istorija politickih i socijalnih teorija update

29
* ЕНГЛЕСКЕ ПРОРОДНОПРАВНЕ ТЕОРИЈЕ * ХОБСОВО СХВАТАЊЕ ПРИРОДНОГ ПРАВА И ПРИРОДНОГ СТАЊА У природном стању нема власти, власништва, друштва, а људски живот је усамљенички, сиромашан, одвратан, зверски и кратак. Вучија природа човека нагони на рат против других људи. У природном стању и добар човек се понаша попут вука, тј. вара и чини насиље како би опстао. „Рат свих против свију“ никада није постојао у природном стању, тј. да појединац ратује протих свих других појединаца. Људи су живели у племенима да би пљачкали и отимали једни од других, тако да је то био племенски рат, а не „рат свих против свију“. Људи су разумна бића, али разум не влада увек човеком. У нормалним условима човеком владају страсти (унутрашње силе које утичу на човека да предузме одређене радње и постигне одређене учинке). У природном стању, човек се налази под утицајем антисоцијалних и ауто деструктивних страсти, које појединца нагоне на убијање. Елементарни увид који пружа разум је самоодржавање (чисто разумски концепт који се сукобљава са човековом природом склоном самоуништењу). Размишљајући о самоодржању, долазимо до природног права. Природно право на самоодржању у природном стању има три дела: 1. право на самоодбрану – себе, слободе и имовине 2. право на све ствари – па чак и на тело другог појединца, ако је у стању да га силом присвоји (ово право води директно у рат) 3. право првог ударца – појединац има право да први нападне, да после не би био затечен и претекнут. 1

Upload: ivan031

Post on 04-Mar-2015

166 views

Category:

Documents


6 download

TRANSCRIPT

Page 1: Istorija Politickih i Socijalnih Teorija Update

* ЕНГЛЕСКЕ ПРОРОДНОПРАВНЕ ТЕОРИЈЕ *

ХОБСОВО СХВАТАЊЕ ПРИРОДНОГ ПРАВА И ПРИРОДНОГ СТАЊА

У природном стању нема власти, власништва, друштва, а људски живот је усамљенички, сиромашан, одвратан, зверски и кратак.

Вучија природа човека нагони на рат против других људи. У природном стању и добар човек се понаша попут вука, тј. вара и чини насиље како би опстао.

„Рат свих против свију“ никада није постојао у природном стању, тј. да појединац ратује протих свих других појединаца.

Људи су живели у племенима да би пљачкали и отимали једни од других, тако да је то био племенски рат, а не „рат свих против свију“.

Људи су разумна бића, али разум не влада увек човеком. У нормалним условима човеком владају страсти (унутрашње силе које утичу на човека да предузме одређене радње и постигне одређене учинке).

У природном стању, човек се налази под утицајем антисоцијалних и ауто деструктивних страсти, које појединца нагоне на убијање.

Елементарни увид који пружа разум је самоодржавање (чисто разумски концепт који се сукобљава са човековом природом склоном самоуништењу).

Размишљајући о самоодржању, долазимо до природног права. Природно право на самоодржању у природном стању има три дела:

1. право на самоодбрану – себе, слободе и имовине

2. право на све ствари – па чак и на тело другог појединца, ако је у стању да га силом присвоји (ово право води директно у рат)

3. право првог ударца – појединац има право да први нападне, да после не би био затечен и претекнут.

ХОБСОВО СХВАТАЊЕ ПРИРОДНИХ ЗАКОНА

1

Page 2: Istorija Politickih i Socijalnih Teorija Update

Природно право је рационализација могућности које појединац може да бира у природном стању. Природно право може да обезбеди привремени али и не константни опстанак и једино дугорочно решење је у удруживању са другим појединцима ради подвргавања универзалним законима.

Природни закони су политичко проширење природног права, а чиљ је да се превазиђу његове противречности и ограничености.

У Левијатану има 20 закона од којих су три кључна:1. вредност мира – сваки човек треба да тежи миру све док се нада

његовом одржању, а кад то не буде било могуће онда он може прибећи и рату, који је у интересу свих како не би постали жртве удружених слабића.

2. равнотежа слободе – свако другима признаје онолико слободе колико тражи и за себе

3. придржавање уговорених обавеза.

Грађански закони представљају позитивирање и конкретизацију природних закона.

Једнакост могућности да се убије и буде убијен Сви људи треба да се одрекну природне слободе и да равноправно

уживају у остатку слободе која је безопасна. Разум предвиђа удруживање људи ради формирања репрезентативног

суверена, које ће силом гарантовати природне законе. Успостављање државе на два начина: друштвеним уговором или

стицањем.

ХОБСОВО СХВАТАЊЕ СУВЕРЕНИТЕТА

2

Page 3: Istorija Politickih i Socijalnih Teorija Update

Међу људима никада не може да се успостави концезус о кључним питањима и зато мора постојати надређена инстанца, која би пресуђивала у конфликтним ситуацијама.

Без инстанце појединци настављају да следе личне интересе, тако да наставак рата је неминован.

Премиса Левијатана: сви људи који познају природно право и природне законе ће се сложити око зала која их угрожавају у условима непостојања државне заштите. То је довољно за настанак и опстанак државе.

Држава треба успоставити механизме: Стимулисати рационалне људске капацитете Обуздавати њихову деструктивну и егоистичку природу.

Задатак репрезентативног суверена је да грађанско друштво организује као машину тј. поданици морају бити субјекти способни за правне трансакције.

Носиоца власти сагласност пука успоставља као арбитра у споровима зато што се представља као целокупан пук.

Репрезентативни суверен не може бити неправедан према пуку јер је и он сам пук. Он је спутан природним и божанским, али не и грађанским законима, које сам доноси. Јер би онда неко могао да провери суверена да ли је прекршио грађански закон и казни, што би довело до хаоса јер би власт престала бити суверена.

Подела власти или неки други облик контроле суверена може бити опасан по државу. Зато је за лошије али сигурније решење – сувереној и неподељеној власти.

Није оспоравао да је систем поделе власти ефикаснији, а грађани ближи држави.

ХОБСОВО СХВАТАЊЕ НАСТАНКА ДРЖАВЕ

ДВА НАЧИНА:

3

Page 4: Istorija Politickih i Socijalnih Teorija Update

ПУТЕМ ИНСТИТУЦИЈЕ

За прелазак из природног у друштвено стање потребно је:- спознаја природног права- 20 природних закона- 3 социјалне страсти: страх од смрти, жеља за стварима које живот чине

удобнијим и нада да се те ствари могу стећи уз помоћ рада

Страх је предвиђање будућег зла и основна грађа неког друштва.

Мноштво појединаца, који страхују једни од других, опредељују се за уједињење у друштво тј. државу како би се издржавали од плодова сопственог рада, а на основу друштвеног уговора они постају пук.

Пук у уставотворној скупштини одређује какав ће бити облик државног уређења (монархија, аристократија или демократија) тј, да ли ће суверен бити једна особа или скупштина.

Затим се уставотворна скупштина распушта препуштајучи суверену да даље влада самостално.

ПУТЕМ ОСВАЈАЊА

Држава настаје не војном победом већ пристанком поданика бившег суверена. Пристанком настаје „нормална“ држава.

Једина разлика у односу на државу насталу путем институција, јесте што се поданици суверену (освајачу) покоравају зато што страхују од њега, а не једни од других.

ХОБСОВО СХВАТАЊЕ РЕВОЛУЦИЈЕ

У Бехемоту говори о револуцији, налик кретању небеских тела, која је почела отпором Другог парламента монархији Чарлса I и завршила се рестаурацијом монархије његовог сина Чарлса II.

4

Page 5: Istorija Politickih i Socijalnih Teorija Update

На почетку је власт узурпирана од легитимног монарха и преноси се на Други парланент, па на Крњи парламент и на крају на Лорд протектора. Процес поништења узурпације враћа се кроз исте фазе.

Обележја револуције:1. револуција има унутрашњу логику кретања – када је једном покренута

више се не може зауставити. Када је започета на почетак се враћа истим путем.

2. узалудан кружни процес узурпације власти.

РОТАЦИОНА РЕВОЛУЦИЈА – има негативан ефекат

УСТАВОТВОРНА РЕВОЛУЦИЈА – здружује уставотворну скупштину као побуњенички савез уколико суверен крши устав, угрожава право на самоодржање.

Елементи револуције:

промена постојећег уређења – преко постојеће процедуре или у складу са новом процедуром коју су донели револуционари (посланици)

успостављање републике (пучке државе) подела власти – која ће спречити појаву тираније у будућности.

Пример:

o ротациона револуција – француска (Луј 16 – Робеспјер – Наполеон – Луј 18)

o уставотворна револуција – америчка

Последице:

уставотворна – нови уставотворни поредак, ротациона – стање ствари се на крају враћа на почетак.

ЛОКОВО ПРИРОДНО ПРАВНО УЧЕЊЕ

Природно стање: сви људи су слободни и једнаки.

Природни закон: сваком човеку је гарантовао живот, слободу и имовину.

Људи нису желели да владају једни над другима, тако да се рат јавља тек као последица власти.

5

Page 6: Istorija Politickih i Socijalnih Teorija Update

Људи се рађају слободни и разумни, у разуму налазе природне законе, а у природном стању теже да одбране своја права.

Појединац није склон нападању, отимању и убијању, већ само обуздавањем спречава непријатеља.

Развој од природног ка друштвеном стању тече спонтано и сматра да власништво постоји пре власти (супротно Хобсу).

У природном стању људи не потежу за силом јер су малобројни, а природа је богата тако да има добара за све, тада влада хармонија.

Људи почињу да гомилају залихе, тако да друге остављају без добара за живот и тиме ремете природни закон. Зато се формира власт (омогућава прелазак објекта из природе у власништво људи) и њен циљ је да штити власништво.

Својина – власништво:

у ужем смислу – добра која човек својим радом отуђује од природе

у ширем смислу – власништво над сопственим телом (живот, слобода и имовина постоје пре власти тако да им то власт не може узети јер им их није ни дала).

У случају угрожавању ових права, парламент има моћ да распусти државно уређење и државне органе, укине државу и врати народ у природно стање, а народ ће створити институције и примерно државно стање.

ЛОКОВА ТЕОРИЈА ДРЖАВЕ

Облици државног уређења:1. аристократија2. монархија3. демократија4. мешавина облика (најефикаснија).

Владар не сме бити апсолутан.

У држави морају постојати:

6

Page 7: Istorija Politickih i Socijalnih Teorija Update

законодавна власт (легислатива) – доноси законе врховна власт – краљ, горњи и доњи дом извршна власт (егзекутива) у два нивоа – краљ у унутрашњем и

федеративна власт у међународном нивоу.

Подела власти има недостатке јер је то подела власти између легислативе и егзекутиве, при чему су носиоци власти легилативе чак три органа.

Он непознаје суверену институционалну инстанцу која има последњу реч између легислативе и егзекутиве.

Кршењем устава од стране монарха доводи до распуштања целокупног политичког система и повратка власти целокупном пуку.

Власт се не сме пренети на једног суверена, пошто ће одатле проистаћи најгоре могуће тлачење, несигурност, произвољност, јер је народ тај који треба да буде суверен.

ЛОКОВА ТЕОРИЈА ОТПОРА ТИРАНИЈИ

Право на отпор тираније је једино право ограничење врховног егзекутивног и легислативног органа, тј. монарха, који обједињује део законодавне али и извршне власти.

Закон самоочувања сваком појединцу даје право да се побуни против власти која покушава да му га одузме и на тај начин постане тиранска.

Тирани су сви они који врше власт изван права и тако подижу побуну против друштва, при чему је друштво принуђено да пружи отпор побуњеницима.

Два корака до стања рата:

7

Page 8: Istorija Politickih i Socijalnih Teorija Update

егзекутива и легислатива долазе сукоб да се влада распада, власт се враћа пуку, а потом егзекутива покушава да се наметне као апсолутна власт, чиме улази у стање рата са пуком.

Влада у целости узурпира вољу друштва и почне да делује по сопственој приватној вољи, тада она губи право на послушност од стране чланова друштва јер не гарантује њихова права.

Врсте тираније:

o Спорадична – не задире у својину појединца, тлачи мали број људи

o Смишљена – са свеобухватним последицама и у том случају је отпор неизбежан.

За разлику од Хобса, Лоок сматра да распад владе не доводи и до распада државе, већ се отпор тиранији може завршити и тако што пук промени целокупно уставно уређење и изабере новог владара према новим правилима.

* ПРОСВЕТИТЕЉСКЕ ТЕОРИЈЕ *

МОНТЕСКЈЕОВО СХВАТАЊЕ ДУХА ЗАКОНА

Дух закона – свеукупност закона у једном друштву од природних до позитивних, и однос целине закона према друштвеним факторима.

Дух закона је састављен од неколико елемената (природних закона који постоје у сваком човеку), а то су:

o тежња за миром,o нагон за самоодржавањем,o полни нагон иo друштвеност.

8

Page 9: Istorija Politickih i Socijalnih Teorija Update

Ови закони су универзални и управљају човеком, а поред њих важни су и други фактори као што су обичаји, позитивно право, религија, морал, поднебље, клима итд.

Сваки народ има свој дух закона. Позитивно право има свој узрок и уз људско друштво може бити предмет науке.

Монтескје сматра да тамо где мислимо да владају људске ћуди и хирови, у ствари постоји извесна нужност, тако да позитивни закони извиру из природе ствари; (неки произилазе из поднебља, а неки из природе владавине или обичаја).

Монтескје је објашњавао законе низом комбинација, тј. елемената који чине дух закона.

Идеја једнога система: Дух закона зависи и од осталих чинилаца, који пак зависе од духа закона, а сваки са своје стране зависе и од осталих чинилаца тј. закони зависе од обичаја или климе; обичаји од религије или начела владавине.

Сви елементи који чине дух закона усклађени су са покретачким принципима одговарајућег уређења.

МОНТЕСКЈЕОВА ТИПОЛОГИЈА ДРЖАВНОГ УРЕЂЕЊА

Државна уређења:o република,o монархија и o деспотија.

Разликује законите и незаконите владавине:- у републици и монархије се влада на основу устаљених и објављених

закона- у деспотији се влада по сопствениј вољи.

Уређења разликује на основу два критеријума: природе – која је чини таквом каква јесте начела – које представља оно што је покреће.

РЕПУБЛИКА – је поредак у којем суверену власт има група људи (аристократија) или цео народ (демократија).

9

Page 10: Istorija Politickih i Socijalnih Teorija Update

Карактерише је мала територија и у њој мора постојати јака сила интеграције кроз врлину.

Начело републике – политичка врлина (љубав према домовини, законима и једнакости).

Опште добро је републикама врхунска врлина, сваког понаособ лишити једног дела његовог појединачног добра и на тај начин смањити разлике међу људима.

Највише вредности су скромност и умереност.

МОНАРХИЈА – уређење везано за територију средње величине у којиј управља један човек, руководећи се постојећим законима који јамче да власт неће бити арбитрарна.

Начело монархије – част (повластице за одређени број људи који се одликују својим племенитим пореклом).

Одлика је индивидуализам (независност појединца од друштва).

ДЕСПОТИЈА – оличење политичког зла (укидање политичке и грађанске слободе).

Одликује је велики простор, а што је територија већа то је деспотија гора, као и несигурност, а сви људи су једнаки у ропству.

Начело деспотије – страх (који је услоп опстанка државе које су углавном војничке).

Владару се може супроставити једино религија, али је њена улога репресивна. Пошто деспотска власт подразумева незнање, јер се под тим условом може одржати, сваколико образовање је посвећено усађивању страха и основних религијских начела.

МОНТЕСКЈЕОВА ТЕОРИЈА ПОДЕЛЕ ВЛАСТИ

Власт се дели на: Законодавну, Извршну и Судску.

Сматра да у власти треба да буду уграђени механизми који ће њене различите функционалне и организационе елементе узајамно организовати, уравнотежавати и надзирати како би се сузбила опасност да се укорењена владавине извргне у деспотизам.

Тако власт бива обуздана сама собом захваљујући систему теже и противтеже. Како се власт не би могла злоупотребити, потребно је да распоредом самих ствари једна власт обуздава другу.

Он је убеђен да поделом власти је пронађен облик владавине којој не прети опасност тиранске узурпације и у којој се слобода састоји у томе да се може

10

Page 11: Istorija Politickih i Socijalnih Teorija Update

чинити само оно што се сме хтети, а да се не буде принуђен што се не сме хтети чинити.

Узор је Енглеска чији је политички систем стабилизован током 17-ог века, јер је њено уређење за непосредан циљ има политичку слободу.

Истакао је потребу да власт буде раздељена између тела које законе доноси, потом онага који их извршава и онога који изриче казне када се закони не поштују.

Судска власт се јавља као инстанца – независна и самостална у осносу на легислативу и егзактиву.

У оквиру уставне монархије (чији је заговорник) треба успоставити равнотежу између краља (монархистички елемент), племства (аристократски елемент) и трећег сталежа (демократски елемент тј. грађанство), чију корениту промену није желео.

Залагао се за успостављање уређења којем ће основни циљ бити – слобода грађана.

* АМЕРИЧКА КОНСТИТУЦИОНАЛНА ТЕОРИЈА *

АМЕРИЧКА ДЕКЛАРАЦИЈА НЕЗАВИСНОСТИ 1778

1775 – почео је рат за независност америчких колонија

Идеју независности снажила је краљевска прокламација и његов говор у парламенту. Он је Американце третирао као побуњенике који траже независну државу и са њима не може бити компромиса.

Парламент је донео закон о америчкој прохибицији, којим је са енглеске стране прекинута трговина, али са важном новином – Енглези су запленили све америчке бродове као непријатељске, што је у Америци дочекано као објава рата.

Идеју независности је популаризовао у „Здравом разуму“, Tомас Пејн. Он поступак Британије према америчким колонијама описује као варварство тако да ништа сем континенталног облика владавине (ослобођење од британског устава) не може донети мир и сачувати га од грађанског рата.

11

Page 12: Istorija Politickih i Socijalnih Teorija Update

На континенталном конгресу 1776. год почела је дебата о независности за коју је била већина американаца.

Основана је комисија за састављање декларације о независности коју су чинили Томас Џеферсон (главни аутор), Адамс Френклин, Шерман и Ливингатон.

Џеферсон је имао узор у: Хашком манифесту уједињених провинција – први део тј. право на

отцепљење америчких колонија од Британије, Оптужби против Чарлса I – други део, у којем се набрајају злочини

Џорџа III.

На њега је имао утицај Лок са „Две расправе о влади“, у којима наводи аргументе за сагласност пука при одлучивању о порезима, јер без њихове сагласности порези представљају један вид тираније.

Декларација независности: „Ми сматрамо саморазумљивим истине да су сви људи рођени једнаки, да их је творац опсирбио – неотуђивим правима – међу којима су живот, слобода и потрага за срећом”. Зато човек има обавезу, а не право, да се одупре свеком ко их угрожава.

Циљ отпора тиранији није свргавање или кориговање тиранина већ излажење из домена његове владавине – пошто се Американци разликују од Британаца (који су остали глуви за глас правде и сродства) у погледу мишљења о Џорџу III, онда њима не преостаје ништа друго него да напусте британску државу и оне који су задовољни краљевом владавином.

Право на отпор постало је саставни део права на сецесију од државе у којој влада тиранин и у којој је већина поданика задовољна том тиранијом и нема намеру да било шта предузме како би је окончала.

МЕДИСОНОВА ТЕОРИЈА ФЕДЕРАТИВНЕ РЕПУБЛИКЕ

Циљ: Федеративни систем власти и Равнотежа поделе власти.

Он полази од два аксиома:- У републици нити сме да влада мањина над већином нити већина над

мањином- Република не може дуго да избегава ни једно ни друго и зато ће пре или

касније завршити или у тираније једнестранке или у грађанском рату, из чега се мође закључити да је република једно нестабилно државно уређење.

Решење које ће републику учинити стабилнијом – проширење државе (стварање федеративних јединица) до оне границе која ће омогућити плурализам интереса тј. разбијање већине на много различитих странака, које ће бити принуђене да бирају непристрасну владу.

Странчарство се може контролисати ако је свака странка мања од већине пука.

12

Page 13: Istorija Politickih i Socijalnih Teorija Update

Проблем странчарења је у малим републикама нерешив, што је кључни аргумент прерастања САД у савезну државу, јер велика друштва избегавају опасност тираније грађанског света.

На већој територији има више интереса, стим и више странака, па једна неће моћи да се наметне другима, већ ће постојати систем позиције и опозиције.

Идеално уређење је – либерална република, на великој територији, следи принцип поделе власти, представнички систем и много странака које остављају простор непристрасној влади да остварује правду.

Што су мања друштва то је мањи број странака, а што је мање странака већа је могућност да нека странка постане већинска и да почне тлачити народ.

Срж плана Вирџиније:1. заштити републиканске врлине2. обезбеди слободу грађана.

ФЕДЕРАЛИСТИЧКО СХВАТАЊЕ ПОДЕЛЕ ВЛАСТИ

Федералисти су сматрали да тиранија може постојати у различитим облицима тј. њу може спроводити војна сила али тако и егзекутива и легислатива и да је због тога неопходна првенствено обезбеђење сваког органа власти, као и обострана контрола пука и власти ради властите сигурности.

Логика поделе власти у америчком уставу је логика самоодржања и борба за опстанак сваког органа власти.

Принципи поделе власти:- безбедност и срећу грађана може обезбедити само јака држава- јака држава је само она која није тиранска- тиранију може спречити само подела власти- подела власти се може одржати само ако сваки орган власти располаже

средствима да се бори против другог органа.

Власт је по систему теже и противтеже подељена на савезну и државну, а затив на легислативу, егзекутиву и јудикативу.

На савезном нивоу органи су:o конгрес – легислатива o председник – егзекутивеo врховни суд – јудикатива.

13

Page 14: Istorija Politickih i Socijalnih Teorija Update

Конгрес је законодавни орган, а председник има право вета и право помиловања.

Конгрес може да оспорава и оптужује носиоце извршне и судске власти; председник је извршни орган, иако се приликом неког именовања мора консултовати са сенатом и добити његову сагласност.

Конгрес: први дом - представнички дом целокупног америчког пука други дом тј. Сенат – представнички дом држава (по два сенатора).

Поред поделе и међусобне контроле власти, постоје и избори као други екстремни облик контроле власти, тј. контроле председника од стране бирача.

ФЕДЕРАЛИСТИЧКО СХВАТАЊЕ ЉУДСКИХ ПРАВА

Федералисти су сматрали да су основна права у уставу САД-а не само непотребна, него и опасна јер ако се једном крене са набрајањем права или се неће моћи стати или ће нека права бити заборављена.

Сваки човек има права дата од природе у које ни једна власт нема права да залази и која у уставном поретку остају непокривена област.

Ситуација се преокренула ратификовањем устава.

За антифедералисте главни аргумент против ратификације је био тај што ће нова савезна држава сузити не само права држава, него и права свих Американаца.

Медисон је се залагао да у устав буде увршћена декларација према којој се сва власт изворно налази у пуку и из њега проистиче, да је влада постављена да би деловала у корист пука, која се састоји из уживања живота и слободе, као и права на прибављање и употребу својине и уопште потребе и стицање среће и сигурности.

1792. године ратификовано је 10 амандмана који су чинили „декларацију права“, усвојен је јединствен уставни поредак.

14

Page 15: Istorija Politickih i Socijalnih Teorija Update

* РАНЕ РОМАНТИЧАРСКЕ ТЕОРИЈЕ *

РУСООВО СХВАТАЊЕ РАЗУМА И СТРАСТИ

Човек је најпре живео у истинском и безвременом роју тј. првом природном стању, да би због успона разума и уверења, кроз друго природно стање стигао до државе.

Човек је због знања које је стицао постао разумно биће и на тај начин му је онемогућено бесвесно вегитирање.

Људска душа поседује начела:1. самоодржања2. солидарности (саосећање, милосрђе).

Ова два начела појавом разума долазе у конфликт, јер је разум искварио људске душе, издигао самоодржање и успоставио егоизам као универзални принцип цивилизованог човека.

Разум ствара самољубље и представља средство саможивости.

Осећаји су оно што интегрише друштво насупрот расуђивању и сопствених интереса појединца, који увек изнова доводе до дезинтеграције друштва.

Човекову природу препознаје у осећањима и нагонима (који нису исто што и страсти, нагони су аутентични, настају по природи, остварују се без човекове рационалне природе, док се са разумом који је извор зла јављају страсти).

15

Page 16: Istorija Politickih i Socijalnih Teorija Update

Свестан немогућности повратка у исионски рај величао је грађански етос и друштво које почива на њему не би могло дозволити примат рационалне воље него само нагона и осећања.

Прелазак из природног стања у истинско друштвено стање подразумева успостављање нације, једне и недељиве у којој појединац губи сва своја природна права и ставља се на располагање власти (када она од њега за тражи да на отпор домовине положи свој живот он то мора без поговорно прихватити).

То ће учинити ако је у њему начело солидарности постало доминантно и ако је начело самоодржања постало колективно – пренето на нацију.

Индивидуализација начела солидарности и колективизација начела самоодбране је задатак који треба да испуни грађански етос.

Опстанак државе неспојив је са опстанком грађанина, па једно од њих мора нестати.

РУСООВО СХВАТАЊЕ ОПШТЕ ВОЉЕ И ВОЉЕ СВИХ

У друштвеном уговору уводи два појма: воља свих – о приватном интересу (сума свих појединачних воља у

једном народу и означава садржаје које се налазе у појединачним свестима припадника народа).

општа воља – води рачуна о општем интересу (заједничко свим појединачним вољама, просек који се добија када се уклоне сви екстреми)

Општа воља се налази у основи друштвеног споразума који обезбеђује грађанску слободу. Она мора произилазити из свих како би се примењивала на све.

Општа воља сваког појединца – је чисти циљ разума који када утихну страсти рaсуђује о ономе што човек може очекивати од свога ближњег и о ономе шта његов ближњи може очекивати од њега (ова деф. је више психолошка него политичка и општу вољу повезује са моралном свешћу).

Појединачна воља је склона повластицама, док општа ради на учвршћавању моралне свести.

Сличности опште воље и моралне свести, обе долазе до изражаја када су страсти искључене, а може се закључити да у ствари морална свест сажима у себи општу вољу, да је општа воља средство моралне свести, као што је право средство морала.

Морална свест преко опште воље треба да буде изражена у законима. Најбоље решење за то јесте непосредна демократија, где би сви појединци чинили законодавно тело и доносили законе.

16

Page 17: Istorija Politickih i Socijalnih Teorija Update

У случају да се успешто артикулише општа воља, сви појединци би имали грађанску једнакост и у законима би постојале опште норме које се не би могле везати ни за једног појединца, а односиле би се на све.

РУСООВО СХВАТАЊЕ ВЛАСТИ, ЗАКОНА И РЕЛИГИЈЕ

Суверен је активни појам народа који дела: искључиво у скупштини у којој су окупљени сви грађани (противник је представничке демократије).

Окупљање грађана у скупштини обележава моменат јављања суверена и тада започиње законодавна власт, сем ње он има право да бира магистрате, при чему у скупштини морају бити присутни сви грађани, а не посланици или представници.

Разликовање државног уређења заснива на односу броја магистрата и грађана:

o па ако је број грађана који обављају јавне функције већи од обичних грађана имамо демократију,

o када је магистрата мање од грађана имамо аристократију, o када један влада онда је то монархија.

Влада је тело магистрата које у име суверена, врши власт коју им је он поверио, а коју им може да ограничи, преиначи или одузме.

Идеално државно уређење – мала држава, антички полис (искуства из Женеве), где предлог закона морају прихватити сви грађани и да он буде једногласно донесен, што би представљало друштвену хармонију.

Врсте закона:1. темељни закони (устав) – институционални темељи политичке

заједнице2. грађански закони – пословне трансакције међу грађанима3. кривични закони – казне за одређена дела4. обичајни закони – нису писани, али постају водичи понашања свих

грађана.

Преко закона се суверен обраћа и свим грађанима и конкретним појединцима о својим одлукама. Суверен од појединца може тражити и живот ако је то у интересу отаџбине.

17

Page 18: Istorija Politickih i Socijalnih Teorija Update

Русо је допринео критици хришћанства. За њега је оно некомпатибилно, не спојиво са грађанским етосом, тј. могућношћу да једна држава буде изграђена на општој вољи и законодавној активности.

Потребно је вратити се искуству старих Римљана и створити грађанску религију, која би уместо бога славила саму заједницу.

Треба створити религију окренуту овом свету, која ће јачати грађанску свест, бити гарант грађанске слободе и имати своје „олтаре“, свештенике и моралне норме као и било која друга религија.

* ФРАНЦУСКА РЕВОЛУЦИОНАРНА МИСАО * - ТЕОРИЈА ЕМАНУЕЛА ЖОЗЕФА СЈЕЈЕСА

Сјејес је у спису „Шта је трећи сталеж“, обликовао идеје из 1789. године.

Захваљујући њему нација је идентификована са трећим сталежом, јер је писао да 96% нације чини трећи сталеж, а само 4% чини први и други.

Уместо монархије његова мета напада били су прва два сталежа, критиковао је расистичко учење о племичкој крви, јер је његова идеја да француска нација постане грађанска нација у којој није битно порекло.

Људи у природном стању не живе искључиво у стању рата већ и у стању међусобне користи. Тако да ће један број људи, који живи у природном стању и који се међусобно испомаже, одлучи да се уједини у нацију.

Већ у природном стању нација представља потенцијално политичко тело које поседује способност за хтење и делање.

Уласком у друштвени поредак човек не губи своју природну слободу.

Сјејес проглашава неопходним постојање стварне зеједничке воље свих припадника нације, која произилази из чињенице да су чланови нације уједињени.Стварна заједничка воља постоји, дакле, у природном стању, и има сва природна својства потребна за делање.

Да би власт била изражена, власт мора бити поверена неколицини који ће представљати уставотворну скупштину, кроз коју делује репрезентативна заједничка воља и која свој израз добија у конститутивној власти.

Када конститутивна власт створи устав и када на основу тога буду изабрани редовни носиоци власти, они ће репрезентативну заједничку вољу почети да изражавају као конститутивна власт.

Конститутивна власт се дели на: законодавну, извршну и судску.

Представнички систем мора бити универзалан заснован на просторном, а не на сталешком критеријуму. Одлуке се морају доносити већином гласова.

18

Page 19: Istorija Politickih i Socijalnih Teorija Update

Нација се ствара кроз природно право, она постоји и пре устава, а са уставом само добија политичке институције кроз које ће њена воља манифестовати и покретати делање.

Сјејес је дошао до закључка да нацију не обавезује устав, јер она пред њим не може бити обавезна, он касније овај став мења па нација престаје да буде независна од устава, а устав постаје гарант стабилности и поретка који с времена на време може бити реформисан.

Сјејес предвиђа даконститутивна власт доноси и декларацију права, виши акт од устава, који ће обезбедити да природна права људи не буду угрожена.

Предвиђа и постојање ванредних представника власти у случају да дође до сукоба између редовних чинилаца власти.

* ДЕМОКРАТСКИ РАДИКАЛИЗАМ И КОНЗЕРВАТИЗАМ *

БЕРКОВА КРИТИКА ФРАНЦУСКЕ РЕВОЛУЦИЈЕ

Берк 1790. године објављује књигу „Размишљања о француској револуцији“, која постаје Библија конзерватизма као против-став француској револуцији.

Он својим конзерватимом брани постојеће стање од било каквих промена.

Имамо теоретичаре који говоре да једно друштво треба да буде засновано на друштвеном уговору, вечитом уговору међу генерацијама, зато што циљ тог уговоре је унапређивање људске уметности и врлине, перфекције, а те циљеве не може постићи једна генерација људи, и за остварење циља нужна је сарадња многих генерација.

Друштвени уговор је нераскидив и траје кроз време, прима нове доприносе и преноси их на будуће генерације.

Једна генерација може да створи свој друштвени уговор али он ће бити само клаузула у вечитом уговору, она ништа не мења, не поништава, већ само унапређује, па је Америчка револуција оправдана јер дорађује постојеће тј. не прави радикалан рез као Француска револуција.

Француска револуција се не би смела догодити у Енглеској, која има вечити уговор и то не сме бити преко ноћи промењено.

У Енглеској се 1688. године догодила Славна револуција, која је била оправдана јер су се само усавршиле тековине ранијег поретка.

Историја Енглеске 17. века показује дасу они имали пуно право да буду незадовољни својим владарима, али Луј XVI, против кога Французи дижу револуцију, је благ, умерен и није заслужио такво опхођење.

Французи су се огрешили о владара који је добар и просвећен.

19

Page 20: Istorija Politickih i Socijalnih Teorija Update

Берк сматра да сама власт припада најмудријима у држави, широке народне масе ће увек остати незреле и неспособне за власт и логично је да она буде у рукама најмудријих функционера.

ПЕЈНОВА ОДБРАНА ФРАНЦУСКЕ РЕВОЛУЦИЈЕ

Пејн у „Праву човека“, пише полемички спис против Беркових размишљања о Француској револуцији.

Берк каже да Французи греше када дижу револуцију против Луја XVI, али Пејн каже да то Французима треба да служи на част, јер се не поводе за личностима већ за принципом (револуција је за слободу и против деспотског принципа, а не против Луја XVI).

Што се тиче декларације права, он се пита ко је овластио Парламент да обавезује будуће генерације и како тадашње генерације могу повезане нечим што је установљено читав век раније.

Вечити уговор је бесмислен, јер свака генерација има право да одлучи да ли ће прихватити оно од старијих генерација, јер човек је слободан да сам одређује свој живот, а не да се налази пред сенком предака.

Пејн нас подећа како је настала Енглеска држава у 11 веку – Нормани су окупирали тамошње англиканско становништво и наметнули им власт.

Енглеска је настала поробљавањем и први поредак је био пљачкашки на челу са Виљемом Освајачем.

Ако по Берку најмудрији имају власт, онда су Енглези, каже Пејн, много глупи, пошто њима влада Немац Теорг III.

У Француској имамо устав, а у Енглеској не, у Француској постоји изборни закон где грађани бирају репрезенте у скупштини на сваке две године и они доносе законе.

Пејн разликује слободе које човек:o стиче рођењем – у које нико не сме да се меша o стиче у друштву – слобода од насиља, криминала и ту мора да делује

држава, судови, затвори.

20

Page 21: Istorija Politickih i Socijalnih Teorija Update

* НЕМАЧКА КЛАСИЧНА ФИЛОЗОФИЈА *КАНТОВО СХВАТАЊЕ АНТАГОНИЗМА У ПРИРОДИ И ДРУШТВУ

Успостављање праведног грађанског уређењa представља за људски рад највиши задатак природе.

Историјски процес унутрашњом нужношћу води ка реализацији своје крајње сврхе: праведном грађенском уређењу као спољашњем оквиру истинског живота.

Кант је своју филозофију израдио помоћу принципа сврсиходности, историја се одвија у знаку намере природе.

Под неким руководством историја има циљ и смисао. Као испуњење скривеног плана природе, историја се креће у правцу остварења своје старе сврхе, тј. савршеног државног уређења.

Ради постизања овог циља природа се служи антагонизмом људи у друштву.

Антагонизам је недруштвена друштвеност људи, тј. њихова склоност да ступе у друштва, а која је повезана са општим отпором који стално прети да разори то друштво.

Антагонизам подразумева међусобно супростављене тенденције једне стране, човек је склон да се подруштвљује, јер се у друштвеном стању више испуњава као човек, а са друге стране да се усамљују јер све жели да уређују према своме схватању. Он одасвуд очекује отпор, баш као што је и сам спреман да пружи отпор другима.

Та недруштвеност се јавља као покретачки принцип стварања заједнице држава у њиховим спољашњим односима.

Постоји аналогија између првобитног стања људи и стања које произилази из оформљења појединачних држава.

Појединци се у првобитном стању налазе у дивљој слободи, очекујући зло и насиље од сваког другог. Тако се државе налазе у варварској слободи спремне да се једни другима супроставе. И у једном и у другом случају нужност је та која приморава на превладавање незаконитог стања, тако да су и већ створене државе присиљене да потраже разрешење антагонизма својих међусобних односа и успоставе стање које ће између њих онемогућити непријатељства и ратове.

21

Page 22: Istorija Politickih i Socijalnih Teorija Update

То стање мира и сигурности могуће је под претпоставком савеза народа у коме је свакој држави обезбеђено њено право.

Овај савез постаје достижан тек после многобројних покушаја да се ратовима остваре нови односи између држава.

Савез народа, делом произилази из најбољег могућег уређења дрђавног устројства изнутра, делом из заједничког договарања и законодавства споља, може се сам од себе одржавати, као аутеритет.

КАНТОВО СХВАТАЊЕ ПРОСВЕТИТЕЉСТВА

Програм просветитељста обухватао је коренит преображај друштвених политичких и религијских установа и њихово подвођење под рефулативом ума.

Оснивајући сва своја настојања на безграничном поверењу у људски ум и могућности његовог потпуног остварења, просвећеност је претпоставила идеју напретка људског рода.

Напредак је оно што одликује људски свет у односу на свет природе. Само је човек имао рационално стварање удружен са другим људима, способан да непрекидно напредује.

Просвећеност је излазак човека из стања самоскривљене незрелости, која је схваћена неспособношћу да се служи сопственим разумом.

Просвећеност се може остварити само јавном употребом човековог ума која мора бити слободна.

Приватна употреба ума, у грађанским и службеним дужностима, уме чешће да буде ограничена, а да тиме ипак не буде онемогућен напредак просвећености.

Однос јавне и приватне употребе ума је однос појединца и државног ауторитета.

Просвећеност је задатак човечанства, то је пут који човек треба да пређе и на коме треба да оствари своје суштинско одређење умног и моралног створења.

Непрестани напредак ка бољем садржи:1. идеју о сврси куда се смера2. утемељењу принципа за којим се тежи3. тежњу за циљем која непрекидно траје.

Кант сматра да напредак културе и цивилизације незначи и напредак моралности, да развој науке и уметности не чини човека морално бољим и савршенијим.

22

Page 23: Istorija Politickih i Socijalnih Teorija Update

КАНТОВО СХВАТАЊЕ ВЕЧНОГ МИРА

Вечни мир могу да закључе државе, ако утврде антагонизам.

За основу је узета библијска прича (1000 годишњег царства након победе над злом, антихрист ће се поново појавити и после антихриста настаје стање вечног мира).

До 18. века налази се интезивне могућности за стварањем мира.

Посезањем за насловом Вечни мир, је оправдање Канту што потеже окончану тему.

Рат је универзално зло које треба бити искорењено, онда треба размислити о конкретним корацимао стварању вечног мира (не треба чекати да Бог то уради).

Међународни уговор који треба да буде потписан од стране држава, а чији би предмет био стварање вечног мира.

Он би послужио за долазак таквог стања да рата нема или ако већ постоји да се он прекине.

Ова размишљања су била наговештај женевској конвенцији и других конвенција о миру.

Вечни мир зависи од унутрашњег уређења држава потписница, јер оне морају имати републиканско уређење.

23

Page 24: Istorija Politickih i Socijalnih Teorija Update

КАНТОВО СХВАТАЊЕ РЕПУБЛИКЕ

Република је држава у којој је власт стављена у службу општег добра.

То је држава у којој је владар слуга државе.

Држава је општо добро коме сви треба да служе.

Република је свака држава у којој постоји опште добро (основни параметар државе).

Она не мора да има јасно уређење, може бити и монархија и аристократија и демократија.

Најбоља је монархија.

Принципи републике:1. принцип слободе – сви грађани морају бити слободни2. принцип зависности – од закона3. принцип једнакости – без ког нема републике.

Само републиканске државе могу да приступе вечном миру, пошто испуне унутрашње критеријуме.

Врсте права:o грађанско правоo међународно правоo светско-грађанско право (појединци су основни правни субјект, а не

држава).

24