZVRŠENJU KONVENCIJE

ČLAN 20.Pravilnik za izvršenje

Način primenjivanja ove Konvencije određen je Pravilnikom za izvršenje, koji čini njensastavni deo.

ČLAN 21.Sile zaštitnice

Ova Konvencija i njen Pravilnik za izvršenje će se primenjivati uz saradnju Sila zaštit-nica, koje su odgovorne za čuvanje interesa strana u sukobu.

557O PRIMENI KONVENCIJE

ČLAN 22.Procedura za mirenje

1. Sile zaštitnice nude svoje dobre usluge u svim slučajevima kad smatraju da je tokorisno i u interesu kulturnih dobara, naročito ako postoji nesaglasnost između Silakoje su u sukobu, po pitanju primene ili tumačenja odredaba ove Konvencije ilinjenog Pravilnika za izvršenje.

2. U tom cilju, svaka od Sila zaštitnica može, na inicijativu jedne od strana, generalnogdirektora Organizacije Ujedinjenih nacija za prosvetu, nauku i kulturu ili na svojusopstvenu inicijativu da predloži stranama koje su u sukobu sastanak njihovihpredstavnika a posebno sastanak vlasti koje su odgovorne za zaštitu kulturnihdobara, eventualno na prikladno izabranoj neutralnoj teritoriji. Strane u sukobu suobavezne da prihvate predloge za sastanak, koji su im podneseni. Sile zaštitnicepredlažu na odobrenje stranama u sukobu jednu ličnost, koja pripada neutralnojSili ili koja je predložena od strane generalnog direktora Organizacije Ujedinjenihnacija za prosvetu, nauku i kulturu, a koja će biti pozvana da učestvuje na ovom sas-tanku u svojstvu predsednika.

ČLAN 23.Pomoć UNESKO-a

1. Visoke strane ugovornice mogu tražiti tehničku pomoć Organizacije Ujedinjenihnacija za prosvetu, nauku i kulturu u cilju organizovanja zaštite svojih kulturnihdobara ili radi svakog drugog problema, koji je u vezi sa primenom ove Konvencije,i njenog Pravilnika za izvršenje. Organizacija će dati ovu pomoć u granicama svogprograma i svojih mogućnosti.

2. Organizacija je ovlašćena da podnosi, na sopstvenu inicijativu Visokim stranamaugovornicama predloge po ovom predmetu.

ČLAN 24.Specijalni sporazumi

1. Visoke strane ugovornice mogu da zaključe specijalne sporazume po svim pitanji-ma za koja smatraju da bi bilo pogodno da se odvojeno urede.

2. Ne može biti zaključen nikakav specijalan sporazum kojim bi se umanjila zaštitakoju ova Konvencija osigurava, kako kulturnim dobrima, tako i personalu koji jezadužen za njihovo čuvanje.

ČLAN 25.Rasturanje teksta Konvencije

Visoke strane ugovornice se obavezuju da rasturaju, što je moguće više, za vreme mirakao i za vreme rata, tekst ove Konvencije i njenog Pravilnika za izvršenje u svojim zemlja-ma. One se naročito obavezuju da proučavanje njenih odredaba unesu u programe vojnenastave, a po mogućnosti i građanske nastave, kako bi sa načelima Konvencije bilo upoz-nato celokupno građanstvo, a naročito oružane snage i personal, koji je obavezan za zašti-tu kulturnih dobara.

558 O IZVRŠENJU KONVENCIJE

ČLAN 26.Prevodi i izveštaji

1. Visoke strane ugovornice saopštavaju jedna drugoj preko generalnog direktoraOrganizacije Ujedinjenih nacija za prosvetu, nauku i kulturu zvanične prevode oveKonvencije i njenog Pravilnika za izvršenje.

2. Pored toga, najmanje jedanput svake četvrte godine, one će slati generalnom direk-toru izveštaj u kome će davati obaveštenja koja oni smatraju pogodnim, o meramakoje su preduzete, pripremljene ili uzete u razmatranje od njihovih odgovarajućihadministracija u cilju primene ove Konvencije i njenog Pravilnika za izvršenje.

ČLAN 27.Sastanci

1. Generalni direktor Organizacije Ujedinjenih nacija za prosvetu, nauku i kulturumože, uz saglasnost sa Izvršnim savetom, sazivati sastanke predstavnika Visokihstrana ugovornica. On je dužan da to učini, ako najmanje jedna petina Visokihstrana ugovornica to zatraži.

2. Pored drugih funkcija, koje su mu date ovom Konvencijom i njenim pravilnikomza izvršenje, sastanak ima zadatak da proučava probleme, koji se odnose na pri-menu Konvencije i njenog Pravilnika za izvršenje kao i da izrađuje preporuke u vezisa tim.

3. Sastanak može, pored toga, da pristupi reviziji Konvencije ili njenog Pravilnika zaizvršenje, ako je većina Visokih strana ugovornica na njemu predstavljena i usaglasnosti sa odredbama člana 39.

ČLAN 28.Sankcije

Visoke strane ugovornice se obavezuju da preduzmu, u okviru svog sistema kaznenogprava, sve potrebne mere da budu gonjena i podvrgnuta kaznenim ili disciplinskim sankci-jama lica, ma koja bila njihova narodnost, koja su učinila ili su dala naredbu da se nanesepovreda ovoj Konvenciji.

GLAVA VIIIZAVRŠNE ODREDBE

ČLAN 29.Jezici

1. Ova Konvencija je sastavljena na engleskom, španskom, francuskom i ruskomjeziku. Sva četiri teksta su podjednako autentična.

2. Organizacija Ujedinjenih nacija za prosvetu, nauku i kulturu urediće prevođenje nadruge zvanične jezike svoje Generalne konferencije.

559ZAVRŠNE ODREDBE

560


Ova Konvencija će nositi datum 14. maja 1954. godine i biće otvorena za potpisivanjedo 31. decembra 1954. godine za sve države koje su bile pozvane na Konferenciju održanuu Hagu od 21. aprila 1954. do 14. maja 1954. godine.

ČLAN 31.Ratifikacija

1. Ova Konvencija podleže ratifikaciji država potpisnica prema njihovim odgovara-jućim ustavnim procedurama.

2. Ratifikacioni instrumenti će se deponovati kod generalnog direktora OrganizacijaUjedinjenih nacija za prosvetu, nauku i kulturu.


Od dana svog stupanja na snagu, ova Konvencija će biti otvorena pristupanju svihdržava navedenih u članu 30. koje Konvenciju nisu još potpisale kao i svih drugih državakoje pozove Izvršno veće Organizacije Ujedinjenih nacija za prosvetu, nauku i kulturu dajoj pristupe. Pristupanje će se izvršiti deponovanjem instrumenata o pristupanju kodGeneralnog direktora Organizacije Ujedinjenih nacija za prosvetu, nauku i kulturu.


1. Ova Konvencija stupa na snagu tri meseca posle deponovanja pet instrumenata oratifikaciji.

2. Nakon toga, ona će stupiti na snagu za svaku Visoku stranu ugovornicu tri mesecaposle deponovanja njenog instrumenta o ratifikaciji ili pristupanju.

3. U slučajevima koji su predviđeni u čl. 18. i 19. Konvencije, dokumenti o ratifikacijiili pristupanju, deponovani od strane u konfliktu, bilo pre ili posle početka nepri-jateljstava ili okupacije, stupiće na snagu odmah. U takvim slučajevima Generalnidirektor Organizacije Ujedinjenih nacija za prosvetu, nauku i kulturu dostaviće, nanajbrži način, obaveštenja koja su predviđena u članu 38.

ČLAN 34.Efektivna primena

1. Svaka od država potpisnica Konvencije preduzeće na dan njenog stupanja na snagu,u roku od šest meseci, sve potrebne mere u cilju njene efektivne primene.

2. Ovaj rok će iznositi šest meseci od datuma deponovanja instrumenta ratifikacije iliprihvatanja, za sve one države koje budu deponovale svoje instrumente o ratifikacijiili prihvatanju nakon datuma stupanja na snagu Konvencije.

ČLAN 35.Teritorijalna nadležnost Konvencije

Svaka Visoka strana ugovornica može u momentu ratifikacije ili prihvatanja ili usvakom kasnijem momentu da izjavi, putem notifikacije upućene Generalnom direktoru

ZAVRŠNE ODREDBE

561

Organizacije Ujedinjenih nacija za prosvetu, nauku i kulturu da će se ova Konvencijaproširiti na sve ili neke od teritorija, za čije je međunarodne odnose ona odgovorna.Navedena notifikacija stupiće na snagu tri meseca od datuma njenog prijema.

ČLAN 36.Odnosi sa ranijim Konvencijama

1. U odnosima između država, koje su vezane haškim konvencijama, a koje se odnosena zakon i ratne običaje na kopnu (IV) i na bombardovanje od strane pomorskihsnaga za vreme rata (IX), bilo da se radi o konvencijama od 29. jula 1899. ili onimaod 18.oktobra 1907. godine, a koje su potpisnice ove Konvencije, ova Konvencija ćedopuniti navedenu IX Konvenciju i dodati joj Pravilnik (IV) i zameniće znak kojije definisan u članu 5. navedene IX Konvencije znakom koji je definisan u članu 16.ove Konvencije za slučajeve kad je u ovoj Konvenciji i njenom Pravilniku zaizvršenje predviđena upotreba ovog znaka raspoznavanja.

2. U odnosima između država koje su vezane Vašingtonskim paktom od 15. aprila1935. godine za zaštitu umetničkih i naučnih institucija i istorijskih spomenika(pakt Roerich), a koje su potpisnice ove Konvencije, ova Konvencija će dopunitipakt Roerich i zameniće zastavu za raspoznavanje definisanu u članu III Pakta saznakom definisanim u članu 16. ove Konvencije, za slučajeve kod kojih ova Kon-vencija i njen Pravilnik za izvršenje predviđaju upotrebu ovog znaka raspoznavan-ja.

ČLAN 37.Otkazivanje

1. Svaka Visoka strana ugovornica može otkazati ovu Konvenciju za sebe samu ili zasvaku teritoriju za čije je međunarodne veze ona odgovorna.

2. Otkaz će biti notifikovan jednim pismenim instrumentom deponovanim kodGeneralnog direktora Organizacije Ujedinjenih nacija za prosvetu, nauku i kulturu.

3. Otkazivanje stupa na snagu godinu dana od primanja instrumenta o otkazu. Ipak,ako u momentu isteka ove godine, Strana koja otkazuje bude umešana u oružanisukob, otkaz neće imati dejstvo sve do kraja neprijateljstava ili sve dotle dokoperacije za povratak kulturnih dobara ne budu završene.

ČLAN 38.Notifikacije

Generalni direktor Organizacije Ujedinjenih nacija za prosvetu, nauku i kulturu,obavestiće države navedene u čl. 30 i 32, kao i Organizaciju Ujedinjenih nacija o depono-vanju svih instrumenata o ratifikaciji, pristupanju ili prihvatanju, koji su navedeni u čl. 31,32. i 39, kao i notifikacijama i otkazivanjima predviđenim u čl. 35, 37. i 39.

ČLAN 39.Revizija Konvencije i njenog Pravilnika za izvršenje

1. Svaka Visoka strana ugovornica može predložiti amandmane na ovu Konvenciju injen Pravilnik za izvršenje. Svaki amandman, ovako predložen, saopštiće se Gene-ralnom direktoru Organizacije Ujedinjenih nacija za prosvetu, nauku i kulturu, koji

ZAVRŠNE ODREDBE

će dostaviti njegovu sadržinu svim Visokim stranama ugovornicama od kojih ćeistovremeno tražiti da u roku od četiri meseca predlože:

a) da li žele da se sazove jedna konferencija u cilju razmatranja predloženogamandmana;

b) da li misle da predloženi amandman treba da se prihvati bez sazivanja kon-ferencije;

c) da li su saglasne da se predloženi amandman odbaci bez sazivanja konferen-cije.

2. Generalni direktor će dostaviti primljene odgovore, shodno stavu 1. ovog člana,svim Visokim stranama ugovornicama.

3. Ako su sve Visoke strane ugovornice u predviđenom roku saopštile svoja mišljenjageneralnom direktoru Organizacije Ujedinjenih nacija za prosvetu, nauku i kultu-ru, prema alineji b) stava 1. ovog člana i izvestile generalnog direktora da prihvata-ju amandman bez sazivanja konferencije, generalni direktor će prema članu 38.saopštiti ovu njihovu odluku. Amandman će stupiti na snagu za sve Visoke straneugovornice, u roku od devedeset dana od datuma notifikacije.

4. Generalni direktor će sazvati konferenciju Visokih strana ugovornica radi razma-tranja predloženog amandmana, ako mu to bude tražilo više od jedne trećineVisokih strana ugovornica.

5. Amandmani na Konvenciju ili na njen Pravilnik za izvršenje, koji podležu proce-duri predviđenoj u prethodnom stavu, stupiće na snagu samo ako budu usvojenijednoglasno od Visokih strana ugovornica predstavljenih na Konferenciji i ako suprihvaćeni od svake Visoke strane ugovornice.

6. Prihvatanje amandmana na Konvenciju ili na njen Pravilnik za izvršenje od Visokihstrana ugovornica koji budu primljeni od Konferencije, predviđenih u st. 4. i 5.izvršiće se deponovanjem formalnog instrumenta kod generalnog direktoraOrganizacije Ujedinjenih nacija za prosvetu, nauku i kulturu.

7. Posle stupanja na snagu amandmana na ovu Konvenciju ili na njen Pravilnik zaizvršenje, samo tako izmenjen tekst Konvencije ili njenog Pravilnika za izvršenjeostaće otvoren za ratifikaciju ili pristupanje.

ČLAN 40.Registracija

Prema članu 102. Povelje Ujedinjenih nacija, ova Konvencija će biti registrovana u Se-kretarijatu Ujedinjenih nacija na traženje Generalnog direktora Organizacije Ujedinjenihnacija za prosvetu, nauku i kulturu.

U potvrdu čega su potpisnici, propisno ovlašćeni potpisali ovu Konvenciju.Rađeno u Hagu, 14. maja 1954. godine u jednom primerku koji će biti deponovan u

arhivu Organizacije Ujedinjenih nacija za prosvetu, nauku i kulturu, a čije će overene kopi-je biti uručene državama navedenim u čl. 30. i 32, kao i Organizaciji Ujedinjenih nacija.


1.1. PRAVILNIK O IZVRŠAVANJU KONVENCIJE O ZAŠTITI KULTURNIHDOBARA U SLUČAJU ORUŽANOG SUKOBA

GLAVA IO KONTROLI

ČLAN 1.Međunarodni spisak ličnosti

Od momenta stupanja na snagu ove Konvencije, Generalni direktor OrganizacijeUjedinjenih nacija za prosvetu, nauku i kulturu sastavlja međunarodni spisak svih ličnos-ti, koje su označile Visoke strane ugovornice kao kvalifikovane za vršenje funkcijaGeneralnog komesara za kulturna dobra. Ova lista će, na inicijativu generalnog direktora,a na osnovu zahteva formulisanih od Visokih strana ugovornica, biti periodično revidi-rana.

ČLAN 2.Organizacija kontrole

Čim je jedna od Visokih strana ugovornica angažovana u oružanom sukobu, na koji seprimenjuje član 18. Konvencije:

a) ona imenuje predstavnike za kulturna dobra koja se nalaze na njenoj teritoriji, a akoona okupira drugu teritoriju, onda je dužna da imenuje specijalnog predstavnika zakulturna dobra, koja se nalaze na toj teritoriji;

b) Sila zaštitnica, koja deluje za svaku od strana u sukobu sa tom Visokom stranomugovornicom imenuje delegate kod ove poslednje prema članu 3 koji sledi;

c) Generalni direktor za kulturna dobra će biti imenovan kod ove Visoke strane ugov-ornice, prema narednom članu 4.

ČLAN 3.Imenovanje Sila zaštitnica

Sila zaštitnica imenuje svoje delegate od članova svog diplomatskog ili konzularnogpersonala ili drugih ličnosti u saglasnosti sa stranom kod koje će oni vršiti svoju misiju.

ČLAN 4.Imenovanje generalnog komesara

1. Generalni komesar za kulturna dobra se bira sa međunarodnog spiska ličnosti usaglasnosti kako sa stranom kod koje će vršiti svoju funkciju, tako i sa Silama zaštit-nicama suprotnih strana.

2. Ako se strane ne mogu složiti u toku tri nedelje od otvaranja pregovora po ovojtački, one će zatražiti od predsednika Međunarodnog suda pravde da imenuje gen-eralnog komesara, koji će stupiti na dužnost tek kad bude dobio pristanak stranekod koje treba da vrši svoju misiju.

563O KONTROLI

ČLAN 5.Funkcija delegata

Delegati Sila zaštitnica konstatuju narušavanje Konvencije, vrše anketu uz pristanakstrane kod koje obavljaju svoju misiju, o okolnostima pod kojima su se ova narušavanjadesila, preduzimaju korake na licu mesta kako bi ova narušavanja prestala i, u slučajupotrebe, izveštavaju generalnog komesara o ovim narušavanjima. Oni ga drže u toku svo-jih aktivnosti.

ČLAN 6.Funkcija generalnog komesara

1. Generalni sekretar za kulturna dobra raspravlja sa predstavnikom strane kod kojevrši svoju misiju i sa zainteresovanim delegatima, sve probleme koji su se pojavili uvezi sa primenom Konvencije.

2. On ima pravo odluke i naimenovanja u slučajevima koji su predviđeni u ovompravilniku.

3. U saglasnosti sa stranom kod koje vrši svoju misiju, on ima pravo da naredi anke-tu ili da je vodi lično.

4. U cilju primene Konvencije, on preduzima kod Strana u sukobu ili kod njihovih Silazaštitnica, sve korake koje smatra da su korisni.

5. On sastavlja potrebne izveštaje o primeni Konvencije i saopštava ih zainteresovan-im Stranama, kao i njihovim Silama zaštitnicama. On dostavlja kopije generalnomdirektoru Organizacije Ujedinjenih nacija za prosvetu, nauku i kulturu, koji možeupotrebiti samo njihove tehničke podatke.

6. U slučaju da ne postoji Sila zaštitnica, generalni komesar vrši funkcije Sile zaštitniceprema čl. 21. i 22. Konvencije.

ČLAN 7.Inspektori i eksperti

1. Svaki put kad Generalni komesar za kulturna dobra, na traženje ili nakon kon-sultacije zainteresovanih delegata, smatra za potrebno, on predlaže, uz odobrenjeStrane kod koje vrši svoju misiju, jedno lice za inspektora kulturnih dobara, koje ćevršiti jednu određenu misiju. Inspektor je odgovoran samo Generalnom komesaru.

2. Generalni komesar, delegati i inspektori se mogu obratiti za usluge ekspertima, kojiće takođe biti predloženi, radi odobrenja, Strani navedenoj u prethodnom stavu.

ČLAN 8.Vršenje kontrolne misije

Generalni komesari za kulturna dobra, delegati Sila zaštitnica, inspektori i eksperti netreba ni u kakvom slučaju da pređu granice svoje misije. Oni su dužni, naime, da vode raču-na o potrebama sigurnosti Visoke strane ugovornice kod koje vrše svoju funkciju, kao i davode računa, u svim prilikama, o zahtevima vojne situacije kako im ih je saopštila navede-na Visoka strana ugovornica.

564 O KONTROLI

ČLAN 9.Zamena Sila zaštitnica

Ako jedna od Strana u sukobu ne koristi ili prestane da se koristi uslugama Sile zaštit-nice, može se zatražiti od neutralne države da preuzme funkciju Sile zaštitnice u ciljuodređivanja generalnog komesara za kulturna dobra, prema proceduri predviđenoj unapred navedenom članu 4. Tako određeni generalni komesar može eventualno poveritiinspektorima funkcije delegata Sila zaštitnica kako je to određeno ovim pravilnikom.

ČLAN 10.Troškovi

Plata i troškovi Generalnog komesara za kulturna dobra, inspektora i eksperata padajuna teret Strane kod koje se obavlja njihova misija. Plata i troškovi delegata Sila zaštitnica ćebiti predmet sporazuma između ovih Sila i država čije interese one štite.

GLAVA IISPECIJALNA ZAŠTITA

ČLAN 11.Improvizovana skloništa

1. Ako je Visoka strana ugovornica, u toku oružanog sukoba, prisiljena nepredviđen-im okolnostima da uredi improvizovano sklonište i ako želi da ono bude stavljenopod specijalnu zaštitu, ona će to odmah saopštiti Generalnom komesaru, koji kodnje vrši svoju misiju.

2. Ako generalni komesar smatra da okolnosti i važnost kulturnih dobara, koja susklonjena u ovom improvizovanom skloništu, opravdavaju jednu takvu meru, onmože odobriti Visokoj strani ugovornici da na sklonište stavi znak raspoznavanjadefinisan u članu 16. Konvencije. On saopštava svoju odluku, bez odlaganja, zain-teresovanim delegatima Sila zaštitnica, od kojih svaki može u roku od trideset danada naredi neodložno povlačenje ovog znaka.

3. Čim su svi delegati izjavili svoju saglasnost ili ako je isteklo trideset dana, a danijedan od zainteresovanih delegata nije stavio primedbu i ako je prema mišljenjuGeneralnog komesara, improvizovano sklonište ispunilo uslove predviđene članom8. Konvencije, Generalni komesar će tražiti od Generalnog direktora OrganizacijeUjedinjenih nacija za prosvetu, nauku i kulturu upis ovog skloništa u Registar kul-turnih dobara, koja su pod specijalnom zaštitom.

ČLAN 12.Međunarodni registar kulturnih dobara koja se nalaze pod specijalnom zaštitom1. Ustanovljava se ''Međunarodni registar kulturnih dobara koja se nalaze pod speci-

jalnom zaštitom''.2. Generalni direktor Organizacije Ujedinjenih nacija za prosvetu, nauku i kulturu

vodi ovaj registar. On dostavlja kopije ovog registra kako Generalnom sekretaruOrganizacije Ujedinjenih nacija, tako i Visokim stranama ugovornicama.

565SPECIJALNA ZAŠTITA

566

3. Registar se deli na glave od kojih se svaka odnosi na jednu od Visokih strana ugov-ornica. Svaka glava ima tri odeljka sa odgovarajućim naslovima: skloništa, centri ukojima se nalaze kulturne znamenitosti, druga nepokretna dobra; Generalni direk-tor će odrediti detaljnu analizu svakog odeljka.

ČLAN 13.Zahtevi za upis

1. Svaka od Visokih strana ugovornica može zatražiti od Generalnog direktoraOrganizacije Ujedinjenih nacija za prosvetu, nauku i kulturu da upiše u Registarizvesna skloništa, centre u kojima se nalaze kulturne znamenitosti ili druganepokretna kulturna dobra, koja se nalaze na njenoj teritoriji. U ovim molbama onaće saopštiti mesto gde se nalaze ova dobra i potvrditi da ona ispunjavaju uslove kojisu predviđeni u članu 8. Konvencije.

2. U slučaju okupacije, Okupaciona sila ima mogućnost da traži ovo upisivanje.3. Generalni direktor Organizacije Ujedinjenih nacija za prosvetu, nauku i kulturu šalje

bez odlaganja kopiju zahteva za upisivanje svakoj od Visokih strana ugovornica.

ČLAN 14.Primedbe

1. Svaka Visoka strana ugovornica može se usprotiviti upisivanju jednog kulturnogdobra upućujući pismo Generalnom direktoru Organizacije Ujedinjenih nacija zaprosvetu, nauku i kulturu. To pismo treba da mu je uručeno u roku od četiri mese-ca, računajući od dana kad je poslao kopiju molbe za upisivanje u Registar.

2. Ovo protivljenje treba da bude obrazloženo. Jedini razlozi za to mogu da budu:a) da dobro nije kulturno dobro;b) da nisu ispunjeni uslovi navedeni u članu 8. Konvencije.

3. Generalni direktor šalje bez odlaganja Visokim stranama ugovornicama kopijupisma o suprotstavljanju. On traži, ako je potrebno, mišljenje Međunarodnogkomiteta za spomenike, umetnička i istorijska mesta i arheološke iskopine, a poredtoga, ako smatra za korisno, i mišljenje svakog drugog organa ili kvalifikovanog lica.

4. Generalni direktor ili Visoka strana ugovornica, koja je tražila upis, mogu uvek pre-duzeti potrebne korake kod Visokih strana ugovornica, koje su se usprotivile upisu,kako bi to protivljenje bilo povučeno.

5. Ako se jedna Visoka strana ugovornica, pošto je za vreme mira zatražila upis kul-turnog dobra u Registar, nađe angažovana u oružanom sukobu, pre nego što je upisstupio na snagu, kulturno dobro u pitanju biće privremeno neodložno upisano uRegistar od strane Generalnog direktora, u očekivanju da bude potvrđeno,povučeno ili poništeno svako protivljenje koje može ili bi moglo da bude učinjeno.

6. Ako, u roku od šest meseci od dana prijema pisma kojim se odbija upis, Generalnidirektor ne primi od Visoke strane ugovornice koja se usprotivila upisivanju,saopštenje kojim se notifikuje da je ovo protivljenje povučeno, Visoka strana ugov-ornica, koja je tražila upisivanje, može pribeći arbitražnoj proceduri koja je pred-viđena u narednom stavu.

7. Traženje arbitraže treba da bude učinjeno najdalje godinu dana od datuma kad jegeneralni direktor primio pismo o protivljenju za upisivanje. Svaka od strana usporu određuje po jednog arbitra. U slučaju da je traženje za upis bilo predmet više

SPECIJALNA ZAŠTITA

567

od jednog protivljenja, Visoke strane ugovornice koje su se usprotivile upisivanju,određuju zajedno jednog arbitra. Dva arbitra biraju superarbitra sa međunarodneliste, predviđene u članu 1. ovog pravilnika; ako se ne mogu složiti u izboru,zatražiće od predsednika Međunarodnog suda pravde da imenuje jednog superar-bitra koji ne treba obavezno da bude izabran sa međunarodne liste. Tako sastavljenarbitražni sud određuje svoju sopstvenu proceduru; njegove odluke su bez apela.

Svaka od Visokih strana ugovornica može da izjavi, u momentu kad se pojavi spor ukome ona učestvuje, da ne želi primenu arbitražnog postupka, predviđenog u prethodnomstavu. U ovom slučaju, o suprotstavljanju Generalni direktor obaveštava Visoke straneugovornice. Suprotstavljanje upisivanju će biti potvrđeno samo ako Visoke strane ugovor-nice tako odluče dvotrećinskom većinom glasova. Glasanje će se izvršiti pismenim putem,ukoliko Generalni direktor Organizacije Ujedinjenih nacija za prosvetu, nauku i kulturu nebude smatrao za neophodno da sazove sastanak, shodno ovlašćenjima koja su mu povere-na članom 27. Konvencije. Ako Generalni direktor odluči da pristupi glasanju pismenimputem, on će pozvati Visoke strane ugovornice da mu pošalju svoje glasove u zapečaćen-im kovertama u roku od šest meseci od dana kad ih je pozvao da to učine.

ČLAN 15.Upis

1. Generalni direktor Organizacije Ujedinjenih nacija za prosvetu, nauku i kulturuupisuje u Registar, pod rednim brojem sva kulturna dobra, za koja je traženo upisi-vanje, ukoliko nije primio nikakvu primedbu protiv upisa, u roku predviđenom uprvom stavu člana 14.

2. Samo u slučaju da je stavljena primedba na upis i isključujući ono što je navedenou stavu 5. člana 14, Generalni direktor neće pristupiti upisu dobra u Registar svedok suprotstavljanje ne bude povučeno ili potvrđeno prema proceduri navedenoj ustavu 7. člana 14. ili onoj iz stava 8. istog člana.

3. U slučaju predviđenom u stavu 3. člana 11, Generalni direktor pristupa upisivanjuna traženje Generalnog komesara za kulturna dobra.

4. Generalni direktor šalje bez odlaganja overenu kopiju svakog upisa u Registar:Generalnom sekretaru Organizacije Ujedinjenih nacija, Visokim stranama ugovor-nicama i, na traženje Strane koja je zahtevala upisivanje, svim drugim državamapredviđenim u čl. 30 i 32. Konvencije. Upisivanje stupa na snagu trideset dananakon slanja ovih kopija.

ČLAN 16.Brisanje iz registra

1. Generalni direktor Organizacije Ujedinjenih nacija za prosvetu, nauku i kulturubrisaće jedno kulturno dobro iz Registra:

a) na traženje Visoke strane ugovornice na čijoj se teritoriji nalazi kulturnodobro;

b) ako je Visoka strana ugovornica, koja je tražila upisivanje, otkazalaKonvenciju i ako je ovaj otkaz stupio na snagu;

c) u slučaju predviđenom stavom 5. člana 14, kad je suprotstavljanje bilopotvrđeno nakon procedure navedene u stavu 7. člana 14. ili one koja je pred-viđena u stavu 8. istog člana.

SPECIJALNA ZAŠTITA

2. Generalni direktor šalje bez odlaganja Generalnom sekretaru OrganizacijeUjedinjenih nacija, kao i svim državama koje su primile kopiju, o svakom brisanjuiz Registra. Brisanje stupa na snagu 30 dana nakon odašiljanja ovih kopija.

GLAVA IIITRANSPORTI KULTURNIH DOBARA

ČLAN 17.Procedura za dobijanje imuniteta

1. Traženje navedeno u stavu 1. člana 12. Konvencije se upućuje Generalnom kome-saru za kulturna dobra. U tom traženju treba navesti razloge na kojima se traženjezasniva i specifikovati približan broj i važnost kulturnih dobara, koja treba da seprenesu, sadašnje mesto gde se ova dobra nalaze, njihovo novo predviđeno mesto,transportna sredstva, put kojim će ići, predviđeni datum za prevoz, kao i sve drugekorisne informacije.

2. Ako Generalni komesar, nakon što je zatražio mišljenja koja smatra pogodnim,oceni da je ovaj transport opravdan, konsultovaće zainteresovane delegate Silazaštitnica o predviđenim načinima za izvršenje prevoza. Nakon ovog konsultovan-ja, on izveštava o transportu zainteresovane Strane u sukobu, priključujući toj noti-fikaciji sve potrebne informacije.

3. Generalni komesar određuje jednog ili više inspektora, koji treba da utvrde da litransport sadrži samo dobra označena u molbi, da li se transport izvodi poodobrenim uslovima, kao i da li je snabdeven znakom raspoznavanja. Taj ili tiinspektori sprovode transport do mesta opredeljenja.

ČLAN 18.Transport u inostranstvo

Ako se prenos pod specijalnom zaštitom vrši na teritoriju druge zemlje, on će se izvestine samo na osnovu člana 12. Konvencije i člana 17. Pravilnika, već još imajući u vidu isledeće:

a) Za vreme dok se kulturna dobra nalaze na teritoriji druge države, ona će biti depoz-itar za ta dobra. Ta država će ukazati tim dobrima istu pažnju kao i svojim sop-stvenim kulturnim dobrima odgovarajuće važnosti.

b) Država depozitar će vratiti ta dobra tek nakon prestanka sukoba; taj povratak će seizvršiti u roku od šest meseci od dana kad je podnet zahtev za traženje.

c) U toku uzastopnih transporta i dok se kulturna dobra nalaze na teritoriji drugedržave, ona će biti zaštićena od svakog uzapćenja i sa njima neće moći da raspolaženi onaj koji ih je predao, ni depozitar. Ipak, ako bezbednost dobara zahteva, depoz-itar će moći, uz pristanak predavaoca, da prenese ova dobra na teritoriju treće zeml-je pod uslovima predviđenim u ovom članu.

d) U traženju za stavljanje pod specijalnu zaštitu potrebno je navesti da država na čijuse teritoriju upućuje transport, prihvata odredbe ovog člana.

568 TRANSPORTI KULTURNIH DOBARA

ČLAN 19.Okupirana teritorija

Kad jedna Visoka strana ugovornica, koja okupira teritoriju druge Visoke strane ugov-ornice prenosi kulturna dobra u sklonište koje se nalazi na drugoj tački te teritorije, a unemogućnosti je da se pridržava procedure iz člana 17. ovog Pravilnika, navedeni transportneće se smatrati kao da je izvršen suprotno smislu člana 4. Konvencije, ako Generalnikomesar za kulturna dobra potvrdi pismeno, pošto je konsultovao redovne čuvare, da suokolnosti uslovile potrebu tog transporta.

GLAVA IVZNAK RASPOZNAVANJA

ČLAN 20.Stavljanje znaka

1. Stavljanje znaka raspoznavanja i stepen njegove vidljivosti ostavljaju se oceninadležnih vlasti svake Visoke strane ugovornice. Znak se može stavljati na zastaveili poveze na rukavu. On može da bude naslikan na jednom predmetu ili da budeizražen u ma kakvoj drugoj odgovarajućoj formi.

2. Ipak, ne isključujući eventualnu potpuniju signalizaciju, znak će, u slučaju oružanogsukoba i u slučajevima navedenim u čl. 12. i 13. Konvencije, biti stavljen na prevoz-na sredstva transporta, tako da bude jasno vidljiv danju, kako iz vazduha, tako i sazemlje. Znak treba da bude vidljiv sa zemlje i postavljen:

a) na pravilnim razdaljinama koje bi bile dovoljne da se jasno odredi obim cen-tra u kome se nalaze kulturne znamenitosti koje su pod specijalnom zaštitom;

b) na ulazu drugih nepokretnih kulturnih dobara, koja se nalaze pod specijal-nom zaštitom.

ČLAN 21.Identifikacija osoba

1. Osobe, navedene u alineji b) i c) stava 2. člana 17. Konvencije mogu nositi povez narukavu na kome se nalazi znak raspoznavanja, a koji su izdale i obeležile žigomnadležne vlasti.

2. Ove osobe imaju specijalnu legitimaciju koja je snabdevena znakom raspoznavan-ja. U ovoj legitimaciji označiće se bar ime i prezime, datum rođenja, zvanje ili čin ifunkcija nosioca legitimacije. Legitimacija treba da ima fotografiju nosioca, a poredtoga bilo njegov potpis, bilo otiske prstiju, bilo i jedno i drugo. Na legitimaciji morabiti utisnut i suvi pečat nadležne vlasti.

3. Svaka Visoka strana ugovornica ustanovljava svoj model legitimacije uzimajući zauzorak formu koja je data kao primer u dodatku ovog pravilnika.Visoke strane ugov-ornice dostaviće jedna drugoj usvojeni model. Svaka legitimacija je napravljena, pomogućnosti, u bar dva primerka, od kojih se jedan čuva kod države koja ju je izdala.

4. Napred navedene osobe ne mogu biti lišene, osim iz osnovanih razloga, ni svojelegitimacije niti prava da nose svoj povez na rukama.

569ZNAK RASPOZNAVANJA

Slede potpisnici predstavnika sledećih država: Savezne Republike Nemačke, Andore,Australije, Belgije, Kine, Kube, Španije, Sjedinjenih Američkih Država, Francuske, Grčke,Narodne Republike Mađarske, Indije, Iraka, Irana, Irske, Države Izrael, Italije, Libije,Luksemburga, Monaka, Nikaragve, Norveške, Holandije, Republike Filipina, NarodneRepublike Poljske, Portugala, Sovjetske Socijalističke Republike Belorusije, Sovjetske Soci-jalističke Republike Ukrajine, Narodne Republike Rumunije, Republike San Marino, Repu-blike El Salvador, Republike Sirije, Republike Čehoslovačke, Saveza Sovjetskih Socija-lističkih Republika, Republike Urugvaja i Federativne Narodne Republike Jugoslavije.

570 PROTOKOL

1.2. PROTOKOL O ZAŠTITI KULTURNIH DOBARA U SLUČAJU SUKOBA(PROTOKOL I)

Visoke strane ugovornice složile su se o sledećemI

1. Svaka Visoka strana ugovornica se obavezuje da sprečava izvoz kulturnih dobara sateritorije koju je ona okupirala u toku oružanog sukoba, a koja su definisana u članu1. Konvencije za zaštitu kulturnih dobara u slučaju oružanog sukoba, potpisane uHagu 14. maja 1954. godine.

2. Svaka Visoka strana ugovornica se obavezuje da stavi pod sekvestar ona kulturnadobra koja su uvezena na njenu teritoriju bilo direktno, bilo indirektno, sa ma kojeokupirane teritorije. Ovo stavljanje pod sekvestar učiniće se bilo po službenojdužnosti u momentu uvoza, bilo, u nedostatku toga, na traženje vlasti okupiraneteritorije.

3. Svaka Visoka strana ugovornica se obavezuje da vrati po završetku neprijateljstava,nadležnim vlastima ranije okupirane teritorije kulturna dobra koja se nalaze kodnje, ako su ta dobra bila izvezena protivno principu iz prvog stava. Ta dobra nikadneće moći biti zadržana na ime ratne odštete.

4. Visoka strana ugovornica, koja je bila obavezna da spreči izvoz kulturnih dobara sateritorije koju je okupirala, dužna je da plati odštetu za dobra namernimpritežavaocima kulturnih dobara, koja treba da vrate prema prethodnom stavu.

II5. Kulturna dobra sa teritorije jedne od Visokih strana ugovornica koja je ona

deponovala u cilju zaštite od opasnosti oružanog sukoba, na teritoriju druge Visokestrane ugovornice ta Strana će, nakon završetka neprijateljstava, vratiti nadležnimvlastima teritorije sa koje su ta dobra doneta.

III6. Ovaj protokol će nositi datum 14. maja 1954. godine i biće otvoren za potpisivanje

do 31. decembra 1954. godine svim državama koje su bile pozvane na konferencijukoja je održana u Hagu od 21. aprila 1954. godine do 14. maja 1954. godine.

7. a) Ovaj protokol će se podneti na ratifikaciju državama potpisnicama prema nji-hovim odgovarajućim ustavnim procedurama.

b) Instrumenti o ratifikaciji će se deponovati kod Generalnog direktora Organi-zacije Ujedinjenih nacija za prosvetu, nauku i kulturu.

8. Od dana svog stupanja na snagu, ovaj protokol će biti otvoren za pristupanje svimdržavama navedenim u stavu 6, koje ga nisu potpisale kao i za svaku drugu državu,koju je Izvršni savet Organizacije Ujedinjenih nacija za prosvetu, nauku i kulturupozvao da mu pristupi. Pristupanje će se izvršiti deponovanjem instrumenata opristupanju kod Generalnog direktora Organizacije Ujedinjenih nacija za prosvetu,nauku i kulturu.

9. Države navedene u st. 6. i 8. mogu, u momentu potpisivanja ratifikacije ili pristu-panja, mogu da izjave da neće biti vezane odredbama iz dela I ili dela II ovog pro-tokola.

571PROTOKOL

10. a) Ovaj protokol stupa na snagu tri meseca nakon deponovanja pet ratifikacionihinstrumenata.

b) Kasnije, on stupa na snagu za svaku Visoku stranu ugovornicu tri meseca posledeponovanja njenog instrumenta o ratifikaciji ili pristupanju.

c) U slučajevima predviđenim u čl. 18. i 19. Konvencije o zaštiti kulturnih dobara uslučaju oružanog sukoba, potpisane u Hagu 14. maja 1954. godine, ratifikacije ipristupanja koja su deponovale Strane u sukobu pre ili posle početka nepri-jateljstava ili okupacije, stupaju na snagu odmah. U tim slučajevima Generalnidirektor Organizacije Ujedinjenih nacija za prosvetu, nauku i kulturu dostavićenajbržim putem saopštenja, predviđena u stavu 14.

11. a) Sve države, koje su članice Protokola preduzeće na dan njegovog stupanja nasnagu sve potrebne mere kako bi osigurale njegovu efektivnu primenu u roku odšest meseci.

b) Ovaj rok će biti šest meseci, računajući od dana deponovanja instrumenta o rat-ifikaciji ili pristupanju za sve države koje budu deponovale njegov instrument oratifikaciji ili pristupanju nakon datuma stupanja na snagu Protokola.

12. Svaka Visoka strana ugovornica može, u momentu ratifikacije ili pristupanja ili usvakom docnijem momentu da izjavi, putem notifikacije upućene Generalnomdirektoru Organizacije Ujedinjenih nacija za prosvetu, nauku i kulturu da će se tajprotokol proširiti na sve ili na neke od teritorija za čije je međunarodne odnose onaodgovorna. Ova notifikacija stupa na snagu tri meseca od dana njenog prijema.

13. a) Svaka Visoka strana ugovornica može otkazati ovaj protokol u svoje sopstvenoime ili u ime svake teritorije za čije je međunarodne odnose ona odgovorna.

b) Otkaz će biti notifikovan pismenim instrumentom deponovanim kod Gene-ralnog direktora Organizacije Ujedinjenih nacija za prosvetu, nauku i kulturu.

c) Otkaz stupa na snagu godinu dana od prijema instrumenta za otkazivanje. Ipak,ako se u momentu isteka ove godine Strana koja otkazuje nađe umešana u oru-žani sukob, otkazivanje će ostati bez snage do završetka neprijateljstava i, u sva-kom slučaju, sve dotle dok ne budu završene operacije vraćanja kulturnihdobara.

14. Generalni direktor Organizacije Ujedinjenih nacija za prosvetu, nauku i kulturuobavestiće države navedene u st. 6. i 8, kao i Organizaciju Ujedinjenih nacija, odeponovanju svih instrumenata o ratifikaciji, pristupanju ili prihvatanju navedenihu st. 7, 8. i 15. kao i notifikacijama i otkazivanjima uzajamno predviđenim u st. 12.i 13.

15. a) Ovaj protokol može biti izmenjen ako je njegovu reviziju tražilo više od jednetrećine Visokih strana ugovornica.

b) Generalni direktor Organizacije Ujedinjenih nacija za prosvetu, nauku i kulturusazvaće konferenciju u tu svrhu.

c) Amandmani na ovaj protokol stupiće na snagu tek pošto ih jednoglasno prihvateVisoke strane ugovornice, koje su predstavljene na konferenciji i pošto ih primisvaka Visoka strana ugovornica.

d) Primanje od Visokih strana ugovornica amandmana na ovaj protokol, koje pri-hvati konferencija navedena u alinejama a) i b), izvršiće se deponovanjem for-

572 PROTOKOL

malnog instrumenta kod Generalnog direktora Organizacije Ujedinjenih nacijaza prosvetu, nauku i kulturu.

e) Nakon stupanja na snagu amandmana na ovaj protokol, samo tako izmenjenitekst ovog protokola ostaće otvoren za ratifikaciju ili prihvatanje.

Prema članu 102. Povelje Ujedinjenih nacija, ovaj protokol će biti registrovan uSekretarijatu Ujedinjenih nacija na traženje Generalnog direktora OrganizacijeUjedinjenih nacija za prosvetu, nauku i kulturu.

U potvrdu navedenog su potpisnici, propisno ovlašćeni potpisali ovaj protokol.Rađeno u Hagu, 14. maja 1954. godine na engleskom, španskom, francuskom i ruskom

jeziku, čija su sva četiri teksta podjednako autentična, u jednom primerku koji će bitideponovan u arhivu Organizacije Ujedinjenih nacija za prosvetu, nauku i kulturu i čije ćeoverene kopije biti dostavljene svim državama navedenim u st. 6. i 8, kao i OrganizacijiUjedinjenih nacija.

Slede potpisnici predstavnika sledećih država: Savezne Republike Nemačke, Belgije,Kine, Ekvadora, Francuske, Grčke, Indije, Iraka, Irana, Italije, Libije, Luksemburga, Monaka,Nikaragve, Norveške, Holandije, Republike San Marino, Republike El Salvador, RepublikeSirije, Urugvaja i Federativne Narodne Republike Jugoslavije.

ZNAK RASPOZNAVANJA KULTURNIH DOBARA1. Znak raspoznavanja Konvencije se sastoji od jednog štita, zaoštrenog pri dnu

podeljenog na četiri unakrsna dela obojena plavo i belo (štit je formiran od jednogplavog kvadrata, čiji jedan od uglova čini dno štita, i od jednog plavog trougla iznadkvadrata, tako da oba obeležavaju po jedan beli trougao sa obe strane).

573ZNAK RASPOZNAVANJA KULTURNIH DOBARA

574

1.3. DRUGI PROTOKOL UZ HAŠKU KONVENCIJU OD 1954. GODINE O ZAŠTITIKULTURNIH DOBARA U SLUČAJU ORUŽANOG SUKOBA (Protokol II)*

Strane,Svesne potrebe da se usavrši zaštita kulturnih dobara u slučaju oružanog sukoba i da se

ustanovi sistem zaštite za posebno određena kulturna dobra;Reafirmišući važnost odredaba Konvencije o zaštiti kulturnih dobara u slučaju

oružanog sukoba od 14. maja 1954. godine i podvlačeći potrebu za dopunu ovih odredabakroz mere kojima će se pojačati njihova primena;

Želeći da Visokim stranama ugovornicama Konvencije obezbede sredstva da se mnogoviše uključe u zaštitu kulturnih dobara u slučaju oružanog sukoba, obezbeđivanjem za toodgovarajuće procedure;

Smatrajući da pravila kojima se uređuje zaštita kulturnih dobara u slučaju oružanogsukoba treba da uvažavaju razvoj međunarodnog prava;

Afirmišući da će pravila običajnog međunarodnog prava nastaviti da uređuju pitanjakoja nisu uređena odredbama ovog protokola;


Glava I UVOD

ČLAN 1.Definicije

Za svrhe ovog protokola:a) „Strana” podrazumeva državu članicu ovog protokola;b) „kulturna dobra” podrazumevaju kulturna dobra definisana u članu 1. Konvencije;c) „Konvencija” podrazumeva Konvenciju o zaštiti kulturnih dobara u slučaju

oružanog sukoba, usvojene u Hagu 14. maja 1954;d) „Visoka strana ugovornica” podrazumeva državu, članicu Konvencije;e) „poboljšana zaštita” podrazumeva zaštitu ustanovljenu čl. 10. i 11;f) „vojni cilj” podrazumeva objekt koji po svojoj prirodi, lokaciji, cilju ili upotrebi

efektivno doprinosi vojnoj akciji i čije potpuno ili delimično uništenje, osvajanje ilineutralizacija, u uslovima koji vladaju u to vreme, predstavlja određenu vojnu pred-nost;

g) „nedopušteno” podrazumeva prinudnu primenu ili primenu povredom na druginačin primenljivih pravila domaćeg prava na okupiranoj teritoriji ili međunaro-dnog prava;

h) „Lista” podrazumeva Međunarodnu listu kulturnih dobara pod specijalnom zaštit-om ustanovljenu saglasno članu 27, podtačka 1(b);

i) „Generalni direktor” podrazumeva generalnog direktora UNESKO-a;j) „UNESKO” podrazumeva Organizaciju Ujedinjenih nacija za prosvetu, nauku i

kulturu;

UVOD

* „Sl. list SRJ - Medunarodni ugovori”, br. 7/2002

k) „Prvi protokol” podrazumeva Protokol o zaštiti kulturnih dobara u slučaju oru-žanog sukoba, usvojen u Hagu 14. maja 1954.

ČLAN 2.Odnos prema Konvenciji

Ovaj protokol dopunjava Konvenciju u odnosima između strana.

ČLAN 3.Polje primene

1. Uz odredbe koje se primenjuju u doba mira, ovaj protokol se primenjuje u situaci-jama navedenim u članu 18. st. 1. i 2. Konvencije i u članu 22. stav 1.

2. Kad jedna od strana u sukobu nije obavezna ovim protokolom, članice ovog pro-tokola ostaju obavezane njime u svojim međusobnim odnosima. One će biti takođeobavezane ovim protokolom u odnosu na državu učesnicu u sukobu koja nijeobavezna njime, ako ona prihvati odredbe ovog protokola i toliko dugo dok ih onaprimenjuje.

ČLAN 4.Odnos između Glave III i drugih odredaba Konvencije i ovog protokola

Odredbe Glave III ovog protokola primenjuju se bez štetnih posledica na:a) primenu odredaba Glave I Konvencije i Glave II ovog protokola;b) primenom odredaba Glave II Konvencije obezbeđuje se da se između članica ovog

protokola i između članica i države koja prihvati i primenjuje ovaj protokol saglas-no članu 3. stav 2, primenjuju samo odredbe o poboljšanoj zaštiti, ako je kulturnimdobrima obezbeđena i specijalna i poboljšana zaštita.

Glava II OPŠTE ODREDBE O ZAŠTITI

ČLAN 5.Čuvanje kulturnog dobra

Pripremne mere preduzete u vreme mira za čuvanje kulturnih dobara protiv predvidi-vih posledica oružanog sukoba shodno članu 3. Konvencije uključuju, kao odgovarajuće,pripreme inventara, planiranje mera za vanredna stanja za zaštitu kulturnih dobara odstrukturnog rušenja, pripremu za premeštanje pokretnih kulturnih dobara, obezbeđenje zaadekvatnu zaštitu na mestu takvih dobara i određivanje kompetentnih vlasti odgovornihza čuvanje kulturnog dobra.

ČLAN 6.Poštovanje kulturnog dobra

U cilju osiguranja poštovanja za kulturno dobro u saglasnosti sa članom 4. Konvencije:(a) pozivanje na imperativnu vojnu potrebu, shodno članu 4. stav 2. Konvencije može

biti osnov da se akt neprijateljstva usmeri protiv kulturnog dobra samo kada i tolikodugo koliko:

- je to kulturno dobro, po svojoj funkciji, učinjeno vojnim ciljem, i

575OPŠTE ODREDBE O ZAŠTITI

- ne postoji druga ostvarljiva alternativa da se obezbedi slična vojna korist kojuobezbeđuje usmeravanje akta neprijateljstva protiv tog cilja;

b) pozivanje na imperativnu vojnu potrebu, shodno članu 4. stav 2. Konvencije, možebiti osnov da se kulturno dobro upotrebi za svrhe koje će ga verovatno izložiti uni-štenju ili oštećenju kada i toliko dugo koliko nema mogućeg izbora između takveupotrebe kulturnog dobra i drugog ostvarljivog metoda kojim se obezbeđuje sličnavojna korist;

c) odluku o pozivanju na imperativnu vojnu potrebu može doneti samo oficir kojikomanduje jedinicom ranga bataljona ili višeg ranga, a manjeg ranga ako okolnos-ti ne dozvoljavaju drukčije;

d) u slučaju napada zasnovanog na odluci donetoj shodno tački (a), unapred će seuputiti efikasno upozorenje kad god to okolnosti dopuštaju.

ČLAN 7.Mere predostrožnosti u napadu

Bez uticaja na druge mera predostrožnosti koje se zahtevaju pravilima međunarodnoghumanitarnog prava u vođenju vojnih operacija, svaka strana u sukobu će:

a) učiniti sve što je moguće da utvrdi da ciljevi koji će biti napadnuti nisu kulturnadobra prema članu 4. Konvencije;

b) preduzeti sve raspoložive mere predostrožnosti u izboru sredstava i metoda napa-da sa namerom da se izbegnu, i u svakom slučaju minimiziraju slučajna oštećenjakulturnog dobra zaštićenog članom 4. Konvencije;

c) uzdržati se od donošenja odluke da se preduzme bilo kakav napad za koji se možeočekivati da će izazvati uzgredno oštećenje kulturnog dobra zaštićenog članom 4.Konvencije koje bi bilo nesrazmerno u odnosu na konkretnu i direktnu predviđenuvojnu korist, i

d) dokazati ili suspendovati napad ako postane jasno:- da je cilj kulturno dobro zaštićeno po članu 4. Konvencije;- da se može očekivati da napad izazove oštećenje kulturnog dobra zaštićenog

po članu 4. Konvencije koje bi bilo nesrazmerno u odnosu na konkretnu idirektnu predviđenu vojnu korist.

ČLAN 8.Mere predostrožnosti protiv efekata neprijateljstava

Strane u sukobu će, u maksimalno mogućem obimu:a) ukloniti pokretna kulturna dobra iz blizine vojnih ciljeva ili obezbediti odgovara-

juću zaštitu na licu mesta;b) izbegavati smeštaj vojnih ciljeva blizu kulturnog dobra.

ČLAN 9.Zaštita kulturnog dobra na okupiranoj teritoriji

1. Bez uticaja na odredbe čl. 4. i 5. Konvencije, strana koja okupira celu ili deo teritorijedruge strane, zabraniće i sprečiti u odnosu na okupiranu teritoriju:

a) bilo kakav nedopušteni izvoz, drugo premeštanje ili promenu vlasništva kul-turnog dobra;

576 OPŠTE ODREDBE O ZAŠTITI

577

b) bilo koje arheološko iskopavanje, sprečavanje gde je to striktno predviđeno dase spreči, snimanja ili zaštitu kulturnog dobra;

c) bilo koje izmene ili promene upotrebe kulturnog dobra koje su usmerene dasakriju ili unište kulturne, istorijske ili naučne dokaze.

2. Bilo koje arheološko istraživanje, izmene, promene upotrebe kulturnog dobra naokupiranoj teritoriji, osim ako to ne dopuštaju okolnosti, biće izvršeno u bliskojsaradnji sa kompetentnim nacionalnim vlastima na okupiranoj teritoriji.

Glava III POBOLJŠANA ZAŠTITA

ČLAN 10.Poboljšana zaštita

Kulturno dobro se može staviti pod poboljšanu zaštitu pod uslovom da zadovoljavasledeća tri uslova:

a) da je kulturno dobro od najveće važnosti za čovečanstvo;b) da je zaštićeno odgovarajućim domaćim pravnim i administrativnim merama koje

priznaju njegovu izuzetnu kulturnu i istorijsku vrednost osiguravajući mu najvišinivo zaštite;

c) da se ne koristi za vojne svrhe ili da ne štiti vojna područja, kao i da je objavljenadeklaracija strane koja ima kontrolu nad kulturnim dobrom, kojom se potvrđuje dase ono neće koristiti na taj način.

ČLAN 11.Davanje poboljšane zaštite

1. Svaka Strana treba da Komitetu podnese listu kulturnih dobara za koja nameravada traži davanje poboljšane zaštite.

2. Strana koja ima nadležnost ili kontrolu nad kulturnim dobrom za koje može zahte-vati da budu uključeni u Listu koja se ustanovljava u saglasnosti sa članom 27. tačka1(b). Taj zahtev uključuje sve neophodne informacije koje se odnose na kriterijumpomenut u članu 10. Komitet može da pozove Stranu da zahteva da kulturno dobrobude uključeno u Listu.

3. Druge Strane, Međunarodni komitet plavog štita i nevladine organizacije sa rele-vantnom stručnošću mogu preporučiti posebno kulturno dobro Komitetu. Utakvim slučajevima Komitet može da odluči da pozove Stranu da zahteva uključi-vanje tog kulturnog dobra u Listu.

4. Ni zahtev za uključenje kulturnog dobra smeštenog na jednoj teritoriji, na kojupravo na suverenost ili jurisdikciju polaže više od jedne države, niti uključenje togdobra ni na koji način ne prejudicira prava strana u sporu.

5. O prijemu zahteva za uključenje u Listu, Komitet će obavestiti sve strane koje supodnele zahtev. Strane mogu da podnesu prigovore u pogledu takvog zahteva Ko-mitetu, u roku od 60 dana. Ovi prigovori mogu da budu sačinjeni samo na osnovukriterijuma pomenutih u članu 10. Oni treba da budu precizni i da se odnose načinjenice. Komitet razmatra prigovore, obezbeđujući Stranama koje zahtevajuuključivanje razumne prilike da odgovore pre donošenja odluke. Kad takvi prigo-

POBOLJŠANA ZAŠTITA

578

vori dođu pred Komitet, odluke o uključivanju u Listu se donose, nezavisno odčlana 26. većinom od četiri petine njegovih predstavnika koji su prisutni i glasaju.

6. U odlučivanju po zahtevu, Komitet treba da zahteva savet od vladinih i nevladinihorganizacija, kao i od pojedinih eksperata.

7. Odluka o davanju ili odbijanju da se da poboljšana zaštita može se doneti naosnovu kriterijuma navedenih u članu 10.

8. U izuzetnim slučajevima, kad Komitet zaključi da Strane koje zahtevaju uključiva-nje kulturnog dobra u Listu ne mogu da zadovolje kriterijume iz člana 10. tačka (b),Komitet može odlučiti da da poboljšanu zaštitu, obezbeđujući da Strane koje zahte-vaju uključivanje podnesu zahtev za međunarodnu pomoć prema članu 32.

9. Posle otpočinjanja neprijateljstava, Strane u sukobu mogu zahtevati, na temeljuvanrednog stanja, poboljšanu zaštitu kulturnog dobra pod svojom jurisdikcijom ilikontrolom prosleđivanjem takvog zahteva Komitetu. Komitet ovaj zahtev odmahdostavlja svim Stranama u sukobu. U takvim slučajevima Komitet razmatra prigo-vore koje podnose Strane po ubrzanom postupku. Odluka o davanju privremenepoboljšane zaštite se donosi što je pre moguće i nezavisno od člana 26. većinom odčetiri petine njegovih članova koji su prisutni i glasaju. Privremenu poboljšanuzaštitu Komitet može dati u toku redovnog postupka za davanje poboljšane zaštite,obezbeđujući poštovanje odredaba člana 10. tač. (a) i (c).

10. Komitet daje poboljšanu zaštitu kulturnom dobru od momenta njegovog unošenjana Listu.

11. Generalni direktor šalje, bez odlaganja, Generalnom sekretaru Ujedinjenih nacija isvim Stranama notifikaciju o bilo kojoj odluci Komiteta da se kulturno dobrouključi u Listu.

ČLAN 12.Imunitet kulturnih dobara pod poboljšanom zaštitom

Strane u sukobu će obezbediti imunitet kulturnih dobara pod poboljšanom zaštitom,uzdržavanjem od dovođenja takvog dobra u situaciju da postane cilj napada, bilo kojomupotrebom dobra ili njegove neposredne okoline za podršku vojne akcije.

ČLAN 13.Gubitak poboljšane zaštite

1. Kulturno dobro pod poboljšanom zaštitom može da izgubi takvu zaštitu samo:a) ako se takva zaštita suspenduje ili otkaže, saglasno članu 14, ili b) ako, i onoliko dugo koliko se to čini, kulturno dobro, po svojoj upotrebi,

postane vojni cilj.2. U uslovima navedenim u tački 1(b), takvo dobro može biti predmet napada samo ako:

a) je napad jedino sredstvo na raspolaganju za okončavanje upotrebe kulturnogdobra na način naveden u tački 1(b);

b) su preduzete sve raspoložive mere predostrožnosti u izboru sredstava i meto-da ratovanja, da bi se okončala takva upotreba i izbegla, ili u svakom slučajusmanjila oštećenja kulturnog dobra;

c) zbog zahteva neposredne samoodbrane, a uslovi ne dopuštaju drugačije:i) napad je naredio najviši nivo operativnog komandovanja;ii) unapred je upućeno efektivno upozorenje protivničkim snagama,

sa zahtevom da okonča upotrebu na način naveden u tački 1(b); i iii) da se protivničkim snagama da razumno vreme da poprave situaciju.

POBOLJŠANA ZAŠTITA

579

ČLAN 14.Suspenzija i otkazivanje poboljšane zaštite

1. Kad kulturno dobro ne zadovoljava bilo koji od kriterijuma u članu 10. ovog pro-tokola, Komitet može da suspenduje njegov status dobra pod poboljšanom zaštitomskidanjem kulturnog dobra sa Liste.

2. U slučaju ozbiljne povrede člana 12. u odnosu na kulturno dobro pod specijalnomzaštitom učinjenom njegovim korišćenjem za podršku vojne akcije, Komitet možesuspendovati njegov status poboljšane zaštite. Kad se takve povrede nastavljaju,Komitet može izuzetno otkazati status poboljšane zaštite uklanjanjem kulturnogdobra sa Liste.

3. Generalni direktor, bez odlaganja, šalje Generalnom sekretaru Ujedinjenih nacija isvim Stranama ovog protokola notifikaciju o bilo kojoj odluci Komiteta da sus-penduje ili otkaže poboljšanu zaštitu.

4. Pre donošenja takve odluke, Komitet će dati priliku Stranama da iznesu svoje miš-ljenje.

Glava IV KRIVIČNA ODGOVORNOST I NADLEŽNOST

ČLAN 15.Ozbiljne povrede ovog protokola

1. Bilo koja osoba vrši povredu prema odredbama ovog protokola ako namerno ipovredom Konvencije i ovog protokola izvršava bilo koji od sledećih akata:

a) stavljanje kulturnog dobra pod poboljšanom zaštitom u položaj cilja napada;b) korišćenje kulturnog dobra pod poboljšanom zaštitom ili njegove neposredne

okoline za podršku vojnoj akciji;c) ekstenzivno oštećenje ili prisvajanje kulturnog dobra zaštićenog Konvenci-

jom i ovim protokolom;d) stavljanje kulturnog dobra zaštićenog Konvencijom i ovim protokolom u

položaj cilja napada;e) krađu, pljačku ili nezakonito prisvajanje, ili akt vandalizma uperen prema kul-

turnom dobru zaštićenom Konvencijom.2. Svaka Strana će usvojiti takve mere koje izgledaju neophodne da se povrede usta-

novljene u ovom članu predvide kao krivična dela po unutrašnjem pravu i da setakve povrede kažnjavaju odgovarajućim kaznama. Pri tome, strane će poštovatiopšta pravna načela i međunarodno pravo, uključujući pravila koja proširuju kri-vičnu odgovornost i na druga lica osim onih koja su direktno izvršila akt.

ČLAN 16.Nadležnost

1. Bez prejudiciranja u pogledu stava 2. svaka Strana će preduzimati neophodnezakonodavne mere da ustanovi svoju nadležnost nad povredama ustanovljenim učlanu 15. u sledećim slučajevima:

a) kad su takve povrede izvršene na teritoriji države;b) kad navodni izvršilac ima državljanstvo države;c) u slučaju povreda ustanovljenih u članu 15. tač. (a) do (c), kad se navodni

izvršilac nalazi na njenoj teritoriji.

KRIVIČNA ODGOVORNOST I NADLEŽNOST

2. U pogledu vršenja nadležnosti i bez prejudiciranja u pogledu člana 28. Konvencije:a) ovaj protokol ne sprečava izlaganje pojedinačnoj krivičnoj odgovornosti ili

vršenje nadležnosti prema nacionalnom ili međunarodnom pravu, koje možebiti primenjeno, niti utiče na vršenje nadležnosti po običajnom međunarod-nom pravu;

b) izuzetno od do sada navedenog, pošto država koja nije članica ovog protoko-la može da prihvati i primeni njegove odredbe saglasno članu 3. stav 2. pri-padnici oružanih snaga i državljani države koja nije članica ovog protokola,izuzev onih državljana koji služe u oružanim snagama države koja jeste čla-nica ovog protokola, ne podležu individualnoj krivičnoj odgovornosti poovom protokolu, niti ovaj protokol sadrži obavezu da se ustanovi nadležnostnad takvim licima i da se vrši ekstradicija takvih lica.

ČLAN 17.Optuživanje

1. Strana na čijoj se teritoriji nađe osumnjičeni za povredu ustanovljenu u članu 15.tač. (a) do (c), ako ne izvrši njegovu ekstradiciju, podnosi bez izuzetka po bilo komosnovu i bez odlaganja, slučaj svojim kompetentnim vlastima radi optuženja, premapostupku u saglasnosti sa unutrašnjim pravom ili sa relevantnim pravilima među-narodnog prava, ako je primenjivo.

2. Bez prejudiciranja u pogledu relevantnih pravila međunarodnog prava, ako je onoprimenjivo, bilo kom licu u odnosu na koje se sprovodi postupak u vezi sa Konven-cijom ili ovim protokolom garantuje se korektno suđenje u skladu sa domaćim pra-vom i međunarodnim pravom u svim fazama postupka i ne mogu se ni u komslučaju obezbediti garancije koje su za to lice manje povoljne od onih predviđenihmeđunarodnim pravom.

ČLAN 18.Ekstradicija

1. Povrede ustanovljene u članu 15. stav 1. tač. (a) do (c) treba da budu uključene kaopovrede zbog kojih se predviđa ekstradicija u bilo koji ugovor o ekstradiciji izmeđubilo kojih Strana pre stupanja na snagu ovog protokola. Strane će uključiti takvepovrede u svaki ugovor o ekstradiciji koji posle toga treba da bude zaključenizmeđu njih.

2. Kada Strana koja uslovljava ekstradiciju postojanjem ugovora o ekstradiciji primizahtev za ekstradiciju od druge Strane sa kojom nema ugovor o ekstradiciji, Strana ko-joj se podnosi zahtev može, po svom izboru, smatrati ovaj protokol kao pravni osnovza ekstradiciju u pogledu povreda ustanovljenih u članu 15. stav 1. tač. (a) do (c).

3. Strana koja ne uslovljava ekstradiciju postojanjem ugovora o ekstradiciji prihvatićepovrede ustanovljene u članu 15. stav 1. tač. (a) do (c) kao povrede zbog kojih sevrši ekstradicija, pod uslovima Strane od koje se zahteva ekstradicija.

4. Ako je neophodno, povrede ustanovljene u članu 15. stav 1. tač. (a) do (c) biće sma-trane, u svrhu ekstradicije između Strana, kao da su izvršene ne samo na mestu nakome su se dogodile, nego i na teritoriji Strane koja je ustanovila nadležnost uskladu sa članom 16. stav 1.

580 KRIVIČNA ODGOVORNOST I NADLEŽNOST

ČLAN 19.Međusobna pravna pomoć

1. Strane će pružiti jedna drugoj u najvećoj meri pomoć u vezi sa istraživanjem, kri-vičnim postupkom ekstradicije u pogledu povreda ustanovljenih u članu 15, uklju-čujući pomoć u prikupljanju dokaza neophodnih za postupak, koji im stoje naraspolaganju.

2. Strane će izvršavati njihove obaveze po stavu 1. u saglasnosti sa bilo kojim ugo-vorima ili drugim sporazumima o uzajamnoj pravnoj pomoći koji postoje izmeđunjih. U odsustvu takvih ugovora ili sporazuma, strane će pružiti jedna drugoj po-moć u skladu sa svojim unutrašnjim pravom.

ČLAN 20.Osnov za odbijanje

1. U razmatranju ekstradicije, povrede ustanovljene u članu 15. stav 1. tač. (a) do (c),kao i u razmatranju međusobne pravne pomoći, odredbe ustanovljene u članu 15.neće se smatrati političkim povredama ili povredama u vezi sa političkim povreda-ma, niti povredama koje su inspirisane političkim motivima. Shodno tome, zahtevza ekstradiciju ili za uzajamnu pravnu pomoć zasnovan na takvim povredama se nemože odbiti samo na temelju tvrdnje da se radi o političkoj povredi ili povredipovezanoj sa političkom povredom, odnosno inspirisanom političkim motivima.

2. Ništa u ovom protokolu se neće tumačiti kao nametanje obaveze na ekstradiciju iliobaveze da se dozvoli međusobna pravna pomoć ako Strana kojoj se upućuje zahtevima osnovane razloge za verovanje da se zahtev za ekstradiciju zbog povredaustanovljenih u članu 15. stav 1. tač. (a) do (c) ili za međusobnu pomoć u pogledupovreda ustanovljenih u članu 15. podnosi radi optuživanja ili kažnjavanja lica zbognjegovog rasnog, verskog, nacionalnog, etničkog porekla ili političkog mišljenja ilida će ispunjavanje zahteva izazvati predrasude prema tom licu iz bilo kog od nave-denih razloga.

ČLAN 21.Mere u pogledu drugih povreda

Bez prejudiciranja u pogledu člana 28. Konvencije, svaka strana će usvojiti takve zako-nodavne, administrativne ili disciplinske mere koje mogu biti neophodne za sprečavanjesledećih akata, izvršenih namerno:

a) bilo koje upotrebe dobra za povredu Konvencije ili ovog protokola;b) bilo koji nedopušteni izvoz, drugo premeštanje ili transfer vlasništva kulturnog

dobra sa okupirane teritorije, povredom Konvencije ili ovog protokola.

581KRIVIČNA ODGOVORNOST I NADLEŽNOST

582

Glava V ZAŠTITA KULTURNOG DOBRA U ORUŽANIM SUKOBIMA

NEMEĐUNARODNOG KARAKTERA

ČLAN 22.Oružani sukobi nemeđunarodnog karaktera

1. Ovaj protokol se primenjuje u slučaju oružanog sukoba nemeđunarodnog karak-tera koji se događa na teritoriji jedne od Strana.

2. Ovaj protokol se ne primenjuje u situacijama unutrašnjih nemira i tenzija, kao štosu pobune, izolovani ili sporadični akti nasilja i drugi akti slične prirode.

3. Ništa u ovom protokolu se neće tumačiti kao pozivanje na uticaj na suverenitetdržave ili odgovornost vlade da svim legitimnim sredstvima održi ili ponovnouspostavi pravo i poredak u državi ili da brani državno jedinstvo ili teritorijalniintegritet države.

4. Ništa u ovom protokolu neće prejudicirati primarnu nadležnost Strane, na čijoj te-ritoriji se događa sukob nemeđunarodnog karaktera, za raspravljanje povreda usta-novljenih u članu 15.

5. Ništa u ovom protokolu se neće smatrati pozivom na intervenciju, direktnu ili indi-rektnu, iz bilo kog razloga, u oružani sukob ili u unutrašnje ili spoljne posloveStrane na čijoj se teritoriji događa sukob.

6. Primena ovog protokola u situacijama navedenim u stavu 1. neće uticati na pro-menu statusa strana u sukobu.

7. UNESKO može da ponudi svoje usluge stranama u sukobu.

Glava VI ORGANIZACIONA PITANJA

ČLAN 23.Sastanak Strana

1. Sastanak Strana se saziva u isto vreme kad i Opšta konferencija UNESKO-a i ukoordinaciji sa sastankom Visokih strana ugovornica, ako takav sastanak sazivaGeneralni direktor.

2. Sastanak Strana usvaja svoja Pravila procedure.3. Sastanak Strana ima sledeće funkcije:

(a) izbor članova Komiteta, saglasno članu 24. stav 1;(b) usvajanje Instrukcija koje priprema Komitet, saglasno članu 27. član 1. tačka

(a);(c) da se stara o promeni Instrukcija i da kontroliše kako Komitet koristi Fond;(d) da razmatra izveštaj koji podnosi Komitet u saglasnosti sa članom 27. stav 1.

tačka (d);(e) da raspravlja bilo koji problem koji se odnosi na primenu ovog protokola i da

daje preporuke, ako to smatra potrebnim.4. Na zahtev najmanje jedne petine Strana, Generalni direktor saziva vanredni sas-

tanak Strana.

ZAŠTITA KULTURNOG DOBRA U ORUŽANIM SUKOBIMA

ČLAN 24.Komitet za zaštitu kulturnih dobara u slučaju oružanog sukoba

1. Ustanovljava se Komitet za zaštitu kulturnih dobara u slučaju oružanog sukoba. Onse sastoji od 12 Strana koje bira sastanak Strana.

2. Komitet se sastaje jednom godišnje na redovno zasedanje i na vanredna zasedanjakada se to smatra neophodnim.

3. U određivanju članstva Komiteta, Strane će nastojati da osiguraju srazmerno učešćerazličitih regiona i kultura sveta.

4. Strane članice Komiteta biraju kao svoje predstavnike lica kvalifikovana u oblastikulturnog nasleđa, odbrane ili međunarodnog prava i oni će nastojati, u međusob-nim konsultacijama, da osiguraju da Komitet raspolaže odgovarajućom stručnošćuu svim ovim oblastima.

ČLAN 25.Trajanje službe

1. Strane se biraju u Komitet na rok od tri godine i mogu se neposredno ponovo biratisamo jednom.

2. Nezavisno od odredaba stava 1, Služba za polovinu izabranih članova na prvomizboru prestaće na kraju prvog redovnog zasedanja sastanka Strana posle onog nakome su oni izabrani. Te članove će žrebom izabrati predsedavajući ovog sastankaposle prvog izbora.

ČLAN 26.Pravila procedure

1. Komitet usvaja Pravila procedure.2. Većina članova predstavlja kvorum. Komitet donosi odluke većinom od dve trećine

članova koji glasaju.3. Članovi ne učestvuju u glasanju o bilo kojoj odluci koja se odnosi na kulturna dobra

izložena oružanom sukobu u kome su one strane.

ČLAN 27.Funkcije

1. Komitet ima sledeće funkcije:a) da razvija Instrukcije za primenu ovog protokola;b) da daje, suspenduje ili otkaže zaštitu kulturnih dobara i da ustanovljava,

održava i unapređuje Listu kulturnih dobara pod poboljšanom zaštitom;c) da nadgleda i kontroliše primenu ovog protokola i unapređuje identifikaciju

kulturnih dobara pod poboljšanom zaštitom;d) da razmatra i ocenjuje izveštaje Strana, traži razjašnjenja ako su potrebna i

priprema sopstveni izveštaj o primeni ovog protokola za sastanak Strana;e) da primi i razmatra zahteve za međunarodnu pomoć po članu 32;f) da određuje korišćenje Fonda;g) da izvršava bilo koju drugu funkciju koju mu poveri sastanak Strana.

2. Komitet izvršava svoje funkcije u saradnji sa Generalnim direktorom.

583ORGANIZACIONA PITANJA

3. Komitet takođe sarađuje sa međunarodnim i nacionalnim vladinim i nevladinimorganizacijama koje imaju ciljeve slične ciljevima predviđenim Konvencijom, njen-im prvim protokolom i ovim protokolom. Da bi obezbedio primenu svojih funkci-ja, Komitet može na svoje sastanke pozvati, u savetodavnom svojstvu, eminentneprofesionalne organizacije kao što su one koje imaju formalne odnose sa UNESKO-m, uključujući Međunarodni komitet plavog štita (ICBS) i njegove konstitutivnedelove. Predstavnici Međunarodnog centra za studije očuvanja i restauracije kul-turnih dobara (Rimski centar) (ICCROM) i Međunarodnog komiteta Crvenogkrsta (ICRC) takođe mogu biti pozvani da prisustvuju u savetodavnom svojstvu.

ČLAN 28.Sekretarijat

Komitetu pomaže Sekretarijat UNESKO-a koji priprema dokumentaciju Komiteta idnevni red za njegove sastanke i odgovoran je za primenu njegovih odluka.

ČLAN 29.Fond za zaštitu kulturnih dobara u slučaju oružanog sukoba

1. Ustanovljava se Fond za sledeće svrhe:a) da se obezbedi finansijska ili druga pomoć i podrška pripremnih ili drugih

mera koje treba preduzeti u vreme mira u saglasnosti sa, između ostalog,članom 5, članom 10. stav 1. tačka (b) i članom 30; i

b) da se obezbedi finansijska ili druga pomoć u odnosu na vanredno stanje,privremene ili druge mere koje treba da se preduzmu da bi se zaštitila kultur-na dobra u periodu oružanog sukoba ili za neposrednu rekonstrukciju poslekraja sukoba u saglasnosti sa, između ostalog, članom 8. stav 1. tačka (a).

2. Fond ustanovljava poverenike fonda, u saglasnosti sa odredbama o finansijskimpravilima UNESKO-a.

3. Isplate iz Fonda se koriste samo za svrhe o kojima odluči Komitet u saglasnosti sainstrukcijama koje su određene u članu 23. stav 3. tačke (c). Komitet može da prih-vati doprinose koji će se koristiti samo za određeni program ili projekat, obezbeđu-jući da Komitet odlučuje o primeni takvog programa ili projekta.

4. Sredstva Fonda se sastoje od:a) dobrovoljnih doprinosa Strana;b) doprinosa, poklona ili zaveštanja koja daju;

- druge države;- UNESKO ili druge organizacije iz sistema Ujedinjenih nacija;- druge međuvladine ili nevladine organizacije; i - javna ili privatna tela ili pojedinci;

c) bilo kog interesa koji donosi Fond;d) fondova sakupljenih i primljenih od događaja organizovanih u korist Fonda,

i e) svih drugih sredstava dozvoljenih instrukcijama primenjivim za Fond.

584 ORGANIZACIONA PITANJA

Glava VII ŠIRENJE INFORMACIJA I MEĐUNARODNA POMOĆ

ČLAN 30.Širenje informacija

1. Strane će nastojati pomoću odgovarajućih sredstva i posebno pomoću obrazovnogi informativnog programa da povećaju poštovanje kulturnih dobara među nji-hovim celim stanovništvom.

2. Strane će širiti znanja o ovom protokolu onoliko obimno koliko je to moguće, i uvreme mira i u vreme oružanog sukoba.

3. Bilo koje vojne ili civilne vlasti koje, u vreme oružanog sukoba, preuzmu odgov-ornost za primenu ovog protokola, će se u potpunosti upoznati sa ovim tekstom. Utom cilju Strane će, na odgovarajući način:

a) ugraditi instrukcije i uputstva o zaštiti kulturnih dobara u svoje vojne pravil-nike;

b) razvijati i primenjivati, u saradnji sa UNESKO-om i relevantnim vladinim inevladinim organizacijama, obuku u vreme mira i obrazovne programe;

c) razmenjivati jedna sa drugom, preko Generalnog direktora, informacije opravu, administrativnim odredbama i merama koje se preduzimaju po tač. (a)i (b);

d) razmenjivati jedna sa drugom, što je pre moguće, preko Generalnog direkto-ra, propise i administrativne odredbe koje mogu usvojiti da bi osigurale pri-menu ovog protokola.

ČLAN 31.Međunarodna saradnja

U slučajevima ozbiljnih povreda ovog protokola, Strane će prihvatiti da deluju zajed-nički preko Komiteta ili pojedinačno, u saradnji sa UNESKO-om i Ujedinjenim nacijamai u saglasnosti sa Poveljom Ujedinjenih nacija.

ČLAN 32.Međunarodna pomoć

1. Strana može zahtevati od Komiteta međunarodnu pomoć za kulturna dobra podpoboljšanom zaštitom kao pomoć u pogledu priprema, razvoja ili primene prava,administrativnih odredaba i mera navedenih u članu 10.

2. Strana u sukobu, koja nije članica ovog protokola ali koja prihvata i primenjujeodredbe u saglasnosti sa članom 3. stav 2. može zahtevati odgovarajuću međunar-odnu pomoć od Komiteta.

3. Komitet donosi pravila za podnošenje zahteva za međunarodnu pomoć i određujeoblike međunarodne pomoći koja se može pružiti.

4. Strane se ohrabruju da daju tehničku pomoć svih vrsta, preko Komiteta, onimStranama u sukobu koje je zahtevaju.

585ŠIRENJE INFORMACIJA I MEĐUNARODNA POMOĆ

ČLAN 33.Pomoć UNESKO-a

1. Strana može pozvati UNESKO da pruži tehničku pomoć u organizovanju zaštitenjenih kulturnih dobara, kao što je pripremna aktivnost za čuvanje kulturnihdobara, preventivne organizacione mere za vanredna stanja i priprema nacionalnoginventara kulturnih dobara, ili u vezi sa bilo kojim drugim problemom koji sepojavi u vezi sa primenom ovog protokola. UNESKO pruža takvu pomoć u grani-cama određenim njegovim programom i njegovim sredstvima.

2. Strane se ohrabruju da obezbede tehničku pomoć na bilateralnom nivou.3. UNESKO je ovlašćen da Stranama daje, na svoju inicijativu, predloge u ovim stvari-

ma.

Glava VIII IZVRŠENJE PROTOKOLA

ČLAN 34.Sile zaštitnice

Ovaj protokol se primenjuje u saradnji sa Silama zaštitnicama odgovornim za zaštituinteresa Strana u sukobu.

ČLAN 35.Postupak mirenja

1. Sile zaštitnice će ponuditi svoje dobre usluge u svim slučajevima u kojima možeizgledati da su one korisne, u interesu kulturnih dobara, posebno ako postoji nesla-ganje između strana u sukobu u pogledu primene ili tumačenja odredaba ovog pro-tokola.

2. U tom cilju, svaka od Sila zaštitnica može ili po pozivu jedne Strane ili Generalnogdirektora ili na svoju sopstvenu inicijativu predlagati stranama u sukobu sastanaknjihovih predstavnika i posebno vlasti odgovornih za zaštitu kulturnih dobara, akosmatraju da to odgovara, na teritoriji Strane koja nije učesnica sukoba. Strane usukobu su obavezne da odgovore na predloge za sastanak koji su im dostavljeni. Silazaštitnica predlaže na usvajanje stranama u sukobu lice iz države koja nije učesni-ca sukoba, koju predstavlja Generalni direktor, koje će biti pozvano da učestvuje nasastanku u svojstvu predsedavajućeg.

ČLAN 36.Mirenje u odsustvu Sila zaštitnica

1. U sukobu u kome nisu imenovane Sile zaštitnice Generalni direktor može ponudi-ti dobre usluge ili delovanje u bilo kom drugom obliku posredovanja, da bi se reši-lo neslaganje.

2. Po pozivu jedne strane ili Generalnog direktora, predsedavajući Komiteta možepredložiti stranama u sukobu sastanak njihovih predstavnika i posebno vlastiodgovornih za zaštitu kulturnih dobara, ako to odgovara, na teritoriji Strane kojanije učesnica sukoba.

586 IZVRŠENJE PROTOKOLA

ČLAN 37.Prevodi i izveštaji

1. Strane će prevesti ovaj protokol na njihove službene jezike i dostaviće te službeneprevode Generalnom direktoru.

2. Strane podnose Komitetu, svake četiri godine, izveštaj o primeni ovog protokola.

ČLAN 38.Odgovornost države

Ni jedna odredba u ovom protokolu koja se odnosi na krivičnu odgovornost pojedi-naca ne utiče na odgovornost država prema odredbama međunarodnog prava, uključujućiobavezu plaćanja reparacije.

Glava IX ZAVRŠNE ODREDBE

ČLAN 39.Jezici

Ovaj protokol je pripremljen na arapskom, kineskom, engleskom, francuskom, ruskomi španskom jeziku i svih šest tekstova su jednako autentični.


Ovaj protokol će nositi datum 26. mart 1999. On će biti otvoren za potpisivanjeVisokim stranama ugovornicama, u Hagu, od 17. maja do 31. decembra 1999.

ČLAN 41.Ratifikacija, prihvatanje i odobravanje

1. Ovaj protokol podleže ratifikaciji, prihvatanju ili odobravanju Visokih strana ugov-ornica koje su potpisale ovaj protokol, saglasno njihovim važećim ustavnim pos-tupcima.

2. Instrumenti o ratifikaciji, prihvatanju ili odobravanju biće deponovani kod Gene-ralnog direktora.


1. Ovaj protokol će biti otvoren za pristupanje Visokih strana ugovornica od 1. janu-ara 2000.

2. Pristupanje se vrši deponovanjem instrumenata o pristupanju kod Generalnogdirektora.


1. Ovaj protokol stupa na snagu tri meseca posle dvadesetog instrumenta o ratifikaci-ji, prihvatanju, odobravanju ili pristupanju.

587ZAVRŠNE ODREDBE

2. Posle toga, on će stupiti na snagu za svaku Stranu, tri meseca posle deponovanjanjenog instrumenta o ratifikaciji, prihvatanju, odobravanju ili pristupanju.

ČLAN 44.Stupanje na snagu u situacijama oružanog sukoba

U situacijama navedenim u čl. 18. i 19. Konvencije, ratifikacije, prihvatanja, odobra-vanja ili pristupanja ovom protokolu koje deponuju strane u sukobu pre ili posle početkaneprijateljstava ili okupacije deluju neposredno. U takvim situacijama Generalni direktorprosleđuje notifikaciju određenu u članu 46. na najbrži način.

ČLAN 45.Otkazivanje

1. Svaka Strana može da otkaže ovaj protokol.2. Otkazivanje se notifikuje pismenim instrumentom, koji se deponuje kod

Generalnog direktora.3. Otkazivanje stupa na snagu godinu dana posle prijema instrumenta o otkazivanju.

Međutim, ako pre isteka ovog perioda Strana koja otkazuje bude uključena uoružani sukob, otkazivanje neće stupiti na snagu do kraja neprijateljstava ili dok sene završe operacije repatrijacije kulturnih dobara, u bilo koje kasnije vreme.

ČLAN 46.Notifikacije

Generalni direktor informiše sve Visoke strane ugovornice kao i Ujedinjene nacije odeponovanju instrumenata o ratifikaciji, prihvatanju, odobravanju ili pristupanju nave-denim u čl. 41. i 42. i o otkazivanjima navedenim u članu 45.

ČLAN 47.Registracija u Ujedinjenim nacijama

U saglasnosti sa članom 102. Povelje Ujedinjenih nacija, ovaj protokol će biti reg-istrovan u Sekretarijatu Ujedinjenih nacija, na zahtev Generalnog direktora.

U potvrdu navedenog potpisani, propisano ovlašćeni, potpisali su ovaj protokol.Sačinjeno u Hagu, dvadeset šestog dana marta 1999. u jednom primerku koji će biti

deponovan u arhivu UNESKO-a, a overene kopije će biti dostavljene svim visokim strana-ma ugovornicama.


2. KONVENCIJA OD 10. DECEMBRA 1976. O ZABRANI VOJNE ILIBILO KOJE DRUGE NEPRIJATELJSKE UPOTREBE TEHNIKA KOJEMENJAJU ŽIVOTNU SREDINU54

Strane ugovornice ove Konvencije,Vođene interesima za konsolidovanje mira i želeći da doprinesu izazivanju smanjenja

trke u naoružavanju i usvajanju opšteg i potpunog razoružanja pod striktnom i efikasnommeđunarodnom kontrolom, kao i očuvanju čovečanstva od opasnosti od upotrebe novihsredstava ratovanja,

odlučne da nastave pregovaranje sa namerom da postignu zapažen napredak premadaljim merama na planu razoružanja,

priznajući da naučni i tehnički napredak mogu da otvore nove mogućnosti u pogledupromena životne sredine,

podsećajući na Deklaraciju Konferencije Ujedinjenih nacija o ljudskoj okolini, usvo-jenoj u Stokholmu 16. juna 1972,

shvatajući da upotreba tehnika koje menjaju životnu sredinu u mirne svrhe može dausavrši međuodnose čoveka i prirode i da doprinese očuvanju i unapređivanju životne sre-dine u korist sadašnje i budućih generacija,

priznajući, međutim, da vojna ili druga neprijateljska upotreba takvih tehnika može daekstremno bolno utiče na dobrobit čovečanstva,

želeći da zabrane efektivnu vojnu ili bilo koju drugu neprijateljsku upotrebu tehnikakoje menjaju životnu sredinu da bi eliminisali opasnosti za čovečanstvo od takve upotrebei afirmišući rad usmeren na postizanje tog cilja,

želeći takođe da doprinesu jačanju poverenja među narodima i daljem unapređivanjumeđunarodne situacije u saglasnosti sa ciljevima i principima Povelje Ujedinjenih nacija,

saglasili su se kako sledi:

ČLAN 1.1. Svaka država članica ove Konvencije se obavezuje da se ne angažuje u vojnoj ili bilo

kojoj drugoj neprijateljskoj upotrebi tehnika koje menjaju životnu sredinu, kojeimaju široke, dugotrajne ili teške efekte kao sredstva uništavanja, oštećenja ilipovrede bilo koje druge države članice.

2. Svaka država članica ove Konvencije se obavezuje da ne pomaže, ohrabruje ili pod-stiče bilo koju državu, grupu država ili međunarodnu organizaciju da se angažuje uaktivnostima koje su suprotne odredbama stava 1. ovog člana.

ČLAN 2.Kao upotreba prema članu 1, pod pojmom ''tehnike koje menjaju životnu sredinu''

podrazumeva se bilo koja tehnika za promenu - kroz nekontrolisanu manipulaciju prirod-

589KONVENCIJA OD 10. DECEMBRA 1976.

54 Handbook of the International Red Cross and red Crescent Movement, thirteenth edition,Geneva

590

nim procesima - dinamičkim, sastava ili strukture Zemlje uključujući njeno tlo, litosferu,hidrosferu i atmosferu ili kosmos.

ČLAN 3.1. Odredbe ove Konvencije ne ometaju upotrebu tehnika koje menjaju životnu sred-

inu u mirnodopske svrhe i bez uticaja su na opšte prihvaćene principe i primenupravila međunarodnog prava koji se odnose na takvu upotrebu.

2. Države članice ove Konvencije se obavezuju da olakšavaju, i imaju pravo daučestvuju u tome, najpotpuniju moguću razmenu naučnih i tehnoloških informa-cija o upotrebi tehnika koje utiču na promenu životne sredine za mirnodopskesvrhe. Države koje su u položaju da tako rade, doprinose, same ili zajedno sadrugim državama ili međunarodnim organizacijama, međunarodnoj ekonomskoj inaučnoj saradnji u čuvanju, unapređivanju i miroljubivom korišćenju okoline, sadužnom pažnjom za potrebe razvoja regiona sveta.

ČLAN 4.Svaka država članica Konvencije se obavezuje da preduzme sve mere koje smatra

neophodnim u saglasnosti sa svojim ustavnim postupcima da zabrani i spreči bilo kojuaktivnost u povredi odredaba Konvencije bilo gde pod njenom jurisdikcijom ili kontrolom.

ČLAN 5.1. Države članice ove Konvencije se obavezuju da konsultuju jedna drugu i da sarađu-

ju u rešavanju bilo kojih problema koji se mogu pojaviti u odnosu na ciljeveKonvencije, u sprovođenju njenih odredaba. Konsultacije i saradnja predviđeniovim članom mogu se takođe preduzeti kroz odgovarajuće međunarodne postup-ke u okviru Ujedinjenih nacija i u saglasnosti sa njihovom Poveljom. Ovi među-narodni postupci mogu da uključe službe odgovarajućih međunarodnih organi-zacija, kao i Konsultativnog komiteta eksperata kako je on ustanovljen u stavu 2.ovog člana.

2. Za svrhe utvrđene u stavu 1. ovog člana, depozitar će, u roku od mesec dana od pri-jema zahteva bilo koje države članice ove Konvencije, sazvati Konsultativni sastanakeksperata. Bilo koja država članica može imenovati jednog eksperta u Komitet, čijase funkcija i pravila postupka ustanovljavaju u dodatku, koji predstavlja integralnideo ove Konvencije. Komitet prosleđuje depozitaru sažetak svojih nalaza o činjeni-cama, u koji su ugrađena sva mišljenja i informacije izneti pred Komitetom u tokuprocedure. Depozitar distribuira sažetak svim državama članicama.

3. Bilo koja država članica ove Konvencije koja ima razloga da veruje da bilo kojadruga država članica deluje povređujući obaveze koje proizlaze iz Konvencije možepodneti žalbu Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija. Takva žalba treba da sadržisve relevantne informacije kao i sve moguće dokaze koji podržavaju njenu oprav-danost.

4. Svaka država članica Konvencije se obavezuje na saradnju u izvršavanju bilo kojeistrage koju može da inicira Savet bezbednosti, u saglasnosti sa odredbama PoveljeUjedinjenih nacija na osnovu žalbe koju je primio Savet. Savet bezbednosti obaveš-tava države članice o rezultatima istrage.

KONVENCIJA OD 10. DECEMBRA 1976.

5. Svaka država članica ove Konvencije se obavezuje da obezbedi i podrži pomoć, usaglasnosti sa odredbama Povelje Ujedinjenih nacija, bilo kojoj državi koja to zahte-va ako Savet bezbednosti odluči da je ta država pretrpela povredu ili je verovatnoda će pretrpeti povredu kao rezultat povrede Konvencije.

ČLAN 6.1. Bilo koja država članica ove Konvencije može da predloži amandmane na Konven-

ciju. Tekst svakog predloženog amandmana se podnosi depozitaru, koji ga odmahdostavlja svim državama članicama.

2. Amandman stupa na snagu za sve države članice ove Konvencije koje ga prihvate,posle deponovanja kod depozitara instrumenata o prihvatanju većine država član-ica. Posle toga, on stupa na snagu za bilo koju preostalu državu na dan deponovan-ja njenog instrumenta o prihvatanju.

ČLAN 7.Važenje ove Konvencije nije ograničeno.

ČLAN 8.1. Pet godina posle stupanja na snagu ove Konvencije, depozitar će sazvati konferen-

ciju država članica ove Konvencije u Ženevi, Švajcarska. Konferencija će preispitatioperacije Konvencije da bi se obezbedilo da se realizuju njeni ciljevi i odredbe iposebno da se ispita efektivnost odredaba stava 1. člana 1. u otklanjanju opasnostiod vojne ili bilo koje druge neprijateljske upotrebe tehnika koje menjaju ljudskuokolinu.

2. Posle toga, u intervalima ne manjim od pet godina većina država članica obe Kon-vencije može da obezbedi podnošenjem predloga sa tim ciljem depozitaru, sazi-vanje konferencije sa istim ciljevima.

3. Ako se ne sazove konferencija prema stavu 2. ovog člana u roku od deset godinaposle zaključivanja prethodne konferencije, depozitar će tražiti od svih država član-ica ove Konvencije mišljenja u pogledu sazivanja takve konferencije. Ako jednatrećina ili deset država članica, bez obzira koji je broj manji, odgovori pozitivno,depozitar će preduzeti neposredne mere da sazove konferenciju.

ČLAN 9.1. Ova Konvencija će biti otvorena svim državama za potpis. Bilo koja država koja ne

potpiše Konvenciju pre njenog stupanja na snagu u skladu sa stavom 3. ovog člana,može da joj pristupi u bilo koje vreme.

2. Ova Konvencija će biti podvrgnuta ratifikaciji država potpisnica. Instrumenti o rat-ifikaciji ili pristupanju se deponuju kod Generalnog sekretara Ujedinjenih nacija.

3. Ova Konvencija stupa na snagu posle deponovanja instrumenata o ratifikacijidvadeset vlada u skladu sa stavom 2. ovog člana.

4. Za one države čiji se instrumenti o ratifikaciji ili pristupanju deponuju posle stu-panja na snagu Konvencije, ona stupa na snagu na dan deponovanja njihovihinstrumenata o ratifikaciji ili pristupanju.

591KONVENCIJA OD 10. DECEMBRA 1976.

5. Depozitar odmah obaveštava sve potpisnice i države koje su pristupile o datumusvakog potpisivanja, datumu deponovanja svakog instrumenta o ratifikaciji ili pris-tupanju i datumu stupanja na snagu ove Konvencije i o svakom amandmanu na nju,kao i o prijemu drugih podnesaka.

6. Ova Konvencija će biti registrovana kod depozitara u skladu sa članom 102. PoveljeUjedinjenih nacija.

ČLAN 10.Ova Konvencija, čiji su arapski, kineski, engleski, francuski, ruski i španski tekstovi aut-

entični, biće deponovana kod Generalnog sekretara Ujedinjenih nacija koji će dostavitipropisno overene kopije vladama koje su potpisale i državama koje su pristupile.

DODATAK KONVENCIJI

Konsultativni sastanak eksperata

1. Konsultativni sastanak eksperata preduzima mere da izvrši odgovarajućaistraživanja činjenica i obezbedi ekspertsko stanovište o bilo kom problemu kojiistakne, prema stavu 1. člana 5. ove Konvencije, država članica koja zahteva sazi-vanje Komiteta.

2. Rad Konsultativnog komiteta eksperata se organizuje na takav način koji muomogućava da izvrši svoje funkcije utvrđene u stavu 1. ovog dodatka. Komitetodlučuje o proceduralnim pitanjima u odnosu na organizaciju svog rada, ako jemoguće konsenzusom ili većinom onih koji su prisutni i glasaju. Nema glasanja osuštinskim pitanjima.

3. Depozitar ili njegov predstavnik je predsedavajući Komiteta 4. Svakom ekspertu može da pomaže jedan ili više asistenata.5. Svaki ekspert ima pravo da zahteva, preko predsedavajućeg i od međunarodnih

organizacija, takvu informaciju i pomoć kao ekspert koju smatra poželjnom zaizvršavanje rada Komiteta.

592 DODATAK KONVENCIJI

593

DEO PETI

ODGOVORNOST ZA POVREDEMEĐUNARODNOG HUMANITARNOG

PRAVA

1. SPORAZUM IZMEĐU VLADE SJEDINJENIH AMERIČKIH DRŽAVA,PRIVREMENE VLADE FRANCUSKE REPUBLIKE, VLADE UJEDINJENOG KRALJEVSTVA VELIKE BRITANIJE I SEVERNEIRSKE I VLADE SAVEZA SOVJETSKIH SOCIJALISTIČKIH REPUBLIKA U CILJU GONJENJA I KAŽNJAVANJA GLAVNIH RATNIH ZLOČINACA EVROPSKE OSOVINE55

Uzevši u obzir da su Ujedinjene nacije s vremena na vreme davale izjave o svojojnameri da se ratni zločinci izvedu pred sud;

Uzevši u obzir da je Moskovska deklaracija od 30. 10. 1943. god. o nemačkim zverstvi-ma u okupiranoj Evropi odredila da oni nemački oficiri i vojnici i članovi nacionalsocijal-ističke partije koji su odgovorni za zverstva i zločine ili su u njima učestvovali, imaju bitivraćeni u države u kojima su njihova odvratna dela izvršena, da bi im bilo suđeno i da bibili kažnjeni po zakonima tih oslobođenih zemalja i od oslobođenih vlada, koji će u njimabiti ustanovljene;

I uzevši u obzir da je ta Deklaracija odredila da se time ne prejudicira slučaj zločinacačiji zločini nemaju nikakvo posebno geografsko opredeljenje a koji će biti kažnjeni po spo-razumnoj odluci savezničkih vlada;

Vlada Sjedinjenih Američkih Država, Privremena vlada Francuske Republike, VladaUjedinjenog Kraljevstva Velike Britanije i Severne Irske i Vlada Saveza Sovjetskih Socijali-stičkih Republika (dalje u tekstu nazvane ''Potpisnice''), radeći u interesu svih Ujedinjenihnacija, a preko propisno ovlašćenih predstavnika sklopile su ovaj Sporazum:

ČLAN 1.Posle savetovanja sa Kontrolnim savetom za Nemačku, ustanoviće se Međunarodni

vojni sud za suđenje ratnim zločincima, čija krivična dela nemaju nikakvu posebnugeografsku opredeljenost, i to bez obzira da li će oni biti optuženi pojedinačno, ili kaočlanovi organizacije ili grupa, ili u oba svojstva.

ČLAN 2.Sastav, nadležnost i funkcije Međunarodnog vojnog suda biće one koje su označene u

Statutu, priloženom ovom Sporazumu, a koji čini sastavni deo ovog Sporazuma.

ČLAN 3.Svaka od Potpisnica preduzeće potrebne korake da, radi istrage i radi suđenja, stavi na

raspoloženje glavne ratne zločince, koji su kod nje pritvoreni i kojima treba da sudiMeđunarodni vojni sud. Potpisnice moraju učiniti sve napore da se uspešno sprovedeistraga po optužbama i da dođe do suđenja pred Međunarodnim vojnim sudom i onimglavnim ratnim zločincima, koji se nalaze na teritoriji bilo koje od Potpisnica.

595SPORAZUM O KAŽNJAVANJU RATNIH ZLOČINACA

55 Nirnberška presuda, Beograd 1948, str. 11-12

ČLAN 4.U ovome Sporazumu ništa ne ograničava primenu odredbe Moskovske deklaracije o

povratku ratnih zločinaca u one zemlje u kojima su oni počinili zločine.

ČLAN 5.Svaka Vlada Ujedinjenih nacija može pristupiti ovom Sporazumu time što će diplo-

matskim putem dostaviti svoju prijavu Vladi Ujedinjenog Kraljevstva, koja će o tom pris-tupanju obavestiti druge potpisnice i vlade koje su pristupile Sporazumu.

ČLAN 6.Ovim Sporazumom se ne dira u nadležnost ili ovlašćenja bilo kojeg nacionalnog ili

okupacionog suda, koji je ustanovljen, ili koji će biti ustanovljen na ma kojoj savezničkojteritoriji, ili u Nemačkoj, radi suđenja ratnim zločincima.

ČLAN 7.Ovaj Sporazum će stupiti na snagu na dan potpisa i ostaće na snazi za period od god-

inu dana, a važiće i posle toga, uz pravo bilo koje od Potpisnica, da diplomatskim putemsaopšti mesec dana ranije svoju nameru da taj Sporazum otkaže.

U potvrdu ovoga dole potpisani su potpisali ovaj SporazumSastavljeno u četiri primerka u Londonu 8. avgusta 1945. god. i to svaki primeran na

engleskom, francuskom i ruskom, s tim da je svaki tekstpodjednako autentičan.

Za Vladu Sjedinjenih Američkih Država,Robert H. Džekson, s.r.

Za Privremenu Vladu Francuske Republike,Robert Falko, s.r.

Za Vladu Ujedinjenog Kraljevstva Velike Britanije i Severne Irske,Jovit, s.r.

Za Vladu Saveza Sovjetskih Socijalističkih Republika,S. Nikičenko, s.r.A.Trajnin, s.r.

596 SPORAZUM

2. STATUT MEĐUNARODNOG VOJNOG SUDA I SASTAV MEĐUNARODNOG VOJNOG SUDA56

ČLAN 1.Na osnovu Sporazuma od 8. avgusta 1945. godine, potpisanog od Vlade Sjedinjenih

Američkih Država, Privremene Vlade Francuske Republike,Vlade Ujedinjenog KraljevstvaVelike Britanije i Severne Irske i Vlade Saveza Sovjetskih Socijalističkih Republika bićeustanovljen Međunarodni vojni sud (u daljem tekstu ''Sud'') radi pravičnog i brzog suđen-ja i kažnjavanja glavnih ratnih zločinaca Evropske osovine.

ČLAN 2.Sud će se sastojati od četiri člana, svaki sa jednim zamenikom. Svaka od Potpisnica

imenovaće jednog člana i jednog zamenika. Zamenici će, ukoliko budu mogli, prisustvo-vati svim sednicama Suda. U slučaju bolesti bilo kog člana Suda ili nemogućnosti iz nekogdrugog razloga da obavlja svoje funkcije, zameniće ga njegov zamenik.

ČLAN 3.Tužilac, optuženi ili njegovi branioci, ne mogu tražiti izuzeće suda, njegovih članova ili

zamenika. Svaka Potpisnica može zameniti svoga člana Suda ili njegovog zamenika izzdravstvenih ili drugih opravdanih razloga, s tim da se za vreme suđenja zamenjivanjemože vršiti samo zamenikom.

ČLAN 4.a) Prisustvo sva četiri člana Suda ili zamenika, za bilo kog odsutnog člana, neophod-

no je za kvorum.b) Članovi Suda, pre početka svakog suđenja, sporazumeće se između sebe o izboru

Predsednika koji će voditi pretres za vreme celog suđenja, ili drugačije, ako se spo-razumeju glasovima bar tri člana. Prihvata se princip turnusa u slučaju više suđen-ja. Ako se pak neka sednica Suda održi na teritoriji jedne od četiri Potpisnice, Suduće predsedavati predstavnik te Potpisnice.

c) Sem u gore navedenim slučajevima Sud će donositi odluke većinom glasova; uslučaju jednake podele glasova odlučuje glas Predsednika. Odluke o krivici i osudivažiće samo tada ako najmanje tri člana Suda glasaju za njih.

ČLAN 5.U slučaju potrebe, i prema broju predmeta koji imaju biti suđeni, mogu se ustanoviti i

drugi sudovi; osnivanje, funkcije i postupak svakog suda biće identični i upravljaće se posvom Statutu.

597STATUT MEĐUNARODNOG VOJNOG SUDA

56 Nirnberška presuda, Beograd, 1948, str. 13-19.

II NADLEŽNOST I OPŠTA NAČELA

ČLAN 6.Sud ustanovljen Sporazumom navedenim u članu 1, kao sud za suđenje i kažnjavanje

glavnih ratnih zločinaca zemalja Evropske osovine, nadležan je da sudi i kažnjava lica, kojasu bilo kao pojedinci, bilo kao članovi organizacije izvršili ma koji od sledećih zločina,radeći u interesu zemalja Evropske osovine.

Sledeća dela, ili bilo koje od njih, jesu zločini koji dolaze u nadležnost Suda i za koje jeutvrđena lična odgovornost:

a) Zločini protiv mira: to jest, planiranje, pripremanje, započinjanje ili vođenje agre-sorskog rata ili rata kojim se krše međunarodni ugovori, sporazumi ili garantije iliučestvovanje u nekom zajedničkom planu ili zaveri za izvršenje ma kog od gorenavedenih dela;

b) Ratni zločini: to jest, povrede ratnih zakona i ratnih običaja. Takve povrede obuh-vataju, ali se na njih ne ograničavaju, ubistvo, zlostavljanje ili odvođenje na prinud-ni rad ili za koji drugi cilj civilnog stanovništva okupirane teritorije, ili u okupiranuteritoriju, ubistvo ili zlostavljanje ratnih zarobljenika, ili lica na moru, ubijanje tala-ca, pljačkanje javne ili privatne imovine, namerno razaranje gradova, varoši ili selaili pustošenje neopravdano vojnom potrebom;

c) Zločini protiv čovečnosti: to jest, ubistva, istrebljenje, porobljavanje, deportacija iostala nečovečna dela, izvršena protiv bilo koga civilnog stanovništva pre ili zavreme trajanja rata, ili proganjanje na političkoj, rasnoj ili verskoj osnovi u izvršen-ju ili u vezi bilo kojeg zločina koji spada u nadležnost Suda, bez obzira da li se timevrše ili ne vrše povrede zakona one zemlje gde su zločini izvršeni.

Vođe, organizatori, podstrekači ili saučesnici, koji su učestvovali u sastavljanju iliizvršenju nekog zajedničkog plana ili zavere radi izvršenja bilo kojeg od gore pomenutihzločina, odgovorni su za sva dela izvršena u izvođenju takvog plana ma od kojeg lica.

ČLAN 7.Službeni položaj optuženih, bilo kao šefova države ili kao odgovornih službenika u

državnim nadleštvima, neće se smatrati kao razlog za oslobođenje od odgovornosti ili zaublažavanje kazne.

ČLAN 8.Činjenica da je okrivljeni radio po naređenju svoje vlade ili svog pretpostavljenog, neće

ga osloboditi odgovornosti, ali se može smatrati kao razlog za ublažavanje kazne ako Sudnađe da tako zahteva pravičnost.

ČLAN 9.Prilikom suđenja ma kom pojedinom članu ma koje grupe ili organizacije, Sud može

proglasiti (u vezi bilo kog dela za koje pojedinac može biti oglašen krivim), da je grupa iliorganizacija, kojoj je pojedinac pripadao kao član, bila zločinačka organizacija.

Posle prijema optužnice Sud će objaviti na način koji smatra povoljnim, da optužbatraži od Suda da učini takvo proglašenje, a svaki član organizacije imaće pravo da zatraži

598 NADLEŽNOST I OPŠTA NAČELA

od Suda da mu dozvoli da bude saslušan po pitanju zločinačkog karaktera organizacije. Sudje ovlašćen da usvoji ili odbaci to traženje. Ako je traženje usvojeno, Sud će odrediti na kojiće način molioci biti zastupani i saslušani.

ČLAN 10.U slučajevima kad je Sud neku grupu ili organizaciju proglasio za zločinačku, nadležna

državna vlast svake od Potpisnica imaće pravo da izvede pojedinca zbog članstva u tojorganizaciji pred građanski, vojni ili okupacioni sud. U svakom takvom slučaju zločinačkikarakter grupe ili organizacije smatra se dokazanim i ne može biti osporavan.

ČLAN 11.Svako lice, koje je Sud osudio, može biti optuženo pred građanskim, vojnim ili okupa-

cionim sudom, navedenim u čl. 10. ovog Statuta, za kakav drugi zločin osim članstva unekoj zločinačkoj grupi ili organizaciji, i takav sud može pošto ga pronađe krivim, izrećimu kaznu nezavisno i pored one koju mu je Sud izrekao radi učestvovanja u zločinačkojaktivnosti takve grupe ili organizacije.

ČLAN 12.Sud će imati pravo da povede postupak protiv lica optuženog za zločine predviđene u

članu 6. ovog Statuta u njegovom odsustvu, ako to lice nije pronađeno ili ako Sud, iz bilokog razloga, nađe da je nužno, u interesu pravde, da obavi raspravu u njegovom odsustvu.

ČLAN 13.Sud će sam doneti propise o ovom postupku. Ti propisi ne smeju biti u protivrečnosti

sa odredbama ovog Statuta.

III KOMISIJA ZA ISTRAGU I GONJENJE GLAVNIH RATNIH ZLOČINACA

ČLAN 14.Svaka će Potpisnica imenovati Glavnog tužioca za ispitivanje optužbi i gonjenje glavnih

ratnih zločinaca.Glavni tužioci će raditi kao komisija kad je u pitanju:a) da se sporazumeju o planu pojedinačnog rada svakog od glavnih tužilaca i njegov-

og personala,b) da ustanove konačnu listu glavnih ratnih zločinaca kojima treba da sudi Sud,c) da odobre optužnicu i dokumenta, koji se imaju podneti sa njom,d) da predaju Sudu optužnicu i isprave koje joj se prilažu,e) da sastave i preporuče Sudu da odobri nacrt propisa o postupku, o kome je reč u čl.

13. ovog Statuta. Sud ima pravo da prihvati, sa izmenama ili bez izmena, ili daodbaci predložene propise.

Komisija će po svim gore pomenutim pitanjima rešavati većinom glasova i imenovaćepredsednika, kako to bude najpogodnije i u skladu sa principom turnusa; ako dođe do jed-nake podele glasova po pitanju odricanja optuženog kome treba da sudi Sud ili po pitanju

599NADLEŽNOST I OPŠTA NAČELA

zločina koji treba da mu se stave na teret, biće usvojen onaj predlog, koji je učinila stranakoja predlaže da taj optuženi ima biti suđen ili da se protiv njega imaju izneti takveoptužbe.

ČLAN 15.Glavni će tužioci pojedinačno, a u međusobnoj saradnji, vršiti sledeće dužnosti:a) izviđanje, prikupljanje i pribavljanje svih potrebnih dokaza pre ili za vreme pretre-

sa,b) pripremanje optužnice koja se podnosi na odobrenje komisiji u skladu sa tačkom c)

čl. 14,c) prethodno ispitivanje svih potrebnih svedoka i optuženih,d) nastupanje na pretresu u svojstvu tužioca,e) imenovanje zastupnika za vršenje pojedinih dužnosti koje im se mogu dodeliti,f) preduzimanje drugih radnji koje se mogu smatrati potrebnim za pripremu i vođen-

je pretresa.Podrazumeva se da nijedan svedok ili optuženi, pritvoren bilo od koje Potpisnice, neće

biti oduzet od te Potpisnice bez njene saglasnosti.

IV GARANTIJE PRAVA OPTUŽENIH

ČLAN 16.Da bi se optuženicima osiguralo pravično suđenje, primenjivaće se sledeći sudski pos-

tupak:a) Optužnica će obuhvatati u potpunosti sve osnove koje u pojedinosti određuju

optužbe koje se stavljaju na teret optuženima. Optuženom će se uručiti prepisoptužnice i svih dokumenata priloženih uz optužnicu, na jeziku koji on razume,blagovremeno pre suđenja.

b) Za vreme istrage ili suđenja, optuženi će imati pravo da pruži svako objašnjenje kojese odnosi na optužbu podignutu protiv njega.

c) Istraga nad optuženim i suđenje vodiće se na jeziku koji optuženi razume ili će seprevoditi na taj jezik.

d) Optuženi će imati pravo da se pred sudom brani sam ili uz pomoć branioca.e) Optuženi će imati pravo da u toku suđenja sam ili preko svog branioca iznosi

dokaze u prilog svoje odbrane i da postavlja unakrsna pitanja svakom svedokupredloženom od strane optužbe.

V OVLAŠĆENJA SUDA I VOĐENJE PRETRESA

ČLAN 17.Sud je ovlašćen:a) da poziva svedoke na pretres, da zatraži njihovo prisustvo i svedočenje i da im

postavlja pitanja,

600 KOMISIJA ZA ISTRAGU I GONJENJE GLAVNIH RATNIH ZLOČINACA

b) da ispita svakog optuženog,c) da zahteva podnošenje dokumenata i drugog dokaznog materijala,d) da zaklinje svedoke,e) da imenuje službenike za obavljanje svakog zadatka koji bude odredio Sud, uključu-

jući i ovlašćenje da mogu sakupljati dokaze.

ČLAN 18.Sud će:a) ograničiti suđenje samo na potrebna saslušanja o pitanjima koje je istakla optužba,b) preduzimati stroge mere da spreči svaku radnju koja bi prouzrokovala nepotrebno

odugovlačenje, i odbaciće raspravljanje o irelevantnim pitanjima i tvrdnjama bilokoje vrste,

c) postupati odlučno prema svakoj neposlušnosti, primenjujući odgovarajuću kaznu,uključivši isključenje ma koga optuženog ili njegovog branioca sa nekoliko ili sasvih daljih sednica, ali pod uslovom da se ne nanese šteta utvrđivanju optužbi.

ČLAN 19.Sud neće biti vezan formalnim propisima dokaznog postupka. On će prihvatiti i pri-

meniti u najvećoj mogućoj meri ekspeditivno i neformalno postupanje i mora primitisvaki dokaz za koji mu se čini da ima dokaznu vrednost.

ČLAN 20.Sud može zahtevati da bude obavešten o prirodi svakog dokaza pre nego što mu bude

podnet, tako da može oceniti njegovu važnost.

ČLAN 21.Sud neće zahtevati dokaze za notorne činjenice, već će ih uzeti na sudsku ocenu. Tako

isto uzeće na sudsku ocenu zvanična dokumenta vlada i izveštaje Ujedinjenih nacija,uključujući i akte i dokumenta komisija, ustanovljenih u raznim savezničkim zemljama, zautvrđivanje ratnih zločina, kao i izveštaje i nalaze vojnih ili drugih sudova bilo koje odUjedinjenih nacija.

ČLAN 22.Stalno sedište Suda biće u Berlinu. Prvi sastanci članova Suda i glavnih tužilaca održaće

se u Berlinu, na mestu koje bude odredio Kontrolni Savet za Nemačku. Prvo suđenje bićeodržano u Nirnbergu a ostala će se održati na onim mestima koja Sud bude odredio.

ČLAN 23.Jedan ili više glavnih tužilaca može učestvovati u optužbi svakog od procesa. Svaki

glavni tužilac obavljaće svoju funkciju lično, ili preko jednog ili više lica koje on budeovlastio.

Funkciju branioca optuženog na njegov zahtev može vršiti bilo koji branilac profe-sionalno kvalifikovan da zastupa pred sudom svoje zemlje, ili bilo koja druga ličnost kojumože specijalno za to ovlastiti Sud.

601OVLAŠĆENJA SUDA I VOĐENJE PRETRESA

ČLAN 24.Postupak na suđenju obaviće se sledećim redom:a) Optužnica će se pročitati pred Sudom.b) Sud će zatražiti od svakog od optuženih da se izjasni da li je „kriv“ ili „nije kriv“.c) Optužba će dati uvodno izlaganje.d) Sud će zapitati optužbu i odbranu koje dokaze (ako ih ima) žele da podnesu Sudu,

a Sud će rešiti o dopuštanju svakog od tih dokaza.e) Prvo će biti ispitani svedoci optužbe a zatim svedoci odbrane. Posle toga će se

dozvoliti protivdokazi bilo optužbe bilo odbrane za koje Sud nađe da se mogudopustiti.

f) Sud može postaviti svako pitanje bilo kom svedoku i bilo kom optuženom u svakodoba.

g) Optužba i odbrana mogu ispitivati i postavljati unakrsna pitanja svakom svedoku isvakom optuženom koji daje iskaz.

h) Odbrana će se obratiti Sudu.i) Optužba će se obratiti Sudu.j) Svaki optuženi moći će da da izjavu pred Sudom.k) Sud će doneti presudu i izreći kaznu.

ČLAN 25.Svi zvanični dokumenti biće napisani a sve sudske procesne radnje biće izvedene na

engleskom, francuskom i ruskom jeziku, kao i na jeziku optuženog. Na jezik države u kojojSud zaseda prevešće se onoliko iz zapisnika kao i iz postupka koliko Sud smatra da jepoželjno u interesu pravde i javnog mnjenja.

VI DONOŠENJE PRESUDE

ČLAN 26.Odluka Suda o krivici ili oslobađanju od krivice svakog optuženog sadržavaće razloge

na kojima se ona zasniva i biće konačna, i protiv nje nema žalbe.

ČLAN 27.Sud će imati pravo da optuženom, nakon presude, izrekne kaznu smrti ili drugu kaznu

koju bude našao za pravednu.

ČLAN 28.Pored svake kazne koju bude izrekao, Sud može osuđenog lišiti svake ukradene

imovine i narediti da se ona preda Kontrolnom Savetu za Nemačku.

ČLAN 29.U slučaju krivice, kazna će biti izvršena u saglasnosti sa naređenjima Kontrolnog Saveta

za Nemačku, koji može u svako doba da kaznu smanji ili na drugi način izmeni, ali ju nemože pooštriti. Ako Kontrolni Savet za Nemačku, pošto je optuženi osuđen i kazna izreče-

602 DONOŠENJE PRESUDE

na, otkrije nove dokaze, koji, prema mišljenju Saveta, mogu biti osnov nove optužbe protivnjega, on će to prijaviti komisiji ustanovljenoj po članu 14 ovog dokumenta, da bi ona pre-duzela mere koje smatra za odgovarajuće, imajući u vidu interese pravde.

VII TROŠKOVI

ČLAN 30.Troškove Suda i suđenja podneće Potpisnice na teret fonda određenog za izdržavanje

Kontrolnog Saveta za Nemačku.

603TROŠKOVI

3. KONTROLNI SAVET, ZAKON BROJ 10, KAŽNJAVANJE LICAODGOVORNIH ZA RATNE ZLOČINE, ZLOČINE PROTIV MIRA IPROTIV ČOVEČNOSTI57

U cilju izvršenja odredaba Moskovske Deklaracije od 30. oktobra 1943. godine,Londonskog Sporazuma od 8. avgusta 1945. god. i Statuta donetog na osnovu njega, i ucilju ustanovljenja jedinstvene zakonske osnove za sudski postupak protiv ratnih zločinacai drugih prestupnika u Nemačkoj, izuzev onih za koje je nadležan Međunarodni vojni sud,Kontrolni Savet propisuje sledeće:

ČLAN IMoskovska Deklaracija od 30. oktobra 1943. godine ''O odgovornosti Hitlerovaca za

počinjena zverstva'' i Londonski Sporazum od 8. avgusta 1945. godine ''O sudskom gonjen-ju i kažnjavanju glavnih ratnih zločinaca Evropske osovine'' čine sastavni deo ovog zakona.Pristupanje Londonskom Sporazumu jedne od zemlja Ujedinjenih nacija, kao što je pred-viđeno u čl. 5. tog Sporazuma, neće dati prava toj članici Ujedinjenih nacija da učestvuje ilida se umeša u sprovođenje ovog Zakona na nemačkoj teritoriji koja se nalazi pod vlašćuKontrolnog Saveta.

ČLAN II1. Kao zločin smatraće se svako od sledećih dela:

a) Zločini protiv mira. Započinjanje invazije drugih zemalja i agresivnih ratovakojima se krše međunarodno pravo i ugovori, uključujući, ali ne ograničava-jući se na njih, planiranje, pripremu, započinjanje i vođenje agresorskog rata ilirata kojim se krše međunarodni ugovori, sporazumi ili garantije ili učestvo-vanje u zajedničkom planu ili zaveri za izvršenje bilo kog navedenog dela.

b) Ratni zločini. Zverstva ili povrede lica i imovine, koji predstavljaju kršenje rat-nih zakona ili ratnih običaja, uključujući, ali ne ograničavajući se na njih,ubistvo, zlostavljanje ili deportiranje na prisilni rad ili u bilo koju drugusvrhu, civilnog stanovništva iz okupirane teritorije, ubistvo ili zlostavljanjeratnih zarobljenika ili lica na moru, ubijanje talaca, pljačke javne ili privatneimovine, namerno razaranje gradova, varoši i sela, ili pustošenje neopravdanovojnom potrebom.

c) Zločini protiv čovečnosti. Zverstva i povrede, uključujući, ali ne ograničavajućise na njih, ubistvo, istrebljenje, porobljavanje, deportovanje, zatvaranje, mučen-je, razbojništvo, ili druga nečovečna dela, izvršena protiv bilo kog civilnogstanovništva, ili proganjanje na političkoj, rasnoj ili verskoj osnovi bez obzira dase li time vrše ili ne vrše povrede domaćih zakona zemlje gde su zločini izvršeni.

d) Članstvo u zločinačkim grupama ili organizacijama koje su proglašene zloči-načkim od Međunarodnog vojnog suda.

2. Smatraće se da je izvršilo zločin iz stava 1) ovog člana svako lice, bez obzira nadržavljanstvo ili svojstvo u kome je delalo, ako je bilo (a) glavni učinilac ili (b)

604 KONTROLNI SAVET

57 Nirnberška presuda, Beograd, 1948, str. 20-24

saučesnik u izvršenju svakog takvog zločina ili ga je naredilo ili podsticalo ili (c) sesaglasilo sa njim, ili (d) je bilo povezano sa planovima ili radnjama koji su doveli doizvršenja takvog dela ili (e) je bilo član neke organizacije ili grupe, povezane saizvršenjem nekog ratnog zločina ili (f) u vezi sa stavom 1 (a), ako je imalo visokipolitički, građanski ili vojni (uključujući Generalštab) položaj u Nemačkoj ili u jed-noj zemlji koja je Nemačkoj bila saveznik, ili s njom zajedno ratovala (cobelliger-ents), ili bila njen satelit, ili je imalo visoki položaj u finansijskom, industrijskom iliprivrednom životu bilo koje od tih zemlja.

3. Svako lice za koje se utvrdi da je krivo za bilo koji od gore pomenutih zločina možepresudom biti kažnjeno kako to Sud smatra pravednim. Ova kazna može se sasto-jati od jedne ili više sledećih kazni:

a) Smrtna kazna;b) Doživotni zatvor ili zatvor na određeni broj godina, sa prinudnim radom ili

bez prinudnog rada;c) Novčana kazna i zatvor sa ili bez prinudnog rada, u slučaju neplaćanja

novčane kazne;d) Konfiskacija imovine;e) Povraćaj nepravilno stečene imovine;f) Oduzimanje pojedinih ili svih građanskih prava.

Svaka imovina za koju Sud proglasi da je nepravilno stečena ili čiji povraćaj odredi,predaće se Kontrolnom Savetu za Nemačku, koji će odlučiti o raspolaganju sa njom.

4. (a) Zvanični položaj ma kog lica, bez obzira da li je državni poglavar ili odgovornislužbenik u jednom vladinom nadleštvu, ne oslobađa ga odgovornosti za jedanzločin, ali može biti uzeto u obzir za ublaženje kazne.

(b) Činjenica da je neko lice delalo na osnovu naređenja svoje vlade ili pret-postavljenog ne oslobađa ga odgovornosti za jedan zločin, ali može biti uzetou obzir za ublaženje kazne.

5. Ni u kome suđenju ili postupku po zločinu o kome je reč u ovom zakonu, optuženinema prava na korišćenje bilo kakvih privilegija iz perioda od 3. januara 1933. do1. jula 1945. godine niti će bilo kakav imunitet, pomilovanje ili amnestija izdati zavreme nacističkog režima, biti uzimani u obzir prilikom suđenja ili izricanja kazne.

ČLAN III1. Svaka okupatorska vlast u Nemačkoj unutar svoje okupacione zone:

(a) Imaće prava unutar takve zone uhapsiti lica osumnjičena da su izvršila zločin,uključujući lica koja su optužena radi zločina od jedne od članica Ujedinjenihnacija i uzeti pod svoju kontrolu imovinu, nepokretnu i pokretnu, koja je bilasopstvenost ili pod kontrolom pomenutog lica, dok se ne donese odluka oeventualnom raspolaganju sa njom.

(b) Dostavljaće Pravnom odeljenju imena svih osumnjičenih zbog zločina, ako suovi uhapšeni, razloge zbog kojih su zatvoreni i mesta gde su zatvoreni, kaoimena i boravište svedoka.

(c) Preduzeće shodne mere da svedoci i dokazi budu na raspoloženju kad to budezatraženo.

(d) Imaće pravo da sva tako uhapšena i optužena lica, ukoliko nisu prema odred-bama ovog zakona predata drugoj vlasti ili puštena, preda na suđenje odgo-

605KONTROLNI SAVET

606

varajućem sudu. Ako se radi o zločinima izvršenim od lica nemačkog držav-ljanstva ili narodnosti, ili od lica bez državljanstva, takav sud može biti i ne-mački sud, ako to dozvole okupatorske vlasti.

2. Svaki komandant zone odrediće za svoju zonu Sud koji će suditi optuženim za delapo ovom zakonu, kao i postupak pred tim Sudom. Ništa što je sadržano u ovomzakonu neće narušiti ili ograničiti nadležnost ili ovlašćenja suda, već ustanovljenog,ili koji će se još ustanoviti u nekoj zoni od komandanta zone, ili Međunarodnogvojnog suda ustanovljenog Sporazumom od 8. avgusta 1945. godine.

3. Lica koja Međunarodni vojni sud zatraži radi suđenja neće biti suđena bez pristan-ka Komiteta glavnih tužilaca. Svaki komandant zone predaće takva lica koja senalaze unutar njegove zone na zahtev tom Komitetu i staviće mu na raspoloženjesvedoke i dokaze.

4. Lica za koja je poznato da su zatražena radi suđenja u drugoj zoni ili van Nemačkeneće biti suđena pre odluke donete prema čl. IV, sem ako je činjenica o njihovomhapšenju bila dostavljena shodno stavu 1 (b) ovog člana, ako su od toga prošla trimeseca i ako nikakav zahtev za predaju o kojoj je reč u čl. IV nije bio primljen odkomandanta zone o kojoj je reč.

5. Izvršenje smrtnih presuda može biti odloženo ali ne više od mesec dana od kako jepresuda postala konačna, ako komandant zone ima razloge da veruje da bi sve-dočenje osuđenog lica moglo biti korisno u istrazi ili suđenju zločina unutar ili vannjegove zone.

6. Svaki će komandant zone preduzeti mere radi izvršenja presuda nadležnih sudovau pogledu one imovine koja je uzeta pod njegovu kontrolu, a na koju se odnose pre-sude, kako on bude našao za shodno u interesu pravde.

ČLAN IV1. Kad se za neko lice koje se nalazi u jednoj zoni u Nemačkoj, navede da je počinilo

zločin iz člana II u nekoj zemlji sem Nemačke ili u nekoj drugoj zoni, vlada te zeml-je ili komandant ove poslednje zone, već prema slučaju, može zatražiti od koman-danta zone u kojoj se lice nalazi da ono bude uhapšeno i predato radi suđenja zemljiili zoni u kojoj je zločin počinjen. Ovakav zahtev za predaju komandant koji zahtevza predaju bude primio će usvojiti, sem u slučaju ako on smatra da je to licezatraženo radi suđenja ili kao svedok od strane Međunarodnog vojnog suda, ili daje takvo lice zatraženo radi suđenja ili kao svedok u Nemačkoj ili u nekoj drugojstranoj zemlji, koja nije ona koja je zahtev uputila, ili kad komandant nije ubeđenda treba izvršiti predaju, a u svakom od tih slučajeva on će imati pravo da uputizahtev Pravnom odeljenju Savezničke kontrolne uprave. Slična procedura će se pri-meniti u pogledu svedoka, pribavljenih materijala i drugih formi dokaza.

2. Pravno odeljenje će razmatrati sve podnete mu zahteve i doneće odluke po njimashodno niže navedenim principima, a njegova će se odluka saopštiti komandantuzone.

(a) Lice koje je zatraženo radi suđenja ili kao svedok od strane jednog Međuna-rodnog vojnog suda neće biti predato na suđenje niti će to lice moći bititraženo da svedoči van Nemačke, već prema slučaju, osim po odobrenjuKomiteta glavnih tužilaca koji rade na osnovu Londonskog sporazuma od 8.avgusta 1945. god.

KONTROLNI SAVET

(b) Sa licem koje je zatraženo radi suđenja od strane nekoliko vlasti (sem jednogMeđunarodnog vojnog suda) postupaće se shodno sledećim principima opravu prvenstva:

(1) Ako je jedno lice zatraženo radi suđenja u zoni u kojoj se nalazi, ono neće biti izda-to za suđenje na drugom mestu, sem ako je učinjen sporazum za njegov povratakposle suđenja.

(2) Ako je neko lice zatraženo radi suđenja u nekoj zoni drugoj nego gde se nalazi, onoće biti izdato prvenstveno toj zoni a ne izvan Nemačke, osim ako je učinjen spo-razum da će biti vraćeno u tu zonu posle suđenja na drugom mestu.

(3) Ako je neko lice zatraženo za suđenje van Nemačke od strane dve ili više članicaUjedinjenih nacija, a državljanin je jedne od njih, ova članica Ujedinjenih nacija ćeimati prvenstvo.

(4) Ako je neko lice zatraženo za suđenje van Nemačke od strane više zemalja, od kojihnisu sve članice Ujedinjenih nacija, članica Ujedinjenih nacija će imati prvenstvo.

(5) Ako je neko lice zatraženo za suđenje van Nemačke od strane dve, ili više članicaUjedinjenih nacija, tada, pod uslovom člana IV 2 b) (3), prvenstvo će imati onačlanica Ujedinjenih nacija koja je podigla najozbiljnije optužbe i pored toga ovepotkrepila dokazima.

ČLAN VPredaja lica radi suđenja na osnovu člana IV ovog zakona učiniće se na molbu vlada ili

komandanata zona na takav način, da predaja zločinaca jednoj jurisdikciji neće postatisredstvo sprečavanja ili nepotrebnog odlaganja izvršenja pravde na drugom mestu. Ako uroku od šest meseci izručeno lice nije bilo osuđeno od strane suda, zone ili zemlje kojoj jeizdato, tada će takvo lice biti vraćeno na zahtev komandanta zone gde se to lice nalazilo prepredaje.

U Berlinu 20. decembra 1945. godine

Džozef T. Mekmernej,general armije SAD

Bernard L. Montgomeri,feldmaršal

Luis Kelz,general korpusaza Pjera KenigaArmijskog generala

Georgij Žukov,maršal Sovjetskog Saveza

607KONTROLNI SAVET

4. REZOLUCIJA GENERALNE SKUPŠTINE UJEDINJENIH NACIJA58

POTVRDA NAČELA MEĐUNARODNOG PRAVA PRIZNATIH STATUTOM NIRNBERŠKOG SUDA

Generalna skupština,Prihvata obavezu, koja joj pripada po odredbama člana 13. stav 1, paragraf a) Povelje,

da pokreće proučavanja i čini preporuke u cilju podsticanja progresivnog razvoja među-narodnog prava i njegove kodifikacije;

Prima k znanju Sporazum o uspostavljanju Međunarodnog vojnog suda za progon ikažnjavanje teških ratnih zločinaca evropskih sila Osovine, potpisan u Londonu 8. avgus-ta 1945, i priključeni Statut, kao i činjenicu da su ista načela usvojena i u Statutu Međuna-rodnog vojnog suda za suđenje teškim ratnim zločincima na Dalekom Istoku, koji jeobjavljen u Tokiju 19. januara 1946;

Prema tome,potvrđuje načela međunarodnog prava, priznata Statutom Nirnberškog suda i presu-

dom tog suda;poziva Komisiju za kodifikaciju međunarodnog prava, osnovanu rezolucijom

Generalne skupštine od 11. decembra 1946, da kao pitanje od prvorazredne važnosti raz-motri planove za formulisanje načela, priznatih Statutom Nirnberškog suda i presudomtog Suda, bilo u okviru opšte kodifikacije zločina protiv mira i bezbednosti čovečanstva,bilo u okviru Međunarodnog krivičnog kodeksa.

Pedeset i peta plenarna sednica, 11. decembra 1946.

608 REZOLUCIJA GENERALNE SKUPŠTINE UJEDINJENIH NACIJA

58 Nirnberška presuda, Beograd, 1948, str. 237

5. KONVENCIJA O SPREČAVANJU I KAŽNJAVANJU ZLOČINA GENOCIDA59

Strane ugovornice,razmotrivši deklaraciju Generalne skupštine Ujedinjenih nacija u njenoj Rezoluciji 96

(I) od 11. decembra 1946. godine da je genocid zločin po međunarodnom pravu koji je usuprotnosti sa duhom i ciljevima Ujedinjenih nacija i koji civilizovani svet osuđuje;

priznajući da je u svim periodima istorije genocid izazvao velike štete čovečanstvu iubeđene da je za oslobođenje čovečanstva od tako užasne nedaće nužna međunarodnasaradnja;


ČLAN IStrane ugovornice potvrđuju da je genocid, bez obzira da li je izvršen za vreme mira ili

rata zločin po međunarodnom pravu i da preuzimaju obaveze da ga spreče i kazne.

ČLAN IIU smislu ove Konvencije kao genocid se smatra bilo koje od navedenih dela učinjenih

u nameri potpunog ili delimičnog uništenja jedne nacionalne, etničke, rasne ili verskegrupe kao takve:

a) ubistvo članova grupe;b) teška povreda fizičkog ili mentalnog integriteta članova grupe;c) namerno podvrgavanje grupe životnim uslovima koji treba da dovedu do njenog

potpunog ili delimičnog uništenja;d) mere uperene na sprečavanje rađanja u okviru grupe;e) prinudno premeštanje dece iz jedne grupe u drugu.

ČLAN IIIKažnjiva su sledeća dela:a) genocid;b) planiranje izvršenja genocida;c) neposredno i javno podsticanje na vršenje genocida;d) pokušaj genocida;e) saučesništvo u genocidu.

ČLAN IVLica koja učine delo genocida ili neko drugo delo navedeno u članu III, biće kažnjena

bez obzira da li upravljaju državom, obavljaju funkcije ili su obični pojedinci.

609KONVENCIJA O SPREČAVANJU I KAŽNJAVANJU ZLOČINA GENOCIDA

59 „Službeni vesnik Prezidijuma Narodne skupštine FNRJ”, br. 2/1950.

ČLAN VSvaka strana ugovornica može zahtevati od nadležnih organa Ujedinjenih nacija da

preduzmu, saglasno Povelji Ujedinjenih nacija, mere koje budu smatrali za pogodne u ciljusprečavanja i kažnjavanja dela genocida ili nekog od dela navedenih u članu III.

ČLAN VILica optužena za krivično delo genocida ili za neko drugo delo navedeno u članu III

biće predata na suđenje nadležnim sudovima države na čijoj teritoriji je određeno deloizvršeno, ili Međunarodnom krivičnom sudu, koji će biti nadležan za one od članica ugov-ornica koje budu priznale njegovu nadležnost.

ČLAN VIIGenocid i ostala dela navedena u članu III neće se smatrati, u pogledu ekstradicije, kao

politička krivična dela. Strane ugovornice preuzimaju obavezu da će u ovakvim slučajevi-ma dopustiti ekstradiciju, saglasno svom zakonodavstvu i postojećim međunarodnimugovorima.

ČLAN VIIISvaka strana ugovornica može zahtevati od nadležnih organa Ujedinjenih nacija da

preduzmu, saglasno Povelji Ujedinjenih nacija, mere koje budu smatrali za pogodne u ciljusprečavanja i kažnjavanja dela genocida ili nekog od dela navedenih u članu III.

ČLAN IXSporovi između strana ugovornica u pogledu tumačenja, primene i izvršenja ove

Konvencije, podrazumevajući tu i sporove koji se odnose na odgovornost neke države zagenocid ili bilo koje drugo delo pobrojano u članu III, biće izneseni pred Međunarodni sudpravde, na traženje jedne od strana u sporu.

ČLAN XOva Konvencija, čiji će tekstovi na kineskom, engleskom, francuskom, ruskom i špan-

skom jeziku, biti podjednako verodostojni, nosiće datum 9. decembra 1948. godine.

ČLAN XIOva će Konvencija biti otvorena za potpis do 31. decembra 1949. godine svakoj članici

Organizacije Ujedinjenih nacija i svakoj državi nečlanici kojoj Generalna skupština budeuputila poziv u tu svrhu.

Ova će Konvencija biti ratifikovana i ratifikacioni instrumenti biće deponovani kodGeneralnog sekretara Organizacije Ujedinjenih nacija.

Počev od 1. janura 1950. godine ovoj će Konvenciji moći da pristupi svaka članicaOrganizacije Ujedinjenih nacija i svaka država nečlanica koja bude primila napred nave-deni poziv. Instrumenti o pristupanju biće deponovani kod Generalnog sekretaraOrganizacije Ujedinjenih nacija.

610 KONVENCIJA O SPREČAVANJU I KAŽNJAVANJU ZLOČINA GENOCIDA

ČLAN XIISvaka strana ugovornica moći će u svako doba putem notifikacije upućene Gene-

ralnom sekretaru Organizacije Ujedinjenih nacija, da proširi primenu ove Konvencije nasve teritorije ili bilo na koju teritoriju čijim inostranim poslovima ona rukovodi.

ČLAN XIIINa dan kada je deponovan dvadeset prvi ratifikacioni instrument ili instrument o pris-

tupanju, Generalni sekretar će o tome sastaviti zapisnik. On će dostaviti kopiju tog zapis-nika svim državama članicama Organizacije Ujedinjenih nacija, kao i nečlanicama o koji-ma je reč u članu XI.

Ova će Konvencija stupiti na snagu dvadesetog dana posle datuma deponovanja dvade-setog instrumenta o ratifikaciji ili pristupanju. Svaka ratifikacija ili pristupanje izvršeniposle poslednjeg datuma važiće od devedesetog dana posle deponovanja instrumenata oratifikaciji ili pristupanju.

ČLAN XIVOva Konvencija će trajati deset godina počev od dana njenog stupanja na snagu. Ona

će posle toga ostati na snazi za novi period od pet godina i tako redom, prema onim strana-ma ugovornicama koje je ne budu otkazale najmanje šest meseci pre isteka roka. Otkaz ćese vršiti pismenom notifikacijom upućenom Generalnom sekretaru OrganizacijeUjedinjenih nacija.

ČLAN XVAko usled otkaza broj država potpisnica ove Konvencije bude sveden na manje od šes-

naest Konvencija će prestati da važi, počev od dana kad je poslednji od otkaza postaopravosnažan.

ČLAN XVIZahtev za reviziju ove Konvencije moći će podneti svaka strana ugovornica u svako

doba putem pismene notifikacije upućene Generalnom sekretaru. Generalna skupština ćedonositi odluke o merama koje treba preduzeti u takvom slučaju po predmetu tog traženja.

ČLAN XVIIGeneralni sekretar Organizacije Ujedinjenih nacija obavestiće sve države članice

Organizacije i države nečlanice o kojima je reč u članu XI o sledećem:a) potpisima, ratifikacijama i pristupanjima primljenim na osnovu člana XI;b) notifikacijama primljenim na osnovu člana XII;c) datumu stupanja na snagu ove Konvencije na osnovu člana XIII;d) otkazima primljenim na osnovu člana XIV;e) prestanku važenja Konvencije na osnovu člana XV;f) notifikacijama primljenim na osnovu člana XVI.

611KONVENCIJA O SPREČAVANJU I KAŽNJAVANJU ZLOČINA GENOCIDA

ČLAN XVIIIOriginal ove Konvencije deponovaće se u arhivi Organizacije Ujedinjenih nacija.

Overen prepis biće upućen svim državama članicama Organizacije Ujedinjenih nacija idržavama nečlanicama o kojima je reč u članu XI.

ČLAN XIXGeneralni direktor Organizacije Ujedinjenih nacija registrovaće ovu Konvenciju na

dan njenog stupanja na snagu.

612 KONVENCIJA O SPREČAVANJU I KAŽNJAVANJU ZLOČINA GENOCIDA

6. KONVENCIJA O NEZASTAREVANJU RATNIH ZLOČINA I ZLOČINAPROTIV ČOVEČANSTVA60

PREAMBULA

Države ugovornice ove Konvencije,podsećajući na rezolucije Generalne skupštine Ujedinjenih nacija 3 (I) od 13. februara

1946. g. i 170 (II) od 31. oktobra 1947. godine o izručenju i kažnjavanju ratnih zločinaca,na Rezoluciju 95 (I) od 11. decembra 1946. godine, kojom se potvrđuju principi međunar-odnog prava priznati na osnovu Povelje Međunarodnog vojnog suda u Nirnbergu i na pre-sudu istog Suda, kao i na rezolucije 2184 (XXI) od 12. decembra 1966. i 2202 (XXI) od 16.decembra 1966. godine, u kojima se povreda ekonomskih i političkih prava domaćegstanovništva, s jedne strane, i politika aparthejda, s druge strane, izričito osuđuju kao zločinprotiv čovečanstva,

podsećajući na rezolucije Ekonomskog i Socijalnog saveta Ujedinjenih nacija 1074 D(XXXIX) od 28. jula 1965. godine i 1158 (XLI) od 5. avgusta 1966. godine, o kažnjavanjuratnih zločinaca i lica koja su počinila zločine protiv čovečanstva,

konstatujući da se ni u jednoj od svečanih izjava, instrumenata ili konvencija koje seodnose na gonjenje ili kažnjavanje ratnih zločina i zločina protiv čovečanstva na predviđazastarevanje,

smatrajući da ratni zločini i zločini protiv čovečanstva spadaju među najteže zločine umeđunarodnom pravu,

uverena da efikasno kažnjavanje ratnih zločina ili zločina protiv čovečanstva pred-stavlja važan element sprečavanja takvih zločina, zaštite ljudskih prava i osnovnih sloboda,jačanja poverenja, daljeg razvijanja saradnje među narodima i unapređenja međunaro-dnog mira i bezbednosti,

konstatujući da primena propisa domaćeg prava na ratne zločine i zločine protiv čo-večanstva u pogledu vremenskog zastarevanja običnih zločina predstavlja pitanje od ve-likog značaja za svetsku javnost, pošto sprečava gonjenje i kažnjavanje lica za takve zločine,

uviđajući da je potrebno i da je vreme da se u međunarodnom pravu potvrdi, putemove Konvencije, princip vremenskog nezastarevanja ratnih zločina i zločina protivčovečanstva i da se obezbedi njegova univerzalna primena,

saglasile su se o sledećem:

ČLAN INe postoji zastarevanje u pogledu sledećih zločina bez obzira na datum kada su poči-

njeni:(a) ratni zločini prema definiciji u Povelji Međunarodnog vojnog suda, Nirnberg, od 8.

avgusta 1945, potvrđenoj u rezolucijama 3 (I) od 13. februara 1946. godine i 95 (I)od 11. decembra 1946. godine, koje je usvojila Generalna skupština Ujedinjenih

613KONVENCIJA O NEZASTAREVANJU RATNIH ZLOČINA

60 „Službeni list SFRJ - Medunarodni ugovori“, broj 50/1970

nacija, a naročito ''teški prestupi'' nabrojani u Ženevskim konvencijama od 12.avgusta 1949. godine o zaštiti žrtava rata;

(b) zločini protiv čovečanstva bilo da su počinjeni u doba rata ili u doba mira premadefiniciji u Povelji Međunarodnog vojnog suda, Nirnberg od 8. avgusta 1945. go-dine i kao što je potvrđeno rezolucijama 3 (I) od 13. februara 1946. i 95 (I) od 11.decembra 1946. godine, koje je usvojila Generalna skupština Ujedinjenih nacija,proterivanje putem oružanog napada ili okupacije i nehumana dela koja proističuiz politike aparthejda, kao i zločin genocida shodno definiciji datoj u konvenciji osprečavanju i kažnjavanju zločina genocida iz 1948. godine, čak i kad takva dela nepredstavljaju povredu domaćeg zakona zemlje u kojoj su izvršena.

ČLAN IIU slučaju da se počini bilo koji od zločina pomenutih u članu I, odredbe ove

Konvencije primenjuju se na predstavnike državne vlasti ili na pojedince koji kao glavniakteri ili kao saučesnici učestvuju u izvršenju ili koji neposredno podstrekavaju druga licada počine bilo koji od pomenutih zločina, ili koji kuju zaveru da ih počine, bez obzira nastepen počinjenog zločina kao i na predstavnike državne vlasti koji tolerišu vršenje tihzločina.

ČLAN IIIDržave ugovornice ove Konvencije obavezuju se da usvoje sve potrebne mere u svojoj

zemlji, bilo da je reč o zakonodavnim ili drugim merama, kako bi omogućile izručenje licanavedenih u članu II ove Konvencije, u skladu sa međunarodnim pravom.

ČLAN IVDržave ugovornice ove Konvencije obavezuju se da usvoje, u skladu sa svojim ustavn-

im postupkom, sve zakonodavne i druge mere koje su potrebne da se obezbedi da sezakonske i druge odredbe o zastarevanju ne odnose na gonjenje i kažnjavanje zločinapomenutih u članovima I i II ove Konvencije i da se takve odredbe o zastarevanju, ako pos-toje, ukinu.

ČLAN VOva Konvencija stoji otvorena za potpisivanje do 31. decembra 1969. godine od strane

bilo koje države članice Ujedinjenih nacija ili članice specijalizovanih agencija iliMeđunarodne agencije za atomsku energiju, ili od strane bilo koje druge države kojuGeneralna skupština bude pozvala da postane strana ugovornica ove Konvencije.

ČLAN VIOva Konvencija podleže ratifikaciji. Ratifikacioni instrumenti deponuju se kod

Generalnog sekretara Ujedinjenih nacija.

ČLAN VIIOva Konvencija otvorena je za potpisivanje bilo koje države iz člana V. Instrumenti o

pristupanju deponuju se kod Generalnog sekretara Ujedinjenih nacija.

614 KONVENCIJA O NEZASTAREVANJU RATNIH ZLOČINA

ČLAN VIII1. Ova Konvencija stupa na snagu devedesetog dana od datuma deponovanja kod

Generalnog sekretara Ujedinjenih nacija desetog instrumenta o ratifikaciji ili opristupanju.

2. Za svaku državu koja ratifikuje ovu Konvenciju ili koja joj pristupi posle depono-vanja desetog instrumenta o ratifikaciji ili o pristupanju, ova Konvencija stupa nasnagu devedeset dana posle datuma deponovanja njenog instrumenta o ratifikacijiili o pristupanju.

ČLAN IX1. Po isteku perioda od deset godina, računajući od datuma stupanja ove Konvencije

na snagu, bilo koja strana ugovornica može podneti zahtev za reviziju Konvencije ubilo koje vreme, putem pismenog obaveštenja upućenog Generalnom sekretaruUjedinjenih nacija.

2. Generalna skupština Ujedinjenih nacija odlučuje o merama koje eventualno trebapreduzeti u vezi sa takvim zahtevom.

ČLAN X1. Ova Konvencija deponuje se kod Generalnog sekretara Ujedinjenih nacija.2. Generalni sekretar Ujedinjenih nacija dostavlja overene kopije ove Konvencije svim

državama pomenutim u članu V.3. Generalni sekretar Ujedinjenih nacija dostavlja svim državama pomenutim u članu

V podatke o:(a) nazivima zemalja koje su potpisale ovu Konvenciju, kao i o instrumentima o

ratifikaciji ili o pristupanju, deponovanim shodno članovima V, VI i VII;(b) datumu stupanja ove Konvencije na snagu shodno članu VII;(c) saopštenjima primljenim shodno članu IX.

ČLAN XIOva Konvencija, čiji su tekstovi na kineskom, engleskom, francuskom, ruskom i špan-

skom jeziku podjednako verodostojni, nosi datum 26. novembar 1968. godine.

U potvrdu čega su niže potpisani, propisno ovlašćeni u tu svrhu, potpisali ovuKonvenciju.

615KONVENCIJA O NEZASTAREVANJU RATNIH ZLOČINA

7. STATUT MEĐUNARODNOG TRIBUNALA ZA GONJENJE LICAODGOVORNIH ZA OZBILJNE POVREDE MEĐUNARODNOGHUMANITARNOG PRAVA IZVRŠENE NA TERITORIJI BIVŠEJUGOSLAVIJE OD 1991.61

Pošto je ustanovljen delovanjem Saveta bezbednosti po Glavi VII Povelje Ujedinjenihnacija, Međunarodni tribunal za gonjenje lica odgovornih za ozbiljne povrede međunaro-dnog humanitarnog prava izvršene na teritoriji bivše Jugoslavije od 1991. godine (daljeoznačen kao ''Međunarodni tribunal'') vršiće funkciju u saglasnosti sa odredbama ovogstatuta.

ČLAN 1.Nadležnost Međunarodnog tribunala

Međunarodni tribunal ima ovlašćenja da goni lica odgovorna za teške povrede među-narodnog humanitarnog prava učinjene na teritoriji bivše Jugoslavije od 1991, saglasnoodredbama ovog statuta.

ČLAN 2.Teške povrede Ženevskih Konvencija od 1949.

Međunarodni tribunal ima ovlašćenje da goni lica koja su činila ili naređivala da se čineteške povrede Ženevskih konvencija od 12. avgusta 1949, poimenično sledeće radnje pro-tiv lica ili imovine, zaštićenih relevantnim odredbama Ženevskih konvencija:

(a) namerno ubijanje;(b) mučenje i nehumano postupanje, uključujući biološke eksperimente;(c) namerno prouzrokovanje patnje i teških telesnih povreda i narušavanje zdravlja;(d) masovno razaranje i prisvajanje imovine, koje nije opravdano vojnom potrebom i

izvršeno je nezakonito i bezobzirno;(e) prisiljavanje ratnih zarobljenika ili civila da služe u oružanim snagama nepri-

jateljske sile;(f) namerno lišavanje ratnih zarobljenika i civila prava na pošteno i regularno suđenje;(g) nezakonitu deportaciju, transfer ili nezakonito zatvaranje civila;(h) uzimanje civila kao talaca.

ČLAN 3.Kršenje zakona i običaja ratovanja

Međunarodni tribunal ima ovlašćenje da goni lica koja krše zakone i običaje ratovan-ja. Takve povrede uključuju, ali se ne ograničavaju na:

(a) upotrebu bojnih otrova ili drugog oružja namenjenog da nanosi suvišne i nepotreb-ne patnje;

616 STATUT MEĐUNARODNOG TRIBUNALA

61 Basic Documents, UN, 1985, pp. 5-27

(b) bezobzirno razaranje mesta, gradova ili sela, ili pustošenje koje nije opravdanovojnom potrebom;

(c) napad, bombardovanje bilo kojim sredstvima nebranjenih gradova, sela, naselja ilizgrada;

(d) osvajanje, razaranje ili namerno oštećenje učinjeno institucijama namenjenimreligiji, dobrotvornim aktivnostima ili obrazovanju, umetnosti ili nauci, istorijskimspomenicima ili umetničkim ili naučnim radovima;

(e) pljačka javne ili privatne imovine.

ČLAN 4.Genocid

1. Međunarodni tribunal ima ovlašćenje da goni lica koja su činila genocid onakokako je to definisano u stavu 2. ovog člana ili su činila bilo koje druge radnje nave-dene u stavu 3. ovog člana.

2. Genocid znači da je, sa namerom da unište, delimično ili u celini, nacionalnuetničku, rasnu ili religioznu grupu izvršena bilo koja od sledećih radnji:

(a) ubijanje članova te grupe;(b) prouzrokovanje fizičkih ili mentalnih povreda članovima te grupe;(c) namerno smeštanje te grupe u takve uslove života smišljene da dovedu do

njenog fizičkog, delimičnog ili potpunog uništenja;(d) sprovođenje mera sa namerom da se spreči rađanje unutar grupe;(e) namerno premeštanje dece te grupe u drugu grupu.

3. Sledeće radnje su kažnjive:(a) genocid;(b) zavera radi vršenja genocida;(c) direktno i javno podsticanje na vršenje genocida;(d) pokušaj vršenja genocida;(e) saučesništvo u genocidu.

ČLAN 5.Zločini protiv čovečnosti

Međunarodni tribunal ima ovlašćenje da goni lica odgovorna za sledeće zločine, kad suučinjeni u oružanim sukobima, bilo međunarodnog bilo unutrašnjeg karaktera, a uperenisu protiv civilnog stanovništva:

(a) ubistvo;(b) istrebljenje;(c) zarobljavanje;(d) deportacija;(e) zatvaranje;(f) mučenje;(g) silovanje;(h) progon na političkoj, rasnoj ili religijskoj osnovi;(i) druge nečovečne radnje.

617STATUT MEĐUNARODNOG TRIBUNALA

618

ČLAN 6.Personalna nadležnost

Međunarodni tribunal je nadležan da sudi fizičkim licima, shodno odredbama ovogstatuta.

ČLAN 7.Pojedinačna krivična odgovornost

1. Lice koje je planiralo, iniciralo, naredilo, izvršilo ili na drugi način pomoglo iliučestvovalo u planiranju, pripremi ili izvršenju zločina navedenih u čl. 2. do 5. ovogstatuta, lično je odgovorno za taj zločin.

2. Službeni položaj bilo kog optuženog lica, bilo da je šef države ili vlade ili vladinoodgovorno službeno lice, neće osloboditi takvo lice krivične odgovornosti niti ćesmanjiti kaznu.

3. Činjenica da je bilo koja radnja navedena u čl. 2. do 5. ovog statuta bila učinjena odstrane potčinjenog neće osloboditi njegovog pretpostavljenog krivične odgov-ornosti, ako je znao ili je mogao da zna da je taj potčinjeni imao veze sa izvršenjemtakve radnje ili ju je izvršio a pretpostavljeni je propustio neophodne i razumnemere da spreči izvršenje takve radnje ili da zbog njih kazni njihove izvršioce.

4. Činjenica da je optuženo lice izvršavalo naređenje vlade ili pretpostavljenog neće gaosloboditi krivične odgovornosti, ali se može smatrati kao olakšavajuća okolnostprilikom odmeravanja kazne, ako Međunarodni tribunal odredi da izvršenje pravdetako zahteva.

ČLAN 8.Teritorijalna i vremenska nadležnost

Teritorijalna nadležnost Međunarodnog tribunala se prostire na teritoriju bivšeSocijalističke Federativne Republike Jugoslavije, uključujući njenu kopnenu površinu, vaz-dušni prostor i teritorijalne vode. Vremenska nadležnost Međunarodnog tribunala se pro-stire na period koji počinje sa prvim januarom 1991.

ČLAN 9.Sukob nadležnosti

1. Međunarodni tribunal i nacionalni sudovi imaju istu nadležnost u progonu lica zateške povrede međunarodnog humanitarnog prava učinjene na teritoriji bivšeJugoslavije od 1. januara 1991.

2. Međunarodni tribunal ima prvenstvo u odnosu na nacionalne sudove. U bilo komstepenu postupka, Međunarodni tribunal može formalno da zahteva od nacional-nih sudova da poštuju nadležnost Međunarodnog tribunala, u saglasnosti sa ovimstatutom i Pravilima postupka i dokazivanja pred Međunarodnim tribunalom.

ČLAN 10.Ne bis in idem

1. Nijednom licu se neće suditi pred nacionalnim sudom za radnje koje predstavljajuteške povrede međunarodnog humanitarnog prava shodno ovom statutu, za koje jenjemu ili njoj već suđeno pred Međunarodnim tribunalom.

STATUT MEĐUNARODNOG TRIBUNALA

619

2. Lice kome je već sudio nacionalni sud za radnje koje predstavljaju teške povredemeđunarodnog humanitarnog prava može da bude naknadno suđeno pred Me-đunarodnim tribunalom, samo ako:

(a) je radnja za koju je on ili ona suđen bila kvalifikovana kao obično krivičnodelo; ili

(b) postupak pred nacionalnim sudom nije bio nepristrasan, nezavisan, ili je biozamišljen da zaštiti optuženog od međunarodne krivične odgovornosti ili uslučaju da nije bilo revnosno gonjenje.

3. U određivanju kazne licu osuđenom za zločin u smislu ovog statuta, Međunarodnitribunal će uzeti u obzir vreme već izdržane kazne po presudi nacionalnog suda.

ČLAN 11.Organizacija Međunarodnog tribunala

Međunarodni tribunal se sastoji od sledećih organa:(a) Veća, koja čine dva prvostepena i žalbeno veće;(b) Tužioca; i(c) Sekretarijata tribunala u službi oba veća i tužioca.

ČLAN 12.Sastav veća

Veća su sastavljena od jedanaest nezavisnih sudija, od kojih dva ne mogu da bududržavljani iste države, koji služe po sledećem:

(a) po tri sudije služe u svakom od prvostepenih veća;(b) pet sudija koji služe u žalbenom veću.

ČLAN 13.Kvalifikacije za izbor sudija

1. Sudije će biti lica visokih moralnih osobina, nepristrasna i sa integritetom, kojaposeduju kvalifikacije koje se zahtevaju u njihovim zemljama za postavljenje nanajviša sudijska mesta. U sastavljanju veća dužna pažnja biće posvećena iskustvusudija u oblasti krivičnog prava, međunarodnog prava, uključujući međunarodnohumanitarno pravo, kao i pravnu oblast ljudskih prava.

2. Sudije Međunarodnog tribunala će biti izabrane od strane Generalne skupštine saliste koju podnosi Generalni sekretar, na sledeći način:

(a) Generalni sekretar će tražiti nominaciju sudija za Međunarodni tribunal oddržava članica Ujedinjenih nacija, kao i nečlanica koje imaju stalnu posma-tračku misiju pri glavnom sedištu Ujedinjenih nacija.

(b) U roku od šezdeset dana od dana poziva Generalnog sekretara, svaka državamože da nominuje najviše dva kandidata koja odgovaraju po kvalifikacijamauslovima predviđenim u stavu 1. ovog člana, od kojih dva ne mogu da buduistog državljanstva.

(c) Generalni sekretar će proslediti primljene nominacije Savetu bezbednosti. Odprimljenih nominacija Savet bezbednosti će ustanoviti listu ne kraću oddvadeset i dva i ne dužu od trideset i tri kandidata, uzimajući u obzir adek-vatno predstavljanje glavnih svetskih pravnih sistema.


620

(d) Predsedavajući Saveta bezbednosti će preneti tu listu kandidata Generalnojskupštini. Sa te liste Generalna skupština će izabrati jedanaest sudijaMeđunarodnog tribunala. Kandidati koji dobiju apsolutnu većinu glasovadržava članica Ujedinjenih nacija i država koje nisu članice ali imaju stalneposmatračke misije pri glavnom sedištu Ujedinjenih nacija, biće proglašeni zaizabrane. Ako bi dva kandidata istog državljanstva dobila većinu glasova, onajkoji je dobio veći broj glasova biće smatran izabranim.

3. U slučaju da se uprazni mesto u većima, posle konsultacije sa predsedavajućimSaveta bezbednosti i Generalne skupštine, Generalni sekretar će postaviti lice kojeima odgovarajuće kvalifikacije predviđene stavom 1. ovog člana za ostatak manda-ta na upražnjenom sudskom mestu.

4. Sudije se biraju na rok od četiri godine. Trajanje i uslovi službe su isti kao i za sudi-je Međunarodnog suda pravde. Oni su podložni reizboru.

ČLAN 14.Službenici i članovi veća

1. Sudije Međunarodnog tribunala biraju predsednika.2. Predsednik Međunarodnog tribunala je član Žalbenog veća i predsedava postup-

kom koji se vodi pred tim većem.3. Posle konsultacija sa sudijama Međunarodnog tribunala, predsednik određuje sudi-

je za Žalbeno i za prvostepena veća. Svaki sudija može da sudi samo u veću u kojeje postavljen.

4. Sudije svakog prvostepenog veća biraju predsedavajućeg sudiju koji rukovodi svimpostupcima koji se vode pred prvostepenim većem kao celinom.

ČLAN 15.Pravila o postupku i dokazima

Sudije Međunarodnog tribunala donose Pravila o postupku i dokazima koja važe zapredpretresnu fazu procesa, pretres i žalbeni postupak, prihvatanje dokaza, zaštitu žrtava isvedoka, kao i za druga odgovarajuća pitanja.

ČLAN 16.Tužilac

1. Tužilac je odgovoran za istragu i optuženje lica odgovornih za teška kršenja među-narodnog humanitarnog prava učinjena na teritoriji bivše Jugoslavije od 1. januara1991.

2. Tužilac radi nezavisno kao zaseban organ Međunarodnog tribunala. On/ona nećetražiti niti primati instrukcije od bilo koje vlade ili iz bilo kog drugog izvora.

3. Kancelarija Tužioca je sastavljena od tužioca i drugog kvalifikovanog osoblja kojemože biti potrebno.

4. Tužioca postavlja Savet bezbednosti na nominaciju Generalnog sekretara. On/onaće biti visokih moralnih kvaliteta i treba da poseduje najviši nivo stručne kompe-tencije i iskustva u vođenju istraga i optuživanja u krivičnim slučajevima. Tužilac seimenuje za četvorogodišnji period i može biti ponovo imenovan. Rokovi i uslovitužilačke službe su isti kao za Generalnog podsekretara Ujedinjenih nacija.

5. Osoblje kancelarije tužioca postavlja Generalni sekretar na preporuku tužioca.



1. Sekretarijat je odgovoran za administraciju i usluge Međunarodnom tribunalu.2. Sekretarijat se sastoji od sekretara i ostalog potrebnog osoblja.3. Sekretara postavlja Generalni sekretar posle konsultovanja sa predsednikom Me-

đunarodnog tribunala. On/ona se postavlja na četvorogodišnji period i može bitiponovo postavljen. Rokovi i uslovi službe sekretara su isti kao i pomoćnika ge-neralnog sekretara Ujedinjenih nacija.

4. Osoblje Sekretarijata postavlja Generalni sekretar na preporuku sekretara.

ČLAN 18.Istraga i priprema optužnice

1. Tužilac započinje istragu po službenoj dužnosti, ili na osnovu informacija pribavl-jenih iz bilo kog izvora, posebno od vlada ili organa Ujedinjenih nacija, međuvla-dinih i nevladinih organizacija. Tužilac prima dostavljene ili pribavljene informaci-je i odlučuje da li postoji dovoljno osnova za postupanje.

2. Tužilac ima ovlašćenje da ispituje osumnjičenog, žrtve i svedoke, da prikupljadokaze i preduzima istražne radnje na licu mesta. U vršenju tih poslova tužilacmože, ako treba, da traži pomoć organa odnosne države.

3. Ako se ispituje, osumnjičeni ima pravo na pomoć advokata po svom sopstvenomizboru, uključujući pravo na besplatnu pravnu pomoć postavljenog branioca u svimslučajevima ako nema dovoljno sredstava da je plati. On takođe ima pravo naneophodno prevođenje na jezik koji on govori i razume.

4. Na osnovu određenja da prima facie slučaj postoji, tužilac prima optužnicu kojasadrži činjenice i krivično delo ili krivična dela za koja se optuženi tereti shodnoovom statutu. Optužnica se dostavlja sudiji prvostepenog veća.

ČLAN 19.Preispitivanje optužnice

1. Sudija prvostepenog veća kome je optužnica dostavljena je preispituje.Ako je primafacie utvrdio da je slučaj dovoljno formiran od strane tužioca, on će potvrditi optuž-nicu. Ako u tom pogledu nije zadovoljan, optužnica će biti odbačena.

2. Posle potvrde optužnice, sudija može na zahtev tužioca izdati naređenja i naloge zahapšenje, zadržavanje, predavanje i transfer lica, ili bilo koja druga naređenja kojamogu biti neophodna da bi se vodio pretres.

ČLAN 20.Početak i vođenje pretresnog postupka

1. Prvostepeno veće obezbeđuje korektan i brz pretres i vođenje postupka u saglas-nosti sa Pravilima postupka i dokazivanja, uz puno poštovanje prava optuženog iodgovarajuću zaštitu žrtava i svedoka.

2. Lice protiv koga je potvrđena optužnica biće, shodno naređenju ili nalogu zahapšenje Međunarodnog tribunala, pritvoreno, s mesta informisano o optužbamaprotiv njega i privedeno Međunarodnom tribunalu.


3. Prvostepeno veće čita optužnicu, utvrđuje da li su poštovana prava optuženog,utvrđuje da li je optuženi razumeo optužnicu i poučava optuženog da odgovori nanavode optužnice. Prvostepeno veće tada utvrđuje datum pretresa.

4. Saslušanje je javno, osim ako prvostepeno veće ne odluči da zatvori postupak uskladu sa pravilima postupka i dokazivanja.

ČLAN 21.Prava optuženog

1. Sva lica su jednaka pred Međunarodnim tribunalom.2. U utvrđivanju optužbe protiv njega, optuženi ima pravo na pošteno i javno

saslušanje, shodno članu 22. ovog statuta.3. Optuženi se smatra nevinim dok se ne dokaže krivica, shodno odredbama ovog

statuta.4. U utvrđivanju bilo koje optužbe protiv optuženog, shodno ovom statutu, optuženi

ima pravo na sledeće minimalne garancije pune ravnopravnosti:(a) da bude smesta i detaljno informisan na jeziku koji razume o prirodi i osnovi

optužbe protiv njega;(b) da ima odgovarajuće vreme i mogućnosti za pripremu odbrane i da komuni-

cira sa advokatom po sopstvenom izboru;(c) da mu se sudi bez nepotrebnog odlaganja;(d) da mu se sudi u njegovom prisustvu, i da se brani lično ili uz pravnu pomoć

po sopstvenom izboru; da ima na nju pravo i da dobije pomoć u svakomonom slučaju kada interesi pravde tako zahtevaju i besplatno u onim slučaje-vima kad nema dovoljno sredstava da je plati;

(e) da ispituje, ili da je ispitao, svedoke koji su protiv njega i da obezbedi prisust-vo i ispitivanje svedoka u sopstvenu korist, pod istim uslovima koji važe i zasvedoke protiv njega;

(f) da ima besplatnu pomoć prevodioca ako ne može da razume ili govori jezikkoji se koristi pred Međunarodnim tribunalom;

(g) da ne bude prisiljen da svedoči protiv samog sebe ili da prizna krivicu.

ČLAN 22.Zaštita žrtava i svedoka

Međunarodni tribunal obezbeđuje da njegova Pravila postupka i dokazivanja štite žrtvei svedoke. Takve zaštitne mere uključuju, ali se ne ograničavaju na, vođenje postupka incamera i zaštitu identiteta žrtve.

ČLAN 23.Presuda

1. Prvostepeno veće objavljuje presudu, osuđuje i kažnjava lica osuđena za teške po-vrede međunarodnog humanitarnog prava.

2. Presude se donose većinom glasova u prvostepenom veću i prvostepeno veće ihjavno objavljuje. One se dopunjavanju pismenim obrazloženjem kome mogu bitidodata odvojena mišljenja i neslaganja.


ČLAN 24.Kazne

1. Kazna koju izriče prvostepeno veće ograničava se na zatvorsku kaznu. U određi-vanju trajanja zatvorske kazne, prvostepena veća imaju oslonac u opštoj praksisudova u Jugoslaviji u pogledu izricanja kazne zatvora.

2. Prilikom izricanja mera, veće uzima u obzir okolnosti kao što su težina dela i ličnasvojstva osuđenika.

3. Kazni zatvora se može dodati i naredba o povraćanju njihovim pravim vlasnicimabilo koje imovine ili dobiti koja je pribavljena kriminalnim ponašanjem, uključu-jući i podmuklo ili nasilno ponašanje.

ČLAN 25.Žalbeni postupak

1. Žalbeno veće saslušava žalbe osuđenih pred prvostepenim većem ili žalbe tužiocapo sledećim osnovama:

(a) greške u pravnim pitanjima, koje odluke čine manjkavim, ili(b) činjenične greške, koje su prouzrokovale donošenje nepravilne odluke.

2. Žalbeno veće može odluku prvostepenog suda potvrditi, poništiti je ili je promeniti.

ČLAN 26.Ponavljanje postupka

Kad se otkrije nova činjenica koja nije bila poznata u vreme trajanja postupka predprvostepenim ili žalbenim većem a koja bi mogla da bude od odlučujućeg uticaja udonošenju odluke, osuđeno lice ili tužilac mogu podneti Međunarodnom tribunalu zahtevza ponavljanje postupka.

ČLAN 27.Izvršenje presude

Kazna zatvora se izvršava u državi koju odredi Međunarodni tribunal sa liste državakoje su naznačile svoju spremnost Savetu bezbednosti da prihvate osuđena lica. Takvazatvorska kazna se izvršava u skladu sa primenom prava te države i podvrgnuta je nadzoruMeđunarodnog tribunala.

ČLAN 28.Pomilovanje i smanjenje kazne

Ako shodno pravu države u kojoj osuđeno lice izdržava kaznu, ono ima pravo napomilovanje ili smanjenje kazne, ta država će to shodno naznačiti Međunarodnom tri-bunalu. Predsednik Međunarodnog tribunala u konsultaciji sa sudijama će o tome odluči-ti na osnovu interesa pravde i opštih pravnih načela.

ČLAN 29.Saradnja i sudska pomoć

1. Sve države će sarađivati sa Međunarodnim tribunalom u istrazi i vođenju postupkaprotiv lica optuženih za teške povrede međunarodnog humanitarnog prava.


2. Države će izvršiti bez nepotrebnog odlaganja svaki zahtev za pomoć ili drugo nare-đenje prvostepenog veća, uključujući, ali se ne ograničavajući na:

(a) identifikaciju ili boravište lica;(b) uzimanje svedočenja i formiranje dokaza;(c) podnošenje dokumenata;(d) pritvor i izdržavanje lica;(e) predaju ili transfer optuženih do Međunarodnog tribunala.

ČLAN 30.Status, privilegije i imunitet Međunarodnog tribunala

1. Konvencija o privilegijama i imunitetima Ujedinjenih nacija od 13. februara 1946.primenjivaće se na Međunarodni tribunal, sudije, tužioca i njegovo osoblje, i sekre-tara i njegovo osoblje.

2. Sudije, tužilac i sekretar će uživati privilegije, imunitete i mogućnosti u saglasnostisa međunarodnim pravom.

3. Osoblje tužioca i Sekretarijata će uživati privilegije i imunitete isto kao i službenalica Ujedinjenih nacija shodno čl. V i VIII Konvencije pomenute u stavu 1. ovogčlana.

4. Druga lica, uključujući optuženog, za koja postoji potreba da budu u sedištuMeđunarodnog tribunala, dobiće takav tretman koji je neophodan radi odgovara-jućeg funkcionisanja Međunarodnog tribunala.

ČLAN 31.Sedište Međunarodnog tribunala

Međunarodni tribunal ima svoje sedište u Hagu.

ČLAN 32.Troškovi Međunarodnog tribunala

Troškovi Međunarodnog tribunala padaju na redovni budžet Ujedinjenih nacija usaglasnosti sa članom 17. Povelje Ujedinjenih nacija.

ČLAN 33.Radni jezici

Radni jezici Međunarodnog tribunala su engleski i francuski.

ČLAN 34.Godišnji izveštaj

Međunarodni tribunal podnosi godišnji izveštaj o svojim aktivnostima Generalnomsekretaru i Generalnoj skupštini.


8. ZAVRŠNA DEKLARACIJA MEĐUNARODNE KONFERENCIJE OZAŠTITI ŽRTAVA RATA, 1993.62

Učesnici Međunarodne konferencije o zaštiti žrtava rata, održane u Ženevi od 30.avgusta do 1. septembra 1993, svečano objavljuju sledeće:

I1. Mi odbijamo da prihvatimo da se rat, nasilje i mržnja šire svetom i da se povređu-

ju osnovna ljudska prava na povećan i sistematski način. Mi odbijamo da prihvati-mo da se prema ranjenima ne pokazuje milost, da se deca masakriraju, žene siluju,zarobljenici muče, žrtvama odbija elementarna humanitarna pomoć, primenjujeizgladnjivanje civila kao metoda ratovanja, ne poštuju obaveze propisane među-narodnim humanitarnim pravom na teritorijama pod stranom okupacijom, nedaju informacije porodicama nestalih lica o sudbini njihovih rođaka, stanovništvonezakonito preseljava i države podvrgavaju pustošenju.

2. Mi odbijamo da prihvatimo da se, pošto rat izbije, obaveze predviđene međunaro-dnim pravom usmerene na ograničavanje patnji izazvanih oružanim sukobom,konstantno povređuju. Mi energično osuđujemo te povrede koje rezultiraju uneprekidnoj pretećoj situaciji licima čijoj je zaštiti namenjeno pravo.

3. Mi odbijamo da prihvatimo da civilno stanovništvo treba da sve više i sve češćepostane osnovna žrtva neprijateljstava i akata nasilja primenjenog u toku oružanihsukoba, na primer kad su izloženi namernom napadu ili upotrebljavanju kao živogštita, a posebno kad je žrtva odvratne prakse ''etničkog čišćenja''. Mi smo uzbunjenizapaženim povećanjem akata seksualnog nasilja zapaženo usmerenog protiv žena idece i mi potvrđujemo da takvi akti konstituišu teške povrede međunarodnoghumanitarnog prava.

4. Mi ne odobravamo sredstva i metode koji se primenjuju u vođenju neprijateljstavakoji izazivaju teške patnje civila. U tom kontekstu mi reafirmišemo našu rešenostda se primeni, razjasni i, gde to izgleda neophodno, razmotri dalji razvoj postojećegprava koje se odnosi na oružane sukobe, posebno nemeđunarodne, da bi se obezbe-dila najefikasnija zaštita za njihove žrtve.

5. Mi potvrđujemo potrebu da se pojača, saglasno međunarodnom pravu, obaveza sol-idarnosti koja mora da ujedini čovečanstvo protiv tragedije rata i sve napore da sezaštite žrtve od njega. U tom duhu podržavamo mirovne bilateralne i multilateralneinicijative usmerene na slabljenje tenzija i sprečavanje izbijanja oružanih sukoba.

6. Mi se obavezujemo da delujemo u saradnji sa UN i u saglasnosti sa Poveljom UNda osiguramo punu saglasnost sa međunarodnim pravom u slučaju genocida idrugih ozbiljnih povreda tog prava.

625ZAVRŠNA DEKLARACIJA

62 Handbook of the International Red Cross and Red Crescent Movement, thirteenth edition,Geneva, 1994, pp. 375-378

7. Mi zahtevamo da se preduzmu mere na nacionalnom, regionalnom i međunarod-nom nivou da bi se dopustilo osoblju koje pruža pomoć da u punoj sigurnosti izvršisvoj mandat u korist žrtava oružanog sukoba. Podvlačeći da su snage za očuvanjemira takođe obavezne da deluju u saglasnosti sa međunarodnim pravom, mi takođezahtevamo da pripadnicima snaga za očuvanje mira bude dozvoljeno da izvršavajusvoj mandat bez smetnji i da se poštuje njihov fizički integritet.

IIMi potvrđujemo našu odgovornost, u saglasnosti sa članom 1. zajedničkim za sve

Ženevske Konvencije, za poštovanje i obezbeđenje poštovanja za međunarodno humani-tarno pravo da bi se obezbedila zaštita žrtava rata. Mi urgiramo svim državama da uložesvaki napor da:

1. Šire međunarodno humanitarno pravo na sistematski način, predavanjima o nje-govim pravilima za opštu javnost, uključujući njegovu ugradnju u obrazovne pro-grame i povećanjem svesti u medijima, tako da ljudi mogu da usvoje to pravo i dasteknu snagu da reaguju u saglasnosti sa tim pravom na njegove povrede.

2. Organizuju predavanja o međunarodnom humanitarnom pravu u državnoj upraviodgovornoj za njegovu primenu i ugrade osnovna pravila u vojne programe obukei vojna pravila, priručnike i instrukcije, tako da je svaki borac svestan svoje obavezeda poštuje i pomogne jačanju tih pravila.

3. Proučavaju sa najvećom pažnjom praktična sredstva za unapređenje razumevanja ipoštovanja za međunarodno humanitarno pravo u oružanim sukobima u slučajuda dođe do dezintegracije državnih struktura tako da država ne može da izvršavasvoje obaveze po tom pravu.

4. Razmotre i preispitaju, da bi poboljšali univerzalni karakter međunarodnog huma-nitarnog prava, postajući stranka ili potvrđujući svoje nasleđivanje, kad to odgo-vara, relevantnih ugovora zaključenih od usvajanja Ženevskih konvencija od 1949,posebno:

� Dopunskog protokola uz Ženevske Konvencije od 12. avgusta 1949 koji seodnosi na zaštitu žrtava međunarodnih oružanih sukoba od 8. juna 1977.(Protokol I);

� Dopunskog protokola uz Ženevske konvencije od 12. avgusta 1949, koji seodnosi na zaštitu žrtava nemeđunarodnih oružanih sukoba od 8. juna 1977.(Protokol II);

� Konvencije o zabrani ili ograničavanju upotrebe određenih konvencionalnihoružja i njena tri protokola iz 1980;

� Konvencije o zaštiti kulturnih dobara u slučaju oružanih sukoba iz 1954.5. Prihvate i primene, na nacionalnom nivou, sva odgovarajuća pravila, zakone i mere

da osiguraju poštovanje međunarodnog humanitarnog prava primenjivog u sluča-ju oružanog sukoba i kazne njegove povrede.

6. Doprinose nezavisnom istraživanju navodnih povreda međunarodnog humani-tarnog prava i, posebno, razmatranju prihvatanja nadležnosti Međunarodne ko-misije za utvrđivanje činjenica, saglasno članu 90. Protokola I, navedenog u Delu II,tačka 4. ove Deklaracije.

626 ZAVRŠNA DEKLARACIJA

7. Osiguraju da se ratni zločini valjano gone i ne ostanu nekažnjeni i saglasno primeneodredbe o kažnjavanju teških povreda međunarodnog humanitarnog prava iohrabri pravovremeno ustanovljavanje odgovarajućeg pravnog mehanizma i u vezisa tim priznaju suštinski rad, koji je izvršila Komisija za međunarodno pravo, kojise odnosi na međunarodni krivični sud.

Mi potvrđujemo da države koje povređuju međunarodno humanitarno pravo treba,ako to slučaj zahteva, da se podvrgnu plaćanju naknade.

8. Usavrše koordinaciju humanitarnih akcija u vanrednom stanju da bi im dali neop-hodnu sveobuhvatnost i efikasnost, obezbeđujući neophodnu podršku humanitar-nim organizacijama kojima je povereno da pružaju zaštitu i pomoć žrtvama oruža-nih sukoba i da snabdevaju, potpuno nezavisno, žrtve oružanih sukoba robom iuslugama neophodnim za njihovo preživljavanje, olakšaju brzinu i efikasnost ope-racija pomoći davanjem tim humanitarnim organizacijama pristupa pogođenimpodručjima i da preduzimaju odgovarajuće mere da poboljšaju poštovanje njihovebezbednosti, sigurnosti i integriteta, u saglasnosti sa primenjivim pravilima među-narodnog humanitarnog prava.

9. Povećaju poštovanje znaka crvenog krsta i crvenog polumeseca kao i drugih znako-va koje predviđa međunarodno humanitarno pravo i zaštitu sanitetskog osoblja,objekata, instalacija i sredstava transporta, verskog osoblja i verskih mesta, osobljaza pružanje pomoći, roba i konvoja koji su predviđeni međunarodnim humani-tarnim pravom.

10. Potvrde i osiguraju poštovanje pravila međunarodnog humanitarnog prava pri-menljivog u toku oružanih sukoba o zaštiti kulturnih dobara, mesta za molitvu iprirodne okoline, bilo protiv napada na okolinu kao takvu, bilo protiv nekontro-lisanog uništavanja izazvanog ozbiljnim oštećenjima okoline; i nastave da ispitujuprilike za njihovo jačanje.

11. Osiguraju efektivnost međunarodnog humanitarnog prava i preduzmu odlučnuakciju, u saglasnosti sa tim pravom, protiv država nosilaca odgovornosti za povredemeđunarodnog humanitarnog prava sa namerom da se prekine sa takvim povre-dama.

12. Iskoriste prednost sledeće Konferencije za preispitivanje Konvencije o zabrani iliograničavanju upotrebe određenih konvencionalnih oružja iz 1980. i njena tri pro-tokola, koji obezbeđuju platformu za šire pristupanje ovom instrumentu i razmotrejačanje postojećeg prava za traženje efikasnih rešenja problema nediskriminisaneupotrebe mina čije eksplozije osakaćuju civile u različitim delovima sveta.

Ovom deklaracijom mi potvrđujemo potrebu da se primena međunarodnog humani-tarnog prava učini efektivnijom. U tom duhu, pozivamo švajcarsku vladu sa sazove jednuotvorenu međuvladinu grupu eksperata da prouči praktična sredstva za unapređenjepunog poštovanja i usaglašavanja sa tim pravom i pripremi izveštaj koji će biti podnesendržavama na sledećoj Međunarodnoj konferenciji Crvenog krsta i Crvenog polumeseca.

U zaključku mi potvrđujemo naše ubeđenje da, očuvanjem duha humanosti u središtuoružanog sukoba, međunarodno humanitarno pravo drži otvorenim put za mirenje,olakšavanje ponovnog uspostavljanja mira između zaraćenih i jača harmoniju među nar-odima.

627ZAVRŠNA DEKLARACIJA

9. RIMSKI STATUT MEĐUNARODNOG KRIVIČNOG SUDA63

PREAMBULA

Države članice ovog Statuta,Svesne činjenice da su svi narodi povezani zajedničkim vezama, da su njihove kulture

spojene zajedničkim nasleđem, a istovremeno zabrinute što ovaj osetljivi mozaik može bitislomljen svakog trenutka,

Svesne da su tokom ovog veka milioni dece, žena i muškaraca bili žrtve do sada neza-mislivih svireposti koje duboko šokiraju svest o humanosti,

Uviđajući da tako teški zločini ugrožavaju mir, sigurnost i dobrobit sveta,Potvrđujući da najozbiljnija krivična dela za koje je zabrinuta međunarodna zajednica

kao celina ne smeju proći nekažnjeno, a da njihovo efikasno krivično gonjenje njihovihizvršilaca mora biti obezbeđeno preduzimanjem odgovarajućih mera na nacionalnomnivou i jačanjem međunarodne saradnje,

Rešene da promene dosadašnju praksu nekažnjavanja počinilaca ovih krivičnih dela itime doprinesu prevenciji istih,

Podsećajući da je dužnost svake države da, u skladu sa svojom stvarnom nadležnošću,pokrene krivični postupak protiv lica koja su počinila krivična dela regulisana međunaro-dnim dokumentima,

Ponovo potvrđujući ciljeve i principe Povelje Ujedinjenih nacija, i posebno naglašava-jući obavezu svih država da se uzdrže od pretnje ili upotrebe sile protiv teritorijalnogintegriteta i političke nezavisnosti bilo koje države ili od preduzimanja kakve drugeaktivnosti u suprotnosti sa ciljevima Ujedinjenih nacija,

Ističući s tim u vezi da nijedna odredba ovog Statuta ne sme biti protumačena u smis-lu davanja prava bilo kojoj državi da se umeša u oružani konflikt ili unutrašnje stvari bilokoje druge države,

Rešene da u tom cilju, a za dobrobit sadašnjih i budućih generacija, osnuju nezavisan,stalni Međunarodni krivični sud koji bi predstavljao deo sistema Ujedinjenih nacija i kojibi bio nadležan za vođenje krivičnog postupka povodom najtežih krivičnih dela koja su zatakva proglašena od strane celokupne međunarodne zajednice,

Naglašavajući da će Međunarodni krivični sud osnovan po ovom Statutu biti komple-mentaran sa nacionalnim krivičnim zakonodavstvima,

Odlučne da garantuju trajno uvažavanje i ostvarivanje pravde na međunarodnomplanu,

Saglasile su se kako sledi

628 RIMSKI STATUT MEĐUNARODNOG KRIVIČNOG SUDA

63 Tekst zvaničnog prevoda Statuta Međunarodnog krivičnog suda preuzet je iz Sl. lista SRJ -Međunarodni ugovori, br. 5/2001. Međutim, upoređujući izvorni tekst na engleskom jeziku sazvaničnim prevodom, priređivači ove publikacije su našli za shodno da u određenim delovimateksta prevoda Statuta, u fusnotama daju predložene, po našem mišljenju, primerenije jezičkeformulacije. U svakom slučaju, ako korisnik ovog priručnika ima neke nedoumice u pogleduodredbi Statuta, može konsultovati neki od autentičnih tekstova Statuta na arapskom,kineskom, engleskom, francuskom, ruskom ili španskom jeziku.

Deo 1OSNIVANJE SUDA

ČLAN 1.Sud

Međunarodni krivični sud (u daljem tekstu „Sud“) osniva se ovim pravnim aktom.Osniva se kao stalno sudsko telo i nadležan je za vođenje krivičnog postupka protiv lica zakoje postoji osnovana sumnja da su počinila najteža krivična dela od međunarodnogznačaja, na način kako je to predviđeno ovim Statutom, i biće komplementaran nacional-nim krivičnim nadležnostima država. Nadležnost Suda i njegovo funkcionisanje regulisanisu odredbama ovog Statuta.

ČLAN 2.Odnos Suda i Ujedinjenih nacija

Saradnja Suda i Ujedinjenih nacija zasniva se na ugovoru, sa kojim ugovorom, premaodredbama ovog Statuta, treba da se saglasi Skupština država članica. Po pribavljanju ovesaglasnosti, ugovor u ime Suda zaključuje predsednik Suda.

ČLAN 3.Sedište Suda

1. Sedište Suda je u Hagu, u Holandiji („zemlja domaćin“).2. Sud zaključuje ugovor o glavnom sedištu Suda sa zemljom domaćinom. Ovaj ugo-

vor mora biti odobren od strane Skupštine zemalja članica. Ugovor sa zemljomdomaćinom u ime Suda zaključuje predsednik Suda.

3. Sud može da zaseda i na nekom drugom mestu, kad god se za tim pokaže potreba,i to na način kako je to predviđeno Statutom.

ČLAN 4.Pravno svojstvo64 i nadležnost Suda

1. Sud ima svojstvo međunarodno priznatog pravnog lica. Sud je nadležan za obav-ljanje onih delatnosti kojima ispunjava svoje dužnosti predviđene Statutom i koji-ma ispunjava svrhu radi koje je osnovan.

2. Nadležnost Suda se, prema odredbama Statuta, proteže na teritoriji svih državačlanica, a po osnovu posebnog ugovora zaključenog sa državom koja nije članicaniti potpisnica Statuta, nadležnost Suda se proteže i na teritoriju te države.

629OSNIVANJE SUDA

64 Pravni status.

630

Deo 2.NADLEŽNOST SUDA, DOPUŠTENOST POKRETANJA I VOĐENJA

KRIVIČNOG POSTUPKA I PRAVO KOJE SE PRIMENJUJE

ČLAN 5.Krivična dela u nadležnosti Suda

1. Sud je nadležan za vođenje krivičnog postupka povodom najtežih krivičnih dela,koja su za takva proglašena od strane celokupne međunarodne zajednice. U skladusa Statutom, Sud je nadležan u pogledu sledećih krivičnih dela:

a) Krivično delo genocida;b) Krivična dela regulisana kao „zločini protiv čovečnosti“;c) Krivična dela regulisana kao „ratni zločini“;d) Agresija.

2. Sud je nadležan za krivično delo agresije nakon što se propisima donetim u smislučl. 121. i 123, ustanove elementi bića ovog krivičnog dela, i tako ispune prethodniuslovi za ustanovljenje nadležnosti Suda. Ti propisi moraju biti u skladu sa odgo-varajućim odredbama Povelje Ujedinjenih nacija.

ČLAN 6.Genocid

U smislu odredbi Statuta, krivičnim delom „genocida“ smatra se bilo koja od sledećihradnji počinjenih u nameri da se, u celini ili delimično, uništi nacionalna, etnička, rasna iliverska grupa, i to preduzimanjem neke od sledećih radnji:

a) Ubijanje članova grupe;b) Prouzrokovanje teških fizičkih ili mentalnih patnji članova grupe;c) Namerno podvrgavanje grupe životnim uslovima koji treba da dovedu do njenog

potpunog ili delimičnog uništenja;d) Preduzimanje mera koje su uperene ka sprečavanju rađanja u okviru grupe;e) Prinudno premeštanje dece iz jedne grupe u drugu.

ČLAN 7.Zločin protiv čovečnosti

1. U smislu odredbi ovog Statuta pod „zločinom protiv čovečnosti” smatra se bilo kojaod sledećih radnji, koje su preduzete kao deo šireg ili sistematskog napada upere-nog protiv civilnog stanovništva, kao takvog, pri čemu se pod napadom smatra bilokoja od sledećih radnji:

(a) Ubistvo;(b) Istrebljenje;(c) Porobljavanje;(d) Deportacija ili prisilno premeštanje stanovništva;(e) Zatvaranje i drugi oblici lišavanja slobode, a koji se preduzimaju uz kršenje

osnovnih pravila međunarodnog prava;(f) Mučenje;(g) Silovanje, seksualno ropstvo, prisilna prostitucija, prisilna trudnoća, prisilno

sterilisanje, i svaki drugi oblik seksualnog zlostavljanja ovakve ili sličneprirode;

NADLEŽNOST SUDA

(h) Proterivanje bilo koje grupe ili zajednice na političkoj, verskoj, rasnoj, na-cionalnoj, etničkoj, kulturnoj i polnoj osnovi, na način kako je to definisanou stavu 3. ili proterivanje na kakvoj drugoj osnovi koje je strogo zabranjenomeđunarodnim pravom, a u vezi je sa bilo kojom radnjom preciziranomovim stavom ili u vezi sa bilo kojim krivičnim delom iz nadležnosti Suda;

(i) Nestanak lica65;(j) Aparthejd;(k) Drugi nehumani postupci sličnog karaktera, kojima se namerno prouzroku-

ju teške patnje ili ozbiljno ugrožavanje fizičkog ili mentalnog zdravlja;2. U smislu stava 1. Statuta:

(a) Pod „napadom usmerenim protiv civilnog stanovništva“ smatra se delovanjekoje se zasniva na izvršenju više radnji preciziranih u stavu 1. ovog člana, akoje se preduzimaju protiv civilnog stanovništva, kao takvog, pri čemu jeovakvo delovanje proisteklo na osnovu ili povodom političkog programadržave ili kakve druge organizacije koja je svojim programom podstrekavalada se takvo delo izvrši;

(b) „Istrebljenje“ podrazumeva namerno podvrgavanje civilnog stanovništvaživotnim uslovima, koje, između ostalog, karakteriše lišavanje hrane i lekova,u nameri da se na taj način prouzrokuje uništenje dela stanovništva;

(c) „Porobljavanje“ znači vršenje pojedinačnih ili svih ovlašćenja koja proističu izprava svojine nad nekim licem, a koja podrazumevaju vršenje ovih ovlašćenjau trgovini licima, posebno ženama i decom;

(d) „Deportacija ili prisilno premeštanje stanovništva“ podrazumeva prisilnoraseljavanje lica u smislu proterivanja lica sa područja na kojima su ta licalegalno nastanjena, i drugih prinudnih mera, a koje mere se preduzimajusuprotno pravilima utemeljenim međunarodnim pravom;

(e) "Mučenje" se definiše kao namerno prouzrokovanje bola i teških patnji, fi-zičkih ili duševnih, nad osobom koja se drži u pritvoru ili je pod kontrolomokrivljenog. Mučenjem se ne smatra nanošenje bola ili patnje koji su prouzro-kovani slučajno ili su nastali kao prateća posledica primene zakonskih sankci-ja;

(f) "Prisilna trudnoća" predstavlja protivpravnim zatočenjem žena izazvanu trud-noću, koja radnja je preduzeta sa ciljem da se na taj način utiče na promenuetničkog sastava stanovništva, ili koja trudnoća je nastala povodom drugihteških oblika kršenja međunarodnog prava. Ova definicija se nikako nećetumačiti na način koji je u koliziji sa odredbama nacionalnog zakonodavstvaa koje regulišu pitanje trudnoće;

(g) "Progon" se određuje kao namerno i ozbiljno lišavanje osnovnih prava, su-protno međunarodnom pravu, a koje se preduzima prema određenim licimasamo zato što ta lica pripadaju određenoj grupi;

(h) "Aparthejd" podrazumeva nečovečne radnje slične onima opisanim u stavu 1.ovog člana, a koje su počinjene u kontekstu sistematskog ugnjetavanja i do-

631NADLEŽNOST SUDA

65 Prisilni nestanak lica

minacije jedne rasne grupe nad bilo kojom drugom rasnom grupom, a kojipostupci uživaju podršku određenog režima a namenjeni su njegovom daljemodržavanju;

(i) „Prisilno nestajanje fizičkih lica“ podrazumeva hapšenje, zatvaranje ili otmiculica od strane države ili političke organizacije, odnosno preduzetih sa nji-hovim odobrenjem odnosno uz njihovu podršku, pri čemu država odnosnopolitička organizacija odbija da da informacije o lišenju slobode ili informa-cije o sudbini ili boravištu tih lica, a to sve sa namerom da takvim licima naduži vremenski period uskrati pravnu zaštitu koja im pripada po zakonu.

3. Pod pojmom „pol“, u smislu odredbi Statuta, podrazumevaju se muški i ženski pol,i to sa značenjem koje im se pridaje u društvu. Pojam „pol“ ima isključivo gorepomenuto značenje.

Član 8.Ratni zločini

1. Sud je nadležan da postupa u odnosu na ratne zločine posebno kada su oni poči-njeni kao deo plana ili politike ili ako je ovo krivično delo počinjeno u velikombroju slučajeva.

2. „Ratnim zločinom“ se, u duhu Statuta, smatra:(a) Ozbiljno kršenje Ženevskih konvencija od 12. avgusta 1949. tačnije, sledeći

postupci protiv lica ili imovine zaštićenih odredbama određene Ženevskekonvencije:(i) Namerno ubijanje;(ii) Mučenje ili nečovečni postupci, uključujući biološke eksperimente;(iii) Namerno nanošenje suvišne patnje, teških telesnih povreda ili naruša-

vanje zdravlja;(iv) Obimna razaranja i prisvajanje tuđe imovine koje se ne može opravdati

vojnom potrebom, i koja su pri tom izvršena nezakonito i bezobzirno;(v) Prisiljavanje ratnih zarobljenika ili drugih zaštićenih lica da služe u

neprijateljskim snagama;(vi) Namerno lišavanje ratnih zarobljenika ili drugih zaštićenih lica njihovog

prava na fer i pravično suđenje;(vii) Nezakonito proterivanje ili preseljavanje i nezakonito zatvaranje lica;(viii)Uzimanje talaca;

(b) Druge ozbiljne povrede zakona i ratnih običaja koji se primenjuju u među-narodnom oružanom sukobu, a prema utvrđenim pravilima međunarodnogprava, u ove povrede se ubraja:(i) namerno usmeravanje napada protiv civilnog stanovništva ili protiv

pojedinačnih civilnih lica koja nisu direktno umešana u sukob;(ii) Namerno usmeravanje napada na civilne objekte, tj. na objekte koji

nisu vojni ciljevi;(iii) Namerno usmeravanje napada na osoblje, instalacije, materijale,

jedinice ili vozila uključena u humanitarnu pomoć ili mirovnu misiju uskladu sa Poveljom UN, sve dotle dok imaju prava na zaštitu ili pružaju

632 NADLEŽNOST SUDA

pomoć civilima ili civilnim objektima po međunarodnim zakonimakoji važe za oružane sukobe66;

(iv) Namerno započinjanje napada, znajući da će takav napad prouzroko-vati propratna stradanja ili nanošenje povreda civilima ili nanošenještete civilnim objektima ili da će uzrokovati velika, dugotrajna i ozbilj-na oštećenja životne sredine, što bi bilo očigledno nesrazmerno uodnosu na očekivani, konkretan i neposredni vojni učinak;

(v) Napad ili bombardovanje, bilo kojim sredstvima, gradova, sela, borav-išta ili građevina koji nisu branjeni ili koji nisu vojni objekti;

(vi) Ubijanje ili ranjavanje vojnika67 koji je položio oružje ili više nemanameru da se brani, a to je učinio sa ciljem da se preda;

(vii) Zloupotreba zastave kojom se daje znak za primirje, zastave ili vojnogobeležja i uniforme koje pripadaju neprijatelju ili Ujedinjenim nacija-ma, kao i zloupotreba karakterističnih amblema definisanih Ženev-skim konvencijama, a koja su imala za posledicu izazivanje smrti iliteških telesnih povreda;

(viii) Neposredno ili posredno preseljenje dela stanovništva, od strane Oku-pacione sile, na teritoriju koju je ona okupirala ili izmeštanje i presel-jenje celokupnog stanovništva ili njegovog dela sa okupirane teritorijena neokupiranu teritoriju68;

(ix) Namerno usmeravanje napada na verske, obrazovne, umetničke ilinaučne objekte ili objekte koji se koriste u dobrotvorne svrhe, istorijskespomenike, bolnice i mesta gde se sakupljaju bolesni i ranjeni, poduslovom da to nisu vojni ciljevi;

(x) Podvrgavanje lica, koja su zatočena i pod vlašću su protivničke strane,fizičkom sakaćenju ili medicinskim ili naučnim eksperimentima makoje vrste koji nisu opravdani medicinskim, stomatološkim ili bolnič-kim lečenjem te osobe, niti su izvedeni u njegovom/njenom interesu, akoji mogu da uzrokuju smrt ili ozbiljno ugrožavanje zdravlja te osobeili osoba;

(xi) Ubijanje ili ranjavanje izdajnika koji pripadaju neprijateljskom naroduili vojsci69;

(xii) Objavljivanje da se prema neprijatelju neće postupati s milošću;(xiii) Uništavanje ili konfiskacija neprijateljske imovine, osim ukoliko to

strogo ne zahtevaju potrebe rata;(xiv) Ukidanje i suspendovanje prava, i zabrana učešća u postupku pred

sudom državljanima neprijateljske strane;

633NADLEŽNOST SUDA

66 sve dok imaju pravo na zaštitu koja je međunarodnim pravom oružanih sukoba dodeljena civil-ima ili civilnim objektima;

67 borca;68 neposredno ili posredno premeštanje delova sopstvenog civilnog stanovništva od strane

Okupacione sile na teritoriju koju ona okupira, ili deportacija ili premeštanje celokupnogstanovništva ili delova stanovništva sa okupirane teritorije unutar ili izvan te teritorije;

69 perfidno ubijanje ili ranjavanje pojedinaca koji pripadaju neprijateljskom narodu ili vojsci;

634

(xv) Prinuđivanje pripadnika70 neprijateljske strane da učestvuju u ratnimoperacijama, uperenim protiv njihove zemlje, čak i ako su bili u službistrane s kojom se ratovalo pre otpočinjanja rata;

(xvi) Pljačkanje gradova i drugih naselja, čak i ako su ista osvojena u napadu;(xvii) Korišćenje otrova i sredstava koja u sebi sadrže otrovne supstance;(xviii) Korišćenje zagušljivaca, otrovnih i drugih gasova, kao i svih drugih

sličnih tečnosti, materija ili izuma;(xix) Korišćenje municije koja se lako rasprskava u ljudskom telu71, kao što

su meci sa čvrstom čaurom koja ne pokriva u potpunosti sredinumetka i/ili je pokrivena ali sa zasecima;

(xx) Korišćenje oružja, projektila, materijala i metoda ratovanja koji sutakve prirode da mogu uzrokovati teške povrede ili nepotrebne patnjeili se istim krši međunarodno pravo oružanog sukoba72, pod uslovomda su takva oružja, projektili, materijali i metodi ratovanja zabranjeni iuključeni u aneks ovog Statuta amandmanom a u skladu sa odgovara-jućim odredbama preciziranim u čl. 121. i 123. Statuta;

(xxi) Narušavanje ličnog dostojanstva, a posebno ponižavajuće i degradira-juće postupanje;

(xxii) Izvršenje krivičnog dela silovanja, seksualno ropstvo, prisiljavanje naprostituciju, nasilnu trudnoću, kako je definisano u članu 7. stav 2 (f),prisilnu sterilizaciju ili bilo koji drugi oblik seksualnog zlostavljanjakoji se definiše kao ozbiljno kršenje Ženevskih konvencija;

(xxiii) Iskorišćavanje civila ili nekih drugih kategorija zaštićenih lica, da bi sepovratile određene zone, oblasti ili da bi se određene vojne snage zašti-tile od vojnih operacija;

(xxiv) Namerni napadi na objekte, medicinske jedinice, transportna sredstvai medicinsko osoblje koje koristi očigledne oznake precizirane u Že-nevskim konvencijama u skladu sa međunarodnim pravom;

(xxv) Namerno pribegavanje izgladnjavanju civila kao metode ratovanja, ba-ziranom na lišavanju namirnica neophodnih za njihov opstanak, uklju-čujući namerno sprečavanje deljenja minimalnih porcija preciziranihŽenevskim konvencijama;

(xxvi) Regrutovanje ili na bilo koji drugi način stavljanje u vojnu službu deceispod 15 godina starosti u nacionalne oružane snage ili njihovo koriš-ćenje za aktivno učestvovanje u borbi;

(c) U slučajevima oružanog sukoba koji nije međunarodnog karaktera, ozbiljnakršenja člana 3. zajedničkog za četiri Ženevske konvencije od 12. avgusta1949, naime, bilo koje od dole navedenih krivičnih dela počinjenih protiv lica

NADLEŽNOST SUDA

70 misli se na državljane;71 korišćenje municije koja se lako širi ili pljošti u ljudskom telu;72 korišćenje oružja, projektila, materijala i metoda ratovanja koji su takve prirode da mogu

uzrokovati suvišne povrede ili nepotrebnu patnju ili ne prave razliku u pogledu ciljeva, čime sekrši međunarodno pravo oružanih sukoba;

koja nisu uzimala aktivno učešće u neprijateljstvima, uključujući pripadnikevojnih snaga koji su položili oružje i one koji su van borbe zbog bolesti, ra-njavanja, lišenja slobode ili ma kog drugog razloga, kao što su:(i) Nasilje nad životom i telom, posebno ubistvo u svakom obliku (kvali-

fikovano i privilegovano ubistvo), sakaćenje, okrutno ponašanje i mu-čenje;

(ii) Narušavanje ličnog dostojanstva, a naročito ponižavajućim i degradira-jućim postupanjem;

(iii) Uzimanje talaca;(iv) Donošenje presuda i izvršenje smrtne kazne73 bez prethodne objave pre-

sude od strane legitimno konstituisanog suda, koji bi obezbedio svezakonske garancije koje su opšte predviđene kao neophodne u svakomsudskom postupku;

(d) Stav 2 (c) se odnosi na oružane sukobe koji nemaju međunarodni karakter ane odnosi se na unutrašnje nemire i sukobe74, kao što su pobune, pojedinačnii sporadični akti nasilja ili na druge akte slične prirode;

(e) Druge ozbiljne povrede zakona i običaja do kojih dođe u oružanim sukobimakoji nisu međunarodnog karaktera, a koje povrede su predviđene odgovara-jućim odredbama međunarodnog prava, konkretno bilo koja od sledećih rad-nji:(i) Namerno usmeravanje napada na civilno stanovništvo ili na civile koji

nisu uzimali aktivnog učešća u neprijateljstvima;(ii) Namerno usmeravanje napada na objekte, materijale, medicinske jedi-

nice, transportna sredstva i medicinsko osoblje koje nosi očiglednoistaknute oznake precizirane u Ženevskim konvencijama, u skladu sameđunarodnim pravom;

(iii) Namerno usmeravanje napada na osoblje, instalacije, materijale, je-dinice ili vozila humanitarne pomoći ili mirovne misije u skladu saPoveljom Ujedinjenih nacija, za vreme dok pružaju zaštitu i pomoćcivilima ili civilnim objektima po zakonu o oružanom sukobu75;

(iv) Namerno usmeravanje napada na religijske, obrazovne, umetničke,naučne objekte, kao i objekte za dobrotvorne svrhe, istorijske spome-nike, bolnice i mesta gde su skupljeni ranjeni i bolesni, pod uslovom dane predstavljaju vojne ciljeve;

(v) Pljačkanje naselja ili mesta, čak i kada su ista osvojena u napadu;(vi) Silovanja, seksualno ropstvo, prisiljavanje na prostituciju, nasilnu trud-

noću, kako je definisano u članu 7, stav 2 (f), prisilnu sterilizaciju ilibilo koji drugi oblik seksualnog zlostavljanja definisan kao teško krše-nje člana 3. zajedničkog za sve četiri Ženevske konvencije;

635NADLEŽNOST SUDA

73 izricanje kazni i njihovo izvršenje;74 zategnutosti;75 sve dok imaju pravo na zaštitu koja je međunarodnim pravom oružanih sukoba dodeljena civil-

ima ili civilnim objektima;

(vii) Regrutovanje ili na bilo koji drugi način stavljanje u vojnu službu deceispod 15 godina starosti, u nacionalne oružane snage ili njihovo ko-rišćenje za aktivno učestvovanje u borbi;

(viii) Naređenje za premeštaj civilnog stanovništva kao posledica vođenjaoružanog sukoba, osim ako to ne zahtevaju sigurnost civila ili neop-hodni vojni razlozi;

(ix) Podmuklo76 ubijanje ili ranjavanje boraca protivničke strane;(x) Objavljivanje da se prema neprijatelju neće postupati s milošću;(xi) Podvrgavanje zarobljenika fizičkom sakaćenju ili medicinskim ili

naučnim eksperimentima ma koje vrste koji nisu opravdani medicin-skim, stomatološkim ili bolničkim lečenjem te osobe, niti su izvedeni unjegovom/njenom interesu, a koji mogu da uzrokuju smrt ili ozbiljnougroze zdravlje te osobe ili osoba;

(xii) Uništavanje ili oduzimanje imovine neprijateljske strane, osim kada jetakvo uništavanje ili oduzimanje bilo neophodno i opravdano nužnoš-ću sukoba;

(f) Stav 2 (e) se odnosi na oružane sukobe koji nisu međunarodnog karaktera pase stoga ne primenjuje na situacije unutrašnjih nemira i sukoba77, kao što supobune, pojedinačni i sporadični akti nasilja ili drugi slični akti. Ovaj stav seprimenjuje na oružane sukobe koji se odvijaju na teritoriji države na kojoj jeu toku produženi oružani sukob između organa vlasti i organizovanih oru-žanih grupa ili između samih grupa.

3. Nijedna od odredbi iz st. 2 (c) i (d) ne odnosi se na pravo vlade da održi ili ponovouspostavi red i zakon u državi ili da brani njeno jedinstvo i teritorijalni integritetsvim legitimnim sredstvima koja joj stoje na raspolaganju.

ČLAN 9.Elementi bića krivičnog dela1. Elementi bića krivičnog dela pomažu Sudu u tumačenju i primeni čl. 6, 7. i 8. Sta-

tuta. Oni se usvajaju dvotrećinskom većinom glasova članova Skupštine državačlanica.

2. Izmene elemenata bića krivičnih dela može predložiti:(a) Svaka država članica;(b) Sudije i to apsolutnom većinom glasova;(c) Tužilac.

Takve izmene se usvajaju dvotrećinskom većinom glasova članova Skupštine državačlanica.

3. Elementi bića krivičnih dela i njihove izmene moraju biti u skladu sa ovimStatutom.


76 perfidno;77 zategnutosti;

ČLAN 10.Nijedna od odredbi ovog dela Statuta neće se tumačiti na način ograničavajući ili pris-

trasan u odnosu na postojeća pravila međunarodnog prava ili u odnosu na pravila čijedonošenje tek predstoji. Odredbe ovog dela Statuta tumače se u konkretne svrhe koje ovajStatut treba da ostvari.

ČLAN 11.Nadležnost (rationae temporis)

1. Sud je nadležan samo u odnosu na krivična dela koja su izvršena posle stupanja nasnagu ovog Statuta.

2. Ako država prihvati Statut po njegovom stupanju na snagu, Sud je nadležan samou odnosu na krivična dela koja su izvršena posle stupanja na snagu ovog Statuta uodnosu na tu državu, osim ako ta država ne istakne da želi da se postupa po članu12. stav 3.

ČLAN 12.Preduslovi za sprovođenje nadležnosti

1. Država koja prihvati ovaj Statut time prihvata i nadležnost Suda u vezi sa krivičnimdelima navedenim u članu 5.

2. U slučaju člana 13. stav (a) ili (c), Sud je nadležan u slučaju da je jedna ili više od dolenavedenih država prihvatila ovaj Statut ili nadležnost Suda u skladu sa stavom 3;

(a) Država na čijoj je teritoriji izvršeno određeno krivično delo odnosno državačiju zastavu nosi brod odnosno vazduhoplov (država kojoj pripadaju ploviloodnosno vazduhoplov) na kojem je krivično delo izvršeno;

(b) Država čiji je državljanin okrivljen za izvršenje krivičnog dela.3. Ako je prihvatanje Statuta od strane države koja nije članica ovog Statuta neophod-

no u skladu sa stavom 2. ovog člana, tada ta država može da prihvati nadležnost Sudau odnosu na gore navedena krivična dela, i to po osnovu deklaracije podnete Sekre-tarijatu, pri čemu ta država prihvata nadležnost Suda samo u odnosu na konkretnokrivično delo o kome je u datom slučaju reč. Država koja je prihvatila Statut sarađu-je sa Sudom bez ikakvog odlaganja ili izuzetka u saglasnosti sa Delom 9.

ČLAN 13.Obavljanje nadležnosti

Sud obavlja svoju nadležnost u vezi sa krivičnim delima navedenim u članu 5, u skladusa propisima ovog Statuta to čini u sledećim slučajevima:

(a) U situaciji kada je izvršenje jednog ili više takvih krivičnih dela prijavljenotužiocu od strane države, a u skladu sa članom 14. Statuta;

(b) U situaciji kada je izvršenje jednog ili više krivičnih dela prijavljeno tužiocuod strane Saveta bezbednosti koji postupa u saglasnosti sa Glavom 7 PoveljeUN;

(c) Ako je tužilac započeo istragu u vezi sa krivičnim delom, a u skladu sa članom15.

637NADLEŽNOST SUDA

ČLAN 14.Prijavljivanje krivičnog dela od strane države članice

1. Država članica može da prijavi tužiocu izvršenje jednog ili više krivičnih dela iznadležnosti Suda, zahtevajući time od tužioca da ispita slučaj da bi se utvrdilo da lijedno ili više lica treba da bude okrivljeno za ta krivična dela.

2. Kad god je to moguće, prijava treba da sadrži sve relevantne okolnosti, i mora bitipotkrepljena odgovarajućim dokumentima koji su toj državi dostupni.

ČLAN 15.Tužilac

1. Tužilac može da započne istragu proprio motu (na sopstvenu inicijativu), na baziinformacija o krivičnom delu iz nadležnosti Suda.

2. Tužilac ispituje relevantnost pribavljenih informacija. U ovu svrhu on/ona mogu dazatraže dodatne informacije od države, organa UN, međudržavnih i nevladinihorganizacija ili drugih pouzdanih izvora za koje on/ona smatra da su pogodni dapruže traženu informaciju, a može i da primi pismeno ili usmeno svedočenje usedištu Suda.

3. Ako tužilac nađe da ima osnova za sprovođenje istrage, on/ona će Veću koji vodiprethodni postupak podneti zahtev za sprovođenje istrage, zajedno sa propratnimmaterijalima koji su prikupljeni. Oštećeni mogu da daju svoje izjave Veću koje vodiprethodni postupak, u skladu sa Pravilima postupka i izvođenja dokaza.

4. Ako Veće koje vodi prethodni postupak, nakon što dobije zahtev i propratni mate-rijal, nađe da ima osnova za sprovođenje istrage, i ako je reč o krivičnom delu iznadležnosti Suda, ono donosi rešenje o sprovođenju istrage, bez štetnih posledicana kasnije odluke Suda po pitanju nadležnosti i dopuštenosti pokretanja i vođenjakrivičnog postupka.

5. Neslaganje Veća koje vodi prethodni postupak sa zahtevom tužioca za sprovođenjeistrage ne predstavlja smetnju tužiocu da podnese drugi, novi zahtev za sprovođen-je istrage, zasnovan na novim činjenicama ili dokazima vezanim za isti predmet.

6. Ako posle prethodnog ispitivanja, u smislu st. 1. i 2. ovog člana, tužilac nađe daraspoložive informacije ne daju osnova za sprovođenje istrage, on/ona je dužan dao ovome obavesti one koji su mu dostavili informacije. Ovakva odluka tužioca nepredstavlja smetnju da postupi na isti način u razmatranju novih informacija kojesu mu dostavljene, a vezane su za isti slučaj, u svetlu novih činjenica ili dokaza.

ČLAN 16.Odlaganje istrage ili krivičnog gonjenja

Istraga ili krivično gonjenje neće biti započeto ili sprovedeno po ovom Statutu u peri-odu od 12 meseci, pošto je Savet bezbednosti u rezoluciji prihvaćenoj u skladu sa glavom7 Povelje UN, izneo ovaj zahtev Sudu o odlaganju istrage ili krivičnog gonjenja; Savetbezbednosti može da ponovi svoj zahtev pod istim uslovima.


ČLAN 17.Prihvatljivost slučaja

1. Imajući u vidu stav 10. Preambule i član 1, Sud donosi odluku da se u konkretnomslučaju postupak ne može pokrenuti niti voditi, kada je:

(a) Istragu vodila i krivični postupak sprovela država koja je nadležna za predu-zimanje ovih procesnih radnji u odnosu na konkretno krivično delo osim akota država nije sposobna da valjano sprovede istragu ili krivični postupak;

(b) Istragu sprovela država koja je nadležna da pokrene istragu i sprovede kri-vični postupak protiv određenog lica za određeno krivično delo, a ta država jedonela odluku da ne vodi krivični postupak protiv određenog lica, osim akoje odluka doneta kao posledica nezainteresovanosti ili nesposobnosti državeda vodi taj postupak;

(c) Određenom licu koje se i u predmetu pred ovim Sudom pojavljuje kao okriv-ljeno već bilo suđeno za krivično delo, a na koju presudu je uložena žalba, pričemu se suđenje nije smelo dozvoliti u smislu odredbe člana 20. stav 3;

(d) Slučaj nije od takve važnosti da bi opravdao dalje angažovanje Suda.2. Da bi doneo odluku o dopuštenosti pokretanja i vođenja krivičnog postupka u

konkretnom slučaju, odnosno odluku o prihvatanju određenog slučaja78, Sud raz-matra, imajući u vidu načela odgovarajućeg zakonskog postupka, da li je u konkret-nom slučaju:

(a) postupak bio pokrenut ili se pokreće, ili je država donela odgovarajuću odlukuu cilju zaštite lica od krivične odgovornosti za krivično delo iz nadležnostiSuda, a koje krivično delo je predviđeno članom 5. Statuta;

(b) došlo do neopravdanog zastoja u postupku, koji se u datim okolnostima pro-tivi nameri da se okrivljeni izvede pred Sud;

(c) postupak nije vođen ili se ne vodi nezavisno i nepristrasno, ili se vodi na načinkoji je u datim okolnostima protivan nameri da se okrivljeni izvede pred Sud.

3. U cilju donošenja odluke o preuzimanju nadležnosti79 u konkretnom slučaju, Sudispituje razloge zbog kojih odnosna država nije sposobna da uhvati okrivljenog,pribavi potrebne dokaze, iskaze svedoka ili da preduzme druge procesne radnje, aposebno da li su ovi razlozi zasnovani na potpunoj i suštinskoj objektivnoj nemo-gućnosti pravosudnog sistema odnosne države da vodi krivični postupak.

ČLAN 18.Preliminarne odluke vezane za prihvatljivost

1. Kada je pravna situacija opisana u članu 13. stav (a) Statuta, prijavljena Sudu, atužilac je mišljenja da ima osnova za pokretanje istrage, ili kada tužilac u skladu sačlanom 13 (c) i članom 15. inicira pokretanje istrage, dužan je da o ovome obavestisve države članice kao i one države koje bi, imajući u vidu prirodu i sadržinu do-stavljenih informacija, pokrenule i sprovele krivični postupak povodom gore nave-denih krivičnih dela. Tužilac je ovlašćen da ove države obavesti na bazi poverenja,

639NADLEŽNOST SUDA

78 Da bi utvrdio nedostatak volje u određenom slučaju;79 U cilju utvrđivanja nesposobnosti;

a ako je mišljenja da je zbog potrebe zaštite određenih lica, sprečavanja uništenjadokaza ili sprečavanja bekstva određenog lica neophodno da ove informacijeostanu u tajnosti, ovim državama može dostaviti samo pojedine informacije.

2. U roku od mesec dana od prijema obaveštenja, država izveštava Sud da sprovodi ilije sprovela istragu protiv svojih državljana ili protiv lica drugog državljanstva kojapotpadaju pod njenu nadležnost u vezi sa protivpravnim delima koja su predviđe-na kao krivična dela po članu 5. Statuta, i na koja se odnose informacije koje suprosleđene odnosnoj državi na znanje. Na zahtev te države, tužilac će ustupiti spro-vođenje istrage protiv određenog lica istražnim organima odnosne države, osimukoliko Veće koje vodi prethodni postupak, na zahtev tužioca, nije već odobrilosprovođenje istrage u konkretnom slučaju.

3. Tužiočevo ustupanje sprovođenja istrage može biti ponovo razmotreno u narednih6 meseci računajući od dana ustupanja ili u svakom trenutku kada nastupe bitnepromene okolnosti koje se baziraju na odsustvu volje ili objektivnoj nemogućnostite države da sprovede istragu.

4. Zainteresovana država ili tužilac može izjaviti žalbu Žalbenom veću na odluku kojuje donelo Veće koje vodi prethodni postupak, a u skladu sa članom 82. O ovoj žalbiodluka se donosi po hitnom postupku.

5. Kada tužilac ustupi sprovođenje istrage u skladu sa stavom 2, tužilac je ovlašćen dazahteva da ga država periodično informiše o toku istrage i procesnim radnjamakoje namerava da preduzme. Država je dužna da po ovim zahtevima postupi beznepotrebnog odlaganja.

6. U očekivanju odluke Veća koje vodi prethodni postupak ili svakom trenutku nakonšto tužilac ustupi sprovođenje istrage, u saglasnosti sa ovim članom, tužilac imapravo da, u izuzetnim slučajevima, traži ovlašćenje od Veća koje vodi prethodnipostupak da preduzme neophodne korake u cilju očuvanja dokaza u situaciji u ko-joj postoji jedinstvena prilika da se pribave važni dokazi ili postoji rizik da se takvidokazi kasnije neće moći pribaviti.

7. Država koja je osporila odluku koju je donelo Veće koje vodi prethodni postupakpo ovom članu, može da ospori i pitanje dopuštenosti pokretanja istrage i sprovo-đenja postupka u smislu člana 19. Statuta, a na osnovu novih državnih činjenica ilibitno promenjenih okolnosti.

ČLAN 19.Prigovor nenadležnosti i nedopuštenosti pokretanja i vođenja krivičnog postupka

1. Sud je dužan da pazi u toku čitavog postupka na svoju nadležnost, u svakom pred-metu po kome postupa. Sud je na osnovu člana 17. Statuta ovlašćen da po sop-stvenom nahođenju ispituje da li ima osnova za pokretanje i vođenje krivičnog pos-tupka u svakom konkretnom slučaju.

2. Prigovor nedopuštenosti pokretanja i vođenja krivičnog postupka zbog smetnji izčlana 17. Statuta ili prigovor nenadležnosti mogu da istaknu:

(a) Okrivljeni ili lice protiv koga je po članu 58. Statuta, izdata poternica ili komeje upućen poziv da stupi pred Sud;

(b) Država koja je nadležna u konkretnom slučaju, a na osnovu činjenice da je već


pokrenula krivični postupak u predmetnoj stvari ili je već sprovela istragu ilikrivični postupak u konkretnom predmetu, ili

(c) Država od koje se traži prihvatanje nadležnosti po članu 12. Statuta.3. Tužilac može da zahteva od Suda da donese odluku o nadležnosti ili dopuštenosti

pokretanja i vođenja krivičnog postupka. U postupku donošenja ove odluke svojepodneske Sudu mogu dostaviti lica navedena u članu 13. Statuta kao i oštećeni.

4. Prigovor nenadležnosti ili prigovor na dopuštenost pokretanja i vođenja krivičnogpostupka mogu istaći lica nabrojana u stavu 2. i to samo jedanput. Ovaj prigovormože se istaći u prethodnom postupku a najkasnije na početku glavnog pretresa. Uizuzetnim okolnostima, Sud može odobriti isticanje ovih prigovora nakon otvara-nja glavnog pretresa a može u istim slučajevima dopustiti i ponovno isticanje pri-govora. Prigovori na dopuštenost pokretanja i vođenja krivičnog postupka koji sepodnose na početku glavnog pretresa ili u kasnijoj fazi glavnog pretresa, a po po-sebnom odobrenju Suda, mogu biti zasnovani samo na razlozima navedenim učlanu 17. stav 1 (c) Statuta.

5. Država na koju se odnose odredbe st. 2 (b) i (c) dužna je da podnese prigovor štoje moguće pre.

6. Pre nego što optužnica stane na pravnu snagu, prigovori iz ovog člana upućuju sena odluku Veću koje vodi prethodni postupak. Nakon stupanja optužnice na pravnusnagu, ovi prigovori se upućuju na odluku Sudećem veću. Protiv odluka donetih poprigovorima iz ovog člana, može se izjaviti žalba Žalbenom veću, a u smislu člana82. Statuta.

7. Ako je prigovor istakla država iz stava 2 (b) ili (c), tužilac će zastati sa sprovođenjemistrage do trenutka dok Sud ne donese odluku u skladu sa članom 17. Statuta.

8. U očekivanju odluke Suda, tužilac može da traži ovlašćenje od Suda:(a) Da preduzme određene istražne radnje u smislu člana 18, stav 6;(b) Da uzme izjavu ili iskaz svedoka ili da dovrši prikupljanje dokaza koje je

započeto pre podnošenja prigovora;(c) Da u saradnji sa određenim državama, spreči bekstvo i prikrivanje lica za koje

je tužilac već tražio izdavanje poternice u skladu sa članom 58. Statuta.9. Isticanje prigovora ne utiče na procesnu važnost i valjanost bilo koje procesne rad-

nje preduzete od strane tužioca ili na zakonitost naloga za izdavanje poternice kojuje izdao Sud, a koje su preduzete pre momenta isticanja prigovora.

10. Ako Sud nađe da nema mesta pokretanju i vođenju krivičnog postupka, u smislučlana 17, tužilac može podneti zahtev za preispitivanje ove odluke ako je uverenjada su se pojavile nove okolnosti koje su u suprotnosti sa činjenicama na kojima jeSud zasnovao svoju prethodnu odluku iz člana 17. Statuta.

11. Ako je tužilac u skladu sa svojim ovlašćenjima prema članu 17. ustupio sprovođe-nje istrage određenoj državi, on može da od odnosne države zahteva da ga infor-miše o svim procesnim radnjama koje su preduzete. Te informacije tužilac će, nazahtev odnosne države, držati u tajnosti. Ako tužilac nakon toga odluči da nastavisvoju istragu, dužan je da o tome obavesti državu kojoj je ustupio vođenje istrage.

641NADLEŽNOST SUDA

ČLAN 20.Ne bis in idem

1. Nikome se pred ovim Sudom neće suditi za ponašanje koje čini biće krivičnog delaza koje ga je ovaj Sud već osudio ili oslobodio, izuzev u slučajevima predviđenimStatutom.

2. Nikome se neće suditi pred drugim sudom za krivično delo iz člana 5. Statuta a zakoje ga je ovaj Sud već osudio ili oslobodio.

3. Nikome kome je bilo suđeno pred drugim sudom za krivično delo iz čl. 6, 7. ili 8.neće se suditi pred ovim Sudom, osim ako je postupak pred drugim sudom vođen:

(a) Radi izbegavanja krivične odgovornosti za krivična dela iz nadležnosti Suda;ili

(b) zbog toga što suđenje nije vođeno na način koji bi obezbedio nezavisnost uodlučivanju i nepristrasnost u skladu sa načelima vođenja postupka ili je pos-tupak vođen na način koji je u datim uslovima bio nedosledan u sprovođenjunamere da se okrivljeni izvede pred lice pravde.

ČLAN 21.Pravo koje se primenjuje

1 Sud primenjuje:(a) Najpre ovaj Statut, elemente bića krivičnih dela, kao i Pravila postupka i

izvođenje dokaza;(b) Potom, kada je to svrsishodno, odgovarajuće ugovore, principe i načela među-

narodnog prava, uključujući ovde i utvrđene postulate međunarodnog pravaoružanog sukoba;

(c) Za slučaj da se ne može primeniti nijedan od gore pomenutih izvora, pri-menjuju se opšti pravni princip koje je Sud izveo iz nacionalnih zakona svet-skih pravnih sistema, a kada je to opravdano, i nacionalni zakoni država kojebi inače bile nadležne povodom konkretnog krivičnog dela, pod uslovom dati principi nisu u koliziji sa ovim Statutom, međunarodnim pravom i među-narodno priznatim normama i standardima.

2. Sud može da primenjuje pravne principe i načela na način na koji ih je tumačio usvojim ranijim odlukama.

3. Primena i tumačenje prava, prema ovom članu, mora biti u skladu sa međunarod-no priznatim ljudskim pravima, i bez pravljenja razlika baziranih na: polu - onakokako je pol definisan u članu 7. stav 3, starosti, rasi, boji kože, jeziku, religiji iliuverenju, političkom ili drugom mišljenju, nacionalnom ili socijalnom poreklu,bogatstvu, rođenju ili po bilo kom drugom osnovu.


Deo 3OPŠTA NAČELA KRIVIČNOG PRAVA

ČLAN 22.Nullum crimen sine lege

1. Niko, prema ovom Statutu, nije krivično odgovoran za delo koje u trenutku izvršenjanije bilo krivično delo iz nadležnosti ovog Suda.

2. Propisi kojima je određeno biće krivičnog dela tumače se restriktivno i njihovoznačenje se ne sme određivati primenom analogije. U slučaju dvosmislenih odred-bi, propis se tumači uvek u korist lica protiv koga se sprovodi istraga, lica protivkoga se vodi krivični postupak ili lica kome se izriče presuda.

3. Ovaj član ne sme se tumačiti kao inkriminacija bilo kog ponašanja kao krivičnogdela po međunarodnom pravu, a nezavisno od odredbi ovog Statuta.

ČLAN 23.Nulla poena sine lege

Lice koje Sud oglasi krivim može biti kažnjeno samo u skladu sa ovim Statutom.

ČLAN 24.Zabrana retroaktivnosti rationae personae

1. Niko, prema odredbama ovog Statuta, nije krivično odgovoran za delo koje jeizvršio pre stupanja na snagu ovog Statuta.

2. U slučaju da je do donošenja pravosnažne odluke u konkretnom predmetu došlodo izmene zakona koji se ima primeniti, Sud je dužan da u odnosu na lice protivkoga se sprovodi istraga, kome se sudi odnosno kome se izriče presuda, primeniodredbu onog zakona koji je po njega povoljniji.

ČLAN 25.Individualna krivična odgovornost

1. Sud je, u skladu sa ovim Statutom, nadležan za vođenje krivičnog postupka isključi-vo protiv fizičkih lica.

2. Lice koje izvrši krivično delo iz nadležnosti Suda lično je odgovorno i biće kažnjenou skladu sa ovim Statutom.

3. U skladu sa ovim Statutom, Sud može voditi krivični postupak i kazniti izvršiocakrivičnog dela samo ako je isti krivično odgovoran i ukoliko je krivično delo iznadležnosti Suda:

(a) Izvršio lično ili u saučesništvu sa drugim licima ili posredstvom drugog lica,bez obzira da li je to drugo lice krivično odgovorno;

(b) Naredio, nagovorio ili podstrekao na izvršenje krivičnog dela, a koje krivičnodelo potom bude učinjeno ili pokušano;

(c) U cilju olakšanja izvršenja krivičnog dela, pomaže, podstiče ili na drugi načindoprinese njegovom izvršenju ili pokušaju izvršenja, uključujući ovde i stav-ljanje na raspolaganje sredstava za izvršenje krivičnog dela;

(d) Na bilo koji drugi način doprinese izvršenju ili pokušaju izvršenja krivičnog

643OPŠTA NAČELA KRIVIČNOG PRAVA

dela iza koga stoji grupa lica koja deluje sa zajedničkim ciljem. Takav dopri-nos mora biti nameran i mora biti:(i) učinjen sa ciljem omogućavanja daljeg vršenja krivične aktivnosti ili daljeg

ostvarivanja cilja te grupe, kada aktivnost i cilj te grupe imaju za posledicuizvršenje krivičnog dela iz nadležnosti Suda, ili

(ii) učinjen sa znanjem o namerama grupe da počini zločin.(e) U vezi sa krivičnim delom genocida, direktno ili jasno podstiče druge na

izvršenje genocida;(f) Pokuša krivično delo započinjući radnje koje uzrokuju izvršenje tog krivičnog

dela, ali ga ne dovrši usled okolnosti koje nastupe nezavisno od njegovenamere. Međutim, lice koje odustane od izvršenja krivičnog dela ili sprečinastupanje posledice preduzete radnje krivičnog dela, neće se, prema odred-bama ovog Statuta, kazniti za pokušaj izvršenja krivičnog dela, pod uslovomda je od krivičnog dela odustalo u potpunosti i da je odustanak bio dobrovo-ljan.

4. Nijedna odredba ovog Statuta koja se odnosi na individualnu krivičnu odgovornostne utiče na odgovornost države po međunarodnom pravu.

ČLAN 26.Isključenje nadležnosti u odnosu na lica mlađa od 18 godina starosti

Sud nije nadležan za vođenje krivičnog postupka protiv lica koja su u vreme izvršenjakrivičnog dela imala ispod 18 godina starosti.

ČLAN 27.Irelevantnost imuniteta nosilaca javne funkcije

1. Ovaj Statut se primenjuje jednako na sva lica bez pravljenja razlike po pitanju da lisu oni nosioci javne funkcije ili ne. Posebno, javna funkcija predsednika države ilivlade, člana vlade ili parlamenta, izabranog predstavnika ili vladinog službenika,neće ni u kom slučaju predstavljati osnov da se to lice izuzme od krivične odgo-vornosti, po ovom Statutu, niti javna funkcija, samo po sebi, predstavlja osnov zablaže kažnjavanje.

2. Imunitet i druga posebna prava koja se izvode iz javne funkcije, čiji su oni nosiocibilo po nacionalnom ili međunarodnom pravu, ne predstavlja prepreku za Sud dau odnosu na ta lica postupa u skladu sa svojim nadležnostima.

ČLAN 28.Odgovornost komandanata i ostalih vojnih zapovednika

Pored drugih osnova krivične odgovornosti propisanih odredbama ovog Statuta,nadležnost Suda se proteže i na:

1. Vojne zapovednike ili lica koja deluju u svojstvu vojnog zapovednika, koja su odgo-vorna za krivična dela iz nadležnosti Suda, a koja krivična dela su izvršile snage podnjihovom neposrednom komandom i kontrolom, i/ili ukoliko su snage pod njiho-vom neposrednom komandom i kontrolom izvršile krivično delo usled njego-vog/njenog propuštanja da obavlja odgovarajuću kontrolu nad tim snagama, kada je:

644 OPŠTA NAČELA KRIVIČNOG PRAVA

(a) taj vojni zapovednik ili lice koje deluje u svojstvu vojnog zapovednika znaloili je prema okolnostima slučaja moralo da zna da su snage izvršile ili da suspremne da započnu izvršavanje takvog krivičnog dela; ili kada

(b) vojni zapovednik ili odgovorno lice koje deluje u svojstvu vojnog zapovedni-ka, propustilo da preduzme sve neophodne i razumne mere u njegovoj moćikako bi sprečilo izvršenje tih krivičnih dela ili je propustilo da predmet pre-pusti organima ovlašćenim za pokretanje istrage i vođenja krivičnog postup-ka.

2. Kada je reč o odnosu naredbodavac-izvršilac, a koji nisu obuhvaćeni odredbomstava 1. ovog člana, naredbodavac je odgovoran za krivična dela iz nadležnosti Sudakoje su izvršila lica pod njegovom/njenom neposrednom komandom i kontroloma do čijeg izvršenja je došlo usled njegovog propusta u obavljanju komande i kont-role nad tim licima i to, kada je:

(a) Naredbodavac znao ili je prema okolnostima slučaja morao znati da su licapod njegovom komandom izvršila ili se spremaju da izvrše krivično delo iznadležnosti Suda;

(b) Krivična aktivnost je preduzeta pod neposrednom kontrolom i naredbomnaredbodavca; i

(c) Vojni zapovednik je propustio da preduzme sve neophodne i razumne mereu njegovoj/njenoj moći kako bi sprečio ili predupredio izvršenje krivičnogdela ili je propustio da predmet prepusti nadležnim organima za sprovođenjeistrage i vođenje krivičnog postupka.

ČLAN 29.Zastarelost

Krivična dela iz nadležnosti Suda ne zastarevaju.

ČLAN 30.Vinost

1. Ukoliko nije drugačije predviđeno, lice je krivično odgovorno i može se kaznitikaznom propisanom za krivično delo iz nadležnosti Suda, samo pod uslovom da jeokrivljeni ostvario sva posebna obeležja predmetnog krivičnog dela i da je prilikomizvršenja krivičnog dela postupao svesno i voljno.

2. U smislu ovog člana, lice postupa voljno ukoliko volja postoji u odnosu na:(a) Radnju izvršenja - lice želi izvršenje krivičnog dela;(b) Posledicu - lice želi nastupanje posledice krivičnog dela ili je svesno da usled

njegovog činjenja ili nečinjenja zabranjena posledica može nastupiti, pa pris-taje na njeno nastupanje.

3. U smislu ovog člana svest učinioca krivičnog dela obuhvata spoznaju svih posebnihobeležja krivičnog dela kao i svest o posledici koja će nastupati ako se ostvare ostalielementi bića krivičnog dela. Izrazi „svestan“ i „svesno“ tumače se na isti način.

645OPŠTA NAČELA KRIVIČNOG PRAVA

ČLAN 31.Osnovi za isključenje krivične odgovornosti

1. Pored drugih osnova za isključenje krivične odgovornosti koji su sadržani u ovomStatutu, lice nije krivično odgovorno ako je, u vreme izvršenja krivičnog dela:

(a) Bolovalo od duševne bolesti ili poremećaja usled koga nije moglo da ima svesto protivpravnosti dela koje je izvršilo, nije moglo da shvati prirodu i značenjesvog ponašanja, niti je moglo da upravlja svojim postupcima, a u skladu sazakonom;

(b) Bilo u stanju privremene duševne poremećenosti izazvane opijenošću usledčega nije bilo svesno protivpravnosti dela koje je izvršilo, krivično-pravneprirode svog ponašanja niti je moglo da upravlja svojim postupcima u skladusa zakonom. Stanje privremene duševne poremećenosti izazvane opijenošćune predstavlja osnov isključenja krivične odgovornosti ukoliko se lice svesnoi voljno samo dovede u stanje imajući jasnu predstavu o tome da u takvomstanju može izvršiti krivično delo iz nadležnosti Suda, odnosno da je predovođenja samog sebe u takvo stanje krivično delo bilo obuhvaćeno njegovimumišljajem, pa je i pored toga sebe dovelo u takvo stanje i pristalo na nastu-panje zabranjene posledice;

(c) Lice reaguje racionalno kako bi odbranilo sebe ili drugo lice, odnosno u sluča-ju ratnih zločina, da bi odbranilo imovinu koja je neophodna za njegovopstanak ili opstanak drugog lica, ili kako bi odbranilo imovinu koja je odvažnosti za izvršenje vojnog zadatka protiv preteće ili nezakonite upotrebesile, na način koji je proporcionalan stepenu opasnosti po to lice, drugo lice iliimovinu koje se štiti. Okolnost da je lice u vreme izvršenja krivičnog delaučestvovalo u odbrambenoj operaciji vojnih snaga, sama po sebi ne pred-stavlja osnov za isključenje krivične odgovornosti u smislu ovog stava.

(d) Izvršilo krivično delo iz nadležnosti Suda otklanjajući istovremenu opasnostod nastupanja smrti ili trajne i teške telesne povrede koja je pretila njemuodnosno drugom licu, pri čemu se nastajanje ovih posledica nije moglo izbećina drugi način, pri čemu je to lice postupalo razumno i bez namere da prou-zrokuje štetu veću od opasnosti koja je pretila. Ta pretnja može poticati:(i) od strane drugih lica; ili je(ii) nastupila usled drugih okolnosti van kontrole tog lica.

2. Sud odlučuje o postojanju osnova za isključenja krivične odgovornosti predviđenihovim Statutom, a mišljenje Suda o postojanju nekog od osnova za isključenje kri-vične odgovornosti ima dejstvo samo u konkretnom predmetu po kom Sud vodipostupak.

3. Na glavnom pretresu, Sud može da razmatra i druge osnove za isključenje krivičneodgovornosti, pored ovih pomenutih u stavu 1, ukoliko takve osnove predviđajupropisi koji se primenjuju u smislu člana 21. Statuta. Postupak koji se odnosi na raz-matranje ovih osnova regulisan je pravilima postupka i izvođenja dokaza.

646 OPŠTA NAČELA KRIVIČNOG PRAVA

ČLAN 32.Stvarna i pravna zabluda

1. Nije krivično odgovoran učinilac koji u vreme izvršenja krivičnog dela nije biosvestan nekog njegovog zakonom određenog obeležja.

2. Odsustvo znanja o tome da je delo koje je izvršeno, odredbama određenog pravnogdokumenta predviđeno kao krivično delo iz nadležnosti Suda, ne predstavlja osnov zaisključenje krivične odgovornosti. Pravna zabluda može biti osnov za isključenje kriv-ične odgovornosti ukoliko je u konkretnom slučaju isključena psihička komponentakrivičnog dela odnosno ukoliko je predstavljao osnov na kome se zasniva postupanjeodređenog lica po zapovesti naredbodavca a u smislu odredbe člana 33. Statuta.

ČLAN 33.Naredba naredbodavca i zakonske naredbe

1. Činjenica da je zločin iz nadležnosti Suda izvršilo lice koje je postupalo po naređe-nju Vlade ili kakvog drugog naredbodavca, bilo vojnog ili civilnog, ne oslobađa tolice krivične odgovornosti, osim ako je:

(a) Lice koje je izvršilo krivično delo imalo zakonsku obavezu da postupa ponaređenju Vlade ili drugog naredbodavca;

(b) Nije znalo da je naređenje protivzakonito, i(c) Naređenje nije bilo očigledno protivzakonito.

2. Svako naređenje da se izvrši krivično delo genocida ili zločin protiv čovečnosti,smatra se očigledno protivzakonitim, u smislu odredbi ovog Statuta.

Deo 4SASTAV SUDA I SUDSKA UPRAVA

ČLAN 34.Organi Suda

Sud čine sledeća tela:(a) Predsedništvo;(b) Žalbeno veće, Sudeće veće, Veće koje vodi prethodni postupak;(c) Kancelarija tužioca;(d) Sekretarijat.

ČLAN 35.Sudije

1. Sudije se biraju za stalne članove Suda i u tom svojstvu obavljaju svoju dužnost zasve vreme trajanja njihovog mandata.

2. Sudije koje čine Predsedništvo obavljaju svoju funkciju u svojstvu stalnih članovaPredsedništva od momenta od kada na ovu funkciju budu postavljeni.

3. Predsedništvo može na osnovu povećanog obima posla Suda a na osnovu kon-sultacija sa svojim članovima, s vremena na vreme, kada se za to ukaže potreba, daodluči u kojoj meri će ostale sudije obavljati dužnosti stalnih članova pri čemunijedan takav sporazum ne sme ići na štetu odredbe člana 40. Statuta.

647SASTAV SUDA I SUDSKA UPRAVA

4. Odluke o plaćanju sudija koji nisu stalni članovi Suda, donose se u skladu sa članom49.

ČLAN 36.Kriterijumi za izbor sudija i predlaganje i izbor sudija

1. Sud je sastavljen od 18 sudija u smislu stava 2. ovog člana.2. (a) Predsedništvo, koje predstavlja i zastupa interese Suda, može da predloži pove-

ćanje broja sudija određenog u stavu 1, uz navođenje razloga zbog kojih se smatrada je to neophodno i celishodno. Sekretarijat će odmah bez odlaganja prosleditisvaki takav predlog svim državama-članicama.(b) Svaki takav predlog se potom razmatra na sednici Skupštine država članica, koja

se saziva u skladu sa članom 112. Statuta. Predlog se smatra usvojenim ako sedržave članice na sednici Skupštine za njega izjasne dvotrećinskom većinomglasova a stupa na snagu u vreme koje odredi Skupština država članica.

(c) (i) Pošto se predlog za povećanje broja sudija usvoji u smislu stava (b), izbornovih sudija se obavlja na sledećoj sednici skupštine država članica u skladusa st. 3-8 uključujući i član 37. stav 2;

(ii) Pošto predlog za povećanje broja sudija bude usvojen i stupi na snagu u smis-lu st. (b) i (c) (i): Predsedništvo može da predloži smanjenje broja sudija, akoobim posla Suda to opravdava, pri čemu broj sudija ne sme biti manji odbroja koji je predviđen u stavu 1. Predlog se razmatra u skladu sa proce-durom opisanom u st. (a) i (b) ovog člana. U slučaju da predlog bude usvo-jen, broj sudija se smanjuje postepeno, i to redosledom po kome sudijamaističe mandat na koji su izabrani, sve dok se ne izabere potreban broj sudija.

3. (a) Sudije se biraju iz reda osoba visokih moralnih kvaliteta, a moraju biti nepris-trasni, imati lični integritet, i moraju zadovoljiti sve kriterijume koji se u nji-hovim državama zahtevaju za izbor sudija u najviša sudska zvanja.

(b) Svaki kandidat za izbor za člana Suda mora da:(i) ima priznatu stručnost u oblasti materijalnog i procesnog krivičnog prava

kao i odgovarajuće neophodno iskustvo, stečeno u svojstvu sudije, tužioca,advokata ili u nekom drugom svojstvu u krivičnim predmetima; ili

(ii) ima priznatu stručnost u odgovarajućim oblastima međunarodnog prava,kao što su međunarodno humanitarno pravo i ljudska prava, kao i velikoiskustvo u profesionalnom radu, koje je relevantno za posao koji će obavljatiu Sudu;

(c) Svaki kandidat za izbor u Sud mora da odlično poznaje i tečno govori najmanjejedan od radnih jezika Suda.

4. (a) Svaka država-članica može da predloži kandidate za izbor za članove Suda, i to:(i) na osnovu postupka za predlaganje kandidata za imenovanje za najviše

sudske funkcije u toj državi; ili(ii) na osnovu postupka za imenovanje kandidata za Međunarodni sud pravde,

po Statutu ovog suda.Predlaganje kandidata je potkrepljeno dokumentom koji sadrži potrebne podatke o

tome da kandidat ispunjava preduslove iz stava 3.

648 SASTAV SUDA I SUDSKA UPRAVA

(b) Svaka država može da predloži po jednog kandidata, za svaki dati izbor kojipredstoji, koji kandidat ne mora da bude državljanin te države-članice, alimora da zadovolji uslov da je državljanin neke od država-članica.

(c) Skupština država-članica može da ustanovi, ako je pogodno, i Savetodavniodbor za razmatranje predloga za izbor sudija. Sastav tog odbora i njegovmandat određuje Skupština država-članica.

5. U svrhu obavljanja izbora, obrazuju se dve liste kandidata i to:- Lista A koja sadrži imena kandidata i njihove kvalifikacije precizirane u stavu

3 (b) (i); i- Lista B koja sadrži imena kandidata i njihove kvalifikacije precizirane u stavu

3 (b) (ii).Kandidat koji zadovoljava uslove koje propisuju obe liste može da bira na kojoj će se

listi pojaviti njegovo ime. Prilikom prvih izbora za Sud, najmanje 9 sudija će biti izabranosa liste A i najmanje 5 sudija sa liste B. Svaki sledeći izbori su zamišljeni tako da sa svakeliste bude biran jednak broj sudija.

6. (a) Sudije se biraju tajnim glasanjem na sednici Skupštine država-članica koja sesaziva u ovu svrhu po članu 112. U skladu sa stavom 7, za sudije ovog Suda birase onih 18 kandidata koji dobiju najveći broj glasova i čiji izbor bude podržandvotrećinskom većinom glasova prisutnih predstavnika država-članica kojeglasaju.

(b) U slučaju da se potreban broj sudija ne izabere u prvom glasanju, sledeća glasa-nja se obavljaju u skladu sa procedurom predviđenom u stavu (a) sve dok se neizabere potreban broj sudija.

7. Za sudije ovog Suda ne mogu biti izabrana lica iz iste države. Lica koja pretendujuna funkciju sudije ovog Suda a koja imaju državljanstvo više država, smatraće sedržavljanima one države sa kojom imaju najjaču vezu, odnosno u kojoj ostvarujusvoja građanska i politička prava.

8. (a) Države-članice prilikom izbora sudija vode računa o:(i) pravilnom predstavljanju osnovnih svetskih pravnih sistema;(ii) ravnomernom geografskom predstavljanju:(iii) jednakoj zastupljenosti sudija muškog i ženskog pola.

(b) Države-članice takođe poklanjaju posebnu pažnju angažovanju sudija koji supravni eksperti za posebne oblasti, uključujući ovde pravnu zaštitu žena i dece.

9. (a) U smislu stava (b), sudije se biraju na 9 godina i nemaju pravo na reizbor u smis-lu stava (c) i člana 37. stav 2.

(b) Prvi izbor je zamišljen tako da se 1/3 sudija bira žrebom sa mandatom od 3godine; druga 1/3 sudija se bira žrebom sa mandatom od 6 godina; a preostala1/3 se bira na isti način ali sa mandatom od 9 godina.

(c) Sudija koji se bira na 3 godine u smislu tačke (b) stava 9. može biti reizabran dopunog trajanja mandata (9 godina).

10. Sudija izabran za člana Sudećeg ili Žalbenog veća u skladu sa članom 39. po istekumandata nastaviće rad na određenom predmetu do okončanja suđenja ili postupkapo žalbi, a koje procesne faze su započete pred tim većem.


ČLAN 37.Upražnjeno sudijsko mesto

1. U slučaju da se sudijsko mesto uprazni, izbor sudije koji će zauzeti upražnjenomesto se obavlja u skladu sa članom 36.

2. Sudija koji je zauzeo upražnjeno mesto obavlja sudijsku funkciju do isteka manda-ta sudije na čije je mesto došao, a ako je taj period 3 godine ili kraći, biće muomogućen reizbor do punog mandata, a po članu 36. Statuta.

ČLAN 38.Predsedništvo

1. Predsednik i dva potpredsednika biraju se apsolutnom većinom glasova sudija.Funkciju predsedavajućih oni obavljaju 3 godine ili kraće, do isteka njihovog re-dovnog sudijskog mandata za koji su izabrani, a zavisno od toga koji od ova dvamandata pre ističe. Ove sudije imaju pravo na jedan reizbor.

2. Prvi potpredsednik obavlja funkciju predsednika u slučaju da je predsednik sprečenili je izuzet. Drugi potpredsednik obavlja funkciju predsednika u slučaju da supredsednik i prvi potpredsednik sprečeni ili izuzeti.

3. Predsednik i dva potpredsednika čine Predsedništvo koje je odgovorno za:(a) pravilno funkcionisanje Suda. Predsedništvo nije odgovorno za rad kancela-

rije tužioca; i(b) druge funkcije koje mu pripadaju po ovom Statutu.

4. U obavljanju dužnosti iz stava 3(a), Predsedništvo će sarađivati sa tužiocem i tražitinjegovu pomoć u svim stvarima od zajedničkog interesa.

ČLAN 39.Veća

1. Odmah nakon izbora sudija, obrazuju se odeljenja navedena u članu 34. stav (b).Žalbeno veće se sastoji od predsednika i četvoro drugih sudija, Sudeće veće broji naj-manje 6 sudija a Veće koje vodi prethodni postupak se sastoji od najmanje 6 sudija.Raspored sudija po većima zasniva se na prirodi posla koji spada u opis delatnostiveća, kao i kvalifikacijama i iskustvu koje sudije raspoređene u odgovarajuća većatreba da imaju; pri čemu se sudije biraju u određena veća na osnovu njihovog iskust-va u materiji materijalnog i procesnog krivičnog prava, kao i iskustva u materijimeđunarodnog prava. Sudeće veće i Veće koje vodi prethodni postupak je sastav-ljeno pretežno od sudija sa iskustvom u materiji krivičnog procesnog prava.

2. (a) Sudijska funkcija se obavlja na nivou odeljenja i dalje po većima;(b) (i) Žalbeno veće je sastavljeno od svih sudija iz odeljenja koje je nadležno za

vođenje postupka po žalbi;(ii) Funkciju Sudećeg veća obavlja troje sudija iz sudećeg odeljenja;(iii) Prethodni postupak vodi sudija pojedinac ili Veće koje vodi prethodni pos-

tupak a koje je sastavljeno od troje sudija, u skladu sa Statutom i Pravilimapostupka izvođenja dokaza.

(c) Zbog povećanog obima posla, može se obrazovati nekoliko veća koja bi vodilaprethodni postupak odnosno nekoliko Sudećih veća.


3. (a) Sudije Sudećeg veća ili Veća koje vodi prethodni postupak obavljaju svoju sudij-sku funkciju u tim odeljenjima 3 godine, ali i nakon isteka mandata sve dok nezavrši predmet koji su započele kao članovi tog Veća.

(b) Sudije Žalbenog veća obavljaju sudijsku funkciju u tom odeljenju čitav svojmandat.

4. Sudije članovi Žalbenog veća obavljaju sudijsku funkciju samo u tom veću. U sluča-ju povećanog obima posla, sudija Sudećeg veća može biti privremeno ustupljenVeću koje vodi prethodni postupak, i obrnuto, sudija Veća koje vodi prethodni pos-tupak može privremeno obavljati funkciju sudije Sudećeg veća, s tim što se morapoštovati pravilo da sudija koji je vodio prethodni postupak, ne može biti članSudećeg veća u istom predmetu.

ČLAN 40.Nezavisnost sudija

1. Sudije su nezavisne u obavljanju sudijske funkcije.2. Sudijama se zabranjuje da obavljaju kakvu drugu aktivnost koja bi mogla da ometa

valjano obavljanje sudijske funkcije ili da poljulja poverenje u njihovu nezavisnost.3. Sudije koje su izabrane za stalne članove Suda, ne mogu obavljati neku drugu delat-

nost kao svoje profesionalno zanimanje.4. O svakom pitanju koje je vezano za primenu st. 2. i 3. ovog člana, odluka se donosi

apsolutnom većinom glasova sudija. U slučaju da se neko takvo pitanje tiče odre-đenog sudije, taj sudija ne učestvuje u donošenju odluke.

ČLAN 41.Oslobađanje od dužnosti i izuzeće sudija

1. Predsedništvo može na zahtev sudije, da ga oslobodi od obavljanja određene pro-cesne radnje po ovom Statutu, u skladu sa Pravilima postupka i izvođenja dokaza.

2. (a) Sudija ne postupa u krivičnom predmetu u kome bi njegova/njena nepris-trasnost mogla biti dovedena u pitanje po bilo kojem osnovu. Sudija ne možeobavljati sudijsku funkciju u smislu odredbi ovog člana, ukoliko je, između osta-log, u istom krivičnom predmetu vodio prethodni postupak ili je u bilo komsvojstvu učestvovao u postupku pred ovim Sudom, odnosno ukoliko je prednacionalnim sudom vodio istragu, odnosno sudio istom licu kome se sudi predovim Sudom. Sudija se može izuzeti i po drugim osnovama preciziranim uPravilima postupka i izvođenja dokaza.

(b) Tužilac ili lice protiv koga se vodi istraga ili krivični postupak, mogu zahtevatiizuzeće sudije u smislu ovog stava.

(c) Odluka o izuzeću sudije donosi se apsolutnom većinom glasova sudija. Sudijačije se izuzeće traži, ima pravo da iznese svoje mišljenje povodom predloženogizuzeća, ali ne učestvuje u donošenju odluke o izuzeću.


ČLAN 42.Kancelarija tužioca

1. Kancelarija tužioca predstavlja poseban organ Suda i kao takva je potpuno neza-visna u svom radu. Nadležna je za primanje krivičnih prijava i svih informacija otome da je izvršeno krivično delo iz nadležnosti Suda, za ispitivanje ovih prijava iobaveštenja i za podizanje i zastupanje optužnice pred Sudom. Tužilac odnosnonjegovi zamenici nisu ovlašćeni da traže savetodavna mišljenja sa strane niti smejupostupati po instrukcijama bilo koga van Suda.

2. Na čelu Kancelarije tužioca nalazi se tužilac. Tužilac ima sva ovlašćenja koja seodnose na rukovođenje i upravljanje kancelarijom, osobljem tužilaštva i objektimatužilaštva. Tužiocu pomaže jedan ili više zamenika tužioca, koji imaju ista ovlašćen-ja koja po Statutu pripadaju i tužiocu. Tužilac i zamenici moraju biti državljanirazličitih država. Tužilac i njegovi zamenici su stalni članovi Kancelarije tužioca.

3. Tužilac i zamenici tužioca biraju se iz redova osoba visokih moralnih kvaliteta,istaknute kompetentnosti i bogatog praktičnog iskustva u radu u tužilaštvu ili usudu. Oni moraju izvrsno poznavati i tečno govoriti najmanje jedan od radnih jezi-ka Suda.

4. Tužilac se bira tajnim glasanjem i to apsolutnom većinom glasova u Skupštinidržava-članica. Zamenici tužioca se biraju na isti način sa liste koju obrazujetužilac. Tužilac predlaže po tri kandidata za svako mesto zamenika tužioca. Tužilaci zamenici tužioca se biraju na 9 godina osim ukoliko u vreme njihovog izbora nijepredviđen kraći mandat, a nemaju pravo na reizbor.

5. Ni tužilac ni zamenici tužioca ne smeju učestvovati ni u kakvoj aktivnosti koja bimogla da bude u suprotnosti sa obavljanjem njihovih funkcija u Kancelariji tužiocaili da poljulja poverenje u njihovu nezavisnost. Oni istovremeno ne mogu obavljatineku drugu delatnost kao svoje profesionalno zanimanje.

6. Predstavništvo može da odobri izuzeće tužioca ili zamenika tužioca u određenompredmetu, na njegov/njen lični zahtev.

7. Ni tužilac ni zamenik tužioca ne mogu postupati ni u jednom krivičnom predme-tu u kome bi njihova nepristrasnost mogla biti dovedena u sumnju, po bilo komosnovu. Oni će biti izuzeti iz konkretnog predmeta, u skladu sa ovim stavom, akosu između ostalog, u istom krivičnom predmetu već učestvovali u bilo kom svojstvuili su pred nacionalnim sudom vodili istragu ili sudili istom licu protiv koga se vodikrivični postupak pred ovim Sudom.

8. O izuzeću tužioca ili zamenika tužioca odluku donosi Žalbeno veće.(a) Izuzeće tužioca odnosno zamenika tužioca može u svako doba da zahteva i

lice protiv koga se vodi istraga odnosno krivični postupak i to po svim osno-vama predviđenim ovim članom;

(b) Tužilac ili zamenik mogu da iznesu svoje mišljenje o predlogu za izuzeće.9. Tužilac postavlja savetnike iz reda pravnih stručnjaka za određena pitanja, posebno

one koji su stručnjaci iz oblasti seksualnog nasilja kao i nasilja nad decom.



1. Sekretarijat je nadležan za vođenje administracije i obezbeđivanje funkcionisanjaSuda. Delatnost Sekretarijata ograničena je isključivo na Sud odnosno ne proteže sena Kancelariju tužioca, u smislu člana 42.

2. Na čelu Sekretarijata nalazi se sekretar koji je glavni administrativni službenikSuda. Sekretar obavlja svoje dužnosti pod nadzorom predsednika Suda.

3. Sekretar je osoba visokih moralnih kvaliteta, visoko stručna a mora imati i izvrsnoznanje i tečno govoriti najmanje jedan od radnih jezika Suda.

4. Sudije biraju sekretara apsolutnom većinom glasova na tajnom glasanju, uzimajućiu obzir sve preporuke Skupštine država-članica. Ukoliko se za to ukaže potreba, apo preporuci sekretara, sudije će na isti način izabrati zamenika sekretara.

5. Sekretar se bira na 5 godina, ima pravo na jedan reizbor i stalni je član Suda.Zamenik sekretara se bira na 5 godina ili na kraće, po odluci apsolutne većineglasova sudija, a bira se kada se za to ukaže potreba.

6. Sekretar obrazuje Odeljenje za oštećene i svedoke u okviru Sekretarijata. Ovo ode-ljenje, u dogovoru sa tužilaštvom, obezbeđuje primenu zaštitnih i bezbednosnihmera kao i drugu odgovarajuću pomoć svedocima, oštećenima koji se pojavljujupred Sudom, kao i drugim licima koja preuzimaju rizik svedočenja. U rad ovogOdeljenja uključeni su psihoterapeuti uključujući i psihoterapeute specijalizovaneza pružanje pomoći žrtvama seksualnog zlostavljanja.

ČLAN 44.Osoblje

1. Tužilac i sekretar postavlja osoblje koje ima kvalifikacije neophodne za rad njihovihodeljenja. Tužilac je, u ovom smislu, ovlašćen da imenuje istražitelja.

2. Prilikom izbora osoblja, tužilac i sekretar su dužni da vode računa o tome da licakoja postavljaju zadovoljavaju najviše standarde efikasnosti, stručnosti i integritetaa, mutatis mutandis, vode računa o zadovoljavanju svih kriterijuma preciziranih učlanu 36. stav 8.

3. Sekretar, uz pristanak Predsedništva i tužioca predlaže Pravila za osoblje kojauključuju kriterijume i uslove pod kojima će osoblje Suda biti birano, plaćano irazrešavano funkcije. Skupština država-članica daje saglasnost i odobrava Pravilaza osoblje.

4. Sud može u izuzetnim okolnostima, da angažuje stručnjake koje predlože države-članice, vladine ili nevladine organizacije a koji bi pomogli u radu Suda. Tužilacmože da prihvati bilo koju takvu ponudu u ime tužilaštva. Takvo osoblje se angažujeu skladu sa pravilima koja usvoji Skupština država-članica.

ČLAN 45.Svečana zakletva

Pre stupanja na dužnost a u saglasnosti sa ovim Statutom, sudije, tužilac, zamenicitužioca, sekretar i zamenici sekretara polažu svečanu zakletvu na otvorenoj sednici Sudada će svoju dužnost obavljati nepristrasno i savesno.


ČLAN 46.Razrešenje

1. Sudija, tužilac, zamenik tužioca, sekretar ili zamenik sekretara će biti razrešeni naosnovu odluke o razrešenju koja se donosi u skladu sa odredbama stava 2. ovogčlana, ukoliko:

(a) Se utvrdi da su se ponašali na način koji ih je iskompromitovao ili su ozbiljnoprekršili svoje obaveze po ovom Statutu i Pravilima postupka i izvođenjadokaza;

(b) Nisu više u mogućnosti da dalje obavljaju funkcije koje su im dodeljene poovom Statutu.

2. Skupština država-članica tajnim glasanjem donosi odluku o razrešenju sudije,tužioca ili zamenika tužioca, u smislu stava 1:

(a) Sudija se razrešava 2/3 većinom glasova država članica a po predlogu usvo-jenom 2/3 većinom glasova ostalih sudija;

(b) Tužilac se razrešava apsolutnom većinom glasova država-članica;(c) Zamenik tužioca se razrešava apsolutnom većinom glasova država-članica po

preporuci tužioca.3. Odluka o razrešenju sekretara ili zamenika sekretara se donosi apsolutnom veći-

nom glasova sudija.4. Sudija, tužilac, zamenik tužioca, sekretar ili zamenik sekretara čije je razrešenje

predloženo iz razloga kompromitujućeg ponašanja, teške povrede funkcije ili nes-posobnosti da svoju funkciju obavlja na način predviđen ovim Statutom, ima pravoda se upozna sa dokazima podnetim protiv njega kao i da predloži dokaze u svojukorist, a ovo u skladu sa Pravilima postupka i izvođenja dokaza. Lice čije se raz-rešenje traži nema pravo da na drugi način učestvuje u daljem postupku povodompredloga za razrešenje.

ČLAN 47.Disciplinske mere

Sudija, tužilac, zamenik tužioca, sekretar ili zamenik sekretara koji je učinio prekršajmanje težine od onih koji su navedeni u članu 46. stav 1, se kažnjava disciplinski, u skladusa Pravilima postupka i izvođenja dokaza.

ČLAN 48.Privilegije i imuniteti

1. Sud, na teritoriji svake države-članice, uživa privilegije i imunitete koji su muneophodni za obavljanje njegovih dužnosti.

2. Sudije, tužilac, zamenik tužioca i sekretar, za vreme obavljanja funkcija vezanih zaovaj Sud, uživaju iste privilegije i imunitet koje imaju šefovi diplomatskih misija aposle isteka mandata zadržavaju imunitet u sudskim postupcima a povodom onogašto su rekli ili učinili za vreme dok su obavljali svoju dužnost.

3. Zamenik sekretara, osoblje tužilaštva i osoblje sekretarijata uživaju privilegije iimunitete i mogu imati na raspolaganju sve što im je neophodno za obavljanjedužnosti u skladu sa aktom Suda kojim se regulišu njihovi imuniteti i privilegije.


4. Savetnici, veštaci, svedoci ili bilo koja druga lica čije se prisustvo u sedištu Sudazahteva, imaju isti tretman a što je potrebno za pravilno funkcionisanje Suda, uskladu sa aktom Suda, privilegijama i imunitetima.

5. Privilegije i imuniteti:(a) Sudije ili tužioca je moguće ukinuti apsolutnom većinom glasova sudija;(b) Sekretara je moguće ukinuti odlukom Predsedništva;(c) Zamenika tužioca i osoblja tužilaštva može ukinuti tužilac;(d) Zamenika sekretara i osoblja sekretarijata može ukinuti sekretar.

ČLAN 49.Plate, naknade i isplaćivanje troškova

Sudije, tužilac, zamenici tužioca, sekretar i zamenik sekretara primaju plate, naknade iisplatu troškova koje odredi Skupština država-članica. Ove plate i naknade ne smanjuju seza vreme trajanja njihovih mandata.

ČLAN 50.Službeni i radni jezici Suda

1. Službeni jezici Suda su arapski, kineski, engleski, francuski, ruski i španski. PresudeSuda, kao i druge bitne odluke koje donosi Sud, objavljuju se na službenim jezici-ma. Predsedništvo, u skladu sa kriterijumima ustanovljenim u Pravilima postupkai izvođenja dokaza zauzima stav o tome koje odluke se imaju smatrati bitnim usmislu ovog stava.

2. Radni jezici Suda su engleski i francuski. U Pravilima postupka i izvođenja dokazaje precizirano koji su to slučajevi u kojima se kao radni jezici mogu koristiti drugislužbeni jezici.

3. Na zahtev bilo koje strane u postupku ili državi kojoj je dopušteno da se uključi ukonkretan predmet, Sud može odobriti da ta strana ili država koristi neki drugijezik, osim engleskog ili francuskog, pod uslovom da Sud smatra da je to oprav-dano.

ČLAN 51.Pravila postupka i izvođenje dokaza

1. Pravila postupka i izvođenje dokaza stupaju na snagu nakon što budu usvojenadvotrećinskom većinom glasova članova Skupštine država-članica.

2. Izmene Pravila postupka i izvođenja dokaza može da predloži:(a) Svaka država-članica;(b) Sudije i to apsolutnom većinom; ili(c) Tužilac.

Izmene stupaju na snagu nakon što budu usvojene dvotrećinskom većinom glasovačlanova Skupštine država-članica.

3. Posle usvajanja Pravila postupka i izvođenja dokaza, u hitnim slučajevima kada sePravila postupka i izvođenja dokaza ne mogu primeniti na specifičnu situacijukonkretnog slučaja, sudije mogu dvotrećinskom većinom da sastave privremenaPravila koja će biti primenjivana dok se na sledećem redovnom ili vanrednom


zasedanju Skupštine država-članica ne usvoje kao zvanična pravila, usvoje izmenepravila ili dok pravila ne budu ukinuta.

4. Pravila postupka i izvođenje dokaza, njihove izmene i bilo koje privremeno pravilomoraju biti u skladu sa Statutom. Izmene Pravila postupka i izvođenje dokaza, kaoi privremena pravila ne mogu se primenjivati retroaktivno na štetu osobe protivkoje se sprovodi istraga odnosno kojoj se sudi, ili koja je već osuđena.

5. U slučaju da Statut i Pravila postupka i izvođenja dokaza sadrže potpuno oprečna imeđusobno protivurečena pravila, ima se primeniti Statut.

ČLAN 52.Sudski poslovnik

1. Sudski poslovnik donosi se apsolutnom većinom glasova sudija a u skladu saodredbama Statuta i Pravilima postupka i izvođenja dokaza.

2. Tužilac i sekretar moraju biti konsultovani prilikom razrade ovih pravila ili bilokakvih izmena tih pravila.

3. Sudski poslovnik i njegove izmene stupaju na snagu odmah po usvajanju, osim akosudije ne odluče drugačije. Odmah po usvajanju, Poslovnik se prosleđuje država-ma-članicama na eventualne komentare. Sudski poslovnik ostaje na snazi do dalj-njeg ako u roku od 6 meseci od dana usvajanja većina država članica ne uloži pri-govor na isti.

Deo 5ISTRAGA I KRIVIČNO GONJENJE

ČLAN 53.Pokretanje istrage

1. Tužilac pokreće istragu nakon što ispita i oceni informacije koje su mu dostavljene.Ukoliko tužilac oceni da informacije koje su mu dostavljene ne daju dovoljno osno-va za pokretanje istrage, on će u skladu sa odredbama Statuta, odbaciti krivičnu pri-javu i neće pokrenuti istragu. Prilikom donošenja odluke o tome da li da pokreneistragu, tužilac ispituje da li:

(a) Informacije koje su dostavljene tužiocu daju dovoljno osnova da se možesmatrati da je izvršeno ili da je u toku izvršenje krivičnog dela iz nadlež-nosti Suda;

(b) Da je u predmetnom slučaju dopušteno sprovođenje istrage i vođenjekrivičnog postupka u smislu člana 17. Statuta, ili

(c) Procenjujući težinu izvršenog krivičnog dela i interes oštećenog, da poredsvega nema dovoljno ubedljivih razloga da se veruje da bi istragu trebalosprovesti u interesu zadovoljenja pravde.

Ako tužilac smatra da nema dovoljno osnova da se pokrene sprovođenje istrage, a nje-gova/njena odluka je zasnovana isključivo na stavu (c) ovog člana, on/ona će o ovoj svojojodluci obavestiti Veće koje vodi prethodni postupak.

656 ISTRAGA I KRIVIČNO GONJENJE

2. Ako nakon pokretanja istrage tužilac nađe da nema dovoljno osnova za krivičnogonjenje zbog toga što:

(a) Nema dovoljno utvrđenih činjenica na osnovu kojih bi se mogao izdati nalogza hapšenje ili bi se mogao uputiti sudski poziv u smislu člana 58. Statuta;

(b) U konkretnom slučaju nije dopušteno sprovođenje istrage odnosno vođenjekrivičnog postupka u smislu odredbe člana 17; ili

(c) Postupak ne bi doprineo utvrđivanju istine i zadovoljenju pravde, uzimajućiu obzir sve okolnosti konkretnog slučaja uključujući i težinu izvršenog kri-vičnog dela, interes oštećenog i starost ili nemoć navodnog izvršioca i nje-govu/njenu ulogu u navodnom izvršenju krivičnog dela.

Tužilac o svojoj odluci i razlozima na kojima zasniva ovakvu svoju odluku obaveštavaVeće koje vodi prethodni postupak i državu koja je podnela prijavu po članu 14. ili Savetbezbednosti po članu 13. stav (b).

3. (a) Na zahtev države koja je prijavila izvršenje krivičnog dela po članu 14. ili Savetabezbednosti po članu 13. stav (b), Veće koje vodi prethodni postupak možeponovo da razmotri odluku tužioca o tome da nema osnova za sprovođenjeistrage i može zahtevati od tužioca da ponovo razmotri svoju odluku, a u smis-lu st. 1. i 2. ovog člana.

(b) Pored ovoga, Veće koje vodi prethodni postupak može po sopstvenom naho-đenju da ponovo razmotri odluku tužioca da nema mesta sprovođenju istrageukoliko je odluka zasnovana samo na stavu 1 (c) ili stavu 2 (c) ovog člana. Utom slučaju, ovakva odluka tužioca proizvodi pravno dejstvo samo ako se sanjom saglasi Veće koje vodi prethodni postupak.

4. Tužilac može u svako doba da ponovo razmotri odluku da li da pokrene sprovođe-nje istrage ili vođenje krivičnog postupka, na osnovu novih činjenica ili novih saz-nanja koja su do njega doprla.

ČLAN 54.Dužnosti i ovlašćenja tužioca u istrazi

1. Tužilac:(a) Da bi ustanovio istinu, proširuje istragu kako bi utvrdio sve činjenice i dokaze

bitne za ocenu da li je okrivljeni krivično odgovoran po ovom Statutu, i pritome podjednaku pažnju posvećuje ispitivanju kako otežavajućih tako iolakšavajućih okolnosti u konkretnom slučaju;

(b) Preduzima odgovarajuće mere kako bi obezbedio što efikasniju istragu ivođenje krivičnog postupka povodom krivičnog dela iz nadležnosti Suda, pritome poštujući interese i lične okolnosti oštećenih i svedoka, uključujući tu istarost, pol i to na način kako je pol definisan u članu 7. stav 3, kao izdravstveno stanje i prirodu krivičnog dela posebno u slučajevima u kojimakrivično delo uključuje seksualno zlostavljanje i nasilje zasnovano na pripad-nosti određenom polu kao i nasilje nad decom; i

(c) U potpunosti poštuje prava svih učesnika u postupku a koja prava su pred-viđena ovim Statutom.

657ISTRAGA I KRIVIČNO GONJENJE

2. Tužilac može da sprovede istragu na teritoriji države:(a) U skladu sa odobrenjem po osnovu člana 976; ili(b) Po ovlašćenju Veća koja vodi prethodni postupak, po članu 57. stav 3 (d).

3. Tužilac može da:(a) Prikupi i ispita dokaze;(b) Zahteva prisustvo lica protiv koga je pokrenuta istraga, oštećenih i svedoka a

ovlašćen je i da ih ispituje;(c) Traži saradnju svih država ili međunarodnih organizacija, ili da zahteva zaklju-

čenje sporazuma sa njima a koji sporazum mora biti u skladu sa nadležnosti-ma i mandatom ovih međunarodnih subjekata;

(d) Stupi u takve dogovore i sporazume koji nisu u suprotnosti sa ovim Statutom,kako bi se olakšala saradnja s državom, međunarodnom organizacijom iliodređenim licima;

(e) Se saglasi sa tim da ne otkrije, ni u jednoj fazi postupka, dokumente ili infor-macije koji su mu dostavljeni kao strogo poverljivi i isključivo dostavljeni usvrhu pribavljanja novih dokaza, osim uz pristanak onog subjekta koji mu jedostavio informaciju;

(f) Preduzme neophodne mere ili zahteva njihovo preduzimanje, u cilju obezbe-đivanja poverljivosti informacija, zaštite neke osobe ili očuvanje dokaza.

ČLAN 55.Prava okrivljenog u toku istrage

1. U toku istrage po ovom Statutu, okrivljeni:(a) Ne sme biti prisiljen da okrivi sebe samog ili da prizna krivicu;(b) Ne sme biti podvrgnut nikakvom obliku sile, prinude ili pretnje, niti bilo

kakvom drugom obliku okrutnog, nečovečnog ili ponižavajućeg tretmana ilitakvoj kazni, i

(c) Okrivljeni mora imati pravo na besplatnu pomoć stručnog tumača i na pre-vode koje će mu pružiti ovo stručno lice, ukoliko se ispituje na jeziku različi-tom od jezika koji okrivljeni govori i u potpunosti razume,

(d) Ne sme biti protivzakonito hapšen ili pritvaran; i ne sme biti lišen slobodeosim po osnovama i u skladu sa onim procesnim radnjama koje su pred-viđene ovim Statutom.

2. Tamo gde ima osnova da se smatra da je neko lice izvršilo krivično delo iz nadlež-nosti Suda, to lice treba da bude ispitano od strane tužioca ili nacionalnih organakrivičnog gonjenja u skladu sa zahtevom postavljenim u članu 9. ovog Statuta. Tolice pre početka ispitivanja treba da bude obavešteno o pravima koja mu pripadajuu postupku, i to o:

(a) Pravu da, pre početka ispitivanja, bude obavešteno da postoji osnovana sum-nja da je izvršilo krivično delo iz nadležnosti Suda;

(b) Pravu da se brani ćutanjem, bez mogućnosti da se na osnovu ovakve odbraneoglasi krivim ili nevinim;

(c) Pravu na stručnu pomoć branioca po njegovom izboru, ili, ako je nema, opravu da mu se takva pomoć obezbedi u svakom slučaju kada to zahtevaju


interesi pravde, i to da je ova stručna pomoć branioca besplatna - ako licenema dovoljno sredstava za to;

(d) Pravu da bude ispitan u prisustvu branioca, osim ako se lice dobrovoljno neodrekne svog prava na branioca.

ČLAN 56.Uloga Veća koje vodi prethodni postupak u sprovođenju istrage

1. (a) U slučaju da tužilac smatra da sprovođenje istrage predstavlja jedinstvenu pri-liku za pribavljanje svedočenja ili iskaza svedoka, ili za ispitivanje, prikupljanjeili ocenu dokaza, a koje procesne radnje se neće moći preduzeti kasnije ili će nji-hovo preduzimanje biti znatno otežano, tužilac mora o tome da obavesti Većekoje vodi prethodni postupak.

(b) U tom slučaju, Veće koje vodi prethodni postupak može na zahtev tužioca dapreduzme mere koje su neophodne kako bi se osigurala efikasnost i jedinstvopostupka i posebno kako bi se obezbedilo pravo okrivljenog na odbranu.

(c) Ukoliko Veće koje vodi prethodni postupak ne naredi drugačije, tužilac će oba-vestiti lice koje je uhapšeno ili koje se odazvalo sudskom pozivu u vezi sa pokre-nutom istragom na koje se odnosi stav (a), kako bi se to lice moglo izjasniti okrivičnom delu koje mu se stavlja na teret i o dokazima protiv njega.

2. Mere na koje se odnosi stav 1(b) uključuju:(a) Davanje uputstava ili naredbi o tome koje radnje bi trebalo sprovesti u pos-

tupku.(b) Podsećanje da se mora voditi zapisnik o svim preduzetim procesnim radnja-

ma.(c) Imenovanje veštaka radi davanja odgovarajućeg stručnog mišljenja i nalaza.(d) Određivanje branioca za lice koje je uhapšeno ili se odazvalo sudskom pozi-

vu, odnosno ako lice nije uhapšeno odnosno nije se odazvalo sudskom pozi-vu, postavljanje drugog branioca koji će predstavljati interese odbrane.

(e) Imenovanje jednog od stalnih članova Veća koje vodi prethodni postupak iliako je neophodno drugog slobodnog sudije Odeljenja za prethodni postupak,ili odeljenja Sudećih veća, za praćenje postupka i davanje predloga ili naredbiu vezi sa prikupljanjem i očuvanjem dokaza kao i sa ispitivanjem lica.

(f) Preduzimanje drugih mera neophodnih za prikupljanje ili očuvanje dokaza.3. (a) U slučaju da tužilac nije tražio preduzimanje mera u skladu sa ovim članom, a

Veće koje vodi prethodni postupak smatra da su takve mere neophodne da bi sesačuvali dokazi za koje ono ocenjuje da su od presudnog značaja za odbranu naglavnom pretresu, ovo Veće će konsultovati tužioca u vezi s tim da li postojidobar razlog za to što tužilac nije zahtevao odgovarajuće mere. Ako nakon kon-sultacije Veće koje vodi prethodni postupak zaključi da je tužiočevo propuštanjepodnošenja zahteva za preduzimanjem odgovarajućih mera neopravdano, Većemože da preduzme te mere po sopstvenom nahođenju.

(b) Tužilac može da izjavi žalbu na ovakvu odluku Veća koje vodi prethodni postu-pak da preduzme ove mere po sopstvenom nahođenju a u smislu prethodnetačke. Odluka o ovoj žalbi donosi se po hitnom postupku.


4. Prihvatljivost dokaza prikupljenih i sačuvanih za glavni pretres, u skladu sa ovimčlanom biće ocenjena na glavnom pretresu u smislu člana 69. a odluku o prih-vatljivosti dokaza donosi Sudeće veće.

ČLAN 57.Funkcije i ovlašćenja Veća koje vodi prethodni postupak

1. Ukoliko ovaj Statut drugačije ne predviđa, Veće koje vodi prethodni postupakobavlja svoje funkcije u skladu sa odredbama ovog člana.

2. (a) Naredbe i rešenja Veća koje vodi prethodni postupak donete u skladu sa čl. 15,18, 19, 54. stav 2, članu 61. stav 7. i članu 72. moraju se doneti većinom glasovasudija ovog Veća.

(b) U svim drugim slučajevima, sudija pojedinac obavlja funkcije predviđene ovimStatutom, ukoliko iste već nisu predviđene Pravilima postupka i izvođenjadokaza ili usvojene većinom glasova članova Veća koje vodi prethodni postu-pak.

3. Osim drugih dužnosti propisanih Statutom, Veće koje vodi prethodni postupakmože:

(a) Na zahtev tužioca, izdati naredbe i naloge za hapšenje koji su neophodni radisprovođenja istrage,

(b) Na zahtev lica koje je uhapšeno ili koje se odazvalo sudskom pozivu u smislučlana 58, izdati naredbu, uključujući i mere koje su opisane u članu 56, ili zah-tevati saradnju preciziranu u Delu 9, koje mere su neophodne radi obezbeđi-vanja adekvatne pomoći navedenim licima u pripremi njegove/njene odbranepred Sudom,

(c) Kada je to potrebno, omogućiti obezbeđivanje zaštite i privatnosti oštećenogili svedoka, čuvanje dokaza, zaštitu lica koja su uhapšena ili lica koja su seodazvala sudskom pozivu, i zaštitu informacija koje su od značaja za državnubezbednost.

(d) Donosi odluku kojom ovlašćuje tužioca da preduzme određene istražne rad-nje na teritoriji države članice sa kojom se saradnja u smislu pružanja pravnepomoći ne može ostvariti u duhu odredbi Dela 9, i to pošto Veće koje vodiprethodni postupak, na osnovu zvaničnog stava odnosne države, utvrdi daodnosna država nije u mogućnosti da postupi po zahtevu za saradnju zbogobjektivne nemogućnosti ili zbog nepostojanja kadrova stručno osposoblje-nih da postupe po zahtevu za pružanje pravne pomoći.

(e) Da zahteva saradnju država preciziranih u članu 93. stav 1 (j)80 u smislu pre-duzimanja mera zaštite povređenih prava i interesa pre svega oštećenih, uslučaju kada je nalog za hapšenje ili sudski poziv upućen u smislu člana 58, auz poklanjanje dužne pažnje snazi prikupljenih dokaza ali i pravima svihučesnika u postupku, na način kako je to predviđeno Statutom i Pravilimapostupka i izvođenja dokaza.


80 stav 1(k);

661

ČLAN 58.Izdavanje naloga za hapšenje i sudskog poziva od strane Veća koje vodi prethodni postupak

1. U svakom trenutku nakon otpočinjanja istrage, Veće koje vodi prethodni postupakna zahtev tužioca izdaje nalog za hapšenje lica ako, pošto je pregledalo zahtevtužioca, dokaze i druge informacije koje je podneo tužilac, zaključi da:

(a) Postoji osnovana sumnja da je okrivljeni izvršio krivično delo iz nadležnostiSuda; i

(b) Pritvor određenom licu je neophodno odrediti iz sledećih razloga:(i) Da bi se obezbedilo njegovo prisustvo u krivičnom postupku,(ii) Da bi se sprečilo da to lice ometa sprovođenje istrage ili dalji krivični

postupak, ili(iii) Kada osobite okolnosti opravdavaju bojazan da će to lice dovršiti

pokušano krivično delo ili da će izvršiti drugo srodno krivično delo iznadležnosti Suda.

2. Zahtev za određivanje pritvora koji podnosi tužilac mora da sadrži:(a) Ime i prezime lica koje se lišava slobode i druge relevantne informacije nužne

da bi se to lice identifikovalo i pronašlo;(b) Krivično delo iz nadležnosti Suda koje se tom licu stavlja na teret;(c) Kratak prikaz činjeničnog stanja u konkretnom predmetu;(d) Spisak dokaza i drugih informacija koje daju dovoljno osnova da se smatra da

je to lice izvršilo određeno krivično delo; i(e) Zakonski osnov za određivanje pritvora.

3. Nalog za hapšenje mora sadržati:(a) Ime i prezime lica koje se lišava slobode i druge relevantne informacije nužne

da bi se to lice identifikovalo i pronašlo;(b) Krivično delo iz nadležnosti Suda koje se tom licu stavlja na teret;(c) Kratak prikaz činjeničnog stanja u konkretnom predmetu.

4. Nalog za hapšenje će ostati na snazi dok Sud ne naredi drugačije.5. Na osnovu naloga za hapšenje, Sud može da zahteva privremeno hapšenje ili preda-

ju lica u saglasnosti sa Delom 9.6. Tužilac može da zahteva od Veća koje vodi prethodni postupak da izmeni nalog za

hapšenje izmenom ili dopunom naloga u pogledu krivičnih dela koja su navedenau prethodnom nalogu. Veće koje vodi prethodni postupak će izmeniti nalog zahapšenje ako nađe da postoji opravdana sumnja da je lice čije se lišenje slobodetraži izvršilo drugo ili još neka krivična dela iz nadležnosti Suda.

7. Umesto zahteva za određivanje pritvora, tužilac može da podnese zahtev kojimtraži od Veća koje vodi prethodni postupak da uputi sudski poziv. Ako Veće kojevodi prethodni postupak zaključi da ima opravdanog osnova da se smatra da jeodređeno lice izvršilo određeno krivično delo a da je poziv dovoljan da se obezbe-di prisustvo tog lica pred Sudom, Veće upućuje poziv, sa ili bez uslova koji ograni-čavaju slobodu kretanja a koja ograničenja su predviđena nacionalnim zakono-davstvom. Poziv mora sadržati:

(a) Ime i prezime lica i druge relevantne lične podatke;(b) Datum kada to lice treba da pristupi pred Sud;

ISTRAGA I KRIVIČNO GONJENJE

(c) Krivično delo iz nadležnosti Suda koje se tom licu stavlja na teret;(d) Kratak opis činjeničnog stanja.

Poziv se dostavlja lično.

ČLAN 59.Postupak hapšenja u zemlji pritvora

1. Država-članica koja je primila zahtev za privremeno hapšenje ili hapšenje i izručen-je, odmah je dužna da preduzme korake kako bi uhapsila lice koje se traži, u skladusa svojim zakonima i odredbama člana 981.

2. Uhapšeno lice se odmah sprovodi nadležnim sudskim organima u zemlji u kojoj jeizvršeno hapšenje, a koji organi su dužni da utvrde da li:

(a) se nalog odnosi na to lice;(b) je lice uhapšeno u skladu sa pravilima; i(c) da li su ispoštovana prava tog lica.

3. Uhapšeno lice ima pravo da od nadležnih vlasti države pritvora traži privremenopuštanje na slobodu do prijave82 Sudu.

4. Prilikom odlučivanja o takvom zahtevu, nadležne vlasti države u kojoj je izvršenohapšenje razmatraju, u zavisnosti od težine izvršenih krivičnih dela, da li postojehitne i izuzetne okolnosti koje bi opravdale privremeno puštanje na slobodu i da lipostoje svi uslovi koji garantuju izvršavanje obaveza predaje tog lica Sudu.Nadležne vlasti države u kojoj je izvršeno hapšenje, nemaju pravo da razmatraju dali je nalog za hapšenje izdat u skladu sa članom 58, st. 1 (a) i (b).

5. Veće koje vodi prethodni postupak mora biti obavešteno o svakom zahtevu za pri-vremeno puštanje na slobodu i ono je ovlašćeno da prosledi svoje mišljenje na-dležnim vlastima u državi u kojoj je hapšenje izvršeno i u kojoj se to lice nalazi upritvoru. Vlasti nadležne države u potpunosti razmatraju takve preporuke, uklju-čujući tu i svaku preporuku o merama za sprečavanje bekstva tog lica pre donošen-ja odluke.

6. Ako se licu odobri privremeno puštanje na slobodu, Veće koje vodi prethodni pos-tupak može da zahteva periodične izveštaje o tome kako se ponaša lice koje je pri-vremeno pušteno na slobodu.

7. Odmah po dostavljanju naredbe o izručenju lica koje se drži u pritvoru u određenojdržavi, ta država je dužna da u najkraćem mogućem roku traženo lice izruči Sudu.

ČLAN 60.Početak postupka pred Sudom

1. Po izručenju lica Sudu, ili pojavljivanja lica pred Sudom dobrovoljno ili po sudskompozivu, Veće koje vodi prethodni postupak je dužno da to lice informiše o krivičn-im delima koja mu se stavljaju na teret kao i o njegovim/njenim pravima po ovomStatutu, uključujući ovde i pravo da traži privremeno puštanje na slobodu dosuđenja.


81 Dela 9;82 predaje;

663

2. Lice protiv koga je izdat nalog za hapšenje može da traži privremeno puštanje naslobodu do suđenja. Ako Veće koje vodi prethodni postupak smatra da su ispunjeniuslovi predviđeni u članu 58. stav 1, lice će se zadržati u pritvoru. U suprotnom,Veće koje vodi prethodni postupak uslovno ili bezuslovno pušta to lice na slobodu.

3. Veće koje vodi prethodni postupak periodično razmatra svoje rešenje o određiva-nju pritvora ili o oslobađanju određenog lica, a to može učiniti u svakom trenutkuna zahtev tužioca ili samog okrivljenog. Posle ponovnog razmatranja,Veće može daizmeni rešenje o pritvoru, oslobađanju ili o uslovima pod kojima se lice pušta naslobodu, ako se izmene okolnosti na kojima se ovo rešenje zasniva.

4. Veće koje vodi prethodni postupak se stara o tome da se okrivljeni ne drži dugo upritvoru pre početka suđenja i to zbog neopravdanog odugovlačenja od strane tuži-oca. Ako do takvog odugovlačenja dođe, Sud razmatra uslovno ili bezuslovno puš-tanje na slobodu.

5. Ako nađe da je to potrebno, Veće koje vodi prethodni postupak izdaje nalog zahapšenje kako bi se obezbedilo prisustvo lica koje je pušteno na slobodu, u daljemtoku postupka koji se vodi pred Sudom.

ČLAN 61.Stupanje optužnice na pravnu snagu

1. U skladu sa odredbama stava 2. u razumnom vremenskom roku nakon izručenja ilidobrovoljnog pojavljivanja okrivljenog pred Sudom, Veće koje vodi prethodni pos-tupak izvodi istražnu radnju saslušanjem okrivljenog da bi ispitalo navode optuž-nice na osnovu kojih tužilac traži da se okrivljeni u daljem toku postupka oglasi kri-vim i kazni. Saslušanje se održava u prisustvu tužioca i okrivljenog, kao i njego-vog/njenog branioca.

2. Veće koje vodi prethodni postupak može po zahtevu tužioca ili po sopstvenom na-hođenju da zakaže i održi ročište u odsustvu okrivljenog da bi ispitalo navodeoptužnice na osnovu kojih tužilac traži da se okrivljeni u daljem toku postupkaoglasi krivim i kazni, a u situaciji kada se okrivljeni:

(a) Odrekao svog prava da bude prisutan na tom ročištu; ili(b) Pobegao ili se ne može pronaći a sve razumne radnje su preduzete da bi se

obezbedilo njegovo/njeno prisustvo pred Sudom i da bi se okrivljeni obaves-tio o navodima optužnice i o tome da će se održati odgovarajuće ročište ucilju ispitivanja navoda te optužnice.

U tom slučaju, okrivljenog zastupa branilac ukoliko Veće koje vodi prethodni postupakodluči da je to u interesu pravde.

3. U razumnom roku pre saslušanja:(a) Licu mora biti dostavljena kopija optužnice koja sadrži osnove i navode na

osnovu kojih ga tužilac tereti za izvršenje određenog krivičnog dela;(b) Lice mora biti obavešteno o dokazima na kojima tužilac zasniva svoju

optužnicu i koji će se izvesti na glavnom pretresu.Veće koje vodi prethodni postupak može da izda naredbe koje se tiču obelodanjivanja

informacija koje će se saopštiti na glavnom pretresu.4. Pre saslušanja tužilac može nastaviti započetu istragu a može i da dopuni ili povuče

zahtev za sprovođenje istrage. Okrivljeni mora biti blagovremeno obavešten pre


saslušanja o svakoj dopuni ili povlačenju zahteva za sprovođenje istrage. U slučajupovlačenja zahteva za sprovođenje istrage, tužilac obaveštava Veće koje vodi pret-hodni postupak o razlozima za donošenje ovakve odluke.

5. Na saslušanju tužilac mora potkrepiti navode svog zahteva sa dovoljno dokaza kakobi se moglo stati na stanovište da ima dovoljno osnova da je okrivljeni izvršio kriv-ično delo za koje se tereti. Tužilac može da se osloni na izvedene dokaze i nije dužanda poziva svedoke koji bi trebalo da svedoče na glavnom pretresu.

6. Na saslušanju okrivljeni može da:(a) Ospori navode optužnice;(b) Ospori dokaze koje je izneo tužilac; i(c) Iznosi dokaze.

7. Veće koje vodi prethodni postupak na osnovu saslušanja odlučuje da li izvedenidokazi daju dovoljno osnova da se smatra da je okrivljeni izvršio krivično delo zakoje se tereti. Veće koje vodi prethodni postupak u tom smislu može da:

(a) Potvrdi navode optužnice na osnovu kojih je našlo da postoji dovoljno osno-va da je određeno lice izvršilo određeno krivično delo, na osnovu čega optuž-nica staje na pravnu snagu i predmet se dalje prosleđuje Sudećem veću nadalji postupak;

(b) Odbija da potvrdi navode optužnice ukoliko smatra da nema dovoljno osno-va da se smatra da je okrivljeni izvršio krivično delo za koje se tereti;

(c) Odloži saslušanje i zahteva od tužioca da razmotri navode optužnice i;(i) Prikupi i izvede nove dokaze ili sprovede dalju istragu povodom krivičnog

dela koje je predmet optužnice, ili(ii) Izmeni optužnicu zato što dokazi ukazuju da je izvršeno drugo krivično

delo iz nadležnosti Suda.8. Tamo gde Veće koje vodi prethodni postupak odbije da potvrdi optužnicu, tužilac

nije time sprečen da kasnije zatraži njeno potvrđivanje ukoliko njegov zahtev budepotkrepljen novim dokazima.

9. Pošto su navodi optužnice potvrđeni, i optužnica stala na pravnu snagu, tužilacmože, pre početka glavnog pretresa, uz dozvolu Veća koje vodi prethodni postupaki pošto je prethodno obavestio okrivljenog, da izmeni optužnicu. Ako tužilac želi dadoda nove optužbe ili da ranije optužbe zameni novim ozbiljnijim, mora da se održisaslušanje po ovom članu da bi se te optužbe potvrdile. Po započinjanju suđenja tu-žilac može uz dozvolu Veća koje vodi prethodni postupak da odustane od krivičnoggonjenja okrivljenog.

10. Svaki raniji izdati nalog prestaje da važi vezano za optužbe koje Veće koje vodiprethodni postupak nije potvrdilo ili u odnosu na koje je tužilac odustao od kri-vičnog gonjenja.

11. Kada je optužnica stala na pravnu snagu u skladu sa ovim članom, Predsedništvoobrazuje Sudeće veće koje je po stavu 883. i članu 64. stav 4. odgovorno za daljevođenje krivičnog postupka i koje ima sva ovlašćenja Veća koje vodi prethodni pos-tupak a koja su relevantna i primenjiva u vođenju glavnog pretresa.


83 stavu 9;

ČLAN 62.84

Mesna nadležnostUkoliko se drugačije ne odluči, mesno nadležni je sud sedišta.

ČLAN 63.Suđenje u prisustvu okrivljenog

1. Postupak se vodi protiv okrivljenog čije je prisustvo u postupku obezbeđeno.2. Ukoliko okrivljeni čije je prisustvo pred sudom obezbeđeno, nastavi sa ometanjem

postupka, Sudeće veće je ovlašćeno da naredi njegovo udaljenje iz sudnice. U tomslučaju, Veće je dužno da okrivljenom omogući dalje praćenje toka postupka kao idalje savetovanje sa braniocem, što će se sve obavljati van sudnice i to posredstvomkomunikacione tehnologije, ukoliko je primena iste nužna. Ove mere imaju se pri-menjivati samo izuzetno, i to tek pošto su se sve ostale razumne mere obezbeđivanjaneometanog toka postupka pokazale neefektivnim. Trajanje ove mere ograničeno jena najkraće nužno vreme.

ČLAN 64.Nadležnosti i ovlašćenja Sudećeg veća

1. Nadležnosti i ovlašćenja Sudećeg veća, navedene u ovom članu, obavljaju se uskladu sa odredbama Statuta i Pravilima postupka i izvođenja dokaza.

2. Sudeće veće je dužno da obezbedi pravično suđenje, uz poštovanje pravila ekono-mičnosti postupka i uz puno uvažavanje prava okrivljenog u postupku s tim što jeSudeće veće u obavezi da uz navedeno obezbedi i zaštitu oštećenih i svedoka.

3. Nakon što, u skladu sa odredbama Statuta Sudećem veću bude dodeljen predmetono je ovlašćeno da:

(a) obavi konsultacije sa strankama u postupku te da se odluči za primenu onihpravila postupka koja će obezbediti pravično suđenje uz punu ekonomičnostpostupka,

(b) odredi jezik ili jezike na kojima će se postupak voditi,(c) omogući korišćenje dokumenata ili informacija kao dokaza koji nisu bili

korišćeni u prethodnom toku postupka, i to u skladu sa odgovarajućimodredbama Statuta. Stranke u postupku imaju se obavestiti o postojanju nave-denih dokaza dovoljno vremena pre suđenja kako bi se adekvatno pripremileza njegov dalji tok.

4. Ukoliko oceni da je to neophodno zarad ekonomičnosti postupka i obezbeđivanjapravičnog suđenja, Sudeće veće je ovlašćeno da prethodna pitanja ustupi na razma-tranje Veću nadležnom za vođenje prethodnog postupka ili slobodnom sudiji na-dležnom za vođenje prethodnog postupka.

5. Po prethodnom obaveštenju stranaka u postupku, Sudeće veće može, ukoliko nađeda bi to s obzirom na prirodu postupka bilo nužno, da naloži spajanje ili razdvajanjepostupka koji se vode protiv više okrivljenih.


84 DEO 6: SUĐENJE; ovde je izostavljen naslov novog poglavlja Statuta;

6. Po potrebi, Sudeće veće može kako pre otpočinjanja suđenja tako i u samom tokusuđenja, da:

(a) obavlja bilo koju procesnu radnju koja spada u nadležnost Veća koje vodiprethodni postupak, u smislu člana 61. stav 11;

(b) zahteva prisustvo svedoka, izvođenje dokaza svedočenjem, izvođenje dokazapodnošenjem na uvid dokumenata kao i izvođenje drugih dokaza, a ukolikoje to neophodno i uz pomoć država potpisnica, a sve u skladu sa odredbamaStatuta;

(c) obezbedi zaštitu poverljivih informacija;(d) naloži prikupljanje novih dokaza, kao dodatak onima koji su prikupljeni u

prethodnom postupku i koji su predloženi i izvedeni u toku samog postupkai to predlogu stranaka u postupku;

(e) obezbedi zaštitu okrivljenog, svedoka i oštećenih;(f) donosi odluku o svim drugim bitnim pitanjima.

7. Suđenje je javno. Sudeće veće, međutim, može biti mišljenja da posebne okolnostislučaja nalažu da se pojedine faze suđenja sprovedu u zatvorenoj sednici, bez pri-sustva javnosti, i to u slučajevima predviđenim članom 68. Statuta, ili kada se pri-sustvo javnosti ne sme dopustiti zbog obezbeđivanja zaštite poverljive ili osetljiveinformacije koja će u kasnijem toku postupka biti prezentovana kao dokaz.

8. (a) Glavni pretres počinje čitanjem optužnice. Optužnicu okrivljenom čita Sudećeveće. Reč je o optužnici sa čijom sadržinom se već saglasilo Veće koje je vodiloprethodni postupak. Sudeće veće je dužno da okrivljenom pomogne da shvatikoje mu se krivično delo stavlja na teret. Potom će Veće omogućiti okrivljenomda se izjasni u pogledu svoje krivice - da prizna krivicu u smislu člana 65. ili dase izjasni kao nevin.

(b) U toku glavnog pretresa, Predsedništvo može da preduzima odgovarajuće mereu cilju usmeravanja glavnog pretresa i one mere kojima se obezbeđuje pravičnoi nepristrasno suđenje. Postupajući po nalozima Predsedništva, stranke u pos-tupku mogu podnositi dokaze u skladu sa odredbama Statuta.

9. Sudeće veće je, između ostalog, ovlašćeno da po predlogu stranaka u postupku ili naosnovu svog slobodnog sudijskog uverenja:

(a) donese odluku o (ne)prihvatanju i (i)relevantnosti predloženih dokaza; ili(b) preduzme sve neophodne mere radi obezbeđivanja rada u fazi saslušanja

stranaka.10. Sudeće veće je dužno da obezbedi da se u toku čitavog glavnog pretresa vodi

zapisnik koji detaljno prikazuje tok suđenja. Zapisnik vodi zapisničar a o čuvanjuzapisnika se stara sekretar.

ČLAN 65.Postupak u slučaju priznanja krivice

1. U slučaju da okrivljeni prizna krivicu u skladu sa odredbom člana 64. stav 8(a),Sudeće veće će se izjasniti:

(a) da li okrivljeni shvata procesno-pravnu prirodu priznanja kao i pravneposledice koje povlači izjava o priznanju;


(b) da li je izjava o priznanju krivice data dobrovoljno nakon odgovarajuće kon-sultacije sa braniocem; i

(c) da li je izjava o priznanju potkrepljena podacima iz predmeta, a koji podacisu sadržani u:(i) Optužnici podnetoj od strane tužioca a u pogledu kojih navoda je

okrivljeni priznao krivicu;(ii) Bilo kom drugom pismenom podnesku tužioca koji je podnet Sudu u

dopunu optužnice, a u pogledu kojih navoda je okrivljeni priznao kri-vicu;

(iii) Bilo kom drugom dokazu kao što je npr. izjava svedoka, a koji dokaz jepredložio bilo tužilac bilo sam okrivljeni.

2. Ukoliko Sudeće veće nađe da su uslovi koji se tiču priznanja, precizirani u stavu 1.ovog člana, ispunjeni, ono će dalje razmotriti priznanje okrivljenog i ceniti ovakopribavljen dokaz u svetlu svih ostalih izvedenih dokaza, utvrđujući sve neophodnečinjenice koje se zahtevaju u postupku dokazivanja, a u odnosu na koje činjenice jepriznanje dato. Po obavljenom prethodno opisanom postupku, Veće može okriv-ljenog oglasiti krivim za krivično delo koje mu je navodima optužnice stavljeno nateret.

3. Ukoliko Sudeće veće nađe da uslovi koji se tiču priznanja krivice, precizirani u stavu1. ovog člana, nisu ispunjeni, smatraće da priznanje nije ni dato, te će u tom sluča-ju naložiti da se postupak dalje vodi prema pravilima Statuta koja se odnose na pos-tupak u kome se okrivljeni izjasnio kao nevin, a može dalje vođenje postupkaustupiti drugom Sudećem veću.

4. Ukoliko je Sudeće veće mišljenja da je u interesu obezbeđivanja pravde odnosnoprvenstveno i interesu oštećenih, potrebno detaljnije i podrobnije prezentovanječinjenica u dokaznom postupku, ovlašćeno je da:

(a) Zatraži od tužioca izvođenje novih dokaza, uključujući i izvođenje dokazasaslušanjem svedoka, ili

(b) Naložiti da se postupak vodi prema pravilima Statuta koja se odnose napravnu situaciju kada krivica nije priznata odnosno okrivljeni se izjasnio kaonevin, a može predmet ustupiti na dalji postupak drugom Sudećem veću.

5. Bilo kakve rasprave na relaciji tužilac-branilac a koje se odnose na izmenu optužbe,priznanje krivice ili na kaznu koja se predlaže za okrivljenog a povodom izvršenogkrivičnog dela, nisu od uticaja na Sud.

ČLAN 66.Pretpostavka nevinosti

1. Niko se ne može smatrati krivim dok se njegova krivica ne dokaže pred Sudom uskladu sa zakonom i pravilima postupka koje ovaj Sud primenjuje.

2. Teret dokazivanja krivice okrivljenog je na tužiocu.3. Da bi osudio okrivljenog, Sud mora da bude čvrsto uveren da je okrivljeni kriv za

krivično delo koje mu se stavlja na teret i da u tom smislu nema nikakve dileme nitisumnje.


ČLAN 67.Prava okrivljenog u postupku

1. U svim slučajevima optuženja, okrivljeni, u skladu sa odredbama Statuta, ima pravona javno saslušanje koje treba da bude sprovedeno na pravičan i nepristrasan načini u skladu sa sledećim minimumom garancija koje treba da budu primenjene premasvakom okrivljenom bez izuzetka:

(a) Da bez odlaganja i do detalja bude informisan o prirodi krivičnog dela kojemu se stavlja na teret, razlogu optuženja i sadržini optužnice i to sve na jezikukoji u potpunosti razume i govori;

(b) Da mu se obezbedi dovoljno vremena, kao i sve druge pretpostavke za pri-premanje odbrane kao i da slobodno komunicira sa braniocem koga je ličnoizabrao i u koga ima poverenja;

(c) Da mu se sudi bez nepotrebnog odlaganja;(d) Da bude lično prisutan na suđenju, da odbranu iznosi lično ili posredstvom

branioca koga je sam izabrao da mu, u slučaju da nije lično angažovao bra-nioca, Sud postavi branioca po službenoj dužnosti koji će ga braniti besplat-no ukoliko okrivljeni nema materijalnih sredstava da snosi troškove angažo-vanja branioca po svom izboru, a sve ovo u skladu sa odredbom člana 63. stav2, i to u interesu obezbeđivanja pravičnosti postupka;

(e) Da postavlja pitanja svedocima koji iznose dokaze protiv njega, odnosno daodgovara na njihova pitanja, kao i da predlaže svedoke u svoju korist i njimapostavlja pitanja, i to pod istim uslovima pod kojima ovo pravo uživaju sve-doci koji iznose dokaze protiv njega. Okrivljeni takođe ima pravo da iznosiodbranu i predlaže i druge dokaze u skladu sa odredbama Statuta;

(f) Da mu besplatno bude obezbeđena pomoć stručnog sudskog tumača u svrhupraćenja postupka, ukoliko se neka od procesnih radnji izvodi odnosno uko-liko je neki od dokumenata prezentovanih sudu sačinjen na jeziku koji okriv-ljeni razume i govori85, pri čemu prevod stručnog tumača mora da zadovoljisve uslove korektnog prevoda;

(g) Okrivljeni se ne sme prisiljavati da iznosi svoju odbranu niti se sme prisilja-vati u smislu izjašnjenja o krivici, a može se braniti i ćutanjem. Ćutanje okriv-ljenog neće se smatrati kao njegovo prećutno izjašnjavanje o krivici ili o nevi-nosti;

(h) Okrivljeni bez prethodnog davanja zakletve može dati usmenu ili pismenuizjavu u svoju odbranu;

(i) Na okrivljenog se ne može prebaciti teret dokazivanja njegove krivice.2. U prilogu drugim objavama koje obezbeđuje ovaj Statut, tužilac će u što kraćem

roku otkriti dokaze koje poseduje ili koji su pod njegovom kontrolom, a za kojeveruje da pokazuju ili mogu da pokažu nevinost optuženog ili da umanje njegovukrivicu, ili koji mogu da utiču na verodostojnost dokaznog materijala optužbe. Uslučaju sumnje u vezi sa primenom ovog stava, odluku će doneti Sud.


85 ukoliko neki od dokumenata prezentovanih sudu nije sačinjen na jeziku koji okrivljeni razumei govori;

ČLAN 68.Zaštita oštećenih i svedoka i njihovo učešće u postupku

1. Sud je dužan da preduzme odgovarajuće mere kako bi zaštitio fizički i psihičkiintegritet, dostojanstvo i privatnost oštećenih i svedoka. U preduzimanju ovih meraSud ceni sve relevantne okolnosti predmetnog slučaja, uključujući starost oštećenihi svedoka, njihov pol u smislu odredbe člana 7. stav 3, njihovo zdravstveno stanje iprirodu izvršenog krivičnog dela. Ovo čini posebno, ali ne i isključivo, u slučajevi-ma kada je u konkretnom krivičnom delu reč o radnjama seksualnog zlostavljanjaili zlostavljanja dece. Tužilac će preduzeti ove mere posebno u fazi istrage i podiza-nja optužnice za navedena krivična dela. Samo preduzimanje ovih mera ne preju-dicira krivicu lica kome je na teret stavljeno izvršenje ovog krivičnog dela niti suove mere u koliziji sa pravima okrivljenog u toku postupka. Ove mere ni na kojinačin nisu od uticaja na pravično i nepristrasno suđenje.

2. Kao izuzetak od načela javnosti postupka, regulisanog članom 67. Statuta, Sudećeveće može u cilju zaštite oštećenih, svedoka ili okrivljenog, pojedine procesne rad-nje koje uključuju prisustvo pomenutih učesnika u postupku, sprovesti u posebnojsudskoj prostoriji (in camera) ili može dozvoliti da se dokazi prezentuju elektron-skim putem ili drugim sličnim sredstvima. Ove mere se posebno imaju primeniti uslučaju da se u ulozi oštećenog ili svedoka pojavljuje dete86, osim ako je Sud miš-ljenja da primena ovih mera nije neophodna uzimajući u obzir sve okolnosti pred-metnog slučaja, a posebno mišljenje oštećenog ili svedoka.

3. U slučaju da su ugroženi lični interesi oštećenog, Sud će, ukoliko nađe da je to po-trebno, dozvoliti da oštećeni u različitim fazama postupka, iznese svoje viđenjekonkretnog događaja, s tim što se ova procesna radnja ne sme izvoditi na način kojibi imao karakter prejudiciranja krivice okrivljenog, niti sme ići na štetu prava okri-vljenog u postupku, a ne sme biti ni od uticaja na pravično i nepristrasno suđenje.U slučajevima kada Sud smatra da bi bilo svrsishodnije da viđenja oštećenih izne-su njihovi zastupnici, naložiće zastupnicima oštećenih da Sudu prezentuju viđenjekonkretnog događaja iz vizure oštećenog, a sve u skladu sa Pravilima postupka iizvođenja dokaza.

4. Odeljenje za zaštitu oštećenih i svedoka pri Sudu, ovlašćeno je da predloži tužiocuili Sudu primenu odgovarajućih mera zaštite navedenih kategorija lica, odgovara-juće aranžmane radi garantovanja njihove sigurnosti, psihološko savetovališteoštećenih i svedoka kao i drugu vrstu pomoći, shodno odredbi člana 43. stav 6.

5. U slučajevima u kojima izvođenje dokaza ili prosleđivanje informacija, premaodredbama ovog Statuta, može dovesti do ugrožavanja bezbednosti svedoka odnos-no njihove porodice, tužilac je ovlašćen da u cilju sprovođenja procesnih radnji kojeprethode samom suđenju, ne obelodani o kakvim dokazima i informacijama je reč,te da umesto toga podnese samo kratak izveštaj. Ove mere imaju se primeniti nanačin koji ne prejudicira krivicu okrivljenog, ne ide na štetu njegovih prava u pos-tupku niti ove mere smeju biti od uticaja na pravično i nepristrasno suđenje.


86 Ove mere se posebno imaju primeniti u slučaju da se radi o žrtvi seksualnog nasilja ili o detetukoje je oštećeni ili svedok;

670

6. Svaka država potpisnica ima pravo da podnese zahtev za preduzimanje neophod-nih mera vezanih za zaštitu njenih službenika ili predstavnika, kao i mera vezanihza zaštitu poverljivih i osetljivih informacija.

ČLAN 69.Dokazi

1. Pre nego što se pristupi izvođenju dokaza svedočenjem, svaki svedok je prema Pra-vilima postupka i dokazivanja, dužan da položi zakletvu da će njegov iskaz odgo-varati istini.

2. Svedok svoj iskaz iznosi lično, na suđenju, izuzev u slučajevima predviđenim čla-nom 68. Statuta odnosno odgovarajućim odredbama Pravila postupka i izvođenjadokaza. Sud, prema tome, može dozvoliti da se izvođenje dokaza svedočenjem oba-vi u prisustvu svedoka i to u njegovom živom govoru ili posredstvom video odnos-no audio tehnologije koja beleži glas i sadržaj iskaza svedoka, a može dozvoliti ičitanje dokaza sačinjenog u pismenoj formi, a sve ovo u skladu sa Pravilima pos-tupka i dokazivanja. Ove mere ne smeju prejudicirati krivicu okrivljenog niti smejuići na štetu prava okrivljenog u postupku.

3. Stranke u postupku mogu podneti dokaze relevantne za predmetni slučaj, a uskladu sa članom 64, Statuta, Sud je ovlašćen da zahteva od stranaka u postupku dapodnesu sve dokaze za koje on smatra da su neophodni za rasvetljavanje pred-metnog slučaja.

4. Sud ceni i izjašnjava se o značaju i prihvatljivosti svakog dokaza, uzimajući u ocenu,između ostalog, dokaznu snagu svakog dokaza pojedinačno kao i činjenicu da li jekonkretan dokaz takve prirode da bi mogao da prejudicira krivicu okrivljenog i kaotakav da negativno utiče na pravično suđenje ili na pravičnu ocenu iskaza svedoka,a sve u skladu sa odredbama Pravila postupka i izvođenja dokaza.

5. Sud uvažava kriterijum poverljivosti na način kako je to određeno u Pravilima pos-tupka i izvođenja dokaza.

6. Sud ne traži dokaze za očigledne činjenice ali o njima može da sačini službenubelešku.

7. Dokazi pribavljeni na način koji predstavlja postupanje protivno odredbama Statu-ta ili predstavlja kršenje međunarodno priznatih ljudskih prava, ne mogu se prih-vatiti ukoliko:

(a) Izvršena povreda izaziva opravdanu sumnju u pouzdanost dokaza; ili bi(b) Prihvatanje tako pribavljenog dokaza bilo neprihvatljivo sa etičke tačke gle-

dišta ili bi ozbiljno ugrozilo integritet postupka.8. Prilikom donošenja odluke o značaju odnosno prihvatljivosti dokaza koje je pri-

kupila bilo koja od zemalja potpisnica, Sud će svoju odluku doneti nezavisno pričemu neće uzimati u obzir rešenja koja predviđa domaće pravo pojedine zemlje uovoj predmetnoj stvari.

ČLAN 70.Povrede postupka

1. Sud je nadležan za postupanje u sledećim slučajevima povrede postupka koje suizvršene namerno:


(a) Davanje lažnog iskaza od strane svedoka a suprotno odredbi člana 69. stav 1,kojim se svedok obavezuje da svoj iskaz iznosi saglasno istini;

(b) Podnošenje lažnog ili falsifikovanog dokaza od strane bilo koje strane u pos-tupku, a koja je u momentu podnošenja dokaza imala svest o tome da je dokazlažan ili falsifikovan;

(c) Podmićivanje svedoka, ometanje izvođenja dokaza svedočenjem ili mešanje usvedočenje svedoka, sprovođenje osvete prema svedoku zbog njegovog sve-dočenja ili uništavanje dokaza ili ometanje u prikupljanju dokaza;

(d) Ometanje, zastrašivanje ili podmićivanje zvaničnika Suda sa ciljem prisilja-vanja ili ubeđivanja da ne uzimaju učešća u suđenju ili da svoje dužnostiobavljaju protivno pravilima struke;

(e) Sprovođenje osvete prema zvaničnicima Suda zbog obavljanja njihovihdužnosti ili dužnosti koje je obavio neki drugi zvaničnik Suda;

(f) Nuđenje ili primanje mita u svojstvu zvaničnika Suda a vezano za obavljanjenjegove zvanične dužnosti.

2. U sprovođenju nadležnosti povodom povreda postupka Sud postupa saglasnonačelima i pravilima predviđenim u Pravilima postupka i izvođenja dokaza. Usloviza ostvarivanje međunarodne saradnje sa Sudom, u predmetnoj stvari regulisanojodredbama ovog člana, cene se prema rešenjima nacionalnog zakonodavstvadržave koja je zamoljena za saradnju.

3. U slučaju donošenja osuđujuće presude, Sud je, prema Pravilima postupka iizvođenja dokaza, ovlašćen da osuđenom licu izrekne kaznu zatvora u trajanju do 5godina ili novčanu kaznu, a pomenuta Pravila ga ovlašćuju da izrekne obe kaznekumulativno.

4. (a) Svaka od država članica je dužna da u svoje nacionalno zakonodavstvo uvede isankcioniše povrede postupka predviđenog ovim članom na način koji sankcio-niše povrede krivičnog postupka u svom zakonodavstvu, i to za slučaj da su tepovrede počinjene na teritoriji odnosne države članice ili od strane njenogdržavljanina.

(b) Na zahtev suda, onda kada smatra za odgovarajuće, država članica će, radi kriv-ičnog gonjenja predati predmet svojim nadležnim organima. Ti organi će rev-nosno voditi takve predmete i obezbediti dovoljno sredstava za njihovo efikas-no rešavanje.

ČLAN 71.Sankcije za nedolično ponašanje pred Sudom

1. Sud može kazniti učesnike u postupku koji se nedolično ponašaju pred Sudom,ometaju sprovođenje postupka ili se namerno oglušuju o naredbe Suda. Sudu uovakvim slučajevima stoje na raspolaganju određene mere upravljanja postupkomkao što su privremeno ili stalno udaljenje iz sudnice, novčana kazna ili druge sličnemere predviđene Pravilima postupka i izvođenja dokaza. Sud nije ovlašćen da licekoje se nedolično ponaša pred Sudom kazni kaznom zatvora.

2. Pravila koja regulišu izricanje mera navedenih u stavu 1. ovog člana sadržana su uPravilima postupka i izvođenja dokaza.


ČLAN 72.Zaštita informacija od interesa za nacionalnu i državnu bezbednost

1. Ovaj član se odnosi na sve slučajeve u kojima bi, prema mišljenju države članice,obelodanjivanje informacija ili predstavljanje državne dokumentacije, moglo daugrozi njene nacionalne interese i bezbednost. U ovu kategoriju slučajeva podvodese i slučajevi regulisani članom 56. st. 2. i 3, članom 61. stav 3, članom 64. stav 3,članom 67. stav 2, članom 68. stav 6, članom 87. stav 6. i članom 93, kao i svi drugislučajevi koji nisu predviđeni taksativno navedenim članovima a koji se mogupojaviti u različitim fazama postupka.

2. Ovaj član primenjuje se u slučaju kada lice kome je naloženo da da određenu infor-maciju ili da pruži određeni dokaz odbije da to učini ili odbijanje pravda time da biotkrivanje takve informacije odnosno pružanje takvog dokaza ugrozilo nacionalneinterese i državnu bezbednost odnosne države, a država na koju se poziva zauzmestav da bi otkrivanje takvih informacija išlo na štetu njenih nacionalnih interesa ibezbednosti, odnosno potvrdi navode tog lica.

3. Nijedna od odredaba ovog člana nije u koliziji sa načelom zaštite poverljivosti usmislu člana 54. st. 3 (e) i (f), i člana 73. Statuta.

4. Ukoliko neka od država članica dođe do saznanja da se informacije ili dokumentiod nacionalnog interesa iznose pred sudom, odnosno da će biti prezentovani Suduu nekoj fazi postupka, a pri tom smatra da bi otkrivanje takvih informacija odnos-no prezentovanje takvih dokumenata ugrozilo nacionalne interese i državnu bez-bednost, ta država ima pravo da interveniše kako bi se ova sporna situacija rešila usmislu odredbe ovog člana.

5. Ukoliko je država mišljenja da bi otkrivanje određene informacije ili prezentovanjekakvog dokumenta ugrozilo njene nacionalne interese ili bezbednost, ona jeovlašćena da u saradnji sa tužiocem, braniocima, Većem koje je vodilo prethodnipostupak ili Sudećim većem, preduzme sve razumne mere u cilju prevazilaženjasporne situacije zajedničkim angažovanjem u predmetnoj stvari. Ove merepodrazumevaju:

(a) Izmena ili razjašnjenje zahteva;(b) Izjašnjenje Suda o relevantnosti informacije ili dokaza koji se traži, odnosno

izjašnjenje Suda o tome da li bi se relevantan dokaz mogao pribaviti ili je pri-bavljen od drugog izvora a ne od zamoljene države;

(c) Dobijanje informacije ili dokaza iz drugog izvora ili u drugačijoj formi;(d) Dogovor o uslovima za pružanje pomoći uključujući, između ostalog, obezbe-

đivanje rezimea ili redigovanih tekstova, ograničavanje objavljivanja infor-macija, korišćenje postupaka in camera ili ex parte, ili drugih zaštitnih merakoje su dozvoljene ovim Statutom i Pravilima postupka i izvođenja dokaza.

6. Kada su sve razumne mere koje stoje na raspolaganju učesnicima u procesu pre-vazilaženja gore opisane situacije preduzete a država je i dalje mišljenja da ne pos-toji način na koji bi Sudu mogla izaći u susret u smislu davanja informacija odnos-no prezentovanja dokumenata a da to ne ugrozi njene nacionalne interese i bezbed-nost, država će o razlogu za takvu svoju odluku obavestiti tužioca ili Sud osim uko-liko samo objašnjenje razloga za takvu odluku može imati za posledicu ugrožava-nje nacionalnih i bezbednosnih interesa.


7. Ukoliko u ovakvoj situaciji Sud stane na stanovište da je predmetni dokaz od vital-nog značaja i da je kao takav neophodan radi dokazivanja krivice odnosno nevi-nosti okrivljenog, Sud je ovlašćen da preduzme neku od sledećih mera:

(a) U slučaju da se davanje informacije odnosno prezentovanje dokumenta zah-teva u smislu odredbe o saradnji sa Sudom prema Delu 9 ili kada je reč opravnoj situaciji predviđenoj stavom 2. ovog člana, a odnosna država je odbi-la da sarađuje sa Sudom u skladu sa odredbom člana 93. stav 4:(i) Sud može da, pre nego što donese bilo kakvu odluku regulisanu u stavu

7. tačka (a) (II) naloži dodatne konsultacije sa predstavnicima odnosnedržave koja, po potrebi, mogu da uključe i davanje izjava u posebnojsudskoj sobi (in camera) kao i parcijalno davanje izjava;

(ii) Ukoliko Sud stane na stanovište da se država u konkretnom slučajupozivanjem na ovlašćenja koja joj pruža član 93. stav 4, ponaša suprot-no obavezama koje je na sebe preuzela stavljanjem svog potpisa naStatut Suda, Sud će nadalje postupati u predmetnoj stvari u smislu člana87. stav 7, obrazloživši razloge za donošenje ovakve odluke;

(iii) U zavisnosti od toga kakav značaj pridaje konkretnom dokazu i šta sma-tra da bi bilo celishodnije u konkretnom slučaju, Sud može prenebrećipostojanje spornog dokaza ili insistirati na njemu;

(b) U svim ostalim slučajevima Sud će:(i) Naložiti da se takva informacija da, odnosno dokument prezentuje; ili(ii) U zavisnosti od toga u kojoj meri omogući zaštitu određene informacije

odnosno dokumenta Sud može prenebreći postojanje takvog spornogdokaza ili pak insistirati na njemu.

ČLAN 73.Informacije i dokumenti subjekta koji nije strana u postupku

U slučaju da Sud od države zahteva da mu dostavi dokument odnosno da mu da infor-maciju koju ta država poseduje, čuva za tuđ račun ili samo obezbeđuje njenu nepovredi-vost, a do kog dokumenta odnosno informacije je odnosna država došla na bazi poverenjakoje joj je ukazala druga država, međudržavna organizacija ili međunarodna organizacija,država članica je dužna da traži pristanak navedenih subjekata međunarodnog prava da datraženu informaciju ili prezentuje traženi dokument, koji joj je ustupio u vlasništvo ili načuvanje neki od pomenutih subjekata međunarodnog prava. Ukoliko je informacija ilidokument originalno potekao odnosno pripadao državi članici, ona će ili dati saglasnostna otkrivanje odnosno ustupanje traženih informacija odnosno dokumenata ili će ovopitanje rešiti u saradnji sa Sudom u smislu člana 72. Ukoliko subjekt kome je originalnopripadala informacija ili dokument nije država članica a pri tom odbija da da saglasnost,država od koje se traži ovakva vrsta usluge je dužna da obavesti Sud da nije u mogućnostida izađe u susret Sudu u smislu davanja informacije odnosno dostavljanja dokumenta jerse prethodno ugovorno obavezala prema originarnom vlasniku informacije odnosnodokumenta i koje joj je originalni vlasnik ustupio na bazi poverenja.


ČLAN 74.Uslovi koji se zahtevaju prilikom donošenja sudske odluke

1. Prisustvo svih članova Sudećeg veća je neophodno u svim fazama postupkauključujući i fazu većanja i glasanja koja prethodi donošenju odluke. Predsedništvomože, od slučaja do slučaja, da u svakoj fazi postupka imenuje jednog ili više sudi-ja koji nisu angažovani na predmetnom slučaju i koji će prisustvovati suđenju izamenjivati člana Sudećeg veća koji nije u mogućnosti da dalje prisustvuje suđenju.

2. Odluka Sudećeg veća zasniva se na oceni svih izvedenih dokaza i čitavog postupka.Sudska odluka donosi se samo na osnovu činjenica koje su obuhvaćene optužnicomodnosno svim kasnijim eventualnim dopunama optužnice. Svoju odluku Sud možezasnivati isključivo na dokazima koji su izvedeni i pretreseni pred sudom.

3. Sudije treba da nastoje da odluku donesu jednoglasno. Ukoliko jednoglasnost nebude postignuta, odluka se donosi većinom glasova.

4. Većanje i glasanje Sudećeg veća je tajno.5. Odluka se donosi u pismenoj formi i treba da sadrži obrazloženje Sudećeg veća

uključujući ovde i obrazloženje kojim dokazima i u kojoj meri je Sud poklonio veru.Sudeće veće objavljuje jednu jedinstvenu odluku. Ukoliko nije postignuta jedno-glasnost, odluka Sudećeg veća sadrži odvojena mišljenja većine i manjine. Odlukaodnosno izreka sudske odluke biće objavljena na javnoj sednici.

ČLAN 75.Naknade štete oštećenom

1. Sud će utvrditi načela za naknadu štete oštećenima uključujući ovde i povraćaj upređašnje stanje, kompenzaciju i rehabilitaciju. U tom smislu, Sud je ovlašćen da pozahtevu oštećenog ali, u izuzetnim slučajevima i po svom ličnom nahođenju, odre-di visinu štete odnosno težinu gubitka odnosno povrede koja je naneta oštećenom,i obrazložiće načela kojima se rukovodio u donošenju ovakve odluke.

2. Sud je ovlašćen da osuđenom licu naloži da naknadi štetu oštećenim, uključujućiovde i povraćaj u pređašnje stanje, kompenzaciju i rehabilitaciju. Kada nađe zashodno Sud će naložiti da se šteta naknadi iz Fonda predviđenog članom 79.

3. Pre nego što naloži naknadu štete u smislu odredbi ovog člana, Sud može pozvatiosuđeno lice, oštećene, druge zainteresovane subjekte odnosno predstavnike zain-teresovanih država da se izjasne po predmetnoj stvari.

4. U sprovođenju svojih ovlašćenja po ovom članu Sud može, nakon što je određenolice osuđeno za krivično delo iz nadležnosti Suda, da se izjasni o tome da li je usvrhu donošenja odluke o naknadi štete oštećenom, neophodno primeniti i mere izčlana 93. stav 1. Statuta.

5. Država članica će dati pravnu snagu ovakvoj odluci Suda ukoliko se odredbe člana109. Statuta mogu primeniti na ovaj član.

6. Nijedna od odredbi ovog člana neće se shvatiti kao pristrasno postupanje Suda uodnosu na oštećenog, i to niti po nacionalnom niti po međunarodnom pravu.


ČLAN 76.Odlučivanje o kazni

1. U slučaju da donese osuđujuću presudu, Sudeće veće će se odlučiti za adekvatnukaznu za osuđeno lice a pri tome će ceniti dokaze koji su izvedeni u toku postupkai koji su od presudnog značaja za donošenje odluke o kazni.

2. Pre nego što zaključi glavni pretres, Sudeće veće može po svom slobodnom naho-đenju, ili na zahtev tužioca ili okrivljenog, odrediti nova ročišta u cilju podnošenjai raspravljanja novih dokaza relevantnih za donošenje odluke o kazni, u skladu saodredbama Pravila postupka i izvođenja dokaza. Ovo nije dopušteno u slučajevimaregulisanim članom 65. Statuta.

3. U slučaju predviđenom stavom 2. ovog člana, biće saslušani i svi subjekti nabrojaniu članu 75. Statuta, a ukoliko bude potrebno biće određena i dodatna ročišta zasaslušanje.

4. Kazna licu oglašenom krivim i osuđenom u postupku sprovedenom pred ovimSudom, biće objavljena na javnoj sednici i u prisustvu okrivljenog, kad god je tomoguće.

Deo 7KAZNE

ČLAN 77.Predviđene kazne

1. Prema članu 110 a u vezi sa članom 5. Statuta, Sud licu osuđenom za krivično deloiz njegove nadležnosti može izreći jednu od sledećih kazni:

(a) Kaznu zatvora u trajanju do 30 dana87;(b) Kaznu doživotnog zatvora, ukoliko je lice osuđeno za najteži oblik krivičnog

dela iz nadležnosti Suda i ukoliko ovu kaznu opravdavaju određene okolnos-ti vezane za ličnost okrivljenog.

2. Uz kaznu zatvora, Sud može izreći i:(a) Novčanu kaznu prema uslovima predviđenim Pravilima postupka i izvođen-

ja dokaza;(b) Konfiskaciju prihoda, imovine i dobara koji su direktno ili indirektno prib-

avljeni krivičnim delom. Ovom kaznom se ne favorizuju prava trećih lica kojasu postupala bona fides.

ČLAN 78.Odmeravanje kazne

1. Prilikom odmeravanja kazne Sud će, u skladu sa Pravilima postupka i izvođenjadokaza, ceniti okolnosti kao što su težina izvršenog krivičnog dela i okolnostivezane za ličnost osuđenog lica.

675KAZNE

87. 30 godina;

2. Kada izriče zatvorsku kaznu, Sud u dužinu trajanja kazne uračunava vreme prove-deno u pritvoru, ukoliko je prema okrivljenom bio određen pritvor. Sud u dužinutrajanja kazne uračunava sve vreme provedeno u pritvoru određenom s obzirom natežinu krivičnog dela.

3. Kada je isto lice osuđeno za više krivičnih dela, Sud će odmeriti kazne za svako kriv-ično delo pojedinačno a potom će izreći jedinstvenu kaznu pri čemu je dužan daprecizira ukupnu dužinu trajanja zatvorske kazne. Ovako utvrđena jedinstvenakazna zatvora ne može biti kraća od najduže pojedinačno odmerene kazne a nemože biti duža od 30 godina zatvora ili od doživotne robije u smislu člana 77. stav1 (b).

ČLAN 79.Fond

1. Fond se osniva odlukom Skupštine država članica. Fond se osniva u interesu ošte-ćenih i njihovih porodica i u nadležnosti je Suda.

2. Sud može da naloži da se novac i druga sredstva pribavljena naplatom novčanihkazni ili konfiskacijom, po odluci Suda prebace u Fond.

3. Upravljanje Fondom obavlja se u skladu sa pravilima utvrđenim od straneSkupštine država članica.

ČLAN 80.Nepostojanje prepreka za primenu prava države članice i

njenog nacionalnog kaznenog sistemaNijedna od odredbi ovog dela Statuta ne predstavlja prepreku za primenu kaznenog sis-

tema predviđenog domaćim pravom država članica niti prepreku za primenu domaćegprava država koje ne predviđaju kazne predviđene u ovom delu Statuta.

Deo 8.88

ČLAN 81.Žalba protiv oslobađajuće presude i žalba protiv osuđujuće presude i odluke o kazni

1. Protiv odluke iz člana 74. Statuta može se uložiti žalba u skladu sa Pravilima pos-tupka i izvođenje dokaza i to:

(a) žalbu može uložiti tužilac i to iz sledećih razloga:(i) Zbog povrede postupka;(ii) Pogrešno utvrđenog činjeničnog stanja, ili(iii) Pogrešne primene prava;

(b) žalbu može izjaviti osuđeno lice lično ili tužilac u njegovo ime i to iz sledećihrazloga:(i) Zbog povrede postupka;(ii) Pogrešno utvrđenog činjeničnog stanja;

676 KAZNE

88 ŽALBA I PONAVLJANJE POSTUPKA; izostavljen naslov novog poglavlja Statuta;

(iii) Pogrešne primene prava, ili(iv) Iz bilo kog drugog razloga koji se zasniva na sumnji ili odsustvu povere-

nja u pravedno sproveden postupak i pravednu odluku.2. (a) U skladu sa Pravilima postupka i izvođenja dokaza, žalbu na objavljenu presudu

mogu uložiti tužilac ili osuđeno lice ukoliko smatraju da kazna nije srazmernaizvršenom krivičnom delu.

(b) Ukoliko nakon razmatranja navoda žalbe Sud nađe da ima osnova za delimičnoili potpuno ukidanje presude, Sud može pozvati tužioca i osuđenog da prezen-tuju osnov pobijanja presude u skladu sa članom 81. stav 1. tač. (a) ili (b), a možedoneti i osuđujuću presudu u skladu sa članom 83. Statuta.

(c) Isti postupak se primenjuje i u slučaju da Sud po žalbi uloženoj na odluku okazni, stane na stanovište da ima osnova da se osuđenom licu umanji kazna usmislu stava 2(a) ovog člana.

3. (a) Osuđeno lice ostaje u pritvoru dok se ne donese odluka po žalbi, osim ukolikoVeće koje je donelo odluku u predmetnoj stvari ne odluči drugačije.

(b) Kada osuđenom licu u pritvoru istekne izrečena mu zatvorska kazna, isto će sepo isteku kazne pustiti na slobodu, izuzev u slučaju da je tužilac izjavio žalbu, ukom slučaju će pitanje puštanja na slobodu biti regulisano u smislu stava 3.tačka (c) ovog člana.

(c) U slučaju oslobađajuće presude, okrivljeni se ima odmah pustiti na sloboduimajući u vidu sledeće:

(i) U izuzetnim okolnostima a ceneći, između ostalog, i rizik od bekstva,težinu krivičnog dela za koje se okrivljeni tereti i za koje je osuđen, kao istepen izvesnosti da će žalba biti uvažena, Sudeće veće, po predlogutužioca, može okrivljenog zadržati u pritvoru dok se ne odluči po žalbi;

(ii) Na odluku Sudećeg veća o zadržavanju okrivljenog u pritvoru iz tač. (c) (i)može se izjaviti žalba u skladu sa Pravilima postupka i dokazivanja.

4. U skladu sa odredbama st. 3 (a) i (b), izvršenje kazne se odlaže do donošenja odlukeo žalbi.

ČLAN 82.Žalba na druge odluke Suda

1. U skladu sa Pravilima postupka i izvođenja dokaza, svaka stranka u postupku možeizjaviti žalbu na sledeće odluke Suda:

(a) Rešenje o oglašavanju nadležnim odnosno na rešenje o prihvatanjunadležnosti;

(b) Rešenje o ukidanju odnosno rešenje o produženju pritvora licu protiv koga sevodi istraga ili kome se sudi;

(c) Rešenje Veća koje je vodilo prethodni postupak da po slobodnom uverenjupostupi u smislu odredbe člana 56. stav 3. Statuta;

(d) Rešenje koje se tiče pitanja koje bi bitno moglo da utiče na nepristrasnost iekonomičnost postupka ili na ishod suđenja, a čije bi brzo rešavanje od straneŽalbenog veća, po mišljenju Veća koje je vodilo prethodni postupak ili Su-dećeg veća, moglo da poboljša ili da ubrza postupak.

677KAZNE

2. Na odluku Veća koje je vodilo prethodni postupak u smislu člana 57. stav 3 (d)Statuta, a po njegovom raspuštanju, žalbu može izjaviti država na koju se odlukaodnosi, odnosno tužilac89. Po ovoj žalbi odluka se donosi po hitnom postupku.

3. Žalba ne proizvodi odložno dejstvo na odluku Suda osim ukoliko Žalbeno veće popodnetom zahtevu ne odluči drugačije, a u skladu sa Pravilima postupka i izvođe-nja dokaza.

4. Zastupnik oštećenog, branilac osuđenog lica ili advokat savesnog vlasnika koji jeoštećen u smislu odredbe člana 75. Statuta, mogu izjaviti žalbu protiv odluke o nak-nadi štete, na način kako je to regulisano Pravilima postupka i izvođenja dokaza.

ČLAN 83.Postupak po žalbi

1. U postupku po žalbi Žalbeno veće ima sva ovlašćenja koja ima Sudeće veće, u smis-lu odredbi ovog člana i člana 81. Statuta.

2. Ukoliko Žalbeno veće stane na stanovište da je postupak povodom koga je uloženažalba bio neregularan i to u smislu da se stranke u postupku ne mogu pouzdati uodluku o predmetnoj stvari odnosno u odluku o kazni, ili da je žalba osnovana sobzirom na pogrešno utvrđeno činjenično stanje ili na utvrđene povrede postupka,Žalbeno veće je ovlašćeno da:

(a) Ukine ili preinači presudu odnosno odluku o kazni; ili(b) Vrati predmet na ponovno suđenje drugom Sudećem veću.

Ukoliko je žalba izjavljena po gore navedenim pravnim osnovama, Žalbeno većemože predmet vratiti Sudećem veću koje je po predmetu već postupalo da ono ispi-ta da li je žalba osnovana i da o tome izvesti Žalbeno veće, a može i samo da raz-motri dokaze koji su priloženi uz navode žalbe i da donese odluku. Kada je žalbuna presudu odnosno na odluku o kazni izjavilo samo osuđeno lice, odnosno tužilacu njegovo ime, presuda se ne može preinačiti na njegovu štetu.

3. U slučaju da je žalba izjavljena u odnosu na odluku o kazni, Žalbeno veće može,ukoliko utvrdi da kazna nije srazmerna izvršenom krivičnom delu, da preinačiodluku o kazni u skladu sa Delom 7 Statuta.

4. Odluka (presuda) Žalbenog veća donosi se većinom glasova a objavljuje se najavnoj sednici. Presuda mora da sadrži obrazloženje razloga kojima se Žalbeno većevodilo u donošenju odluke. Za slučaj da jednoglasnost nije postignuta, odlukaŽalbenog veća mora da sadrži mišljenja većine i manjine, a svaki sudija koji mislidrugačije ima pravo da izrazi svoje neslaganje po pravnim pitanjima u formi izd-vojenog mišljenja.

5. Žalbeno veće može da objavi svoju odluku (presudu) u odsustvu lica oslobođenogili osuđenog presudom na koju je izjavljena žalba.

678 KAZNE

89 Na odluku Veća koje je vodilo prethodni postupak u smislu člana 57. stav 3 (d) Statuta, žalbumože izjaviti država na koju se odluka odnosi, odnosno tužilac, uz saglasnost Veća koje vodiprethodni postupak.

ČLAN 84.Revizija u odnosu na osuđujuću ili u odnosu na oslobađajuću presudu

1. Osuđeno lice, ili nakon njegove smrti njegov bračni drug, deca, roditelji ili lice komeje osuđeni neposredno pre nego što je preminuo dao pismena uputstva da podnesetakav zahtev, ili Tužilac u ime tog lica može da podnese zahtev Žalbenom veću zareviziju pravosnažne osuđujuće presude ili izrečene kazne, ako:

(a) Se pojave novi dokazi:(i) Koji nisu bili dostupni, u vreme vođenja postupka (suđenja), a to što se

dokazi nisu mogli pribaviti ranije se ne može pripisati u krivicu (potpunuili delimičnu) licu koje ulaže zahtev za reviziju;

(ii) Takvog su značaja da bi Sud da su mu ti dokazi bili poznati u vremesuđenja, doneo potpuno drugačiju odluku;

(b) Da je naknadno utvrđeno da su dokazi izvedeni pred Sudom, na kojima jeSud zasnovao svoju odluku, bili lažni ili falsifikovani;

(c) Jedan ili više sudija koji su učestvovali u donošenju odluke u postupku odnos-no odluke po žalbi, i koji su okrivljenog oglasili krivim, su počinili ozbiljnupovredu sudijskog kodeksa odnosno ozbiljan prekršaj službene dužnosti pokom osnovu, u smislu člana 46. Statuta, mogu biti razrešeni.

2. Žalbeno veće će odbiti zahtev za reviziju ukoliko nađe da je isti neosnovan. Ukoliko,međutim, nađe da je zahtev za reviziju osnovan, Žalbeno veće može da:

(a) Ponovo sazove Sudeće veće koje je po predmetu već postupalo;(b) Obrazuje novo Sudeće veće; ili(c) Uzme predmet u postupak, sa ciljem da kasnije, nakon saslušanja stranaka u

postupku na način propisan Pravilima postupka i izvođenja dokaza, utvrdi dali ima osnova za preinačenje presude.

ČLAN 85.Naknada štete nezakonito uhapšenom ili osuđenom licu

1. Lice koje je uhapšeno ili držano u pritvoru a da zato nije postojao zakonski osnov,ima pravo na naknadu štete.

2. Kada je pravosnažnom presudom lice osuđeno za krivično delo a kasnije se na bazinovih dokaza ili činjenica za koje se ranije nije znalo, dokaže da je to lice nezakonitoosuđeno, pa mu se po tom osnovu osuđujuća presuda ukine, ovo lice, u skladu sazakonom, ima pravo na naknadu štete, osim ukoliko se dokaže da su činjenice i dokaziza koje se ranije nije znalo ovom licu sve vreme bilo poznati a o tome je ćutalo.

3. U izuzetnim okolnostima, kada Sud na osnovu čvrstih dokaza utvrdi da je došlo doozbiljnih povreda načela pravednosti, Sud ima pravo da donese diskrecionu odlukuo naknadi štete licu koje je pušteno iz pritvora na osnovu pravosnažne oslobađajućepresude ili na osnovu okončanja postupka po tom osnovu, a sve u skladu sa reše-njima predviđenim u Pravilima postupka i izvođenja dokaza.

679KAZNE

Deo 9MEĐUNARODNA SARADNJA I POMOĆ

ČLAN 86.Opšta obaveza saradnje

Države članice su, u skladu sa odredbama Statuta, dužne da u potpunosti sarađuju saSudom i to kako u fazi istrage tako i u daljem toku postupka koji se vodi protiv lica koja seterete za izvršenje krivičnih dela iz nadležnosti Suda.

ČLAN 87.Zahtevi za saradnju: opšti uslovi

1. (a) Sud je ovlašćen da zahteva saradnju država članica. Zahtev se prosleđuje diplo-matskim putem ili na drugi odgovarajući način koji je država članica predvidelaratifikacijom, prihvatanjem odnosno izjavljivanjem saglasnosti na dokument oosnivanju Suda i na Statut Suda.Naknadne izmene u smislu dostavljanja zahteva za saradnju, država članicamože izvršiti u skladu sa rešenjima sadržanim u Pravilima postupka i izvođenjadokaza.

(b) Kada za to ima osnova, i nezavisno od rešenja predviđenog u tački (a) stava 1.ovog člana, zahtev za saradnju može se uputiti posredstvom Međunarodneorganizacije kriminalističke policije ili neke druge regionalne organizacije.

2. Zahtev za saradnju i svaki drugi dokument podnet u dopunu zahteva mora bitisačinjen na službenom jeziku države kojoj se zahtev upućuje ili mora sadržati pre-vod na taj jezik, a može da bude sačinjen na jednom od službenih jezika Suda, za-visno od toga kakvo je rešenje u tom smislu predvidela država članica kojoj sezahtev upućuje, u dokumentu kojim je izvršena ratifikacija odnosno u dokumentuu kome je prihvatila nadležnost ovog Suda.Naknadne izmene u smislu jezika na kome je sačinjen zahtev za saradnju, državačlanica može izvršiti u skladu sa rešenjima sadržanim u Pravilima postupka iizvođenja dokaza.

3. Država kojoj je zahtev upućen držaće sam zahtev i druga propratna dokumenta ustrogoj tajnosti, izuzev u slučaju kada je obelodanjivanje postojanja ovog zahtevaneophodno radi postupanja po zahtevu.

4. U vezi sa bilo kakvim zahtevom za saradnju pomenutim u ovom delu Statuta, Sudje ovlašćen da preduzme sve mere koji mu stoje na raspolaganju a koje imaju za ciljobezbeđivanje sigurnosti i fizičkog i psihičkog mira oštećenog, svedoka i njihovihporodica. Sud je ovlašćen da zahteva da se svaka informacija iz ovog dela Statutačuva i da se sa njom postupa na način koji obezbeđuje punu zaštitu, fizičku si-gurnost i psihički mir svih oštećenih, eventualnih svedoka i njihovih porodica.

5. (a) Sud može da pozove na saradnju bilo koju državu koja nije članica međunarod-nog dokumenta kojim je osnovan ovaj Sud, da Sudu u smislu odredbi ovog delaStatuta, pruži pravnu pomoć na bazi sporazuma samo za ovu svrhu (ad hoc spo-razum), kakvog drugog sporazuma sa tom državom ili da mu izađe u susret ponekom drugom ugovornom osnovu.


(b) Ukoliko država koja nije članica pomenutog međunarodnog dokumenta,zaključi ad hoc sporazum ili se na drugi način ugovorno obaveže na saradnju saSudom, a potom ne postupi u skladu sa ugovorom preuzetom obavezom, Sud ćeo tome obavestiti Skupštinu država članica, ili Savet bezbednosti ukoliko je ovotelo iniciralo vođenje postupka pred Sudom.

6. Sud se može obratiti za pomoć bilo kojoj međunarodnoj organizaciji u smislu pri-bavljanja informacije ili dokumenta. Sud se može opredeliti za drugi oblik saradnjei pomoći na osnovu prethodnog sporazuma sa tom organizacijom pri čemu zahtevkoji upućuje Sud mora biti u skladu sa delatnošću i mandatom te organizacije.

7. Ukoliko država članica odbije da postupi po zahtevu za saradnju koju joj je uputioSud, i to učini protivno odredbama Statuta, te na taj način onemogući Sud u obav-ljanju poslova iz njegove nadležnosti, Sud o tome treba da se izjasni a nakon togapredmet prosleđuje Skupštini država članica, odnosno Savetu bezbednosti, ako je ukonkretnom predmetu postupao po nalogu Saveta bezbednosti.

ČLAN 88.Primenljivost domaćeg prava države potpisnice u ovoj pravnoj stvari

Države članice su dužne da u svojim nacionalnim zakonodavstvima predvide i norma-tivno regulišu sve oblike saradnje sa Sudom opisane u ovom delu Statuta.

ČLAN 89.Izručenje90 traženih lica Sudu

1. Sud može uputiti zahtev državi članici da uhapsi i preda traženo lice i da to učiniuz svu dokumentaciju koja po članu 91. Statuta potkrepljuje ovaj zahtev. Zahtev zasaradnju sa Sudom u smislu hapšenja i predaje određenog lica koje Sud traži, možese uputiti bilo kojoj državi na čijoj teritoriji se nalazi lice koje Sud traži. Države čla-nice su dužne da se, u skladu sa rešenjima predviđenim u ovom delu Statuta i uskladu sa domaćim pravom, povinuju zahtevu za hapšenje i predaju traženog lica.

2. Ukoliko lice čije se izručenje traži istakne pred nacionalnim sudom prigovor ne bisin idem u smislu odredbe člana 20. Statuta, država od koje se izručenje traži se morahitno posavetovati sa Sudom, kako bi se utvrdilo da li je ovaj prigovor osnovan.Ukoliko se utvrdi da je prigovor neosnovan, država je dužna da postupi po zahtevuza izručenje. Dok se o osnovanosti istaknutog prigovora ne odluči, država imapravo da odloži izručenje dok Sud ne donese odluku o ovom pitanju.

3. (a) U skladu sa pravilima domaćeg prava, država članica će odobriti transport pre-ko svoje teritorije lica koje Sudu izručuje druga država, izuzev ukoliko bi tran-zit preko njene teritorije usporio ili onemogućio izručenje.

(b) Zahtev Suda za odobravanjem tranzita mora biti sačinjen u skladu sa članom87. Statuta. Ovaj zahtev treba da sadrži:

(i) Podatke o licu koje se transportuje;(ii) Kratak opis činjeničnog stanja presude i pravnu ocenu91; i

681MEĐUNARODNA SARADNJA I POMOĆ

90 Predaja; i u daljem tekstu se uglavnom ne pravi razlika između predaje i izručenja;91 Kratak opis činjenica u vezi sa slučajem i njihova pravna ocena;

(iii) Nalog za hapšenje i izručenje;(c) Lice koje se transportuje drži se zatvoreno dok je u tranzitu;(d) Ukoliko se lice prevozi vazdušnim putem, tako da po planu leta nije pred-

viđeno sletanje na teritoriju tranzitne države, ne traži se nikakvo posebnoovlašćenje;

(e) U slučaju da dođe do neplaniranog sletanja na teritoriju tranzitne države, tadržava može zahtevati zvanični zahtev Suda za odobrenje prevoza u tranzituna način kako je to predviđeno tačkom (b) ovog stava. Država koja treba daodobri tranzit će traženo lice držati zatvoreno dok ne dobije zvanični zahtevza odobravanje tranzita i dok po ovom zahtevu ne postupi. Zamoljena državatraženo lice može držati u pritvoru do 96 časova računajući od momentaneplaniranog sletanja na njenu teritoriju osim u slučaju da joj je zahtev odstrane Suda upućen u ovom roku.

4. Ukoliko se licu čije se izručenje traži sudi ili ukoliko to lice izdržava kaznu u državiod koje se traži njegovo izručenje, a pri tom mu se sudi odnosno izdržava kaznu zadrugo krivično delo a ne za ono povodom koga Sud traži njegovo izručenje, tadržava će se nakon što donese odluku da se odobri postupanje po zahtevu prokon-sultovati sa Sudom u predmetnoj stvari.

ČLAN 90.Sukob zahteva

(Konkurencija zahteva)1. Država članica kojoj je Sud uputio zahtev za izručenje u smislu člana 89. Statuta, a

kojoj je istovremeno neka druga država uputila zahtev za izručenje istog lica i topovodom istog krivičnog dela zbog koga to lice traži i Sud, dužna je da o tomeobavesti i Sud i državu koja traži izručenje po istom osnovu.

2. Kada zahtev uputi država članica, država od koje se traži izručenje će, suočivši se sakonkurentnim zahtevima, prednost dati zahtevu Suda ukoliko je:

(a) Sud u smislu odredbi čl. 18. i 19. Statuta našao da predmet povodom koga setraži izručenje spada u njegovu nadležnost pri čemu će se uvažiti istražne rad-nje i druge radnje sprovedene u prethodnom postupku a koje je preduzeladržava koja takođe traži izručenje i na kojima zasniva svoj zahtev;

(b) Odluku opisanu pod tačkom (a) ovog stava Sud donosi nakon što ga je državakojoj je upućen zahtev za izručenje, obavestila o sukobu zahteva u smislustava 1. ovog člana.

3. Ukoliko Sud ne donese odluku iz stava 2. tačke (a) ovog člana, država kojoj jeupućen zahtev može, dok čeka odluku Suda iz stava 2. tačka (b) ovog člana, da nas-tavi sa ispitivanjem zahteva za izručenje koji joj je uputila druga država članica aline može da izruči traženo lice toj državi sve dok Sud ne odluči da ne može da pos-tupa u tom krivičnom predmetu. Sud je dužan da u ovoj stvari odlučuje po hitnompostupku.

4. Ukoliko je zahtev za izručenje uputila država koja nije članica i ukoliko se državakojoj je zahtev upućen nije obavezala na izručenje nekim međunarodnim ugo-vorom, u tom slučaju će država kojoj je zahtev upućen prednost dati zahtevu Suda,


ukoliko se Sud prethodno oglasio nadležnim za postupanje u konkretnom pred-metu.

5. Ukoliko se Sud u smislu stava 4. ovog člana nije oglasio nadležnim za postupanje ukonkretnom predmetu, država kojoj je upućen zahtev ima diskreciono pravo danastavi sa ispitivanjem zahteva za izručenje koji joj je uputila druga država potpis-nica.

6. U slučaju kada ima mesta primeni stava 4. ovog člana, izuzev u slučaju kada sedržava kojoj je zahtev upućen obavezala međunarodnim ugovorom prema državikoja nije članica na izručenje traženih lica, država kojoj je zahtev upućen će odluči-ti da li da preda traženo lice sudu ili da ga izruči državi koja nije članica, a koja tražiizručenje istog lica. Prilikom donošenja odluke, država od koje se zahteva izručenjeće voditi računa o svim bitnim okolnostima slučaja, uključujući i:

(a) Datume kada su zahtevi uručeni;(b) Interes države koja traži izručenje a ako je potrebno i da li se mesto izvršenja

krivičnog dela nalazi na teritoriji države te državljanstvo koje države ima licečije se izručenje traži92;

(c) Ispitivanje mogućnosti da Sud i država koja traži izručenje postignu spo-razum o tome kome će traženo lice biti izručeno.

7. Za slučaj da država članica dobije zahtev za izručenje od Suda ali i od strane bilokoje države, pri čemu se ovi zahtevi za izručenje odnose na isto lice ali povodomrazličitih krivičnih dela, u tom slučaju:

(a) Država kojoj je upućen zahtev će prednost dati zahtevu Suda ukoliko premadržavi koja je uputila ovakav zahtev nije obavezana međunarodnim ugovorom;

(b) Ukoliko se država od koje se traži izručenje obavezala međunarodnim ugo-vorom prema državi koja joj je uručila zahtev za izručenje, u tom slučajudržava kojoj je upućen zahtev treba da odluči da li će traženo lice izručitiSudu ili drugoj državi koja traži izručenje istog lica. Prilikom donošenja odlu-ke, država kojoj su upućeni zahtevi će razmotriti sve relevantne okolnostislučaja, uključujući ovde i one okolnosti navedene u stavu 6. ovog člana, ali nesamo njih, pri čemu će posebnu pažnju posvetiti razmatranju krivično-pravneprirode i težine izvršenog krivičnog dela.

8. U slučaju da se nakon obaveštenja o postojanju sukoba zakona iz ovog člana, Sudoglasi nenadležnim za postupanje u konkretnom predmetu, a država od koje setraži izručenje odbije da traženo lice izruči državi koja traži izručenje, država odkoje je traženo izručenje je dužna da o ovakvoj svojoj odluci obavesti Sud.

ČLAN 91.Sadržina zahteva za hapšenje i izručenje

1. Zahtev za hapšenje i izručenje mora biti sačinjen u pismenoj formi. U hitnim sluča-jevima, zahtev može biti prosleđen bilo kojim sredstvom podobnim za prenošenjesadržaja u pismenom obliku pod uslovom da sadržina zahteva bude potvrđena nanačin predviđen članom 87. stav 1. tačka (a) Statuta.


92 državljanstvo koje države imaju žrtve i lice čije se izručenje traži;

684

2. Kada je reč o zahtevu za hapšenje i izručenje lica protiv koga je Veće koje je vodiloprethodni postupak već izdalo nalog za hapšenje, u smislu člana 58. Statuta, ovajzahtev treba da bude potkrepljen sledećom dokumentacijom:

(a) Ličnim podacima o osobi čije se izručenje traži a koji pružaju dovoljno infor-macija da bi se ovo lice moglo identifikovati i pronaći, kao i informaciju omestu gde se to lice verovatno nalazi;

(b) Kopijom naloga za hapšenje;(c) Dokumentima, izjavama ili informacijama koje država od koje se izručenje

traži, smatra neophodnim da bi mogla da postupi po zahtevu, s tim što ovizahtevi strane države, u pogledu tražene dokumentacije, ne smeju biti ozbilj-niji od zahteva za izručenje koji proizlaze iz međunarodnih sporazuma iliugovora zaključenih između države od koje se izručenje traži i drugih država.Imajući u vidu specifičnu prirodu ovog Suda, ovi zahtevi treba da budu manjezahtevni u pogledu tražene dokumentacije od prethodno opisanih.

3. Ukoliko je reč o zahtevu za hapšenje i izručenje lica koje je već osuđeno, ovaj zahtevtreba da sadrži:

(a) Kopiju bilo kog naloga za hapšenje;(b) Kopiju osuđujuće presude;(c) Podatak koji potvrđuje da je lice na koga se zahtev odnosi upravo ono lice na

koje se odnosi osuđujuća presuda; i(d) Ukoliko je licu čije se izručenje traži izrečena i određena kazna, traži se i kopi-

ja odluke o kazni. Ukoliko je licu na koje se odnosi zahtev za izručenje izreče-na zatvorska kazna, potrebno je priložiti i potvrdu o tome koji deo kazne jeveć izdržan odnosno koliki deo kazne je preostao za izdržavanje.

4. Na zahtev Suda, država potpisnica će se posavetovati sa Sudom bilo uopšteno biloda je reč o nekom konkretnom pitanju a u vezi pitanja koja se tiču zahteva kojepredviđa njeno domaće pravo, u smislu stava 2. tačke (c) ovog člana. Tokom kon-sultacija, država potpisnica će Sud izvestiti o tome kakva rešenja predviđa njenonacionalno pravo.

ČLAN 92.Privremeno hapšenje

1. U hitnim slučajevima, Sud može, dok čeka podnošenje zahteva za izručenje i doku-mentacije potrebne da potkrepi ovaj zahtev, a precizirane u članu 91. Statuta, danaloži privremeno hapšenje lica koje se traži.

2. Zahtev za privremeno hapšenje može biti upućen posredstvom svakog sredstvapodobnog za dostavljanje sadržaja u pismenoj formi, i treba da sadrži:

(a) Lične podatke lica čije se hapšenje traži, a koji su takvi da se na osnovu njihto lice može identifikovati i pronaći, kao i podatke o mestu na kome se to liceverovatno nalazi;

(b) Kratak opis krivičnog dela povodom kojih se traži hapšenje određenog lica,kao i kratak opis bića tih krivičnih dela, uključujući ovde, ukoliko je moguće,i podatak o vremenu i mestu izvršenja krivičnog dela;

(c) Potvrdu da je izdat nalog za hapšenje ili kopija osuđujuće presude koja glasina ime tog lica; i

(d) Izjavu da će uskoro biti podnet i zahtev za izručenje tog lica.

MEĐUNARODNA SARADNJA I POMOĆ

685

3. Lice koje je privremeno uhapšeno može se pustiti iz pritvora ukoliko državi kojojje uručen zahtev za privremeno hapšenje naknadno ne bude uručen zahtev zaizručenje tog lica, uz potrebnu dokumentaciju, u roku predviđenom Pravilima pos-tupka i izvođenja dokaza. Međutim, lice na koje se odnosi zahtev za privremenohapšenje može izjaviti pristanak na izručenje pre isteka ovog roka, ukoliko domaćepravo države kojoj je uručen zahtev poznaje ovu zakonsku mogućnost. U tomslučaju, država kojoj je uručen zahtev će izručiti traženo lice Sudu u najkraćemmogućem roku.

4. Činjenica da je traženo lice pušteno iz pritvora u skladu sa stavom 3. ovog člananeće uticati na kasnije hapšenje i izručenje tog lica, ukoliko su zahtev za izručenje iprateća dokumentacija upućeni kasnije.

ČLAN 93.Drugi oblici saradnje

1. Države članice će, u skladu sa odredbama ovog dela Statuta i rešenjima nacionalnihzakonodavstava, postupati u skladu sa zahtevom Suda za pružanje pravne pomoćiu fazi istrage, prethodnog postupka i suđenja, i to u:

(a) Identifikaciji lica, utvrđivanju njihovih boravišta i određivanju lokacija nakojima se traže određeni predmeti;

(b) Izvođenju dokaza uključujući uzimanje izjava svedoka pod zakletvom, prona-laženju dokaza uključujući pribavljanje nalaza veštaka i drugih izveštajaneophodnih Sudu;

(c) Ispitivanje bilo kog lica protiv koga se vodi istraga ili kome se sudi;(d) Pripremanje dokumentacije uključujući i sudsku dokumentaciju;(e) Stvaranje pretpostavki za dobrovoljno svedočenje ili veštačenje pred Sudom;(f) Privremeni transfer lica kao što je to opisano u stavu 7;(g) Pretraživanju terena uključujući iskopavanje i pregledanje grobnica;(h) Obavljanje pretresa i oduzimanje predmeta;(i) Pribavljanje izveštaja i dokumenata uključujući i zvanične izveštaje i doku-

menta,(j) Zaštitu oštećenih i svedoka kao i čuvanje dokaza;(k) Pronalaženje, ulaženje u trag, zamrzavanje i oduzimanje prihoda, imovine i

dobara, te predmeta kojima je krivično delo izvršeno, pri čemu se ne smejuugroziti prava savesnog trećeg lica;

(l) Bilo kog drugog oblika pomoći koji nije zabranjen zakonom države od kojese pomoć traži a od koje se očekuje da pomogne Sudu u istrazi i daljem pos-tupku povodom krivičnih dela iz nadležnosti Suda.

2. Sud je dužan da obezbedi i garantuje sigurnost svedocima ili veštaku koji se poja-vljuju pred Sudom da neće biti krivično gonjeni, pritvarani ili podvrgnuti bilokakvom ograničavanju slobode od strane Suda, a vezano za bilo koje činjenje ilinečinjenje koje je prethodilo odlasku te osobe iz države čiju pomoć Sud zahteva.

3. Ukoliko je pružanje određenog oblika pravne pomoći, opisanog u zahtevu izlože-nom u stavu 1. ovog člana, zabranjeno u državi od koje se pomoć zahteva, naosnovu osnovnih pravnih načela koja su zastupljena u toj državi i opšteg su karak-tera, ta država će se odmah konsultovati sa Sudom i pokušati da prevaziđe tuspornu pravnu situaciju. U konsultacijama se ima razmotriti pitanje da li se pomoć


686

može pružiti na drugi način ili pod drugim uslovima. Ukoliko i nakon konsultaci-ja problem ne bude rešen, Sud će po potrebi izmeniti svoj zahtev.

4. U skladu sa članom 72. Statuta, država članica može da odbije zahtev za pružanjepravne pomoći bilo delimično ili u celosti, samo ukoliko taj zahtev podrazumevapodnošenje dokumenta ili otkrivanje dokaza koji se tiču državne bezbednosti.

5. Pre nego što odbije da postupi po zahtevu za pružanje pravne pomoći u smislustava 1. tačka (l) ovog člana, država od koje se pomoć traži će ispitati da li se pomoćmože pružiti pod drugim okolnostima, u drugo vreme ili na neki drugi način.Ukoliko Sud ili tužilac prihvati predlog države članice da pomoć pruži pod goreopisanim uslovima, država je obavezna da postupa u skladu sa njima.

6. Ukoliko odbije da postupi po zahtevu za pružanje pomoći, država-članica od kojese pomoć traži je dužna da Sud ili tužioca bez odlaganja obavesti o razlozima odbi-janja.

7. (a) Sud može da zahteva privremeni transfer lica koje je u pritvoru u cilju identi-fikacije, svedočenja ili drugih neophodnih procesnih radnji. Lice može biti pre-bačeno ako su ispunjeni sledeći uslovi:

(i) Lice slobodno da svoj pristanak na transfer; i(ii) Država od koje se traži transfer lica pristaje na to pod uslovima oko kojih

se slože i država i Sud.(b) Lice koje se prebacuje zadržaće se u pritvoru. Kada je svrha transfera ispunje-

na, Sud će bez odlaganja vratiti lice državi iz koje je prebačeno.8. (a) Sud je dužan da obezbedi poverljivost dokumenata i informacija, osim ukoliko

se to ne protivi zahtevu istrage i suđenja opisanim u zahtevu.(b) Država kojoj je upućen zahtev može, kada je to potrebno, da dostavi dokumen-

ta ili informacije tužiocu uz dalje obezbeđivanje poverljivosti istih. Tužilac ihonda može upotrebiti samo u svrhu prikupljanja novih dokaza.

(c) Država kojoj je upućen zahtev može, po svom nahođenju ili na zahtev tužioca,da se saglasi sa obelodanjivanjem takvih dokumenata ili informacija. Te infor-macije i dokumenti, tada mogu biti korišćeni kao dokazi u skladu sa odredbamaDelova 5 i 6 ovog Statuta i sa Pravilima postupka i izvođenja dokaza.

9. (a) (i) U slučaju da države-članice dobiju istovremeno zahteve koji nisu zahtevi zapredaju ili izručenje, a ove zahteve uputi Sud i druga država prema kojoj sedržava kojoj je zahtev upućen ugovorno obavezala, ta država-članica će sepotruditi, konsultujući se sa Sudom i drugom državom, da ispuni oba zahte-va, tako što će, po potrebi, odložiti postupanje po zahtevu ili će dodati nekeuslove jednom ili drugom zahtevu.

(ii) Ukoliko ne uspe u tome, istovremeno pristigli zahtevi će biti tretirani uskladu sa principima ustanovljenim članom 90. Statuta.

(b) Ako se zahtev Suda odnosi na informacije, svojinu ili na lica koja su pod kon-trolom (upravom) treće države ili međunarodne organizacije po nekom među-narodnom ugovoru, država kojoj je upućen takav zahtev će o tome obavestitiSud, koji će potom uputiti svoj zahtev trećoj državi ili toj međunarodnoj orga-nizaciji.

10. (a) Sud može, po zahtevu, da sarađuje i da pruži pravnu pomoć državi-članici unjenom sprovođenju istrage ili vođenju postupka povodom krivičnih dela iz


687

nadležnosti Suda ili koja sama po sebi predstavljaju teška krivična dela premapravu odnosne države.

(b) (i) Pomoć obezbeđena po stavu (a) uključuje, između ostalog i:(1) Dostavljanje izjava, dokumenata ili drugih vrsta dokaza dobijenih u

toku istrage ili suđenja; i(2) Ispitivanje bilo kog lica zadržanog u pritvoru od strane Suda.

(ii) U slučaju pomoći po stavu (b) (i) (a):(1) Ukoliko su dokumenti ili drugi dokazi dobijeni uz pomoć države,

takvo dostavljanje zahteva saglasnost te države;(2) Ukoliko su izjave, dokumenti ili drugi dokazi pribavljeni od svedoka

ili veštaka, takvo dostavljanje podleže odredbama člana 68. Statuta.(c) Sud može, pod uslovima istaknutim u ovom stavu, da postupi po zahtevu za

pružanje pravne pomoći a koji zahtev je uputila država koja nije članica ovogstatuta.

ČLAN 94.Odlaganje postupanja po zahtevu zbog istrage ili krivičnog postupka koji su u toku

1. Ukoliko bi trenutno postupanje po zahtevu ometalo istragu ili krivični postupakkoji je u toku, a koji se vode po predmetu različitom od onog na koji se zahtevodnosi, država može da odloži postupanje po zahtevu na onoliko vremena kolikose dogovori sa Sudom. U svakom slučaju odlaganje neće biti duže nego što jeneophodno da se sprovede potrebna istraga ili krivični postupak u toj državi. Prenego što donese odluku o odlaganju, država od koje se zahteva pravna pomoć ćeispitati da li pomoć može biti obezbeđena odmah pod određenim uslovima.

2. Ukoliko je odluka o odlaganju doneta u skladu sa stavom 1, tužilac može da zahte-va preduzimanje mera za očuvanje dokaza, u skladu sa članom 93, stav 1(j).

ČLAN 95.Odlaganje postupanja po zahtevu zbog prethodnog razmatranja nadležnosti

Kada se postavi pitanje stvarne nadležnosti Suda u skladu sa čl. 18. ili 19, država od kojese zahteva saradnja može da odloži postupanje po zahtevu, po ovom delu Statuta. čekajućiodluku Suda, osim ako Sud izričito ne naredi da tužilac mora da nastavi sa prikupljanjemdokaza u skladu sa čl. 18. ili 19.

ČLAN 96.Sadržaj zahteva za pružanjem drugih oblika pomoći iz člana 93

1. Zahtev za pružanjem drugih oblika pomoći na koje se odnosi član 93. mora bitisačinjen u pismenoj formi. U hitnim slučajevima, zahtev se može podneti bilokojim sredstvom podobnim da omogući dostavljanje sadržaja u pismenoj formi,pod uslovima da zahtev bude potvrđen na način predviđen članom 87. stav 1(a).

2. Zahtev mora da sadrži ili mora biti potkrepljen sledećim:(a) Konciznim objašnjenjem koja je svrha zahteva i same pomoći koja se traži,

uključujući tu i zakonske osnove za podnošenje zahteva;(b) Što je moguće detaljnije informacije o lokaciji ili identifikaciji lica ili mesta

koji moraju biti pronađeni odnosno identifikovani u cilju obezbeđivanjatražene pomoći;


(c) Koncizan izveštaj o osnovnim činjenicama koje potkrepljuju zahtev;(d) Razlozi za i detalji svake procedure ili zahteva koji će uslediti;(e) Informacije koje mogu biti potrebne po zakonu države od koje se pomoć

traži; i(f) Svaka druga informacija bitna za pružanje tražene pomoći.

3. Po zahtevu Suda, države-članice će se konsultovati sa Sudom, uopšteno ili vezanoza određeno pitanje, uzimajući u obzir sve uslove koje predviđa njihovo nacional-no zakonodavstvo a koji se mogu primeniti po stavu 2(e). U toku konsultacija,država-članica će ukazati Sudu na specifične zahteve nacionalnog zakonodavstva.

4. Odredbe ovog člana će se, tamo gde je to moguće, primeniti u odnosu na zahtev zapomoć upućen Sudu.

ČLAN 97.Konsultacije

Ukoliko državi-članici bude upućen zahtev, u smislu ovog dela Statuta, a u vezi kogzahteva nastanu problemi koji mogu da uspore ili onemoguće postupanje po zahtevu, tadržava će se odmah konsultovati sa Sudom da bi se ti problemi rešili. Takvi problemi moguda uključe, između ostalog, i:

(a) Nepostojanje dovoljne količine informacija da bi se postupilo po zahtevu;(b) U slučaju zahteva za izručenje, činjenica da i pored svih napora traženo lice ne

može da se pronađe ili činjenica da je sprovedena istraga utvrdila da lice čije seizručenje traži od određene države očigledno nije lice na koje glasi nalog za hapše-nje; ili

(c) Činjenica da bi postupanje po zahtevu u njegovoj aktuelnoj formi zahtevalo oddržave da prekrši prethodno zaključeni obavezujući sporazum sa drugom državom.

ČLAN 98.Saradnja vezana za ukidanje imuniteta i pristanak na izručenje

1. Sud ne može da nastavi sa sprovođenjem zahteva za izručenje ili pomoć koja bizahtevala od države da postupa protivno svojim obavezama po međunarodnompravu a vezano za državni ili diplomatski imunitet lica ili vlasništva treće države,osim ako Sud prethodno ne dobije pristanak na saradnju te treće države o ukidan-ju imuniteta.

2. Sud ne može da nastavi sa sprovođenjem zahteva za izručenje koji bi zahtevao oddržave kojoj je zahtev upućen da postupa protivno svojim obavezama prema među-narodnim ugovorima prema kojima se traži pristanak države da preda traženo liceSudu, osim ako Sud pre toga ne dobije pristanak na saradnju od te države vezano zadavanje pristanka na predaju.

ČLAN 99.Postupanje po zahtevu u skladu sa čl. 93. i 96

1. Po zahtevima za pomoć će biti postupljeno u skladu sa odgovarajućom procedurompo zakonu države od koje se pomoć traži, osim ako to nije zabranjeno zakonom, nanačin preciziran zahtevom, uključujući primenu svakog postupka, preciziranog u


tom zahtevu ili omogućavanje licu preciziranom u zahtevu da bude prisutno pri-likom pružanja tražene pomoći i pri sprovođenju postupka.

2. U slučaju hitnog zahteva, prikupljeni dokumenti ili dokazi će na zahtev Suda bitihitno prosleđeni.

3. Odgovori države od koje se zahteva saradnja biće dostavljeni na službenom jezikute države i u originalnoj formi.

4. Bez obzira na druge članove ovog dela Statuta, tamo gde je to potrebno za uspešnopostupanje po zahtevu koje može biti izvedeno bez ikakvih prinudnih mera,uključujući tu i ispitivanje ili pribavljanje dokaza od osobe na dobrovoljnoj osnovi,izvođenje procesnih radnji bez prisustva predstavnika države-članice, ako je toneophodno da bi se postupilo po zahtevu, i ispitivanje obavilo bez promene lokaci-je ili drugog javnog mesta, tužilac može da postupi po takvom zahtevu direktno nateritoriji države na sledeći način:

(a) Kada je država-članica od koje se zahteva saradnja država na čijoj je teritori-ji navodno izvršeno krivično delo, i kada je prema čl. 18. i 19. rešeno pitanjenadležnosti, tužilac može direktno da postupi po tom zahtevu uz sve eventu-alne konsultacije sa državom od koje se traži pomoć:

(b) U drugim slučajevima, tužilac može da postupi po takvom zahtevu u kon-sultacijama sa državom-članicom od koje se saradnja zahteva i to poštujućisve razumne uslove koje država postavi. Ukoliko država-članica utvrdi posto-janje problema povodom postupanja po zahtevu, u skladu sa ovim stavom,ona će se, u cilju rešavanja tog problema, bez odlaganja konsultovati saSudom.

5. Odredbe koje dozvoljavaju licu saslušanom ili ispitanom od strane Suda po članu72. da se pozove na zaštitne odredbe predviđene da spreče otkrivanje poverljivihinformacija vezanih za državnu bezbednost ili odbranu, će se takođe primenjivatina postupanje po zahtevu za pružanje pomoći, po ovom članu.

ČLAN 100.Troškovi

1. Uobičajene troškove postupanja po zahtevu na teritoriji države od koje se pomoćzahteva snosi ta država, izuzimajući sledeće troškove koje snosi Sud:

(a) Troškovi vezani za putovanje i bezbednost svedoka i veštaka ili transfera licau pritvoru po članu 93;

(b) Troškovi prevođenja, tumačenja i prepisa;(c) Putni troškovi i dnevnice sudija, tužioca, zamenika tužioca, sekretara, zameni-

ka sekretara i osoblja bilo kog sudskog organa;(d) Troškovi veštačenja koje zahteva Sud;(e) Troškovi vezani za transport osobe koju država koja to lice drži u pritvoru

predaje sudu; i(f) Kasnije konsultacije, bilo kakvi izuzetni troškovi koji nastanu povodom pos-

tupanja po zamolnici.2. Odredbe stava 1. će se po potrebi primenjivati na zahteve od država-članica koje

one upute Sudu. U tom slučaju, Sud snosi uobičajene troškove izvršenja.


ČLAN 101.Specijalno pravilo

1. Licu koje je izručeno Sudu po ovom statutu neće se suditi, niti će se kažnjavati ilidržati u pritvoru zbog bilo kog dela izvršenog pre izručenja, osim zbog onog delakoji je u osnovi bića krivičnog dela zbog koga je to lice izručeno Sudu.

2. Sud može da odustane od zahteva vezanih za stav 1. od strane države koja je liceizručila Sudu, a ako je neophodno, Sud će obezbediti dodatnu informaciju u skladusa članom 91. Statuta. Države-članice će imati ovlašćenje da odustanu od zahtevakoje one upućuju Sudu i treba da nastoje da to čine.

ČLAN 102.Objašnjenje pojmova

U duhu ovog Statuta:(a) „izručenje92” znači predavanje lica Sudu od strane države, a u skladu sa ovim statu-

tom;(b) „ekstradicija” znači predavanje lica od strane jedne države drugoj državi regulisano

ugovorom, konvencijom ili domaćim (nacionalnim) zakonom.

Deo 10

IZVRŠENJEČLAN 103.

Uloga države u izvršenju kazne zatvora1. (a) Kazna zatvora se izdržava u državi koju izabere Sud sa liste država koje su

izrazile svoju spremnost da prihvate osuđenog.(b) U vreme izražavanja svoje spremnosti da prihvati osuđenog, država može da

istakne uslove za to prihvatanje koji su u saglasnosti sa onima koje je predvideoSud i u skladu sa Delom 10 Statuta.

(c) Država izabrana u konkretnom slučaju je dužna da odmah obavesti Sud da liprihvata takvu odluku.

2. (a) Država u kojoj se kazna izdržava obavestiće Sud o okolnostima, uključujući tu iispunjavanje bilo kojih uslova o kojima je dogovoreno po stavu 1, koje bi mate-rijalno mogle da utiču na uslove izdržavanja ili dužinu izdržavanja zatvorskekazne. Sud mora biti obavešten bar 45 dana ranije o svim već poznatim ilimogućim okolnostima. U toku ovog roka od 45 dana država neće činiti ništa štobi uticalo na njene obaveze po članu 110.

(b) Ukoliko Sud ne može da se složi sa uslovima opisanim pod (a), obavestiće o tomedržavu u kojoj se kazna izdržava i postupiće u skladu sa članom 104. stav 1.

3. Pri izboru država u smislu stava 1, Sud uzima u obzir sledeće:(a) Princip da bi države-članice trebalo da dele odgovornost kada je reč o izdrža-

vanju kazne zatvora, u skladu sa principom ravnopravnog učešća u izvršavanjuove njihove ugovorne obaveze, kao što je to određeno u Pravilima postupka iizvođenja dokaza;

690 IZVRŠENJE

92 predaja;

691

(b) Primenu opšte prihvaćenih međunarodnih ugovora o standardima koje setiču tretmana zatvorenika;

(c) Mišljenje osuđenog;(d) Državljanstvo osuđenog;(e) Ostale činjenice koje se tiču okolnosti pod kojima je krivično delo izvršeno ili

efektivnog izdržavanja kazne, a koji mogu biti od pomoći pri izboru države ukojoj će se kazna služiti.

4. Ukoliko nijedna država nije određena u smislu stava 1, kazna zatvora se imaizdržavati u zatvorskoj ustanovi domaće države, u skladu sa uslovima preciziranimu dogovoru na koji se odnosi član 3. stav 2. U tom slučaju, troškove koji proizlazeiz izdržavanja kazne zatvora snosi Sud.

ČLAN 104.Promena u izboru države u kojoj će se kazna izdržavati

1. Sud može, u bilo koje vreme, da odluči da prebaci osuđeno lice u zatvor drugedržave.

2. Osuđeno lice može, u bilo koje vreme, da podnese Sudu zahtev za premeštaj.

ČLAN 105.Izdržavanje kazni

1. Pod uslovima koje je država precizirala u skladu sa članom 103. stav 1(b), kaznazatvora će biti obavezujuća za države-članice koje je ni u kom slučaju ne moguizmeniti.

2. Samo Sud ima pravo da odlučuje o bilo kom zahtevu po žalbi ili reviziji. Država ukojoj se kazna izdržava ne sme ometati podnošenje takvog zahteva od straneosuđenog lica.

ČLAN 106.Nadzor nad izvršenjem kazni i nad zatvorskim uslovima

1. Izdržavanje kazne zatvora je pod nadzorom Suda a u skladu sa opšte prihvaćenimmeđunarodnim ugovorima i standardima koji regulišu tretman zatvorenika.

2. Zatvorski uslovi su uređeni zakonom države u kojoj se kazna izdržava a moraju dabudu u skladu sa opšte prihvaćenim međunarodnim ugovorima i standardima kojiregulišu tretman zatvorenika: ni u kom slučaju ti uslovi ne smeju biti više ili manjepogodniji od onih koje imaju zatvorenici osuđeni za slična krivična dela u državi ukojoj se kazna izdržava.

3. Komunikacija između osuđenog lica i Suda mora biti neometana i poverljiva.

ČLAN 107.Transfer lica po izdržanoj kazni

1. Posle izdržavanje kazne, lice koje nije državljanin države u kojoj je izdržalo kaznuće, u skladu sa zakonom te države, biti prebačeno u državu koja je obavezna da ga/jeprimi, ili u drugu državu koja je iskazala spremnost da ga/je primi, uzimajući uobzir želje lica koje se prebacuje, osim ukoliko država u kojoj je kazna izdržana neomogući tom licu da ostane na njenoj teritoriji.

IZVRŠENJE

2. Ako nijedna država ne snosi troškove koji proističu iz transfera licu u drugu državuu skladu sa stavom 1, onda će te troškove snositi Sud.

3. Pod odredbama člana 108. država u kojoj se izdržava kazna takođe može da, uskladu sa svojim zakonom, ekstradira ili na drugi način izruči to lice državi koja jeto izručenje tražila zbog potreba vođenja krivičnog postupka ili izdržavanje kazne.

ČLAN 108.Ograničenje u pogledu vođenja postupka i kažnjavanja za druga krivična dela

1. Osuđeno lice koje se nalazi u pritvoru države u kojoj se kazna izdržava ne može bitikrivično gonjeno, kažnjeno ili ekstradirano trećoj državi zbog bilo kog krivičnogdela tog lica koje je izvršeno pre izručenja tog lica državi u kojoj se kazna izdržava,osim ukoliko vođenje krivičnog postupka, kažnjavanje ili ekstradiciju ne odobriSud na zahtev treće države.

2. Sud odlučuje po ovom pitanju pošto sasluša mišljenje osuđenog lica.3. Stav 1. će prestati da se primenjuje ukoliko osuđeno lice dobrovoljno ostane više od

30 dana na teritoriji države u kojoj je kazna izdržana a pošto je izdržalo punu kaznukoju je odredio Sud, ili ukoliko se vrati na teritoriju te države pošto ju je prethodnonapustilo.

ČLAN 109.Izvršenje novčanih kazni i kazni za druga krivična dela94

1. Države-članice će obezbediti uslove za izvršenje novčanih kazni koje je izrekao Sudpo Delu 7, bez štete po prava trećih lica, a u skladu sa postupkom koji predviđa nji-hovo nacionalno zakonodavstvo.

2. Ukoliko država-članica ne može da obezbedi uslove za izvršenje novčane kazne,preduzeće mere da povrati vrednost prihoda, svojine ili dobara koje je Sud naložioda se zaplene, bez nanošenja štete pravima bona fide trećeg lica.

3. Vlasništvo ili sredstva pribavljena prodajom imovine ili prodajom kakvih drugihstvari u vlasništvu, koje je država-članica pribavila po osnovu izvršenja po odluciSuda, biće prebačena u Sud.

ČLAN 110.Revizija u pogledu smanjenja kazne

1. Država u kojoj se kazna izdržava neće osloboditi lice pre isteka kazne koju joj je Sudizrekao.

2. Samo je Sud ovlašćen da odlučuje o bilo kakvom smanjenju kazne, a o tome donosiodluku tek pošto se sasluša osuđeno lice.

3. Kada je lice izdržalo 2/3 kazne, ili 25 godina u slučaju kazne doživotnog zatvora,Sud ponovo razmatra izrečenu kaznu kako bi doneo odluku da li bi kaznu trebaloublažiti. Takvo razmatranje ne dolazi u obzir dok osuđeno lice ne izdrži gore nave-deni deo kazne koja mu je izrečena.

4. Prilikom razmatranja kazne po stavu 3, Sud može da ublaži kaznu ukoliko pronađeda su ispunjene jedna ili više sledećih okolnosti:

692 IZVRŠENJE

94 Izvršenje novčanih kazni i mera zaplene;

(a) Da je od strane osuđenog lica od početka pokazana konstantna želja i sprem-nost da sarađuje sa Sudom u istrazi i postupku;

(b) Dobrovoljna saradnja osuđenog lica u izvršavanju sudskih odluka i naredbi, iposebno je od značaja u obezbeđivanju pomoći u pronalaženju sredstava kojasu predmet naplate novčane kazne, oduzimanja tih sredstava ili naknadeštete, a što je sve od koristi za oštećene; ili

(c) Drugi momenti koji pokazuju jasnu i bitnu promenu okolnosti dovoljnu dase ublažavanje kazne smatra opravdanim, kako je to regulisano u Pravilimapostupka i izvođenja dokaza.

5. Ako Sud odluči da u svojoj prvoj proceni po stavu 3. ovog člana, nema mestaublažavanju kazne, posle toga će pitanje ublažavanja kazne razmatrati u intervali-ma i primenjujući kriterijume koji su precizirani u Pravilima postupka i izvođenjadokaza.

ČLAN 111.Bekstvo

Ako osuđeno lice pobegne iz zatvora i iz države u kojoj kaznu izdržava, ta država možeposle konsultacija sa Sudom da zatraži izručenje odbeglog lica od države u kojoj se onsakrio, u skladu sa postojećim bilateralnim i multilateralnim ugovorima, ili može da tražida Sud zahteva izručenje odbeglog lica, u smislu Dela 9 Statuta. Sud može da naredi da licebude izručeno državi u kojoj on/ona izdržava kaznu ili nekoj drugoj državi.

Deo 11SKUPŠTINA DRŽAVA-ČLANICA

ČLAN 112.Skupština država-članica

1. Ovim članom ustanovljava se Skupština država-članica. Svaka država-članica imapo jednog predstavnika u Skupštini. Predstavnik može imati zamenike i savetnike.Druge države koje su potpisale Statut ili završni akt mogu biti posmatrači.

2. Skupština:(a) razmatra i usvaja, kao odgovarajuće, predloge i preporuke Komisije koja

priprema materijale;(b) Obezbeđuje kontrolu predstavništva, tužioca i sekretara vezano za obavljanje

njihove dužnosti u Sudu;(c) Razmatra izveštaje i aktivnosti Biroa ustanovljenog po stavu 3, i preduzima

odgovarajuće mere s tim u vezi;(d) Razmatra i određuje budžet suda;(e) Odlučuje da li će se, u skladu sa članom 36, menjati broj sudija;(f) Odlučuje, u skladu sa članom 87. st. 5. i 7. o svakom pitanju vezanom za odbi-

janje saradnje;(g) Obavlja bilo koju drugu ulogu u skladu sa ovim Statutom ili Pravima postup-

ka i izvođenja dokaza.

693SKUPŠTINA DRŽAVA-ČLANICA

3. (a) Skupština kao pomoćni organ ima Biro koji sačinjavaju predsednik, dva pot-predsednika i 18 članova izabranih od strane Skupštine na period od 3 godine.

(b) Biro ima predstavnički karakter uzimajući u obzir pravedan geografski ras-pored i pravilnu zastupljenost osnovnih svetskih pravnih sistema.

(c) Biro se sastaje kadgod za to postoji potreba a najmanje jednom godišnje. Onpomaže Skupštini u obavljanju njenih nadležnosti.

4. Skupština može da ustanovi pomoćne organe, ako je to potrebno, uključujući inezavisno nadzorno telo za superviziju, procenu i praćenje rada Suda, a u ciljupoboljšanja njegove efikasnosti i ekonomičnosti u radu.

5. Predsednik Suda, tužilac i sekretar ili njihovi predstavnici mogu, po potrebi, daučestvuju, na sednicama Skupštine ili Biroa.

6. Skupština zaseda u sedištu Suda ili u sedištu Ujedinjenih nacija jednom godišnje akada to specijalne okolnosti zahtevaju - održava specijalne sednice. Osim ako je uStatutu drugačije naglašeno, specijalne sednice saziva Biro na njegovu inicijativu ilipo zahtevu jedne trećine država-članica.

7. Svaka država-članica ima po jedan glas. Nastojaće se da se odluke koje se donose uSkupštini i Birou donose jednoglasno95. Ako se konsenzus ne može postići, osimako drugačije nije naglašeno u Statutu:

(a) Odluke o suštinskim pitanjima moraju biti izglasane 2/3 većinom prisutnihglasača, pod uslovom da apsolutna većina država-članica čini kvorum zaglasanje;

(b) Odluke o stvarima vezanim za postupak se donose prostom većinom prisut-nih država-članica koje glasaju.

8. Država-članica koja duguje isplate svojih finansijskih doprinosa Sudu a povodomtroškova koje Sud ima, nema pravo glasa u Skupštini i Birou ako je ukupan saldonjenih dugova jednak ili čak premašio iznos doprinosa koje je ona dužna da uplatiza naredne96 2 godine. Skupština toj državi-članici može dozvoliti da glasa u Skup-štini i Birou ako su razlozi koji su uslovili kašnjenje sa uplatama razlozi koji nisu uisključivoj kontroli te države.

9. Skupština usvaja svoja pravila i postupak rada.10. Zvanični i radni jezici Skupštine su oni kojima se služi u Generalnoj skupštini

Ujedinjenih nacija.

Deo 12FINANSIJE

ČLAN 113.Finansijski propisi

Finansijska pitanja vezana za Sud i sednice Skupštine država-članica, uključujući i Biroi pomoćna tela, rešavaju se po odredbama ovog Statuta, Finansijskim propisima i pravili-ma prihvaćenim od strane Skupštine država-članica, osim ako nije drugačije predviđeno.

694 FINANSIJE

95 konsenzusom;96 prethodne;

ČLAN 114.Isplata troškova

Troškovi Suda i Skupštine država-članica, uključujući i troškove Biroa i pomoćnih tela,isplaćuju se iz fondova Suda.

ČLAN 115.Fondovi Suda i Skupštine država-članica

Troškovi Suda i Skupštine država-članica uključujući i Biro i pomoćna tela, a u skladusa budžetom koji predvidi Skupština država-članica, pokrivaju se sledećim sredstvima:

(a) Prilozima država-članica;(b) Sredstvima iz fondova Ujedinjenih nacija, a po odobrenju Generalne skupštine.

Ovo se posebno odnosi na troškove koje je napravio Savet bezbednosti96.

ČLAN 116.Dobrovoljni prilozi

Nezavisno od rešenja koja predviđa član 115. Statuta, Sud može da obezbedi i iskoristi,kao dodatne izvore sredstava, dobrovoljne priloge vlada, međunarodnih organizacija, indi-vidualne priloge, priloge korporacija i druge priloge, u skladu sa kriterijumom usvojenimod strane Skupštine država-članica.

ČLAN 117.Visina priloga

Prilozi država-članica određuju se u skladu sa dogovorenom skalom visina priloga, naosnovu skale koju usvajaju Ujedinjene nacije za njihov redovan budžet i prilagođenoj prin-cipima na kojima se ta skala zasniva.

ČLAN 118.Godišnji bilans

Izveštaji, finansijske knjige i računi Suda, uključujući ovde i njegov godišnji finansijskiizveštaj pregledaju se godišnje od strane nezavisnog kontrolora.

Deo 13ZAVRŠNE ODREDBE


1. Svaka rasprava koja se odnosi na nadležnosti Suda rešava se odlukom Suda.2. Bilo koji drugi spor između država-članica, a koji nastane povodom tumačenja ili

primene ovog Statuta, i koji nije rešen pregovorima u roku od 3 meseca od početkaspora prosleđuje se Skupštini država-članica. Skupština može sama da pokuša dapronađe način da se spor reši ili da predloži nove načine za njegovo rešavanje,

695ZAVRŠNE ODREDBE

96 troškove nastale u vezi sa slučajevima koje je uputio Savet bezbednosti;

uključujući i obraćanje Međunarodnom sudu pravde, a u skladu sa Statutom togsuda.

ČLAN 120.Rezerve

Na ovaj Statut ne mogu se staviti rezerve.

ČLAN 121.Amandmani

1. Po isteku 7 godina od stupanja na snagu ovog Statuta, svaka država-članica možeda predloži amandmane na Statut. Tekst predloženog amandmana podnosi seGeneralnom sekretaru Ujedinjenih nacija koji ga odmah prosleđuje svimdržavama-članicama.

2. Skupština država-članica će na narednoj sednici, koja ne može biti zakazana preisteka tri meseca od datuma obaveštenja, većinom glasova prisutnih glasača, odluči-ti o tome da li da prihvati predložene amandmane. Skupština može sama da raz-matra predložene amandmane ili da sazove konferenciju na kojoj će biti razmotrenipredloženi amandmani ako za ovu vrstu konferencije postoji potreba s obzirom naprirodu predloženih amandmana.

3. Usvajanje amandmana na sednici Skupštine država-članica ili na konferenciji nakojoj ne može da se postigne konsenzus, podrazumeva najmanje dvotrećinskuvećinu glasova država-članica.

4. Amandman stupa na snagu sa dejstvom na sve države članice, godinu dana pošto suinstrumenti ratifikacije ili prihvatanja deponovani kod Generalnog sekretara UN odstrane 7/8 država-članica, osim u slučajevima predviđenim stavom 5. ovog člana.

5. Svaki amandman na čl. 5, 6, 7. i 8. ovog Statuta stupa na snagu, u odnosu na onedržave-članice koje su prihvatile amandman, godinu dana posle deponovanja nji-hovih instrumenata ratifikacije ili prihvatanja. U odnosu na državu-članicu kojanije prihvatila amandman, Sud neće postupati u predmetu po krivičnom delu kojeje regulisano amandmanom, a koje je počinio državljanin te države-članice ili uslučaju da je krivično delo izvršeno na njenoj teritoriji.

6. Ako je amandman prihvaćen od strane 7/8 država-članica u skladu sa stavom 4.ovog člana, svaka država-članica koja ga nije prihvatila može da istupi iz Statutaodmah, ne postupajući na taj način suprotno stavu 1. člana 127, dok je po odredba-ma stava 2. člana 127, dužna da obavesti Sud o svojoj odluci u roku od godine danapo stupanju na snagu takvog amandmana.

7. Generalni sekretar UN će proslediti svim državama-članicama svaki amandmankoji je usvojen na sednici Skupštine država-članica ili na konferenciji posvećenojtom pitanju.

ČLAN 122.Amandmani na odredbe institucionalne prirode

1. Amandmani na odredbe Statuta koje su isključivo institucionalne prirode, tačnije -član 35, član 36. st. 8. i 9, član 37, član 38, član 39. stav 1 (prve dve rečenice), st. 2. i


4, član 42. st. 4. do 9, član 43. st. 2. i 3, i čl. 44, 46, 47. i 49. mogu u bilo koje vremebiti predloženi uprkos članu 121. stav 1, od strane bilo koje države-članice. Tekstbilo kog predloženog amandmana biće podnet Generalnom sekretaru UN ili dru-gom licu imenovanom od strane Skupštine država-članica koje će odmah prosledi-ti taj tekst svim državama-članicama i drugim koji učestvuju u radu Skupštine.

2. Amandmani o kojima je reč u ovom članu, po kojima se ne može postići konsen-zus, usvajaju se od strane Skupštine država-članica ili konferencije posvećeneposebnom pitanju, dvotrećinskom većinom glasova država-članica. Takvi amand-mani stupaju na snagu za sve države-članice, 6 meseci posle njihovog usvajanja odstrane Skupštine, ili konferencije.

ČLAN 123.Revizija Statuta

1. Sedam godina po stupanju na snagu ovog Statuta, Generalni sekretar UN sazivakonferenciju za ponovno razmatranje, da bi se razmotrili eventualni amandmani naovaj Statut. Ovo razmatranje može da se odnosi i na listu krivičnih dela sadržanihu članu 5. Statuta. Konferencija je otvorena za države-članice Skupštine, pod ravno-pravnim uslovima.

2. U bilo kom trenutku nakon održavanja ove konferencije, na zahtev države-članicei zbog potreba istaknutih u stavu 1, Generalni sekretar UN, po izražavanju saglas-nosti od strane većine država-članica, saziva Revizionu konferenciju.

3. Odredbe člana 121. st. 3. do 7. primenjuju se na usvajanje i stupanje na snagu bilokog amandmana na ovaj Statut, koji je razmotren na Konferenciji.

ČLAN 124.Prelazna odredba

Ne suprotstavljajući se članu 12. st. 1. i 2, prilikom pristupanja ovom Statutu, država možeda objavi da za period od sedam godina posle stupanja na snagu ovog Statuta, ne prihvatanadležnost Suda u odnosu na kategoriju krivičnih dela na koje se odnosi član 8, kada se sma-tra da je krivično delo izvršeno od strane njenih državljana ili na njenoj teritoriji. Izjava osaglasnosti sa ovim članom može da se povuče u svako doba. Odredbe ovog člana će bitiponovo razmotrene na konferenciji za razmatranje sazvanoj u skladu sa članom 123. stav 1.

ČLAN 125.Potpisivanje, ratifikacija, prihvatanje, odobrenje i pristupanje

1. Statut će biti stavljen na potpis svim državama u Rimu, kao i u sedištu Organizacijeujedinjenih nacija i FAO98 17. jula 1998. godine. Posle toga datuma, biće mogućepotpisati ga u Rimu, u Ministarstvu inostranih poslova Italije do 17. oktobra 1998.godine. Nakon ovog datuma, Statut se može potpisati u Njujorku, u sedištu UN do31. decembra 2000. godine.

2. Ovaj statut je predmet ratifikacije, prihvatanja ili izražavanja saglasnosti u pogledunjegovih odredbi od strane država-članica. Instrumenti ratifikacije, prihvatanja ili

697ZAVRŠNE ODREDBE

98 u sedištu Organizacije za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija;

izražavanja saglasnosti na njegove odredbe, se deponuju kod Generalnog sekretaraUN.

3. Sve države imaju pravo da pristupe Statutu. Instrumenti davanja saglasnosti naodredbe Statuta deponuju se kod Generalnog sekretara UN.


1. Ovaj statut stupa na snagu prvog dana u mesecu nakon što istekne šezdeset danaod datuma deponovanja šezdeset instrumenata ratifikacije, prihvatanja, odobrenjaili pristupanja kod Generalnog sekretara Ujedinjenih nacija.

2. Za svaku državu koja ratifikuje, prihvata, odobrava ili pristupa ovom statutu, nakonšto bude deponovano šezdeset instrumenata ratifikacije, prihvatanja, odobrenja ilipristupanja, Statut stupa na snagu prvog dana u mesecu nakon što protekne šezde-set dana od datuma kada je ona deponovala svoju izjavu o pristupanju Statutu.

ČLAN 127.Istupanje

1. Država-članica može da istupi iz Statuta tako što o tome pismenim putem obavestiGeneralnog sekretara Ujedinjenih nacija. Odluka o istupanju proizvodi pravnodejstvo po proteku jedne godine računajući od datuma kada je Generalni sekretarprimio obaveštenje od te države, osim ukoliko u pismenom obaveštenju o istupanjunije određen neki kasniji datum.

2. Država, po osnovu svoje odluke o istupanju iz Statuta, neće biti oslobođena svojihobaveza koje proističu iz Statuta za vreme dok se smatra članicom Statuta, uključu-jući ovde i finansijske obaveze povodom članstva. Njeno istupanje ne utiče nasaradnju sa Sudom po pitanju istrage i suđenja u odnosu na koje je država obavez-na da sarađuje, a koje su započete pre datuma kada je odluka o istupanju stupila nasnagu, a takođe neće biti od uticaja, na bilo koji način, ni na nastavak razmatranjabilo kog pitanja koje je već bilo razmatrano od strane Suda pre datuma kada jeodluka o povlačenju stupila na snagu.

ČLAN 128.Autentični tekst

Original ovog Statuta, čiji se prevodi na arapski, kineski, engleski, francuski, ruski išpanski jezik smatraju autentičnim tekstom Statuta, deponuje se kod Generalnog sekretaraUjedinjenih nacija, koji overene kopije prosleđuje svim državama članicama.

Kao svedoci, dole potpisani, ovlašćeni od strane svojih vlada, potpisali su ovaj Statut.

U Rimu, 17. jula 1998. godine


10. KRIVIČNI ZAKONIK REPUBLIKE SRBIJE, stupio na snagu 1. januara 2006. (izvodi)

GLAVA TRIDESET ČETVRTA KRIVIČNA DELA PROTIV ČOVEČNOSTI I DRUGIH DOBARA

ZAŠTIĆENIH MEĐUNARODNIM PRAVOM

GenocidČLAN 370.

Ko u nameri da potpuno ili delimično uništi neku nacionalnu, etničku, rasnu ili verskugrupu kao takvu naredi da se vrše ubistva ili teške povrede tela ili teško narušavanje fiz-ičkog ili duševnog zdravlja članova grupe ili da se grupa stavi u takve životne uslove kojidovode do potpunog ili delimičnog istrebljenja grupe ili da se primene mere kojima sesprečava rađanje između pripadnika grupe ili da se vrši prinudno preseljavanje dece udrugu grupu ili ko u istoj nameri izvrši neko od navedenih dela,

kazniće se zatvorom najmanje pet godina ili zatvorom od trideset do četrdeset godina.

Zločin protiv čovečnostiČLAN 371.

Ko kršeći pravila međunarodnog prava, u okviru šireg ili sistematskog napada upere-nog protiv civilnog stanovništva, naredi: vršenje ubistava; stavljanje stanovništva ili jednognjegovog dela u takve životne uslove koji vode njihovom potpunom ili delimičnom istre-bljenju; porobljavanje; prinudno preseljavanje; mučenje; silovanje; prinuđavanje na prosti-tuciju; prisiljavanje na trudnoću ili sterilisanje radi promene etničkog sastava stanovništva;proganjanje ili proterivanje na političkoj, verskoj, rasnoj, nacionalnoj, etničkoj, kulturnoj,polnoj ili kakvoj drugoj osnovi; zatvaranje ili otmicu lica bez davanja informacija o tomekako bi im se uskratila pravna zaštita; ugnjetavanje rasne grupe ili uspostavljanje domi-nacije jedne takve grupe nad drugom; ili druge slične nehumane postupke kojima senamerno prouzrokuju teške patnje ili ozbiljno ugrožava zdravlje ili ko izvrši neko od nave-denih dela,

kazniće se zatvorom najmanje pet godina ili zatvorom od trideset do četrdeset godina.

Ratni zločin protiv civilnog stanovništvaČLAN 372.

(1) Ko kršeći pravila međunarodnog prava za vreme rata, oružanog sukoba ili okupaci-je naredi: da se izvrši napad na civilno stanovništvo, naselje, pojedina civilna lica, licaonesposobljena za borbu ili na pripadnike ili objekte humanitarnih organizacija ilimirovnih misija; napad bez izbora cilja kojima se pogađa civilno stanovništvo ilicivilni objekti koji su pod posebnom zaštitom međunarodnog prava; napad na vojneciljeve za koji se znalo da će prouzrokovati stradanje civilnog stanovništva ilinanošenje štete civilnim objektima koje je u očiglednoj nesrazmeri sa očekivanimvojnim učinkom; da se prema civilnom stanovništvu vrše telesne povrede, mučenja,

699KRIVIČNA DELA PROTIV ČOVEČNOSTI

* „Sl. glasnik RS”, br. 85/2005, 88/2005-ispr. i 107/2005-ispr.

700

nečovečna postupanja, biološki, medicinski ili drugi naučni eksperimenti, prisilnasterilizacija, uzimanje tkiva ili organa radi transplantacije ili da se vrše druge radnjekojima se narušava zdravlje ili nanose velike patnje ili naredi raseljavanje ili prese-ljavanje ili prisilno odnarodnjavanje ili prevođenje u drugu veru; prisiljavanje natrudnoću, prostituciju ili silovanja; primenjivanje mera zastrašivanja i terora, uzi-manje talaca, kolektivno kažnjavanje, protivpravna lišavanja slobode i zatvaranja;lišavanje prava na pravilno i nepristrasno suđenje; proglašenje prava i radnji držav-ljana neprijateljske strane zabranjenim, suspendovanim ili nedopuštenim u sudskompostupku; prisiljavanje na službu u oružanim snagama neprijateljske sile ili u njenojobaveštajnoj službi ili administraciji; prisiljavanje na službu u oružanim snagamalica mlađeg od osamnaest godina; prisiljavanje na prinudni rad; izgladnjavanje sta-novništva; protivpravno oduzimanje, prisvajanje ili uništavanje imovine u velikimrazmerama koje nije opravdano vojnim potrebama; uzimanje protivpravne i nes-razmerno velike kontribucije i rekvizicije; smanjenje vrednosti domaćeg novca iliprotivpravno izdavanje novca ili ko izvrši neko od navedenih dela,

kazniće se zatvorom najmanje pet godina.(2) Kaznom iz stava 1. ovog člana kazniće se i ko, kršeći pravila međunarodnog prava

za vreme rata, oružanog sukoba ili okupacije, naredi: da se izvrši napad na objekteposebno zaštićene međunarodnim pravom i objekte i postrojenja sa opasnomsnagom kao što su brane, nasipi i nuklearne elektrane; da se gađaju civilni objektikoji su pod posebnom zaštitom međunarodnog prava, nebranjena mesta i demili-tarizovane zone; dugotrajno i velikih razmera oštećenje životne sredine koje možeda šteti zdravlju ili opstanku stanovništva ili ko izvrši neko od navedenih dela.

(3) Ko za vreme rata, oružanog sukoba ili okupacije naredi da se prema civilnom sta-novništvu vrše ubistva ili ko takvo delo izvrši,

kazniće se zatvorom najmanje deset godina ili zatvorom od trideset do četrdeset godi-na.(4) Ko, kršeći pravila međunarodnog prava za vreme rata, oružanog sukoba ili oku-

pacije, kao okupator, naredi ili izvrši preseljenje delova svog civilnog stanovništvana okupiranu teritoriju,

kazniće se zatvorom najmanje pet godina.(5) Ko preti izvršenjem jednog ili više dela iz st. 1. i 2. ovog člana,kazniće se zatvorom od šest meseci do pet godina.

Ratni zločin protiv ranjenika i bolesnikaČLAN 373.

(1) Ko, kršeći pravila međunarodnog prava za vreme rata ili oružanog sukoba, naredida se prema ranjenicima, bolesnicima, brodolomnicima ili sanitetskom ili verskomosoblju vrše telesne povrede, mučenja, nečovečna postupanja, biološki, medicinskiili drugi naučni eksperimenti, uzimanje tkiva ili organa radi transplantacije ili dru-ge radnje kojima se narušava zdravlje ili nanose velike patnje ili naredi protivza-konito uništavanje ili prisvajanje u velikim razmerama materijala, sredstava sanitet-skog transporta i zaliha sanitetskih ustanova ili jedinica koje nije opravdano vojnimpotrebama ili ko izvrši neko od navedenih dela,

kazniće se zatvorom najmanje pet godina.

KRIVIČNA DELA PROTIV ČOVEČNOSTI

(2) Ko za vreme rata, oružanog sukoba ili okupacije naredi da se prema ranjenicima ibolesnicima vrše ubistva ili ko takvo delo izvrši,

kazniće se zatvorom najmanje deset godina ili zatvorom od trideset do četrdeset godi-na.

Ratni zločin protiv ratnih zarobljenikaČLAN 374.

(1) Ko, kršeći pravila međunarodnog prava, naredi da se prema ratnim zarobljenicimavrše telesne povrede, mučenja, nečovečna postupanja, biološki, medicinski ili druginaučni eksperimenti, uzimanje tkiva ili organa radi transplantacije ili da se vršedruge radnje kojima se narušava zdravlje ili nanose velike patnje ili naredi prisilja-vanje na vršenje službe u oružanim snagama neprijatelja ili lišavanje prava napravilno i nepristrasno suđenje ili ko izvrši neko od navedenih dela,

kazniće se zatvorom najmanje pet godina.(2) Ko naredi da se prema ratnim zarobljenicima vrše ubistva ili ko takvo delo izvrši,kazniće se zatvorom najmanje deset godina ili zatvorom od trideset do četrdeset godi-na.

Organizovanje i podsticanje na izvršenje genocida i ratnih zločinaČLAN 375.

(1) Ko se sa drugim dogovori da izvrši neko od krivičnih dela iz čl. 370. do 374. ovogzakonika,

kazniće se zatvorom od tri meseca do tri godine.(2) Ko organizuje grupu radi vršenja krivičnih dela iz stava 1. ovog člana,kazniće se zatvorom od pet do petnaest godina.(3) Ko postane pripadnik grupe iz stava 1. ovog člana,kazniće se zatvorom od jedne do osam godina.(4) Učiniocu dela iz st. 1. i 3. ovog člana koji otkrije dogovor ili grupu pre nego što je u

njenom sastavu ili za nju učinio krivično delo, odnosno učiniocu dela iz stava 2.ovog člana, koji spreči izvršenje dela iz stava 1. ovog člana kazna se može ublažiti.

(5) Ko poziva ili podstiče na izvršenje krivičnih dela iz čl. 370. do 374. ovog zakonika,kazniće se zatvorom od jedne do deset godina.

Upotreba nedozvoljenih sredstava borbeČLAN 376.

(1) Ko za vreme rata ili oružanog sukoba naredi da se upotrebe borbena sredstva ilinačin borbe koji su zabranjeni pravilima međunarodnog prava ili ih sam upotrebi,

kazniće se zatvorom od dve do deset godina.(2) Ako je usled dela iz stava 1. ovog člana poginulo više lica,učinilac će se kazniti zatvorom najmanje pet godina ili zatvorom od trideset do četrde-

set godina.(3) Ko poziva na upotrebu ili priprema upotrebu oružja iz stava 1. ovog člana,kazniće se zatvorom od šest meseci do pet godina.

701KRIVIČNA DELA PROTIV ČOVEČNOSTI

702

Nedozvoljena proizvodnja oružja čija je upotreba zabranjenaČLAN 377.

(1) Ko protivno zakonu, drugim propisima ili pravilima međunarodnog prava proizvo-di, kupuje, prodaje, uvozi, izvozi ili na drugi način nabavlja ili daje drugom, drži iliprevozi oružje čija je proizvodnja ili upotreba zabranjena ili sredstava za njegovuproizvodnju,

kazniće se zatvorom od jedne do pet godina.(2) Službeno ili odgovorno lice koje naredi ili omogući da pravno lice vrši delatnosti

predviđene u stavu 1. ovog člana,kazniće se zatvorom od jedne do osam godina.

Protivpravno ubijanje i ranjavanje neprijateljaČLAN 378.

(1) Ko, kršeći pravila međunarodnog prava za vreme rata ili oružanog sukoba, ubije ilirani neprijatelja koji je odložio oružje ili se bezuslovno predao ili nema sredstava zaodbranu,

kazniće se zatvorom od jedne do petnaest godina.(2) Ako je ubistvo iz stava 1. ovog člana izvršeno na podmukao način ili iz niskih pobu-

da,učinilac će se kazniti zatvorom najmanje deset godina.(3) Ako je ubistvo iz stava 1. ovog člana izvršeno na svirep način ili iz koristoljublja ili

ako je ubijeno više lica,učinilac će se kazniti zatvorom najmanje deset godina ili zatvorom od trideset do

četrdeset godina.(4) Kaznom iz stava 3. ovog člana kazniće se i ko kršeći pravila međunarodnog prava

za vreme rata ili oružanog sukoba naredi da u borbi ne sme biti preživelih pripad-nika neprijatelja ili vodi borbu protiv neprijatelja na toj osnovi.

Protivpravno oduzimanje stvari od ubijenihČLAN 379.

(1) Ko naredi da se protivpravno oduzimaju stvari od ubijenih ili ranjenih na bojištu iliko vrši takvo oduzimanje,

kazniće se zatvorom od jedne do pet godina.(2) Ako je delo iz stava 1. ovog člana učinjeno na svirep način ili ako vrednost oduzetih

stvari prelazi iznos od četristopedeset hiljada dinara,učinilac će se kazniti zatvorom od jedne do osam godina.(3) Ako vrednost stvari iz stava 1. ovog člana prelazi iznos od milion dinara,učinilac će se kazniti zatvorom od dve do deset godina.

Povreda parlamentaraČLAN 380.

Ko kršeći pravila međunarodnog prava za vreme rata ili oružanog sukoba vređa,zlostavlja ili zadrži parlamentara ili njegovu pratnju ili im spreči povratak ili na drugi načinpovredi njihovu neprikosnovenost ili naredi da se takva dela vrše,

kazniće se zatvorom od šest meseci do pet godina.


703

Surovo postupanje s ranjenicima, bolesnicima i ratnim zarobljenicimaČLAN 381.

Ko, kršeći pravila međunarodnog prava, surovo postupa s ranjenicima, bolesnicima iliratnim zarobljenicima ili onemogućava ili sprečava da koriste prava koja im po tim prav-ilima pripadaju ili naredi da se takva dela vrše,


Neopravdano odlaganje repatrijacije ratnih zarobljenikaČLAN 382.

Ko, kršeći pravila međunarodnog prava, posle završenog rata ili oružanog sukoba, neo-pravdano odlaže repatrijaciju ratnih zarobljenika ili civilnih lica ili naredi takvo odlagan-je,


Uništavanje kulturnih dobaraČLAN 383.

(1) Ko, kršeći pravila međunarodnog prava za vreme rata ili oružanog sukoba, uništa-va kulturne ili istorijske spomenike ili druga kulturna dobra ili verske objekte iliustanove ili objekte koji su namenjeni nauci, umetnosti, vaspitanju ili humanitarn-im ciljevima ili naredi da se takva dela vrše,

kazniće se zatvorom od tri do petnaest godina.(2) Ako je radnjom iz stava 1. ovog člana uništen objekat koji je kao kulturno dobro

pod posebnom zaštitom međunarodnog prava,učinilac će se kazniti zatvorom od pet do petnaest godina.

Nesprečavanje vršenja krivičnih dela protiv čovečnosti i drugih dobara zaštićenih međunarodnim pravom

ČLAN 384.(1) Vojni zapovednik ili lice koje faktički vrši ovu funkciju, koje znajući da snage koji-

ma komanduje ili koje kontroliše pripremaju ili su započele vršenje krivičnog delaiz čl. 370. do 374, člana 376, čl. 378. do 381. i člana 383. ovog zakonika ne preduzmemere koje je mogao i bio dužan da preduzme za sprečavanje izvršenja dela, pa usledtoga dođe do izvršenja tog dela,

kazniće se kaznom propisanom za to krivično delo.(2) Drugi pretpostavljeni koji, znajući da lica koja su mu potčinjena, pripremaju ili su

započela vršenje krivičnih dela iz čl. 370. do 374, člana 376, čl. 378. do 381. i člana383. ovog zakonika, u vršenju poslova u kojima im je on pretpostavljeni, ne pre-duzme mere koje je mogao i bio dužan da preduzme za sprečavanje izvršenja dela,pa usled toga dođe do izvršenja tog dela,

kazniće se kaznom propisanom za to krivično delo.(3) Ako je delo iz st. 1. i 2. ovog člana učinjeno iz nehata,učinilac će se kazniti zatvorom od šest meseci do pet godina.


704

Zloupotreba međunarodnih znakovaČLAN 385.

(1) Ko zloupotrebi ili neovlašćeno nosi zastavu ili znak Organizacije ujedinjenih naci-ja ili zastavu ili znak Crvenog krsta ili znake koji njima odgovaraju ili druge među-narodno priznate znake kojima se obeležavaju određeni objekti radi zaštite odvojnih operacija ili naredi da se takva dela vrše,

kazniće se zatvorom do tri godine.(2) Ko delo iz stava 1. ovog člana učini u zoni ratnih operacija,kazniće se zatvorom od šest meseci do pet godina.

Agresivan ratČLAN 386.

(1) Ko poziva ili podstiče na agresivan rat,kazniće se zatvorom od dve do dvanaest godina.(2) Ko naredi vođenje agresivnog rata,kazniće se zatvorom najmanje deset godina ili zatvorom od trideset do četrdeset godi-

na.

Rasna i druga diskriminacijaČLAN 387.

(1) Ko na osnovu razlike u rasi, boji kože, nacionalnosti, etničkom poreklu ili nekomdrugom ličnom svojstvu krši osnovna ljudska prava i slobode zajamčena opštepri-hvaćenim pravilima međunarodnog prava i ratifikovanim međunarodnim ugov-orima od strane SCG,

kazniće se zatvorom od šest meseci do pet godina.(2) Kaznom iz stava 1. ovog člana kazniće se ko vrši proganjanje organizacija ili pojed-

inaca zbog njihovog zalaganja za ravnopravnost ljudi.(3) Ko širi ideje o superiornosti jedne rase nad drugom ili propagira rasnu mržnju ili

podstiče na rasnu diskriminaciju,kazniće se zatvorom od tri meseca do tri godine.

Trgovina ljudimaČLAN 388.

(1) Ko silom ili pretnjom, dovođenjem u zabludu ili održavanjem u zabludi, zloupotre-bom ovlašćenja, poverenja, odnosa zavisnosti, teških prilika drugog, zadržavanjemličnih isprava ili davanjem ili primanjem novca ili druge koristi, vrbuje, prevozi,prebacuje, predaje, prodaje, kupuje, posreduje u prodaji, sakriva ili drži drugo lice,a u cilju eksploatacije njegovog rada, prinudnog rada, vršenja krivičnih dela, pros-titucije ili druge vrste seksualne eksploatacije, prosjačenja, upotrebe u pornografskesvrhe, uspostavljanja ropskog ili njemu sličnog odnosa, radi oduzimanja organa ilidela tela ili radi korišćenja u oružanim sukobima,

kazniće se zatvorom od dve do deset godina.(2) Za delo iz stava 1. ovog člana učinjeno prema maloletnom licu učinilac će se kazni-

ti kaznom propisanom za to delo i kad nije upotrebio silu, pretnju ili neki drugi odnavedenih načina izvršenja.


705

(3) Ako je delo iz stava 1. ovog člana učinjeno prema maloletnom licu,učinilac će se kazniti zatvorom najmanje tri godine.(4) Ako je usled dela iz st. 1. i 3. ovog člana nastupila teška telesna povreda nekog lica,učinilac će se kazniti zatvorom od tri do petnaest godina.(5) Ako je usled dela iz st. 1. i 3. ovog člana nastupila smrt jednog ili više lica,učinilac će se kazniti zatvorom najmanje deset godina.(6) Ko se bavi vršenjem krivičnog dela iz st. 1. do 3. ovog člana ili je delo izvršeno od

strane organizovane grupe,kazniće se zatvorom najmanje pet godina.

Trgovina decom radi usvojenjaČLAN 389.

(1) Ko oduzme lice koje nije navršilo četrnaest godina radi njegovog usvojenja pro-tivno važećim propisima ili ko usvoji takvo lice ili posreduje u takvom usvojenju iliko u tom cilju kupi, proda ili preda drugo lice koje nije navršilo četrnaest godina iliga prevozi, obezbeđuje mu smeštaj ili ga prikriva,

kazniće se zatvorom od jedne do pet godina.(2) Ko se bavi vršenjem delatnosti iz stava 1. ovog člana ili je delo izvršeno na organi-

zovan način od strane više lica,kazniće se zatvorom najmanje tri godine.

Zasnivanje ropskog odnosa i prevoz lica u ropskom odnosuČLAN 390.

(1) Ko, kršeći pravila međunarodnog prava, stavi drugog u ropski ili njemu sličanodnos ili ga drži u takvom odnosu, kupi, proda, preda drugom licu ili posreduje ukupovini, prodaji ili predaji ovakvog lica ili podstiče drugog da proda svoju slobo-du ili slobodu lica koje izdržava ili o kojem se stara,

kazniće se zatvorom od jedne do deset godina.(2) Ko prevozi lica koja se nalaze u ropskom ili njemu sličnom odnosu iz jedne zemlje

u drugu,kazniće se zatvorom od šest meseci do pet godina.(3) Ko delo iz st. 1. i 2. ovog člana učini prema maloletnom licu,kazniće se zatvorom od pet do petnaest godina.

Međunarodni terorizamČLAN 391.

(1) Ko, u nameri da naškodi stranoj državi ili međunarodnoj organizaciji, izvrši otmicunekog lica ili neko drugo nasilje, izazove eksploziju ili požar ili preduzme drugeopšteopasne radnje ili preti upotrebom nuklearnog, hemijskog, bakteriološkog ilidrugog sličnog sredstva,

kazniće se zatvorom od tri do petnaest godina.(2) Ako je usled dela iz stava 1. ovog člana nastupila smrt jednog ili više lica,učinilac će se kazniti zatvorom od pet do petnaest godina.(3) Ako je pri izvršenju dela iz stava 1. ovog člana učinilac neko lice sa umišljajem lišio

života,


kazniće se zatvorom najmanje deset godina ili zatvorom od trideset do četrdeset godi-na.

Uzimanje talacaČLAN 392.

(1) Ko izvrši otmicu nekog lica i preti da će ga ubiti, povrediti ili zadržati kao taoca unameri da prinudi neku državu ili međunarodnu organizaciju da nešto učini ili neučini,

kazniće se zatvorom od dve do deset godina.(2) Učinilac dela iz stava 1. ovog člana koji dobrovoljno pusti na slobodu oteto lice, iako

nije ostvaren cilj otmice, može se osloboditi od kazne.(3) Ako je usled dela iz stava 1. ovog člana nastupila smrt otetog lica,učinilac će se kazniti zatvorom od tri do petnaest godina.(4) Ako je pri izvršenju dela iz stava 1. ovog člana učinilac oteto lice sa umišljajem lišio

života,kazniće se zatvorom najmanje deset godina ili zatvorom od trideset do četrdeset godi-

na.

Finansiranje terorizmaČLAN 393.

(1) Ko obezbeđuje ili prikuplja sredstva namenjena za finansiranje vršenja krivičnogdela iz čl. 312, 391. i 392. ovog zakonika,

kazniće se zatvorom od jedne do deset godina.(2) Sredstva iz stava 1. ovog člana oduzeće se.

706 KRIVIČNA DELA PROTIV ČOVEČNOSTI