MLADEN IVEKOVIĆ

FILOZOFSKA l POUTICKA

STRANA SUKOBA NA NASOJ

U EVICI* Iako polemiku o socijalnoj literaturi ne treba poistovjetiti s polemikom o nekim filozofskim ii prirodonaučnim problemima u našim lijevim krugovima, jer se radilo o različitim materi­jama, činjenica je da su Qille bile međusobno tijesno povezane i po njihovim nosiocima, a djelomično i po listovilrna i časopisilrna u k:Jjima su se pojavljivale. Ovaj sukob na našoj ljevici prerastao je, između 1937. i 1940, iz kritike ne­opozitivistil'lkih <pozicij a 'tzv. Zagrebačkog kruga (jpandan Bečkog kruga)!) koji 1SU sačinj avali

neki lijevi prtrodoznanstveni radnici i fizičari, Zvon� Richtmann, Ri kard Podhorsky, Ivan

Brichta i dr., .u izrazito političku kontroverzu koja j e rasla na intenzitetu što je više j a čao revolucionarni radnioki !pOkret. U centru pole-

•) Iz knjige Mladena Ivekovića Hrvatska tijeva inte!i­gencija 1918-1941. Naprijed, Zagreb, 1970. str. 232-241.

'l Filozofi tzv. Bečkog kruga, na čelu s M. Schlickom, R. Carnapom, :a. Bahnom i dr. Priključili su im se fi­lc.zofi tzv. Berlinske grupe (H. Reichenbach i dr.),

zatim poljski filozofi (lavovska-varšavska logička ško­la), filozofi švedske upsalske škole itd. Osnovni princip neopozitivizma (ili tačnije: logičkog pozitivizma) sasto­ji se u principu verifikacije (povjeravanj a). To znači da neanalitički sudovi, da bi bili smisaonl, moraju

biti empirijski provjerljivi. Iskazi koji to nisu, nužno su besmisleni. Polazeći od toga, neopozitivisti su se bacili na kritiku čitave dosadašnje filozofije, a napose metafizike, Oni priznaju samo tzv. naučnu fil ozofij u koja treba da bude samo logika nauke, pa plediraju za stvaranje »Ujedinjene nauke«, koja bi obuhvatila sva naša naučna saznanja o svijetu. Među njima, međutim, postoje mnoga razmimoilaženja, naročito u pogledu

principa verifikacije.

225

MLADEN IVEKOVIC

mike bilo je pitanje odnosa između filozofij e i prirodnih znanosti, a onaj koj i je prvi ustao u obirMliU njihove međuzavisnosti, suprotstav­ljajući :se »noopozi:tivistima« ·što su u ime »Čiste« znanosti, ignonirali filozofiju, negirali dij aleiktikn.J. u rprirodi (» engelsovština«), zastu­pali, dakle, neke vrste (kak'!J je tvrdio O. Prica) vulgarmi materijalizam ili, ·čak, metafiziku -bio je Ognjen Prica. Svojim člankom >>Savre­mena filozofija i iPTirodne znanosti«.2) Prica j e otvorio polemiku s autorima ikoji su (kao npr. Brichta i Podhorsky u knjizi >>Nauka, život, tehnika« ; ZVJOnko Richtmann u >>Almanahu sa­vremenih problema«) počeli, j oš ranijih g.odina, !Pisati o rprirodo7mansbvenim i filo2lofskim pro­blemima s pozicij a >>!Iloopozitivizma«. Tada Prica j oš nije izričito imenovao autore, ali bilo je jasno da je polemizirrao s nj ihovim stavovima.

Na ovaj Prtctn članak odgovorili su, na izgled nepolemično, R. Podhorsky (R. Pećinac) i Z. Richtmann (Z. Ravnikar) u članku >>Utjecaj prirodnih nauka na modernu fi1ozofiju«.3) Kon­frontadja stavova bila je u tom :trenutku izra­zito ra2Jgraničena između O. Price i Podhorsky­-Richtmanna, što je, sa stanovišta ideološko--.polittčkog u danom kri·tičnom razdoblju, indi-ci:ralo da je Prica svojom krritiJkom >>neopozitivis­ti·čkih« pozicij a Riclh1nnanna i Podhorskng bio, u s tvari, p�orte-parole marksistioke naučne misli iza koje je stajala Kornpartija. To je još više oošlo do izražaja u oštrom polemičkom članku O. Price >>Takozvana naučna filozofi­ja»4) u kojem je optužio Rich1nnanna i Pod­horskog da rpokJušavaju prokrijumčariti bwržo­aski idealizam kao rposebruu granu prirodnih znanosti, da između filozofije Bečkog kruga (s koj ima su se R. i P., 1po mišljenju O. Price, identificirali) i marksizma nema bitne razlike, da j ednostavno svode marksizam na historij ­ski materij alizam, a ne shvaćaju da se bez usva­janja marksističke teorije spoznaje ne IIlKJie prihvatiti ni historijski materijalizam, da iz­j ednačavaju dijalektički materijalizam s neo-

pozitivističkim idealizmom itd.5).

Polemika nije tu stala, već se i dalj e zaoštra­vala. Na spomenuti Pricin članak repliciraju Riahtmann i Podhorsky novim člankom >>Nauka ili dogmat�ka«.6) u ikojemu i dalje insistiraju na svojim tezama predbacujući Prici dogmati­zam i VlUJlgarimciju ma!"ksističke naučne mi-

') •Znanost i život«, Zagreb, l/1937, br. l. ') Isto, br. 2-3.

') Isto, br. �-

') Usporedi : Ivan Babić: •Odnos filozofije i znanosti u radovima jugoslavenskih marksista 1931-1941«. Putovi ·

revolucije, br. 5, Zagreb, 1965.

') •Znanost i život«, Zagreb, II/1938., br. l.

226

MLADEN IVEKOVIC

sli, dok O. Prica, u članku »Još o neopozitiviz,.. mu �od nas« (u istom broju časopisa »Znanost i život«), žigoše stanovište Richtmanna i Pod­horskog po kojemu je suvremena .prirodna zna­nost prerasla djela marksističkih klasika, na­ročito F. EngeLsa, po Ikojemu dijalektici n€ma mje5Jta u prirodm:im znanostima, rpripisujućl im sve veću Sklonost za ispovijedanje građanskog idealizma tuđeg marksis>Učkom pogledu na svi-

jet i nauku.

O problemima odnosa između filozofije i na­uke pisao j e i Safet Krupić u član� »Filozo­fija i nauka<< ,7) zatim Miloš Popović (M. Durin). M. Popović se u časopisu »Kultura« (»Jedin­stveni front ili revizija dij alektike«) angažirao na stran:i Ognjena Price u polemici protiv Richtmanna i Podhorskog. Pod pseudonimom dr Milan Orlić, on je, također u »Kulturi<<, obj avio vrlo polemičan članak .pod naslovom >> Slučaj Pećinca i Ravnilkara<< . U ovim se član­cima, uglavnom, dalje razrađuje i zaoštrava kritika Ikoju je već dao O. Prica, M. Popović predbaC'llje Rich!nnannu i Podhorskom da, pod firmom marksizma, žele prodati našoj javnosti neopozitivistička shvaćanj a •koja je naUJČni mar­ksizam odavna odbacio, da iskrivljuj u rezul­tate modeme fizike, da svjesno i ignorantski ne uzimaju u obzir razvojna dostignuća filo­rofije u Sovjets�om Savezu, da falsificiraju,

čak, i sam neopozHivizam itd.

U godinama 1939. i 1940. polemika se proši­rila na nova imena i polemičke napise u nov1m časopisima. U beogradskom časopisu >>Umjet­nost i kritika« javio se npr., do tada nepoZ!Ilati, bugarski filozof i estet Todor Pavlov koji je, sVJoj1m član�om »O filozofstvujuščim fizičari­ma<<8), priskočio, na izrazito dogmatski način, 1liPOlliDĆ kritičarima zagreba0kih >>noopozitivista<<, čime je polemiku samo još više rz;aoštrio. U čita­vom nizu drugili lijevih listova i časopisa počeli su se poj avljivati polemički napisi na istu temu.

Međutim, nekih bitnijih novih momenata u ovoj �ontroverzi nije bilo sve do •poj•ave dvaju novih časoiPisu u Zagrebu 1939, »Pečata<< i »IZII'aza<< koji će odigrati važnu ulogu ne samo s obzirom na tmnu fHozofije i znanosti, nego i na temu uloge· lijeve inteligencije i :liijevih estetskih ostvarenja u dail!Oim trenrutku. U vrtlog •polemtke u:ldju.čio se· ponovno Miroslav •Kil11eža otvorivši, ujedno, stra­nice svog novog časopisa »Pečat«, napisima Zvo­nimira Richtmanna, Marka Ristića i Vase Bog­danova koji su izazvali nO'Ve, još oštrije, rasprave·

i p·rodubili postojeća razmimoilaženja.

7) Almanah savremenih problema, Zagreb, 1936.

8) •Umjetnost i kritika•, Beograd, 1929.

227

MLADEN IVEKOVIC

Spomenuli smo već da je, u međuvremenu, dakle u doba kad je trajala polemika o kojoj gore pi­šemo, Miroslav Krleža objavio u »Našem kalen­daru 1936" članak o socijalnoj umjetnosti ikojim je dao konstruktivni i nepolemički prilog razma­tranju spomenutog problema. Isto taloo, Krleža je u tom !kritičnom wemenu pisao u našoj legalnoj i polulegalnoj štampi koja je izlazila pod kon­trolom Partije. Godine 1937. objavljivao je u »Novom lis-tu" feljtone i polemičke članke na temu tadašnjeg jugos1avenslkog >>parlamentariz­ma", socijal-patriotizma, klerikalizma i fašizma. To su bili briljantni prilozi, pod inicij alima M. K., što su se pojavljivali zajedno s napisima O.

Price, B . .AJdžije i dr.

Da bi se bolj e shvatile kontradikcije što su se. u Itom razdoblju ispoljile na našoj lijeVIOj fronti, spomenimo još da .su Krleža i Cesarec između 1936. i 1939. objavili svoje nove knjige. Krležine >>Balade Petrice Kerempuha" izlaze 1936. godine, Cesarec obj avljuje 1937. knjigu >>Današnja Ru­sija", Krleža 1938. >>Banket u Blitvi", Cesarec 1938. >>Spanjolski susreti<<. Naročito je pojava Krležinih >>B alada<<, pisanih biranom kajkavšti­nom Ikojom su se u staro doba služili učeni ljudi u Hrvatskoj, predstavljala prvorazredni doga­đaj u hrvatskoj književnosti, događaj koji je, po svojoj rev.olucionarnoj angažiranosti i origi­nalniosti, zasjenio mnoga dotadašnja poetska os­tvarenja u nas. >>Balade« su bile i primljene od cje1okupne naše lijeve kulturne j avnosti, bez rezerve, kao dragocjen prilog borbi našeg čovjeka za pravicu protiv socijalnog i nacionalnog na-

silja i ugnjetavanja.

Za/bilježili smo da su O. Prica, Richtmann i Bodhorsky polemizirali u godinama 1937-38, u istom časopisu >>Znanost i život<<. Tada su još pos·tojali osobni susreti među njima, susreti što su, od vremena na vrijeme, okupljali uže ili š1re krugove onih što su u spomenutim filo­zofskim i .prirodoznanstvenim problemima sta­j ali na supr.otnim pozicijama. Vodile su se, da­kle, o tim problemima i verbalne kontradiktor­ne rasprave - o kojLma, na žalost, nije ništa ostalo zabilj eženo. PreživjelLm akterima ovak­vih susreta ostala je u sj ećanju jedna takva diskusija iz 1938. ili 1939. godine na Ikojoj su sudjelovali Ognjen Prica, Miroslav Klrleža, Zvon­ko Richtmann, Rikard Podhorsky, Vaso Bogda­nov, Pavle Gregorić, Safet Krupić, Hrvoje i Mladen Iveković i dr. Čin.i se da je to bio po­sljednji !POkušaj da se stvari rasprave u >>aka­dem·skoj<< formi, u osobnom kontaktu između onih što su već duboko zagazili u javnu pole­miku. Susret je SV1ršio definitivno loše, s rezul­tatom koji je samo potvrdLo nemogućnost pro­nalaženja zajedničkog jezika ili kompromisa u

228

MLADEN IVEKOVIC

svim onim pitanjima što su već bila postala predmetom ja·vne polemike . U vrlo oštroj i žu­čnoj konfrontaciji stavova, naročito izmedu Price, Krleže, Bo�danova, Rkhtmanna i Kru­pića, ukazivala se neizbežnost .proširenja jav-

nog sukoba.

Osim spomenutih »privatnih« susreta i diskusi­ja, bilo je u tom ra:zxioblju i pokušaja da se putem partijskih emisara, direktnim kontakti­ma s Krležom i dr., z<�Justavi daljnje proširenje javne polemike. Spomenuli 'SII10 · već da je August Cesarec bio na tom poslu angaž1r<�JIT, no bilo j e i dmgih partijskih faktora što su s ta­kvim zadacima nastupali. Ali, kao što znamo,

ohrabrujućih rezultata nije bilo.

U tom su razdoblju Partij a i njen Agitprop poveli či•tav niz akcija u listovima i kulturnim ustanovama (koj e su bile pod partijskom kon­troLom) s ciljem da spriječe prodiranje stavova koji su ·počeli ozbiljno rkolidtrati s političkom strategijom i tak tikom Partije u danom tre-

rnrutku. O tome pišemo na drugome mjestu.

Kad se u »Pečatu« pojavio (1939) Krležin esejis­tičko-polemički član a1k »Svrha Peča·ta i o njojzi besjeda« i Richtmannov članak ,,prevrat u na­učnqj slici svij eta « reagiranje na drugoj stra­ni, tj. na strani onih što su zastupali političku i idejnu liniju rukovodstva Kompartiie, bilo je energično i dramatska. Jedan od prvih se javio ilegalni organ CK KPJ "Proleter« koji je na adresu »Pečata«, njegove generalne političlke orij entacije i na adresu poj edinih suradnika >>Pečata<<, ;posebno Z. Richtmanna, izrekao sud da propovijedaju revrzionizam u nauci i da re­vizionistički interpretiraju mar:ksističko-le­njinističku teoriju. Ovakva konfrontacija, sama po sebi , svjedoči o političlwj dale.kosežnosti i du-

bini nastaLog sukoba.

Pod direktnom ko;n,trolom Partije izlazio je is­tovremeno ,u Zagrebu časopis "zzraz« (1939-1941) u izdanju lijeve zadružne organizacije >>Hrvatska naklada<< . Svojim estetskim i idej­nim koncepcij ama, taj se časopis u samo pred­večerje rata često oštro SlJiprotstavljao ,,Peča­tu<< i nj egovih glavnim nosiocima. Pošto Je, pak, Krleža - odgovarajući »Proleteru<< - uzeo u obranu Richtmanna i Podhorskog, ospocl'io tvrdnju da skre6u u empicriokriticizam , ideali­zam ili fideizam i ustvrdio da je, u stvari, nji­hova publicistička djelatnost apolitična'), obja­vio je Ognjen Prica u >>l:zrazu<< br. 9/1939. novi čLanak »Recepti, ,prQPi:si i dogrrne<< u }{,o­j emu se razraČIUmava i sa Z. Richtmannom, i

') M. Krleža u •Izjavi«, •Pečat•, 1939, br. !t-6.

229

MLADEN

n M. Krležom, i s M. Ristićem (poVIOdom Ri­stiteVlOg člla:nka u prvom br<> ju •Pečata« : »San i istina Don Kihota«). Marka Ristića, Zvonimi­ra Riehtmanna i Vasu Bogdanova O. Prica je u ovom svom članku glatko i bez k.olebanja »Otpisao«, dok j e o Krleži još imao izvjesne

taktičke rezerve.

U obranu " pečatovaca« i u svoju vlas-titu ustao je tada sam KTleža u napisu »Dijalekti>Oki an­tibarbarus«10) k.oji je imao oštro podijeljen od­jek u krugovima naše ljevice. U ovom je napisu Krleža ponovo insistirao Illa svojim shvaćanji­ma o ,ulozi :knjilževnosti i umjetnosti u druš­tvu obračunavši se 'istov:remel!lo, ogorčel!lo i sr­dUo s čitavim nizom .p�java i imena na ta­dašnjoj našoj lij evoj literarnoj ,fronti. Na adre­su Ognjel!la Price, Todora Pavlova i njihove teze o filozofiji, Ikao nauci o sadrnajnom mi­šljenju, uputio je Krleža kritičke strijele tvr­deći da je ta .teza u suprotnosti s autootičnom Marxovom misli. P.osebno je Prici predbacio da obnaV1lja <<j ednu dosadnu i sitničavu p:>le­miku, koja osim . . . afekta nilkakvog drugog

plemenitijeg smisla nema« . . . u) Ognjoo Prica, zaHm, odgovara na Krležin »Di­j alekUčk:i antibarbarus« brošurom pod naslo­vom •»Banbarstv_o Kdežinog aJnJtibarbarusa«12) u kojoj ponavlj a i dalje zaoštrava svoje a ntiteze predbacujući i K!r<leži 'i Richtmannu J;>OZJ:tivis­tičku i:nte!1pretacij,u Marxove teze o UJkidanju samostalne filozofije i suprotstavlja ovom stavu svoj stav po kojemu je filozofija, kao nauka o sadržajnom mišljenju, održiva i kao samostalna znanost. U članku O. Prica izričito stavlja Kr­ležu na čelo svih onih ».pečatovaca« koji žele da našoj j avnosti prodaju neopozitivizam i koji Rkhtmannovu »heterodoksiju« prika.zJUju kao di­j alektički materijalizam. Prka tu govori o »rihtm:a!J'li()Vskoj .pučkoj fr.onti u filo:rofij.i« tkloja

da unosi zabunu među obične ljude. I kaže :

»I za unošenje te zabune najveća je zasluga Kr­ležina, jer Klrleža nije nitlkQ i :ništa, kao što se ne mo'že reći za druge pečatovce. Krleža je stilista i književna veličina, ali Krleža u ovoj stvari - ima krivo. Bilo je još većih stilista i kmjiževnih veličina neg,o š·to je Krleža, pa kad su imali krivo, ll'ečeno im je da imaju <krivo . . . «

J·oš jednom se javio i Zvonimir Richtmann. i to posljednji put, vrlo polemičkim član'kom »Sa­vremena naučna misao niđe :idealistička«18 ko-

") •Pečat•, Zagreb, !/1939, br. 8-9. ") Usporedi: !van Babić: •Odnos filozofije i znanosti u radovima jugoslavenskih marksista«, Putovi revolucije,

br. 5, Zagreb, 1965. ") Brošura u izdanju pisca, Zagreb, 1939.

"') »Pečat«, Zagreb, n/1940, br. 13-15.

230

MLADEN IVEKOVIC

jim se osvTće na sve qpt�be i !kritike njegovih stavova počevši od časopisa »Znanost i život« do tada. On, naraVI[lo, pobija optužbe da se ba­vio švercovanjem ideali=a, mahizma i neo­[p()Zitivi=a, tvrdi da je tkritika njegovih sta'Vlo­VIa :prostekla iz vam::manstvenih motiva, te da se njegov »tobožnji revizionizam« sastoji na­suprot dogmatskilm namjerama, u uvjerenj u da dijalektioki materij alizam treba stvaralačiki. ra-

zvijati . . . 14). Sukob se više nije mogao zataškati nikakvim -kako se rtada goV'orilo - polumjerama. Vodstvo Partije bilo se u sukobu angažiralo protiv »pe­čatov ištine« i .Sili1atralo je da, u danoj politič­kJoj situaciji u ·zemlji, mora definitivno i auto­ritati'lllrlo postaviti stvari na svoje mj esto. Do­gađaji su presirali, pa se ocijenilo da smutnja, što ·Se ,stvarala ru krugov:ima naše ljevice uslijed

sve ·oštrije polemi!ke, rrnora 'biti ukllonjena.

Ne treba, osim toga, zaboraviti da se konfron­tacija stavova u časopisima »Pečat« i »Izraz« odvijala u doba kad se na sceni pojavila vlada Cvetković-Maček .(1939), ikada je bila osnovana i banovina Hrvatska u ikojoj je vodstvo HSS

počelo .preuzimati vlast.

S hme u vezi oswnut ćemo se letimično na akciju Vase Bogdanova koji se iznenada ibio odvoj io od »Pečata« i januara 1940, pokrenuo časopis »PoLitičko iskustvo«. Bila je tada, ma­nj·e�više, .poznata čmjenica da se M. Krleža, desoHdarizirao s pokretanjem časopisa Vase Bogdanova. Tim povodom Krleža je prekinuo

daljnju saradnju s Bogdail!Ovim.

Vaso Bogdanov ispunjavao je »Političlkio is�us­stvo« isključivo svoj1m tekstovima, suradnika nije imao. U prvom broju svog časopisa (od l . januara 1940) on je ,UJstao u obranu sporazuma Cvetković-Maček protiv svih ·�mka što su do­lazile i od strane frankovaca u Hrvatskoj, i od strane srbijanskih građanskih partija. Bogda­nov je, manj e-<više, akcepUrao staVIorve i arg;u­mentaciju vodstva Hrvatslkie selj ačke stranke iz onog doba, pisao o historijskiim pravima hrvat­skog seljaokog naroda i o perspektivi stvaranja

jedne »seljačke države«.

U svom opširnom spisu »Sporazum od 26. kolo­voza i naša politička strvarnost« (u prvom broju časopisa »Politi!čko iskustvo«), Bogdanorv je igno­rirao kritiku i argumentaciju KP u pogledu Cvetlwvić-Mačekovog sporazuma i banovine Hrvatske. U tom se spisu radnički revolucionar­ni pokret, Ikoji je u to doba doba već predstavljao ozbillja:n politički faktor, uopće ne pojavljuje ni

") Usporedi: Ivan Babić: •Odnos filozofije 1 znanosti u radovima jugoslavenskih marksista 1931-1941c, Putovi

revoluct;le, br. 5, Zagreb, 1965.

231

MLADEN

u kom vidu, ni u kojoj mog;tllćoj .političkoj kom­binaciji. ATgumentacija KPH i KPJ, u svim fa­zama prije i poslije zaključenja ovog spora­zuma, ikao i u fazi funkcioniranja banovine Hrvatske, bila je prilično obilno izložena u ta­dašnjoj našoj 1�1noj, pohdegalnoj i ilegalll.loj štampi. p tome pišemo na daljnjim str'l.llicama ove knjige, u pogla;vlj1ma »Porast tašisUčike opaSiliO&l;i« i »Prelaz u ilega1nost« . Očevidno, Bog-

danov se s tim stavovi:ma razilazio.

Odnos ,prema radničkom pokretu Bogdanov je definirao god. 1940. u jednom kraćem osvrtu pod naslovom »U povodu prvog sukoba izlrneđu radništva i organa nove (banovinske) vlasti«.

:i\Ieđu ostalim on kaže :

»Radništvo će moći u ovom razdoblju da odi­gra pozitivnu ulogu samo tako, ako se u svo­me radu bude Qpred:jeljiva1o prema politiokoj stvarnosti koj a postoji u Hrvatskoj. Bez obzira na akcije u drugim zemljama i krajevima, za određivanje radničke politike u Hrvatskoj mora biti presudno to da se je tu stvorila mo­gućnost stvaranja jedne seljačke države i d a je u ovoj današnjoj situaciji za hrvatske rad­nike najbolje i najprobitačnije: pomoći hrvat­skom seljaštvu da maksimalno ostvari sve pozi­tivne prindpe i ideale seljačkog pOkreta . . . «15}

Iako se Vaso Bogdanov, pokretanjem svog ča­s::.pisa i svoji:n stavov:.:::1a o s;:;orazumu Cvet­lmvić-lVIaček i o »seljačkoj državi«, odvojio od »Pečata« i njegJOvih sw:-adnilka, on j e svojim polemičarima pružio nove aPgumente o svojoj

. »političkoj diver:ziji«, rpa je bio, i nalroe1 spo­menutog odvajanja, faktički identificiran s do­jučerašnjim svojim suradnicima. Stoji, među­tim , činjenica da ni Krleža, ni >>Pečat« nisu imali nikakve veze s »Političkim iskustvom«.

Sumiravši !Zatim sve .što j e do tada kritički bilo rečeno o estetskim, f.ilozofakim i prirodoznan­stvenim problemima nekih na'ših >>neopozitivista« i »pečatovaca«, a također i o političkim impli­kacijama što s.u iz rasprave .proizlazile, u pu­blikaciji »Književne sveske« (Zagreb, 1941, br. l) objavljeni su članci niza autora od kojih su neki na .ljevici uživali cvisoki tpoli:tički autoritet, pa su ti nil;Pisi) i bili shvaćeni ikao autoritatiV'Ili sUd partijskog rulrovodstva. Pored novih napisa iz pera E. Ka:rdelja (J:Osip Sestak)16), lVI. Đilasa (M. Nikolić), O. Keršovanija, Koče Pqpovića i dr., u »Književnim sveskama«, bili su preš·tam­pani i već Ci'tirani članci O. Prioe (Suvr.remena

") •Političko Iskustvo•, gođ. I, br. l ođ l. I 1940, str. 43.

") Prvobitno je članak napisao Stefan Mitrović, a E. Karđelj je članak, temel;ilto preradio.

232

MLADEN IVEKOVIC

fil07lofij a i prirodne znanosti, Recepti, 'PI'QI>iSi i dogme, Barbarstvo KrležLnog antibarbarusa), neki članci Todora Pavlova i O. Keršovanija

(San i istina M. Risrtića).

Po samim naslovima nekih od članaka objavlje­nih u »Ki!ljiževnim sveskama« možemo za­ključiti da su na udaru bili naročito stavovi Miroslava Krleže, a iz sadržaja da se pod lu­pom ove kritike našla ».pečatovšUna<< , kao »spe­cifična pojava filpzofskih i !kulturnih devija­cija« na tadašnjoj našoj lij eVJOj fmnti, s ime­nima Miroslava Krleže, Zvonka Richtmanna, Mavka Ristića i Vase Bo�anova. Neki paik naslovi članaka, sami Po sebi, ,pokaz;uju osn;ov­nu orijentaciju »Književnih svezaka« : O dija­lektici i barbarstvu M. Krleže - Dijalektički pogledi M. Krleže o umj etrrosti - Zvonimir Rkhtmann skida masku - Od nerazumijeva­nja do revizionizana (M. Đilas) - Nekoliko op­ćih primjedaba povodom rpečatovskih revizio­nisUčkih pokušaja (E. Kardelj) - Ratni ciljevi dijalektičkog Antibavbarusa (K. Popović), San

i istina M. Ristića {0. Keršovani) itd.

Jednom 'riječi, >>Književ111e sveske<< su ustale vrlo energično protiv estetskih i filozofskih stavova izraženih u napisima >>Pečata<< označiv­ši �h kao nemarksističke i reviziorrističke, što je oikarakterizirailJO kao neadekvatno i u su­protnosti s ·tadašnjom našom društvenom stvar­nošću i općom političkom situacijom u zemlji

i u svij etu.

Otolkar Keršovani Qkoji se već u 1čaanku >>San i istina Marka Ristića« o.predijelio .protiv >>Pe­čata«) angažirao se u tom momentu beskom­promisno protiv onoga što su on i mjerodavni partijski faiktori smatrali revizionizmom u na­prednoj (čitaj : marksističkoj) ideologiji. U član­ku u »Izrazu<< br. 9, pod nasloVIOm >>U znaku vremena<< , Keršovani daje opširan prikaz >>Knj i­ževnih svezaka<< i QPtUIŽuje >�pečatovce<< da se nisu znali ·prilagoditi i da nisu shvatili nove >>uslove pod kojima je reakcja u čitavom svi­jetu i kod nas .prešla u napad i zadala čitavom radnom svij etu težak udarac<<. U članku su po­sebno apostrofirane Krležine pozicije i Krle-

žina odgovornost za sukob na lj evici.

Rasprava je, očevidno, p�rimila dramatske ra=Jere. To se, možda, mo.že najbolje zaključiti iz j ednog novog članika O. Keršovanija, objav­lj enog u lbroju ll >>lzra:za<< , u k10jemu se daje !PI"i­kaz odjeka u javnosti >>Književnih svezaka«. Keršovani se, naime, u ·tom članku obara na čitav niz napisa u raznim listovima i časopisi­ma koji su ustali u obranu >>Pečata« i Krleže, a .protiv >>Književnih svezaka«. On tu polemi-

233

MLADEN IVEKOVIC

zira npr. 'S nelkim napisima u sušačlmm >>Pri­morju«, sa člankom J. Berkovića u >>Rij eči<<, s Ig�om Grudenom iz >>Ljublj anskog zvona« , s na­pisima Vase Bogdanova u >>Političkom iskus-

t'VU«, sa S. Simićem u »Savremeniku« itd.

Polemika je bila, u stvari, okončana nekoliko mjeseci prije nego što su njemački tenkovi, aprila 1941, preš'li granice zemlje i ušli u

Zagreb.

Nema sumnj e da je razvoj '�ituacije na fronti rev>olucionarne ljevice od tadašnjih vremena, preko naše revol;u,cije do današnjih dana, po­kazao da je opravdano što danas gledamo na ove događaje kao na epizodu koja nije imala sudibonosni utjecaj na same :tokove rev>Olucio­namog radničkog pokreta. Al:i, historijSki gle­dano, ona mora biti zabilježena, j er je fiksira­na u značajnim tekstovima jednog vrlo slo­ženog historij slwg razdiohlj a, u predvečerje same

revolucije.

Uostal!om, suk10b o �ojemu go'.'orimo pokazuje - retmspektivno gledano - i jednu drugu stranu problema. On, naime, pokazuje kako je široka i svestrana bila revolucionarno angaži­rana književnost, umjetnost i pUJblicistika tl predrevoludonarnoj epohi u Hrvartsikioj . Ovaj suloob na našoj ljevici pokazuje da je samo j edan :zaista snažan i u masama ukorijenjen radnički :pokret mog,ao, ibez ,gubitaka za svoj razvoj, spremruo dočekati tuđinsku invaziju zemlje i rstaviti se na 'če1o svih revolucionarnih

snaga.

234