FAKULTET PRIMENJENIH UMETNOSTI

ISTORIJA UMETNOSTI 19. VEKA Prof. dr Milanka Todić

NEOKLASICIZAM

ROMANTIZAM

REALIZAM

IMPRESIONIZAM

NEOIMPRESIONIZAM

SIMBOLIZAM POSTIMPRESIONIZAM

Bojana Nikolić

2009/2010

1

FRANCUSKA REVOLUCIJA I DRUŠTVENI KONTEKST NA POĈETKU 19.VEKA

Poslednje decenije 18.veka obeleţava pad monarhije i pojava novog ureĊenja: kapitalizma, na ĉelu sa burţoazijom. Luj XVI bio je dobronameran ĉovek koji je ţeleo da zaustavi opadanje francuske moći, ali ĉineći ustupke crkvi i plemstvu. Zemlja je osiromašila usled mnogobrojnih neuspešnih ratova i prezaduţenja drţave. Politiĉka moĉ je bila u rukama gramzive korumpirane pariske aristokratije. U meĊuvremenu je seoska burţoazija nastavila da vlada u stilu feudalnog plemstva, iznuĊujući na srednjevekovni naĉin porez od seljaka. Dobrostojeća burţoazija postaje svesna svoje rastuće snage, i podstaknuta idejama francuskih filozofa i prosvetitelja (Volter, Ruso, Monteskije) poĉinje da propagira radikalne promene zahtevajući veća prava. Poĉetkom leta 1789. Francusko kraljevstvo proglašava bankrot, i kralj saziva skupštinu staleţa u Versaju, gde su postavljeni revolucionarni zahtevi. 14. jula 1789. napadom gladne gomile na Bastilju, poĉela je Francuska burţoaska revolucija. Skupština je suspendovala i uhapsila kralja i uspostavila republiku. 1791. proglašen je novi ustav i republika sa devizom: sloboda, jednakost, bratstvo. 1. [egalite] Jednakost je bila osnovna ideja Francuske revolucije i odnosila se na zakon 2. [liberte] Sloboda glasanja, izbora. Kasnije postoji graĊanska demokratija. Najpre su predstavnici burţoazije dobili pravo glasa, a ţene tek posle II svetskog rata. 3. [fraternite] Bratstvo – udruţivanje, ujedinjenje. Ukida se monarhija, odnosno da roĊenje donosi socijalni status. Umesto apsolutistiĉke monarhije uspostavljena je republika. [japanska carska loza najstarija, skoro 2000.godina] Kralj Luj XVI i Marija Antoaneta osuĊeni su na smrt i giljotinirani.

Julska revolucija izbija 1830. u Francuskoj, tada se prvi put postavlja pitanje o pravima ţena. Politika i društvena revolucija podrazumevale su velike promene u svim aspektima društva (otkriće parne mašine omogućava lakši transport i trgovinu; brodovi povezuju kontinente). Karpo (19.vek) ima delo „4 kontinenta“, jer se tada još mislilo da ih toliko ima. Ovo doba poklapa se sa industrijskom revolucijom, pronalaskom parne mašine, pojavom ţeleznice, poboljšavanjem komunikacije trgovaĉkih puteva, sveopštom razmenom robe. Od Industrijske revolucije komunikacija izmeĊu kontinenata i ljudi je sve jaĉa. „Trĉana je utakmica progresa“. Upravo taj progres je bio razlog za neljudsko ophoĊenje prema ljudima sa neotkrivenih kontinenata. [Pragmatizam – verovanje u dokazano]. U kolonizovanim zemljama beli ĉovek sprovodi “civilizovanje divljaka”, istrebljanje domorodaca. Od jednom se javlja velika ţelja za unificiranjm sveta, kolonijalizacijom, eksploatacijom. Mnogi umetnici diţu glas protiv ropstva. Tarner tada slika „Trgovci robljem bacaju bolesne i iznemogle u more“.

I u umetnosti dolazi do velikih promena: ostavlja se slikarstvo baroka i rokokoa (elegantne scene prepune raskoši, uţivanja i slavljenja radosti ţivota) i na scenu stupa novi pravac, neoklasicizam. Republika bira kao novi stil neoklasicizam, zato što su humanisti/enciklopedisti tvrdili da grĉko-rimsko društvo treba da bude uzor za ureĊenje drţave.

Habermens je zapazio da imamo dugi 19. i kratki 20. vek 20. vek u koncepcijskom smislu zapoĉinje posle Prvog svetskog rata (1989. pad Berlinskog zida)

NEOKLASICIZAM

Neoklasicizam se vezuje za poslednje decenije 18.veka, i traje do prvih decenija 19.veka (1760-1820.) Oko 1830. je bio paralelan sa romantizmom; oni su opreĉni pravci, ali istovremeni.

„Tri Gracije“ – slikarstvo Pompeja. Pompeji i Herkulanum su bili napredni rimski gradovi, uništeni u prvom veku. Johan Vilkeman (veliki nemaĉki istoriĉar umetnosti i teoretiĉar) napisao je delo o velikoj umetnosti Rima. On piše istoriju starog sveta i daje veliko tumaĉenje Pompeje. Zakljuĉuje da ne postoji ništa savršenije i lepše od klasiĉne kulture. Od njega potiĉe ideja da je „klasiĉna umetnost plemenita jednostavnost i uzvišena plemenitost“. Jednostavnost, monumentalnost, simetriĉnost i rašĉlanjenost su osnovni principi koje je video u klasici i preporuĉivao je umetnicima da se trude da dostignu tu idealnu lepotu. „Idealna lepota“ ne postoji u prirodi, nego se gradi od savršenih primera lepote iz prirode. On je smatrao da umetnici ne treba da traţe nove principe, već treba da se trude da postignu taj nivo, i da zanemare barok i rokoko, koji su izbegavali klasiĉne vrednosti. Objašnjavao je šta je to što nas zadivljuje u klasiĉnoj umetnosti. „Klasiĉno“ oznaĉava nešto vredno, neprolazno, prefinjeno.

Pojava. Jedan od razloga je reakcija odbacivanja svega tipiĉnog za barok i rokoko. Neoklasicizam uvodi nove estetske vrednosti i insistira na Rimu (u vreme kada je Rim republika), i grĉkim gradovima koji su utemeljili ideju polisa. To su temelji na kojima novo društvo gradi svoje vrednosti. Vraća se na iskustva Antiĉke Grĉke i Rima. ObraĊuje odnose neposredno pre i posle Francuske revolucije. Bili su im dostupni razni materijali o Antici (još Pusen je to istraţivao). Rim je bio mesto okupljanja najrazliĉitijih umetnika i još

2

u renesansi postaje veliki kulturni centar, a sa revolucijom se Pariz nameće kao velika prestonica, sve do Drugog svetskog rata i pojave Njujorka. U 18.veku to je još uvek Rim, i on je središte u koje dolaze umetnici. (Tada se još ne govori o grĉkoj kulturi jer su u Atini Turci, i ona ne moţe biti kulturni centar; tek kasnije su Englezi vršili iskopavanja i pronaĊene predmete nosili sa sobom)

U Rimu je bilo moguće gledati iskopine: forum, koloseum, mnoštvo privatnih palata sa umetniĉkim delima. Tu su dolazili svi umetnici. Interes za rimsku tradiciju se pojaĉao kada su otkrivreni Pompeja i Herkulanum, i kada su otkopavali vilu po vilu. Bili su zadivljeni gracioznošću i proporcionalnošću te umetnosti. Grafika je bila jako znaĉajna, jer su se radili crteţi tih iskopina, i na grafiĉkim listovima koji su se prodavali, ljudi širom Evrope su mogli videti kako taj grad izgleda.

Neoklasicizam je totalni stil (vidi se u svim vrstama umetnosti), najpre se prepoznaje u arhitekturi. Ruše se srednjevekovni kulturni gradovi (koji su do tada bili opasani zidinama), i u 18-19.veku gradovi se šire van zidina. [Beograd je nezavisan tek od 1867.] Novi bulevari se prokopavaju pod pravim uglom, po uzoru na rimske legije, i tako su organizovani gradovi, a sve bitne graĊevine strogo graĊene po uzoru na Rim (pokazivale su monumentalnost, snagu). „neo“ = ponovo oţivljen

Arhitektura je imala i neka lokalna obeleţja. Vašington na primer, je kombinacija ameriĉke arhitekture i arhitekture doseljenika pomešana sa klasicizmom. U Nemaĉkoj sa romantizmom, a Englezi su obratili posebnu paţnju na ureĊenje parkova, i stvorili park koji liĉi na prirodu (klasiĉni, prirodni park, za razliku od baroknog u kome je sve razliĉito, suprotno od prirodnog). Neoklasicizam je internacionalni stil – Amerika, Nemaĉka, Francuska, pozorište i druge graĊevine u Oslu, Stokholmu, naša Saborna crkva, pozorište... U tom stilu je oblikovano sve: arhitektura, enterijeri, odevanje... Treba prepoznati neoklasicizam i u detaljima: bilo je moderno oblaĉiti se kao Rimljanke, ĉešljati se tako; zahtevala se odreĊena uĉenost, posebno poznavanje antiĉkih pisaca – to postaje deo kulture.

Svemu tome je dosta doprineo autoritet Akademije (najĉuvenija je bila u Rimu, iza nje u Parizu). Ona je neprikosnovena. Postojala je „Nagrada Rima“ za najbolje studente, i oni su odlazili na godinu dana u Rim, da bi usavršili svoja znanja o klasiĉnoj umetnosti. Teško se upisivala, a na akademiji su predavali samo ĉlanovi akademije koji su se meseĉno smenjivali. (Minhenska akademija je trajala 10 godina; samo ĐorĊe Krstić od naših umetnika je završio). Završni radovi su bili istorijske kompozicije, koje su podrazumevale klasiĉnu temu. Mogli su da rade (kao druge po vrednosti) i ţanr kompozicije, a tek na kraju portrete, koje su mogle da slikaju samo ţene (od naših Katarina Ivanović, akademija u Beĉu). Ţene nisu smele da prisustvuju veĉernjem aktu, tako da su slikale samo mrtve prirode i eventualno gipsane odlivke figura, tako da su one imale odvojene kurseve od muških. (MeĊutim, one su ĉesto bile muze, glavni predmet divljenja)

Organizovani su Saloni, izloţbe pod voĊstvom ţirija sa Akademije, gde su se predstavljali novi umetnici koji su podraţavali klasiĉne uzore. Uĉestvovanje na salonu bila je prilika da se pokaţu kvaliteti, jer je Akademija bila najveći autoritet. Freske iz tog vremena su bile savršeno ĉuvane, pokazuju duh jednostavnosti i dobre kompozicije. Ţak Luj David je najbolji i glavni predstavnik.

ŢAK LUJ DAVID

Najbolji predstavnik neoklasicizma. Tek iz petog puta dobija nagradu Rima, i tamo radi veliki broj skica i crteţa, detaljno prouĉava antiĉku umetnost, i to ga ĉini jednim od najobrazovanijih umetnika tog doba. David je uĉen slikar koji je dobro poznavao tradiciju, i daljim ĉitanjima i istraţivanjima dopunjavao svoja znanja.

„Zakletva Horacija“ je programska slika (1784-1785, Muszej d‟Orsay). Nastaje posle Davidove posete Rimu i smatra se manifestom neoklasicizma. Siţe je iz rimske mitologije, već obraĊivana tema, i David je naslikao na porudţbinu Luja XVI. Odluĉio je da modifikuje siţe: izmislio je trenutak zakletve koji inaĉe ne postoji u originalnom mitu. Postavio je vrlinu i ĉast porodice u prvi plan. To je zato što legenda kaţe da je Horacije trebalo da brani Rim od grada koji ih je napao (Kurijatiji iz Albe). Jedna od ćerki Horacija je bila udata za Kurijatija, a sam Horacije je bio veren sa devojkom odatle, pa su se takoreći borili sa ĉlanovima porodice. MeĊutim, zakleli su se da će se boriti i misliti o dobrobiti Rima, a ne o sebi. Ĉast republike je bitnija od svih drugih vrlina i interesa. Patriotski znaĉaj je iznad subjektivnog stava. Na likovnom planu koristi, pre svega, savršenstvo linije, a kolorit je harmoniĉno uravnoteţen, samo naglašava linearni okvir, od figura do enterijera. Linija je kljuĉno likovno sredstvo, linija je izraz racionalnosti, ona nosi poruku koju saopštava; liniju istiĉe klasicizam. Kolorit je tek sekundaran. Ovo je zatvorena i ĉvrsta kompozicija i sve mase su rašĉlanjene u odreĊene segmente. Svega je po tri. Tri luka, koji rašĉlanjuju tri grupe: sinovi, Horacije i ţene. Sve je u istom planu, kao da je u pitanju reljef (David

3

je mnogo studirao reljefe, pa je usvojio taj sistem predstavljanja). Kompozicija je kompaktna, kao da se dešava u kutiji. Savršeno uravnoteţena. U samom centru su tri maĉa, i ruke kojima se sinovi zaklinju. I same ruke nas usmeravaju na momenat zakletve, pokret. Tri jake figure nasuprot jednog moćnog momka. Nasuprot njih sede ţene, krhke i neţne. Jasna je struktura moći: moć pripada jakim muškarcima. Ţene su prikazane bez ikakve snage, moći, potpuno pasivne. One tuguju, skrhane bolom, jer su svesne ţrtava borbe. Nemoćne da zaustave odluku koju donose muškarci. Savršeno komponovano delo, jako monumentalno deluje jer je proporcionalno i rašĉlanjeno. Svaka linija se podrţava drugom linijom (mnogo trouglova, stabilne figure).

„Liktori donose telo mrtvog sina Brutu“

Veliko Davidovo delo sa scenskim studioznim svetlom, koje sliku ĉini dramatiĉnom. Vidi se prikaz enterijera, savršenstvo u rekonstruisanju rimske palate. Studiozno i paţljivo slika detalje (kostime, nameštaj) kao u Rimu. Upadljivi su veliki zastori koji su tu da ţene ne bi preplanule, što se tada smatralo odlikom niţeg sloja. Stub na sredini razdvaja svet muškaraca i ţena, osim što ima i kompozicionu ulogu. Brut je u pozi filozofa, pomiren sa sudbinom. Jedna ţena pokazuje emocije, što je neprihvatljivo jer joj je sin poginuo braneći Rim, što je bila ĉast i vrlina.

David je kao veliki poštovalac revolucije organizovao spektakle, ukljuĉio se u gradnju raznih objekata posle revolucije. Jedna od novih institucija je i Luvr, koji je tada otvoren za javnost, a do tada je bio palata. Muzeji se u to doba osnivaju upravo sa idejama prosvetiteljstva.

Jedna od ţrtava revolucije je i revolucionar Mara, koga ubija rojalistkinja. Dan posle njegove smrti od Davida je naruĉen njegov reprezentativni portret. Tako je nastao portret „Smrt Maraa“ Njegovo viĊenje je bio prikaz Maraa koji pokazuje kako je umro, prikazao ga je mrtvog u kadi. Ovo je potpuno inovativna scena, u kojoj pravi i liĉnu posvetu: „A Marat, David“. Postament je nalik nadgrobnom spomeniku. Vidi se list papira, koji nam govori da Mara u tom momentu piše o sredstvima koja treba izdvojiti za porodice ţrtava revolucije, fondu za socijalnu pomoć. Pored njega je noţ, a on leţi u kadi, tako da na prvi pogled deluje kao samoubistvo (meĊutim obe ruke su mu zauzete). Motiv je rojalistkinja koja ubija revolucionara. Noţ nam govori da je izboden, a njegove rane i oborena ruka asociraju na skidanje sa krsta – on je muĉenik revolucije, onaj koji strada ţeleći da unapredi ĉoveĉanstvo. Veliki prazan zid iza Maraa je tu da bismo i mi razmišljali o ţrtvama revolucije, to je mesto za uzdizanje njegove duše; ali je tu i da shvatimo vrlinu revolucionara.

4

„Madam Rekamije“ je takoĊe u velikom prostoru koji je

skoro nedefinisan, otvoren ambijent. To je portret sa inovativnim likovnim kvalitetima. Ona prati prvi plan slike. Rotirao je samo njenu glavu. Redukovao je sve elemente enterijera, i sveo ambijent na leţaljku, hoklicu i svetiljku, što govori o interesovanju za prošlost, jednostavnost. Ona je raĊena po uzoru na Veneru, a frizura, haljina i nameštaj po antiĉkim uzorima. Idealizuje ţivot, idealizuje stvarnost i lepotu ţene, sto je i zadatak neoklasicizma.

Oduševljen Napoleonovom liĉnošću, uradio je nekoliko njegovih portreta i portreta njegove rodbine. „Napoleon kod San Bernara“ Predstavlja Napoleona dok prelazi Alpe, da bi osvojio severnu Italiju.Ubrzo potom je i završeno njegovo ratovanje. [Tih godina Evropa prvi put dolazi do ideje o ujedinjenoj Evropi] „Bonaparta i Hanibal“ je natpis na slici, zato što je i Hanibal prešao Alpe (ali na slonovima). Kao pravi neoklasicista uporeĊuje antiĉkog Hanibala sa Napoleonom, svojim savremenikom. Bonaparta je, meĊutim, prikazan na konju, iako je on u stvarnosti prešao Alpe na mazgama. U oštro dijagonalnoj pozi (što ne pripada klasiĉnoj lepoti, to je odlika baroka), tu je polako odstupio od nekih odredbi klasiĉne umetnosti. Ogrtaĉ je takoĊe u centru paţnje; vetar koji zanosi platno, konjsku grivu... Dramatiĉno nebo ĉini pozadinu, za razliku od prethodnih slika. Proporcije ne odgovaraju stvarnosti, konj deluje minijaturno u odnosu na Napoleona. Njih dvojica izgledaju zbijeno, kao da su slepljeni, što evocira ideju Kentaura. Savršen spoj ţivotinjske snage i ljudskog uma. Sa druge strane, poloţaj napoleonove glave, koja je iznad glave konja, pokazuje da ĉovek gospodari ţivotinjom, obuzdava nju i sve nedaće i probleme. Slika je idealizovana, za razliku od portreta mrtvog Maraa. Linija je i dalje glavna vodilja slike.

„Krunisanje Napoleonovo“ Napoleon, Ţozefina, njegove sestre, braća i svi uglednici nove imperije. Monumentalna kompozivija sa desetinama figura u prirodnoj veliĉini, koje su postavljene u elipsu oko glavnog dogaĊaja. Zahvaljujući tome, i sam posmatraĉ ima utisak da uĉestvuje u sveĉanosti. Ţak Luj David je napravio nekoliko skica za prikaz Napoleonovog krunisanja, ali pošto je Napoleon sam sebe krunisao, to nije izgledalo dovoljno sveĉano. Zato je ovde zapravo prikazan momenat kada kruniše svoju ţenu, Ţozefinu. David ostavlja veliki uticaj na savremenike i buduće umetnike.

Kada je pao Napoleon, David je zatvoren, i kasnije proteran. IzmeĊu pada Luja XVI i dolaska Napoleona na vlast, takoĊe je bio u zatvoru i tada je naslikao „Luksemburški park“ posmatran iz zatvora. Smatra se za jedan od prvih predela. Priroda je tema slike, ne pozadina.

Poznavanje linije i uravnoteţena kompozicija su glavne odlike Davidovog slikarstva.

5

SKULPTURA NEOKLASICIZMA

Neoklasicizam je bio inspirisan antiĉkim temama. Bilo je vaţno dostići idealnu lepotu. Pojam idealne lepote je podrazumevao fragmente pojedinaĉnih ţivih tela, koje teba iskombinovati i dostići idealno. Umetnost treba da pokaţe ideal.

Skulptura u neoklasicizmu je vrlo neoriginalna, jer vajari imitiraju i kopiraju saĉuvana dela klasiĉne epohe, i streme savršenstvu klasiĉne skulpture. Najveći izazov je bio da tu sliĉnost postignu svojim majstorstvom, nisu traţili nove teme, materijale, ideje.

Mnogobrojne vajarske radionice postojale su u Rimu. Tu je bilo moguće videti ta klasiĉna dela. Onda su se trudili da ih što bolje iskopiraju. Te radionice su imale mnogo narudţbina, jer su svi hteli da imaju dela koja imitiraju antiĉke skulpture. Pitanje originalnosti se nije ni postavljalo. Ipak je bilo nekoliko istaknutih vajara koji su pokušali da naprave nešto što je nosilo individualni peĉat: Antoan Udon (Francuz), Bertel Torvaldsen (Danac), Antonio Kanova (Italijan).

ANTOAN UDON Upamćen je pre svega po portretima. Bliţi rokokou i baroku, mada su neka njegova dela odgovarala kanonima neoklasiĉne umetnosti. Uradio je portrete Voltera, Didroa, Rusoa. Predstavljao ih je kao antiĉke filozofe (što se prepoznaje u stavu figure, ogrnute togom). Imao je mnogo narudţbina. Radio je i portrete svojih savremenika [Dţordţa Vašingtona] u graĊanskom odelu. MeĊutim, kritiĉari su smatrali da je ruţno predstaviti nekoga tako obuĉenog, već su podrţavali antiku koja je zagovarala nagost. Linija neoklasicizma se bavila istraţivanjem prirode. Napoleon, nag kao bista, heroiziran. Bez šešira i odeće koja je uobiĉajena za njega. Savremenici su ga poistovećivali sa antiĉkim herojem, pa je to zato sasvim opravdano. Jednostavnim detaljima je jasno definisan karakter. Ali nema obeleţja vojskovoĊe.

ANTONIO KANOVA Njegove skulpture nekad ruše klasiĉne ideale. Drţeći se tih klasiĉnih pravila, ipak je pokušao da pokaţe svoje mogućnosti, istraţuje, i izmeni nešto. Bog Mars sa Venerom Mladi i lepi, u dobrom kontrapostu, sa dinamikom pokreta, i perfektnim detaljima. Skulptura liĉi na dela klasiĉne epohe jer su likovi antiĉki heroji, tema iz mitologije. Oni su nagi. Mermerna skulptura, tipiĉno za antiku, precizno obraĊena i polirana. MeĊutim, razlika je u stavu. U Antici Venera nikada nije okrenuta boĉno, vladari i boţanstva uvek stoje amfas. Delo je monumentalno, rašĉlanjeno (takoĊe tipiĉno za antiku), ali nema simetriĉnosti (Mars je okrenut amfasom, a Venera profilom) i nema jednostavnosti (zbog pokreta, poloţaja noge) što predstavlja preteranost, nestabilnost, kretanje. Tako da se vidi da je to neoklasiĉna skulptura.

Tezej i Minotaur Dve monumentalne figure, natprirodne visine. Tezej (kome je pomogla Arijadna), predstavljen kao moćan, snaţan, mladi ratnik, savršene klasiĉne

lepote, koji pobeĊuje Minotaura. Njihov susret je opisan u grĉkim kanonima, ali sama scena ikonografski nije bila ovako rešena, već je ovakvu kompoziciju Kanova dao. On je smislio da Tezej kolenom pritiska Minotaura. Tezej ne ulaţe napor da ga savlada, vrlo je dostojanstven, ne pokazuje bes ni strah. Zato što je Tezej personifikacija ĉoveka (razuma), to je ĉovek koji savladava ţivotinju koja je prepuštena svojim strastima i ţeljama. Tezej ne koriszi svoje mišiće, već pamet, i zato pobeĊuje. Ovakav Tezej izraţava antiĉki ideal ĉoveka. Kanova lepo prati liniju trouglaste kompozicije. U tome je veliki majstor.

6

U grobnici Marije Kristine (austrijska plemkinja) takoĊe gradi trouglastu kompoziciju. Sama grobnica je samo jedan plitak reljef. Ali je Kanova znao dobro da postavi scenske efekte, tako da imamo iluziju trodimenzionalnosti (ograda, stepenice i figure koje nas uvode u svet mrtvih). Starac, mlada ţena, ţena sa urnom; sa druge strane anĊeo. Lav predstavlja veĉni ţivot, veĉnost. Gore su isto dva anĊela sa granĉicom i okvirom u obliku zmije koja sama sebi jede rep, što je personifikacija vremena, prolaznosti vremena, a ujedno i cikliĉnosti i beskonaĉnosti. U tom okviru nad ulazom je portret umrle. Prikaz je pun simbolike. Svesno koristi elemente antike, ali i simbole nekih drugih perioda: piramida - Egipat, tkanina koja podseća na epohu baroka... Pokazuje poznavanje skulpture ali i izuzetno umeće, majstor je scenskog i

iluzionistiĉkog komponovanja i paţljivog modelovanja. Zanimljivo je i što izgleda kao da se povorka moţe nastaviti, kao da svi dolazimo u tu povorku. Smrt ne pravi razliku, govori da je smrt nemilosrdna i sve nas ĉeka.

Tokom 19. veka smatrali su da je Kanova jedan od najvećih vajara. Njegovo delo i ţivot su bili ideal generacija vajara posle. U Rimu je izazivao paţnju, i zato je pozvan u Francusku da napravi statuu Napoleona. On je nag, predstavljen kao bog Mars. Ima koplje, genija rata, i globus jer je osvojio toliko sveta. Zadrţao je portretne crte samo na licu, a telo je uradio po klasiĉnim kanonima. Kanovin kontrapost je besprekoran (teško je zbog oslonca napraviti dobar kontrapost, dinamiĉna, zahtevna poza).

Paolina Borgeze, Napoleonova sestra, takoĊe je ţelela svoj portret. Kanova je predstavio kao Veneru. Zbog narukvice vidimo da to nije Venera, jer Boginje nikada ne nose nakit. Osim toga, Venera se ne pokriva toliko, ali najbitnije je ulegnuće na dušeku. Venera je Boginja i nema teţinu, ona ne moţe da pravi ulegnuća i guţva dušeke svojim vazdušastim telom, za razliku od obiĉne plemkinje. Tako vidimo da je to samo Paolina, personifikovana kao Venera, ali ono što je bitno je izvanredan rad što se tiĉe materijalizacije, mnoštvo razliĉitih, detaljno predstavljenih materijala: dušek, koţa, drvo, zlato... (Neka vrsta pandana „Madam Rekamije“) Sama Paolina je bila svesna da je ovo izuzetno idealizovano, pa je drţala portret u posebnoj sali sa posebnim osvetljenjem i ĉuvala ga u privatnosti.

BERTEL TORVALDSEN Umetnik iz Kopenhagena, ali je došao i ostao u Rimu. Napravio je jednu od najuticajnijih radionica u Rimu.

Jason („Legenda o zlatnom runu“) Torvaldsen je na ovoj skulpturi radio 20 godina. Ovaj njegov ratnik je inspirisan grĉkom plastikom (profinjenija, mekša, elegantnija, prouĉenijih proporcija nego rimska). Ţeleo je da njegovo delo odgovara kanonima grĉke skulpture Fidijinog doba.

Ganimed i orao Ganimed je mladi pastir koji se dopao Zevsu (koji se pretvorio u orla da bi mu se pribliţio). Torvaldsen je ovde više bio zainteresovan za reljefne kvalitete ove skulpture. Rašĉlanjivanje tipiĉno za plitku površinu reljefa. Njegove figurine (Heba, „Izvor“,...) prepoznatljive su po grĉkoj plastici. Sredinom 19. veka njegov rad je prešao već u imitaciju, ponavljanja, jer su sve više radili ljudi iz radionice, zbog previše narudţbina; ali njegov rad je uticao na mnoge vajare. Na kraju karijere kvalitet opada, a on se okreće idejama romantizma.

7

SRPSKA UMETNOST NEOKLASICIZMA

[Sam kraj 18. i poĉetak 19. veka]

Srbija je u to doba podeljena rekama Savom i Dunavom. Juţni deo je pod uticajem Otomanske imperije, a severni pod Austrijskom imperijom. U Otomanskom carstvu su verska obeleţja bila vrlo ograniĉena. Ali ipak se razvijala samo religiozna umetnost. To je zato što se u islamskom svetu nikada ne vidi portret, nema profanih figura. Zato se u Otomanskom delu Srbije i nije mogla razviti profana umetnost. U Austrijskom delu Srbije nije postojala škola u kojoj bi se mogli obrazovati slikari, tako da se Srbi nisu mogli likovno obrazovati i izgraditi. Kod nas se tek krajem 19. veka otvara privatna škola Kirila Kutljika (u kojoj je prve ĉasove dobila i Nadeţda Petrović). Tada slikari uglavnom rade po uzoru na Beĉke. Najveći naruĉilac je crkva, i graĊanstvo, koje naruĉuje portrete. Predstavnici neoklasicizma u Srbiji su Arsenije Teodorović i Pavel Đurković.

ARSENIJE TEODOROVIĆ se školovao u Beĉu i imao izvanredne

kvalifikacije. Postojala je izvesna tradicija vezana za ikonografiju kod nas u slikarstvu. Najveći broj dela je pripadao zografima (koji su radili u crkvi u radionicama, ikonostase, duboreze). Kombinovali su iskustva tradicionalnog i ikonopis sa uticajem baroka sa zapada. Bio je vrlo ograniĉen krug tema (religiozne). Posebno se neoklasicizam prepoznaje u arhitekturi i to arhitekturi crkava [Saborna Crkva]. TakoĊe Narodna banka, Pedagoški muzej, OdreĊene privatne kuće, prvobitna zgrada Narodnog pozorišta… Portret Kirila Ţivkovića, episkopa. U klasiĉnom stavu, sa stubom u pozadini. Precizno linearno postavljen ornament. Arsenije odliĉno radi linijom. Teodorović je poznat po graĊanskom portretu [Dositej Obradović]

PAVEL ĐURKOVIĆ je visoko obrazovan ali ne znamo gde. Portret mladog Vuka Karadţića, predstavljenog kao zapadnjaka, u sveĉanom odelu. Ĉuveni portret Kneza Miloša. Liĉi na Turĉina sa turbanom jer se to smatralo otmenim odelom u ovom delu Otomanskog carstva (Beogradu). Nosio je sve što i Turci. Ovo je dragoceni portret kneza Miloša koji ga predstavlja kao ţivu savremenu figuru. Imao je neku izboĉinu, zadebljanje na obrazu. Ţivković je i to naslikao, ţeleći da predstavi jednu autentiĉnu figuru, stvarni izgled kneza. Slikao je najpre po Vojvodini, ali je prešao u Beograd (jedan od prvih koji je prešao).

8

DAVIDOVI UĈENICI

David je bio kljuĉna figura neoklasicizma i diktirao je tokove tadašnje umetnosti, organizovao ceremonije, bio vrlo uticajan. Imao je i veliku popularnost na dvoru, i poĉeo je kao carski slikar a završio kao napoleonov slikar. Imao je svoj atelje, ĉak je i predavao na Akademiji. Bio je vrlo slavan i traţen, i imao je nekoliko velikih uĉenika. Zbog svojih smelih aktivnosti bio je i pritvaran, a na kraju odlazi u izgnanstvo u Belgiju. Antoan Gro, jedan od njegovih uĉenika je radio obrnuto: poĉeo je od Napoleona (poĉeo je sa radom prvih decenija 19. veka) i završio kao dvorski slikar. Davidovi uĉenici su se proslavljali u vreme napoleonovih osvajanja, pa je to i logiĉno. Ratovi se 1815. završavaju mirom u Beĉu. To je i prekretnica i kraj dominacije neoklasicizma. On postepeno nestaje od tada, i poĉinju da nastaju dela romantizma. Davidovi uĉenici koji poĉinju rad oko 1810. već najavljuju romantizam. David već kod „Krunisanja Napoleonovog“ okuplja mlade umetnike u ateljeu. Najpoznatiji meĊu njima su Antoan Gro, Fransoa Ţerar, Pol Pjer Pridon, Ţan Dominik Engr.

Oni kreću od linije, idealne lepote, klasiĉne interpretacije. Ostaju verni tematskoj ograniĉenosti (ideje iz mitologije, istorije stare Grĉke i Rima), ali donose i nešto novo budući da se istorija razvijala u doba Napoleonovih ratova (koji su bili jako prisutni u samoj Francuskoj, direktno vezani za ţivot Francuza). Ova tematika se nametnula i potisnula u drugi plan antiku, tako da je savremena istorija postala novi izvor tema: vreme, ratovi Napoleona, graĊanski portreti i savremene scene. Polako se menja interesovanje: ne gledaju samo Rim, istoriju. To je i zato što su ratovi Napoleona bili veoma skupi, Francuska je to teško podnosila, polako je nestajalo para za nagrade Rima. Prouĉavanje Rima se stavlja u drugi plan (zbog ekonomije) pa se u centru paţnje pojavljuje umetnost 17. i 18. veka (umetnost baroka). Za Engra je, na primer, umetnost visoke renesanse uzor. Tako da Davidovi uĉenici zagovaraju nove ideje.

ANTOAN GRO “Portret Napoleona” Za Groa je Napoleon bio veliki uzor vojskovoĊe, bio je zadivljen njime. On ga prati i pravi skice i studije, pa tako ostavlja mnogobrojna svedoĉanstva iz Napoleonovih pohoda. Na ovom portretu je idealizovan, proprcionalnih crta lica, gleda u veĉnost, zaneseno. Pravi uţarenu atmosferu, podignuta kragna, razbarušena kosa; zamahuje zastavom (ta forma se moţe shvatiti i kao oreol oko glave). Sa vidljivim potezima, smelo raĊeno. Intenzivne boje, što nagoveštava dolazak romantizma (koji insistira na koloritu, ne na liniji). Slika na jedan uzvišen naĉin, i tako uvodi emotivnost u sliku, a zanemaruje anatomiju, što je novitet.

Groova najznaĉajnija dela su predstave napoleonovih bitaka. Jedna od najpoznatijih je „Bitka kod Ejlaua“. To je bitka u kojoj se Napoleon susreće sa Poljacima i Rusima. Gro je predloţio topografsko prikazivanje bitaka. Obiĉno je vojskovoĊa u centru, a ostalo nije bilo vaţno. Sada slika postaje ogromna scena bojišta, vidimo mase anonimnih vojnika. Najsmelije je što se u prvom planu pojavljuju mrtvi i ranjeni. Pokazuje da Napoleonove pobede podrazumevaju i mrtve, govori o ceni rata, što se pre toga niko nije usudio da pokaţe. Ranije su se iskljuĉivo glorifikovali ratovi. Osim toga, horizont je podignut vrlo visoko, gotovo da je sama bitka vaţnija od Napoleona. (Klasiĉna slika je morala da poštuje zlatni presek, spuštena scena, horizont na zlatnom preseku, to su idealno harmonizovane kompozicije). Ovako je prizor vrlo dramatiĉan, horizont se popeo gore i ima malo neba, obrnuto je komponovano. On je to uradio zbog funkcionalnosti: tako je mogao da pokaţe panoramu bitke, kretanje trupa po horizontu. Planovi su postepeno degradirani, što daje utisak dubine slike. U samom centru slike je Napoleon, ali drugaĉije je što je on identiĉne visine kao i ostali generali, sve glave su u istoj ravni (izokefalija). On je voĊa, ali prvi meĊu jednakima. On je na svetlom konju, i samo tako je odvojen od ostalih. Tako je Gro radikalno promenio prikaz bitke. TakoĊe slika aktuelne uniforme i oruţje, a ne više antiĉki kostimirane junake. Ovo nije zatvorena scena, sve se moţe nastaviti i iza rama. Mi shvatamo da je bitka na sve strane, što je još jedna novina. Gro će imati mnogo naslednika (Ţeriko, Delakroa, Kurbe...), bio je veoma uticajan. Na kraju vrši samoubistvo, jer nije bio siguran da li su sve te njegove inovacije opravdane.

9

[„Tri gracije“ – Ţan Batist Renjo

Prilika da se govori o estetskim kanonima, proporcijama ... Zbog pokreta i profila znamo da nije klasiĉna slika. Bitna je i valerska gradacija, ne samo linija. U pitanju neoklasicizam sa elementima romantizma.]

FRANSOA ŢERAR „Madam Rekamije“ TakoĊe portret po antiĉkom uzoru u rimskom ambijentu, ali pojavio se pejzaţ, otvoreni prostor, kao i zaokret madam Rekamije. Ubacio je kretanje, dinamiku, po uzoru na barok. Dijagonalna kompozicija dodatno dinamizuje portret.

POL PJER PRIDON „Otmica Psihe“ Nestašni puti nose usnulu Psihu. Isto dijagonalna kompozicija, mitološka scena, ali nova interpretacija. Ovo je noćna scena, što je novo. Dramatiĉan odnos svetlo-tamnog, draperije oko njenog tela dinamiĉno se kreću. Sve to je neobiĉno za neoklasicizam, a asocira na barok.

ŢAN OGIST DOMINIK ENGR

Veoma je obrazovan. Engr je poĉeo sa radom u vreme neoklasicizma, a završio svoju karijeru u doba impresionizma (ţiveo je 90 godina). Jako mlad, na poĉetku karijere, dolazi u Davidov atelje i sa velikom posvećenošću pristupa radu i izuĉavanju antiĉke kulture. Bio je majstor linije. Mnogi slikari su uĉili liniju iz njegovih radova, bio je veliki uzor. Profinjena, proĉišćena, meka linija. Ali zato odustaje od proporcije, jer ţeli da naglasi liniju.

“Zevs i Tetida” Po orlu koji se nalazi sa desne strane znamo da je Zevs u pitanju. TakoĊe, drţi ţezlo, i tu se nalazi reljef koji pokazuje njegovu borbu sa Titanima. On je moćan i po antiĉkim uzorima vrlo paţljivo prikazan, sa nesrećnom Tetidom. Ona moli Zevsa za svog sina, jer je to Ahil. Traţi da bude milostiv. Ona ĉuĉi na tronu, treba da bude veoma nisko. Da bi doprla do Zevsove brade Engr je morao da izduţi njenu figuru. Zato je crteţ bez anatomske taĉnosti. Deformisao je telo radi emotivnog sadrţaja, mimo klasiĉnih kanona. Engr je tvrdio da niko ko ima dobar crteţ ne bi napravio grešku u koloritu. Napravio je idealnu harmoniju linije i kolorita. Ni jedno nije dominantno, savršeno je komponovano, simetriĉno, rašĉlanjeno (u svakom segmentu se nešto dešava), potpuno uravnoteţeno. Savršeni odnosi toplog-hladnog i tamnog-svetlog. Naroĉito je cenio i poznavao antiĉke teme.

„Edip i Sfinga“ Monumentalna kompozicija jer su lepo rašĉlanjene sve figure, ali i povezane: Edip je u centru (kao ĉovek – idealna lepota se stavlja u centar), a Sfinga je pored. Iza je ĉovek koji ga upozorava da bira svetlost izmeĊu svetlosti i tame (svetlost predstavlja stvarni ţivot), da ne ulazi u pećinu (tama, neizvesnost). Edip je dostojanstven, nije uplašen. Ponaša se kao da bi mogao biti ravan sa Sfingom (ali nije, njena glava je naslikana iznad njegove). Engr deli realni, ĉoveĉiji svet i onostrani, mitski. Ovo monumentalno platno je veoma mala slika. Pokazano je veliko znanje komponovanja: dijagonale sa kopljima, razdvojeni svetlost i tama. (Sfinga je mitsko biće, polu ţena polu krilati lav, koja je na ulasku u grad Tebu postavljala zagonetku i proţdirala svakog ko ne bi znao odgovor. Edip je odgovorio na pitalicu i ubio Sfingu). Kod Engra uvek postoji savršena ravnoteţa; svaka linija se nastavlja i povezuje jedno sa drugim. Engr ujedinjuje ideje neoklasicizma i nagoveštaj romantizma.

10

„Portret slikara“ (slikara Granea) Veliki portretista svojih prijatelja i istaknutih predstavnika društva. Sjajan crteţ, uz analizu liĉnosti. Izuzetna materijalizacija. Porcelanski ten svojstven samo njemu. Zato su njegovi portreti izuzetno traţeni i cenjeni. Predstavlja maldog umetnika u ĉijim oĉima se vidi ţelja za znanjem. Nosi skicen blok, a u pozadini prepoznajemo pejzaţ Rima.

„Gospodin Berten“ Sjajna psihološka studija pohlepnog bankara. Njegovi prsti liĉe na kandţe na kolenima. Izgleda kao gramzivac. On je predstavnik nove burţoazije i u njemu prikazuje ĉitav niz novih bogataša. Studiozan pogled, kao da vreba. Ovo je psihološki portret. Engr jasno slika novu burţoaziju, one koji su za jednu generaciju došli do bogatstva. Gospodin Berten kao da će ustati svakog ĉasa, jako ţuri, jako je zaposlen, a tek što je skinuo šešir, što vidimo po njegovoj razbarušenoj kosi, sedi na ivici stolice. Prepuno dinamizma, prostudirana psihološka slika.

Engr je bio jako cenjen u krugovima dama, jer je divno umeo da pokaţe njihov nakit, ukrase... On je ţeleo da zabeleţi psihološki karakter. Ţeleo je da prouĉi tonske odnose na portretima, da bude vrlo precizan, pa je pravio mnogo crteţa, skica i studija. “Madam Orsonvij” je mlada predstavnica burţoazije koja pozira ispred ogledala, što njen portret ĉini dvostrukim. Ona je u zamišljenoj pozi, poput grĉkih Bogova. Engr je jedan od prvih umetnika koji koristi fotografiju radi provere svojih dela.

„Odaliska“

Idealna lepota, namerno deformisana preduga leĊa, mekane ruke i stopala... moţda je inspirisana persijskim minijaturama. O ovoj slici se govori kao o “uţitku šest ĉula“. Egzotiĉni orijentalni ambijent jer je ona mlada igraĉica u haremu. Engr je pretrpeo romantiĉarski uticaj interesovanja za Daleki istok, pogotovo Persiju i orijent, i to spaja sa klasiĉnom lepotom.

„Kupaĉica“ Idealno lepa haremska lepotica. Mnogo vertikala i horizontala koje se smenjuju. Inspirisano orijentom i persijskom minijaturom.

„Tursko kupatilo“ Analiza ţenskih aktova u vrtloţnoj, dinamiĉkoj skulpturi. Tondo je veliki izazov za svakog slikara, jer je teško napraviti kadar. Krug nameće kretanje. Engr je to rešio kretanjem razliĉitih delova tela u krug. Deo sa posluţenjem je jedini element koji se useca u tondo i prekida tu liniju. Ovo delo nastaje pri kraju njegovog ţivota. Engr je bio jedan od najznaĉajnijih neoklasicista. Njegovi uticaji traju sve do 20. veka.

11

ROMANTIZAM

Naziv “romantizam” je nastao od reĉi “roman”, što znaĉi “naracija” (naracija sa prevratima, kontrastima). Pojam u osnovi je poĉeo je da se koristi poĉetkom 19. veka kao ideja o romanu, a kasnije su se reĊali i ţanrovi romana. “Romantiĉno” predstavlja nešto zaneseno, sa puno osećanja, emocija…

U Engleskoj, Nemaĉkoj, Francuskoj, na primer, paralelno traju neoklasicizam i romantizam. Romantizam se javlja još od Francuske revolucije, a zvaniĉno traje od 1800-1830. Romantizam se javlja i u drugim umetnostima; literaturi: Viktor Igo, Aleksandar Dima, muzici: Hektor Berlioz, Šopen (najĉuveniji romantiĉar u muzici), drama... Svima je svojstvena naglašena osećajnost, emotivnost, iracionalno.

Prirodno je da na mesto linije, koja je bila nosilac ideje, dolazi boja, koja postaje kljuĉni element. Koriste intenzivne boje, ĉesto komplementarne odnose meĊu bojama. Umesto interesovanja za antiĉki ideal lepote, sada se u centar postavljaju egzotiĉne, daleke, nepoznate kulture. Orijent, daleki i bliski istok, Afrika (19. vek donosi velika otkrića, putovanja), uopšte orijentalizam najšire shvaćen ulazi u centar paţnje (persijske minijature, daleki istok; od sredine 19. veka i japanska kultura tokom impresionizma). Neoklasicizam je iskljuĉivo prouĉavao Grĉku i Rim, a sada romantizam (posle Napoleonovih ratova), postavlja u centar svakodnevni ţivot, scene iz ţivota i sadašnjosti (savremena istorija). Slikaju situacije, dogaĊaje savremene aktuelne istorije. Jako se inspirišu literaturom (Biblija, Šekspir, Dante, Bajron...). Viljem Blejk je pravi predstavnik umetnika koji se drţao literarnog predloška, od koga je pravio likovnu interpretaciju. I kod nas se umetnici oslanjaju na narodne pesme.

Glavni stilski uzor je bio barok, ali i interesovanje za Srednji vek (barok nije tako istaknut kao što je pre bila klasiĉna epoha). Pojavljuje se dramatiĉni barokni svetlo-tamni prelaz (kao i u romanima tog doba, gde su uvek suprotstavljeni pozitivan i negativan junak). Nagli prelazi iz tamnog u svetlo podiţu dramatiĉnost.

To je internacionalni pravac. Mi se bavimo Francuskom, Nemaĉkom, Engleskom i romantizmom kod nas, ali bio je veoma rasprostranjen. Vezan je nastankom za prve decenije 19. veka, posle Francuske revolucije, ali je trajao jako dugo i neki smatraju da romantizam traje i do danas.

[PRETEĈE ROMANTIZMA: VILJEM BLEJK I TEODOR ŢERIKO]

VILJEM BLEJK Inspirisan Francuskom revolucijom, preteĉa romantizma. Krajem 18. veka kod njega se već javljaju ideje romantizma. Blejk je smatrao da revolucija iz temelja menja poglede na svet, pa je smatrao da i u umetnosti treba sprovesti promene iz temelja. Inaĉe je bio samouk, siromašan, tako da nije bio vezan akademizmom. Krenuo je u istraţivanje predstavnika visoke renesanse (MikelanĊela, Rafaela). Bio je svestran umetnik, slikar i pesnik, kršio je sve konvencije svoga doba i svojim radom ostavio veliki uticaj na umetnike 19. i 20. veka. Blejk je bio umetnik vizionar. Hteo je da njegova umetnost ponudi novo viĊenje univerzuma. Smatrao je da današnji umetnik treba da se ugleda na umetnika Srednjeg veka, da sve radi sam, ruĉno. On je pisao, ilustrovao i pravio poveze, grafiĉke listove. Poznavao je razliĉite discipline i sve ih spajao u svom stvaralaštvu. Smatrao je da svako treba svoju poeziju sam da ilustruje. Njegove knjige su i danas velika dragocenost i retkost. Još kao mali imao je vizije koje je prikazivao kroz svoje slike. Ekscentriĉna

liĉnost, savremenici su mislili da je lud, a koristio je i razne vrste droge da podstakne svoje ideje i halucinacije. Imao je nekoliko mecena koji su ga podrţavali u radu, kupovali njegova dela, i tako je uspevao skromno da ţivi, ali se nikada nije odricao svog naĉina rada u korist profita.

„Mihajlo se rve sa Ċavolom“. Njegov najveći uzor i inspiracija je bila knjiga postanja. Odlikuje ga intenzivno svetli, romantiĉarski kolorit.

„Zmaj i ţena obuĉena u Sunce“ Pokazuje da Blejk pravi svoju mitologiju (poznavao je odliĉno stare mitove i legende). Insistirao je da se njegova bića uvek predstavljeju svetlim koloritom, jer su to za njega bila duhovna bića, koja se izdiţu iznad materijalnog, a za njega je materijalno bilo nebitno. Mnogo je ĉitao Apokalipsu i inspiriše se literaturom, što je odlika romantiĉara.

12

U likovnom smislu donosi mnogo novina, što se, pre svega, ogledalo u tehnici: akvarelu, kojoj je dao sasvim novu vrednost. Akvarel je kod njega konaĉno delo (ne ulje, kao što je bilo uobiĉajeno). Koristio je intenzivan, svetli kolorit, što pre niko nije imao smelosti da koristi (osim u Srednjem veku), kao i podelu slike po vertikali. Kompozicija raste odozdo ka vrhu. U trakama slaţe dogaĊaje po vertikali, što je blisko gotiĉkom slikarstvu. Njega iluzija prostora ne interesuje, jer se bavi svetom imaginacije.

„Starac Dana“ / “Prauzrok stvari” Smatra se da je to Bog koji u kosmosu pravi podelu sveta, stvara svet. Pravi savršeni tondo u koji uklapa savijena kolena, gradi dijagonale koje dinamizuju ĉitavu sliku. Njegov uticaj će ići daleko izvan granica Engleske i izvan granica vremena u kome je ţiveo. I do nadrealista, druga polovina 20. veka, pesnika i muziĉara. Liĉnost koja izlazi daleko izvan svoje epohe, njegov pravi uticaj je tek u vremenu posle njega, jer je od strane savremenika neshvaćen, ĉak smatran ludim.

TEODOR ŢERIKO „Oficir carske garde“ Ovo je njegovo prvo delo, nastupio je na salonu sa njim. Svesno je odabrao veliki format da bi se istakao u moru mladih umetnika izlagaĉa. Jako je voleo konje, divio im se, i ĉesto ih slikao na svojim platnima. Tragiĉno je umro posle pada s konja, sa 33 godine. Moţda nalazi uzor u davidovom “Napoleonu”. Konj deluje gotovo kao silueta jer se noge jedva vide. Ta pozicija konja, koji izgleda skoro nestvarno, doprinosi dramatiĉnoj situaciji. Ĉini se da će svakog ĉasa skliznuti ka prvom planu, jer uvodi smelo skraćenje po dijagonali. Bogatstvo kolorita, smeli crveni akcenti, leopardovo krzno, sa toplom pozadinom. Nestala je linija, skoro da se uopšte ne vidi, potpuno je zapostavljena. U prvom planu je kolorit, i zato je Ţeriko jedan od najzaĉajnijih preteĉa romantizma.

Ţeriko odlazi u Rim (dobija nagradu Rima), ali umesto da posmatra antiĉke graĊevine, interesovala ga je periferija grada, karnevali i svetkovine graĊana. Slavna prošlost je u pozadini, a u prvom planu je “Trka konja”. U centru interesovanja su konji, koji za njega predstavljaju pravi izazov; konj je personifikacija najfinijih osećanja, veoma inteligentne ţivotinje. Ţeriko im se divio. Osim MikelanĊela kome se divi, uzori su mu i Rubens, KaravaĊo, što vidimo po smelim kontrastima i uskovitlanim masama. Pokazuje veliku borbu ĉoveka i ţivotinje. Ne slika više idealne momke, već stvarnog konjušara sa svim nedostacima, jer ţeli da predstavi stvarnu scenu.

Najĉuvenije delo je „Splav meduze“, prvobitno nazvano „Scena brodoloma“ [Luvr] Ĉitao je o Francuskom brodu koji se nasukao na obale Senegala, koji nije imao dovoljno ĉamaca za spasavanje. Oficirski kadar ih je iskoristio, a ostale ljude su smestili na jedan splav (preko 100 ljudi). Ĉim su stali na splav, on je poĉeo da tone. Pokušali su da ga vuku ĉamcem, ali i on je tonuo, pa su ih ostavili i otišli “da traţe pomoć“. Ljudi su ostali prepušteni sami sebi na otvorenom moru. Od njih je preţivelo devetoro. Jedan od njih je priĉao Ţerikou sve detalje, objašnjavao mu kako se pravi splav. Prouĉavao je talase mora, skicirao tela ljudi u mrtvaĉnicama, pozivao prijatelje koji su pozirali. Posle mnogobrojnih studija i skica (ĉak i voštane figure reĊao u razne oblike), nastalo

13

je finalno delo. Brod koji ih je spasio zvao se Aurora (Zora) i upravo zoru bira za trenutak na slici. Zbog niza mogućnosti za predstavljanje ovog dogaĊaja, radio je jako mnogo skica. Zato ovde ima ĉak tri piramidalne kompozicije koje je spojio. Napravio je sliku o veri u ĉovekovo duhovno spasenje, bez obzira na sve tragedije i uţase. Nesvakidašnje prikazuje tragediju obiĉnih ljudi kao borbu dobra i zla. Diţe scenu od smrti ka ţivotu i na kraju crnac maše zastavom (vreme ropstva, pa ujedno simbolizuje spasenje i izbavljenje iz ropstva). Drţi zastavu Francuske, zastavu slobode. Aurora, brod spasenja, se jedva vidi, gotovo je nedostiţna, što pokazuje neizvesnost spasenja. Radi dramatizovanje situacije zanemaruje perspektivu i postavlja horizont visoko, tako da more ostavlja utisak dubine i veliĉine. Osa od Crnca na dole vodi direktno ka smrti, u talase, za sve one koji ne veruju u spasenje i ţivot. (to je telo Delakroaa, koji je pozirao za skice). Kada je izloţena, ova slika nije izazvala oduševljenje jer je dogaĊaj još uvek bio sveţ, i ljudi su se trudili da što pre zaborave katastrofu. MeĊutim Ţeriko ipak predstavlja uzor za mnoge umetnike.

Ţeriko odluĉuje da na neko vreme preĊe u Englesku, gde se susreće sa potresnom slikom društva.U Londonu je slikao mraĉni, zapušteni i prljavi London. Tamo radi mnoge grafike i crteţe pod utiskom teškog ţivota radniĉke klase, ali ga interesuju i trke konja. „Trka u Epsonu“ Tada se smatralo da konji u jako velikom trku ne dodiruju tlo (Majbridţ je 50 godina kasnije napravio studiju, fotografije konjskog galopa, i video da ni u jednom ĉasu konj nije u vazduhu). Ovo delo prikazuje konje u energiĉnom pokretu.

Po povratku iz Londona, i sam poljuljanog mentalnog zdravlja, odluĉuje da naslika seriju portreta mentalno bolesnih ljudi, za svog prijatelja psihijatra, za nauĉnu studiju. U Srednjem veku se smatralo da su te ljude zaposeli zli demoni, ali u ţerikoovo vreme poĉinje tumaĉenje da su oni bolesni, ljudi sa problemima, kojima treba pomoci. Mi po njihovom pogledu i stavu vidimo da imaju problem, da su bolesni. “Ubica”, “Kleptoman”, „Manija vojskovoĊe“…

14

EŢEN DELAKROA

Najveći i najznaĉajniji predstavnik romantizma, ostavio je veliko delo. TakoĊe najveći uzor umetnika 19. veka. Obeleţiće svoju epohu. Radio je slike, kao i velike zidne kompozicije. Smelo postavlja nove kanone i koristi ĉistu intenzivnu boju, koja je nosilac glavnog znaĉenja, saopštava emocije, nosi atmosferu, gradi poruku.

Delakroa otvoreno pokazuje svoje uzore. Teodor Ţeriko je bio njegov najveći uĉitelj. Zatim Rubens: isprepletana tela u pokretu; MikelanĊelo: naglašena anatomija i skraćenja. Osim toga ga inspiriše: Danteova poezija - “Pakao” (do koga se stiţe preko reke zaborava; ubistvo, ĉedomorstvo → deveti krug pakla), Šekspir, Gete, Milton, Bajron, Igo, Dima. Delakroa je veoma obrazovan, dobar crtaĉ (njegovi crteţi su meĊu prvim crteţima koji se posmatraju kao završena, celovita dela). TakoĊe je svirao violinu. Svestrano obrazovan, velikih interesovanja. Uĉestvuje u kulturnom ţivotu Pariza, i vrlo je uticajan umetnik. Uţiva ugled u društvu (uspešan na salonu, njegova dela su traţena).

“Danteova Barka” Predmet njegovih poĉetniĉkih interesovanja, delo inspirisano Danteovom poezijom. Izloţio je ovo delo kao mladi slikar na salonu. Naglašena je kompozicija sa sloţenim telima. U centru slike je sam Dante.

„Pokolj na Hiosu“ 1824. se pojavljuje na salonu sa ovom slikom. To je najznaĉajnije delo koje ga je predstavilo kao velikog i inovativnog majstora. Inspiriše se aktuelnim dogaĊajima, a kao i njegov uĉitelj Ţeriko, bira anonimna lica za svoje junake. Napravio je veliko istraţivanje potresen stradanjima na Hiosu. Hios je grĉko ostrvo, koje je tada pripadalo Turskoj. Poĉetkom 19. veka stanovnici su se pobunili, i pokušali da se oslobode turske vlasti. Da bi ugušili ustanak, Turci su ubili 20.000 ljudi, a veliki broj ţena i dece odveli na pijace robova i prodali. Paralelno sa ovim dogaĊajem, divio se Bajronu, koji je otišao u borbu za osloboĊenje Grĉke (jer je stara Grĉka nekada bila ideal demokratije). Tamo je i poginuo u Misolungiju. Delakroa je tada uradio i jednu sliku sa ovom tematikom, sa ţenom kao personifikacijom Grĉke: “Grĉka izdiše na ruševinama Misolungija”. Ovo Bajronovo delo je podstaklo interesovanje za te predele, pa je istraţivao Grĉku i njene stanovnike, ţeleći da njegova slika ima dokumentarnu vrednost. Kada je izloţena, Gro je izjavio da je to “pokolj slikarstva”: Delakroa je promenio mnogo toga u prikazu bitke. On bira vertikalnu kompoziciju, što je neobiĉno (horizontalna kompozicija je raspriĉana, vertikalni format dinamizuje, više figura u manjem prostoru koje je teško uklopiti). Postavlja neuravnoteţenu, decentriranu kompoziciju. Centralna figura ne postoji. Ali centar nam se jasno oslikava. Postavlja jednu malo decentriranu figuru, ali ona je samo silueta bez lica, ona samo preti. Ima turban i pušku, pa je jasno da je Turĉin, ali ne individualizovani, već samo prototip pretnje i osvajaĉa; metaforiĉno shvatanje opasnosti. Jako je podignut horizont (ali to je uradila već generacija pre, on je to usvojio), i veliko nebo sa ĉudnom svetlošću. To je svetlo nebo, koje je video u engleskom pejzaţu, na Konstejblovim slikama. Taj deo slike je prazan, na njemu se vidi samo glava sa turbanom koja ulazi sa desne strane. Sve figure su poĉele da klize ka nama, ka prvom planu. Zato ta kompozicija postaje još sugestivnija. Ovo je jako velika slika, figure su u prirodnoj veliĉini. Kada stoji ispred nje, i posmatraĉ je uvuĉen u priĉu. Veoma emotivno, dramatiĉno. MeĊutim, kompozicija je piramidalna (dve piramidalne), što je tradicionalno, ne novo. Jedna je piramida sa porobljenima, a druga se završava Turĉinom koji odvodi roblje. Na sredini je starica, koja predstavlja kontemplaciju, bespomoćnost. U pozadini vidimo dim, vatre osvajaĉa, koje nam govore da bitka još traje. Romantiĉari govore o stvarnoj, aktivnoj istoriji, o vremenu u kome oni ţive.

„Sardinapalova smrt“ Delo inspirisano Orijentom. Savremenici su smatrali da je to “previše”. O Sardinapalu je jednu poemu napisao Bajron. Sardinapal je stari persijski vladar, koji je pod pretnjom da će njegov grad biti osvojen, sve uništio, da ništa ne padne u ruke osvajaĉa. Kod Bajrona ga je spalio, ceo grad je uništen u vatri.

15

Ovde je na vrhu kompozicije Sardinapal, da bi od njega krenuo crveni potok koji ide po dijagonali (negativna dijagonala koja ide naniţe, koja govori o uništenju). Sve se uništava pred njim: konji, nakit, ţene. Intenzivna crvena boja ukazuje na krvoproliće, veliko uništenje. Pojedinaĉna kruţna kretanja sa razliĉitim upadima koji podrţavaju tu dijagonalu. Velika sposobnost materijalizacije. Pojavljuje se i crni ĉovek, jer je u to doba bilo jako interesantno i egzotiĉno prouĉavati anatomiju crnaca.

„Ulazak Krstaša u Konstantinopolj“ Još jedno delo posvećeno Istoku. Istambul, na obali Bosfora. Predstavnici grĉke vlasti, hram u pozadini. Oni mole Krstaše da poštede grad. Trudio se da rekonstruiše Konstantinopolj, i Krstaše prikaţe kao zapadne vitezove. Divio se Velaskezu, što ovde vidimo. (Španski barok)

„Sloboda predvodi narod“ Sve je u dimu, dramatiĉno. Jasno je patriotsko osećanje jer je jasno prikazana zastava. Francuska nosi ideju slobode, graĊanskih prava. U pozadini je panorama Pariza, sa Notr Damom. Ova slika je nastala za vreme Julske revolucije, u kojoj je on i uĉestvovao 1830. Tada je video situaciju na ulicama Pariza i kako izgleda revolucija. 1830. su se postavila pitanja o glasaĉkom pravu ţena, i njihovoj ravnopravnosti po prvi put. One su prvi put napustile dom i izašle na barikade sa muškarcima. Tada su mnogo stradale, hapšene su i ubijane. Zato ţena nosi zastavu. Do tada je bila potĉinjena volji oca, pa kasnije muţa i na kraju sina (tako da nikada nije mogla da odluĉuje o svom ţivotu). Ţena – koja se bori za slobodu, ali i kao alegorijska figura, jer je ona genij slobode, na vrhu piramide ranjenih i mrtvih. Ona je polunaga, kao što bi to bila Nike. Ali to ne bi mogla biti ona, jer je Nike idealizovana. A ovo je stvarna, mišićava, snaţna ţena. Ĉovek sa cilindrom, ugledno obuĉen, je student. Socijalni status se vidi po njegovom odelu. Tu je i radnik, i beskućnik... Razliĉiti staleţi koji su uĉestvovali u revoluciji. U toku Julske revolucije je poginulo na hiljade graĊana Pariza: ţena, dece, radnika, studenata. Kompozicija je centralizovana sa kadrom slike koji se otvara prema nama, ne postoji više plan posmatraĉa.

„Alţirske ţene“ Alţir, Francuska kolonija u to vreme. Prikaz egzotiĉnih ţena sa istoka. Ţene su zatvorene u harem, daleko od pogleda, iz koga nikad neće izaći. One se kreću u jednom tesnom prostoru bez vazduha, punom dima opijuma. LeĊima je okrenuta crnkinja, njihova sluţavka (jer one ne rade nikakve poslove, sluţe samo za uţivanje). Zatvorena, intimna atmosfera. Ĉista, emotivna slika.

“Lov na lavove” Prouĉavao je lovove na tigrove, lavove... TakoĊe je postojalo veliko interesovanje za ovakve scene. Dinamiĉna situacija u kojoj je mogao da prikaţe dinamiĉnost, emotivnost i napetost crvene, zelene i plave. Slika pozitivnu dijagonalu (naviše). Neki kritiĉari su tvrdili da je uništio slikarstvo posle ovoga, i pokvario sve tradicionalne kanone.

Delakroa je radio velike zidne kompozicije kapele Sen-Sulpis (oslikao je dve kapele) kompozicijama “Jakov se rve sa anĊelom” i ”Isterivanje Heliodora iz hrama”. TakoĊe, na tavanici u Luvru: „Apolon se bori sa zmijom“. Koristio je veliki broj fotografskih predloţaka za aktove, jer je romantizam bio vrlo zainteresovan za prirodu, za istinitost. Ĉak je imao modela fotografa, koji ga je ovekoveĉio u razliĉitim pozama, sa senkama i kontrastima, jer im je fotografija bila jako interesantna.

16

SKULPTURA ROMANTIZMA

Skulptura romantizma nije široko rasprostranjena kao ostale grane umetnosti ovog pravca. Ima je samo u Francuskoj. Skulptura je teško mogla da realizuje sadrţaje literature, pa nije mogla da odgovara zahtevima romantizma. Zato se dugo zadrţao neoklasicizam, jer je to bilo zahvalno za rad (antiĉke teme, klasiĉna lepota). Gotovo ĉitav 19.vek se razvija neoklasiĉna skulptura, koja je bila po ukusu burţoazije. Rid i Bari se okreću srednjem veku i baroknoj skulpturi. Unose sentimentalnost i povećanu emotivnost romantizma.

FRANSOA RID „Napuljski Ribar“ Rid je dobio nagradu Rima, meĊutim usled ratova i nemaštine nije bio u mogućnosti da otputuje. To ga nije spreĉilo da nastavi da prouĉava Italiju kroz likovni materijal. Tako je nastao “Napuljski ribar”, pod velikim uticajem ţanr slikarstva. Ovi predeli, kao što je jug Italije, su delovali egzotiĉno i interesantno. Tako da se on inspiriše napuljskim ţanr slikarstvom i pravi statuu malog deĉaka koji se igra sa kornjaĉom. Deĉak nije antiĉki idealizovan, on je obiĉno dete zaneto igrom na travi. To je anonimni deĉak, ribar, u vrlo prirodnoj, ali komplikovanoj, pozi koja daje dinamiĉnost formi zbog savijenih ruku i nogu. Kompozicija je i previše razigrana za jednostavnost kakvu poznaje antiĉka skulptura. Insistira na materijalizaciji: ribarska mreţa, vunena kapa, koţna ogrlica…

Rid je bio veliki boţavalac Napoleona. Kada Napoleon umire, sahranjen je sa ostalim obiĉnim ratnicima u Domu Invalida u Parizu. Rid je bio jako nezadovoljan tretmanom njegovog groba, smatrao je da je sarkofag mali i previše skroman za tako velikog vojskovoĊu. Zato je uradio skulpturu „Napoleon se budi u besmrtnosti“, koja je poput nadgrobne ploĉe, i postavio je u svoju baštu. To je inovativno delo, Napoleon se tek budi, zabacuje pokrivaĉ. Dole su orlovi, kao znaci njegovog carskog dostojanstva, a okićen je lovorovim vencem, simbolom dostojanstvenosti rimskih imperatora.

Najpoznatije delo, na trgu Étoile u Parizu, na Slavoluku za Napoleona (Trijumfalnoj kapiji) kroz koji Napoleon nikada nije prošao. Francuzi su ga proglasili za spomenik Republici. Najpoznatija kompozicija je „Marseljeza“, o odlasku dobrovoljaca u rat. Izuzetan reljef velikih razmera, koji se graniĉi sa slobodnom skulpturom. Mnogo figura je postavio u klin, prva figura je skoro trodimenzionalna, a ona u pozadini plitki reljef. Ovo je jedan od najsavršenijih reljefa 19.veka. Naglašena je podela po vertikali: dole su ratnici, a gore figura genija rata koji dramatiĉno poziva u borbu. Po razliĉito odevenim ljudima, ljudima razliĉitih staleţa i uzrasta, vidimo da se Francuzi od najdaljih vremena bore za pravdu, odatle naziv dela „Marseljeza“ (himna Francuske, pesma prepuna ideja o slobodi i jednakosti).

ANTOAN LUJ BARI Savremenik Eţena Delakroaa , viĊali su se u šetnjama po zoološkom vrtu u Parizu. Radio je izuzetno studiozne skice ţivotinja. „Lav gnjeĉi zmiju“ Bari je jedan od najsavršenijih animalista od antiĉkog doba. Voli da radi egzotiĉne ţivotinje iz udaljenih krajeva, donete tokom Bonapartinih osvajanja. Paţljivo ih prouĉava i postavlja u neuobiĉajene situacije. Uvek koristi podignutu emotivnost, jer sukobljava dve nespojive ţivotinje, opreĉne (lav-zmija, lav-krokodil). Dramatiĉno, puno naboja, predstavlja sukob snage. Zmija predstavlja prevrtljivost, podzemni svet, a lav silinu, kralja ţivotinja. Savremenici su identifikovali Julsku revoluciju sa lavom, jer je on simbol meseca jula. Na lavu se taĉno vidi struktura dlake, fantastiĉna meterijalizacija. „Tezej i Minotaur“ Kao sin zlatara, znao je da izraĊuje i tretira skulpture manjih dimenzija. Ova je mala, ali ipak monumentalna. Bari je dobro razumevao anatomiju i ţivotinja i ĉoveka, i imao je osećaj za dramu. Borba je prikazana isprepletanim formama.

17

ENGLESKI PEJZAŢISTI

Klod Loren, veliki majstor pejzaţa u baroku, francuski slikar. Barok postavlja zanimljiv model prikazivanja prirode: to nije stvarna priroda, sve je iluzija, kanon. Slikari su predstavljali prirodu kao imaginarni sistem, ne stvarnu prirodu u tom trenutku. Znalo se kako izgleda priroda za razliĉite vrste scena, ali nije se mislilo da tema prirode moţe biti nezavisan motiv. Morala je postojati neka sadrţina, konstrukcija prirode u sklopu druge teme. Pejzaţ u baroku zahteva da prvi plan bude taman, a unazad se planovi rasvetljavaju, što stvara iluziju treće dimenzije, tj. vazdušnu perspektivu. Veliki slikari, kao Klod Loren, koji su slikali samo pejzaţ, su bili veliki uzor u romantizmu. Prethodili su engleskim pejzaţima. Englezi su uvek bili zainteresovani za posmatranje prirode i vremena. Engleski majstori su u vreme romantizma predloţili potpuno novi pristup u predstavljanju prirode. To su Dţon Konstejbl, Viljem Terner i Riĉard Bonington.

DŢON KONSTEJBL „Dolina Dedham“ Romantiĉari ne slikaju prirodu kao jednu konstrukciju, nego je to odreĊeno postojeće mesto. Konstejbl je slikao iskljuĉivo Englesku, predeo u kome je odrastao. Smatrao je da je umetnost vrsta nauke, da umetnik praveći sliku treba da se ugleda na nauĉnika koji izvodi eksperimente. TakoĊe da umetnik treba da slika samo ono što vidi i da ĉesto proverava šta vidi. To znaĉi da on nije mogao ostati u ateljeu: napustio je atelje i odlazio u pravi prirodni prostor, iradio skice, a posle u ateljeu pravio platna na osnovu skica. Sada se više cene te male skice nastale pred samim prizorima, nego završna dela, jer je on on u samom delu insistirao na svakom detalju, a umetnost sada ceni neposrednost. Upravo impresionisti usvajaju taj postupak. Delakroa je video njegova dela, njegovo svetlo i veliko nebo [Konstejbl izazvao senzaciju u Parizu]. Delakroa je videvši Konstejblove boje i nebo, prepravio nebo u svom „Pokolju na Hiosu“. Sam Konstejbl je smatrao da treba birati samo ono što ga privlaĉi u prirodi za sliku. Njemu je bilo bitno osećanje, koje treba preneti na platno. Jedan je od retkih koji je dugo precizno pravio studije oblaka, detaljne skice. On ih je potpisivao i navodio datum, mesto i vreme. Kasnije su te studije koristile meteorolozima. Hteo je uverljivo da ih prenese na svoju sliku. Velika promena u odnosu na Kloda Lorena je što je nestao smeĊi muzejski ton, nestao je tamni prvi plan, i ušle su vrlo intenzivne, svetle boje: zelena, ţuta, plava. Tipiĉno za romantizam, jer oni insistiraju na koloritu. Ljudima tog vremena su sva ta dela bila neuravnoteţena i neharmoniĉna zbog toliko boja. Kljuĉna prekretnica romantizma je izlazak iz ateljea. Ali je umetnik zato morao da promeni i naĉin nanošenja boje na platno. U baroku je svaki detalj precizno definisan, a kod Konstejbla nema detalja, sve je u velikoj bojenoj masi, vide se potezi ĉetke, jasno se vidi kako on prikazuje ono što vidi, jer mora brţe da radi. Romantizam zahvaljujući Engleskim pejzaţistima, postavlja pejzaţ, prirodu kao dovoljnu temu za sliku. Nije više bio pozadina, ambijent, već je sam po sebi vredan paţnje. Glavna prekretnica u romantizmu: pejzaţ postaje glavna tema.

„Park Vivenho“ Nema pravila vazdušne perspektive, a ni linearne. Udaljeni planovi su takoĊe tamni, kao prvi plan, a ne postoji jedna taĉka ka kojoj se sve smanjuje. MeĊutim, ima manje detalja u pozadini i senke postaju jako vaţne. Ovo je drugaĉija vrsta kompozicije prostora, poštuje se planimetrijsko rašĉlanjivanje slike. Podeljeni su planovi, i tako konstruišemo dubinu prostora. Voda takoĊe pomaţe formiranju iluzije prostora. Potok se suţava i nestaje u daljini.

18

„Katedrala u Solsberiju“ Pejzaţ sa katedralom je gotovo u poslednjem planu. Posmatrao je prirodu kao celinu, univerzum, tako da ništa od elemenata nije posebno naglašeno. Harmoniĉno, divni odnosi, nema drame, nesklada. Sve se slika na isti naĉin. U svim planovima vidljiv je brz potez ĉetkom. On je razvio slaganje fleka.

„Obala Vejmuta“ Veoma smelo rasvetljen kolorit. Voda dobija zvuĉnost. Nema nikakvog dešavanja. Osećanje moćne veliĉanstvene prirode. Egzaktne studije prirode, priroda kakva jeste. Ovakva dela će direktno inspirisati impresioniste.

VILJEM TARNER Ĉudo od slikara, poĉinje da slika veoma mlad i već sa ĉetrnaest godina upisuje Akademiju, a sa petnaest ima samostalnu izloţbu. Sa dvadeset ĉetiri godine već je predavao na Akademiji. Bio je zatvoren, osobenjak, ali veoma cenjen i poštovan do kraja ţivota. „Prelaz preko potoka“ Ogromno prostranstvo prirode sa mnogo detalja. Ovde ima vazdušne perspektive. Osećanju velike dubine doprinosi i vertikalni format, kao i vrlo taman prvi plan i dalje rasvetljavanje. U ranoj mladosti je savladao visoka znanja prikazivanja prirode. Odliĉno je poznavao perspektivu i drţao ĉasove na kraljevskoj Akademiji. Ali, pokazao je i sve novosti romantizma, vrlo mu je vaţna bila boja. Poštuje Lorena i u njemu traţi uzor, i ovo je obiĉna scena u veliĉanstvenom baroknom maniru iz njegovog ranog perioda.

„Parlament u plamenu“ Tarner slika prirodu kao ĉetiri elementa: vatra, voda, vazduh i zemlja. Slikao je stvarne, aktuelne dogaĊaje. Na vest da je parlament u plamenu došao je i napravio skice. Hteo je da pokaţe kako je vatra moćna, kako uništava sve, i svi su nemoćni pred njom, ĉak i most, kamene graĊevine. Bez preteranih detalja pokazuje moć prirodne stihije.

„Jedrenjak odlazi u luku da bude iseĉen na komade“ Slika jedrenjaka koga voze u luku da ga iseku. Dramatiĉna smena starog i novog. Na njegovo mesto dolazi mali ruţni crni parobrod. Nestaje jedna epoha, naĉin ţivota, kultura. Zalazak sunca predstavlja kraj dana, simboliĉno se prenosi i na prirodu, osećanje tuge i ţalosti. Ponos engleske flote je sada neupotrebljiv, a na njegovo mesto dolazi parobrod.

19

„Trgovci robljem bacaju bolesne i iznemogle u more“ To se i ne vidi od moćnog mora, a sve je crveno, što asocira na krv. Vide se ajkule i nagoveštaji ruku, talasi i jedrenjak koji odlazi. Dţon Raskin, teoretiĉar i filozof je napisao delo o slikarima svog doba i dosta je posvetio ovoj slici (koju je posedovao). Naroĉito je isticao smelost sa kojom je Tarner pokazao kako je priroda moćna. Ovom slikom on je digao glas protiv ropstva. [Da bi zaradili više, bacali su bolesne robove, koje nisu mogli prodati, u more, i govorili da su nestali u oluji, za šta su uzimali novac kao odštetu jer su „nastradali u nevremenu“] Više nema horizonta, ni jasnih detalja, ali vidimo strašnu dramu, ogroman talas koji potapa ljude. Veoma inovativan umetnik. Nije ĉesto izlagao dela jer je smatrao da nisu verno predstavljala njegov doţivljaj. Nije ih prodavao i ţeleo je da se njegove slike drţe zajedno (veliki broj je u „Tejt‟ galeriji). Ali neke slike su tada kritiĉarima delovale nedovršeno, previše smelo. Njih su prodali, meĊutim danas se smatra da su to njegova najbolja dela.

„Potok se uliva u more“ Rano jutro, izmaglica. Jedva vidljiv predeo okupan suncem. Dolazio je na obalu da uhvati jutarnju vlagu. Veoma smelo, najavljuje apstrakciju. Kombinovan odnos toplih i hladnih tonova. Predstavljaju Tarnera kao najavljivaĉa budućih pravaca u umetnosti. Delovao je na impresioniste i sve koji su bili zainteresovani za pejzaţ.

„Kiša, para i brzina“ Prvi je naslikao voz [jer je voz napravljen u 19.veku]. Teško je na slici prikazati pokret voza, jer je slika statiĉni medijum. Voz juri ka nama, što vidimo po tamnom nasipu sa strane. Ovo je voz „Svitac“. Vidimo svetla grada koja se smanjuju, kao i da dim ide od nas. Tarner je uporeĊivao mehaniĉko kretanje mašine i prirodno kretanje zeca. Zec koji pretrĉava je personifikacija prirodne brzine. Prikazao je univerzum u kome se grad jedva naslućuje, jer je sve prekriveno jednom moćnom vodom. Kiša koja pada i voda preko koje ide most. Inspirisani njegovim smelim pokušajima impresionisti će raditi vodu i vozove.

RIĈARD BONINGTON „Obala mora“ Pejzaţ u zlatnom preseku, skoro ceo format prekriva nebo. Bonington je ovo naslikao kao akvarel. On je Englez nastanjen u Francuskoj, koji sa sobom donosi englesku tradiciju slikarstva akvarelom, slobodno, u toplom koloritu. Umro je jako mlad, ali zahvaljujući eksperimentima sa akvarelom ostavio veliki uticaj na francuske pejzaţiste. Pokazao da akvarel moţe biti samostalna tehnika, konaĉno delo. Engleski pejzaţisti su bili veliki inovatori i uzor u prikazivanju prirode.

20

ROMANTIZAM U NEMAĈKOJ

Za romantizam su najvaţniji osećajnost i boja (neoklasicizam je bio zasnovan na raciu, pojmovima, liniji). Engleski romantiĉari su insistirali na slici prirode, i posmatranju prirode i stvarnih, trenutnih dogaĊaja. Za nemaĉke romantiĉare priroda je kosmos, ogromni univerzum, a ĉovek je zanemarljiv. Ĉovek je mala nevidljiva energija, a kosmos je moćan, beskonaĉan. Osećanje da je ĉovek izgubljen u svetu je glavno osećanje nemaĉkih romantiĉara. Oni prednjaĉe u iskazivanju emocija. Najpoznatiji su Kaspar Fridrih David, Filip Oto Runge i grupa Nazarena. Nemaĉki romantizam ĉine dve velike celine: jedna su David i Runge (pravac vezan za severnu Nemaĉku), a druga Nazareni (slikarski pravac vezan za Austriju, taĉnije Beĉ). To su vrlo razliĉite pojave, bez dodirnih taĉaka. Za grupu Nazarena se kasnije vezuje drugi deo nemaĉkog romantizma. [Bidermajer je veliki umetniĉki pokret 30-ih i 40-ih godina, i znaĉi “slikarstvo malih majstora”, a odlikuju ga sentimentalnost, scene iz svakodnevnog ţivota. Bidermajer je širi kontekst, unutar toga su Nazareni]

KASPAR FRIDRIH DAVID Školovan je u Kopenhagenu, sa krajnjeg severa Nemaĉke. “Monah na moru” Osećao je ţivot na severu, kratke dane i malo sunĉeve svetlosti. Na njegovoj slici sve je u vlaţnoj izmaglici i melanholiĉnom osećanju, natopljeno vodom. Poštuje zlatni presek. Najveći deo slike je magla, slojevi oblaka. Na uskom parĉetu kopna je monah, simboliĉna figura, ne neki odreĊeni monah. Monah predstavlja izolovanost; daleke, usamljene krajeve. Bira monaha kao predstavnika ljudskog roda, i on je sam, tanušan i na opasnom mestu, gotovo na samom grebenu, a talas ga lako moţe potopiti; njegova situacija je delikatna. More je takoĊe tamno, nepoznato, što pojaĉava neizvesnost, kao i ogroman prostor neba. Postavlja pitanje smisla ĉovekovog postojanja, njegovog poloţaja u svetu. Ovo je otvorena kompozicija, koja se širi van kadra, što govori da svi moţemo biti ukljuĉeni u sliku. Priroda je ogromna, svet je beskrajno veliki i beskrajno nepoznat. Ostavlja dubok i melanholiĉan utisak na posmatraĉa. Sam Kasper Fridrih David je bio veoma izolovan i pesimistiĉan. Njegova dela odlikuje zapitanost pred prirodom. Mnogi ga smatraju za pravog slikara mistike.

“Izlazak meseca nad morem” Tri ţene, tri broda, tri kamena… Broj tri predstavlja sintezu, celinu, savršenstvo. Tri ţene gledaju ka horizontu, ne komuniciraju sa posmatraĉem, što je veoma smelo za 19. vek, sve tri su okrenute leĊima. Gledaju ka prizoru brodova. To su tri graĊanke koje dolaze i prepuštaju se osećanju koje izaziva priroda. Njihov kostim odraţava dah urbanog u prirodi.

“Brodovi u luci” Kaspar Fridrih David ima jako mnogo ovakvih slika, sa sliĉnim motivima. On dosta razmišlja o zakonitostima i ritmu prirode. Ĉovek tu nema uticaj, samo je posmatraĉ. Mistiĉno osećanje potencira i ĉudnim svetlom sa ruţiĉastim i plaviĉastim (bele noći). Hoće da nas podstakne da doţivimo otkrovenje koje daje priroda. Brodovi u smiraj dana lagano tonu u mrak, spuštaju svoja jedra i asociraju na završetak dana i ţivota.

„Ţena pred izlaskom sunca“ Neoĉekivana kompozicija sa akademskog stanovišta. Uvodi fantastiku u svoje slike, i prizor je gotovo bajkovit, postavljen u trakama sa kolosalnom figurom devojke. Ona je okrenuta leĊima (taj motiv se ponavlja). Ţena je neproporcionalna, izduţena; odnos veliĉina je potpuno izmešten. Ţena je ta koja se divi izlasku sunca, ali brdo deluje sitno a ţena ogromno. Motiv je ĉovek koji komunicira sa prirodom i razume lepotu prirode.

21

„Katedrala u hrastovoj šumi“ Dramatiĉan odnos svetlo tamnog. On predstavlja pogreb u gotskoj katedrali (Gotika je stil koji Nemci jako cene, smatraju je, nacionalnim stilom, da je tamo nastala). Kaspar Fridrih David slika jednu ruševinu. Tu emotivnost prenosi i na prirodu: sumrak, zalazak sunca u jesen – kraj, melanholiĉno osećanje nestanka, prolaznosti. Prošao je i jedan ljudski ţivot. Monasi nose telo pokojnika u sanduku kroz pomrĉinu zaleĊenog pejzaţa. Osećanje završenosti ţivota (stilskog, ĉovekovog...). Upućuje na to da ništa nije veĉno, i na znaĉaj religije u ţivotu. Ipak, ovaj prizor je tako sumoran da nas navodi da posumnjamo u svoju sudbinu posle smrti.

„Par koji posmatra pun mesec“ Noćna scena, par posmatra pun mesec. Ĉak i hrast podstiĉe dramatiĉnost, kao da će ih povući u provaliju. Kao da se i sama priroda ĉudno ponaša. Insistira na fantastiĉnim dogaĊajima, u kojima se ne vide lica, junaci su okrenuti leĊima. Time jaĉa emocije, i mi se identifikujemo sa tim posmatraĉima, mnogo je sugestivnija njegova iluzija prirode.

„Brodolom nade“ / “More leda” Veoma moderno, smelo, gotovo apstraktno. Delo je inspirisano savremenim dogaĊajem. Kao i drugi romantiĉari, inspirisan je tragiĉnim dogaĊajima. Ovo je o ekspediciji na Severni pol brodom „Nada“. Brod je krenuo kasnije nego što je planirano, a zima je poĉela nešto ranije, i sante leda su zarobile brod. On je polomljen ledom i Nada je potonula na dno Severnog mora. Sam David je paţljivo prouĉavao prirodu, morske gleĉere i led sa Baltika da bi napravio realnu scenu. Moćne sante leda koje ĉak ne ostavljaju znake da je tu bio brod. To je nešto što ĉovek nije u stanju da nadvlada. Spomenik nastojanjima ĉoveka da istraţuje prirodu, otkrije njene zakonitosti. Piramidalna struktura, ujedno stoji kao spomenik istraţivaĉima. Pokazuje da je Kaspar Fridrih David daleko izvan svog vremena, hrabar što je ovo naslikao.

FILIP OTO RUNGE Kasno odluĉuje da se bavi umetnošću, posle dvadesete. Poreklom je iz hamburške ugledne trgovaĉke porodice. Za razliku od Kaspara Fridriha Davida, Runge je bio zainteresovan za ĉoveka. Ţeleo je da stvori potpuno umetniĉko delo.

„Ĉetiri doba dana“ – hteo je da naslika jutro, dan, veĉe i noć. Od toga je nastalo samo “Jutro”. Planirao je da ubaci i miris i zvuk, koji bi pratili ovu kompoziciju. Smatrao je da umetnost treba da koristi razna ĉula (da bude multimedijalna). Slika je prepuna simbolike, pogotovo simbola klasicizma i biblijskih uĉenja. Mistiku je pronalazio u raĊanju (ĉoveka, prirode, biljaka...), i predstavlja raĊanje sunca nove religije, hrišćanstva, sa Bogorodicom u sredini, kao Venerom. Ljiljani su simbol Bogorodice. Celu kompoziciju povezuje po vertikali. Vidimo više nivoa na slici: beba (nivo koji pripada zemlji), ţena, boţanstvo (metafiziĉka sila). Slaganje po tim slojevima (trakama) je pozajmio od gotike. Okvir ovog dela je dodat tek u 20. veku. On je oba dela kompozicije naslikao u isto vreme, ali naslednici prvo nisu znali da su to delovi iste slike, pa su ih ĉuvali odvojeno i spojili tek kasnije. Intenzivan i smeo kolorit. Bavio se prouĉavanjem spektra boja, jer se tada još ne zna ništa o prelamanju svetlosti. Analizirao kako i zašto vidimo boje i gde one nastaju. Napisao je i teorijska dela na ovu temu. Runge je veliki istraţivaĉ i inovator.

“Oto Zigesmund” Portret njegovog sina. Runge je bio zaokupljen rastom. Fasciniran rastom u prirodi, pogotovo ljudi, i jako je voleo da slika decu. Da bi to naglasio, on je predimenzionisao bebu. Sedi na stolici ali izgleda kao dţin, ogromna beba. Ĉovek je bespomoćan u odnosu na prirodu i ne moţe se suprotstaviti njenim zakonima.

22

NAZARENI Grupa “Nazareni” je nastala 1809. godine u Beĉu, kao grupa mladih slikara sa Akademije koja je odluĉila da napusti klasiĉne kanone i slikanje gipsanih figura, i ode u Rim da prouĉava katoliĉku umetnost. Smatrali su da je umetnost srednjeg veka bila najviši domet, i vraćaju se u gotiku. Slikari srednjeg veka su bili savršeni uzori za njih: radili su religiozne kompozicije, i to organizovani u esnafe i cehove. Nazareni se smeštaju u napušteni manastir Sveti Isidor. Isus Hristos je bio Nazarećanin, a oni sebe smatraju sledbenicima apostola, jer nastavljaju religiozno slikarstvo. Za patrona (zaštitnika) uzimaju Svetog Luku (smatra se da je on prvi napravio ikonu Bogorodice, i da je zaštitnik slikara). Najpoznatiji predstavnici su Johan Fridrih Overbek i Franc Pfor.

Portret Pfora, koga je naslikao Overbek. Naslikao ga je onakvog kakav je ţeleo da ga drugi vide: u ambijentu iz Srednjeg veka, srednjevekovnom kostimu, sa atributima tadašnjih slikara: maca simbolizuje Bogorodicu, a devojka sa biblijom religioznost i duhovne vrline.

Overbek: „Hristos u kući Marte i Marije“ U stilu kvatroĉenta. Misli se da je Marta predstavnica protestanata. Hristos je vaskrsao njihovog brata Lazara. Na sveĉanosti koja je organizovana povodom njegovog doĉeka Marta je radila po kući, a Marija je slušala Hristove propovedi. Put predavanja duţnostima je put koji biraju protestanti. Drugi je put predavanja molitvama. Tu je Sveti Petar koji podseća na Direra i drugi apostol koji liĉi na Rafaela.

Pfor: „Ulazak kralja u Bazel” Slika je bogata i raspriĉana, kao srednjevekovna bajka. Plošno predstavlja figure sa naglašenim linearnim kvalitetima, ali naglašen je i intenzivno svetli kolorit. Boje su intenzivne, i u to doba kritikovali su ih da su previše napadne. Paţljivo je preneo atmosferu i kolorit srednjevekovnog grada.

Piter Fon Kornelijus: „Josifa prepoznaju njegova braća“. Eklektiĉna kompozicija, inspiriše se Rafaelovom

„Atinskom školom“ Jozef Koh: „Herojski pejzaţ sa dugom“ Jozef Fon Firih: „Put u Emaus“. Koristi oker, ruţiĉasto, svetloplavo.

ROMANTIZAM U SRBIJI (1830-1878)

Jovan Klajić : “Solomonov sud” Dimitrije Avramović je oslikao Sabornu crkvu – direktna veza našeg slikarstva sa slikarima Nazarena.

KATARINA IVANOVIĆ Naša prva slikarka. RoĊena je u Stonom Beogradu, na Dunavu, u MaĊarskoj, u trgovaĉkoj porodici. U Pešti je pohaĊala pripremni kurs slikanja, a zatim završila ţensku školu pri Likovnoj akademiji u Beĉu. Tamo se upoznala sa Vukom Stefanovićem Karadţićem i sa pesnikom Simom Milutinovićem Sarjlijom. Nakon završenog školovanja na Beĉkoj akademiji obilazila je Italiju, Francusku i Holandiju, a potom upisuje Akademiju u Minhenu. U prvo vreme se uglavnom bavila portretnim slikarstvom i slikanjem mrtvih priroda i ţanr scena, ali je ideja nacionalne heroine doprinela da u repertoar njenih tema uĊe i istorijsko slikarstvo.

23

Svojim autoportretom pokazala je kako da linija i materijalizacija budu na prvom mestu. Lice predstavlja u neutralnom svetlu, u duhu tradicionalnog portreta. Ovo delo slika još za vreme studija. Ljupka mlada devojka sa kostimom izvedenim do detalja, ali oseća se slabo poznavanje anatomije, što vidimo po njenom golom ramenu. Kasnije je putovala po Evropi, usvaja romantiĉarske ideje, pa je imala smele ispade u portretima: “Portret Sime Sarajlije” (koga je upoznala u grupi oko Vuka Karadţića, koji insistiraju na narodnom jeziku). Ona smelo koristi intenzivno-plavu u kontrastu sa lepom crvenom, tipiĉno za romantiĉare. Onda je htela nešto novo: “Starica se moli pred obred”. “Korpa s groţĊem” je mrtva priroda, prva u srpskom slikarstvu. Pokazala je veliku sposobnost u temama rezervisanim za ţene. Htela je da obraĊuje istorijske teme, ali to su dosta neuspele, haotiĉno organizovane kompozicije što govori o njenom neiskustvu u tim temama (koje su bile za muškarce). Dolazi u Beograd gde radi portrete uglednih graĊana. Proglašena je za prvu ţenu akademika, još tada, u 19.veku. Nije se udavala i umrla je u rodnom mestu da bi je kasnije sahranili u Beogradu.

PAVLE SIMIĆ Slikarstvo je uĉio prvo u radionici u Novom Sadu, a potom na Akademiji u Beĉu. Kada je završio Akademiju, vratio se u Novi Sad gde je ostao do smrti. Prvo je slikao portrete i pojedinaĉne ikone, a kasnije je dobio mnoge porudţbine za ikonostase. Naslikao je i niz vrlo znaĉajnih istorijskih kompozicija. “Birĉanin Ilija plaća porez Turĉinu” Kompozicija sa velikim brojem likova u orijentalnoj nošnji. Pored njega je crnac, turski rob, egzotika tipiĉna za romantiĉare.

NOVAK RADONIĆ RoĊen je u Baĉkoj i prve ĉasove iz slikarstva je dobio u Senti, a kasnije upisuje Beĉku akademiju. Posle Beĉa nastanio se u Novom Sadu, slikajući uglavnom portrete za veoma bogatu klijentelu. Osim ikona, portreta i predela radio je i kompozicije istorijske sadrţine, kao i kopije po delima starih majstora. “Vile krunišu Branka” Tipiĉno romantiĉno delo, vezano za Branka Radiĉevića. On će otići na Parnas, gde su duše svih pesnika. Smeo, intenzivan kolorit. Branko je okruţen kolom vila koje pokazuju ka Parnasu, i donose simbole svih umetnosti: maska, paleta, gitara, kapitel… “Smrt Marka Kraljevića” Glorifikuje junaka. Romantizam je bio inspirisan literaturom, pa je slikao taĉno po pesmi. Marko je pored bunara, sa sveštenikom. Ovo je prva istorijska kompozicija u srpskom slikarstvu koja se temelji na literarnom predlošku.

STEVAN TODOROVIĆ Stevan [Steva] Todorović bio je jedan od vodećih nosilaca srpskog romantizma. Bio je ugledan slikar i graĊanin, svestrana liĉnost i inicijator brojnih projekata. Postao je predsednik Beogradskog pevaĉkog društva. Angaţovao se na osnivanju srpskog diletantskog

24

pozorišta, nastupao i sam kao glumac i saraĊivao sa Narodnim pozorištem kao scenograf. Osnovao je prvo gimnastiĉko društvo gde je svoje uĉenike poduĉavao gimnastici i maĉevanju za potrebe teatra. Vodio je slikarsku školu kroz koju je prošao veliki broj mladih umetnika. TakoĊe je napisao i autobiografiju. “Autoportret” Mladi slikar u smelom zaokretu glave. Radio je brojne portrete uglednih ljudi i ţena iz graĊanske klase. MeĊu portretima se istiĉe reprezentativni vojniĉki portret generala Alimpića. Slikao je, u duhu romantizma, i istorijske kompozicije koje mahom nisu saĉuvane do danas. Jedna od retkih preostalih je predstava “Smrt Hajduk-Veljka”, njegovo najĉuvenije delo. Hajduk Veljko gine na topu. Dijagonalna kompozicija o aktuelnom dogaĊaju, iz savremene istorije. Slikao je i pojedine predstave neobiĉne tematike, poput kompozicije “Gimnastiĉarsko društvo”. Romantizam je pokazao novo interesovanje za ljudsko telo, tada su se ljudi zainteresovali za veţbanje, sveţ vazduh. On prikazuje sebe sa uĉenicima, kompletno obuĉenim u kostim graĊanskog društva, kako razvlaĉe sprave za veţbanje. Bavio se i oslikavanjem ikonostasa.

ĐURA JAKŠIĆ Đura Jakšić, pesnik i slikar, jedna je od kljuĉnih figura srpskog romantizma. RoĊen je u Srpskoj Crnji u Banatu. Neko vreme je bio na umetniĉkoj akademiji u Pešti, ali je morao da je napusti zbog revolucionarnih dogaĊanja. Kasnije odlazi u Beĉ gde nastavlja studije slikarstva i druţi se sa Brankom Radiĉevićem i Đurom Daniĉićem. Posle Beĉa odlazi u Minhen gde upisuje tamošnju umetniĉku akademiju. Posle toga ţivi u Kikindi, potom u Novom Sadu, pa u Srbiji, gde radi kao seoski uĉitelj. Objavio je dosta pesama, ali ga je ceo ţivot pratila oskudica. Nemaština, alkohol i boemski ţivot verovatno su ubrzali njegovu smrt. Jakšić je bio pesnik, slikar, patriota i umetniĉka liĉnost snaţne stvaralaĉke imaginacije. U njegovom opusu izdvajaju se brojni portreti gde je uspevao da postigne prefinjenu karakterizaciju likova, što se posebno odnosi na brojne ţenske portrete. Ĉuven je njegov portret Mile Popović, kćeri kikindskog kafedţije u koju je bio zaljubljen a koji je poznatiji kao: “Devojka u plavom”. Ovo delo poseduje liĉnu posvetu, to je romantiĉna analiza ţene. Crna mašnica je nešto što nas podseća na Goju. IzmeĊu ostalog je slikao, u duhu romantizma a i sopstvenog patriotizma, portrete slavnih liĉnosti srpske istorije: Cara Dušana, Kraljević Marka, Kneza Lazara. “Ustanak Crnogoraca”. Velika dijagonala, sa glorifikovanim patriotskim osećanjima. “Karaula” je njegovo najslavnije delo, napisao je i pesmu koja je nastala po stvarnom dogaĊaju. Tipiĉan predstavnik romantizma. Turske jedinice su i tada upadale u Srbiju i pljaĉkale. Momci na karauli su se hrabro borili kada su napadnuti. To su hrabri vojnici, njihova kućica je skoro srušena ali oni su se izborili i ostali na straţi. Đura Jakšić je naš najveći romantiĉar kako u slikarstvu, tako i u poeziji.

25

BARBIZONSKA ŠKOLA I PRERAFAELITI Kamij Koro i Barbizonska škola pripadaju Francuskoj, a grupa Prerafaelita Engleskoj. Obe grupe najavljuju neke karakteristike realizma.

BARBIZONSKA ŠKOLA Zove se po mestu okupljanja umetnika, selu Barbizon pored Pariza. Ovi umetnici su hteli da napuste ruţni, buĉni, zagaĊeni Pariz. U Parizu su tada bili loši uslovi ţivota, nije imao taj komfor koji će kasnije imati. Slikari su ţeleli da slikaju prirodu. Bili su zadivljeni Konstejblom, pošto je on postigao nešto posebno u pejzaţnom slikarstvu, van ateljea. Okupljaju se oko 1830. i deluju do poĉetka impresionizma. Glavni pokretaĉi su Teodor Ruso, Ţil Dipre, Narsis Dijaz Delapenja, Ţorţ Mišel, Fransoa Dobinji. Vaţi koncepcija da je prvi plan najtamniji, a udaljavanjem postaje svetliji. Nije previše naglašen kontrast svetlo-tamnog. Naslikan je idealizovan pejzaţ, kao slika boţanstva (panteizam – slika Boga se vidi i u najmanjoj sitnici). Na ovim pejzaţima se ne moţe naslutiti buran ţivot grada. Svi detalji su naslikani paţljivo, vidi se i rosa na listovima. Koriste vazdušnu perspektivu. Romantiĉari su po tome što slikaju Boga u prirodi, a realisti zbog mnogo detalja. Divili su se šumi Fontemblo i njenim velikim hrastovima. Ta šuma je bila starija od društva u kome su ţiveli, i bili su ubeĊeni da svako to drvo zasluţuje poštovanje. Barbizonci su imali veliki uticaj na impresioniste. TEODOR RUSO - “Ribar” Na slici šume vidi se mali ribar, toliko sitan da se skoro i ne vidi. Predstavlja svoj doţivljaj ĉoveka u odnosu na prirodu. Priroda je jaĉa i veća od ĉoveka, ali sve harmoniĉno ţivi u prirodi. Ĉesto je birao iste predele za svoja dela. Barbizonci su odluĉili da slikaju na otvorenom, da slikaju ono što vide. Slikaju mnoge banalne pejzaţe da bi pokazali da priroda moţe da bude jedini motiv slike. Slikanje u prirodi je bilo komplikovanije nego u ateljeu, pa rade brţe, ostavljaju vidljive poteze ĉetkom. Rado su slagali horizontale, pa nasuprot njima ritmiĉno slagali vertikale. Barbizonske slike su postavile model idealizovane prirode. Narsis Dijaz Delapenja je voleo romantiĉarski efekat svetlo-tamnog. Podseća na El Greka jer unosi tonsku gradaciju. Ţorţ Mišel je unosio dramatiĉnost u svoje slike. Fransoa Dobinji je bio vezan za prirodu, i napravio je brod kojim se kretao po Seni i slikao obale. Pod njegovim uticajem će neki impresionisti svoj atelje preneti u brodić. Voli da slika predele, smenu svetlosti i tame. Veliko nebo, i njegov odsjaj u vodi. Slika zalazak sunca kao religiozno osećanje, trenutak tišine. Smatrao je da se Bog vidi u svakoj sitnici.

KAMIJ KORO Jedan od vodećih slikara Barbizonske škole sredinom 19. veka, koji je takoĊe imao veliki uticaj na impresioniste. Tek sa 26 godina poĉinje da se bavi slikarstvom. Krenuo je odluĉno u smeru istraţivanja prirode. Imao je plaćeno putovanje u Rim da prouĉava umetnost i uĉi, ali on se više oduševljava gradom Rimom i zato slika “Pogled na forum“, vrlo precizno i detaljno. Naslikao je Rim na fotografski naĉin, arhitektonski taĉno. Dao je fotografiju grada Rima, a u isto vreme i panoramu (panorama zahteva racionalnost). Koro je ţeleo da pokaţe ĉitav grad, skoro kao da se gleda iz aviona. „Put u selo“ Izašao je iz Pariza i slika prave topografske predele. Obiĉna mesta sa interesantnim motivima. Zatvorena slika, horizont jako visoko, ne drţi se zlatnog preseka. Nema vazdušne, ni linearne perspektive. U svakom planu su iste kuće, ne smanjuju se. Koro nagoveštava sasvim novi princip, planimetrijsko prikazivanje. Slaţe planove po koloritu (tople-hladne boje) tako da se jasno razdvajaju segmenti i dobija se iluzija o dubini. Planina zatvara naš vidik i gura sve planove ka prvom planu.

26

„Katedrala u Šartru“ Jasna, detaljna slika sa hladnom srebrnom svetlošću, koja sve predmete jasno diferencira. Predstavlja svaki detalj precizno. „Katedrala u Mantu“ Jasno su reĊani planovi, i iako je katedrala daleko, vide se detalji u arhitekturi. U samom dnu slike, u prvom planu je ĉovek. Priroda je ipak kljuĉni element. “Most u Mantu” Umesto linearne perspektive koristi klin, poloţeni trougao, i tako geometrizuje prirodu, slaţe vertikale (drveće) nasuprot mosta koji kao mreţa drţi sliku. Postiţe harmoniju, sve je izuzetno organizovano. On poetiĉno prikazuje situacije, liĉni doţivljaj prenosi u sliku, i zbog toga su one jedinstvene. U poznim godinama slika pejzaţe sa nimfama i veselim figurama. TakoĊe u poznim godinama slikao je portrete. Jedna od ĉuvenih modela je bila Agostina, koju će i Van Gog slikati. Njegovi portreti liĉe na renesansni portret, ima tradicionalan pristup.

PRERAFAELITI Ne moţe se reći da pripadaju romantizmu ili realizmu, a uzor traţe u Srednjem veku (vitraţima, zidnim kompozicijama, legendama i epovima Engleske). Insistiraju na preciznosti i bogatstvu detalja, i u tom smislu najavljuju realizam. Bili su slikari sa akademije. Smatrali su da je akademsko slikanje dosadno, jedan estetizovan pogled na svet, a da su pre visoke renesanse umetnici bili bolji, imali slobodna bratstva. Zato odbacuju autoritet akademije, što izaziva skandal. Bili su vrlo mladi. Delovali su kao grupa, i bili su anonimni; odbijali su da se potpisuju osim inicijalima PRB, što izaziva veliko interesovanje publike. Inspiracija Srednjim vekom i vitraţima je prenaglašena.

DŢON EVERET MILE NajmlaĊi, imao je 18 godina (jedan od najmlaĊih koji su se ikada upisali na Akademiju). „Isus Hristos u oĉevoj radnji“ Isus Hristos pokazuje sigmate na rukama i nogama, mesta gde će biti ranjavan. Majka ga teši, naslućuje patnje koje ĉekaju njenog sina. Njegova Bogorodica ne odaje mir i spokoj, već kleĉi, zbunjena je i zabrinuta za svog malog sina, deluje neuhranjeno. Delo je izazvalo veliki šok zbog ţanr izgleda, svetaca koji su slikani bez ikakvog obeleţja. Josif pravi neka vrata, Jovan Krstitelj je deĉak koji donosi vodu, a Hristos je ruţan i riĊ., Radnja je zapuštena, karakteristiĉna stolarska radnja savremenog Londona. To je bila mešavina profanog i religioznog slikarstva. Josif nije star i bradat, već mišićav. Pojavljuju se merdevine u pozadini,a predeo je engleski pejzaţ. Tadašnji posmatraĉ je ostajao revoltiran zbog naĉina tretiranja religiozne tematike. Boje su intenzivne, a figure izduţene, bez dovoljno modelacije. Bez perspektive, stvara iluziju triptiha. „Ferdinand i Ariel“ Oni su junaci šekspirovog dela. Ferdinand ne sme da ĉuje Ariel, boţanstvo šume, i mora da se spase tih zvukova i preĊe neometano kroz šumu. Ferdinand je u italijanskom plemićkom kostimu iz srednjeg veka. Svaki nabor se vidi na kostimu, sve biljke su detaljno odraĊene, vidi se svaki list. Insistirao je na perfekciji. Slika difuznu svetlost, koja deluje kao stvarna dnevna svetlost, ali nema senke. „Ofelija“ Melanholiĉan sadrţaj, delo raĊeno na osnovu Šekspirovog “Hamleta”. Ofelija je utopljena, a oko nje su cvetovi. Romantizovana smrt. Mnogo detalja, dramatiĉan doţivljaj. Skoro fotografski precizno. Devojka je pozirala u kadi za ovu sliku i ona se posle nekog vremena ozbiljno razbolela i umrla. Ona je bila omiljeni

27

model Prerafaelita zbog svoje izrazito crvene kose i bledog tena. Za Milea je bilo jako vaţno da prikupi podatke o izgledu tela, tekstila, biljaka u vodi. „Portret Dţona Raskina“ Raskin je bio teoretiĉar koji je branio ideje Prerafaelita, tvrdio je da je njihov kvalitet posmatranje prirode i sakupljao je njihova dela. On stoji na slapu u planinskom predelu.

HOLMAN HANT „ProbuĊena savest“ Prikazuje italijanskog neţenju sa devojkom, u bogatom enterijeru sa mnoštvom predmeta iz razliĉitih epoha. Prikazuje klavir, statusni simbol, obavezan predmet u viktorijanskim kućama. Mladi profesor muzike zavodi svoju uĉenicu, koja je prikazana u trenutku probuĊene savesti po pitanju njene ĉasti. Devojka je bila naslikana zastrašena i nesrećna, meĊutim, izraz lica je prepravljen i sada izgleda zbunjeno (zbog kupca koji je traţio tu prepravku). Javlja se mnogo detalja: miš i maĉka, izvrnuta rukavica, sat (kao kod Jan Van Ajka - “Porodica Arnolfini”); sve je povezano u priĉu o ĉednosti. Devojka gleda kroz prozor, a prirodu vidimo u ogledalu. Napolju je proleće, kao simbol lepote i mladosti. Ona vidi da je priroda njena sloboda. Holman Hant se trudio da uhvati tipiĉno engleski pejzaţ.

DANTE GABRIEL ROSETI poreklom Italijan, divio se Danteovoj poeziji.

„Blagovesti“ Odustaje od ikonografskih principa. Bogorodica nije na bunaru, izgleda pospano. Potpuno atipiĉno, bez simbola. Prostorija je tesna, opremljena nameštajem kvatroĉenta, a pojavljuje i se neki predmet. Model Bogorodice je njegova sestra. Prostor je konfuzan jer se on više bavio teorijom nego slikarstvom u praksi. „Beata Beatris“ Idealna ţenska lepota, bleda koţa i crvena kosa. Ona je fantastiĉno biće sa mistiĉnom pozadinom. U pozadini je sunĉani sat. Eksperimentisao je drogama i ĉesto se vide njegove halucinacije. Kasnije prelazi u potpunu ekscentriĉnost, ali ostaje uticajna figura.

EDVARD BERN-DŢONS „Oĉaravanje Merlina“ Radi pod uticajem Botiĉelija, putovao je u Italiju. Nema brige o prostoru i perspektivi, sve je podreĊeno dekoraciji. Merlin se sreće sa šumskom nimfom. ”Venerino ogledalo“ Motiv je iz mita o Narcisu. RaĊena je po ugledu na Leonarda i PeruĊina, sa pozadinom tipiĉnom za kvatroĉento. Venera i Boginje se ogledaju u barici, ĉime se stvara efekat slike u slici.

28

REALIZAM

Razvija se sredinom 19. veka. Najpre se javlja u Francuskoj, a onda se širi u Nemaĉku, Rusiju, dolazi i kod nas. Još jedan od velikih internacionalnih stilova. Postojao od Amerike pa sve do istoka. Prepoznaje se u mnogim umetnostima, naroĉito je znaĉajne predstavnike imao u literaturi (Balzak, Tolstoj). U literaturi je dao moţda najznaĉajnije romane u istoriji. Formiran je u vreme graĊanske revolucije 1848. godine, kada su postavljeni mnogi zahtevi da se prava graĊana definišu (o slobodama, o pravu glasa).

Realisti prikazuju svet onakav kakav jeste, i to je glavni zahtev ovog pokreta. Nastao je kao reakcija na romantizam (mašta, halucinacije, poezija, daleki predeli). Sada realisti smatraju da budućnost i prošlost ne mogu biti prikazani kakvi jesu, i zato preporuĉuju bavljenje sadašnjim vremenom. Trebalo je veţbati posmatranje, a ne maštu; objektivan pristup. Poštovati ĉinjenice, dokaze o stvarnim dogaĊajima. On odgovara celoj epohi 19. veka, jer je to vek novih otkrića, racionalnog, pragmatiĉnog, dokazivog. Realisti se okreću posmatranju svog doba. Bili su strogi u sudovima prema društvu, pa su ih optuţivali da su buntovnici, anarhisti, revolucionari, da su previše politiĉki angaţovani. Tada je Karl Marks napiso komunistiĉki manifest (gde je predloţeno novo rešenje za ravnopravniju raspodelu politiĉke i ekonomske moći u društvu: „svakome prema potrebama, a svako prema mogućnostima“). Smatran je buntovniĉkim, revolucionarnim pokretom u slikarstvu. Glavni predstavnici su Gistav Kurbe i Ţan Fransoa Mije.

GISTAV KURBE Najznaĉajniji predstavnik realizma, koji je dao peĉat celom pokretu. Jasno definiše šta realizam hoće. Po hijerarhiji motiva Akademije, na prvom mestu je bilo istorijsko slikarstvo (vladari, plemići, vojskovoĊe). Kurbe je na svojim slikama zamenio velike liĉnosti, do tada cenjene u francuskom slikarstvu. On ne ţeli da slika istorijske scene, već radi velika monumentalna platna na kojima su anonimni seljaci i radnici, ljudi sa dna društvene lestvice, koji nikada do tada nisu bili vredni paţnje. Govorio je: „Pokaţite mi anĊela i ja ću ga naslikati“, što govori da slika iskljuĉivo ono što vidi, onako kako ga vidi. On je slikar svoje epohe, samo onog vremena u kome ţivi. Do tog momenta umetnici idealizuju prirodu, ali realisti, naprotiv, slikaju traumatiĉne i banalne situacije. Optuţuju ga da uvodi estetiku ruţnog.

„Odmor posle veĉere u Ornanu“ Jednostavan odmor posle obiĉne veĉere. Skromno, obiĉno obuĉeni ljudi, okrenuti leĊima, neuredan stolnjak. Tipiĉna seoska scena iz Ornana. Tadašnji kritiĉari su ga optuţivali da se bavi ruţnim, a ne više lepim. Ovo je skroman prizor, poluprazan. Šarden je bio njegov uzor. Kurbe dolazi iz Ornana, provincije, u Pariz na Akademiju. Ali kada je kod uĉitelja koji ga je spremao video program, nije mu se svideo, pa napušta uĉitelja i ide u Luvr da gleda velike majstore (Velaskez, Šarden, Rembrant). Ugledao se na njih i ţeleo je da slika svoje savremenike. Ţeleo je muzejska dela, velike monumentalne slike sa ljudima iz svog okruţenja. To je za parisku publiku bio skandal, pa njegova dela nisu ni dolazila na Salon. Ovo je prvo delo koje je došlo na Salon i podseća na Velaskeza zbog detalja.

Njegova dela su u potpunoj opoziciji u odnosu na vladajuće stavove. Tada se prvi put razdvajaju zvaniĉni stavovi Akademije (Salona) i oni nezvaniĉni. 1855. godine je trebalo da Pariz postane centar izloţbe Salona (prvi put je odrţan u Londonu 1851. jer su oni tada bili vladajuća sila, a odmah sledeći po vlasti je bio Pariz; Salon se sve do danas organizuje, ali tu su sada pre svega industrijski proizvodi). Kurbe je doneo 40 slika sudijama i oni su sve odbili. Onda je napravio pored izloţbe mali paviljon/baraku i unutra je izloţio sva ta dela, a meĊu njima je bila i „Sahrana u Ornanu“. Ta slika je ogromnih razmera 3mx6,5m. Svaki od ovih likova je stvarni portret ljudi iz Ornana. Govori o realnom dogaĊaju, sahrani svog dede. Bio je zadivljen kako je sahrana izgubila sve od emotivnosti koju je video na slikama, i video je da je to obiĉan dogaĊaj gde ljudi prisustvuju gotovo bez emocija. Niko ne pridaje paţnju umrlom. To je ujedno i presek tadašnjeg društva: u sredini su predstavnici viših staleţa, a okolo seljaci, radnici.

29

Vidi se raka na ivici slike. Ona se nastavlja ka nama, i govori da ćemo i mi tu biti. Zato je to ljude šokiralo i napravilo skandal. Mi se osećamo kao deo slike, kao da stojimo u raki. Nikog nije briga za pokojnika, ĉak i verni pas gleda na drugu stranu. Optuţivali su ga za anarhizam, da ne poštuje smrt i religiju. MeĊutim, to nije taĉno. Ovo je zaista Ornan, to su stvarno elementi pejzaţa odatle. Grupa ljudi ukazuje na kretanje, komponovani su u talasu. Tu su crkveni visokodostojnici i krst, raspeće Hristovo, koje je jedino iznad horizonta. To govori da on veruje da postoji zagrobni ţivot i spasenje, da tu nije kraj. DogaĊaj je u centru paţnje (centru slike) ali nisu svi uĉesnici u kadru. To je atipiĉno za prethodnu umetnost. Ova kompozicija se nastavlja van platna, jer ţeli da ostavi sliku otvorenu, da nas sve ukljuĉi. Slika nije imaginarni svet, ona traje konceptualno, izvan rama, dalje na obe strane. On je nasumiĉno isekao sliku, što je karakteristiĉno za fotografiju. To je bio aktuelan naĉin opaţanja; naše vizuelno polje je otvoreno, a on je hteo to da naglasi. Ne ţeli da laska u portretima, ĉak pokazuje odreĊenu karikaturalnost. Ovi ljudi ne poštuju umrlog, došaptavaju se. Njihova lica su prenaglašeno deformisana. Izuzetni detalji.

„Okolina Ornana“ Zaista je slikao ono što vidi i zato su njegova dela jako blizu idejama impresionista. Unosi mnogo dnevnog osvetljenja, tople zaravni.

„Tucaĉi kamena“ je jedno od njegovih najpoznatijih dela, naţalost uništeno. Ideološki je najprovokativnije. Starac i deĉak pripremaju kamen za put, što nam govori o poloţaju niţih društvenih slojeva i njihovoj bezizlaznoj situaciji. Starac je poĉeo sa teškim radom još kao mladić, i ceo ţivot radi naporno, bez mogućnosti da napreduje. Pokazuje da se ne moţe napredovati u društvu, u kojoj ste porodici roĊeni, ostaćete u tom rangu, što je ostalo do danas u kapitalistiĉkom društvu. Koliko god se trudili, ljudi neće svoj ţivot promeniti. Ovo je prepoznato kao poziv na pobunu, jer je tadašnjem društvu bila ideja društvo bez klasa, društvo komunizma.

“GospoĊice iz Ornana daju milostinju kravarici”. Ţeli da uporedi prirodni ţivot i lepotu prirode, i izveštaĉenost ovih gradskih dama. Njihovo ponašanje ne odgovara prirodnom ambijentu. Hoće da pokaţe kako je velika razlika u društvenim slojevima i kako se ove dame nikako ne uklapaju u ambijent.

„GospoĊice na obali Sene“ Ove devojke su prostitutke, ovako su bile obuĉene u Kurbeovo vreme. Previše su slobodne, neuredne, rašĉupane, i po tome ih prepoznajemo. Umorne od noćnog provoda, odmaraju na obali, nesvesne lepote prirode oko njih. One su slobodne za vikend jer su tada porodiĉni ljudi sa svojim porodicama. Govori se o moralu, o glorifikaciji porodiĉnog ţivota, a sa druge strane postoje te kurtizane. Svi su prećutkivali takve pojave, ali on je ţeleo da naglasi to licemerje. Tada radi još jedno od najpoznatijih dela, gde slika ţenske genitalije u prvom planu i to delo naziva “Izvor Sveta”. Pored toga, on je virtuozni majstor, ĉak je inspirisao Pikasa da napravi svoju verziju, više od 100 godina kasnije, 1988.

„Prosejavanje“ Pokazuje drugu vrstu ţena, i njihov teţak rad, svakodnevnu borbu niţih društvenih slojeva.

„Atelje“/„Alergija o sedam godina mog umetniĉkog rada“ Ovo je ĉuvena slika manifesta realizma. Tu je objasnio šta ţeli da slika. TakoĊe objavljuje i pisano delo “Manifest realizma”. U centru slike je umetnik koji slika predeo. Pored su njegovi poštovaoci, umetnici, prijatelji, a sa leve strane su ĉobani, radnici, seljaci, junaci njegovih slika. Pored njega stoji akt. Ona je bila njegova muza, idealno lepa. Muze su glasnici bogova, savršene kao nimfe, donose inspiraciju. Njegova muza je lepa na stvaran naĉin, idealna ali ţiva figura. Ţeli da slika po prirodi, prirodno lepo, stvarno lepo, a ne idealizovano. Dete predstavlja nevini pogled kojim on gleda svet. Ţeli da vidi svet kao slep ĉovek koji je progledao. Neopterećen kanonom, akademizmom. Ţeleo je da poštuje prirodu. Kuĉence predstavlja vernost prirodi.

30

„Potok u šumi“ U svom posmatranju prirode postavio je smele zahteve. Smatrao da je priroda prekrasna, izvor svakog zadovoljstva. Lokalni ton je jako bitan za realiste. To je onaj ton koji odgovara stvarnosti, taĉno onaj ton koji je isti kao ĉinjenica, identiĉan onome što vidimo. Paţljivo je studirao svaki list, senku, i tako otvorio put impresionistiĉkim istraţivanjima. Smelo je slikao nebo, oblake, skoro kao impresionisti. (U to vreme on je već u izgnanstvu u Švajcarskoj jer je bio optuţen za rušenje stuba u Parizu) Ţeleo da ga pamte po tome što nije pripadao ni jednoj školi ni religiji, i što je bio potpuno slobodan umetnik. Bio je dosta inspirisan fotografijom, da bi saĉuvao veran odnos prema telu.

FRANSOA MIJE Došao je u Pariz iz provincije sa severa. Bio je dosta obrazovan (za razliku od Kurbea, koji je sam uĉio) i poznavao je latinski i grĉki, i imao veliko klasiĉno obrazovanje. Od ranog detinjstva je bio svedok napornih poslova na selu. Smatrao je da su ti radovi biblijski, jer od pamtiveka ljudi seju pšenicu. Smatrao je da je taj posao najmoralniji. „Sejaĉ“ Monumentalno platno, koje je na salonu izazvalo skandal. Anonimni ĉovek je na platnu prevelikom za ovakvu temu. Svevremenski sejaĉ, nema individualnih crta lica, seljak koji seje od pre hristovog vremena. Seljaĉkim poslovima se pridaje univerzalna vrednost. Vrlo sugestivno se pojavljuje pozadina. Horizont je jako visoko, on kao da je uronio u zemlju, mnogo smeĊe boje zemlje. On je dinamizovan, nije postavljen kao da pozira, već ima smeli zamah i time privlaĉi našu paţnju. Sveĉana, uzvišena kompozicija. Redukuje kolorit i koristi smeĊe zemljane tonove. „Pralja“ Seljanka koja pere rublje. Ţena sa jako velikim stopalima, šljampavim papuĉama, što govori da danima stoji. Njene noge i ruke su deformisane, radi teške poslove ceo ţivot. Govori kako teţak fiziĉki rad deformiše celo ljudsko telo. Njeno lice je umorno. Savremenici su govorili i za Mijea da u umetnost uvodi ruţno. Njegova dela su vreĊala mnoge posmatraĉe. MeĊutim ova dela nisu kritikovala društvo, već su samo prikazivala teţak i jednoliĉan ţivot siromašnih seljaka. „Skupljaĉice klasja“ Jedna od najpoznatijih slika Mijea. Harmoniĉna, smela i savršeno komponovana. Sve boje su oker smeĊe-sivi ton koji je savršeno harmoniĉan. Odiše jednostavnošću ali i dinamikom, pokretljivošću. To je zbog takozvanog ritma AAB. Dve ţene su savijene a treća tek kreće da se savije. On je taj ritam koristio nekoliko puta. One sakupljaju ono što je preostalo posle ţetve (to nije njihova zemlja), tek da bi se prehranile. Taj posao rade kao da ga rade hiljadama godina. Plava, crvena, i ţuta marama (tri osnovne boje) oznaĉavaju svetlost dana. Tri plasta, to je broj sinteze, sklada, savršenstva. Horizont je visoko gore, njihove glave su ispod, jer su one deo zemlje, roĊene su i ţive na zemlji, tu rade, uvek su prisutne, ĉak su i u bojama zemlje. Pokazao je svu veliĉinu, lepotu i dostojanstvo seljaka. Ne individualizuje svoje likove, već pravi društvene tipove. „Angelus“ je Mijeovo najĉuvenije delo. To je molitva koja se tri puta ĉita. Mnogo je inspirisao Van Goga. Uticao je i na impresioniste i umetnike koji su se bavili vezom ĉoveka i prirode.

31

ONORE DOMIJE Domije je zapamćen po litografijama, karikaturama, grafikama. Gledao je velike majstore baroka i velike crtaĉe kao na primer MikelanĊela, koji je sve definisao linijom. Školovan je u neoklasicistiĉkom duhu, i ţeleo je linearno (grafiĉki) da predstavi društvo uz ţestoku kritiku. Objavio je karikaruru u kojoj je predstavio tadašnjeg vladara kao krušku (Luj Filip je bio bezobziran, debeli tiranin). Domije je zbog tog crteţa proveo nekoliko meseci u zatvoru. Kao mlad je dobio epitet ţestokog kritiĉara, i tokom ţivota je govorio o svaĉijim manama. Uzimao je u zaštitu samo najniţe slojeve u društvu, koji su radili neograniĉeno (tada su teško radile ĉak i ţene i deca od 10 godina, i ĉesto se postavljalo pitanje o pravima radnika). Ţeleo je da pokaţe arogantnu burţoaziju, nemoralne brakove iz interesa, potkupljive sudije...

Karikatura je postojala od visoke renesanse (Ċavoli i njegove sluge su ĉesto karikaturalno prikazivani u pozadini), ali postepeno se sve više uzdiţe i ravna sa drugim elementima crteţa. Sa Domijeom postaje samostalno grafiĉko delo. Tada joj se daje vrednost, ona ima i estetske, i satiriĉne i duhovite vrednosti. Plakati su se do tada obraćali publici pre svega tekstom i on je bio mnogo vaţniji. Figure na crteţu su uglavnom smanjivane. Postepeno se oko sredine 19. veka tekst izjednaĉuje sa slikom. Onda dolazi Domije i tekst postaje beznaĉajan u odnosu na samu sliku, koja postaje mnogo veća. Tekst je prateći, a slika je ta koja nosi glavnu poruku, i tako ostaje sve do danas. Domije najavljuje vizuelno prenošenje informacija. „Progres“ Progres je predstavljen puţevima koji stoje u redu i veoma se sporo kreću. (19. vek je vek koji jako veruje u progres, najpoznatija teorija tada je Darvinova teorija o evoluciji vrsta) Progres je ispijen, sa dugaĉkim rukama i nogama, karikaturalnim ispijenim licem. Disproporcija koja prenaglašava jednu ideju. „Dobra stara vremena“ U stara vremena su navodno svi uţivali, a veliki stomak podrazumeva da je nekima to izobilje jako bitno. Zato je ovom ĉoveku prenaglašen stomak. Nekada je postojao rog izobilja koji pokazuje raskoš, a sada je dovoljan samo veliki stomak. TakoĊe je prenaglašena glava, ali ima kratke, zakrţljale noge. Govori o brzo steĉenim bogatstvima, za samo jednu generaciju, o aktuelnoj burţoaziji. Prosperitet je iskazan samo ogromnim stomakom. Domijeova linija je jako moderna i ona je vreĊala savremenike. Nije ravna ni precizna. Koristi nervozne linije, šrafure; nema ujednaĉenog ravnog pristupa. Razne vrste šrafure, koje nešto naglašavaju, nešto stavljaju u senku. Izuzetan crtaĉ. Nije ţeleo da se ponavlja, radio je razliĉite crteţe, razne grafiĉke elemente. Vrlo kreativna karikatura. Odliĉna karakterizacija i materijalizacija. Realizam insistira na kritici društva, i tu je pravi predstavnik. „O istoĉnom pitanju“ Istoĉno pitanje se odnosilo na teritoriju Otomanskog carstva sredinom 19.veka, i njegovom postepenom propadanju. Evropljanima je bilo jasno da će uskoro nestati, i pitali su se šta će posle biti. Veliko pitanje je bilo da li će istoĉni deo pripasti Rusiji, što nikako nije odgovaralo Britaniji, tadašnjoj velikoj imperiji. Ovi ljudi na karikaturi ĉitaju novine, spletke, dnevne izveštaje, i tako se bave tim pitanjem bez ikakvog udubljivanja. A oni sami ne ulivaju previše poverenja.

Domije je uradio na hiljade drvoreza i karikatura. Najviše je radio litografije i one su mu išle najbolje. Do njega su to bila obiĉna obaveštenja (otisci na kamenu), a on je omogućio litografiji, koja omogućava veliki tiraţ, da postane prava umetniĉka disciplina. Tada litografija poĉinje da deluje kao završeno umetniĉko delo, sa mnoštvom razliĉitih linija. „Izumitelj igle na topu“ Ovaj novi izum je iskljuĉivao topdţije, i topove sa cevima i fitiljem. Igla je mehanizovala ovaj proces, i ubrzavala rad. Tako je broj nastradalih višestruko povećan. Zato ovaj izumitelj izgleda kao smrt, skoro identiĉan skeletu, sa razbarušenim vlasima kose. Ovu figuru samu stavlja u levi ugao, a naspram nje mnogo nesrećnika koje tek naslućujemo. Mi nigde ne vidimo top, ali je list dovoljno jasan da shvatamo uţas tog otkrića.

Ţeleo da ispita i svoje koloristiĉke mogućnosti, i mislio je da ga karikatura ograniĉava u tom smislu. Probao je da slika, ali niko te teme koje je obraĊivao nije ţeleo da kupi, pa ih je drţao kod kuće. Kasnije se vratio karikaturama jer je od njih ţiveo.

32

„Breme“ Pokazuje naporan rad pralje koja obespravljeno radi do kraja ţivota. Ona nosi breme na leĊima, i vodi dete. Pokazuje ţenin veliki teret, ali generalizuje, to nije odreĊena osoba već tip ţene, ceo društveni sloj. Nije neki kolorista, više voli tonski da rešava planove. Oker i smeĊi tonovi, boje zemlje, najniţih slojeva. Karakteristiĉno za realizam je da su to velika platna. Ranije su seljaci ţanrovski ili anegdotski predstavljani, nisu imali mesta u umetnosti. Sada su oni glavni junaci, u centru paţnje, jednostavni ljudi. Domije uopšte ne ulepšava svoju epohu. „Kupanje“ Svedena, zatvorena dela. Nesiguran je u anatomiju, koju nije dovoljno dobro poznavao jer je uĉio u privatnim ateljeima, pošto je ţiveo skromno. Zato je i stilizovao i redukovao oblike u svedene mase (kasnije zbog toga jako inspiriše Sezana i Pikasa). Njegova slikarska dela nisu tada izlagana, bila su neshvaćena od strane savremenika. Mnogo decenija kasnije su postala vrlo uticajna. „Vagon treće klase“ Njegova najpoznatija slika. Tada su vozovi bili jako vaţni, mada spori i buĉni. Olakšali su transport i povezali krajeve. To je bilo jako bitno za razvoj industrije i transport dobara. Omogućilo je ljudima da dolaze u grad i tamo rade, i vraćaju se u svoje selo posle posla. Domije prikazuje nekvalifikovanu radnu snagu, putnike u vozu. Tu su radnici, prevaranti, ali u prvom planu je starica sa korpom sa pijace, deĉak i mlada ţena sa bebom. Divna celina koja nas asocira na „Bogorodicu sa svetom Anom“, prilagodio je ovu ikonografsku scenu. Gradio je finu piramidu od likova, u nekoliko planova (razliĉito okrenuti ljudi). Pokazao je da se nove teme moraju rešiti na novi naĉin: nema linearne ni vazdušne perspektive; javlja se slikanje po planovima. „Begunci“ / „Izbeglice“ Ljudi beţe u strahu, neorganizovano i depresivno. Liĉi na Gojine ideje, proţete humanizmom. Domije nikada nije podrţavao Napoleona i osvajanja, bio je ĉovek pacifista. „Don Kihot i Sanĉo Pansa“ Blizak je romantiĉarima svojim ciklusom slika posvećenim Don Kihotu. Jako ih je deformisao i smelo predstavio, ĉak bez definisanih lica. Najavio ideje ekspresionizma.

Njegove slike su retko izlagane, a još manje skulpture (koje radi tek bolestan i star). One su izlagane posle jako mnogo godina. Koro mu je dao seosku kuću da tu provede poslednje godine ţivota. Tu je pravio izuzetne male trodimenzionalne skulpture koje se tek poslednjih 20ak godina izlaţu. Koristio je i gips, ĉak ih je i bojio. Ali ih je jako deformisao da bi našao karakter. Radio je portrete prijatelja ili skandaloznih liĉnosti iz javnog ţivota. Jako neposredno, govore otvoreno o njegovim stavovima. MeĊutim, skulptura je tek kasnije prihvatila slobodnije forme.

33

REALISTIĈKA SKULPTURA U FRANCUSKOJ

Realistiĉka skulptura se prvi put javlja u Francuskoj. I dalje je jako ograniĉena, zbog dominantnog modela neoklasicizma. Tada je jako malo vajara ţelelo da posmatra stvarni svet i banalne obiĉne pojave. Zato je bila inspirisana slikarstvom i istraţivanjem.

ANTOAN KARPO „Deĉak sa školjkom“ Predstavlja anonimnog deĉaka koji osluškuje školjku. Karpo je takoĊe bio u Italiji i poznavao je velika dela prošlosti. Inspirisao se Danteovim tekstom o Ugolinu koji jede svoje sinove (grupa ukomponovana u piramidu). Najslavnije delo je njegova „Igra“ sada na ulazu u Operu u Parizu. Trebalo je da budu tri figure u ovoj naruĉenoj kompoziciji ali je on ubacio 9 (ili 11). Kritiĉari su se bunili da je skulptura previše provokativna, jer su ove nage figure previše ljudske, razuzdane, nemoralne. Traţili su da se uopšte ne postave. Ali, posle Francusko-Pruskog rata je postavljena i danas je zaštitni znak te opere. Nosi dinamizam i veseli duh opere. Kompozicija „Ĉetiri kontinenta“ u Luksemburškom parku. Tada se još uvek mislilo da ima samo ĉetiri kontinenta. Karpo je zamislio da to budu ĉetiri ţene, razliĉitog rasnog tipa. Imao je tu ideju kao pravi predstavnik racionalizma. Ali tada nije mogao da naĊe pravog crnca ili indijanca u Parizu, tako da je imao problema sa modelima. Predstavio je Afriku kao meleskinju sa lancima oko vrata, Amerikanku kao ţenu sa perjem na glavi, a za Aziju mu je mala kineskinja pozirala, jer mu je bilo teško i njih da zamisli. IzmeĊu devojaka je sfera kao univerzum, a okolo su zodijaĉki znaci, kao ureĊen sistem. Ovo je pravi znak ljudskih saznanja, i francuske skulpture realizma.

NEMAĈKI REALIZAM

Realizam se sa svojim smelim, revolucionarnim stavovima pojavljuje u Francuskoj, ali je rado prihvaćen i u Nemaĉkoj. Tu se ĉesto naziva naturalizam. Za Nemce se vezuje pedantnost, preciznost, doslednost, istrajnost (što se vidi i kod Direra, koji im je bio veliki uzor). Ta predanost i preciznost je u realizmu dobila veliki podsticaj, jer je umetnik morao da predstavi stvari što vernije, onako kako ih vidi. Nemci su tu veoma dobri, insistirali su na detaljima. Zato je naziv baš “naturalizam”, i odnosi se na oštrije zapaţanje, detaljnije i vernije prenošenje na platno. Taj naturalizam se takmiĉi ĉak i sa fotografijom. (Fotografija je nastala 1839, a oko 1850 je postala dostupna svima, šire razvijena). Ovi umetnici su shvatili realizam kao taĉnu i pedantnu imitaciju onoga što vide.

Oni ţele da slikaju svoju epohu, kao i svi realisti. Ne zanimaju ih snovi, vizije, literatura, orijent. Bave se jednostavnim, obiĉnim ţivotom i anonimnim ljudima. ObraĊuju banalne teme, jednostavne dogaĊaje. Za razliku od francuskog realizma koji je imao dozu kritiĉnosti prema društvu, nemaĉki realizam ne ţeli da bude politiĉki angaţovan, ali ţeli da pokaţe na pouĉno, moralno i lepo. Smatrali su da treba pokazati put vrline i to potraţiti kod najniţih slojeva. Bave se i slikanjem nemaĉkih predela. Slikaju taĉno odreĊene predele (oko Rajne, bavarski predeli), a slikaju kao što to rade Barbizonci: u samoj prirodi, van ateljea. Mnogi će zbog toga biti na korak od impresionizma, i kod njih se on javlja krajem 19.veka. (Nadeţda Petrović stiţe u Nemaĉku 1902. i slika bavarske predele na pravi nemaĉki naĉin). Najistaknutiji meĊu ovim umetnicima su Adolf Fon Mencl, Vilhelm Lajbl i Hans Toma.

34

ADOLF FON MENCL Bio je interesantna i svestrana liĉnost. Prvo se iskazao u grafici, jer je njegov otac drţao litografsku radnju za štampanje novina, plakata i obaveštenja. Otac mu iznenada umire i Mencl je sa 17 godina nasledio posao. Vodio je radionicu i radio u njoj. Dobio je mogućnost da uradi veliku seriju litografija posvećenih Fridrihu Velikom, nemaĉkom vladaru, u cilju njegove glorifikacije. To je bila jedinstvena prilika da govori o pohodima tog nemaĉkog cara, ujedinitelja, o nemaĉkim ratovima i pregovorima. Nemaĉka je tek sredinom 19. veka postala ujedina kraljevina, pa je to bila takoreći aktuelna tema. Zato pristaje da uradi seriju “Ţivot Fridriha Velikog”. To je bio dragocen i veliki zadatak, trebalo je da pokaţe Nemaĉke istorijske scene na dokumentaran naĉin. Da predstavi prošlost kao ţivu sadašnjost. Ovekoveĉio je stvarne dogaĊaje, koji su još bili sveţi u sećanju ljudi, koji su prethodili toj deceniji. Sproveo je veliko istraţivanje: posećivao je mesta na kojima su voĊene bitke, analizirao je oruţje, kretanje vojske i uradio na hiljade grafiĉkih listova. Zbog tog truda i posvećenosti, a i samih dela, stekao je veliki ugled. Kako se vreme menja, paţnja je preneta sa njegovih litografija na slike, koje je radio za svoju dušu i skromno ĉuvao kod kuće. “Portret umetnikove sestre” Predstavio je obiĉan graĊanski enterijer. Salon u kome majka plete, obiĉna situacija. Mlada devojka koja drţi sveću. Mencl ţeli da analizira veštaĉko svetlo: gore lampa i luster na gas, i još uvek postoji sveća. Ovde se ne radi o odnosu svetlo-tamnog i simboliĉnoj borbi dobra i zla, već ţeli da pokaţe koliko svetlo osvetljava, a koliko ostaje u senci. Ništa nije namešteno, niko ne pozira, sve je obiĉan trenutak u obiĉnoj kući, sa anonimnim ljudima. “Stepenište noću” Bitna je samo osvetljenost enterijera. Istraţuje stvarnost, ambijent. Stepenište noću, osvetljeno obiĉnom lampom. Nema drugih aktera, jer je baš ovo ţeleo da prikaţe. DogaĊaja nema. Interesantna je i njegova slika “Balkon” koja daje divan doţivljaj sunĉanog dana i lepu atmosferu. Za razliku od impresionista koji će prouĉavati dnevno svetlo, Mencl ispituje veštaĉko svetlo u enterijeru. “Pruga Potsdam–Berlin” Retki su umetnici koji su slikali voz. Para ide unazad, pada prema tlu i polako nestaje. Podigao je horizont da dinamizuje kretanje voza. U pozadini vidimo Potsdam, grad sa crkvama i tornjevima, kulturno bogat. Drveće je tu zbog rešavanja planova. Daje dinamizam planova i lepu strukturu, da bismo razumeli dubinu slike. Mi imaginarno završavamo krug kretanja voza i imamo utisak da se on stalno kreće u krug. Tako postiţe dodatni dinamizam. Imamo dnevno svetlo. Voz je jako nisko, skoro da izlazi van formata. To odstupa od akademskih principa, ali je njegovo kretanje još sugestivnije. “Ţelezara” Monumentalna kompozicija, pod velikog fabriĉkog prostora krcat mašinama i figurama obasjanim fantastiĉnom crvenkastom svetlošću uţarenog gvoţĊa. Njega prvenstveno interesuju mašine i veštaĉka svetlost. Pokazao je kako izgleda industrijski enterijer fabrike 19.veka, sa uţasnim uslovima za rad sa uţarenim metalima. “Pozorište” Dosledno i smelo prikazuje ono što vidi. Analiza enterijerskog svetla, opet. Svetlo na pozornici i svetlo u publici. Bina osvetljena samo svećama, pa je publika u potpunoj tami.

35

VILHELM LAJBL “U predsoblju” Voleo je da slika obiĉan svet u svojim domovima. Mladi par u ćošku. Vidimo da je devojka na slici sluţavka sa sela po njenom drţanju. Ţene su morale da vode raĉuna da im se nikako ne vidi ni ĉlanak na nozi. TakoĊe nije smeo niko da je uhvati za ruku bez rukavica. Ova dama nema rukavice. To su anonimni ljudi niţeg sloja, sa odreĊenom slobodom u komunikaciji. On je poziva da se vide, što je tada bila nepristojna ponuda. Devojka mora da pristane jer nema gde, a to nam sugeriše i nameštaj oko nje koji je zatvara u ćošak iz koga ne moţe da pobegne. Intimna atmosfera. Ne vodi raĉuna o celovitoj kompoziciji, sve je u prvom planu, kao odseĉak dogaĊaja, što je odlika fotografije. TakoĊe paţljivo prenosi svaki nabor, faltice kostima, tufnice na bluzi, do poslednjeg detalja. Kada je mlad izlagao, Lajbl je izazvao paţnju Kurbea, koji ga je

pozvao u Pariz na usavršavanje. Ali ubrzo nakon njegovog odlaska je došlo do Prusko–Francuskog rata, i to gostovanje u neprijateljskoj drţavi je postalo veliki teret za dalji rad, pa su ga Nemci sumnjiĉavo odbacivali. On je slikao direktno ono što vidi, bez skica, što je jako hrabro i smelo. Ţeleo da okupi grupu istomišljenika i osnuje udruţenje, da prenosi ideje realizma, meĊutim ona je kratko trajala. Kao ĉlan te grupe uradio je jedno platno sa Šperlom, “Voćnjak”. Lajbl je radio figure dve ţene u narodnoj nošnji, a Šperl pejzaţ. Bilo je jako neobiĉno da dvojica umetnika rade jedno platno. “Tri ţene u crkvi” Studija ţivota na selu, tri religiozne ţene u razliĉitim ţivotnim dobima u crkvi. Šalje moralnu poruku, i ovo je Lajblovo najslavnije delo. Govori da mladi, sredoveĉni i stari, svi treba da idu u crkvu. Starica koja je naporno radila dugo godina, što vidimo po njenim rukama, predano ĉita Bibliju. Pravi velike kontraste svetlo tamnog na figurama postavljenim po dijagonali. Komponovano je jako smelo, ivice su gotovo odseĉene poput fotografije, a ţene su bliske gledaocu. U dijagonali u vertikalnom formatu, sugestivno se pribliţavaju nama. I mi bismo mogli biti tu u crkvi. “Devojka pored prozora” Mlada devojka pod jakom difuznom svetlošću. Slika je raĊena plošno i bez mnogo modelacije. Crte lica se gube, na korak od impresionizma.

HANS TOMA “Autoportret” Precizno slika svaki nabor i boru. Veliki portretista i pejzaţista. Ugledao se na Direra. Rado slika pejzaţ u koji postavlja figure koje vezuje sa religioznom tematikom. “Predeo oko Rajne” Voli da slika prizore oko Rajne. Ţena kako ide kroz polje sa detetom Ovde zapravo slika “Bekstvo u Egipat”. Postavljeno je u savremeni realni ambijent, ali to je pouĉna priĉa o Hristu. “Vodopad” Vidi se svaki talasić kao i mala duga. Bili su jako popularni prikazi vodopada.

36

RUSKI REALIZAM

Ruski realizam je trajao 1870-1923. dok se nije utopio u avangardne tokove, a onda je opet oţiveo 30-ih godina kada je došao socijalizam, kada je trebalo da govori o novom društvenom sistemu (socijalrealizam), pa je ostao sve do 70-ih godina. Realizam u Rusiji se još naziva i Slikarstvo Peredviţnjika što znaĉi “putujući slikari”. Glavni predstavnici su Ilja Rjepin, Vasili Surikov, Isak Levitan, Vasili Perov. 1870. godine se odvojila grupa mladih slikara, jer je grupa studenata sa Akademije Sankt Peterzburga odbila da slika iste religiozne i mitološke teme za diplomski, koje su raĊene godinama unazad. Ţeleli su da slikaju svoju epohu, graĊansko i seosko društvo u Rusiji. Inspirisani filozofskim idejama, hteli su promene u carskoj Rusiji. To je bilo nešto novo i vrlo smelo. Peredviţnjici nisu dobili diplome Akademije jer su odbili da slikaju teme za diplomski, pa nisu mogli da izlaţu u kraljevskoj Rusiji jer nisu bili akademski slikari. Samim tim ni dvor, kao glavni naruĉilac, nije priznavao njihova dela. Tako izlaţu van akademskih centara, na nekim alternativnim mestima. Tada mlada ruska burţoazija postaje njihova glavna publika, i ipak nalaze mecene. Kasnije njihova dela ipak bivaju prihvaćena, i neki od njih ĉak postaju profesori na Akademiji, ali tek mnogo kasnije.

ILJA RJEPIN “Procesija u Kurskoj guberniji” Rjepin prvi pokazuje obiĉne ljude, stanovnike neke daleke gubernije. Ova slika je najbolja predstava Ruskog društva u 19.veku. Tada je Rusija ogromna drţava (ĉak i Finska je u njenom sklopu). Prikazuje sve društvene slojeve, od marginalnih liĉnosti, seljaka, do vojnih i carskih sluţbenika, predstavnika burţoazije kako uĉestvuju u sveĉanosti. Bogato detaljima, desno su bogati graĊani, sveštenstvo, trgovci, ĉinovnici, a levo siromašni, bogalji i prosjaci. Svi su u stepi sa jarkim difuznim osvetljenjem prašnjavog letnjeg dana. Slika taĉno terene ruske stepe. “Kozaci zaporošci pišu pismo sultanu” Rjepin voli nacionalne istorijske teme Rusije, koje prikazuje kao ţivu sadašnjost, radi potpunu rekonstrukciju dogaĊaja. To su snaţni Kozaci, nadaleko ĉuveni po svojoj veštini i hrabrosti, vojska Rusije koja ĉisti sve pred sobom. Jako dugo je prouĉavao za ovu sliku, njihov ţivot, oruĊe i oruţje, odeću. Kozaci se smeju, bezbriţno, bez ikakvog straha odgovaraju na pretnje turskog sultana. Kadar je gotovo filmski. “Nisu ga oĉekivali” Ovo delo najavljuje impresionizam. Prikazuje ugao graĊanske kuće, sa obaveznim klavirom u uglu, i foteljom u prvom planu. Sobarica otvara vrata i na njima je ĉovek, otac porodice, pristigao iz izgnanstva u Sibiru. Scena je prepuna iznenaĊenih i zaĉuĊenih lica. Rjepin je bio jako poštovan i kod nas, i postao je ĉlan SANU 1900. godine.

VASILI SURIKOV (pradeda Nikite Mihalkova)

Slika stvarne portrete ljudi. Radi ogromna platna. Predstavnik je ruskog akademskog slikarstva, i veliki realista. “Boljarina Morozova” Ţena koja je poslata u Sibir u izgnanstvo jer je pripadala starovercima i nije prihvatala novine ruske crkve. Ona pokazuje ka nebu, ka Bogu. Rekonstruisao je i kostime, i kompletan ambijent srednjevekovne Rusije.

37

ISAK LEVITAN On je jevrejin iz siromašne porodice. Tvorac ruskog pejzaţa. Slike su mu bile toliko popularne da su reprodukovane kao razglednice. Postavio je model ruske prirode. “Jesen” Obiĉan i spontan pogled na predeo oko Moskve. Ĉista i spokojna okolina grada, ni traga od industrije. Priroda je ĉista i harmoniĉna, u prekrasnim tonovima. Ĉesto slika jesen, prelazne periode sa mnogo svetlosti. Skoro impresionistiĉki, bogatog kolorita. Ruski realisti su postavili model ruske škole i poĉeli da se bave temama ruskog seljaštva, ţivota u Rusiji.

VASILI PEROV Najznaĉajniji portretista u Rusiji. Naslikao je na stotine portreta slavnih Rusa. Njegovi portreti se dosta reprodukuju, i zato su nam ĉesto poznati. Ne ţeli da im da dramski efekat, već analizira pre svega psihologiju portretisane liĉnosti. “Dostojevski” Psihološka studija, ne prikazuje ga uglaĊenog i elegantnog već kao dostojnog nosaĉa velikih drama. Ruke su napeto ukrštene, a lice hipnotiĉko.

REALIZAM U SRBIJI

Kod nas je došlo do pojave i razvoja realizma kasno, u poslednjoj ĉetvrtini 19. veka. Našim umetnicima je trebalo vremena da shvate u kom pravcu ide slikarstvo i kakvi su trendovi u kulturnim centrima. Njima je bilo teško jer u Srbiji nema Akademije, niti kakve škole u kojoj bi dobijali osnovna znanja. Srpski gradovi su se tada tek postepeno oslobaĊali turske dominacije, jer oni odlaze tek 1867. Generacija naših realista se vaspitava u ateljeima romtiĉara, recimo Steve Todorovića, a posle idu u Beĉ ili Minhen na studije. Ove dve škole su se drastiĉno meĊusobno razlikovale. Grupa srpskih realista koja ide u Minhen se naziva “Minhenski Ċaci” ili “Minhenska škola” i vrlo su cenjeni. Dolaze na Akademiju zahvaljujući drţavnim stipendijama. Retki su oni koji su je završili, jer je trajala 10 godina, a to je bilo teško finansirati. Najpoznatiji Minhenski Ċaci su bili Miloš Tenković, ĐorĊe Krstić i ĐorĊe Milovanović. Krajem 19. veka se prepoznaje Beĉ kao umetniĉki centar i tada tamo odlaze Uroš Predić i Paja Jovanović i oni su naši predstavnici akademskog realizma. Tri vajara treba pamtiti kao predstavnike realizma. To su Petar Ubavkić, Simeon Roksandić i ĐorĊe Jovanović.

MILOŠ TENKOVIĆ MeĊu prvima je dobio stipendiju i odlazi u Minhen. Inspirisao ga je nemaĉki nadrealizam. Bio je jedan od prvih koji je napravio samostalnu izloţbu u Minhenu pa u Beogradu. To je bilo bitno da bi narod prepoznao talenat, i da bi drţava nastavila da finansira njegove studije. Tenković ipak nije završio Akademiju do kraja. Za vreme boravka u inostranstvu prihvata stavove realizma i odbacuje teme iz nacionalne prošlosti, što se vladi u Srbiji ne sviĊa. Više mu prijaju obiĉne teme iz svakodnevnog ţivota. “Prodavaĉica cveća” Kao pravi predstavnik realizma, ţeleo je da priĉa o malim, obiĉnim, anonimnim ljudima. Ĉesto su zastupljene ove teme, jer tada deca već sa deset godina poĉinju da rade. “Polomljena Majolika” Mrtva priroda.

38

“Krave na pojilu” (u Narodnom muzeju u Beogradu) Otvoreni pejzaţ, dosta oskudan, ali ima srebrnu difuznu svetlost, kao kod Koroa. Ovo je prva slika tog tipa kod nas, prvi put uvodi takvu svetlost. Publika mu je zamerila što u njegovim delima nema patriotskih i nacionalnih motiva i tema.

ĐORĐE KRSTIĆ Našao je kao jako mlad mecenu, Milana Obrenovića, kralja Srbije. Zato je i uspeo da završi Minhensku akademiju. Bio je predstavnik najniţih društvenih slojeva, sam se izdrţavao još od malena, radio je i po Sabornoj crkvi. Tu je kao deĉak uradio skicu “Apoteoza kralja Milana”, što je oduševilo kralja i on ga je finansirao svih 10 godina studija. “Utopljenica” Dobio je bronzanu medalju na Minhenskoj akademiji za ovo delo, a kasnije za “Anatoma” srebrnu medalju. Zato je postao vrlo cenjen, jer je Minhenska bila vrlo ugledna akademija, i njeni profesori jako cenjeni. To su bili njegovi godišnji radovi. “Utopljenica” je nastala po savremenom dogaĊaju. Ĉitao je o problemima Hercegovaĉkog ustanka, o tome da se taj deo stanovništva pobunio i pokušao da se oslobodi od Turaka. Taj ustanak je ugušen u krvi, jer su Turci još bili moćni. Oni su maltretirali stanovništvo, i prodavali ţenu i decu kao roblje u drugim drţavama. Da ţene ne bi otišle u roblje, bacale su se u vodu. O tome se detaljno i ĉesto pisalo u novinama, i ĐorĊe je pokušao da rekonstruiše takvu situaciju. Napravio je istraţivanje o anatomiji i kostimu Hercegovki, jer nije znao kako te ţene izgledaju. On prikazuje gotovo mrtvu ţenu i njeno malo dete. Jedino pejzaţ ne odgovara u potpunosti Hercegovini, on je gotovo romantiĉarski ambijent sa naglašenim odnosima svetlo-tamnog. “Rastanak” Bavio se elementima folklora. U srpskom realizmu nema kritiĉnosti društvenih pojava kao što je to bio obiĉaj u Francuskoj, jer Srbija nije još razvijena drţava, a umetnici su daleko od domovine, pa tako ne mogu da imaju uvid u aktuelna dešavanja. Dakle, realizam kod nas insistira na rekonstrukciji savremene epohe. “Anatom” Spaja portret i mrtvu prirodu, i prikazuje fascinantan pokret kontemplacije. “Alaska vrata” Divna mrtva priroda, pedantno, sa lokalnim tonom. Krstić će prvi izaći iz ateljea i raditi u prirodi, a u njegovom ateljeu će dobiti prve pouke grupa srpskih impresionista. Ovo je predeo iz Srbije, Ĉaĉak. On ih je dosta slikao na zahtev kraljice i kralja Obrenovića. Oni su ţeleli da imaju dokumentovane pejzaţe iz Srbije. Pejsaţi su kod nas prvi put pravljeni direktno po prirodi. TakoĊe slika manastire, na primer Studenicu, Ţiĉu, ĉak i enterijere manastira. To su male, kamerne slike, jer je bilo neudobno putovati po Srbiji, pa nije mogao da prenosi veća platna. Tada se takoĊe prvi put fotografišu naši predeli. “Babakaj” Golubac, tvrĊava na Dunavu. Delimiĉno inspirisan stihovima Vojislava Ilića. Prikazao je mnogo dokumentarnih elemenata, ali se trudio da unese dramatiĉnost. Ţanr scena sa ribarima.

ĐORĐE MILOVANOVIĆ Najviše se interesovao za folklornu umetnost, ornamente na tkanicama, ćilimima, vezove na košuljama. Voleo je da prikuplja etniĉke osobenosti srpskog naroda. Najuspešnije su mu mrtve prirode. Izuzetno pedantan, pravi umetnik iz nemaĉke škole. Majstor lokalnog tona, odliĉno poznaje materijalizaciju.

39

AKADEMSKI REALIZAM

Dok je Minhen bliţi Parizu koji je tada centar umetnosti, u Beĉu je odjek te umetnosti dosta slab. Beĉ je konzervativan, vlada još estetika klasiĉne lepote i antiĉke umetnosti. Naši umetnici su dobijali stipendiju Matice Srpske. Uroš je roĊen u Orlovatu u Banatu, a Paja u Vršcu, koji tada pripadaju Austrijskoj monarhiji, pa se logiĉno obraćaju Matici Srpskoj za pomoć. Matica Srpska ih šalje u Beĉ i oni postaju jako uspešni slikari. Ĉesto su saraĊivali i sa profesorima sa Akademije. Obojica su realisti. Odlika akademskog realizma je da pravi sintezu izmeĊu akademskih pravila i realnih dogaĊaja. Umetnici odlaze na teren i prikupljaju mnoge informacije: prave skice, fotografije, beleţe kostim, enterijer, predele na Balkanu. Ali sve podatke donose u atelje. Onda pozivaju profesionalne modele, oblaĉe im kostime, zadaju poze, i onda rekonstruišu ĉitav originalni ambijent. Zato u tim delima ima odreĊene isceniranosti kao u pozorištu. TakoĊe ne vode raĉuna koji je to taĉno etnos. Njih interesuje samo orijentalno, jer je to ono što ljudi sa zapada oĉekuju da vide od Balkana. Scene priĉaju o obiĉajima koji su delimiĉno taĉni, ali nisu potpuno stvarne scene. Scene su u duhu akademskih pravila.

UROŠ PREDIĆ U holu Beĉkog parlamenta su slike Uroša Predića koje je radio sa profesorom u maniru klasicizma. MeĊutim, ţivot u Beĉu je bio skuplji, a u Srbiji su mu se nudile mogućnosti da slika ikonostase i portrete grĊanstva, kojih je uradio nekoliko hiljada bilo po modelu ili po fotografiji, pa je došao nazad u Beograd. “Hecegovaĉki begunci” Dokumentarni pristup istorijskom slikarstvu. U Beĉu je rekonstruisao kostim i ambijent Hercegovine. Ovo delo je izazvalo veliku paţnju. Savršeni kostimi, dao je lepo dnevno svetlo. “Vesela braća, ţalosna im majka” Predić je bio jako veliki majstor ţanra. Ovo je Orlovat i njegove komšije. Oni se ludo provode a ne brinu o svojoj kući i ţivotu. Slikao je to delo u nadi da će ih prevaspitati, meĊutim bez uspeha. U ovoj slici paţljivo je prostudirao banatsko selo sa kraja 19.veka. Prljava ulica, kućice od ĉerpiĉa sa krovovima od trske. “Dete na majĉinom grobu” Smrtnost naroĉito ţena i dece je bila velika, pogotovo pri poroĊaju u 19.veku. Bilo je uobiĉajeno da ţena donese dete daleko od ukućana. Zato je i ova tema iz svakodnevnog ţivota.

PAJA JOVANOVIĆ

RoĊen je u Vršcu u doba Austrougarske. Stevan Jovanović, njegov otac, je bio fotograf. U celoj porodici su bili umetnici (3-4 generacije), sva roĊena braća, tako da je i samo okruţenje odluĉilo da će biti izuzetan umetnik. Ţiveo je jako dugo, i mogao je postati i moderni slikar, kubista na primer, ali je ostao dosledan akademskom realizmu. Imao je završenu Beĉku akademiju i bio je pravi akademski slikar. Još kao student naslikao je delo „Ranjeni Crnogorac“, a već tada dobija razne porudţbine za orijentalna dela. Paja je odliĉno prepoznao da je njegov orijent oblast Balkana. Putovao je kroz Srbiju i Albaniju, juţno, sve do Afrike. Sve vreme je radio mnogo skica, pravio mnogo fotografija.

Akademski realizam je previše idealizovana realnost u poreĊenju sa realizmom. Skoro ništa identiĉno sa ovime što vidimo u stvarnosti. Na primer, selo u Srbiji u doba kada ga je Paja slikao je bilo prljavo, ljudi su se kupali jednom godišnje, ţiveli sa stokom. Bili su i jako neobrazovani. Tada je bio nizak nivo ţivota na celom Balkanu, ali tako je bilo i na zapadu. Paja je obilazio razne sredine, snimao, skicirao, otkupljivao komade kostima, nakita, skicirao sobe. Onda je u ateljeu pravio kolaţ, kompilaciju od sakupljenog materijala. Imao je i modele koji bi mu kasnije pozirali. „Uĉenje maĉevanja“ Tu se javlja njegov model, akrobata, koji mu je pozirao u ateljeu u Beĉu. Jedna kruţna formacija, divno svetlo.

40

„Kićenje neveste“ Kostimi ţena i neveste ne odgovaraju jednom etniĉkom sistemu. Komade kostima Turkinje kombinuje sa kostimima pravoslavne ţene. Kostim pokazuje obiĉaje, ali idealizovano, tako da povlaĊuje osvajaĉima koji ţele da vide raskoš svog potĉinjenog sveta. (Britanija je tada bila velika sila i Paja je radio mnoga dela za jdenog britanskog galeristu) Predan, detaljan, nije štedeo ni vreme, ni novac, ni znanje. Pravio je jako mnogo skica i veoma precizne kompozicije. Pored britanskog galeriste, i grafiĉar u Zagrebu je otkupljivao mnoge njegove slike, i od njih pravio oleografije, grafiĉke hiperprodukcije, jako popularne. One su sluţile za reklamiranje slika u novinama. Pajina dela su tako bila umnoţavana, i postala su deo kolektivnog pamćenja. Pravio je stereotip koji je narod usvojio kao istinu. „Borba petlova“ Sama borba petlova nigde nije postojala u narodu, ali je to vrlo lepo prikazana scena sa sela. Opet se javljaju isti modeli na slikama. On pravi razne kompozicije sa istim likovima, zato njegova dela deluju kao scena u pozorištu. Sve je prostudirano i rasporeĊano po pravilima akademskog komponovanja. Majstor da sklopi realizam (dokumentarno) i ono što je idealizovano. Izuzetna materijalizacija, vrlo precizna, i divna moć zapaţanja.

Istorijsko slikarstvo je u 19.veku najviši domet kreativnosti i najveći uspeh jednog akademskog umetnika. Pokazivao je ujedno likovno umeće i kulturu slikara, koji se morao prethodno dobro informisati o dogaĊaju koji prikazuje. „Seoba Srba“ Trebalo je da se pojavi na milenijumskoj izloţbi u Budimpešti jer su MaĊari slavili jubilej svog dolaska i insistirali na svom nacionalnom identitetu. Bilo je vaţno da se na izloţbi pojave i Srbi koji su bili na teritoriji Austrougarske, jer su branili teritoriju od daljeg širenja Turaka. Paji je srpski patrijarh dao istoriĉara da ga provede kroz manastire i uvede ga u istoriju Srba. Godinu dana je samo istraţivao. Na kraju je napravio triptih, koji predstavlja presek svih slojeva srpskog društva. Crkveni poglavari se nalaze u centru i dominiraju slikom, jer su oni naruĉioci dela. Levo je vojska na konjima, a desno narod, najniţi sloj, koji neorganizovano hoda sa ovcama. Patrijarh je ţeleo da to bude još više politiĉki angaţovano delo. Tako da Paja odluĉuje da naslika drugu verziju, koja je sada u Patrijaršiji. Naglašeniji barjak, ovce više po strani. Na kraju nije ispunio zadatak, jer Patrijarh nije ţeleo da prihvati ni jednu od tih slika, i ona se nije pojavila na izloţbi. MeĊutim, postala je deo nacionalne istorije. Ovo je ono na šta pomislimo kada pomenemo motiv seobe pod Arsenijem Ĉarnojevićem. Publika je prihvatila ovo delo. Ova slika govori o jednom mitu. Postala je deo nacionalne istorije jer je nastala u pravom trenutku, pojavile su se fotografije i reprodukcije, hvaljena je u medijima, i govorilo se da svaka srpska kuća treba da je ima. „Takovski ustanak“ TakoĊe veoma poznata istorijska kompozicija. Knez Miloš sa barjakom i ustanicima koji su spremni na borbu. Bitna je ideologija nacije, tadašnjem ĉoveku je bilo veoma vaţno da bude nacionalno identifikovan. Miloš je stao na grob (na kamen, da osveti i one koji su stradali pod Turcima), on visoko diţe barjak, a pridruţuju mu se mnogi jaki momci, ali ĉak i starac. Ţena sa ćerkom stoji pored, ona samo tako podrţava, jer tada prava za ţene još ne postoje. Tu je i takovski grm (drvo koje još uvek ţivi) i takovska crkva. Ovde koristi i predloške iz narodne poezije (kao romantiĉari).

41

Ovoj istorijskoj grupi dela pripada i „Proglašenje Dušanovog zakonika“. Oko 1900. dobija veliku narudţbinu da naslika taj dogaĊaj. Ova slika je donela Paji vrlo visoko odlikovanje na izloţbi u Parizu. Tada je bio na korak od impresionizma. Koristi sunce, difuzno svetlo. Ali nije bio spreman da usvoji uĉenje impresionizma i ostao je veran svom akademskom realizmu. Titula akademika je nosila izvestan društveni status i njegove slike su bile jako prodavane.

Glavni korpus dela Paje Jovanovića su dela orijentalizma, istorijske ikone i, kao treći deo, portreti, najbitniji deo njegovog stvaralaštva. Radi po pravom modelu, ne po fotografijama ili sećanju, što znamo jer vidimo jako mnogo psiholoških slojeva na licu modela. Ne idealizuje, već prikazuje stvarne elemente koje vidi. To pokazuje da je izuzetan portretista. Ne doĉarava ambijent, već sva snaga leţi u psihološkom. Nije ni insistirao na detaljima, već na stvarnim borama i crtama lica („Portret cara Franca Jozefa“). „Portret Aleksandra KaraĊorĊevića“ U ovom momentu je Aleksandar još uvek nepoznata liĉnost. Zato Paja pokazuje njegove kraljevske elemente (krunu, ogrtaĉ) a ne psihološki deo. „Portret Josipa Broza Tita“ Tada je već jako star i ne moţe dobro da kontroliše pokrete. Već je mao problema u materijalizaciji. Pokazuje diktaturu proleterijata tako što je dao akcenat na desnu ruku koja stoji u prvom planu. Druga ruka je skoro zamrljana. Personifikacija vlasti. Ne ide u neke psihološke dubine, akcenat stavlja na vlast komunizma, a ne na Titovu liĉnost. Najvaţnije mu je bilo da shvati kakav je to politiĉki preokret nastupio, nije ga zanimao sam Tito.

SKULPTURA SRPSKOG REALIZMA Tri najznaĉajnija predstavnika su Petar Ubavkić, ĐorĊe Jovanović i Simeon Roksandić. Sa pojavom novog, stabilnog, graĊanskog društva u Srbiji kreće i potreba za naruĉivanjem umetniĉkih dela. Ovo su ujedno i poĉeci srpskog modernog vajarstva.

PETAR UBAVKIĆ Smatra se rodonaĉelnikom srpskog vajarstva. Uradio je veliki broj javnih spomenika. “Vuk Karadţić” Vrlo realno prikazana bista. Inspirisan i klasiĉnom skulpturom, jer stavlja knjige kao postament, atribut koji nam objašnjava da je to baš Vuk, prosvetitelj. Insistira na svakom detalju. Osim poprsja vuka Karadţića, njegova poznata dela su i poprsje Đure Daniĉića i kneza Miloša.

ĐORĐE JOVANOVIĆ Srpski vajar i akademik, koji je veći deo ţivota proveo u Parizu. Dobio je bronzanu i zlatnu medalju na Svetskoj izloţbi u Parizu. Izabran je za redovnog ĉlana Srpske kraljevske akademije. Uradio je veliki broj bista i skulptura. “Ostavljena” Slobodna skulptura koja nije raĊena po narudţbini. Rani akt srpskog vajarstva. Akt kao tema sporo osvaja naše prostore, postaje popularan tek u 20.veku. Ovo je izuzetan akt u duhu secesije, vanredna kako fiziĉka tako i psihiĉka studija. Od njegovih radova najpoznatiji su: spomenik Josifu Panĉiću (u Studentskom parku u Beogradu), spomenik Kosovskim junacima u Kruševcu, Vukov spomenik na Bulevaru i na Topliĉinom vencu, kao i kompozicija Takovski ustanak.

SIMEON ROKSANDIĆ “Ribar” Slobodna plastika, delo namenjeno fontani. Danas je na Kalemegdanu, ali je raĊeno u njegovom ateljeu u Rimu, za Balkansku izloţbu. Javljeno mu je da je potonulo u transportu pa on izraĊuje još jedno, ali se ispostavilo da je došlo do zabune, pa je sada jedno delo u Beogradu a drugo u Zagrebu. RaĊen je sa idejom naturalizma, pedantan rad. Radio je i memorijalnu plastiku, na primer spomenik “Deĉak sa razbijenim krĉagom” kod nekadašnje Ĉukur ĉesme, danas u Dobraĉinoj ulici.

42

EDUAR MANE

Autor koji je po mišljenju mnogih bio izvan svoje generacije. Nazivali su ga “Poslednji veliki”, “Prvi moderni”, “Slikar zagonetki”, “Istraţivaĉ boje”, “Najgori slikar koji rešava samo detalje”. Neki su mu zamerali na smelosti i smatrali da sa njim poĉinje dekadencija slikarstva, a neki ga veliĉali. Sasvim smelo slika svoju epohu, bez kritike društva. Diĉarava urbani ţivot grada: izlete, koncerte, šetnje… Ono što će biti bitno za impresioniste. Pravi vaţnu vezu izmeĊu realizma i impresionizma. Rado je koristio citate iz renesanse, manirizma, a istovremeno je njegovo delo ukazalo na dalji put slikarstva.

“Portret Emila Zole” Zola je bio pisac realista. Uvodi mnoštvo raznih detalja. Kritika je rekla da to i nije portret, već mrtva priroda. On nije okrenut anfas, već iz profila. Mane je tako dobio da mu motiv bude paralelan sa platnom i postigao da slika bude naglašena površina. Zato su ga nazvali slikarem moderne epohe. Postavlja tri slike u slici: japanskau grafiku, njegovu “Olimpiju” i Velaskezove “Vinogradare”. On time u sliku unosi liĉne atribute i predstavlja nama šta ţeli da postigne u svom slikarstvu. Na prvom mestu dekorativnost, što nam govori japanska grafika, tada tako atraktivna Evropljanima koji je prvi put vide.

“Doruĉak na travi” Ranije se zvao “Kupanje”, kako ga je Mane nazvao. Taj identiĉni kompozicijski detalj je postojao kod jednog grafiĉara maniriste i tamo je predstavljao “Parisov sud” i reĉne bogove i nimfe. Mane je koristio uzore iz renesanse, koje je interpretirao i prilagodio savremenom dogaĊaju. Sada su to pravi ljudi i to vreĊa društveni ukus i neprihvatljivo je. Smeta i to što je devojka ĉija figura dominira prvim planom naga, a momci nisu. TakoĊe ona tako nadmeno i bez srama gleda u nas, i zguţvala je svoju odeću, što je znak neurednosti. Mane najavljuje poĉetak nereda u umetnosti. Bilo je jako problematiĉno i to što fale planovi. Slika je vrlo kontrastna, šuma u odnosu na grupu u sredini je dosta tamnija, osvetljenje se ne poklapa valerski a perspektiva je problematiĉna. Devojka u pozadini je prevelika, a šuma sve vreme tamna, dakle nema ni linearne ni vazdušne perspektive. Tamni prvi plan drveća razbija bela devojka bez senke, kao silueta. To stvara još veći kontrast izmeĊu momaka i njene nagosti. Gradi sliku na principu nezavisnih planova, mrtva priroda je komponovana za sebe, kao i grupa ljudi na travi, i priroda, sve je odvojeno, kao kolaţirano [Kolaţ će biti vaţna inovativna tehnika umetnika 20.veka]. ReĊaju se trake od dna do vrha slike, a ne prati se ideja o slici-prozoru.

“Olimpija”/ “Margareta” Radi leţeći akt mlade devojke koja je kurtizana, izdrţavana devojka. Ova devojka otvoreno uzvraća pogled posmatraĉu, pa i po tome moţemo zakljuĉiti kakav je njen status. Devojka bez idealne lepote. Ona otvoreno pokazuje ĉime se bavi, po poloţaju tela, odelu, i tome što ima samo mašnicu i jednu papuĉicu, dok je druga izazovno izuvena. Tu se vidi i crna maca u pozadini. Za nju je direktnu inspiraciju je video u Ticijanovoj “Veneri Urbinskoj”, gde je u pozadini kuca, koja govori o vernosti, za razliku od mace. (Dotiĉna je bila ljubavnica vojvode od Urbina, ali je prikazana kao Boginja, dok Mane Olimpiju slika onakvom kakva jeste, što je i glavni razlog za odbijanje ove slike). Crnkinja joj donosi buket cveća, i kompozicija nas navodi da se osećamo kao da smo joj ga baš mi poslali. Ne postoji distanca izmeĊu nas, jer je krevet maksimalno u prvom planu. Vrlo izazovno i problematiĉno. Jako malo senki, svedeno telo sa preciznom konturom koja prati detalje. Sve okolo je sabijeno, ostvarena je neposredna komunikacija. Olimpija je izlagana prvi put 1865. i tada je bila skandalozna i revolucionarno likovno osmišljena. Izazvala je revolt, ne zbog sadrţine („Doruĉak na travi“ je skandalozniji sadrţinski), nego zato što je ovde sadrţaj istisnut na samu površinu slike. Sve je paralelno sa platnom i tako najviše liĉi na Gojine aktove. Najdramatiĉnija je u likovnom smislu, a forma je potpuno plošna, nema senke, gotovo nema materijalizacije, ali je vrlo naglašena kontura. Akt je uraĊen gotovo linijski, u naglašenim površinama, dvodimenzionalno. Devojka je u kontrastu sa crnkinjom u beloj haljini. Ceo ambijent je vrlo taman. Ali najsmeliji je njen otvoren pogled, bez griţe savesti. Sam naziv „Olimpija“ govori da je ona izdrţavana ţena, jer je to tada ustaljen naziv za ove devojke. Kada su ovu sliku odbili na Salonu, i mnoge druge slike su bile odbijene. Tada je napravljen prvi put “Salon odbijenih”, jer je 2500 slika odbijeno, pa je nastao skandal u

43

Parizu. To je bilo dobro jer se publika pojavila na oba, ţeleći da ih uporedi. To je prvi put dovelo do toga da se javno mnjenje, kulturne institucije i sistem vrednovanja podeli na dve struje. Pre toga je Akademija bila neprikosnovena, ali sada se ukusi razilaze, i pojavljuje se “Oficijelna umetnost” i “Alternativna umetnost” koja se razvija mimo institucija. Ovi umetnici tada ne pripadaju zvaniĉno delu kulture, ali pripadaju alternativnoj sceni. Razlaz se dogodio 60ih godina 19. veka.

Aleksandar Kabanel je na primer tada bio jako cenjen umetnik. Njegovo delo „Venera se raĊa iz pene“ sa Salona je kupio sam Luj, nagraĊivano je i hvaljeno. Njegova dela su tada bila vrlo skupa, ali je sada potpuno nepoznat. Na tom delu nije Venera, iako je predstava takva da asocira na raĊanje Venere iz morske pene, sa nestašnim putima koji najavljuju njeno roĊenje. MeĊutim to je stvarna anatomija, stvarna devojka koja kao da pozira u foto studiju, daleko od idealne lepote. Figura odgovara stvarnoj ţeni i taj akt je samo prenet u sliku, da glumi Veneru. Vrlo je jasno da ovo nije Boginja jer ne gleda anfas, skriva pogled, a prava Venera bi gledala direktno u posmatraĉa. Ova kompozicija je daleko smelija od Maneove u sadrţinskom smislu, meĊutim ipak nije oznaĉena kao skandalozna.

Smatra se da je Mane preteĉa moderne umetnosti. Njegov „Frulaš“ izgleda kao da je od papira, zalepljen na ravnu površinu. Inspirisan je japanskom kulturom i shvata sliku kao strogo dvodimenzionalnu. Nema pozadine, modulacije, senke. Impresioniran je plošnim koloritom, jednostavnošću i dekorativnošću japanskih dela. Odeća ovog frulaša nema senku, ima jaku konturu koja razdvaja dve bojene površi, i ne vidimo volumen nogavica, masu tela. Senka je minijaturna, nje praktiĉno nema i ovaj deo senke nam upravo ukazuje da senke nema. Kapa je potpuno dekorativni detalj, ona nije prepoznatljiva. Jako se ugledao i na španske slikare, slikao je razne koride, streljanje u Meksiku... Kretao se kroz celu istoriju umetnosti i nanovo interpretirao sve što mu se ĉinilo vrednim paţnje. Tako je povezao umetnost prošlosti i smelo otvorio put umetnosti budućnosti.

„Bar u Foliberţeu“ Ovo je jedno od Maneovih poslednjih dela, takozvana slika-zagonetka, prepuna detalja. Sve se vidi u ogledalu, gosti u baru i ono što devojka gleda. Tu je i ĉovek sa kojim ona komunicira. Mi shvatamo da smo mi taj ĉovek, mi pokušavamo da joj se obratimo, a ona nam okreće i leĊa i lice; ona je dvostruka liĉnost. Mi pripadamo i delu kafane i delu slike. TakoĊe pravi jako interesantnu mrtvu prirodu sa dva ruţina pupoljka u vazi. Mane je slikar o ĉijem delu se i danas pišu radovi. Naroĉito je bio vaţan njegov uticaj na impresioniste. Ostavio je veliki uticaj i na ostale slikare 20. veka.

DŢEJMS VISTLER

Ameriĉki slikar, preteĉa moderne, koji je ţiveo u Engleskoj i rado dolazio u Pariz. Ĉuven po portretu svoje majke, slikane iz profila. Oko 1900. slika scene Temze u noći, oduševljen je Rosetijem i Prerafaelitima.

„Simfonija u belom“ Najaviće modernu. Inovator, jako zainteresovan za japansku kulturu što nam govore cveće, keramika i lepeza sa japanskom predstavom. Istraţuje mogućnosti slikarstva da prikaţe razliĉita osećanja i doţivljaje, kao što je slušanje muzike. Devojka na slici, kao muza naslonjena na kamin, zanesena slušanjem muzike, prikazana je profilom sa poluanfasom u ogledalu. Razlika izmeĊu jedne i druge strane devojĉinog lica u ogledalu nam pokazuje da on uporeĊuje razne slojeve liĉnosti. Ona je u dugoj beloj haljini, sa veštaĉkim istoĉnjaĉkim cvećem kao obaveznim dekorom. Mnogo belog tila ne dopušta da vidimo njeno telo, ta belina je svuda.

„Simfonija u crvenom“ Još više inspirisano Japanom, modom, enterijerom, ţivotom u Japanu. Prikazuje sobu sa velikim panoom i mladom ţenom obuĉenom u kimono na podu, po uzoru na gospoĊe iz visokog društva u Japanu. I frizura je odgovarajuća, a ona je zauzeta gladanjem japanskih hartija rasutih svuda po podu. Ove ruĉno raĊene hartije bile su prihvaćene sa velikim oduševljenjem kod svih impresionista i to interesovanje traje sve do postimpresionizma. Vislerovo delo je jako bitno za moderne pokrete. Na kraju ţivota slika potpuno apstraktna dela, vatromete.

44

IMPRESIONIZAM Pravac je najpre nazvan tako pogrdno, po Moneovoj slici „Impresija raĊanja sunca“. Grupa je formirana kao anonimno društvo slikara, koji su izlagali prvo u Parizu. Njihovi radovi nisu prihvatani na salonu i zato su odluĉili da sami izlaţu. 1874. godine se grupa prvi put predstavila svetu, u ateljeu Feliksa Nadara, uglednog i vrlo uticajnog fotografa [njegovi portreti su izuzetno dokumentarni, najcenjeniji portreti 19.veka]. Impresionisti su imali osam zajedniĉkih izloţbi, i svaki put je izlaganje bilo propraćeno skandalima. To ime je ostalo, ali do sredine 20. veka je bila uvreda reći nekome da je impresionista. Radili su direktno u prirodi, trudeći se da uhvate svetlo, atmosferu, prolazne scene. Jako su voleli predele oko reke. MeĊu najistaknutijima su Klod Mone, Ogist Renoar, Kami Pisaro, Alfred Sislej i Edgar Dega. Ova grupa se formira u godinama teškim za Francusku, i mnogi mladi slikari odlaze u Englesku gde se dive smelim pejzaţistima. Dosta uĉe i od Manea. Impresionizam postepeno postaje cenjen i priznat u visokim krugovima društva, i postaje internacionalni stil.

KLOD MONE

„Impresija raĊanja sunca“ Ovo je jedna od slika koja je izazvala najveći revolt. Bila je neprihvatljiva kritiĉarima, i po njoj je ĉitav pravac nazvan “impresionizam”. Ovde nema horizonta, ne znamo gde je more a gde nebo. On je nazvao „Impresija“ jer je to liĉno njegov utisak, ni blizu stereotipu. To sunce nije u centru slike, centar je prazan. Sve je decentrirano, ĉamci, sunce, i ne moţete se orijentisati u prostoru. Ne vidi se gde je kopno, more, nebo. Mnogi umetnici pre impresionista su slikali van ateljea, ali su dela završavali u ateljeu. Sada nema te završne obrade, vidi se mozaiĉka struktura, pokreti. Kritiĉari su smatrali da je ovo tek studija na kojoj treba dalje raditi, a impresionisti su, naprotiv, verovali da je taj prvi zabeleţeni doţivljaj najbitniji, neprocenjiv.

„Doruĉak na travi“ Grupa gradskih šetaĉa na pikniku sa mrtvom prirodom. U prvom planu je muška figura sliĉna Maneovoj i ţenska figura u beloj haljini od penušavog tila. Na stolnjaku se jasno reflektuje svetlo koje prolazi kroz grane. Njega su jako interesovale refleksije, mrlje svetla na materijalu. Ţeleo je da slika atmosferu trenutka, osećanje, svoj doţivljaj. Smatrao je da jedan dogaĊaj nije nikada isti, jer se sunce kreće, i sve se pokreće. On je ţeleo da uhvati što taĉnije jedan jedini trenutak, samo ono što tada vidi. Slikao „ono što je izmeĊu motiva i njega“. Nekada je poĉinjao na većem platnu, ali je to posle prekrajao. Tako se vidi samo deo ţene, ali to njemu ne smeta. Takva kompozicija jako asocira na fotografiju, na to da kompozicija ne mora biti zatvorena i kompaktna. Impresionistima je to baš odgovaralo, jer je sadrţalo jedan trenutak, samo detalj.

„Grenui“ Pošto ih interesuje atmosfera, ĉesto su bili na obali Sene. Prouĉavali su reflekse na vodi, i tu se stalno nešto dešavalo. Mone prenosi svoj atelje u brodić i ĉesto slika prizore sa Sene. Ovo je obiĉno sunĉano popodne. Slaţe poteze horizontalno, vertikalno, na slici ostavlja mnogo boje, a slika se ne glanca. Stavlja tamnu mrlju pored svetle, i nema valera, ni ujednaĉavanja. Vidi se jasan potez.

„Polje sa bulkama“ Bulke je slikao ĉesto, sa oduševljenjem. Ove njegove slike su postale kasnije jako popularne i ta dela impresionista su na sve naĉine eksploatisana. Nema linearnu ni vazdušnu perspektivu. Planovi nisu koloristiĉki odvojeni, figure klize u prvi plan. To su njegova supruga i sin. Vrlo dekorativno.

45

„Most u Arţanteju“ Delo koje pokazuje da nije sve sluĉajno u impresionizmu. Ĉini se da je ovo nekomponovana spontana slika. MeĊutim ni jedna njihova slika nije naslikana bez uoĉavanja odnosa paţljivo izveţbanog oka. Uspostavljali su ravnoteţu meĊu prirodnim pojavama. Gradi divan ritam vertikala: kuća, katarke, kula, delovi mosta... kao projektovana mreţa u kojoj se distance ponavljaju i mi prepoznajemo taj ritam, što odgovara našem oku. TakoĊe, potezi nisu identiĉni. Oni su iskidani, kratki potezi, koje kombinuje sa dugaĉkim, harmoniĉnim potezima. Gotovo plošno slikanje. Bogatstvom i dinamizmom raznih poteza uspostavlja dinamiĉku harmoniju. Naroĉito su interesantne senke. Ranije je senka uvek bila tamna, smeĊa ili siva. Kod impresionista je uvek obojena, ljubiĉasta, plava, ili kao izmaglica. U impresionizmu nema crnog, već uvek ima neke boje, refleksa sa drugih predmeta, potpuno druge boje od osnovne boje predmeta. TakoĊe su traţili drugaĉije aspekte u slikanju svetla.

„Bulevar Kapucina“ Slika sa ĉetvrtog sprata zgrade mesto u centru odakle su polazile koĉije. Svet koji je retko ko mogao da naslika jer je retko gde bilo višespratnica. Kao i drugi impresionisti ima interesovanje ka neobiĉnim vizurama. Nema oštrih kontura, to su ljudi koji se kreću.Tu su i fijakeri uz drvenu aleju koji grade agresivnu dijagonalu koja organizuje prostor. Slika u taĉkama, i sve zajedno je dematerijalizovano. Kao da stvari poĉinju da blede i nestaju.

„Stanica Sen Lazar“ Predstavlja vozove u stanici koji dolaze i odlaze. Deĉak je orijentir, statiĉan, definiše kako se jedan voz pribliţava, a drugi odlazi. Prikazuje dinamizam, kretanje. Doĉarava vozove i gvozdenu konstrukciju na stanici koju dematerijalizuju para i dim. Ono što je još interesantno je da je od ove slike poĉelo da se slika u serijama. On će slikati na ogromnim platnima katedrale, engleski parlament, seriju hrastova i seriju lokvanja u svom dvorištu. Na primer „Katedrala“ je serija od 40 slika. Dematerijalizuje sve objekte, zidove katedrale, tvrd kamen. Ovo je tek u 20.veku karakteristiĉno.

OGIST RENOAR

Slikari impresionizma su ĉesto slikali zajedno. Renoar i Mone slikaju ista mesta, ali njihovi aspekti su individualni i razliĉiti i svako ima svoj doţivljaj koji prenosi. Mone je uvek u pozadini imao neku ĉvrstu strukturu, shemu koju je radio. Renoar je imao mekši pristup.

„Grenui“ Kupalište na Seni. Impresionisti su uradili ĉitavu seriju leţernih pejzaţa ovog kupališta, jer je bilo zahvalno za hvatanje prolaznih trenutaka u prirodi. Renoar slika brzo, bez skica. Ovde je centar prazan, on lako povezuje elemente slike. Nema glavnog junaka, najveći broj figura je okrenut leĊima posmatraĉu. Potezi su vrlo razliĉiti: sitni, pa dugaĉki široki.

Jako nekoherentan naĉin slikanja. Prozraĉno, meko, bez viška boje. Neki misle da je to posledica njegovog ranog iskustva sa slikanjem na porcelanu [radio je u fabrici kao dete iz siromašne porodice]. To je za njega bio i naĉin izdrţavanja i razvijanje ruke, poznavanja boje. Taj pristup je primenio kasnije i na veća platna.

„Mulen de la galet“ Mesto na Monmartru za provod. Voleo je da slika gradske vreve, okupljanja, izlaske, šetnje. U Renoarovoj kući na Monmartru je sada muzej impresionista. Ovde slika devojke bez rukavica, momke bez cilindara, već sa slamenim šeširima. Devojke nose vedre moderne

46

haljine, a ne ozbiljne krinoline. Radi se o zabavi srednjeg sloja, gradskoj zabavi. Nema centra, glavne liĉnosti. Ne dobija se realni utisak o masi, prostoru, volumenu figura, nema ni linearne (glavna taĉka) ni vazdušne (drveće u pozadini je pretamno) perspektive. Figure su skoro dematerijalizovane. Kao da su izrezane od papira i prilepljene za pozadinu, bez planova. Renoar je morao da ubaci klupu preko koje se devojka naginje, jer ona ograĊuje prvi plan, odvaja nas od scene koju gledamo. Svetlost pada direktno, a i senke su jasno vidljive. Ima svetlih i tamnih fleka koje su svetlost iz bašte koja se probija kroz granje i neonsko svetlo koje daje romantiĉan preliv na licima devojaka. Impresionisti su izbacili tamne, crne senke i ubacili obojene, tamnoplave, ljubiĉaste eventualno crvene senke.

Renoar je smatrao da ne zna da slika i crta i divio se Rubensu i njegovim raskošnim ţenama. Putovao je, i video mnogo velikih umetnika i ţeleo da se

usavrši, da proba da uradi akt po uzoru na njih. Ţeleo je da upozna anatomiju i usavrši potez. Ipak je slikao uglavnom aktove u pejzaţu i nazivao ih „Kupaĉice“. Umesto vode, transparentna površina je koţa. Na koţi se vidi refleksija, senke. Nema osećaja prostora, kao da joj je šuma slepljena na leĊa, sve je u prvom planu. Voleo je da eksperimentiše sa tehnikama, koristio je pastele i smelo kombinovao tehnike. Na njega je jako uticala i fotografija.

„Plas Kliši“ Kadar koji omogućava mehaniĉka optika tj. fotografija. Ogromna glava u prvom planu, a sledeća figura je cela u kadru. Pozadina je u izmaglici. To je vreme kada se pojavljuje kodakova kamera, i postaje jako popularna. Ove fotografije, sluĉajne i spontane, bile su jako inspirativne impresionistima.

Mnogo Renoarovih pastela je u našem Narodnom muzeju, pogotovo portreta prijatelja. Kao već star sa artritisom je poĉeo da vaja. Okrenuo se plastici kada je bio onemogućen da drţi ĉetku ili pastele. Podsticajno je delovao na generacije koje će naići, foviste, kubiste.

KAMI PISARO

TakoĊe je slikao izvan ateljea ali uvek ruralne delove oko Pariza, spontane poglede. Voleo je bajkovite, poetiĉne scene u prirodi kao „Voćnjak u cvatu“, ili scene kao „Pariski Bulevar noću“ kada slika grad pod indigoplavom svetlošću. Plinska svetlost, mokre ulice, ĉudesni kolorit u sumrak. Sve je dematerijalizovano. Pol Gogen i Van Gog su bili njegovi uĉenici, i uvek ih je podrţavao, ĉak i kada su prešli u drugi pravac i napustili impresionizam.

ALFRED SISLEJ

Radio je scene kao i ostali impresionisti, ali voleo je i scene kao „Selo pod snegom“ kada urbani ambijent dobija neobiĉne nematerijalne obrise, kada se sve pretvara u nešto apstraktno. Analizira refleksije na snegu i konture koje se stapaju sa pozadinom. Sislej je uzor generacijama koje će doći i raditi na izgradnji moderne slike.

47

EDGAR DEGA

Dega se ljutio kada su ga nazivali impresionistom, jer je smatrao da su njegove slike prostudirane, proraĉunate, ne toliko spontane kao impresionistiĉke. Voli da slika noćno i veštaĉko svetlo, voli enterijere, ali i trke konja, hipodrome. Poticao je iz bogate porodice, pa je mogao da se posveti prikupljanju znanja i materijala. Mlad je dobio dozvolu da bude kopista u Luvru. Tu je sreo Engra, kome se divio, njegova linija ga je impresionirala. Engr mu je rekao da crta ono što je video i zamislio, ali da će linija uvek biti najvaţnija.

„Kafe Ambasador“ Veštaĉko svetlo pravi bele fleke na licu, koje karikiraju neke figure ali to je situacija onakva kakva jeste. Prouĉavao je treptaj veštaĉkog svetla i svetlo koje deformiše i pravi ĉudnom figuru. Paţljivo registruje odnose svetla i senki.

Balet je za Degaa jako inspirativan i jako je poznat po scenama balerina. Studira odnos figure i statiĉne slike koja ne moţe da predstavi kretanje. Naglašava tu specijalnu igru gde balerine pokazuju kako drţe ravnoteţu. Slika je potpuno prazna u centru, a figura smelo decentrirana u desno. TakoĊe netipiĉno je slikanje odozgo. Figure u pozadini i ne vidimo. Paţljivo prouĉava skraćenja i interesantno svetlo na pozornici.

„Ţena koja se kupa“ Decentrirana slika, ţenski akt, koji ne pokazuje lepotu ţenskog tela kao što je obiĉaj akta. Njega interesuje skraćenje, anatomija. Zato što je baš ţenske aktove ovako deformisao, bio je optuţen da je ţenomrzac. MeĊutim, inaĉe je bio teţak ĉovek i terao je prijatelje od sebe. Mnogo koristi geometriju. Fragmentarno postavlja ambijent, ĉesto u vrlo intimnim situacijama kakve do sada slikar nije zabeleţio. Baratao je jako dobro pastelima. Pre smrti je vajao. Oduševljen je pronalaskom fotografije, potom i filma. Ĉesto je koristio za scene balerina i konja fotografske uzorke.

48

NEOIMPRESIONIZAM

Dobio je novi naziv jer ovi umetnici ţele da uĉine da impresionizam dobije muzejsku, tradicionalnu ozbiljnost. Grupa sa Ţorţom Seraom i Polom Sinjakom mislila je da je impresionizam previše podreĊen sluĉaju, kratkotrajan, prolazan. Smatrali su da slikarstvu treba vratiti ozbiljnost i pribliţiti ga nauĉnim saznanjima vezanim za boju. Zato se interesuju za otkrića u fizici vezana za spektar boja. Pouĉno je poznavanje Seraa sa Ševrelom, jednim hemiĉarom koji je mnogo radio na rekonstrukciji tapiserija. Ševrel je zakljuĉio da je teško postići dobar rezultat u rekonstrukciji ako se ne shvati princip komplementarnih boja, odnos kolorita. Tako istraţujući zakljuĉio je da postoji simultana projekcija, tj. sinhronizacija boja. Zakljuĉio je da ako postoji crvena figura, najprihvatljivije je da se pored pojavi komplementarna zelena. TakoĊe je mislio da nikada ni jedna boja nije tako intenzivna kao kada stoji pored komplementarnog para. Komplementarne boje utiĉu na intenziviranje glavne boje. Ove zakonitosti su tek tada utvrĊene prouĉavanjem svetlosnog spektra. Neoimpresionizam je odmah nova saznanja ukljuĉio u svoja dela.

ŢORŢ SERA Uĉenje o harmoniji boja je podrazumevalo paţljivo prouĉavanje. Sera takoĊe koristi pointilizam, nanošenje ĉiste boje u taĉkicama. Koristio je samo taĉkice osnovnih boja, i to razlaganje svake boje na osnovne boje naziva se divizionizam (na primer za zelenu: plave i crvene taĉkice). Sera je i preterivao u studioznosti. Umro je iznenada sa 31 godinom, kao vrlo uticajan slikar. Smatra se da je umro od iscrpljenosti, od neke vrste meningitisa. Posledica ova dva pravila je geometrijski, pedantan crteţ. Teme su i dalje veseli gradski ţivot i izleti kraj Pariza.

“Kupaĉi” “Luka” Smatrao da je linija skup taĉaka i ţeleo toga da se drţi. Geometrijska projekcija. Tako je gradio površine.

„Nedeljno popodne na ostrvu Gran Ţa” Monumentalna slika koju je slikao dve godine (za razliku od impresionista koji su slikali za pola sata). Figure su u prirodnoj veliĉini. Ovo je jedna od najvećih neoimpresionistiĉkih slika, ujedno i njegova programska slika. Ţeleo je da bude tematski vezan za savremeni gradski ţivot, pa slika nove scene van ateljea. Ovde su prikazani uopšte društveni slojevi, ne samo bogati graĊani. Vrlo precizno i pedantno delo, ne vidi se ništa od spontanosti impresionizma. Gradi divan ritam, koji mu je bio najvaţniji. Sam Sera ţeli da naše oko skakuće sa jedne na drugu grupu ljudi, zato ne poštuje u potpunosti perspektivu i proporcije figura. Smatrao je da se boje mogu dovesti u harmoniju poput tonova u muzici, da slika moţe biti melodiĉna kao pesma. Ovde bira pozitivnu,vedru harmoniju sa ĉudesnim senkama. Senke nisu odraz stvarnosti već likovni ritam. Prostor je u planovima. Prouĉavanje ovog dela je bilo jako pouĉno za apstraktne slikare. Videli su da se slika moţe graditi po pravilima, i da tako moţe biti kao muzika (najsavršenija umetnost).

„Tri gracije“ Postavlja sliku (svoju sliku “Gran Ţa”) u slici, a onda dodaje stari motiv tri gracije. Slika ove ţene kao idealni model. Ovu figuru ţene postavlja kao prototip ţene, sa skoro deĉaĉkom figurom. Jedna figura je okrenuta anfasom, jedna profilom, a jedna s leĊa. Pokazuje nam tri aspekta istog motiva.

„Cirkus“ je radio do smrti, i smatra se nedovršenim. Jako je interesantan jer uvodi gotovo matematiĉki prostor u sliku. Ţena je kao ivica slike, ispred nje je elipsast okvir arene, a nasuprot nje publika kao da je friz. Slaganje u nizovima, jasno su izdeljene horizontale. Ne razmišlja o dubini prostora, prvi plan je jednako vaţan kao poslednji. Smatra se da je jako uticao na Kubiste i njihovu izgradnju apstraktnog, novog prostora. Umro je mlad, njegovo delo nije moglo biti celokupno sagledano ali je Sinjak napravio divnu knjigu o razvoju boje od Delakroaa do Seraa.

49

POL SINJAK „Doruĉak“ Mnogi slikari će koristiti iskustva neoimpresionista o pointilizmu i divizionizmu, ali neće ih se tako predano drţati, neće biti tako sistematiĉni i tako pedantni kao Sera. Samo će površno preuzimati njihove ideje, kombinujući poteze. Njihovo delo je bilo vrlo uticajno.

SRPSKI IMPRESIONIZAM

Naš impresionizam nije stilski ĉisto definisan kao francuski. Prvi put se pojavljuje 1904, a mnogo više tek

1912. godine. U to vreme u Parizu je to već stari umetniĉki tok. Skoro svi umetnici su posle poĉetka u Krstićevom ateljeu ili Kutlikovoj slikarskoj školi nastavljali studije u Beĉu ili Minhenu. Išli su prvo u Aţbeovu privatnu školu, pa na Akademiju, gde su ostajali po nekoliko godina pre nego što bi produţili u Pariz.

NADEŢDA PETROVIĆ Najznaĉajnija srpska slikarka sa kraja 19.veka. RoĊena je u Ĉaĉku, ali se sa porodicom seli u Beograd.

Višu ţensku školu završila je u Beogradu, a sledeće godine, polaţe ispit za nastavnicu crtanja u srednjim školama i postaje uĉenica u ateljeu ĐorĊa Krstića. Od njega je usvojila ideju slikanja u prirodi. Ubrzo poĉinje školovanje u Minhenu, najpre u privatnom Aţbeovom ateljeu. Imala je prvu samostalnu izloţbu u Beogradu, i angaţuje se u domovini oko Prve jugoslovenske umetniĉke izloţbe, osnivanja umetniĉkog udruţenja “Lade” i Prve jugoslovenske umetniĉke kolonije u Pirotu. U Prvom balkanskom ratu uĉestvuje kao dobrovoljna bolniĉarka na frontu. Umrla je u Valjevu, od tifusa, gde je bila na duţnosti dobrovoljne bolniĉarke.

Slikarstvo Nadeţde Petrović, najznaĉajnijeg našeg umetnika s poĉetka veka, uvodi srpsku umetnost u tokove savremene evropske umetnosti. Na njenim najboljim radovima dominiraju velike površine, uţareno crvene boje i, njoj komplementarna, zelena. Ljubav prema bojama stvara na nekim platnima koloristiĉki vrtlog gde se istiĉu ljubiĉasta, plava i crna boja. Snaţni potezi ĉetke i široki gusti pastuozni namazi ponekad platno pretvaraju u dinamiĉnu reljefnu površinu. Volela je da slika portrete i pejzaţe, a njen patriotizam ogledao se i u ĉestom izboru tema iz nacionalne istorije i slikanju ljudi i predela Srbije. Delo Nadeţde Petrović zraĉi ekspresijom, snagom i hrabrošću. Školovanje u Minhenu, posete Parizu i Italiji i stalni povratak tradicionalnoj Srbiji ostavili su trag na njenim platnima, pa se njen opus moţe podeliti na nekoliko perioda: Minhenski, Srbijanski, Pariski i Ratni period. “Autoportret”, je poluprofil, sa mnogo smeĊih tonova i izraţajnih poteza ĉetkom. “Ciganka”, takoĊe poluprofil, hladnog

kolorita, sa akcentom na crvenom šalu. “Portret starice”, Srbijanski period “More”, Pariski period “Graĉanica”, Ratni period

50

MILAN MILOVANOVIĆ RoĊen je u Kruševcu, a najpre je upisao školu Kirila Kutlika, da bi ubrzo upisao Akademiju u Minhenu. Po

završetku seli se u Pariz gde je takoĊe upisao Akademiju, koju završava i potom dolazi u Beograd. U Beogradu je iste godine priredio izloţbu, a naredne godine dobio je zadatak da obilazi i prouĉava manastire po Srbiji, Makedoniji i Svetoj Gori (tada nastaje delo “Graĉanica”). U nekoliko navrata je i narednih godina obilazio ova mesta, a mediteranska priroda je kod njega, sliĉno kao i kod ostalih predstavnika srpskog impresionizma, probudila interesovanje za slikama prirode sa puno svetlosti. Slika “Most cara Dušana u Skoplju” ubraja se, u prve primere impresionizma u Srbiji. Dominiraju plaviĉasti tonovi, koji odaju utisak mira. Koristi kratke poteze ĉetkom. Refleksija mosta u vodi je u prvom planu. Milovanović u ratu radi prikaze iz borbe i portrete vojnika i oficira. Nakon teške bolesti upućen je na oporavak u Italiju,

gde je mediteranska svetlost još jednom probudila u njemu slikara-impresionistu. Brojne slike sa predstavama terasa i vrata koje je tada uradio smatraju se najboljim primerima srpskog impresionizma. “Crvena terasa”, toplih tonova sa dekorativnim zelenilom; “Terasa u sutonu”, sa jakim upadljivim refleksima sunca; “Put od Gruţa”, u pešĉanim tonovima sa jako plavom senkom, i sitnom figurom u sredini.

KOSTA MILIĈEVIĆ

RoĊen je u svešteniĉkoj porodici, blizu Skadra. Po dolasku u Beograd, bio je Ċak Kirila Kutlika. Uz veoma teške materijalne uslove bio je na studijama u Pragu, Beĉu, kasnije i Minhenu. Na poĉetku je bio pristalica secesije, pa je u tom duhu naslikao nekoliko srbijanskih pejzaţa. Potom je imao prilike da se upozna sa slikarstvom Nadeţde Petrović i Milana Milovanovića. On u ovom periodu pronalazi liĉni umetniĉki izraz u gustom pastuoznom namazu boje i mreţi mrlja, koje liĉe na impresionistiĉki postupak. U Prvom svetskom ratu najpre je uĉestvovao kao vojnik, a kasnije i kao ratni slikar Vrhovne komande na Krfu. Slike koje je Miliĉević naslikao na Krfu predstavljaju reprezentativne primere dometa srpskog impresionizma. “Ostrvca kraj Krfa” Slika u plaviĉasto-sivkastim tonovima, melanholiĉno, ali sa mnogo svetlosti. Izraţeni su pokreti, a boju nanosi gotovo u površinama. Uradio je ĉitavu seriju pejzaţa sa Krfa.

51

IMPRESIONIZAM U SKULPTURI

OGIST RODEN Ĉuven, svetski poznat i priznat umetnik, ĉije su radove ĉesto pratili skandali. Kao

mlad se ugledao na Karpoa. Roden je poticao iz skromne porodice i njegovo obrazovanje je bilo ograniĉeno. Dobro je oblikovao predmete, ali mu je bilo teško da formuliše reĉenice. U komunikaciji i uĉenju mu je mnogo pomagala sestra sa kojom je bio jako blizak. Bila mu je i glavna muza. MeĊutim ona umire jako rano, sa 22 godine, i posle njene smrti je hteo da se zamonaši i odustane od vajarstva. Jedan od njegovih ranih portreta je portret sveštenika oca Eimara. To je sveštenik koji ga je ubedio da nastavi sa radom i vratio mu ţelju za ţivotom. Za njega od tada skulptura postaje vrsta religije, i on sve potĉinjava skulpturi.

Nije uspeo da se upiše na parisku Akademiju jer je ţiri smatrao da kopira neĉije modele, nisu verovali da je to njegovo delo. Smatrali su i da je šake koje je predavao na prijemnom odlivao sa ţivog modela. Njega ovo nije obeshrabrilo, kao ni odbijanje njegove skulpture “Ĉovek sa slomljenim nosem” na salonu. Mislili su da je to kopija rimske skulpture i zato je nisu prihvatili. Kada su u vreme Francusko–Pruskog rata mnogi beţali u Englesku da ne bi bili mobilisani, sam Roden ide u Brisel jer je tamo bilo mnogo posla koji se obavljao pod nadzorom konzervatora. Belgijanci su ţeleli da se renoviraju stare zgrade, pa se mnogo radilo na arhitektonskoj plastici. Njih su radili mnogi belgijski, nemaĉki i francuski majstori. Reljefi, slobodne kompozicije, ĉak i slobodne skulpture. Roden je tu mnogo nauĉio i usavršio svoj zanat. On postaje vajar sa osećajem za modelaciju i uvek modeluje skulpturu. Ĉak su kasnije i njegove ĉuvene skulpture u kamenu kao što je “Poljubac” radili pomoćnici, a on je davao savete i radio završne detalje, jer nije poznavao kamen. Najviše radi u bronzi i nju poznaje (modelovanje, ne klesanje).

“Jovan preteĉa“ jedno od njegovih glavnih dela. Nije hteo da uradi kontrapost, ovo je komplikovanije jer se oslanja samo na desnu nogu i takoreći je u pokretu. Ideja kretanja je tek nagoveštena. Zanimljiva je igra rasporedom masa i njihovim usklaĊivanjem. Sada Roden prekida tu dugu tradiciju statiĉne figure; on pokreće figuru, koja više ne stoji u kontrapostu, već koraĉa. Zato je ovde namerno postavio postament na kome postoje udubljenja i ispupĉenja, da bismo mi primetili kako se on razliĉito oslanja svakom nogom. TakoĊe da bi naglasio kretanje odvaja jednu ruku od tela. Još uvek je druga ruka blisko uz telo, ali pravi taj gest, iskorak (zato bira baš Jovana Preteĉu). Ruka koja je odvojena mu je sada predugaĉka, da bi naglasio kako ruka zauzima tako širok prostor. Tako pokreće pitanje kako organizovati prostor oko skulpture. Sada je prostor i oko forme, i deo forme. Skulptura zahvata okolni prostor i ĉini da i on postane deo skulpture. To dalekoseţno menja istraţivanje skulpture, kasnije će prazan prostor ĉiniti njen deo, i ona će taj prostor morati da oblikuje.

Roden je bio oduševljen klasiĉnom umetnošću. Video je da je klasiĉna umetnost fragmentarna, da ĉesto fale ruke, noge, glave. Njemu se ĉinilo da je jedan od kvaliteta klasiĉne skulpture upravo to što je ona u delovima, što nije završena. Ta figura nas navodi da da je u mislima završimo, i više nas privlaĉi. Zato sada pravi koncept od fragmentarnosti i bira da pravi kao konaĉnu formu samo torzo, i ona sada stoji sama za sebe. Tako najavljuje prestanak bavljenja iskljuĉivo antropomorfnim temama. Ovde je naglasio pokret, korak, ali su ruke i glava nevaţne za ovo delo i on ih izostavlja. Drugaĉiji je i njegov odnos prema strukturi, obradi forme. Neke stvari ostaju nedovršene, i namerno neke delove naglašava a druge ostaju skoro jedva naznaĉene. Roden je takoĊe voleo da ostavlja „otisak palca“, tj. ostavljao je neispolirano delo. Ta površina ostaje jako rustiĉna, treperava, iskidana, dinamiĉna i baš zato svetlo koje pada na skulpturu ostavlja razne reflekse. Zbog toga je on impresionista, jer istraţuje kretanje masa, kao slikari impresinisti kretanje svetla.

Dobio je porudţbinu da uradi za Muzej dekorativnih umetnosti ulazna vrata. Ali ostala su nedovršena i sada su u njegovoj vili u Parizu nekoliko varijanti ovih „Vrata Pakla“. On je kasnije razne figure sa njih radio kao slobodne figure. Sve one su potekle sa njegovog rešenja za ova vrata („Mislilac“, „Poljubac“... ). Roden je posetio Italiju i video Gibertijeva „Vrata Raja“, a voleo je da uĉi od drugih vajara jer nije završio akademiju.

52

Odluĉio je da nasuprot harmoniĉnim odnosima na “Vratima Raja”, napravi suprotna „Vrata Pakla“ jer je smatrao da je ţivot na zemlji pakao i ĉitao je o nedaćama savremenog društva u delima Dantea i Bodlera. Napravio je slobodan rad sa delovima koji su potpuno slobodna plastika, neke su skoro slobodne, prikaĉene, a ostalo su samo glave grešnika u paklu. Formira dinamiĉan tok razliĉitih tela i razliĉitih nivoa reljefnosti. Njegov reljef je mnogo smeliji od klasiĉnog dubokog reljefa, i ide do potpuno slobodne plastike. Ni druga njegova spomeniĉka dela nisu realizovana. Nije realizovan ni jedan javni spomenik.

„GraĊani Kalea“ Ovaj spomenik je trebalo da bude postavljen na trg grada Kalea. To je grupa od nekoliko ljudi koja bi pokazala kako su Englezi opsedali grad Kale. Roden ţeli da prikaţe upravo momenat kada su morali da predaju kljuĉeve neprijatelju. Mladić je oĉajan, kao da nema više nade; starac dosta filozofski gleda na stvari; ĉovek pored je potpuno skrhan i psihiĉki i fiziĉki... prikazana su mnoga osećanja. MeĊutim, nije im se svideo jer direktno govori o tim teškim momentima, ĉak preterano. Nema dostojanstva meĊu stanovnicima Kalea, već su gladni i u ritama. Skulptura je obiĉno pobedniĉka i takvu su i naruĉioci oĉekivali. Sledeće što ih je uvredilo je što ne postoji veliki postament kao za istorijske kompozicije, već stavlja ove graĊane u istu ravan sa savremenicima. MeĊutim to je upravo i bila Rodenova ideja, da spusti skulpturu u istu ravan sa stanovnicima grada. Jedan od engleskih lordova kasnije otkupljuje tu skulpturu.

Njegov „Poljubac“ je izazvao negodovanja, jer je skulptura smatrana nemoralnom i izbio je skandal. Posebno je bilo skandalozno što su figure nage, kao i preciznost sa kojom je prikazana meka devojĉina koţa koja se ugiba pod prstima momka. Tada je već ĉitav atelje majstora radio uz njega, a on se bavio samo modelovanjem.

„Iris, glasnica Bogova“ Ovo je vrlo smelo rešenje. Stoji samo na jednom prstu. Ona mora brzo da donese glas, zato mora biti sva u najsmelijim pokretima, juriti. Realizuje ideju o fantastiĉnoj brzini. Uvodi estetiku nedovršenog. Najavljuje skulpturu 20. veka, dinamizam u skulpturi.

„Balzak“ Ovaj spomenik je naruĉilo Udruţenje knjiţevnika, ali Rodenovo rešenje na kraju nije prihvaćeno. Figura deluje nedovršena, a Balzak nije u reprezentativnoj odeći i ne vide mu se ni ruke ni noge. Mnogo kasnije je postavljen, kada su kritiĉari shvatili da je Roden hteo da istakne samu glavu, tj. Balzaka kao genija stvaranja. Hteo je da pokaţe da on moţe da zamisli celu jednu epohu u glavi. Stopalom koje je izbaĉeno naglašava slobodu, skulptura kao da koraĉa u prazno, tj. ide u novo, napred u istraţivanje. Akcenat je na osećanju kretanja i istraţivanju promena, koje nudi Balzak. Ovo je nagoveštaj apstraktne skulpture. Mnogi će u 20.veku smatrati Rodena za uĉitelja.

53

MEDARDO ROSO Roso je poreklom italijan, dolazi u Pariz. Vrlo brzo se ukljuĉuje u Pariski ţivot i ideje simbolizma. „Knjiţar“ „Mladost“ Radio je u vosku koji dozvoljava da ostanu tragovi ruke, a dopušta i da zraci svetla uĊu dublje i da svetlo zraĉi iz same skulpture, ne samo da se reflektuje sa površine. Od tada vosak postaje konaĉni materijal.

EDGAR DEGA Dega radi skulpture u starosti kada je bio skoro slep (od mladosti je imao problema sa vidom, smetalo mu je sunce). Radi u vosku koji je lak za modelovanje. „Balerina od 14 godina“ Jedina izlagana balerina, mada je u ateljeu imao preko 70 ovakvih skulptura. Dobro je poznavao njihovu anatomiju i pokrete jer ih je jako dugo slikao. Ovo je balerina u trenutku pred igru. Po ugledu na barok radio je od najrazliĉitijih materijala: suknjica je od tila, a mašna u kosi satenska, koristio je ĉak i prave baletanke. Kasnije su ih savremenici izlili u bronzi, ali još kasnije su shvatili da je Dega ţeleo upravo da naglasi ideju asamblaţa (kombinovanja materijala). Do 20. Veka nisu imale neku umetniĉku vrednost. „Kupaĉica“ Dega nije dozvoljavao modelima da poziraju, već je slikao i modelovao nenameštene intimne poze i situacije. Kupaĉica je u nenameštenom prirodnom gestu.

54

SIMBOLIZAM

Simbolizam je najpre bio vezan za poeziju, pa se iz literature onda prelio u druge umetnosti (likovne umetnosti, balet, muziku... ). To je moţda i poslednji internacionalni stil u 19. veku. RoĊen je u Francuskoj i tu su radili prvi predstavnici, a onda se širi i u druge zemlje. Prihvatilo ga je nekoliko velikih umetniĉkih centara, kao što su Pariz, Minhen i Petrograd, a javlja se i kod nas. Simbolizam predstavlja novi pogled na umetnost, potpuno suprotan od impresionizma. Impresionizam je bio egzaktan, veoma precizno je hvatao odnose u prirodi, senke, izmaglice. Zbog toga su impresionisti ĉesto slikali u serijama, i tako ispitivali isti predmet u razliĉitim svetlosnim uslovima. Oni su se trudili da uhvate atmosferu izmeĊu njih i motiva.

Simbolisti su, nasuprot tome, smatrali da umetnost mora da se bavi ozbiljnijim, univerzalnim temama, bitnim za sudbinu ĉoveka. Bilo je bitno baviti se estetskim vrednostima i govoriti o doţivljenom svetu umesto o viĊenom. Ţeleli su da umetnost postave izvan stvarnosti, posvete se razmišljanju, skrivenim znaĉenjima stvari. On prouĉava duboku svest, nalazi inspiraciju u snovima, halucinacijama i vizijama. Simbolisti su verovali da se u svakom predmetu moţe naći simboliĉki sadrţaj. Tada je roĊena ideja o umetniku koji treba da se izoluje, posveti se razmišljanju, i da okruţenje ne treba na njega nikako da utiĉe. On razmišlja samo o svom doţivljaju sveta, jer simbolizam insistira na subjektivnom. TakoĊe, sa predmetima se mogu proizvoljno povezati razni simboli, pa se jezik simbola razlikovao od umetnika do umetnika. Zato su umetnici iz tog perioda meĊusobno razliĉiti.

Simbolisti su na svoju umetnost gledali kao na neku vrstu religije, ĉesto su se udruţivali u grupe, i izvodili obrede. [„Rozenkrojcer“ je poznata grupa koja se bavila okultnim] Simbolizam je insistirao na dubokim i teško ĉitljivim slojevima. Jednu sliku nismo mogli razumeti ako ne znamo mnogo o samom autoru: kakvu literaturu je voleo da ĉita, kakav je bio njegov pogled na svet. Tako su dela bila namenjena uskom krugu ljudi i jako teško razumljiva široj publici. Zato su simbolizam optuţili da je „Umetnost radi umetnosti“. Teoretiĉari su insistirali na pet osnovnih principa kojih se drţao simbolizam: 1. simboliĉnost,

2. subjektivnost, 3. dekorativnost, 4. idejnost, 5. sintetiĉnost.

Sintetiĉnost znaĉi da se umetnost inspiriše raznim epohama iz prošlosti i izraţava se na bilo koji naĉin koji umetniku odgovara. On moţe da povezuje mitove, kulture, i da ne poštuje duh racionalizma

FRANCUSKI SIMBOLIZAM: Gistav Moro, Pivi De Šavan, Odilon Redon

GISTAV MORO Moro će insistirati na jakom i novom koloritu koji će imati izrazitu zvuĉnost. Njegovo delo je bitno za nastanak fovizma. “Orfej na Euridikinom grobu” “Galatea” Galatea je mitsko stvorenje. Simbolizam ţeli da se postavi vanvremenski i uzimaju ideje od raznih savremenih pesnika. “Ĉudesna šuma” Postepeno simbolizam koji insistira na vizijama istiskuje osećanje za trodimenzionalno i volumen. Figure deluju stopljene sa površinom. Dve je vrlo dekorativno, bogato detaljima.

PIVI DE ŠAVAN

Cenjen i za ţivota, a pogotovo oko 1900. godine, kada ga je jako voleo Pikaso. “Siromašni ribar” Insistira na odsustvu linearne perspektive, a nema ni vazdušne. Voda je kao ogledalo. Sve je vrlo statiĉno, nerealno. Neki tumaĉe likove na ovoj slici kao svetu porodicu.

55

ODILON REDON Veliki grafiĉar. Rado je ĉitao Poa i redio je ilustracije direktno vezane za njegovu poeziju, kao što su “Smrt” i “Zvuk smrti”. Bio je veliki majstor crnog. “San”/”Jakov se rve sa anĊelom” Javlja se raznovrsna šrafura i potpuno imaginaran prostor. On je veliki uzor za sve koji će se baviti nadrealizmom. “Portret Gogena” Podseća nas na Gogenov boravak na juţnim morima.

NEMAĈKI SIMBOLIZAM: Franc Fon Štuk, Hans Fon Mares, Arnold Beklin

FRANC FON ŠTUK

„Flora“ Naizgled je ovo samo portret mlade devojke. Zapravo, to je Flora, Boginja proleća, koja nosi venac jorgovana. Inspiraciju je video u delima starih majstora: Ticijana, Veronezea. Štuk je bio jedan od najznaĉajnijih nemaĉkih umetnika, bio je i profesor na Minhenskoj akademiji. [Vasili Kandinski je bio njegov uĉenik, kao i naš Stevan Aleksić] Štuk se ponašao kao da je princ umetnosti, kako su ga i prozvali. Odrţavao je okupljanja za istaknute intelektualce u svojoj vili i oko sebe gradio krug umetnika. Radio je teme vezane za mitove, religiju, ali i filozofske, antiĉke sadrţaje, i kompozicije sa više figura. Sa simbolizmom se gradi specijalna pozicija ţene u umetnosti. Uvek su postojali aktovi koji su idealizovali ţenu. Sa simbolizmom ţena postaje femme fatale, ţena-opasnost, koja uništava muškarca i izaziva strast, ona je okrutna i neosvojiva. Taj tip ţene je kasnije bio jako vaţan za ţanr gotiĉkog romana, a popularisana je i u filmovima.

HANS FON MARES Umetnik koji je obećavao, i proricali su mu veliki uspeh. MeĊutim, bio je oduševljen Italijom, pompeanskim slikarstvom i elegantnom uzvišenom prošlošću, kao i ţivotom savremenog Rima. Nije se ni vratio u Nemaĉku kada je otputovao, već je ostao da ţivi u Rimu (tamo radi dela „Suzana i Starci“, „Hesperide“) „Kupanje Dajane“ Ĉesto radi mitove, ţeli da pokaţe svoju uĉenost, intelekt ali i slikarsko umeće. Tada se od umetnika oĉekivalo da bude gotovo filozof. Kretao se u visokim intelektualnim krugovima, i imao je mnogo narudţbina. Ali koristio je neproverene slikarske recepte i preparature, što je uĉinilo da za manje od 100 godina ti slojevi krenu da oksidišu i velike površine slika su postepeno crnele. Koristio je mnogo zlata i srebra koje je dodavao svojim bojama radi sjajnijeg efekta, meĊutim, kada je propadanje poĉelo, niko nije mogao zaustaviti te hemijske reakcije. Vremenom će biti vrlo oštećene.

56

ARNOLD BEKLIN „Autoportret sa smrću“ U centru je Beklin, a iza kostur koji svira violinu, simbol smrti. Smrt svira u nekoliko vaţnih rituala i ta tema je jako popularna u muzici i literaturi. [“dans makabr” – igra smrti]. Pokazuje da je smrt neumoljiva. Iako je slikar kreativan i stvara, smrt će sve to prekinuti, i ona je njegova prava pretnja. [Stevan Aleksić je uradio više kompozicija sa kosturom koji mu svira na violini] Beklin je jako mnogo razmišljao o iskustvima prošlosti, srednjevekovnom slikarstvu (gledao je Grinevalda, Boša, Brojgela) i ţeleo je da i njegovo slikarstvo bude slojevito i teško ĉitljivo posmatraĉu. „Odisej i Kalisto“ Odisej je lutao dvadeset godina Sredozemnim morem dok je Penelopa odbijala prosce; ali je i on odbijao razne nimfe i muze. Kalisto je bila jedna od nimfi u pećini i ţelela je da zadrţi Odiseja. MeĊutim on ovde stoji udaljen, i razmišlja i dalje o lutanjima. Smelo koristi intenzivan kolorit bez ikakvih detalja. Insistira na dekorativnosti. Boja je plošno naneta. Ravno, jednako svetlo daje atmosferu. „Ostrvo smrti“ Uradio je nekoliko varijanti ove slike. I sam se divio Italijanskom pejzaţu, putovao po Italiji. Prvi put je ovu kompoziciju naslikao za udovicu, kao sliku koja će je podsećati na odlazak njenog muţa. Posle prve verzije je video da je ta slika toliko uzbudljiva, da je prosto ĉuo udare vesla Arona po reci Stiks (Aronu se daje novĉić da preveze pokojnike preko reke Stiks do Hada). Naslućuje se niz grobnica gde će doći i ova duša koju prevozi Aron. Više puta se vraćao ovoj temi i veoma su mala meĊusobna odstupanja slika. Uvek predstavlja nepristupaĉno ostrvo i karakteristiĉnu vodu, ravnu površinu koja doprinosi naglašenoj tišini koja se oseća na slici. Beklin je ostavio dubok trag na savremenike, i naši simbolisti Stevan Aleksić i Leon Koen su bili pod velikim uticajem Beklina i Fon Štuka. [Aleksić je uradio nekoliko portreta, a Koen je preteţno slikao jevrejske sadrţaje]

RUSKI SIMBOLIZAM MIHAIL VRUBELJ

Rano je pokazao talenat i radio je velike kompozicije inspirisane ruskim bajkama i legendama. Rano stiĉe ugled i prestiţno mesto u društvu, i gradi uspešnu karijeru. „Kraljica labud“ Ruski ikonopis i ţivotopis mu je bila inspiracija za dekorativno i detaljno. Onda je dobio narudţbinu da uradi ilustraciju Ljermontove poeme o demonu koji nastanjuje i svet ţivih i svet mrtvih. Ta nsrudţbina mu menja ţivot. Biva jako uvuĉen u tu temu, i u sledeće dve decenije iskljuĉivo slika demona. To je mladi muškarac kiji se stalno transformiše. U serijama tih crteţa, grafika i slika je interesantno da je, što se pozadine tiĉe, smelo ignorisao predmetni svet. Bio mu je vaţan kolorit, gest, a ne predmetno. Od tada polako poĉinje redukcija vidljivog sveta i prelaz ka apstrakciji. Udaljava se od sveta stvarnosti (predmetnog sveta).

57

POSTIMPRESIONIZAM

Bitno je razlikovati impresionizam, neoimpresionizam i postimpresionizam. Impresionizam je predstavljao umetnikovo trenutno viĊenje sveta, i on je ţeleo da zabeleţi promene, kretanje svetlosti. Neoimpresionizam se zalagao da se to opaţanje prenese u gotove matematiĉke principe, koristili su pointilizam i divizionizam. Postimpresionizam je poslednja faza impresionizma, jedna njegova varijanta, potpuno drugaĉija od impresionizma. Impresionizam insistira na kratkotrajnom, a postimpresionizam dugo i paţljivo razmišlja o svakom doţivljaju, traga za suštinom, insistira na sintezi onoga što vidi i oseća, tj. zna iz iskustva. Pol Gogen, Pol Sezan i Vinsent Van Gog su meĊusobno veoma razliĉiti i nude svoj stav, ali zajedno su temelj na kome će generacija umetnika 20. veka graditi modernu sliku (fovisti, kubisti, apstraktni majstori). Bez ove trojice je nezamisliv rad umetnika 20. veka, a sva trojica su krenula od impresionizma.

POL GOGEN

(„Autoportret“) Gogen je bio uspešan berzanski posrednik i posmatrao je umetniĉka dela,

posećivao galerije, sakupljao neka dela, ĉesto impresionistiĉka. Oduševljen njima, u zrelom dobu odluĉuje da se iz hobija oproba u slikanju. Ali vremenom odustaje od komercijalnog ţivota i posvećuje se slikarstvu. Umetnici oko Pisaroa su ga uveli u slikarstvo, i sam Kami Pisaro mu je davao uputstva. MeĊutim Dega je smatrao da je Gogen neuki slikar, i da ne zasluţuje da izlaţe sa njim i ostalim poznatim umetnicima. Ali Gogen ipak ostaje dosledan svojim idejama, ĉak je tvrdio da hoće da ode dalje od impresionizma, da je on „prorok slikarstva“. On gleda velike majstore, ali njegov izraz je drugaĉiji. Odlikuje ga svoĊenje forme, svoĊenje prostora, ĉak na primitivan naĉin. Ţeli da ispriĉa neku vrstu vizije, insistira na specijalnom doţivljaju sveta. Odlazi u Pont Aven u Bretanji, u zaostali deo Francuske, jer misli da se savremeni ĉovek previše udaljio od istinskih osećaja, doţivljaja i prirodnog odnosa prema svetu. Zato je otišao tamo gde ĉovek mora obezbediti fiziĉku egzistenciju, i taj ĉovek mu je mnogo zanimljiviji od gradskog koji sve dobija gotovo. Oko sebe okuplja grupu „Nabista“ (proroka).

„Ţuti Hristos“ Koncepcija ove slike je sintetiĉka. Tema raspeća traje hiljadama godina, ali ovo je jako svedeno, kao deĉiji crteţ. Tako je zato što on prouĉava seoske predstave raspeća, na staklu, profanizovanu religioznost koja ne poznaje kanone prikazivanja, ali prikazuje strahopoštovanje. Ovaj Hrist izaziva osećanje bespomoćnosti. Ţene okolo izraţavaju najdublju tugu. Ideja dolazi iz primitivnog folklora Bretanje, pa su ţene obuĉene kao da se raspeće dešava u Bretanji u gogenovo doba. Pejzaţ je naslikan kao u japanskoj grafici. Slaţe dogaĊaje po vertikali i nestaje ideja o prostoru, nema perspektive. Sve što je vekovima bilo vaţno za slikarstvo sada je porušeno i ponuĊena je nova koncepcija slike. Hrist je kao plošna ravna silueta. Nema ideja o volumenu. Dekorativni aspekt je najvaţniji.

„Jakov se hrve sa anĊelom“ („Vizija posle propovedi“) Ţene u prvom planu su nam okrenute leĊima (pa smo tako i mi ukljuĉeni u sliku) i posmatraju ĉudesni dogaĊaj. Zemlja je nestvarna, crvena; prostor je crvena plošna mrlja, ravna površina koja zauzima deo slike. Oni se decentrirano bore. I kape ţena su neobiĉne, kape Bretonki, još dodatno deformisane skraćenjem, i tako vrlo dekorativne. Kao da te ţene postaju neka ĉudna bića koja nisu sa ovog sveta.

58

Tahićanke Gogen dobija ideju da mora da naĊe iskonski odnos prema svetu. Smatra da daleko manje razvijene civilizacije imaju takav odnos prema umetnosti. Zato ide u Panamu, ali brzo se vraća nezadovoljan klimom. Onda odlazi na Tahiti (Martinik), u francusku koloniju. Tu istraţuje vezu ĉoveka za kreativno, a preko kreativnog za boţansko. Poĉinje da slika Tahićanke baš onako kako izgledaju, sa tamnom koţom, što je bilo suprotno stavovima kolonistiĉkih vlasti. Ţeleo je da upozna civilizaciju, njihov ţivot, komunikaciju, boţanstva, toteme. Prouĉavao je i njihova tela, obiĉaje. Delovi predstava liĉe na kombinaciju Egipatske umetnosti, iskustva iz detinjstva, koja povezuje sa tom novom civilizacijom. Rado predstavlja njihovo oboţavanje meseca, vode... Koristiće, dakle, tu novu anatomiju, prikazaće crnu ţenu, što je naišlo na veliko neodobravanje. Porušio je tabu, slikao je telo razliĉito od bele ţene. Divio se lepoti Tahićanke, smatrao je da je ona iskonska Eva. Koristio je veoma intenzivan kolorit, boju je plošno nanosio. Slike sa mnogo dekorativnog, prepune detalja. Ĉesto je koristio neobiĉna skraćenja. On ih je doţivljavao kao stopljene sa prirodom, kao da su njen deo i tu prirodno ţive, kao ţivotinje. Gogen piše svojim prijateljima u Parizu u ţelji da tamo napravi izloţbu, meĊutim prijatelji ga odgovaraju od povratka. Niko nije imao razumevanja za njegovo delo. MeĊutim ni na Tahitiju se nije osećao udobno. Domoroci ga nisu potpuno prihvatali jer je ipak beli ĉovek iako je ţiveo sa njima u plemenu, a tamošnji belci nisu mislili da je njegovo ponašanje prirodno.

Vremenom se razboljeva i dobija traumatiĉne vizije i snove. Potresa ga i vest o smrti ćerke u Parizu, na ĉiju sahranu nije mogao da doĊe. Tada crta ĉuveno platno „Ko smo? Odakle smo? Kuda idemo?“ Tako je predstavio jedan ţivotni vek. Doba roĊenja i detinjstva su neuobiĉajeno skroz desno. Pravi luk rasta i raĊanja na levo, i beba je na kraju postala bespomoćna starica, a njen duh završava u labudu. Bavi se razliĉitim kulturama i uĉenjima koja pokušavaju da nam odgovore na ova pitanja.

59

POL SEZAN

Naroĉito u prvim decenijama 20.veka, umetnici su govorili da je Sezan „otac“ svih njih, da su od njega krenuli i uĉili. Sezan je bio kamen temeljac za sve što će se zbivati u 20. veku. On sam će uvek govoriti da ţeli da slika kao Pusen, ali po prirodi, i da uĉi od velikih majstora prošlosti. Kada se posmatra njegovo delo, veoma je kmplikovano za istraţivaĉe, jer je on ţiveo izilovano, u Provansi, gde se povukao iz Pariza. Vrlo retko je izlagao: na poĉetku karijere sa impresionistima, ali ĉesto je bio odbijan sa izloţbi i salona. Tako postoji nedostatak uvida u njegov proces stvaranja i teško je napraviti razuman sled njegovih slika. Moţe se globalno napraviti podela po periodima, ali se on ĉesto vraćao istoj slici, radio veoma dugo svako delo, a radio je i jako ograniĉen broj tema. Voleo je teme tradicionalnog slikarstva: mrtve prirode, portrete, pejzaţe, zato što u tim uslovima nije mogao da obezbedi model. Oni su bili skupi a u provinciji nije ni bilo profesionalnih modela. Bilo je malo mogućnosti da proširi istraţivanja jer tu nije bilo galerija, muzeja. On se oslonio na prethodno znanje i te meštane koji su mu pozirali. Radi i veliki broj autoportreta. Kad pokuša da uvede u sliku više figura, vidi se da je koristio neobiĉne izvore da bi došao do kompozicije. Sezan je revlucionarni slikar koji smelo ruši obrasce impresionizma i tradicionalnog. Smatrao je da impresionizam traţi studioznost, da se previše posvetio istraţivanju kratkotrajnog, da se treba ipak posvetiti onome što se nalazi iza te forme koju vidimo.

Porodice u 19. veku nisu odobravale slikarski poziv jer je bio riziĉan. Njegov otac je bio imućni bankar i oĉekivao je isto od Sezana, ali on se rano opredelio za slikarstvo, a tome je doprinelo i poznanstvo sa Emilom Zolom. Sezan se kasnije jako razoĉarao što je Zola koristio neke njegove karakterne osobine da bi predstavio lik promašenog slikara u svom delu. Tako je izgubio prijatelja i njegovu preko potrebnu podršku. Sezan je naglašeni individualista, i nije hteo da prihvati akademska uĉenja. Radi sa Pisaroom i on mu postaje uzor, slikaju zajedno oko Pariza. Na poĉetku je koristio tamnu paletu, smeĊ muzejski ton. Tada je obiĉno slikao teme nasilja, što uzburkava impresionistiĉke krugove jer su oni bili okrenuti prouĉavanju kretanja svetla i trenutnim dogaĊajima. Njegov prvi nastup sa impresionistima izazvao je jako loše kritike. To ga je pogodilo i kritike je teško podnosio. On odluĉuje da napusti Pariz kad već nije mogao tu da se snaĊe, i povlaĉi se u Provansu, gde radi usamljeniĉki i istraţuje do poslednjeg ĉasa. Umro je tako što je radio predeo, zatekla ga je kiša, ali je on nastavio je da radi; za nekoliko dana je umro od upale pluća.

„Autoportret“ Visoko se penje rameni pojas, kao da figura nema vrat. Ruka nije diferencirana u odnosu na telo. Senke na licu su jako nejasne, na obrazu se javlja preduboka senka. Šešir nema senku, kao da lebdi, ne stoji na glavi. Figura nema volumen, ne komunicira sa pozadinom. Nema ideje o trodimenzionalnosti i to je sam namerno poništio [u kvatroĉentu su postavljali figuru ispred prozora, pa su iza širili predeo, da bi razgraniĉili planove]. On je ovde postavio vrata direktno iza glave i istisnuo portret još u prvi plan. Blokirao je treću dimenziju. Crveni paravan zadrţava naš pogled i mi ne moţemo pratiti iluziju prostora. Od ĉetiri crvene horizintale, jedna je na zlatnom preseku, a ostale sklapaju vertikalnu kompoziciju. To je tipiĉno za tradicionalno slikarstvo, da po vertikali slaţu scenu. Cela slika se dešava u prvom planu. Portret je paralelan sa platnom i gotovo da nema distance izmeĊu prvog i drugog plana.

„Mrtva priroda sa plavom vazom“ Sve istiskuje u prvi plan. Ţeleo je jasno da nam naglasi da je sto tik uz platno. Nije jasno diferencirao visinu stola u odnosu na ivicu sobe. Pojavljuju se tri vertikale i tri horizontale. Gradi geometrijski sistem, konstrukciju koja ne odgovara stvarnosti. Perspektiva je simboliĉka konstrukcija koja imitira naše opaţanje sveta. Sezan sada daje jednu drugu konstrukciju koja opet ne odgovora potpuno realnosti. On zapravo gradi binokularnu perspektivu, koja podrazumeva posmatranje sa dva oka (jer kada pogledamo samo jednim pa samo drugim okom, slika se blago pomeri). Tanjir kao da je oval a ne krug. Jabuke imaju dve konture. Postavljao je mrtve prirode, ali kako se pomerao, konture su se pomerale i tako nikako nije mogao da uhvati prave konture, samu suštinu forme. Slikao je mesecima. To mu je bilo bitno jer je traţio geometrijsku formu koja stoji iza svakog vidljivog predmeta, jer je smatrao da se sve forme u prirodi mogu svesti na cilindar, loptu i kupu. To saznanje je kljuĉ od koga su kubisti krenuli u redukciju forme.

60

„Deĉak u crvenom prsluku“ Deĉak ima predugu ruku, koja prva privlaĉi paţnju. Ali to nije bitno, već je Sezan ţeleo da je predstavi kao valjak. Ruka pada kao platno, ne drţi se u ramenu. Sliku je presekao po dijagonali. Tamna štrafta iza glave gura ĉitavu figuru u prvi plan. Ovo je ĉvrsta geometrijska konstrukcija kojoj je figura samo izgovor. Figura ne odgovara tradicionalnoj estetici. Ne vodi raĉuna o valerima, senkama, svuda ide jasno naglašena linija kao okvir. Njega ne interesuje modelacija (volumen, oblina), već modulacija. Modulacija je termin koji Sezan uvodi, i to je proces zasićenja jedne bojene površine. Zakljuĉio je da ako bojom zasiti površinu, ona će biti dovoljno izraţajna. To je velika inspiracija za foviste. Nanosio je sloj po sloj iste boje i tako dobijao divne intenzivne crvene i ostale boje, kao fleke.

„Kartaši“ Zbog svoje konstrukcije ova slika je bila jako uticajna, kao inspiracija od koje kreće dalja redukcija slike. Zavoreni sistem u kome kao da se radi o figuri u ogledalu. Mnogo horizontala, sve je ravno i nivoi se slaţu, a forme se stalno ponavljaju. To je jasna i svedena kompozicija sa naglašenim jasnim svedenim ritmovima.

„San Viktoar“ Brdo u okolini mesta gde je Sezan ţiveo. Ĉesto ga je slikao jer mu je bila nspirativna ta forma. Ne poštuje vazdušnu perspektivu, svi planovi su isto tamni. Slika deluje kao mozaik, jako su vidljivi potezi. Rado je koristio noţeve za nanošenje boje. Ţeleo je da ostavi u slici bele prostore, koji do tada nisu bili prihvatljivi. Sve je do tada moralo biti prekriveno bojom. On nije to hteo, već je namerno ostavljao prostore koji su unosili dinamiĉnost, ritam.

„Kupaĉice“ Ovi aktovi ne liĉe na ţensko telo, jer je imao problem da doĊe do ţenskog modela. A ţeleo je da ima slike kao veliki majstori i hteo je da slika kompoziciju devojaka kako se kupaju. Našao je fotografije aktova i svoje stare skice iz Pariza, a u blizini je imao vojni garnizon gde je posmatrao gestove ljudi koji se kupaju na jezeru. MeĊutim zbog nedostatka modela, kupaĉice ne liĉe na ţene. U piramidu je smestio figure, a još jedna negativna piramida stoji na sredini kompozicije. Naslikao je seriju slika na temu kupaĉica. Jedna od poslednjih, sa dugaĉkom ţenskom figurom sa stasom mladića u centru, je takoĊe kompozicija sa dve jasne piramide. Unosi osećanje za planimetrijsku dubinu. Vide se planovi i smene toplog i hladnog. To je savršeno harmoniĉna slika. Figure su uklopljene u dinamiĉan odnos. Smelo je koristio intenzivan kolorit, i najbitnija mu je boja u slici, a voleo je da koristi komplementarne boje. Poslednjim delima je otvorio mnoga pitanja. Ostavio je veoma inspirativno i uticajno delo i imao je veliki broj sledbenika. Sezan je kljuĉna figura za nova istraţivanja i traţenje modernog jezika u slikarstvu.

61

VINSENT VAN GOG

Naslikao je oko 900 slika i preko 1000 skica, akvarela i crteţa. Sve to je uradio za pet godina [1885-1890]. Tada je odluĉio i nauĉio da slika, uradio sva dela i ubio se sa 37 godina. Imao je dva usmerenja: ţeleo je da postane i sveštenik, propovednik. Bio je katolik i njegova crkva je insistirala na propovedima. U njegovoj porodici je bilo velikih teologa. S druge strane, mislio je da je umetnost takoĊe naĉin za obraćanje Bogu i da se tako mogu saopštiti misli i poruke. TakoĊe je imao nekoliko umetnika u porodici. Njegovi ujaci su bili trgovci umetniĉkim delima. Rano je radio u galeriji i imao je velikog iskustva u gledanju umetniĉkih dela, tako da je rastao u tom okruţenju. I sam je bio kolekcionar, sakupljao je grafike Mijea, stotine japanskih drvoreza... U poĉetku je bio jako nesiguran ĉime će se baviti.

Prve slike su bile upravo posledica misionarskog rada u Belgiji. On je tamo kao propovednik ţiveo u jako lošim uslovima. Nije mogao do kraja da izgura da postane misionar, jer ti ljudi koji su tako teško ţiveli nisu mogli da poveruju u spasenje, pa on uviĊa da njegov rad nema svrhe. Tako nastaje delo „Ljudi koji jedu krompir“. Pokazuje uzore, za poĉetak Rembranta. Detaljno rekonstruiše prostor siromašne kuće. Ovi ljudi provode dane u jamama kopajući ugalj. Vidi se jak uticaj realizma, jer predstavlja obespravljen sloj. Doĉarava deformacije na njihovim rukama, licu, telu, tipiĉne za ekspresioniste koji će insistirati na deformacijama kao odlikama unutrašnjih doţivljaja koji se manifestuju spolja.

Van Gog dolazi u Pariz, gde rasvetljava paletu. Divi se Serau i Sinjaku. Tu upoznaje i iskusne modele, kao Agostinu koju je ranije slikao Kamij Koro. Van Gog je intenzivno skupljao japanske grafike. Oduševljen je svedenom linijom i dekorativnošću grafika, a naroĉito je insistirao na intenzivnom koloritu. Za njega kolorit nije samo estetski doţivljaj, ni predstava realnog ambijenta. Napisao je oko 600 pisama bratu Teu pre i posle svog dolaska u Pariz. Bio je veoma usamljen, izolovan i napušten i zato toliko piše. Ne moţe se uklopiti ni meĊu siromašne rudare, ni u uzavreli ţivot umetnika u Parizu. Seli se u Arl, i piše bratu da je tamo kao da je došao na drugi svet. Ni ti ljudi ga ne prihvataju, posmatraju ga kao ĉudaka, a ni on njih ne smatra sebi ravnima.

„Krĉma noću“ Smatrao je da je ovde sve otuĊeno, sve pomereno i nestabilno; delo predstavlja suzdrţanu agresivnost. U sukobu crvene i zelene je video duboki emotivni napon uspostavljen u ambijentu. Smatrao je da slikar treba da pokaţe svet kako ga doţivljava, a ne kakav jeste. On ovu kafanu vidi kao strašno mesto, gotovo kao mesto ubistva. Bez vedrine i komunikacije, otuĊeno.

„Moja soba“ Ovo je njegova soba u Arlu. Prepuna je unutrašnjih nemira. U njoj nema nikakvog reda, svaki predmet je nestabilan. Sama soba kao da se ljulja na brodu. On zapravo ne moţe da naĊe unutrašnju stabilnost, što vidimo kroz ovo delo.

„Kafe noću“ Ponovo postavlja dramatiĉne odnose kolorita. Smelo koristi komplementarne odnose, debelu pastu i deformiše prostor. Ljudi se javljaju kao siluete. Ne udubljuje se u razradu teme, saopštava samo unutrašnji doţivljaj. Nadao se da će u Arlu napraviti slikarsku koloniju, ali to nije zaţivelo. Kao dobrodošlicu Gogenu u Arl je naslikao „Suncokrete“. Ideja je bila da naslika ĉitavu seriju slika, razne vesele mrtve prirode, ne bi li prodao neka svoja dela [za ţivota je prodao samo jedno delo].

„Predeo“ Ne fokusira se na odreĊeni sadrţaj već predstavlja svoj san o tom svetu. Linije stalno padaju i razbijaju koncepciju sveta. Govore o odlasku energije - negativne dijagonale.

62

„Portret doktora Gašea“ Ĉak i slikajući portrete ţeleo je da saopšti svoj doţivljaj liĉnosti. Ovaj doktor ne uliva poverenje, Van Gog je smatrao da je lud, leĉio je atipiĉnim metodama. U slikama portreta i autoportreta je studiozan, daje unutrašnji doţivljaj, predstavlja unutrašnji svet.

„Ĉempresi“ Postavlja simboliĉne vertikalne nestabilne forme nasuprot uţarenom ţitu. Tamne preteće figure. Van Gog je inspirisao ekspresioniste od Munka do Poloka i Frensisa Bejkna. Naroĉito je vaţan za ekspresionizam 20. veka.

NEOKLASICIZAM ŢAK LUJ DAVID

Zakletva Horacija Liktori donose telo mrtvog sina Brutu

Madam Rekamije Napoleon kod San Bernara

Krunisanje Napoleonovo

Luksemburški park SKULPTURA NEOKLASICIZMA ANTOAN UDON

Portreti savremenika [Dţordţa Vašingtona]

Bista Napoleona ANTONIO KANOVA

Bog Mars sa Venerom

Tezej i Minotaur

Grobnica Marije Kristine

Statua Napoleona

Paolina Borgeze BERTEL TORVALDSEN

Jason Ganimed i orao

SRPSKA UMETNOST NEOKLASICIZMA ARSENIJE TEODOROVIĆ

Portret Kirila Ţivkovića

Portret Dositeja Obradovića PAVEL ĐURKOVIĆ

Portret Vuka Karadţića

Portret Kneza Miloša DAVIDOVI UĈENICI ANTOAN GRO Portret Napoleona

Bitka kod Ejlaua

FRANSOA ŢERAR Madam Rekamije

POL PJER PRIDON Otmica Psihe

ŢAN OGIST DOMINIK ENGR Zevs i Tetida

Edip i Sfinga

Portret slikara Garnea

Gospodin Berten

Madam Orsonvij

Odaliska

Kupaĉica

Tursko kupatilo

ROMANTIZAM VILJEM BLEJK Mihajlo se rve sa Ċavolom

Zmaj i ţena obuĉena u Sunce

Starac Dana / Prauzrok stvari

TEODOR ŢERIKO Oficir carske garde

Trka konja

Splav meduze

Trka u Epsonu

Portreti mentalno bolesnih ljudi

EŢEN DELAKROA Danteova barka

Pokolj na Hiosu

Sardinapalova smrt

Ulazak krstaša u Konstantinopolj

Alţirske ţene

Sloboda predvodi narod

Lov na Lavove

Zidne kompozicije: Jakov se rve sa anĊelom, Isterivanje Heliodora iz hrama, Apolon se bori sa zmijom

SKULPTURA ROMANTIZMA FRANSOA RID Napuljski ribar

Napoleon se budi u besmrtnosti

Marseljeza

ANTOAN LUJ BARI Lav gnjeĉi zmiju

Tezej i Minotaur

ENGLESKI PEJZAŢISTI DŢON KONSTEJBL Dolina Dedham

Park Vivenho

Katedrala u Solsberiju

Obala Vejmuta

VILIJEM TARNER Prelaz preko potoka

Parlament u plamenu

Jedrenjak odlazi u luku da bude iseĉen na komade

Trgovci robljem bacaju bolesne i iznemogle u more

Potok se uliva u more

Kiša, para i brzina

RIĈARD BONINGTON Obala mora

ROMANTIZAM U NEMAĈKOJ KASPAR FRIDRIH DAVID Monah na moru

Izlazak meseca nad morem

Brodovi u luci

Ţena pred izlaskom sunca

Katedrala u hrastovoj šumi

Par koji posmatra pun mesec

Brodolom Nade

FILIP OTO RUNGE Ĉetiri doba dana – Jutro

Oto Zigesmund

64

NAZARENI JOHAN FRIDRIH OVERBEK

Portret Pfora Hristos u kući Marte i Marije

FRANC PFOR Ulazak kralja u Bazel Piter Fon Kornelijus : Josifa prepoznaju njegova braća Jozef Koh : Herojski pejzaţ sa dugom Jozef Fon Firih : Put u Emaus

ROMANTIZAM U SRBIJI KATARINA IVANOVIĆ

Autoportret

Portret Sime Sarajlije

Starica se moli pred obred

Korpa sa voćem

PAVLE SIMIĆ Birĉanin Ilija plaća porez Turĉinu

NOVAK RADONIĆ Vile krunišu Branka

Smrt Marka Kraljevića

STEVAN TODOROVIĆ Autoportret

Smrt Hajduk-Veljka

Gimnastiĉarsko društvo

ĐURA JAKŠIĆ Devojka u plavom

Na balkonu

Karaula

Ustanak Crnogoraca

BARBIZONSKA ŠKOLA TEODOR RUSO Ribar

NARSIS DIJAZ DELAPENJA ŢORŢ MIŠEL FRANSOA DOBINJI KAMIJ KORO Pogled na forum

Put u selo

Katedrala u Šartru

Katedrala u Mantu

Most u Mantu

PRERAFAELITI DŢON EVERET MILE Isus Hristos u oĉevoj radnji

Ferdinand i Arijel

Ofelija

Portret Dţona Raskina

HOLMAN HANT ProbuĊena savest

DANTE GABRIJEL ROSETI Blagovesti

Beata Beatris

EDVARD BERN-DŢONS Oĉaravanje Merlina

Venerino ogledalo

REALIZAM GISTAV KURBE Odmor posle veĉere u Ornanu

Sahrana u Ornanu

Okolina Ornana

Tucaĉi kamena

GospoĊice iz Ornana daju milostinju kravarici

GospoĊice na obali Sene

Izvor Sveta

Prosejavanje

Atelje / Alergija o 7 godina mog umetniĉkog rada

Potok u šumi

FRANSOA MIJE Sejaĉ

Pralja

Skupljaĉice klasja

Angelus

ONORE DOMIJE Progres

Dobra stara vremena

O istoĉnom pitanju

Izumitelj igle na topu

Breme

Kupanje

Vagon treće klase

Begunci / Izbeglice

Don Kihot i Sanĉo Pansa

Skulpture portreta prijatelja

SKULPTURA REALIZMA U FRANCUSKOJ ANTOAN KARPO Deĉak sa školjkom

Igra

Ĉetiri kontinenta

NEMAĈKI REALIZAM / NATURALIZAM ADOLF FON MENCL Portret umetnikove sestre

Stepenište noću

Pruga Potsdam–Berlin

Ţelezara

Pozorište

VILHELM LAJBL U predsoblju

Voćnjak

Tri ţene u crkvi

Devojka pored prozora

HANS TOMA Autoportret

Predeo oko Rajne

Vodopad

65

RUSKI REALIZAM /SLIKARSTVO PEREDVIŢNJIKA

ILJA RJEPIN Procesija u Kurskoj guberniji

Kozaci zaporošci pišu pismo sultanu

Nisu ga oĉekivali

VASILI SURIKOV Boljarina Morozova

ISAK LEVITAN Jesen

VASILI PEROV Portret Dostojevskog

REALIZAM U SRBIJI MILOŠ TENKOVIĆ Prodavaĉica cveća

Polomljena majolika

Krave na pojilu

ĐORĐE KRSTIĆ Utopljenica

Rastanak

Anatom

Alaska vrata

Babakaj

ĐORĐE MILOVANOVIĆ Mrtva priroda

AKADEMSKI REALIZAM UROŠ PREDIĆ Hecegovaĉki begunci

Vesela braća, ţalosna im majka

Dete na majĉinom grobu

PAJA JOVANOVIĆ Ranjeni Crnogorac

Uĉenje maĉevanja

Kićenje neveste

Borba petlova

Seoba Srba

Takovski ustanak

Proglašenje Dušanovog zakonika

Portret cara Franca Jozefa

Portret Aleksandra KaraĊorĊevića

Portret Josipa Broza Tita

SRPSKA SKLULPTURA REALIZMA PETAR UBAVKIĆ Poprsje Vuka Karadţića

ĐORĐE JOVANOVIĆ Ostavljena

Spomenik Kosovskim junacima

Spomenik Vuka Karadţića

SIMEON ROKSANDIĆ Ribar

Spomenik kod Ĉukur ĉesme

EDUAR MANE Portret Emila Zole

Doruĉak na travi

Olimpija / Margareta

Frulaš

Bar u Foliberţeu

DŢEJMS VISTLER Vistlerova majka

Simfonija u belom

Simfonija u crvenom

IMPRESIONIZAM KLOD MONE Impresija raĊanja sunca

Doruĉak na travi

Grenui

Polje sa bulkama

Most u Arţanteju

Bulevar Kapucina

Stanica Sen Lazar

OGIST RENOAR Grenui

Mulen de la Galet

Kupaĉice

Plas Kliši

KAMI PISARO Voćnjak u cvatu

Pariski Bulevar noću

ALFRED SISLEJ Selo pod snegom

EDGAR DEGA Kafe Ambasador

scene balerina

Ţena koja se kupa

NEOIMPRESIONIZAM ŢORŢ SERA Kupaĉi

Luka

Nedeljno popodne na ostrvu Gran Ţa

Tri gracije

Cirkus

POL SINJAK Doruĉak

SRPSKI IMPRESIONIZAM NADEŢDA PETROVIĆ

MILAN MILOVANOVIĆ

KOSTA MILIĈEVIĆ

IMPRESIONIZAM U SKULPTURI OGIST RODEN Portret oca Eimara

Ĉovek sa slomljenim nosem

Jovan Preteĉa

Torzo

Vrata Pakla

GraĊani Kalea

66

Poljubac

Mislilac

Iris, glasnica Bogova

Balzak

MEDARDO ROSO Knjiţar

Mladost

EDGAR DEGA Balerina od 14 godina

Kupaĉica

SIMBOLIZAM SIMBOLIZAM U FRANCUSKOJ GISTAV MORO Orfej na Euridikinom grobu

Galatea

Ĉudesna šuma

PIVI DE ŠAVAN Siromašni ribar

ODILON REDON Zvuk smrti

San / Jakov se rve sa anĊelom

Portret Gogena

NEMAĈKI SIMBOLIZAM FRANC FON ŠTUK Flora

HANS FON MARES Kupanje Dajane

ARNOLD BEKLIN Autoportret sa smrću

Odisej i Kalisto

Ostrvo smrti

RUSKI SIMBOLIZAM MIHAIL VRUBELJ Kraljica labud

Predstave demona

POSTIMPRESIONIZAM POL GOGEN Autoportret

Ţuti Hristos

Jakov se rve sa anĊelom / Vizija posle propovedi

Tahićanke

Ko smo? Odakle smo? Kuda idemo?

POL SEZAN Autoportret

Mrtva priroda sa plavom vazom

Deĉak u crvenom prsluku

Kartaši

San viktoar

Kupaĉice

VINSENT VAN GOG Ljudi koji jedu krompir

Krĉma noću

Moja soba

Kafe noću

Predeo

Portret doktora Gašea

Ĉempresi

Suncokreti