istraživanje „zajedno kroz krizu“, uticaj covid-19 krize na ......izlazak iz krize jedne firme,...

5/8/2020`1 1

Istraživanje „Zajedno kroz krizu“,

uticaj COVID-19 krize na privredu i poslovanje

Faza II

Beograd maj 2020. godine

Povodom aktuelne situacije izazvane koronavirusom Privredna komora Srbije u saradnji

sa USAID-ovim Projektom saradnje za ekonomski razvoj pozvala je firme i preduzetnike

da učestvuju u anketi „Zajedno kroz krizu“ posvećenoj ekonomskim aspektima krize i

uticaju koji ona ima na privredu i poslovanje.

Odgovori privrednih subjekata (u daljem tekstu nekada navedeni i kao “firme”) su

dragoceni jer pomažu stvaranju jasnije slike stanja u privredi i izazova sa kojima se firme

sada suočavaju. Nalazi koji slede predstavljaju “ogledalo” stanja i reakcije privrednih

subjekata u sedmoj nedelji krize. U cilju monitoringa uticaja krize na privredu Srbije, ovo

je drugi talas istraživanja.

Jasna slika i analiza postojećeg stanja omogućava kvalitetnije formulisanje narednih

koraka, koje učesnici na tržištu, počev od same privrede, udruženja, poslovnih asocijacija,

nevladinih organizacija do nadležnih državnih organa, treba da preduzmu, kako bi se

umanjili negativni efekti krize izazvane COVID-19 virusom.

Pored toga želimo da mislimo i da se pripremimo za „dan po okončanju krize“ kako bi

što pre uspeli da povratimo vitalnost poslovnih subjekata. Anketu ćemo ponoviti, prateći

razvoj situacije i usklađujući je sa realnim potrebama privrede.

5/8/2020 2

• Nalazi ove ankete su dragoceni jer predstavljaju “ogledalo” stanja, percepcije i stavova privrednih subjekata u sedmoj

i u trećoj nedelji od početka krize izazvane koronaviruom. Zahvaljujemo se svima koji su izdvojili vreme da na anketu

odgovore. Prva anketa sprovedena je poslednje nedelje marta - treće nedelje od početka krize i obuhvatila je 806

ispitanika. Druga anketa je sprovedena krajem aprila – u sedmoj nedelji krize i na drugu anketu odgovorilo je 1.000

preduzeća i preduzetnika.

• Važno je napomenuti da rezultati ova dva ciklusa nisu direktno uporedivi budući da ispitanici koji su odgovarali na

anketu nisu identični i da je jedan broj pitanja izmenjen, kako bi se prilagodio izmenama tokom trajanja krize i

vanrednog stanja. Ipak, poređenje odgovora na neka pitanja može da posluži kao indikacija trendova i promena koje

su se dešavale tokom prethodnih sedam nedelja COVID-19 krize.

• Ograničenja u režimu rada zaposlenih, pravila o socijalnom distanciranju i nelikvidnost jesu efekti koje

je privreda najsnažnije osetila; petina ispitanika promenila je poslovni model.

• U sedmoj nedelji krize, efekti krize koje su privredni subjekti najsnažnije osetili bili su prelazak na rad od kuće i

ograničenje radnog vremena, nemogućnost pokrivanja osnovnih troškova poslovanja i nemogućnost fizičkog

prisustva kupaca/klijenata. Slede ih problemi u naplati potraživanja od domaćih poslovnih partnera, odlaganje i

otkazivanje porudžbina i teškoće u transportu i logistici. Nalaz iznova upućuje na visoku osetljivost privatnog sektora

po pitanju likvidnosti i organizacije i optimizacije rada. Turizam i ugostiteljstvo se izdvajaju kao najpogođeniji sektori, a

odmah potom kreativna industrija i sektor saobraćaja i skladištenja.

• Rezultati pokazuju da je svaka druga firma organizovala rad tako što je deo radne snage angažovan da radi od kuće

(51%). Kompanije su smanjivale i broj radnih sati (43%), a trećina preduzeća je započela pregovore sa poveriocima o

odlaganju otplate duga (31%). Za zatvaranje dela poslovnih procesa opredelilo se 20% ispitanika, dok je 14,6%

privremeno zaustavilo kompletno poslovanje.

• Zanimljivo je ukazati da je oko petina ispitanika (21.2%) promenila način poslovanja/proizvodni algoritam, što može

ukazivati na to da je jedan deo srpske privrede spremnije dočekao ovu nepredvidivu situaciju, lakše se prilagodio i

hrabrije suočio sa neophodnim promenama.5/8/2020

Rezime istraživanja

• Proizvodni i uslužni kapaciteti drastično su smanjeni, ali apsolutna većina firmi zadržala isti broj

radnika kao u vremenu pre krize.

Iako je kriza drastično uticala na smanjenje proizvodnih / uslužnih kapaciteta – 60% ispitanika, većina firmi nije se

odlučila da u većem broju otpusti zaposlene, te apsolutna većina ima isti broj zaposlenih kao pre krize (85%).

Ohrabrujući podatak predstavlja činjenica da četvrtina firmi u sedmoj nedelji krize izveštava o delimičnom oporavku

- njih 26%, dok se 12% firmi vratilo na nivo poslovanja koji su imali pre krize.

• Svaka treća firma može da se prilagodi poslovanju putem interneta; gotovo sve srednje i velike

firme imaju web stranu, porastao broj firmi sa web prodajom.

Svaka treća firma može delimično (24%) ili potpuno (5%) da se prilagodi poslovanju putem interneta. Oko 2/3 firmi

je, usled prirode svoje delatnosti, ipak vezano za fizički prostor. Oko 4% firmi se izjašnjava da ima finansijske ili druge

barijere prelaska na online biznis modele. Preduzetnici i mikro preduzeća se, u poređenju sa većim firmama, lakše i

brže mogu prebaciti na poslovanje putem interneta.

Internet prisustvo i elektronska trgovina se globalno pokazuju kao bitne poluge rasta (i pre krize), a i kao osnovna

poluga “spasa” od udara krize uzrokovane COVID 19. Kompanije u Srbiji su, prema anketi, svesne važnosti prisustva

na internetu – 85% njih ima ili planira da napravi svoju web stranu. Postojanje web strane je delom determinisano

veličinom firme. Dok je među preduzetnicima tek svaki drugi predstavio poslovanje na internetu, među srednjim i

velikim firmama gotovo da nema firme koje nema svoj veb – sajt. To najbolje govori koliko je prisustvo na internetu

neminovno i šalje jasnu poruku manjima da se bez njega skoro, pa i ne može poslovati.

5/8/2020


• Veći broj mikro kompanija i preduzetnika koji nemaju web stranu planiraju da je pokrenu (17.6% i 20.5%), što je

izuzetno pohvalno i još jednom potvrđuje da i mala i mikra preduzeća sve više razumeju da je online prostor –

jedinstven prostor, na kome i male firme mogu da se izbore za prisustvo, vidljivost i kupce, uz znatno manje

troškove u odnosu na tradicionalno poslovanje.

• Sektori koji su nadprosečno prisutni na internetu su kreativna industrija, industrija neprehrambenih proizvoda, IT

sektor, turizam i ugostiteljstvo i trgovina. Ipak, i tradicionalniji sektori, poput poljoprivrede ili građevinarstva,

pokazuju da svaka druga firma ima web stranu, a time i prisustvo na internetu.

• Donekle zabrinjava što sektori koji sa internet prisustvom lošije stoje jesu poljoprivreda i proizvodnja hrane i

pića – upravo oni koji su pretrpeli ogroman udarac usled koronavirusa i karantina, kada im je web prisustvo bilo

jedini način da kupci saznaju za njih i dođu do njihovih proizvoda i da time bar donekle kompenzuju prekide u

lancima snabdevanja i distribucije. Ovakav rezultat dodatno ističe potrebu sistemskih rešenja, poput jedinstvenih

elektronskih pijaca (“food marketplaces”).

• I u Srbiji raste broj firmi koje imaju web prodaju (preko sopstvene ili preko eksternih web prodavnica), pa ih je

sada oko 20%, spram rezultata iz USAID CFG “Ankete 1000 preduzeća” 2019, kada ih je bilo 12%. E-banking i

M-banking koristi preko 85% firmi. Plaćanja karticom zaostaju, sa svega 12% onih koji nude neki oblik kartičnog

plaćanja.

5/8/2020


• Ohrabrujući je broj firmi koje nude mogućnost plaćanja e-bankingom i m-bankingom (85.6%). Ipak, svega 12%

ispitanika nudi neki oblik plaćanja karticom, bilo da je u pitanju direktno online plaćanje ilil plaćanje pouzećem.

Ovo je naročito bitno tokom i nakon COVID-19 krize, jer je bezgotovinsko plaćanje zdravstveno neuporedivo

bezbednije od plaćanja gotovinom.

• Mali je i procenat firmi koji kupcima i klijentima nudi više od jedne opcije plaćanja - 16% firmi. U svim, a naročito

u B2C transakcijama, najoptimalnija prodaja putem interneta je ona u kojoj se kupcima nude sve opcije plaćanja,

jer ako firme to nemaju, gube deo kupaca kojima nisu ponudile njihovu preferiranu opciju. Ipak, pretpostavka je

da se značajan deo elektronske trgovine ispitanika u ovom istraživanju odnosi na “B2B” prodaju, za koju je e-

banking potpuno dovoljna opcija plaćanja. Privredni subjekti iz beogradskog regiona su nadprosečno prisutni u

elektronskoj trgovini, u odnosu na druge regione.

• Prema veličini, najugroženiji su preduzetnici i mikro firme, a prema sektorima turizam i

ugostiteljstvo, kreativne industrije i transport; kriza se produbila – vreme oporavka procenjuje se

najčešće na 3 do 6 meseci, ili na 6 do 12 meseci.

• Kao i nakon prvog talasa krize, svaka druga firma, u proseku, veruje da su joj poslovni prihodi barem

prepolovljeni u poređenju sa istim mesecom prošle godine. Ipak, udeo firmi koji očekuje veoma snažan gubitak,

veći od 80%, blago je opao u odnosu na početak krize, i sada je 23%.

• Posmatrajući procenjen gubitak prema veličini privrednih subjekata, sa veličinom firme korelisano opada dubina

procenjenog gubitka. Među velikim firmama, svega 13% njih ocenjuje gubitak veći od 80%. Sa druge strane

preduzetnici i mikro firme se ističu kao posebno pogođene: trećina njih procenjuje gubitak veći od 80%. Prema

sektorima delatnosti, najveće gubitke u odnosu na isti mesec prošle godine beleže turizam i ugostiteljstvo (njih

75% procenjuje drastičan pad prihoda, veći od 80%), ali i kreativna industrija, kao i saobraćaj i skladištenje i

trgovina.

5/8/2020


• Ako analiziramo očekivanja firmi o ekonomskom uticaju koronavirusa na smanjenje prodaje u 2020, u odnosu na

početak krize, blago pada broj onih koji se izjašnjavaju da očekuju više nego dvostruko smanjenje prodaje (27%).

Ne iznenađuje da najteže posledice po prodaju očekuju sektori turizma i ugostiteljstva, kreativna industrija i

saobraćaj i skladištenje. Ono što je pak novo jeste da ih sledi IT sektor, što, uz saobraćaj predstavlja indikaciju da

se u ovoj anketi već jasnije vidi da pad performansi sektora koji su jak udarac krize primili odmah, sada već utiče

i na druge sektore u okviru lanaca vrednosti.

• Trećini privrede biće potrebno tri do šest meseci za oporavak, veće kompanije oporaviće se brže.

Iako se primećuje rast broja firmi koje ne očekuju teškoće u pogledu izmirenja svojih obaveza, i dalje apsolutna

većina firmi (91%) očekuje teškoće u izmirenju svojih obaveza. Iako je nakon prvog talasa krize svaka druga firma

očekivala da će teškoće u pogledu izmirivanja obaveza imati u periodu do 60 dana, sada, u sedmoj nedelji, firme

percipiraju da će problemi likvidnosti trajati 90 i više dana, što ukazuje na to da je trajanje krize dublje pogodilo

privredu, pa će i oporavak trajati duže.

• Privreda u sedmoj nedelji krize ocenjuje da će joj, u proseku, trebati više vremena za oporavak nego što je

procenjivala na samom početku. Pod pretpostavkom da je kriza prestala u poslednjim danima aprila, trećina firmi

smatra da će se oporaviti u periodu od 6 do 12 meseci (22%) ili u periodu dužem od 12 meseci (8%). Oko 30%

firmi smatra da im za oporavak treba 3 do 6 meseci, a oko 10% firmi procenjuje da bi se oporavilo za mesec

dana. Kada su u pitanju velike kompanije, čak 19% smatra da je mesec dana dovoljno za oporavak.

5/8/2020


• Ubedljiva većina firmi prijavila se za mere državne pomoći, ili planira da to učini. Privredni subjekti

pokazuju veliko interesovanje za državni paket pomoći: 64% je već apliciralo, četvrtina to planira, a tek 10% nije

uopšte zainteresovano. Najugroženiji sektori su najpre aplicirali za neke od paketa ekonomskih mera. Mere koje

su privrednici ocenili kao najkorisnije su direktna pomoć MMSP sektoru kroz uplatu minimalne zarade (76% firmi

ocenjuje kao korisno), odlaganje plaćanja poreza na zarade i doprinose (69%), odlaganje plaćanja akontacije

(61%), i garantne šeme za podršku privredi (53%).

• Važno je istaći da je značajnom broju privrednika (od 10 do 14%), potrebna dodatna pomoć u korišćenju mera

državne pomoći, što ukazuje na činjenicu da je svaka praktična i edukativna podrška koju firmama mogu da pruže

poslovna udružanja, međunarodne organizacije ili državne institucije dobrodošla.

• Pad poslovanja u sektorima saobraćaja, turizma i industrije znatno utiče na pad poslovanja ostalih

firmi u njihovom lancu snabdevanja/vrednosti. Izlazak iz krize jedne firme, nije priča sama za sebe.

Uglavnom je poslovanje jedne kompanije deo jednog ili više lanaca snabdevanja/ vrednosti, te se i brzina

oporavaka neke firme treba posmatrati po intenzitetu uticaja na druge privredne subjekte u lancu. Većina firmi,

dve trećine njih, promenama u poslovanju utiče na do 30 drugih firmi u lancu snabdevanja unazad (njihovi B2B

dobavljači), i na do 100 drugih firmi u lancu snabdevanja ispred (njihovi B2B klijenti). Ipak, postoje firme koje su

visoko intenzivno povezane sa drugim firmama: 10% njih ima više od 150 dobavljača, dok četvrtina njih plasira

proizvode i usluge za više od 150 drugih firmi.

• Transport, turizam i industrija se izdvajaju kao sektori sa najvećim udelom firmi koje svojim promenama

poslovanja, direktno ili indirektno, utiču na poslovanje drugih firmi u okviru lanaca snabdevanja/vrednosti.

Još jednom se zahvaljujemo privrednicima na učešću u anketi, koje je dodatni pokazatelj njihove borbenosti i vitalnosti u

uslovima koji su ozbiljno pogodili poslovanje i ugrozili zdravlje i sigurnost njihovih porodica i svih građana.

5/8/2020


Reprezentativnost i struktura uzorka urađena je „Post Hoc“ analizom. Veličina uzorka: n=1000. Jedinice posmatranja su

registrovani privredni subjekti koji posluju na teritoriji Srbije i bili su voljni da odgovore na upitnik. Period prikupljanja

podataka: 21. do 27. aprila 2020. Privredni subjekti koji su odgovorili na upitnik su prema poslednjim finansijskim

izveštajima (2018) zapošljavali preko 68 hiljada radnika i generisali preko 460 milijardi dinara poslovnih prihoda.

Istraživački alat je struktuirani upitnik, sproveden tehnikom “online” forma popunjavanja.

Kredibilnost zaključaka: u osetljivim trenucima udara krize, ovo istraživanje se izdvaja veličinom uzorka (1000), širokim

obuhvatom sektora delatnosti, strukturom po veličini privrednih subjekata, kao i regiona u okviru kojih su registrovani.

Dostupnošću matičnog broja privrednog društva obezbeđena je provera validnosti nalaza, kao i kvantitativna analiza

prema različitim tipologijama i performansama (mogućnost uvezivanja sa finansijskim izveštajima) privrednih društava.

Izvedeni zaključci za nivo privrede Srbije rezultat su veličine i strukture prikupljenog uzorka, te ih na taj način možemo

smatrati indikativnim. Upitnik ne prati unapred odabran uzorak kompanija, te analiza nije sprovedena prema panel

podacima.Temeljnija i statistički reprezentativna analiza može biti predmet daljih razmatranja.

5/8/2020

Veličina izvedena iz trenutnog broja zaposlenih ispitanih privrednih društava

Struktura uzorka (n=1000)

Metodologija

Kada je u pitanju struktura uzorka, prema

veličini privrednih subjekata, najveći broj

dolazi iz mikro preduzeća (45%).

Preduzetnika ima 8%, malih preduzeća

29%, srednjih 11%, dok se 5% preduzeća

svrstava kao veliko. S tim u vezi, može se

reći da ovaj uzorak nešto “krupniji” od

proseka strukture privrede u Srbiji, po

veličini privrednih subjekata.

8.8

45.529.6

11

5.1

Udeo firmi, prema veličini (%)

preduzetnik do 10 zaposlenih (mikro)

11 do 50 zaposlenih (malo) 51 do 250 zaposlenih (srednje)

više od 250 zaposlenih (veliko)

5/8/2020 10

Region: administrativni podatak o sedištu privrednog društva. Izvor: PKS 2018

Kada je u pitanju struktura uzorka, prema regionu, 36% privrednih subjekata dolazi iz beogradskog regiona, 19% iz

regiona Šumadije i Zapadne Srbije, 25% iz regiona Vojvodine, 16% iz regiona Južne i Istočne Srbije, dok je za 4%

firmi region u okviru kojeg posluju nepoznat.


24.9

36

15.6

19

4.5

Udeo firmi, prema regionu (%)

Region Vojvodine Beogradski region

Region južne i istočne Srbije Region Šumadije i zapadne Srbije

n/a

5/8/2020 11

• U proseku, odstupanje stvarne od registrovane delatnosti je 5% prema slovnoj grupi delatnosti.

• Ostalo: finansijske delatnosti i delatnosti osiguranja, nekretnine, zdravstvo, obrazovanje i rudarstvo. Iako se ova grupacija delatnosti može

okarakterisati kao heterogena, njihovo drugačije kategorisanje ne dozvoljava čak ni indikativno donošenje zaključaka. Ukoliko postoji potreba

za dubljim analizama u okviru neke od ovih kategorija, ona može biti predmet istraživanja koja prevazilaze obuhvate ovog istraživanja.

• Izvor: PKS 2018

Prema sektoru delatnosti u okviru koga posluju privredni subjekti, u uzorku su zastupljeni svi sektori delatnosti

prema NACE rev2 (slovni nivo agregacije). U prikazu ispod, kao i u daljem toku analize, dekompozicija prema

delatnostima urađena je prema primarnoj delatnosti poslovanja za koju se privredni subjekt u periodu ispitivanja

opredeljuje*.


4.4

7

23

8.6

6.6

5.6

8.9

9

13

6.1

7.8

0 5 10 15 20 25

Poljoprivreda

Građevinarstvo

Industrija (proizvodnja i prerada neprehrambenih

proizvoda)

Proizvodnja hrane i pića

IT sektor

Kreativna industrija

Stručne, naučne, inovacione, tehničke delatnosti &

administrativne usluge

Saobraćaj i skladištenje

Trgovina

Turizam i ugostiteljtvo

Ostalo

Udeo firmi, prema delatnosti (%)

5/8/2020 12

U sedmoj nedelji krize, privredni subjekti su najviše bili pogođeni problemima ograničenja radnog vremena i rada od

kuće, nemogućnošću pokrivanja osnovnih troškova poslovanja, nemogućnošću naplate potraživanja od domaćih

poslovnih partnera, nemogućnošću fizičkog prisustva kupaca/klijenata. Nalaz iznova upućuje na visoku osetljivost

privatnog sektora po pitanju likvidnosti, naročito sagledavši i prestanak izmirenja sopstvenih obaveza prema

dobavljačima, koji je prisutan kod više od polovine firmi.

Da li je i kojim intenzitetom neki od ovih efekata pogodio vašu firmu

nakon proglašenja vanrednog stanja? (Privredni subjekti su ocenjivali sve efekte ocenama od 1

– nije uticalo na poslovanje do 5 – jako je uticalo na poslovanje)

3.7

3.6

3.4

3.4

3.3

3.3

3.1

2.9

2.8

2.4

2.3

2.2

2.2

2.0

1.9

1.3

0.0 0.5 1.0 1.5 2.0 2.5 3.0 3.5 4.0 4.5 5.0

ograničenja radnog vremena i rad od kuće

nemogućnost pokrića osnovnih troškova poslovanja

nemogućnost da klijenti budu fizički prisutni

nemogućnost naplate potraživanja u zemlji od privatnih firmi

odlaganje/otkazivanje porudžbina sa domaćeg tržišta

poteškoće u logistici i distribuciji

zastoj u javnoj administraciji

prestanak izmirenja finansijskih obaveza (plaćanje dobavljačima i…

odlaganje/otkazivanje inostranih porudžbina

povećanje ulaznih cena

nemogućnost uvoza

nemogućnost naplate potraživanja u zemlji od javnog sektora

drugo

nemogućnost naplate potraživanja od kupaca iz inostranstva

zabrana izvoza

pokrenuo sam prinudnu naplatu potraživanja

Koliko je efekat pogodio kompaniju nakon proglasenja vanrednog stanja? (na skali

od1 do 5, prosek)

5/8/2020 13

Prema uticaju efekata krize na pojedine sektore delatnosti, turizam i ugostiteljstvo se izdvajaju kao najpogođeniji

sektori. Nakon toga slede kreativna industrija i saobraćaj i skladištenje. Nemogućnost fizičke prisutnosti klijenata, kao

i problemi naplate potraživanja se pokazuju kao najintenzivniji efekti na poslovanje.

Koliko je efekat pogodio firmu nakon proglašenja vanrednog

stanja?

0.0

0.5

1.0

1.5

2.0

2.5

3.0

3.5

4.0

4.5

Poljoprivreda

Građevinarstvo

Industrija (proizvodnja i preradaneprehrambenih proizvoda)

Proizvodnja hrane i pica

IT sektor

Kreativna industrijaStručne, naučne, inovacione, tehničke

delatnosti & administrativne usluge

Saobracaj i skladistenje

Trgovina


Ostalo

%

zabrana izvoza nemogućnost uvoza odlaganje/otkazivanje inostranih porudžbina odlaganje/otkazivanje porudžbina sa domaćeg tržišta nemogućnost naplate potraživanja od kupaca iz inostranstva nemogućnost naplate potraživanja u zemlji od privatnih firmi nemogućnost naplate potraživanja u zemlji od javnog sektora povećanje ulaznih cena poteškoće u logistici i distribuciji ograničenja radnog vremena i rad od kuće nemogućnost pokrića osnovnih troškova poslovanja zastoj u javnoj administraciji nemogućnost da klijenti budu fizički prisutni prestanak izmirenja finansijskih obaveza (plaćanje dobavljačima i drugih obaveza)

5/8/2020 14

U sedmoj nedelji krize, svaka druga firma je organizovala rad tako da je deo radne snage angažovan od kuće

(51%). Kompanije su smanjivale broj radnih sati (43%), a trećina njih je već pregovarala sa poveriocima o kasnijoj

otplati duga. (31%). Iako pod uticajem brojnih negativnih efekata na elementarne uslove poslovanja, vrlo malo

privrednih subjekata, koji su učestvovali u anketi, izjasnilo se da je otpustilo radnike (oko 2%).

Koje mere u vezi sa zaposlenima i poslovanjem ste do sada

preduzeli ili planirate u kratkom roku? (firme su zaokruživale do tri mere)

51.3

42.8

30.8

21.2

20.2

17.6

14.4

13.5

6.4

2.3

0.2

0.0 10.0 20.0 30.0 40.0 50.0 60.0 70.0 80.0 90.0 100.0

organizovanje rada dela radnika od kuće

smanjenje broja sati rada radnika

pregovaranje sa poveriocima o kasnijoj otplati duga

promene proizvodnog algoritma i/ili načina poslovanja

zatvaranje dela poslovanja

pozajmica od strane osnivača

privremeno gašenje svih poslovnih procesa

nismo preduzeli mere i u kratkom roku ih ne planiramo

povećanje broja zaposlenih

otpuštanje dela radnika

otpuštanje svih radnika

Udeo privrednih društava koji je preduzeo određene mere (n=1000, %)

5/8/2020 15

Gledano prema sektorima delatnosti, može se videti da je IT sektor, kao i sektor stručnih i tehničkih delatnosti

prvenstveno reagovao organizovanjem dela rada od kuće i prelaskom na “online” poslovanje; sektor trgovine i

građevinarstva - smanjenjem broja sati rada radnika, dok je sektor turizma i ugostiteljstva primenio privremena

zatvaranja poslovnih procesa.

Koje mere u vezi sa zaposlenima i poslovanjem ste do sada

preduzeli ili ih planirate u kratkom roku? (prioritetne tri mere)

0.0

20.0

40.0

60.0

80.0

100.0

Poljoprivreda

Građevinarstvo

Industrija (proizvodnja i preradaneprehrambenih proizvoda)


IT sektor




Trgovina


Ostalo

%

organizovanje rada dela radnika od kuće zatvaranje dela poslovanja smanjenje broja sati rada radnika nismo preduzeli mere i u kratkom roku ih ne planiramo pregovaranje sa poveriocima o kasnijoj otplati duga otpuštanje dela radnika povećanje broja zaposlenih pozajmica od strane osnivača privremeno gašenje svih poslovnih procesa promene proizvodnog algoritma i/ili načina poslovanja otpuštanje svih radnika

5/8/2020 16

Svaka treća firma može se delimično (24%) ili potpuno (5%) prilagoditi poslovanju putem interneta. Ipak, 2/3 firmi je

vezano za fizički prostor zbog prirode delatnosti. Oko 4% firmi se izjašnjava da ima finansijske ili druge barijere prelaska

(potrebne su im dodatne konsultacije).

Posmatrajući prema veličini, preduzetnici i mikro preduzeća se mogu brže, u poređenju sa većim firmama, prebaciti na

poslovanje putem interneta.

Da li je vaš posao moguće raditi bez/nezavisno od fizičkog

prostora, putem interneta?

24.4

5.3

1.266.4

2.5 0.2

%

Da, delimično

Da, u potpunosti

Ne, zbog nedostatka resursa

Ne, zbog prirode posla (zavisni smo od fizičkog

prostora)

Pokrenuli smo prelazak, ali imamo poteškoća u realizaciji

5/8/2020 17

Kada analiziramo po delatnostima, najveći procenat firmi koje se mogu prebaciti na “online” je očekivano u okviru

IT sektora (84%) a zatim stručne, naučne, inovacione, tehničke i administrativne delatnosti (61%). Sektori kojima je

u najvećoj meri neophodan fizički prostor su industrija, proizvodnja hrane, građevinarstvo i poljoprivreda.

Da li je vaš posao moguće raditi bez/nezavisno od fizičkog

prostora, putem interneta?

56.1

49.4

42.3

29.5

28.9

28.6

24.4

23.1

18.2

14.3

11.6

5.2

27.3

11.2

6.4

3.3

3.3

16.1

5.3

2.3

0.0

2.9

0.0

0.4

13.6

32.6

42.3

65.6

65.6

51.8

66.4

70.8

72.7

81.4

86.0

91.3

0.0 20.0 40.0 60.0 80.0 100.0 120.0

IT sektor

Stručne, naučne, inovacione, tehničke delatnosti & administrativne…

Ostalo




Sve firme

Trgovina

Poljoprivreda

Građevinarstvo


Industrija (proizvodnja i prerada neprehrambenih proizvoda)

Udeo kompanija %

Da, delimično Da, u potpunosti

Ne, zbog nedostatka resursa Ne, zbog prirode posla (zavisimo od fizičkog prostora)

Pokrenuli smo prelazak, ali imamo poteškoća u realizaciji Pokrenuli smo prelazak, ali su nam potrebne konsultacije/saveti

5/8/2020 18

Kompanije su svesne važnosti prisustva na internetu – samo 15% njih nema i ne planira da ima veb- sajt.

Postojanje veb- sajta je delom determinisano veličinom firme. Dok je među preduzetnicima, tek svaki drugi

uredno predstavio poslovanje na internetu, među srednjim i velikim firmama gotovo da nema firme koje nema

svoj veb- sajt.

72.5

47.7

65.5

78.4

93.6

98.0

15.1

31.8

16.9

12.8

6.4

2.0

12.4

20.5

17.6

8.8

0.0

0.0

0.0 10.0 20.0 30.0 40.0 50.0 60.0 70.0 80.0 90.0 100.0

Sve firme

preduzetnik

do 10 zaposlenih (mikro)

11 do 50 zaposlenih (malo)

51 do 250 zaposlenih (srednje)


Udeo firmi sa veb- sajtom (%)

Da Ne Ne, ali planiram

Da li imate veb- sajt?

Sektori čije je postojanje i poslovanje iznadprosečno prisutno na internetu su kreativna industrija,

industrija neprehrambenih proizvoda, IT sektor, turizam i ugostiteljstvo i trgovina. Ipak, i sektori

tradicionalno okrenuti offline poput poljoprivrede ili građevinarstva, pokazuju da je svaka druga firma već

prisutna na internetu.

5/8/2020 19

85.7

85.2

84.8

83.6

74.6

72.5

69.2

64.0

60.7

58.6

55.6

52.3

5.4

4.8

7.6

11.5

13.1

15.1

23.1

20.9

24.7

15.7

30.0

27.3

8.9

10.0

7.6

4.9

12.3

12.4

7.7

15.1

14.6

25.7

14.4

20.5

0.0 10.0 20.0 30.0 40.0 50.0 60.0 70.0 80.0 90.0 100.0



IT sektor


Trgovina

Sve firme

Ostalo


Stručne, naučne, inovacione, tehničke delatnosti &

administrativne usluge

Građevinarstvo


Poljoprivreda

Udeo firmi koje poseduju veb- sajt (%)

Da Ne Ne, ali planiram

Da li imate veb- sajt?

5/8/2020 20

Elektronska trgovina se globalno pokazala kao osnovna poluga rasta (do krize), a posebno osnovna poluga “spasa”

od prvog trenutka udara krize, uzrokovane COVID 19. Kada je Srbija u pitanju, „online“ transakcije beleže enormne

stope raste. Posmatrajući stepen uključenosti firmi u Srbiji, u okviru ovog istraživanja može se videti da polovina firmi

ima elektronsku trgovinu u svom poslovnom modelu ili u planu. Oko 12% firmi je reklo da ima svoj „web-shop“, dok

8% njih plasira proizvode/usluge koristeći neku od eksternih E prodavnica/platformi.

*suma procenata je različita od 100 zbog mogućnosti da firma ima i svoj „web- shop“ i koristi neku od eksternih e prodavnica.

Da li prodajete gotove proizvode/robu /usluge putem elektronske

trgovine?

12.3

8.0

25.8

54.8

0.0

10.0

20.0

30.0

40.0

50.0

60.0

Da, imam svoj "web-shop"

(elektronsku prodavnicu)

Da, prodajem preko neke

od eksternih prodavnica

trećih lica

Ne, ali planiram da

počnem da koristim

elektronsku trgovinu

Ne, i ne planiram da

počnem da koristim

elektronsku trgovinu

Procenat firmi prema korišćenju elektronske trgovine (%)

Privredni subjekti iz beogradskog regiona su iznadprosečno usmereni elektronskoj trgovini – četvrtina jeveć koristi, dok ih četvrtina ima u poslovnim planovima.

5/8/2020 21

Da li prodajete gotove proizvode/robu/usluge putem elektronske

trgovine?

15.5

12.3

12.0

10.6

8.7

8.9

8.0

7.0

8.3

8.7

26.8

25.8

21.1

24.4

32.7

50.0

54.8

60.3

56.7

51.3

0.0 20.0 40.0 60.0 80.0 100.0 120.0

Beogradski region

Sve firme

Region Vojvodine

Region Šumadije i zapadne Srbije

Region južne i istočne Srbije

Procenat firmi prema korišćenju elektronske trgovine (%)

Da, imam svoj "web- shop" (elektronsku prodavnicu)

Da, prodajem preko neke od eksternih prodavnica trećih lica

Ne, ali planiram da počnem da koristim elektronsku trgovinu

Ne, i ne planiram da počnem da koristim elektronsku trgovinu

Nosioci korišćenja elektronske trgovine u Srbiji su sledeći sektori: trgovina, turizam i ugostiteljstvo, proizvodnja

hrane i pića, IT sektor i industrija.

5/8/2020 22

2.9

10.4

10.0

8.3

15.6

9.5

12.3

11.9

16.7

12.9

7.0

23.0

1.5

5.2

13.8

4.8

13.3

7.1

8.0

8.8

8.3

12.9

15.8

1.6

22.1

18.2

15.0

28.6

15.6

26.2

25.8

27.3

23.3

29.4

31.6

34.1

73.5

66.2

61.3

58.3

57.8

57.1

54.8

52.9

51.7

49.4

47.4

41.3

0.0 20.0 40.0 60.0 80.0 100.0 120.0

Građevinarstvo

Ostalo


Stručne, naučne, inovacione, tehničke delatnosti &…


Poljoprivreda

Sve firme


IT sektor



Trgovina

PROCENAT FIRMI PREMA KORIŠĆENJU ELEKTRONSKE TRGOVINE (%)

Da, imam svoj "web- shop" (Elektronsku prodavnicu) Da, prodajem preko neke od eksternih prodavnica trećih lica

Ne, ali planiram da počnem da koristim elektronsku trgovinu Ne, i ne planiram da počnem da koristim elektronsku trgovinu

Da li prodajete gotove proizvode/robu/usluge putem elektronske

trgovine?

Većina firmi koristi elektronsko bankarstvo (86%). Iako „online“ plaćanja karticom beleži snažan rast prethodnih

meseci, u Srbiji je plaćanje pouzećem u gotovini i dalje najzastupljeniji način plaćanja (primenjuje se dvostruko

češće od plaćanja karticom).

5/8/2020 23

5.9

6.7

24.0

85.6

0.0 10.0 20.0 30.0 40.0 50.0 60.0 70.0 80.0 90.0

Plaćanje pouzećem karticom

Online plaćanje karticom prilikom kupovine (u

okviru vašeg "web- shopa" ili na drugoj platformi

koju koristite)

Plaćanje pouzećem u gotovini

Elektronsko plaćanje prema izdatom

računu/predračunu (E Banking/ M Banking)

Udeo firmi koje nude pojedinačne načine plaćanja (%)

Kada prodajete robu/usluge koju opciju plaćanja nudite klijentima?

5/8/2020 24

U proseku, 16% firmi nudi klijentima više od jedne opcije plaćanja. Najnapredniji po ovom pitanju su

turizam i trgovina, u kojima svaka četvrta firma omogućava svojim kupcima nekoliko opcija plaćanja

roba/usluga.


5/8/2020 25

83.97%

16.03%

Firme koje imaju više od jedne

opcije plaćanja

Ne Da

88.76%

11.24%

Firme koje imaju mogućnost plaćanja

karticom: online ili pouzećem

Ne Da

98.80%

1.20%

Firme koje imaju mogućnost sve četiri

opcije plaćanja

Ne Da

U svetlu razvojnih potencijala biznisa na krilima E commerca, preporuka je omogućavanje kupcima (naročito u B2C odnosu) svih opcije plaćanja: E banking, plaćanje karticom (online i pouzećem), kao i plaćanje gotovinom. Posmatrajući sve transakcije (pod pretpostavkom dominantnosti B2B), samo 11% firmi nudi opcije plaćanja karticom. Postoji pretpostavka da su se ovi rezultati značajno razlikuju prema vrsti transakcionog odnosa (B2B ili B2C), te će biti predmet dalje i dublje analize.


5/8/2020 26

Kao i nakon prvog talasa krize, svaka druga firma, u proseku, veruje da su joj poslovni prihodi barem prepolovljeni

u poređenju sa istim mesecom prošle godine. Ipak, udeo firmi koji veruje da očekuje veoma snažan gubitak, veći

od 80%, blago je opao u odnosu na početak krize i sada je 23%.

Posmatrajući procenjen gubitak prema veličini privrednih subjekata, sa veličinom firme korelisano opada dubina

procenjenog gubitka. Među velikim firmama, svega 13% njih ocenjuje gubitak veći od 80%. Sa druge strane

preduzetnici i mikro firme se ističu kao posebno pogođene: trećina njih procenjuje gubitak veći od 80%.

U poređenju sa istim mesecom u 2019. koliko procenjujete gubitak

u prihodima?

29.6

23.1

21.1

32.1

46.5

65.2

21.5

23.1

21.8

21.5

18.8

21.7

25.4

19.2

29.7

25.9

18.8

8.7

23.5

34.6

27.3

20.4

15.8

4.3

0.0 20.0 40.0 60.0 80.0 100.0 120.0

Sve firme

preduzetnik





Procenjeni gubitak u odnosu na isti mesec prethodne godine (udeo firmi %)

od 0-30% 30% do 50% 50% do 80% više od 80%

5/8/2020 27

Prema sektorima delatnosti, najveće gubitke u odnosu na isti mesec prošle godine beleže turizam i

ugostiteljstvo (njih 75% procenjuje drastičan pad prihoda, veći od 80%), ali i kreativna industrija, kao i

saobraćaj i skladištenje i trgovina.

3.4

5.8

29.6

25.6

29.6

18.6

42.7

28.2

33.3

47.5

42.9

48.3

6.8

21.2

22.5

14.0

21.5

23.7

22.0

24.4

23.2

25.0

25.4

25.0

15.3

32.7

18.3

31.4

25.4

35.6

18.3

30.8

27.5

12.5

20.6

18.3

74.6

40.4

29.6

29.1

23.5

22.0

17.1

16.7

15.9

15.0

11.1

8.3

0.0 10.0 20.0 30.0 40.0 50.0 60.0 70.0 80.0 90.0 100.0



Ostalo


Sve firme

Trgovina



Industrija (proizvodnja i prerada neprehrambenih…

Poljoprivreda

Građevinarstvo

IT sektor

Udeo firmi %

od 0-30% 30% do 50% 50% do 80% više od 80%

U poređenju sa istim mesecom u 2019. koliko procenjujete gubitak

u prihodima?

5/8/2020 28

Ako analiziramo očekivanja firmi o ekonomskom uticaju koronavirusa na smanjenje prodaje u 2020, u odnosu na

početak krize, blago pada broj onih koji se izjašnjavaju da očekuju više nego dvostruko smanjenje prodaje (sada

je 27%).

Najteže posledice po prodaju očekuju sektori turizma i ugostiteljstva, kreativna industrija i saobraćaj i

skladištenje i IT sektor. Posebno treba obratiti pažnju na pad performansi sektora koji intenzivno utiču na druge,

u okviru lanaca vrednosti (poput transporta).

Koliki će biti ekonomski uticaj koronavirusa na smanjenje vaše prodaje

u 2020?

3.2

7.0

4.7

4.7

6.9

3.5

4.1

6.4

6.3

1.4

1.9

0.0

7.9

4.7

1.2

5.5

5.6

6.1

5.5

11.5

6.3

5.5

3.7

0.0

12.7

7.0

11.6

4.7

5.6

11.0

8.4

10.3

17.5

4.1

1.9

0.0

38.1

37.2

36.0

27.6

26.4

24.6

24.4

21.8

20.6

15.1

7.4

7.0

28.6

30.2

24.4

28.3

29.2

27.2

27.9

29.5

27.0

30.1

31.5

22.8

9.5

9.3

17.4

27.6

23.6

23.2

26.8

15.4

17.5

42.5

53.7

70.2

0.0

4.7

4.7

1.6

2.8

4.4

3.0

5.1

4.8

1.4

0.0

0.0

0.0 20.0 40.0 60.0 80.0 100.0

Građevinarstvo

Poljoprivreda


Trgovina

Ostalo


Sve firme


IT sektor




Udeo firmi %

do 5% do 10% do 20% do 30% do 50% > 50% očekujem rast

5/8/2020 29

4.1

2.5

2.1

3.6

8.4

18.4

5.5

2.5

3.7

4.6

11.2

18.4

8.4

3.7

6.6

10.4

9.3

18.4

24.4

22.2

20.8

30.4

25.2

22.4

27.9

37.0

31.6

24.6

21.5

12.2

26.8

32.1

32.1

23.2

20.6

6.1

3.0

0.0

3.0

3.2

3.7

4.1

0.0 10.0 20.0 30.0 40.0 50.0 60.0 70.0 80.0 90.0 100.0

Sve firme

preduzetnik





%


Sa veličinom firme, opada udeo onih koji očekuju više nego dvostruke gubitke u prodaji, do kraja ove godine.

Manja firme su dakle ranjivije i očekuju veće gubitke u prodaji.

Koliki će biti ekonomski uticaj koronavirusa na smanjenje vaše prodaje

u 2020?

5/8/2020 30

Kod očekivanja firmi vezano za smanjenje profita u 2020, po delatnostima, iznadprosečno pogođeni su:

turizam i ugostiteljstvo, kreativna industrija, saobraćaj i skladištenje, kao i trgovina.

Koliki će biti ekonomski uticaj koronavirusa na smanjenje vaše

profitabilnosti u 2020?

0.0

1.9

1.2

4.1

4.3

6.2

6.0

7.6

2.7

3.5

4.8

4.4

0.0

3.8

4.7

4.9

5.3

5.3

7.1

7.6

4.1

4.7

9.5

7.4

0.0

1.9

5.8

7.4

8.2

8.0

16.7

10.6

8.1

11.8

2.4

11.8

1.7

7.5

22.1

18.0

20.6

21.2

21.4

16.7

21.6

27.1

28.6

36.8

20.7

26.4

25.6

30.3

27.2

25.7

21.4

27.3

36.5

27.1

31.0

29.4

77.6

58.5

39.5

34.4

31.8

29.6

25.0

24.2

23.0

22.4

19.0

10.3

0.0 10.0 20.0 30.0 40.0 50.0 60.0 70.0 80.0 90.0 100.0




Trgovina

Sve firme

Industrija (proizvodnja i prerada neprehrambenih…


IT sektor

Ostalo


Poljoprivreda

Građevinarstvo

%


5/8/2020 31

Koliki će biti ekonomski uticaj koronavirusa na smanjenje vaše

profitabilnosti u 2020?

4.3

3.5

2.3

3.2

9.5

18.0

5.3

4.7

3.2

5.3

8.6

18.0

8.2

9.4

7.7

6.7

10.5

14.0

20.6

16.5

17.5

27.7

19.0

18.0

27.2

30.6

30.1

26.3

21.0

14.0

31.8

35.3

36.7

28.4

26.7

14.0

2.6

0.0

2.5

2.5

4.8

4.0

0.0 20.0 40.0 60.0 80.0 100.0 120.0

Sve firme

preduzetnik





%


Sa veličinom firme, opada udeo onih koji očekuju više nego dvostruke gubitke u profitu, do kraja ove godine. I u

okviru ovog nalaza se može primetiti da su manje firme ranjivije i očekuju veće gubitke.

Ipak, može se primetiti da velike firme očekuju snažnije negativne uticaje vezane za gubitke u zaradi, u poređenju

sa negativnim uticajem pada prodaje/ prometa na njihovo poslovanje.

5/8/2020 32

Kao i nakon prvog udara krize, i dalje apsolutna većina firmi (91%) očekuje teškoće u pogledu izmirenja obaveza,

dok samo 9% ispitanih uopšte ne očekuje promene. U okviru grupacije firmi koje ne očekuju teškoće u pogledu

izmirenja obaveza su uglavnom male firme iz IT sektora, kao i male i srednje firme iz sektora industrije,

poljoprivrede ili građevinarstva.

Da li očekujete teškoće u pogledu izmirenja obaveza?

91

9

Sedma nedelja krize APRIL (% firmi)

Da Uopšte ne očekujem promene

5/8/2020 33

Problemi likvidnosti se produbljuju. Iako je nakon prvog talasa krize svaka druga firma očekivala teškoće u pogledu

izmirivanja obaveza u periodu do 60 dana, sada, u sedmoj nedelji, firme percipiraju da će problemi likvindosti stići

nešto kasnije. Oko 60% firmi izveštava da je došlo do nekog vida prestanka izmirenja finansijskih obaveza (plaćanje

dobavljačima i drugih obaveza).

11.7

16.9

25.9

19.916.5

4.02.0 2.9

0.4

0.0

5.0

10.0

15.0

20.0

25.0

30.0

Da, u narednih

15 dana

Da, u narednih

15-30 dana

Da, u narednih

30-60 dana

Da, u narednih

60-90 dana

Da, preko 90

dana

Da, nakon 6

meseci

Da, naredne

godine

Uopšte ne

očekujem

promene

n/a

PRVI TALAS KRIZE Da li očekujete teškoće u pogledu izmirenja obaveza? (%)

68

2325

18

85

9

0

5

10

15

20

25

30

Da, u narednih

15 dana

Da, u narednih

15-30 dana

Da, u narednih

30-60 dana

Da, u narednih

60-90 dana

Da, preko 90

dana

Da, nakon 6

meseci

Da, naredne

godine

Uopšte ne

očekujem

promene

SEDMA NEDELJA KRIZE


5/8/2020 34

Postoji značajna razlika u pogledu na teškoće u izmirenju obaveza između velikih firmi i SME sektora. Skoro svaka

treća velika firma ne očekuje promene u izmirenju obaveza, dok u proseku tek 8 posto SME firmi može reći isto.

5.6

4.6

6.8

4.4

4.6

5.9

7.6

8.0

7.5

8.4

8.3

2.0

22.8

20.7

22.7

23.6

23.9

19.6

25.0

26.4

27.4

25.0

17.4

17.6

17.8

19.5

17.2

17.2

22.9

11.8

7.6

8.0

6.6

7.8

9.2

11.8

4.6

4.6

5.3

5.1

1.8

2.0

8.9

8.0

6.4

8.4

11.9

29.4

0.0 10.0 20.0 30.0 40.0 50.0 60.0 70.0 80.0 90.0 100.0

Sve firme

preduzetnik





%

Da, u narednih 15 dana Da, u narednih 15-30 dana Da, u narednih 30-60 dana Da, u narednih 60-90 dana

Da, preko 90 dana Da, nakon 6 meseci Da, naredne godine Uopšte ne očekujem promene


5/8/2020 35

Očekivanje u pogledu izmirenja obaveza se ne razlikuje značajno prema regionima. Ipak, može se primetiti da se firme

iz beogradskog regiona osećaju nešto “snažnije”, od proseka zemlje.

5.0

5.6

4.4

3.7

7.7

6.1

7.6

11.6

6.3

7.1

19.8

22.8

27.7

27.0

18.7

25.4

25.0

22.1

25.9

29.7

19.3

17.8

14.1

18.0

18.1

7.3

7.6

8.0

7.4

8.4

5.3

4.6

3.2

4.8

5.2

11.7

8.9

8.8

6.9

5.2

0.0 10.0 20.0 30.0 40.0 50.0 60.0 70.0 80.0 90.0 100.0

Beogradski region

Sve firme

Region Vojvodine

Region Šumadije i zapadne Srbije

Region južne i istočne Srbije

%

Da, u narednih 15 dana Da, u narednih 15-30 dana Da, u narednih 30-60 dana

Da, u narednih 60-90 dana Da, preko 90 dana Da, nakon 6 meseci

Da, naredne godine Uopšte ne očekujem promene


5/8/2020 36

Najteža situacija po pitanju izmirenja svojih obaveza u poslovanju je u oblasti sektora turizma i ugostiteljstva kao i

kod kreativne industrije, saobraćaja i trgovine.

6.8

5.6

7.0

4.5

4.3

3.5

5.6

6.2

3.3

8.0

7.1

11.5

2.3

2.2

10.5

7.6

7.1

8.3

7.6

5.4

10.0

5.3

16.1

9.8

25.0

21.3

24.4

21.2

22.9

23.6

22.8

24.6

25.6

21.3

17.9

18.0

22.7

28.1

20.9

16.7

25.7

29.3

25.0

26.2

26.7

21.3

26.8

18.0

13.6

16.9

12.8

21.2

20.0

15.7

17.8

16.9

17.8

24.0

19.6

23.0

6.8

6.7

4.7

9.1

7.1

7.4

7.6

7.7

6.7

5.3

10.7

14.8

6.8

5.6

7.0

7.6

2.9

3.1

4.6

4.6

3.3

8.0

0.0

4.9

15.9

13.5

12.8

12.1

10.0

9.2

8.9

8.5

6.7

6.7

1.8

0.0

0.0 10.0 20.0 30.0 40.0 50.0 60.0 70.0 80.0 90.0 100.0

Poljoprivreda

Stručne, naučne, inovacione, tehničke delatnosti & administrativne

usluge


IT sektor

Građevinarstvo


Sve firme

Trgovina


Ostalo



%

Da, u narednih 15 dana Da, u narednih 15-30 dana Da, u narednih 30-60 dana Da, u narednih 60-90 dana

Da, preko 90 dana Da, nakon 6 meseci Da, naredne godine Uopšte ne očekujem promene


5/8/2020 FOOTER GOES HERE 37

Da li ste se već prijavili za državni program pomoći privatnom

sektoru?

75.0

69.8

65.8

64.8

64.6

63.6

63.4

62.9

62.5

58.8

56.8

53.8

23.3

23.3

22.4

29.6

26.9

25.0

26.8

26.2

19.3

30.9

38.6

30.8

1.7

7.0

11.8

5.6

8.5

11.4

9.8

10.9

18.2

10.3

4.5

15.4

0.0 10.0 20.0 30.0 40.0 50.0 60.0 70.0 80.0 90.0 100.0



Ostalo


Trgovina

Poljoprivreda

Sve firme



Građevinarstvo


IT sektor

Udeo firmi koji se prijavljuje za državni paket pomoci, %

Da Ne, ali planiram Ne, ne planiram da koristim ni jedan od predloženih mera

Privredni subjekti pokazuju veliko interesovanje za državni paket pomoći: 64% je već apliciralo, četvrtina

planira, a tek 10% nije zainteresovano. Oni najugroženmiji sektori su najpre aplicirali za neke od paketa

ekonomskih mera.

5/8/2020 38

Državni program pomoći je najpre potreban sektoru malih i srednjih preduzeća. Svaka treća velika firma iz

različitih razloga, odlučuje da ne koristi državni paket pomoći.

63.4 67.0 62.868.8

56.046.0

26.8 23.9 29.624.3

25.7

24.0

9.8 9.1 7.6 6.8

18.3

30.0

0.0

10.0

20.0

30.0

40.0

50.0

60.0

70.0

80.0

90.0

100.0

Sve firme preduzetnik do 10

zaposlenih

(mikro)

11 do 50

zaposlenih

(malo)

51 do 250

zaposlenih

(srednje)

više od 250

zaposlenih

(veliko)

%

Da Ne, ali planiram Ne, ne planiram da koristim ni jedan od predloženih mera

Da li ste se već prijavili za državni program pomoći privatnom

sektoru?

5/8/2020 FOOTER GOES HERE 39

Molimo Vas da ocenite, koliko ćeVam donete mere, pomoći da lakše

prebrodite posledice Covid 19 krizeMere koje su privrednici ocenili kao najkorisnije su direktna pomoć MMSP sektoru kroz uplatu minimalne zarade (76 firmi ocenjuje kao

korisno), odlaganje plaćanja poreza na zarade i doprinose (69%), odlaganje plaćanja akontacije (61%), i garantne šeme za podršku privredi

(53%). Postoji značaj procenat privrednika kojima je potrebna dodatna pomoć za implementaciju mera.

5/8/2020 40

Da se COVID-19 zaustavi danas (27.april), koliko procenjujete da bi

vam trebalo vremena da vratite biznis na uobičajen nivo poslovanja?

10.6

8.0

9.1

10.2

15.7

19.6

31.5

34.1

29.6

33.9

27.8

37.3

27.7

30.7

30.8

23.4

29.6

15.7

20.2

20.5

19.2

21.0

20.4

23.5

8.2

5.7

8.8

9.8

5.6

3.9

1.8

1.1

2.4

1.7

0.9

0.0

0.0 20.0 40.0 60.0 80.0 100.0 120.0

Sve firme

preduzetnik





Udeo firmi %

manje od mesec dana od 1 do 3 meseca

od 3 do 6 meseci od 6 do 12 meseci

više od 12 meseci Neću se vratiti na uobičajen nivo poslovanja

Za razliku od prvog udara krize, kompanije u sedmoj nedelji ocenjuju da će im u proseku trebati više

vremena za oporavak. U ovom trenutku, ako bi kriza prestala danas (poslednji dani aprila), dve

trećine firmi veruje da se može oporaviti u periodu do 6 meseci. Trećina firmi u trenutku ispitivanja

ocenjuje da će im za povratak na uobičajen nivo poslovanja biti potrebno od 1 do 3 meseca, 28% firmi ocenjuje da

će im trebati 3 do 6 meseci, 20% njih 6 do 12 meseci, dok 10% firmi procenjuje da se može oporaviti za manje od

mesec dana. Ipak, postoje i oni koji ne vide kada se mogu vratiti na uobičajen nivo poslovanja, njih 2%.

Veće firme u proseku očekuju brže oporavke.

5/8/2020 41

Da se COVID-19 zaustavi danas (27.april), koliko procenjujete da bi

vam trebalo vremena da vratite biznis na uobičajen nivo poslovanja?

20.5

16.7

15.7

14.0

11.7

10.9

10.6

10.6

7.0

6.7

1.8

0.0

38.6

37.9

35.7

30.2

32.5

32.6

30.6

31.5

28.1

32.2

23.2

19.7

19.3

16.7

27.1

18.6

26.0

26.5

36.5

27.7

35.2

27.8

37.5

27.9

15.9

13.6

14.3

18.6

20.8

21.7

16.5

20.2

21.1

22.2

30.4

26.2

3.4

13.6

7.1

16.3

9.1

7.4

5.9

8.2

3.1

10.0

3.6

23.0

2.3

1.5

0.0

2.3

0.0

0.9

0.0

1.8

5.5

1.1

3.6

3.3

0.0 20.0 40.0 60.0 80.0 100.0 120.0

Stručne, naučne, inovacione, tehničke delatnosti & administrativne usluge

IT sektor

Građevinarstvo

Poljoprivreda

Ostalo



Sve firme

Trgovina




%

manje od mesec dana od 1 do 3 meseca od 3 do 6 meseci

od 6 do 12 meseci više od 12 meseci Neću se vratiti na uobičajen nivo poslovanja

Turizam i ugostiteljstvo, kreativna industrija, saobraćaj i trgovina su sektori koji veruju da će im trebati znatno više

vremena za oporavak, od drugih.

5/8/2020 42

Trenutno smo u sedmoj nedelji krize. Kako biste ocenili stanje u

kojem se nalazi Vaš proizvodni kapacitet, i broj zaposlenih?

60.5

26.3

12.1

1.0

0.0

10.0

20.0

30.0

40.0

50.0

60.0

70.0

80.0

90.0

100.0

drastično

smanjenje pod

uticajem krize

delimični

oporavak nakon

prvog udara

krize

na nivou sam kao

i pre krize

bolje/veći nego

pre krize

Kapacitet proizvodnje/trgovine/pružanja usluga

5.5 5.5

84.9

4.0

0.0

10.0

20.0

30.0

40.0

50.0

60.0

70.0

80.0

90.0

100.0

drastično

smanjenje pod

uticajem krize

delimični

oporavak nakon

prvog udara

krize

na nivou sam

kao i pre krize

bolje/veći nego

pre krize

Broj zaposlenih

Iako je kriza u nekoliko nedelja drastično uticala na smanjenje proizvodnih / uslužnih kapaciteta,

poslodavci i dalje odolevaju da otpuste zaposlene radnike. Apsolutna većina privrednih subjekata (njih

85%) je zadržala zaposlene na nivou pre krize.

Ohrabrujući podatak predstavlja četvrtina firmi koja u sedmoj nedelji krize izveštava o delimičnom oporavku (26%).

Posebno je zanimljivo da se 12% firmi vratilo na nivo pre krize.

5/8/2020 43

60.5

69.8

69.0

54.1

43.5

43.1

26.3

23.3

21.7

31.5

29.6

35.3

12.1

7.0

8.6

13.0

25.0

19.6

1.0

0.0

0.7

1.4

1.9

2.0

0.0 20.0 40.0 60.0 80.0 100.0

Sve firme

preduzetnik





% firmi

drastično smanjenje pod uticajem krize

delimični oporavak nakon prvog udara krize

na nivou sam kao i pre krize

bolje/veći nego pre krize

5.5

8.5

6.9

3.8

4.6

2.0

5.5

2.8

4.9

6.3

8.3

4.1

84.9

84.5

86.3

83.9

82.6

85.7

4.0

4.2

2.0

5.9

4.6

8.2

0.0 20.0 40.0 60.0 80.0 100.0

Sve firme

preduzetnik





% firmi





Delimičan oporavak se najpre može videti u redovima srednjih i velikih firmi.

Nema značajnih razlika u odlučnosti ka zadržavanju broja zaposlenih, prema veličini.



5/8/2020 44

94.9

83.6

70.1

68.5

65.6

64.0

60.5

54.1

50.0

48.5

44.8

36.4

3.4

7.3

18.2

25.8

23.4

19.8

26.3

33.6

29.5

39.7

32.2

37.9

1.7

9.1

11.7

5.6

9.4

11.6

12.1

10.9

20.5

11.8

21.8

25.8

0.0

0.0

0.0

0.0

1.6

4.7

1.0

1.3

0.0

0.0

1.1

0.0

0.0 20.0 40.0 60.0 80.0 100.0



Ostalo


Trgovina


Sve firme

Industrija (proizvodnja i prerada…

Poljoprivreda

Građevinarstvo

Stručne, naučne, inovacione, tehničke…

IT sektor

%





0.0

1.3

2.1

4.8

6.8

5.5

3.2

9.5

7.7

2.6

10.1

13.2

2.4

2.5

6.3

4.8

2.7

5.5

8.3

4.0

4.6

7.8

2.5

11.3

95.1

90.0

89.6

87.3

86.3

84.9

84.9

84.1

83.1

81.8

81.0

75.5

2.4

6.3

2.1

3.2

4.1

4.0

3.7

2.4

4.6

7.8

6.3

0.0

0.0 20.0 40.0 60.0 80.0 100.0

Poljoprivreda



IT sektor

Ostalo

Sve firme

Industrija (proizvodnja i prerada

neprehrambenih proizvoda)

Trgovina

Građevinarstvo


Stručne, naučne, inovacione, tehničke



%





Posmatrano prema sektorima delatnosti, delimičan oporavak se najpre može videti u IT sektoru, građevinarstvu,

stručnim i inovacionim delatnostima, poljoprivredi i industriji hrane.



5/8/2020 45

Kada biste prestali sa poslovanjem, kolikoVaših dobavljača i kupaca

(pravnih lica), bi to osetilo?

45.2

18.814.5

7.7 3.99.8

0.0

20.0

40.0

60.0

80.0

100.0

1-15 16-30 31-60 61-100 101-150 > 150

Udeo firmi, prema broju dobavljača (%)

29.1

14.8 12.0 10.96.8

26.4

0.0

10.0

20.0

30.0

40.0

50.0

60.0

70.0

80.0

90.0

100.0

1-15 16-30 31-60 61-100 101-150 > 150

Udeo firmi, prema broju kupaca (%)

Izlazak iz krize jedne firme, nije priča sama za sebe. Uglavnom je poslovanje jedne kompanije deo jednog ili više lanaca snabdevanja/ vrednosti,

te se i brzina oporavaka neke firme mora posmatrati po intenzitetu povezanosti sa drugim privrednim subjektima u lancu vrednosti. Na

grafikonu ispod se može sagledati raspodela firmi prema broju aktivnih dobavljača / kupaca.

Većina firmi, dve trećine njih, svojim promenama u poslovanju utiču na do 30 drugih firmi u lancu snabdevanja unazad (njihovi B2B dobavljači),

i na do 100 drugih firmi u lancu snabdevanja ispred (njihovi B2B klijenti). Ipak, postoje firme koje su visoko intentizvno povezane sa drugim

firmama: 10% njih ima više od 150 dobavljača, dok četvrtina njih plasira svoje proizvode I usluge za više 150 drugi firmi.

5/8/2020 46

0.010.020.030.040.050.060.070.080.0Poljoprivreda

Građevinarstvo




IT sektor




Trgovina


Ostalo

Intenzitet povezanosti firmi u B2B lancima, UNAZAD, prema sektorima delatnosti

Nizak intenzitet povezanosti (do 15 dobavljača) Srednji intenzitet povezanosti (15 do 30 dobavljaca)

Visok intenzitet povezanosti (više od 30 dobavljača)

Izlazak iz krize nekih sektora može različito uticati na oporavak cele privrede – neki su manje, a neki više povezani sa

drugim firma. Transport, turizam i industrija se izdvajaju kao sektori sa najvećim udelom firmi koje svojim promenama

poslovanja, direktno ili indirektno, utiču na više od 30 dobavljača.

Preciznije analize lanaca snabdevanja zahtevaju detaljnije istraživačke alate, te efekat multiplikatora koji se može izazvati u

lancima vrednosti može biti tema budućih istraživanja.



5/8/2020 47

0.010.020.030.040.050.060.070.080.090.0Poljoprivreda

Građevinarstvo




IT sektor




Trgovina


Ostalo

Intenzitet povezanosti firmi u B2B lancima, UNAPRED, prema

sektorima delatnosti

Nizak intenzitet povezanosti (do 15 kupaca) Srednji intenzitet povezanosti (15 do 30 kupaca) Visok intenzitet povezanosti (više od 30 kupaca)

Poljoprivreda, turizam, industrija hrane i trgovina se izdvajaju kao sektori sa najvećim udelom firmi koje svojim

promenama poslovanja, direktno ili indirektno, utiču na više od 30 B2B kupaca.



5/8/2020`1 48

HVALA

istraživanje „zajedno kroz krizu“, uticaj covid-19 krize na ......izlazak iz krize jedne firme,...

Documents