istorija kineske filozofije, fung ju-lan [1977]

~ .... . .. _, . . ..

BIBLIOTEA

SAZVEZDA

29

UREDNIK

MILOS STABOLIC

R2. NA KORICAA: DUSAN RISIC EHNICKI UREDNIK: BOG-DAN. GURCIN KOREKOR: DOBRILA MAKSIOVIC IZDAVAC:

. IZDAVACo PREDUZBCE NOLI, BEOGRAD, ERAZIJB27 S: SAPARIJA BIROGRAFIKA, SUOICA IRA2.:. 8.000 PRIMERAKA

FUNG JU-LAN

ISTORIJA KINESKE FILOSOFIJE.

DRUGO IZDANJE

NOLIT BEOGRAD 1977

Naslov originala

FUNG YU-LAN SHORT ISTORY OF CINESE PILOSOPHY

COPYRIGHT 1948. MACMILLAN COMPANY, NEW YORK

PREVEO BRANKO VlJCI

PREDGOVOR

Kratka istorija ma cega ne i trebalo da d na-prosto skraceno izdanje oblmnije istorije. Ona treba da d slika potpna sebl, ne pki inventar imena i >>izama

10 ISTORIJA KINESKE FILOSOFIJE

prvi tom preveo dr Bode, sad prevodi drgi. , ta-kode, i na moje skorasnje delo - Duh kz'neske filoso-fije, prevod g. . R. juza sa Oksfordskog niverziteta. dela se porninj iliografiji na kraj ove knjige k sastavio dr Bode. Dgjem zahvalnost i dr d i g. z, iz cijih sam knjiga pozajmio pre-vode izvesnih kineskih tekstova.

Objavljjci ovu knjigu, radjem se mogcnosti da izrazim svoj zahvalnost Rokfelerovoj (Rockefeller) za-

dzblni na stipendiji koja mi omogcila da iz ine dodem na Pensilvanijski niverzitet kao gostjci pro-fesor tokom 1946-47, i koja urodila pisanjem ove knjige. Takode zelim da zahvalim za saradnj i ohra-brenje svojim kolegama i stdentima sa katedre orijen-talistike, naroeito dr d, docent za kineski jezik. Takode sam zahvalan dr . V. Hamel (. W. Hum-mel), sefu Azijskog odeljenja Kongresne iblioteke, za ohrabrenje i pomoc izdavanj ove knjige.

Fng J-lan

Jni 1947. Pensilvanijski niverzitet

1 POGLAVLJE

DUH KINESKE FILOSOFI}E

Mesto koje filosofija zauzimala kineskoj civi-lizaciji moglo i se porediti sa mestom religije drgim civilizacijama. Filosofija ini ila briga svake obrazovane osobe. U davna vremena, ukoliko covek

?s~ i obrazovan, prvo obrazovanje koje dobljao bilo filosofsko. Kada s deca odlazila skol, prvo sto s cila da Citaj ile s Cetiri knjige, koje se sastoje od Korifucijanskog stiva, Mencijevih dela, Velikog zna-nja i Doktrine sredt'ne. Cetiri knjige s predstavljale naj-vaznije tekstove neokonfucijanske filosofije. Ponekad, kad

s deca tek poCinjala da znakove, davano im da Citaj nck vrstu dzbcnika. Ovaj i poznat kao Tro-znaCo klasit'YIO delo, tako nazvan jer se svaka rece-nica knjizi sastojala od tri znaka rasporedena tako da pri recitovanj d ritrnicki cinak, te tako pomogn deci da ih laksc pamte. Ova knjiga , stvari, pocet-nica, prva tvrdnja njoj jeste da >>covekova priroda prvobltno dobra. jedna od sStinskih ideja Men-cijeve filosofije.

Mesto filosofije kineskoj civilizaciji Zapadnjak, koji vidi da zivot kineskog naroda

prozet konfucijanstvom, izgleda da konfucijanstvo re-ligija. Medtim, konfcijanstvo, zapravo, nije nista viSe religija no, recimo, platonizam aristotelizam. Tacno

12 ISTORIJA KINESE FlLOSOFIJE

da s Cett'-ri knjige ile Bilija kineskog naroda, ali ovim knjigama nema price stvaranj, niti se pominj raj ili pakao.

Naravno, i pojam filosofija i pojam religija s V1se-smisleni. Filosofija i religija mogu imati sasvim razlicit smisao za razliCite ljde. Kad ljdi govore filosofiji ili religiji; oni mogu pri tom imati sasvim razlicite pred-stave ovima. Sto se mene tiee, ono sto nazivam filo-sofijom jeste sistematsko, refleksivno razmisljanje zi-vot. Svaki covek koji jos nije umro ziv . Ali nema mno-go onih koji refleksivno razmisljaj zivot, jos s malobrojniji oni cije refleksivno razmisljanje sistema-ticno. Filosof m01a da filosofira; to jest, mora refleksivno da razmislja zivot i potom sistematski izrazi svoje misli.

Ova vrsta razmisljanja naziva se refleksivnim, jer za svoj predmet uzima zivot. Iz ovog tipa misljenja na-staje svaka teorija zivota, teorija svemira i teorija spo-znaje. Teorija svemira nastaje zato sto svemir poza-dina zivota - pozornica na kojoj se odigrava drama zi-vota. Teorija spoznaje nastaje zato sto samo mislje-nje spoznaja. nekim zapadnim filosofima, da ismo mislili, moramo najpre otkriti sta mozemo misliti; to

reei, pre no sto pocnemo da mislimo zivot, mo-ramo najpre )>misliti svoje misljenje.

Sve takve teorije proizvodi s refieksivnog mislje-nja. Sam koncept zivota, sam koncept svemira i sam koncept spoznaje takode s proizvodi refieksivnog mi-sljenja. Bez obzira da li razmisljamo zivot ili nje-m govorimo, mi smo svi usred zivota. I bez obzira da li mislimo ili govorimo svemir, mi smo svi njegov deo. No ono sto filosofi nazivaj svemirom nije isto-vetno sa onim sto fizicari imaj na m kad pominj svemir. Ono sto filosofi nazivaj svemirom jeste ukup-nost svega sto postoji. jednako onome sto drev-ni kineski filosof Si (i Shih) nazivao )>Velikim, sto se definise kao n iza cega niceg nema

14 ISTORIJA KINBSKE FILOSOFIJE

istorija kineske nauke, spisi religioznih taoista pruzice mu obilje obave8tenja.

Sto se budizma tice, i tu postoji razlika izmedu bu-dizma kao filosofije, koji se naziva Fo hseh (budisti-cka nauka) i budizma kao religije, koji se naziva Fo chiao (budisticka vera). Za obrazovanog ineza budisti-cka filosofija mnogo zanimljivija od budisticke reli-gije. Veoma se cesto moze videti kako i budisticki i taoisti-cki kaluderi istovremeno ucestvuju u kineskim pogreb-nim obredima. Kinezi cak i svoju religiju shvataju filosofski.

Sada mnogim zapadnjacima poznato d~ su se inezi manje od drugih naroda bavili religijom. Na pri-mer, u jednom od svojih napisa pod naslovom >>Preovla-dujuce ideje u oikovanju kineske kulture>Oni (Kinezi) nisu narod za koji reli-giozne ideje i delatnosti cine najva:Zniji i najzaokupljaju-Ciji deo zivota . . . Duhovnu bazu u kineskoj civilizaciji pru:Za etika (naroCito konfucijanska), ne religija ( bar ne religija zvanicnog, organizovanog tipa) ... Sve to, na-ravno, obelezava sStinsku razliku izmedu Kine i . veCine drugih velikih civilizacija u kojima su crkva i sve8ten-stvo igrali vodecu ulog.

u jednom smislu, OVO potpuno tacno. Ali moze-mo zapitati: Za8to tako? Ako ceznja za onim sto iza sadasnjeg, stvarnog sveta nije jedna od urodenih ceznji ljudskog roda, otkud Cinjenica da za vecinu lju-di religiozne ideje i delatnosti Cine najvazniji i najzao-kupljajuciji deo zivota? Ako ta ceznja jedna od os-novnih ceznji ljudskog roda, zasto i inezi bili izuze-tak? Kad se kaze da etika, ne religija, pru:Zala spi-ritualnu osnovu kineske civilizacije, da li to podrazu-meva da Kinezi nisu svesni vrednosti koje su vise od moralnih?

Vrednosti koje su vise od moralnih mogu se naz-vati nadmoralnim. Ljubav prema coveku moralna vred-nost, dok ljubav prema Bogu nadmoralna vrednost.

]ournal of American Oriental So~iety, t.om ?2, br. 4,. str . 293-9. Pre-Atampano u China (uredio . F. MacNatr, Untvers1ty .of Caltfonua Press), str. 18-28.

DUH INS FILOSOFIJB 15

Izvesni ljudi mogu iti skloni da ovu vrstu vrednosti nazovu religioznom vrednoscu. Medutim, mome isljenju, ova vrednost nije ogranicena na religiju, sem ako ono sto se ovde podrazumeva pod religijom nije razlicito od njenog gore opisanog znacenja. Na primer, ljubav prema Bogu u hriscanstvu religiozna vrednost, dok ljubav prema Bogu u Spinozinoj (Spinoza) filosofiji to nije, jer ono sto Spinoza nazivao Bogom, u stvari svemir. Strogo uzev, ljubav prema Bogu u hriscanstvu nije stvar-no nadmoralna. Zato sto Bog u hriscanstvu licnost, te se sledstveno covekova ljubav prema Bogu moze upo-rediti sa sinovljevom ljubavlju prema ocu, koja mo-ralna vrednost. Otuda ljubav prema Bogu u hriscanstvu izlozena sumnji kao nadmoralna vrednost. Ona kvazi--nadmoralna vrednost, dok ljubav prema Bogu u Spi-nozinoj filosofiji stvarna nadmoralna vrednost.

u odgovor na gornja pitanja, rekao ih da ceznja za necim iza sadasnjeg stvarnog sveta jedna od urode-nih ceznji ljudskog roda i da Kinezi nisu izuzetak od ovog pravila. Oni se nisu mnogo bavili religijom jer su se toliko bavili filosofijom. Oni nisu religiozni zato sto su filosofski. Oni filosofijom zadovoljavaju svoju ceznju za onim sto iza sadasnjeg stvarnog sveta. Oni, takode, u filosofiji poseduju izraz i stovanje nadmoralnih vred-nosti, te nadmoralne vrednosti se iskusuju zivotom u skladu sa filosofijom.

Prema tradiciji kineske filosofije, njena funkcija nije povecavanje pozitivnog znanja (pod pozitivnim znanjem podrazumevam podatke cinjenicama), vec uzdizanje du-ha - posezanje za onim sto iza sada8njeg stvarnog sveta i za vrednostima visim od moralnih. U knjizi Lao-tzu receno: >>Raditi na znanju znaCi rasti iz dana u dan; raditi na Taou (Put, Istina) znaci smanjivati se iz dana u dan (vidi gl. 48). Mene ne zanima razlika izmedu povecavanja i smanjivanja, niti se u svemu slazem sa ovom izrekom iz Lao-tzu. Navodim samo da ih poka-zao kako u tradiciji kineske filosofije postoji razlika iz-medu rada na sticanju znanja i rada na Taou (Putu). Svrha prvog ono sto nazivam poveeavanjem pozitivnog zna-

16 ISTORIJA INBSKE FILOSOFIJE

nja, svrha drugog - uzdizanje duha. Filosofija spada u potonju kategoriju.

Shvatanje da funkcija filosofije, narocito metafi-zike, nije povecavanje pozitivnog znanja izlozila ~k skola savremene zapadne filosofije, mada iz drugog ugla i u drugu svrhu. se ne sla:Zem sa ovom skolom da funkcija filosofije samo razjasnjavanje ideja, priroda metafizike samo lirika koncepata. Pri svem tom, iz nji-hovih argumenata se sasvim jasno vidi da i filosofija, pogotovo metafizika, postala besmislica ukoliko i stvar-no poku8ala da pruza obavestenja Cinjenicama.

Religija stvarno pruza obavestenja cinjenicama. Ali obavestenja koja daje religija nisu u skladu sa onim koja daje nauka. Tako na Zapadu postojao s..Ikob religije i nauke. Gde nauka napreduje, religija uzmice; autori" tet religije ustupa pred napretkom nauke. Tradicionalisti su zalili zbog te Cinjenice i sa:Zaljevali ljude koji su postali nereligiozni, smatrajuci da su se degenerisali. Zaista ih

trebalo zaliti, ako, osim religije, nisu imali nikakvog drugog pristupa visim vrednostima. Kad se ljudi otarase religije nemaju zamenu, oni gube i vise vrednosti. Mo-raju se ograniCiti na svetovne stvari i nemaju nikakve veze sa duhovnim. Medutim, na sreeu, pored religije postoji filosofija, koja coveku pribavlja pristup visim vred-nostima pristup koji neposredniji od onog sto ga pribavlja religija, jer u filosofiji covek da i upoznao vise vrednosti, ne mora da ide zaobilaznim putem sto ga pru-zaju molitve i rituali. Vise vrednosti koje covek upoznaje kroz filosofiju su Cistije cak od onih steeenih religijom, jer nisu pomesane sa plodovima maste i praznoverjem. u buducem svetu covek umesto religije imati filoso-fiju. saglasno kineskoj tradiciji. Nije potrebno da covek bude religiozan, ali jeste potrebno da bude filosof-ski nastrojen. Kad filosofski nastrojen, poseduje naj-bolje lagodati religije.

DUH INESE FILOSOFIJE 17

Prolem i duh kineske jilosojije

Ovo ilo opste razmatranje prirode i funkcije filosofije. U sledeCim opaskama govoricu odredenije kineskoj filosofiji. U istoriji kineske filosofije postoji glavna struja koja se moze nazvati duhom kineske filosofije. Da ismo shvatili taj duh, moramo prvo razjasniti prolem koji pokusavala da re8i veCina kineskih filosofa.

Postoje sve moguce vrste i prirode ljudi. U pogledu ma koje od tih vrsta, postoji najvisi vid dostignuca za koje covek ilo koje od tih vrsta sposoban. Na pri-mer, ima ljudi koji se bave prakticnom politikom. Naj-visi vid dostignuca u toj kategoriji ljudi jeste dostig-nuce velikog dr:Zavnika. Tako i na polju umetnosti najvisi vid dostignuca za koje su umetnici sposobni -dostignuce velikog umetnika. Mada postoje razliCite ka-tegorije ljudi, ipak su svi njihovi pripadnici ljudi. Sta

najvisi vid dostignuca za koje sposoban covek kao covek? Prema kineskoj filosofiji, to nije nista manje do

iti mudrac, najvise dostignuce mudraca jeste poisto-vecenje pojedinca sa svemirom. Prolem da li ljudi, ukoliko zele da postignu to poistovecenje, nuzno moraju napustiti drustvo ili cak negirati Zivot?

Prema nekim filosofima, ovo potrebno. Buda rekao da sam zivot koren i izvor patnje zivota. Sli-cno ovome, Platon kazao da telo tamnica duse. neki taoisti su govorili da zivot guka, oteklina, da smrt treba shvatiti kao provaljivanje otekline. Sve ove ideje predstavljaju glediste koje povlaci odvajanje od onog sto se moze nazvati sputavajucom mrezom materijalnoscu zagadenog sveta, te, stoga, ukoliko se zeli ostvariti naj-viSe dostignuce dostupno mudracu, ovaj mora da napusti drustvo, i sam zivot. edino tako se moze postiCi konacno oslobodenje. Ova vrsta filosofije opste poznata kao nadzemaljska filosofija

18 ISTORIJA INESKE FILOSOFIJE

se oblcno opisuje kao vozemaljska>Kad jos ne razumes zivot, kako i mogao ra-zumeti smrt?>Mu-drac vrhunac ljudskih odnosa


svet veenih ideja. Stoga , prema Platon, kao i prema kineskim filosofima, zadatak filosofije da covek omoguCi posedovanje karaktera ntarnje mdrosti i spoljasnjeg kraljevstva. Medtim, Platon, kad filosof postaje kralj, on to cini protiv svoje volje - drgim reCima, to nesto

nametnto i povlaci velik zrtv s njegove strane. Isto s mislili i drevni taoisti. Postoji prica jednom mdrac koji , kad ga narod izvesne drzave zamolio da im d kralj, pobegao i sakrio se planinsk spilj. Medtim, ljdi s pronasli spilj, isterali s ga dimom i prisilili ga da preuzme teski posao (L-shih Ch'un-ch'i~ I, 2).

jedna slicnost izmed Platona i drevnih taoista, jedno pokazje nadzemaljski karakter taoisticke filo-sofije. SledeCi glavn tradicij kineske filosofije, neotaoist

Hsijang ( Hsiang), iz treceg veka pre nase ere, revidirao ovo stanoviste.

Prema konfcijanstv, svakodnevni zadatak bavljenja drstvenim poslovima ljdskim odnosima nije ne8to strano mdrac. Izvr8avanje ovog zadatka sama sstina razvoja savrsavanja njegove licnosti. On ga ne obavlja samo kao gradanin drstva vec i kao gradanin svemira


vec ila sistem pravila sadrzanih njegovim ponasanjem, krajnjim slcajevima cak i se moglo reC:i da nje-gova filosofija - njegova iografija.

24 ISTORIJA KINESKB FILOSOFIJE

tan Citalac poezije Cita ono sto izvan pesme, dobar Citalac knjiga n sto izmed redova. Takav ideal kineske umetnosti, taj ideal se odrazava naCinu na koji s se izra:lavali kineski filosofi.

Ideal kineske umetnosti nije bez svoje filosofske po-zadine. U dvadeset sestom poglavlj knjige Chuang-tzu se kaze: >>Mre:la slu:li za hvatanje ribe, ali kad covek uhvati ri, nema potrebe da dalje misli mrezi. Klopka slu:li za hvatanje zeceva, ali kad covek uhvati zeca, nema potrebe da dalje misli klopki. Reei sl:Ze da sadr:Ze ideje, ali kad covek shvati idej, nema potrebe da dalje misli reeima. Kad blh samo mogao naCi nekog ko prestao da misli reCima da s njim razgovaram!>jer kad s im se pogledi susreli, bese t.

taoizm, (t) se ne moze izreci vec samo nal?ovestiti. kad se koriste reCi, njihova sgestivnost otkrtva , ne njihove tvrdene sadr:Zine i znacenja. ReCi s nesto sto valja zaboraviti kad postign svoj svrh. Zasto b!~mo se oko njih mcili vise no sto potrebno? ~ vazt za reei i slikove poeziji i za linije i slikarstv.

Tokom treeeg i cetvrtog veka pre nase ere najuti-cajnija filosofija blla neotaoisticka skola poznata kineskoj istoriji kao hsan hseh (tamna ili misticn~ naka). U to vreme postojala knjiga s naslovom Shzh-shuo Hsin-y, koja predstavlja zapise ostroumnih izreka i :o-manticnih aktivnosti slavnih ljdi tog razdolja. Ve6na izreka veoma kratka, neke se sastoje samo od par reci. U toj knjizi (gl. 4) kaze se kako . je~om ~>Zar s Jedn? tsto?>se-kretar od tri reck On nije mogao reC! da Lao-Cang

DUH KINESKB FILOSOFIJB 25

i Konfcije nemaj niceg zajednickog niti mogao reCi da im sve zajednicko. Zato dao svom odgovoru olik pitanja, sto odista dobar odgovor.

ratke izreke Konfucijanskom 1tivu i filosofiji knji-ge Lao-tzu nis jednostavno zakljcci izvedeni iz izvesnih premisa koje s izgljene. One s aforizmi pni sgestivnosti. Njihova sgestivnost privlacna. Covek moze da skpi sve ideje koje nade knjizi Lao-tzu i ispise ih vid nove knjige koja se sastojati od pedeset cak pet stotina hiljada reci. Medtim, bez obzira kako se to dobro obavi, to blti samo jedna nova knjiga. Ona se moze citati naporedo sa originalnim Lao-tzu i moze mnogo pomoci ljdima da shvate original, ali nikad ne mo:Ze zameniti original.

Hsijang, koga sam vec pomeno, jedan od velikih komentatora. Cang . Njegov komentar i sam klasicno delo taoisticke knji:Zevnosti. On aluzije i metafore Cuang pretvorio jedan vid umovanja i argmentacije, preveo njegove pesme vlastit proz. Njegovi spisi s mnogo sistematskije povezani od Cuang Ceovih. Ali ako treba da se opredele izmed sgestivnosti

Cang Ceovog originala i sistematske povezanosti Hsijangovog komentara, ljdi jos vek mogu pitati: Ko-ji boltP Jedan monah bdisticke c'an (Ch'an) zen skole iz kasnijeg razdolja rekao jednom: >>Svi ka:Z da Hsijang napisao komentar Cang , blh rekao da Cang napisao komentar Hsijanga


Na kraju krajeva, prevod samo jedno tumacenje. Kad covek prevede jednu recenicu, recimo, iz knjige Lao-tzu, on daje vlastito tumacenje njenog znacenja. Ali prevod moze preneti samo jednu ideju, dok, u stvari, original moze da sadrzi mnogo drugih ideja pored one koju daje prevodilac. Original sugestivan, prevod nije i ne moze iti. Tako prevod gubl mnogo od bogatstva sadrZanog u originalu.

Postoje mnogi prevodi knjiga Lao-tzu i Konfucijan-sko stivo. Svaki prevodilac smatrao nezadovoljavaju-cim prevode drugih. Ali bez obzira koliko prevod i dobro uraden, on mora iti siromasniji od originala. Za otkrivanje bogatstva knjige Lao-tzu i Konfucijanskog stiva u njihovom originalnom vidu potreban spoj svih posto-jeeih i jos mnogih neobavljenih prevoda.

Kumaradziva (Kumarajiva), iz petog sto1eca nase ere, jedan od najvecih prevodilaca budistickih tekstova na kineski, rekao da prevodilacki posao poput makanja hrane koju treba drugima staviti u usta. Ako covek ne moze sam da zvace hranu, mora ffiU Se dati VeC SaZVa-kana. Medutim, nakon takve operacije, hrana mora imati 1osiji ukus i aromu no origina1.

POGLA VLJE

POZADINA KINESKE FILOSOFIJE

. U prethodnom poglavlju sam rekao da filosofija s1stematsko refleksivno razmisljanje zivotu. Misliocevo

razmi~1j.~nje ?icno. us~o;-rljeno oko1inom u kojoj zivi. PostO)eCl u lZVesDOJ k11, on oseca zivot na izvestan

~aCin: t


Od vremena Konfucija do kraja proslog veka nijedan kineski mislilac nije. i.skusio otis~ivanje na ot-voreno more. Ukoliko razmrsl)amo s!~z~t se s~vren;enim pojmovima razdaljini, Konfuce 1 MenC::~Je su ziveli daleko od mora, ipak u Stivu Konfuce samo jednom pominje more. Zabele2:eno da ka~o: >>~~ moj nacin ne prevlada, popeeu se na splav ~ otplovltl morem. Onaj koji ~ poCi sa mn?m btce (~ung)v ~>Ju hrabriji od mene. Ne znam sta da rad1m s njim>ve8tinama zemljoradnje i ratovanja

30 ISTORIJA KIN'ESKB FILOSOFIJE

Vrednost zemljoradnje U delu L-shih Ch'un ch'iu, pregledu raznih filosof-

skih skola napisanom u trecem veku pre na8e ere, po-stoji poglavlje s naslovom >>Vrednost zemljoradnjekorenskim>granom>Kad ode hladnoca, dolaZl toplota, kad dode toplota, odlazi hladnoca>Kad Sunce dosegne vrhunac, opada,

kad Mesec postane pun, pocinje da opada>Dodacimavracanjem1 dodatak>U vracanju vidimo duh Neba i ZemljeUskoro svanuti zoravolja da se veruje>Nikad suvise


Idealizacija prirode Taoizam i konfucijanstvo se razlikuju, jer su racio-

nalizacija teorijski izraz razliCitih strana zivota zem-ljoradnika. Zivot ratara jednostavan, njihova rnisao nevina. Sagledavajuci stvari sa njihovog stanoviSta, taoisti su idealizovali jednostavnost primitivnog drustva i osudi-vali civilizaciju. Oni su takode idealizovali nevinost dece i prezirali znanje. U knjizi Lao-tzu se ka2e: >>Nek imamo malu zemlju s malobrojnim stanovnistvom . . . Neka se ljudi vrate na upotrebu uzica s cvorovima (za belezenje). Neka im hrana bude slatka, odeca krasna, kuce udobne, poljski poslovi prijatni. Susedna drzava i mogla iti tako lizu da se cuje kako u njoj petlovi kukicu i psi laju. No ljudi i starili i umirali da u njoj nikad nisu bili>zaslep-ljeni prirodom i uopste nisu poznavali coveka

34 ISTORIJA INESI

36 ISTORIJA INESE FILOSOFIJE

lntuitivni koncept, veli on, 1>jeste onaj koji oznaeava i cije potpuno znacenje daje ono sto neposredno opa-zeno. ,Plavo' u znacenju opa:lene jeste intuitivan koncept ... Postulativan koncept onaj Cije potpuno znacenje oznaceno postulatima deduktivne teorije u kojoj se javlja . . . ,Plavo' u znacenju broja jedne talasne du-zine u elektromagnetskoj teoriji postulativan koncept.*

Nortrop takode veli da postoje tri moguea tipa in-tuitivnog koncepta: koncept diferenciranog estetickog kon-tinuuma; koncept neodredenog neizdiferenciranog este-tickog kontinuuma; koncept diferencijacije (ibld., str. 187).

njemu, l>konfucijanstvo se moze definisati kao stanje duha u kojem se koncept neodredene intuitivno spoznate mnogostrukosti premesta u pozadinu misli, konkretne diferencijacije u njihovim relativistickim, humanistickim, prolaznim pojavama i nestajanjima olikuju . sadrzaj filo-sofije (ibld., str. 205). Medutim, u taoizmu sadrzinu filo-sofije oblikuje koncept neodredenog ili neizdiferenciranog estetickog kontinuuma (iid.).

Ne sla:lem se u potpunosti sa svim sto Nortrop rekao u ovom ogledu, ali mislim da on ovde shvatio

su~tinsku razliku izmedu kineske i zapadne filosofije. Kad proueavalac kineske filosofije poene da izucava zapadnu filosofiju, on se obraduje videvsi da su i grcki filosofi pravili razliku izmedu Bita i Neblca, ogranicenog i ne-ogranicenog. Ali se prilicno iznenadi kad otkrije da su grcki filosofi smatrali da su Neblce i neograniceno manje vredni od Bica i ogranicenog. U kineskoj filosofiji stvar upravo obrnuta. Razlog za ovu razliku u Cinjenici ~to su Bite i ograniceno odredeni, dok su Neblce i neograniceno neodredeni. Filosofi koji polaze od postulativnih konce-pata skloni su odredenom, dok oni koji polaze od intuicije cene neodredeno.

Ako povezemo ovo sto Nortrop ovde istakao sa onim sto sam pomenuo u pocetku ovog poglavlja, vidi-mo da koncept diferenciranog estetickog kontinuuma,

Filmer S. . Northrop: The Complementary Emphases of Eastem Intuition Philosophy and Western Scientific Philosophy, u Philosophy, East and W.st, (ur. . . r, Princeton University Press 1946), str. 187.

POZADINA INESE FILOSOFIJE 37

iz kojeg proizlaze i koncept neizdiferenciranog estetic-kog kontinuuma i koncept diferencijacija (iid., str. 187), u su~tini zemljoradnicki koncept. Sve ono cime zemljo-radnici moraju da se bave, kao sto su njihovo imanje i zetva, jesu stvari koje oni neposredno opazaju. 1 u svojoj primitivnosti i naivnosti oni cene ono ~to tako neposred-no opa:laju. Nije onda cudo sto su i njihovi filosofi uzeli neposredno opa:lanje stvari za polaznu tacku svoje filo-sofije.

Ovo takode obja8njava i zasto se u kineskoj filoso-fiji nikad nije razvila epistemologija. ineski filosofi nikad nisu ozblljno razmatrali da li sto koji vidimo pred sobom stvaran ili iluzoran i da li samo predstava u

nem duhu i1i zauzima objektivan prostor. Takvi episte-moloski prolemi ne mogu se nati u kineskoj filosofiji (izuzev u budizmu, koji dosao iz lndije), jer se episte-moloski prolemi javljaju samo kad se naglava granica izmedu subjekta i objekta. estetickom kontinuumu takva granica ne postoji. U njemu su onaj koji spoznaje i ono sto se spoznaje jedna celina.

Ovo takode objasnjava za~to jezik koji koristi kineska filosofija sugestivan, ali ne i sistematski pove-zan. Nije sistematski povezan, jer ne predstavlja kon-cepte u bilo kakvom deduktivnom umovanju. Filosof

n samo kazuje sta vidi. 1 zbog toga ono sto go-vori bogato sadr:linom, mada verbalno jezgrovito. razlog za8to su njegove reei vise sugestivne no tacne.

Primorske i kominentalne zemlje

Grci su ziveli u primorskoj zemlji i svoj su prospe-ritet odrzavali trgovinom. Oni su bili prvenstveno trgov-ci. ono cime trgovci najpre moraju da se bave jesu apstraktni brojevi korisceni u njihovim trgovackim racu-nima, . tek onda konkretne stvari koje se kroz te brojeve mogu neposredno opaziti. Takvi brojevi su ono ~to Nortrop nazvao postulativnim konceptima. Otuda su gr-cki filosofi takode uzeli postulativni koncept za svoju


polazn tack. Razvili s matematik i matematicko mis-ljenje. Zato s imali epistemoloske probleme i zato nji-hov jezik i tako sistematski povezan.

No trgovci s i gradani. Njihove delatnosti iziskj da zajedno zive grad. Stoga imaj oblik drustvene orga-nizacije koja nije toliko zasnovana na zajednickom inte-

res porodice, koliko na interes grada. razlog zasto s Grci svoje drustvo organizovali oko grada-drzave, za

razlik od kineskog drstvenog poretka koji se moze nazvati sistemom porodicne drzave, jer se njem dr-zava shvata terminima porodice. u grad-drzavi drustve-na organizacija nije atokratska, jer istoj klasi gra-dana ne postoji moralni razlog da jedan d vazniji ili speriorniji od drgog. Medtim, porodicnoj drza-vi drstvena organizacija atokratska i hijerarhijska, jer porodici atoritet prirodno veci od sinovljevog.

Cinjenica da s inezi ili zemljoradnici objasnja-va i zasto Kini nije ilo indstrijske revolcije, koja

orde vodenja modernog sveta. U knjizi Lieh-tzu po-stoji prica koja veli da vladar drzave Sng jednom zatra:Zio od nekog vestog zanatlije da od komada zada izrezbari list drveta. Nakon tri godine, zanatlija dovr-sio posao, kad vestacki list stavljen na drvo, i tako cdesno uraden da ga niko nije mogao razlikovati od pravog lisca. Vladar i veoma zadovoljan. Ali kad za to Lije (Lieh z), rekao : >>Kad i prirodi bilo potrebno tri godine da nacini jedan list, bilo malo lisnatog drveca! (Lieh-tzu, gl. 8). stanoviste coveka koji se divi prirodnom, sd vclta-cko. NaCin zivota zemljoradnika jeste sledenje prirode. Oni se dive prirodi i sd vestacko, njih , nji-hovoj primitivnosti i nevinosti, lako zadovoljiti. Oni ne zele, niti mog zamisliti, ikakv promen. U ini

ilo ne malo znacajnih izma otkrica, ali cesto tvrdjemo da s ova pre obeshrabrivana no podsticana.

d trgovcima primorskoj zemlji slovi s drkciji. Oni imaj vece mogucnosti da vidaj drkcije ljde, s drugim oblcajima i jezicima, naviknti s na promen i ne plase se novine. Stavise, da i imali dobro trziste za

\

POZADINA KINESE FILOSOFIJE 39

svoj r, oni moraj da podstic novine proizvodnji onoga sto prodavati. Nije slcajno sto na Zapad industrijska revolcija najpre pocela Engleskoj, koja

takode primorska zemlja i odrzava svoj prosperitet trgovinom. . ~ st~. ovom poglavlj ranije navedeno trgov-

ctma lZ kn)lge L-shih Ch'un-ch'iu, moze se reci i za ljde primorskih zemalja, pod slovom da umesto da ka-zemo kako s pokvareni i verolomni, kazemo da s pre-finjeni i inteligentni. Mozemo, takode, parafrazirati Kon-fucija, rekavsi da s ljdi primorskih zemalja mdri, dok s oni iz kontinentalnih - dobri. I tako ponavljamo ono sto rekao Konfucije: >>Mdar covek ziva vodi, dobar covek ziva planinama. Mudri se krec, dobri poeivaj. Mdri s srecni, dobri duraj.

Nije svrha ovog poglavlja da nabraja primere za do-kazivanje veze izmed geografskih i ekonomskih slova Grcke i Engleske, s jedne strane, i razvoja zapadne nacne misli i demokratskih institcija, sa drge. No cinjenica da s geografski i ekonomski slovi Grcke i Engleske sasvim razliCiti od onih ini dovoljna da tvori ne-gativan dokaz za m tez pogled istorije Kine, pomenutu ovom poglavlj.

Trajno i promenljivo kineskoj filosofiji Napredak nake pokorio geografij i Kina viSe

. nije izolovana >ntar cetiri mora. I ona prolazi kroz i~dstrijalizacij, i mada znatno zaostala za zapad-ntm svetom, bolje ikad nego nikad. Nije ispravno ako se kaze da Zapad izvrsio najezd Istoka. Ovo pre slucaj kad savremeno izvrsilo najezdu srednjovekov-nog. Da i zivela u modernom svet, Kina mora blti moderna.

Ostaje da se postavi jedno pitanje: ako kineska filosofija bila toliko vezana za ekonomske slove zivota Kineza, da li ono sto izrazeno kineskom filosofijom posedje vrednost samo za ljde koji tim slovima zive?


Odgovor glasi: da i ne. U filosofiji ma kog naroda vremena uvek postoji jedan deo koji poseduje vred-nost samo u vezi sa ekonomskim uslovima tog naroda

vremena, ali uvek postoji drugi deo koji viSe od ovoga. Ono sto nije relativno, ima t~aj~u ~edn?st. Okl: vam da ka.Zem da to apsolutna tsta, )er odredt-vanje sta apsolutna istina preteiak posao z~ ilo koj~ ljudsko i i rezervisan samo za Boga, uk

POGLA VLJE

POREKLO SKOLA

-U prethodnom poglavlju sam rekao da su konfuci-janstvo i taoizam dva glavna toka kineske misli. Medu-tim, oni su to postali tek nakon duge evolucije, od pe-tog do treceg veka pre naSe ere bili su samo dve od mno-gih suparnickih skola misli. Tokom tog razdolja broj skola i tako velik da su ih Kinezi oznacavali izrazom >>sto skola>0 su-stinskim idejama Sest skola. U tom ogledu Su-ma T'an na sledeci naCin razvrstava filosofe nekoliko prethodnih vekova u sest glavnih skola:

Prva Yin- Yang chia, ili Yin- Yang skola, skola kosmologa. Njeno ime izvedeno iz nacela Yin i Yang, koja se u kineskoj misli smatraju dvama glavnim nacelima kineske kosmologije. Yin zensko nacelo, ang mu-sko, te Kinezi smatraju da iz njihovog spajanja i medu-dejstva nastaju sve pojave u svemiru.

POREKLO SKOLA 43

Druga chia ili Skola literata. Ova skola u za-padnoj literaturi poznata kao konfucijanska skola, ali rec doslovno znaCi })literatS>Konfucijeva>konfucijanska


Liju Hsin i nJegova teoriJa pocecima skola

Drugi istoricar koji pokusao da klasifikuje ;>sto sko-laRazni filosofi saCinjavaju deset skola, ali treba po-I:Jlenuti samo devet. Ovom tvrdnjom on hoce da kaze da Sko1a pripovedaea nema vaznost ravnu ostalim skolama.

Samom ovom k1asifikacijom, Liju Hsin nije otisao mnogo dalje od Su-ma T'ana. Medutim, ono sto zaista r1:ovo jest~ njegov pokusaj da, prvi put u istoriji Kine, SlStematskt OCrta istorijsko porek1o razlicitih sko1a.

Liju Hsinov~ teoriju su znatno razrad kasniji uce-njaci, naroeito Cang Hsije-c'eng (Chang Hsi.ieh-ch'eng) (1738-1801) i pokojni Cang Ping-lin (Chang Ping-1in). U sStini, ova teorija tvrdi da u prvim vekovima vlada-vine dinastije Cu (1122?-255. . n. .), pre no sto su se raspa1e drStvene institucije tog razdolja, nije postojalo

;dvajanje zvanicnika i ucite1japrivatno poucavanjezvanicnicicitelji. razliCite sko1e su proizasle iz ovog odva-janja zvanicnika i uCite1ja.

Cela Liju Hsinova analiza glasi ovako: Poreklo pri-padnika skole jeste u Ministarstvu obrazovanja ... Ova skola uzivala u izucavanju Liu Yi (Sest k1asika sest slobodnih umetnosti) i poklanjala paznju stvarima koje se ticu ceveko1julja i ispravnosti. Oni su smatrali () i Suna (Shun) (dva drevna mudraca-cara za koje se pretpostavlja da su ziveli u dvadeset cetvrtom i dvade-set treeem veku . n. .) precima svoje skole, kralja Ve-na (Wen) (1120?-1108? . n. .) iz dinastije Cu i kralja Vua (Wu) (sin kra1ja Vena) sjajnim primerima. Da i svom ucenju dali autoritet, postovali su Cung-nija (Chung--ni) (Konfucija) kao uzviSenog ucite1ja. Njihovo ucenje

najvisa isti~a. 'Ono cemu se divimo mora se proveriti'. S1ava i Suna, napredak za vreme dinastija Jin i Cu postignuca Cung-nija jesu r~zu1tati otkriveni proverom njihovog ucenja.

Porek1o pripadnika Taoisticke skole od zvanicnih istoricara. Proucavajuci istorijske primere uspeha i neuspe-ha, ocuvanja i unistenja, nesrece i napretka, od drevnih do skorasnjih vremena, oni su naucili da drze sustinu i dohvate itno. Cuvali su sebe Cistotom i prazninom, odr:Zavali se poniznoscu i smernoscu . . . u tome jaka strana ove skole.

Porek1o pripadnika Yin- Yang skole od zvanicnih astronoma. Oni su s postovanjem sledili zracno nebo i sukcesivne simbo1e Sunca i Meseca, zvezda i sazvezda i pode1e vremena i godisnjih doba. U tome jaka strana ove skole.

Poreklo pripadnika Legalisticke skole iz Ministar-stva pravde. Oni su naglasavali strogost pri nagradivanju i ka:lnjavanju u svrhu podrzavanja sistema ispravnog po-nasanja. u tome jaka strana ove skole.


Poreklo pripadnika Skole imena iz Ministarstva ceremonija. Za drevne ljude, kada su se razlikovale titule i polozaji, ile su razlicite i ceremonije vezane za njih. Konfucije kazao: 'Ako su imena netacna, govor nece slediti svoj prirodni redosled. Ako govor ne sledi svoj prirodni redosled, niSta se ne moze uspostaviti.' U to-me jaka strana ove skole.

Poreklo pripadnika Mocisticke skole od cuvara hra-ma. Hram i sagraden od oicnih drvenih rogova i imao slamnate krovove; otuda njihovo ucenje na-glasavalo stedljivost. Hram i mesto gde se odavalo postovanje Trojici Staraca i Petorici Iskusnih, otuda njihovo ucenje naglasavalo niverzalnu ljubav. Ceremonija izbora javnih zvanicnika i ceremonija vojni. vezbanja ta-kode su odrzavane hramu; otud njihovo ucenje nagla-sava usavrsavanje vrline i sposobnosti. Hram i mesto za prinosenje zrtava precima i odavanje poste ocevima; stoga ~ihovo n ilo postovanje dhova. Oni su prihvatili tradicionalno n da covek svome pona-sanj valja da sledi cetiri godisnja doba; otuda njihovo ucenje ilo protiv fatalizma. Oni su prihvatali tradicional-no ucenje da sirom sveta valja ispoljavati sinovljevo po-stovanje; stoga s izlagali n 'slaganju sa starijim'.

jaka strana ove skole. Poreklo pripadnika Skole diplomata od Ministar-

stva ambasada ... (Oni s pocavali vestini) sledenja op-stih zapovesti ( diplomatiji) umesto doslovnog pridrza-vanja uputstava. U tome snaga njihovog ucenja.

Poreklo Skole eklekticara od savetnika. Oni su po-zajmljivali i od konf~cijanaca i. od mocista, i ~kladili s~

Skol imena i Legal1ste. Znall su da su nactJI potreb i jedni i drgi i vidali su da kraljevska vlast ne sme pro-pustiti da ih jedini. u tome jaka strana ove skole.

Poreklo Zemljoradnicke skole od Ministarstva ze-mljista i zitarica. Oni s poucavali v~tini. sejanja razn~ vrsta zitarica i podsticali ljude da r 1 gaJe dud kako 1

ilo dovoljno odeee i hrane za narod ... U tome jaka strana ove skole.

. POREKLO SKOLA 47

Poreklo Skole pripovedaca od Malih kancelarija. Ovu skolu su stvorili ljdi koji su skpljali licna i soka-cka prepricavanja i ponavljali to sto s culi kuda god i otiSli ... Cak i ako se iz njihovog n moze odabrati sa-mo jedna jedina rec, i to izvestan doprinos (>Traktat

knjiZevnosti>ministarstvi-mazajednicki gospodar svih razlicitih dzava. Pod njegovom vlascu su se nalazile stotine drza-va, svakom od njih upravljao princ cije ona vlasni-stvo i ila. Neke od ovih drzava s uspostavili osnivaCi


dinastije Cu, koji su svojim rodacima dodelili novoosvojenu teritoriju kao feudalno dobro. Drugima su upravljali ra-niji suparnici kuce Cu, koji su, medutim, sad priznavali kralja Cua kao svog >>zajednickog gospodarasinovi princevanije ilo odvajanja zvanicnika i ucitelja


postojali su izvesni ljudi koji su posedovali znanje i obda-renost, ali su ili toliko ogorceni politickim neredima svoga vremena, da su se povukli iz ljudskog drustva u svet prirode. Oni su bili poznati kao yin-che, pustinjaci odnosno osamljenici. mojoj teoriji, od ovih sest razliCitih vrsta ljudi nastalo sest skola misli koje nabraja Su-ma T'an. Pa-rafrazirajuCi Liju Hsina bih, stoga, rekao:

Pripadnici skole potekli su od literata. Pripadnici Mocisticke skole potekli su od vitezova. Pripadnici Taoisticke skole potekli su od pustinjaka. Pripadnici Skole imena potekli su od raspravljaca. Pripadnici Yin- Yang skole potekli su od upraznji-

vaca okultnih ve8tina. Pripadnici Legalisticke skole potekli su od )>ljudi

metoda


Konfucije i Sest klasicnih dela U proslom poglavlju sam rekao da uspon filosof-

skih skola sa praksom privatnog poucavanja. Ko-liko modema nauka moze da odredi, Konfucije i prvi covek u istoriji Kine koji tako, u privatnom . ~vojstvu, poucavao veliki broj ucenika koji su ga prat111 na njegovim putovanjima raznim dr:Zavama. Prem~ pre-danju, on imao nekol~ko hilj~da .u~en~k~, ? ~OJ~h su nekoliko desetina postall slavru mislcl 1 u1. Pr-va brojka nesumnjivo predstavlja veliko preteriy~je, ali nema sumnje da Konfucije i veoma uttcaJan uCitelj i, sto va:Znije i jedinstveno,. pryi privat~ uci-telj u ini. Njegove ideje se mogu .naJbOlJ.e up?znat1, kroz Konfucijansko stivo ( Lun ), zb1rku. eg.ovlh, ra~trkanih izreka koju sastavio neki od egov1h u~eni_ka.

Konfucije i i osnivac Ju-skole, koJa na Zapadu ila poznata kao K~nfucij~ska .. skola.. U pret: hodnom poglavlju smo videl1 kako . L1JU ~s~n OVOJ skoli pisao da Zivala u izucavanJU Ltu Yt 1 naglasa-vala stvari koje se ticu covekoljulja i ispravn~stk Iz-raz Liu Yi znaci )>sest umetnostiSest klasicnih dela

54 ISTORIJA Iprenosilac ne zacett;.ikDete ne moze da napusti narucje. sv?ji~ roditelja pre. no sto napuni tri godine. Zato se ljudt strom sveta prl~rzavaju trogodisnje zalosti .C~tivo, ':'. 21). Drugt~ reCima, sin potpuno zavts od ~?ditelJa : ~ tr1 godine svoga zivota; stog~ ~ako~ Jlh?ve smrt1 valJa ~ ih zali isto toliko kako bt lZraz SVOJU za~valnost .. Sl.l-cno ovome Konfucije dajuCi pouku lZ laslClh

} . . ,. dela, ovima davao nova tum~cea. Tako , govorec1 Knjizi pesniStva, naglasavao n:'- mo~alnu vrednost: g~voreCi: ;>U Knjizi pesniStva ima tri stote pes~a. Al1 JIhova sustina moze se obuhvatiti jednom rececorr:: ~~moj imati pokvarenih misli'


ciniti izvesne stvari koje treba Ciniti radi samih stvari, jer su to stvari koje moralno ispravno Ciniti. Ako ih ~edutim cini samo iz drugih ne-moralnih pobuda, tad, 1 ako cini ono sto treba, njegov postupak viSe n.i}e .ispravar:: Da upotrebimo jednu rec k~ju su Konfucl)e 1 potonJ~ konfucijanci cesto nipoda8tavall, on tada tak~ P.ostupa r~di >x':ara. U konfucijanstvu su yi (ispravnost) ~- lz (c~r) d1J.~: metralno suprotni pojmovi. Sam Ko~fuclJ~ vell: >>Vtsi covek shvata yi; sitan covek shvata lz>razliko izedu yi i liCini drugima ono sto sebl zelissavesnost r

drugimaNe Cini drugima sto sebl ne zeliS. Praksa kao celina naziva se nacelo chung i shu, tj.

acin upraznjavanja jen-a. Ovo nacelo izvesnim kasnijim konfucijancima ilo

poznato kao l primenjivanja arsinaNe kori-sti ono sto ne volis kod svojih staresina, zapoljavajuCi svoje potcinjene. Ne koristi ono sto ne voliS kod svojih potcinjenih u sluzbl svojim staresinama. Ne koristi ono sto ne volis kod onih koji su napred da pretekao one koji su pozadi. Ne koristi ono sto ne volis kod onih koji su po-zadi da sledio one koji su napred. Ne koristi prema le-vici ono sto ne voliS kod desnice. N koristi prema desnici ono sto ne voliS kod levice. se zove nacelo primenji-vanja arsina.

58 ISTORIJA KINESE FILOSOFIJE

njegov pozitivan vid. U svakom sl, >>arsi za od:e-divanje pona8anja jeste eovekovom , ne drglm stvarima.

Nacelo chung i shu istovremeno nacelo jen-a, te praznjavanje nacela chung i shu znaCi praznjavanje -. to pra:lnjavanje vodi izvrsavanj covekovih odgovor_-nosti i dznosti drustv, sto cini svojstvo ispravnostl,

yi. Stoga nacelo chung i shu postaje a.lfa i omeg,~ cove-kovog moralnog zivota. U Stivu nalazlillo sledec1 stav: >>UCitelj rece: 'Sene (Shen) /ime Ceng. -. Tseng z. jednog od njegovih cenika , sva moJ.a n povez!e -jedno nacelo'. 'Sasvim tacno', odgovor1 CD~ li jen zaista daljen? Zdim za yen-om 1, gle! yen m1 domak ruke!de-

lanja ni zbog cegaRazlog zasto VlS_l cov:k poksava da d politik jeste sto smatra da to 1Spravno, cak i ako potpno svestan da njegovo nacelo ne moze prevladati>n>delan!a ni zbog cega


Konjucijev duhovm razvoj U taoistickom delu Chuang-tzu vidimo da su taoisti

cesto ismevali Konfucija kao coveka koji se gr na moral covekoljulja i ispravnosti, te svestan samo mo-ralnih, ne nadmoralnih vrednosti. Povcino gledano, su u pravu, ali su, u stvari, gre8. Tako , govoreei svom duhovnom razvoju, Konfucije rekao: >>U petna-estoj godini zarko sam zeleo znanje. U tridesetoj sam mogao da stojim. u cetrdesetoj nisam imao sumnji. u pedesetoj sam spoznao Zapovest Neba. U sezdesetoj sam vec slusao /tu Zapovest/. U sedamdesetoj sam mogao

-da sledim zelje svoga duha ne prekoracujuCi gi /onog sto ispravno/Zeli (VII, 6). I opet: >>Cuti ujutru i onda umreti uvece, to i ilo sasvim u redu (IV, 9). Ovde znaci Put Istina. Konfucije u petnaestoj godini zarko zeleo da nauci. Ono sto sad nazivamo znanjem, znaci povecavanje naseg znanja, no ono Cime mozemo uzdici svoj duh.

Konfucije , takode, kazao: >>Neka vam uporiste budu li (rituali, ceremonije, dolicno ponasanje) (Stivo, VIII, 8). I opet govorio: ;>Ne znati li, znaCi nemati sredstva da se stoji (, 3). Tako, kad Konfucije ka:Ze da u tridesetoj godini mogao da >>stoji, on time rnisli da tada shvatio li, te mogao da upraznjava dolicno ponasanje.

Njegova tvrdnja da u cetrdesetoj nije imao sumnji znaci da tada postao mudrac. Jer, kao sto ranije na-vedeno: ;1Mudri su slobodni od sumnjk

Do tog razdolja svoga zivota Konfucije mozda i svestan samo moralnih vrednosti. Ali sa pedeset i sezdeset godina on spoznao Zapovest Neba i pokoravao

se. Drugim reCima, tada i svestan i nadmoralnih vrednosti. U ovom pogledu, Konfucije poput Sokrata. Sokrat mislio da ga bozanska zapovest odredila da probudi Grke, Konfucije posedovao slicnu svest

KONFUCIJE: PRVI UCIELJ 61

bozanskom poslanju. Na primer, kad mu u mestu zvanom K'uang zapretilo fizicko nasilje, on rece: Da

Nebo zelelo da pusti da civilizacija izumre, potonjim pokolenjima (poput mene) ne i ilo dozvoljeno da u njoj ucestvuju. Ali posto Nebo nije pozelelo da pusti civili-zaciju da izumre, sta mi ljudi iz K'uanga mogu uCiniti ?>Svet dugo i bez reda. Ali sada Nebo upotreblti uCitelja kao zvono za budenje (Stivo, III, 24). Tako Konfucije, CineCi ono sto cinio, i ubeden da sledi Zapovest Neba i da ga Nebo podrzava; i svestan vrednosti koje su vise od moralnih.

Medutim, nadmoralna vrednost koju iskusio Kon-fucije nije, kao sto cemo videti, ila sasvim istovetna sa onom koju su iskusili taoisti. er ovi su potpuno napustili ideju inteligentnom i svrhovitom Nebu, su umesto toga tezili misticnom spajanju sa neizdiferenciranom ce-linom. N admoralna vrednost koju su oni spoznali i isku-sili ila stoga u vecoj meri oslobodena oblcnih konce-pata ljudskih odnosa.

sto gore receno, Konfucije u sedamdesetoj godini dozvoljavao svome duhu da sledi sve sto zeli, ipak sve sto Cinio samo od sebe ilo prirodno ispravno. Njegovim postupcima vise nije i potreban svesni vo-dic. On delao bez napora. predstavlja poslednji stupanj u razvoju mudraca.

Konjucijevo mesto istoriji Kine Konfucije na Zapadu verovatno poznatiji od ma

kog drugog Kineza. Medutim u samoj Kini, mada uvek i slavan, njegovo mesto u istoriji znatno se menjalo iz jednog razdolja u drugo. Govoreei sa istorijskog sta-novista, on prvenstveno i ucitelj, to jest samo jedan od mnogih uCitelja. Ali nakon njegove smrti, postepeno su poceli da ga smatraju Uciteljem koji nadmasa sve ostale. u drugom veku pre nase ere i jos viSe uz-dignut. Prema mnogim konfucijancima tog razdoija, Kon-


fucija , stvari, odredilo Nebo da pocne novu dinastij koja sledila dinastiji . Mada stvarnosti nije po-sedovao krn vlast, on , idealno govoreci, postao kralj koji vladao celim carstvom. Ti konfucijanci rekli da se objasnjenje kako doslo do ove prividne protiv-recnosti moze naCi procavanjem ezotericnih znacenja koja navodno sadrze Prolecni i jesenji anali. Oni s pretpostav-ljali da ovi nis hronika Konfucijeve domovine (kao sto

s zapravo ili), vec znacajno politicko delo koje Kon-fucije napisao da izrazio svoje eticke i politicke ideje. Potom, prvom vek pre nase ere, Konfucija s poceli da smatraj cak necim visim od kralja. mnogim ljdima toga doba, on i zivi bog med ljdima bozansko

i koje znalo da nakon njegovog vremena jednog dana doci dinastija Han (206. g. . n. .- 220) i koje , stoga, Prolecnim i jesenjim analima izlozilo jedan politicki ideal koji iti dovoljno potpn da ga ljdi iz doma Han ostvare. Ova apoteoza ila vrhnac Kon-

fcijeve slave, konfucijanstvo se sredinom vladavine dinastije Han moglo opravdano nazvati religijom.

Razdoje glorifikacije, medtim, nije naroCito dgo trajalo. Vec pocev od prvog veka na8e ere, konfuci-janci jednog racionalistickijeg tipa poCinj da zadoblja-j prevlast. Stoga poznijim razdojima Konfucije vi-se nije smatran bozanskim icem, mada njegov polo-zaj najveceg Ucitelja ostao visok. Istina, pred sam kraj devetnaestog veka doslo do kratkoveenog ozivljavanja teorija da Konfucije i bozanski odreden da d kralj. Medutim, ubrzo potom, sa stvaranjem kineske re-

pike, njegov gled opadao, dok ga nis sveli na ma-nje od Najveceg Ucitelja, danas i vetina ineza kazala da on i prvenstveno ucitelj, i nepobltno veliki Citelj, ali daleko od toga da bude jedini.

Medutim, vec svoje vreme Konfucije i pri-znat kao covek veoma sirokog znanja. Na primer, jedan od njegovih savremenika rekao: )>Vaistinu velik Uci-telj K'ung! Njegovo znanje tako siroko da se on ne mo-ze nazivati samo jednim imenom (Stivo, IX, 2). Iz ranije navedenih citata mozemo videti da Konfucije sebe

KONFUCIJE: PRVI UCIELJ 63

smatrao naslednikom i nastavljacem drevne civilizacije, da su ga takvim smatrali i neki njegovi savremenici. Svo-jim delom zaCinjanja prenosenjem, on ucinio da njegova skola iznova protumaci civilizacij doba koje pret-hodilo. On podrzavao ono sto smatrao najboljim starini i stvorio mocn tradicij koja postovana sve do sasvim nedavnih godina kada se Kina, kao vreme samog Konfucija, ponovo suocila sa ogromnim ekonom-skim i drStvenim promenama. Povrh toga, on prvi kineski Citelj. Stoga, mada istorijski govoreci i sa-mo jedan od Citelja, mozda nije nerazumno sto kas-nijim razdojima smatran najveCim Uciteljem.

V POGLAVLJE

CU, PRVI KONFUCIJEV PROTIVNIK

SledeCi veliki filosof nakon Konfucija i Cu. Njegovo prezime bllo , ime Ti (Ti). Posto lstort}'ski zapisi ( Shih Chi) ne govore odakle , i za-pravo nam skoro nista ne kazuju njegovom zivotu, po-stojala su razlicita misljenja njegovoj domovini. Izvesni ucenjaci smatraju da rodom iz Sunga (u onom sto su danas istocni Honan i zapadni Santung), drugi da iz Lua, iste drzave iz koje Konfucije. Takode su neizvesni tacni datumi njegovog rodenja i smrti,

verovatno ziveo izmedu 479. i 381. g. . n. . Glavni izvor za izucavanje njegove misli jeste knjiga koja nosi njegovo ime, Mo-tz, sadrzi 53 poglavlja i predstavlja zbirku spisa njegovih sledbenika, kao i njegovih vlastitih.

Cu osnivac skole koja kasnije, nje-govom irnenu,. blla poznata kao mocisticka. U stara vre-mena njegova slava blla ravna Konfucijevoj, nje-govo ucenje ne manje uticajno. Kontrast izmedu ova dva coveka zanimljiv. Konfucije pokazivao saucesno razumevanje za tradicionalne institucije, rituale, mu-zik'! i knjiZevnost iz ranog razdoja vladavine dinasti-je Cu i pokSao da ih racionalizuje i opravda etikom; Cu , naprotiv, dovodio u pitanje njihovu vrednost i korisnost i pokusao da ih zameni necirn jednostavnijirn,

, njegovom misljenju, korisnijirn. Ukratko, Konfucije racionalizovao i opravdavao drevnu civilizaciju, dok Cu njen kriticar. Konfucije prefinjeni go-spodin, Cu borbeni propovednik. Glavni cilj nje-

CU, PRVI KONFUCIJEV PROTIVNIK 65

govog propovedanja ilo suprotstavljanJe i tradicionalnim institucijama, i nacinima delanja, i teorijama Konfucija i konfucijanaca.

Drstvena pozadina Mocisticke skole

Tokom feudalnog razdoja dinastije Cu, svi kra-ljevi, princevi i feudalci imali su svoje vojne strucnjake. Ovi su .? nasledni ratnici koji su predstavljali kic-mu arma tog vremena. S raspadom feudalizma, koji se odigrao u kasnijem razdoju vladavine dinastije Cu ovi ratnici-strucnjaci su, medutim, izgubili svoje polo~ zaje i titule, rastrkali se sirom zemlje i zaradivali za zivot nudeei svoje usluge svakome ko sebl mogao priustiti da ih uposli. Ljudi iz tog staleza bili su poznati kao hsieh

hsieh, naziva se mogu prevesti kao )>vitezovi--lutaliceNjihove reCi blle su uvek iskrene i pouzdane, njihova dela vazda brza i odlucna. Uvek su ispunjavali obecano i ne vodeCi racuna sebl, jumuli u pogelji sto drugim~ prete (gl. 124). Takva blla njihova profesionalna etika. Veliki deo Cuovog ucenja prosirenje te etike.

U istoriji Kine i , i1i >>literati, i hsieh, vitezovi lutalice, nastali su kao strucnjaci vezani za aristokrat-ske kuce, i sami su ili pripadnici visih staleza. Kas-nije su nastavili uglavnom da dolaze iz viseg i1i sred-njeg staleza, ali su hsieh, naprotiv, 8 regrutovani iz nizih staleza. U stara vremena drustvene razonode kao sto su rituali i muzika blle su iskljucivo namenjene ari-stokratima; sa stanovista oblcnog coveka, one su stoga ile Iuksuz liSen ma kakve prakticne upotrejivosti. Cu i mocisti su sa tog stanovista kritikovali tradicionalne institucije i one koji su ih racionalizovali, Konfucija i konfucijance. kritika, zajedno sa razradom i raciona-lizacijom profesionalne etike njihovog vlastitog drustvenog staleza, staleza vitezova-lutalica, sacinjavala jezgro mo-cisticke filosofije.

5


Postoji obllje cinjenica za zakljucak da su Cu i njegovi sledbenici potekli od vitezova-lutalica. Na os-novu knjige Mo-tzu, kao i drugih savremenih izvora, znamo da su mocisti saCinjavali strogo disciplinovanu orga-nizaciju sposobnu za vojnu akciju. Voda moc1sticke orga-nizacije nosio naziv h Tzu, >>Veliki ucitelj i odluCi-vao. zivotu i smrti clanova grupe. Takode nam vele da Cu i prvi >>VeJiki ucitelj>Znam kako ih te mogao poraziti, ali necu da kazemZnam sta to, ali ni necu da kazem.>sto ima za posledicu da su Bog i duhovi nezadovoljni


nji i da se mire s tom sdbinom (Mo-tzu, gl. 48). U drgom poglavlj, pod naslovom >>Antikonfcijanstvo, knjizi Mo-tzu se takode veli: >>Cak ni oni Ciji Zivot dg ne mo-gu iscrpsti znanje potrebno za njina (konfcijanska) izcavanja. Cak ni ljdi mladalacke krepkosti ne mogu iz-vrsiti sve ceremonijalne dznosti. Cak ni oni koji s na-

kpili bogatstvo ne mog sebl pristiti mzik. Oni (kon-fucijanci) velicavaj lepot pokvarenih umetnosti i za-vode svog vladara na stranptic. Njihovo n ne moze zadovoljiti potrebe vremena, niti njihovo znanje moze vaspitati narod>spoz-naji Ming-a.

Sveobuhvatna ljubav ne kritikje sredisnj konfcijansk idej

jen-a (covekoljlja) i yi-a (ispravnosti); del Mo-tzu, on, zapravo, cesto govori ovim dvama svojstvima i

covek jen-a i covek yi-a. Medtim, ono sto podraz-

CU, PRVI KONFUCIJEV PROTIVNIK 69

meva ovim izrazima, nekoliko se razlikje od nacina na koji s ih shvatili konfcijanci. Za i yi znace sveobhvatn ljbav, covek - i covek yz'-a osobe s koje praznjavaj t sveobhvatn ljbav. Ovo sredisnji koncept filosofije , predstav-lja logicno prosirenje profesionalne etike staleza vite-zova-ltalica (hsieh) iz kojeg ponikao. eti-ka , naime, ila da ntar svoje grpe hsieh >>podjed-nako zivaj i podjednako pate


isto merilo glavno merilo koje koristi da i dokazao pozeljnost sveobhvatne ljbavi. U trecem od pomenuta tri poglavlja, koja sva nose naslov >>Sveo-buhvatna ljbavZadatak covekoljblvog coveka da svet priavi lagodati, otkloni nesrece. su dakle najvece med svim sadasnjim nesrecama svet? Velim da s nesrece u svetu napadi velikih drzava na male, znemiravanje, malih k od strane velikih, ugnjetavanje slablh od strane jakih, zlopotreba nekolicine od strane mnostva, varanje naivnih od strane lkavih i preziranje ponizenih od strane postovanih.. . Kad pocnemo da razmisljamo uzrocima svih ovih nesreca- pitamo se kako s nastale? esu 1i proizasle iz ljubavi prema drgima i napora da se drugima ucini dobro? Moramo odgovoriti da nije tako. Pre blsmo rekli da su nastale iz mrznje prema drgima i povredi-vanja drgih. Ako klasifikujemo one koji svet mrze druge i nanose im povrede, da li cemo ih nazvati 'diskri-minatorskim' i1i 'sveobhvatnim'? Moramo reCi da su 'diskriminatorski'. Nije 1i onda 'uzajamna diskriminacija' uzrok svih velikih nesreca u svet? Stoga nacelo 'diskri-minacije' pogresno.

god kritikje druge, mora imati nesto cime zameniti t sto kritikuje. Zato velim: 'Zamenite dis-kriminaciju sveobhvatnoscu'. Koji razlog da sveo-buhvatnost moze zameniti diskriminacij? Odgovor gla-si: da kad svako postuje drzave drugih kao sto postuje vlastitu, ko napasti te drge drzave? Drugi se po-stovati kao sto covek postuje sebe. Kad svako bude pos-tovao gradove drugih kao vlastiti, ko osvojiti te druge gradove? Drugi se postovati kao sto covek sebe postuje. Kad svako bude postovao k drgih kao sto postuje svoju, ko uznemiravati te drge k? Drugi se pos-tovati kao sto covek sebe postuje.

sad, kad drzave i gradovi jedni druge ne napadaju i ne osvajaj i kad klanovi i pojedinci jedni druge ne uzne-miravaju i ne nanose stetu, li to za svet nesreca lagodat? Moramo reCi da to lagodat. Kad pocnemo da razmatramo poreklo raznih lagodati, postavljamo pitanje

CU, PRVI KONFUCIJBV PROIVNIK 7 1

kako s nastale? Jesu li nastale iz mrznje prema drgima i nanosenja povreda drgima? Moramo reei da nije tako. Rekli ismo da su nastale iz ljbavi prema drgima i iz rada za njihovo dobro. Ako klasifikjemo one u svet koji vole druge i rade za njihovo dobro, hocemo li ih na-zvati 'diskriminatorskim' 'sveobhvatnim'? Moramo reci da su 'sveobuhvatni'. Zar nije onda ta 'uzajamna sveobhvatnost' uzrok velikoj lagodati za svet? Stoga velim da nacelo 'sveobhvatnosti' ispravno ( Mo-tzu, gl. 16).

Tako , potreljavajCi utilitaristicki argu-ment, dokazje d~a nacelo sveobhvatne ljbavi apso-

ltno ispravno. Covekoljblv covek, Ciji zadatak da priavi svet lagodati otkloni nesreee, mora uspo-staviti sveobhvatn ljbav kao merilo delanja i za sebe i za sve ostale svet. Kad svako u svet postupa sklad s ovim merilom, >>tada pa:lljive usi i ostre oCi odgovo-riti kako i slzile jedne drgima, dovi iti ojacani da i radili jedni za drge, oni koji znaj ispravno nacelo, neumorno pocavati drge. Tako stari i dovci imati

podrsk i hran da dokoncaj svoju starost, mladi, slabl i sirocad imace mesto podrske u kome moCi da odrast. Kad se kao merilo svoji sveobhvatna ljbav, onda su takve lagodati sto iz toga slede>Onog koji


voli druge, moraj i drgi voleti. Onom koji cin~ dobro drgima, moraj i drgi Ciniti dobro. Onog ko mrz1 druge, moraj i drugi mrzeti. Onom ko drgima nanosi po~rede, moraj i drgi nanositi povrede>isplacje. Veeina ljdi , medutim, odvec kratkovida da sagleda vrednost dgorocne investicije ove vrste, ima nekoliko primera kojima se takva investicija odista ne isplati.

Stoga , da i naveo ljde da pramjavaj naeelo sveobhvatne ljbavi, povrh prethodnih argu-menata, vodi izvestan broj religioznih i politickih sankcija. Tako knjizi Mo-tzu postoje poglavlja >>Volji Neba, takode i poglavlja pod naslovom >>Dokaz postojanja dhovadiskrimi-nacij>Kad se jednom razboleo, dode Tije Pi (Tieh Pi) i pita: 'Gospodar, vi tvrdite da s dhovi razmni i da kontroliS nesrece i lagodati. Nagra-

dj dobre i ka:lnjavaj zle. vi ste mdrac. Kako onda mozete iti bolesni? Da li vase n nije sasvim tacno dhovi ipak nis razumni?' odgovori: 'Iako sam bolestan, za8to i dhovi ili nerazmni? Im_a mnogo nacina na koje covek moze da navce bolestl. Neke se di od bladnoce ili vruCine, neke od umora. Ako postoji sto vrata samo s jedna zatvorena, zar ne-ma t kojim razbojnici mog da d ?' ( Mo-tzu, gl. 48). Savremenom logickom terminologijom i rekao da kazna dhova dovoljan, ali ne i nu:Zan, razlog za covekov bolest.

1 CU, PRVI KONFUCIJEV PROTIVNIK 73 Jedna prividna nedoslednost

Sada trentak da se istakne da s, izgleda, i mo-cisti i konfcijanci nedosledni svom stav prema po-stojanj dhova i obavljanj ritala vezanih za dhove. Svakako, izgleda nedosledno od mocista sto s vero-vali postojanje duhova, istovremeno se sprotstavljali slozenim ritualima izvodenim prilikom sahrana i pri-nosenj zrtava precima. Takode izgleda nedosledno da s konfucijanci isticali znacaj ovih pogrebnih i zrtvenih ri-tuala, ipak nis verovali postojanje dhova. Sa svoje strane, mocisti s ili sasvim spremni da ukaz na ovu . prividn nedoslednost kad se radi konfcijancima. Tako knjizi Mo-tzu citamo: >>Kng-meng (Kng-meng z, konfucijanac) rece: 'Dhovi ne postoje'. I opet .kazao: 'ViSi covek valja da naCi zrtvene ritale'. ~?.~ rekao: 'D~za~i da. dhovi ne postoje, ipak 1t1 z~ene ceremonl)e tsto kao da se ceremonije gostopr1mstva kad gostij nema, da se mre:le kad nema rie' (gl. 48).

No prividne nedoslednosti konfucijanaca i mocista s nestvarne. prvima, razlog za izvodenje zrtvenih ri-tuala vise nije verovanje da duhovi odista postoje, mada

~ema smnje da to i prvoitni razlog. cin pre pro-lstice iz oseeanja postovanja prema preminlim precima sto ga ima covek koji zrtvu prinosi. Zato znacenje ceremonija poetsko, ne religiozno. Ovu teorij s kasnije podrobno razvili Hsin i njegova konfucijanska skola kao sto cemo videti trinaestom poglavlj ove knjige:

Otd opste ne postoji stvarna nedoslednost. Isto tako mocistickom stanovistu nema stvarne nedosledno~ti, jer v dokazivanje postojanja dhova obavlJeno pre svega da i mogao vesti religioz-n s~n~cij za svoje n sveobhvatnoj ljbavi, ne lZ tkakvog stvarnog zanimanja za natprirodr. Tako ~vom poglavlj >>Dokaz postojanja dhova, on po-

sto)ee zbrku svetu pripisje >>smnji fmed ljdima/ pogled p~stojanja dhova i tome sto ne uspevaj da shvate da ov1 mog nagraditi dobre kazniti zle


potom pita: Kad i se mog1o postici da svi 1judi na svetu poveruj da duhovi mogu da nagrade dobre,

kazne z1e, da li i onda svetom vladao haos ?>S1aganje sa starijimprirodnim stanjemUvek se slazi sa starijim, nikad ne sledi potcinjenog


Moze dakle postojati samo jedno merilo ispravnog i neispravnog. Ispravno , Cuu, ppraznjavanje zajamne sveobuhvatnostiNije ispravno odijati zvanicn slzbu. Ako se ne odbacuju odredbe odnosa izmedu starih i mladih u pprodicnom zivotu, kako cete onda odbaciti duznost sto postoji iz-medu vladara i podanika? U svojoj zelji da ocuvate licnu Cistotu, vi podrivate veliki drustveni odnos ( odnos iz-

med vladara i podanika)>Svet nadosla bujica, postoji 1i iko ko to moze promeniti ? (XVIII, 6). Taoisti s, ve-rovatno, prvoitt postajali od ljudi ovog kova, cija veeina zivela daleko od drgih ljdi, svetu prirode.

78 ISTORIJA KINESE FILOSOFIJB

Taoisti, medtim, nis ili oblcni osam1jenici koji s >>pobegli iz sveta>ReCi Jang i Tija ispnjavaj svet


tule? Titula samo senka stvarnog dobltka. Da li ih to cinio zarad stvarnog doitka? Senica sto goro-stasnoj sumi gradi gnezdo zauzima tek jedn grancic. Tapir, toljavajci zed reci, pije samo koliko da po-puni trbuh. Vrati se i bdi miran. Meni svet nije potre-ban. i pstinjak koji nije hteo da zme svet cak ni kad i ga davali badava. Izvesno , onda, da ga ne i trampio ni za jedn dlak sa svog gnjata. ilstrje Han Fej v opis Jang Cua.

v U gore pomentom poglavlj pod naslovom ;>Jang knjizi Lieh-tzu _ postoji drga prica koja glasi: ;>C'in pita Jang : 'Kad i iscpavsi jedn je-

din dlak sa svojeg tela mogao da spases svet, i Ii to cinio?' Jang odgovori: ' svet se jamacno ne moze spasti jednom dlakom.' C'in rece: 'Ali pret-

postavljajci da mogce, i li to Cinio?' Jang nije nista odgovorio. C'in onda izade i ovo isprica Meng-sun Jang. Ovaj odgovori: 'Ti ne shvatas Ucite-ljev dh. Objasnic ti. PretpostavljajCi da i doio deset hiljada zlatnika ako otkines komadic svoje koze, i li to Cinio?' C'in rece: 'ih'. Meng-sn Jang na-stavi: 'Pretpostavljajci da i, ako odsece8 jedan od svo-jih dova, doblo celo kraljevstvo, ili to Cinio ?' C'in neko vreme t. Onda rece Meng-sn Jang: 'U poredenj s kozom, dlaka beznacajna. U poredenj s dom, komadic koze beznacajan. Ali mnogobrojne dlake vazne s zajedno koliko komad koze. Mnogi komadi koze vazni s zajedno koliko d. Dlaka jedan od deset hiljada delova tela. k to mozeS da prenebregnes ?'~( Ovo .. ilstracija drugog aspekta teorije Jang .

U istom poglaylj knjige Lieh-tzu zabelezeno da Jang rekao: ;>Cak da s mogli povredivsi jedn vlas da postign dobro za svet, ljdi iz drevnih vreme-na ne i to cinili. Da im svet ponden iskljcivo vlasnistvo, oni ga ne i uzeli. Kad i svako odblo da iscpa makar i jedn dlak i kad i svako odblo da primi svet kao doitak, svet i i savrsenom red. ~ mozemo iti sigurni da ovo odista izreka Jang

, ali vrlo dobro sazima dva aspekta njegove teorije i politick fi1osofij prvih taoista.

PRVA FAZA TAOIZA: JANG CU

Izraz Jang Cuovih ideja knjigama Lao-tz i Chang-tz

81

Odrazi glavnih ideja ang mog se naCi de-lovima knjige Lao-tzu i izvesnim poglav1jima de1a Chuang--tzu i L-shih Sh'in-ch't'u. U ovom drgom del postoji poglavlje pod naslovom ;>Znacaj svoga ja~t, kome se kaze: ;>Nas zivot nas vlastiti posed agodati od njega veoma s velike. U pogled njegova dostojanstva, cak se ni pocast carevanja ne moze porediti. zna-

caj, cak se ni bogatstvo posedovanja sveta ne i za nj za-menilo. U pogled njegove sigurnosti, kad ismo ga iz-

gblli, makar samo za jedno jtro, nikad ga ne ismo mogli povratiti. s tri stvari na koje paze oni koji

shvataj< (I, 3). Ovaj od1omak obiasnjava zasto covek valja da prezire stvari i ceni zivot. Cak i izgjeno car-stvo se moze jednog dana ponovo zadoblti, ali kad covek jednom umre, vise nikad nece ponovo oziveti.

Lao-tzu sadr:li odlomke koji izra:lavaj ist idej. Na primer: ;>Onome koji svojem ophodenj vise ceni svoje telo no svet, moze se dati svet. Onome koji svo-jim ophodenjem pokazje da vise voli sebe no svet, mo-ze se poveriti svet~< (gl. 13). Ili: ;>Sta dragocenije: ime

osoba? Sta va:lnije: licnost ili bogatstvo ?~< (gl. 44). se ponovo javlja ideja preziranja stvari i cenjenja zivota.

U trecem poglavlj knjige Chuang-tzu, pod naslo-vom >Osnovi kltivisanja zivota, citamo: ;>Kad Cinite stogod dobro, cvajte se reptacije: kad cinite ne8to zlo, cvajte se kazne. Sledite srednji t i uzmjte to za svoje stalno nacelo. Onda cete moCi da ocvate svoj licnost, hranite roditelje i ispnite svoj prirodni zivotni vek.~t I ovde se sledi misaona linija Jang , prema prvim taoistima, to najbolji naCin da covek sacva svoj zivot od za1a sto dolaze iz ljdskog sveta. Ako covekovo ponasanje tako lose da ga drStvo kaznjava, to oCito nije nacin na koji ovaj ocvati zivot. Ali _ ako

covek toliko dobar svom ponasanj da stekne od-licn reptacij, ni to nije nacin da v zivot. Drugo

6


poglavlje knjige Chuang-tzu nam veli: Drvece u gori vlastiti neprijatelj, razigrani plamen uzrok svojeg gasenja. Cimet jestiv, zato se poseca cimetovo drvo.

Ch'i-~ulje korisno, zato se zacepljuje chi'i drvo

84 ISTORIJA KINESKE FILOSOFUE

ovaj odgovori: 'Neupotreljivo .' Cuang onda rece: 'ZahvaljujuCi tome sto ne poseduje nikakva izu,.. zetna svojstva, ovo drvo uspeva da ispuni svoj prirodni zivotni vek'.

Kad uCitelj (Cuang ) napustio planine, zau-stavio se u kuci jednog prijatelja. Prijatelj se obradova i naredi sluzi da zakolje i skuva gusku. Sluga upita: 'Jed-na od gusaka ume da gace, druga ne ume. Koju da zakoljem?' Ucitelj rece: 'Zakolji onu koja ne ume da gace.' Sutradan, jedan ucenik postavi Cuang Ceu pita-nje: 'Juce drvo u planini, lagodareCi neposedovanju izuzetnih svojstava, uspelo da ispuni svoj zivotni vek. sad guska naseg domaCina, zato sto nije posedo-vala izuzetno svojstvo, morala da umre. Kakav iti vas stav?'

Cuang se nasmeja i reee: ' stav iti izmedu posedovanja i neposedovanja izuzetnih svojstava. No taj stav samo izgleda ispravan, zapravo nije. Stoga oni koji upraznjavaju ovu metodu, nisu kadri da se sasvim oslobode rievolja. Ako covek luta sa Tao-om i Te-om (put i njegova spiritualna moc), i drukCije.'>sa praroditeljem stva-ri, koristi stvari kao stvari, ali ga ne koriste stvari kao stvari. Kada tako, sta i ga onda moglo uznemiriti!>Posedovanje izuzetnog svojstvaNeposedo-vanje izuzetnog svojstva>podno Cijasmatrani su visokim dostojanstvenicima, odavana im cast i ugadano im na taj naCin sto su za njih na glavnom drumu podizane velike kuce. Ovo trebalo da pokaze svim gostima feudalaca da drzava C'i moze da privuce najuglednije ucenjake sveta>Cetiri knjige


Dobrota ljudske prirode Videli smo da Konfucije veoma mnogo govorio

jen-u (covekoljublvosti) i pravio ostru razliku izmedu yi (ispravnosti) i li (cara). Svaki cov~k. valja, bez po-misli na licnu korist, bezuslovno da ! ono sto treba da Cini i bude ono sto treba da bude. Drugim reeima, on valja da se prosiri tako da u sebe ukljuci druge


malo . Mnostvo ljudi to odbacuje, dok ga visi covek cuvasuprotstavljanje Jang Cuu i i ne mogu da upraznjavam sve-obuhvatnu ljubav. Vise volim ljude iz Cua (oliznje drzave) no ljude iz Jieha (jedne udaljene dciave). Ljude iz Lua (njegove domovine) volim vise no ljude iz Cua. Ljude iz mog okruga volim vise no one iz Lua. Svoje saplemenike volim vise no ljude iz mog okruga. Svoje roditelje volim vise no svoje saplemenike. sebe volim vise no roditeljeSebe volim vise no svoje roditelje

90 ISTORIJA KINESKE FJLOSOFIJB

Takvo konfucijansko stanoviste. Mocisti, napro-tiv, nastoje da ljubav prema drugim ljudima bude ra-vna ljubavi prema roditeljima. Bez obzira da li ovo zna-ci da covek treba' roditelje da voli manje ili druge vise, ostaje cinjenica da stupnjevitu ljubav konfucijanskog tipa treba izbegavati svaku cenu. Mencije to ima na umu kad napada mocisticko nacelo sveobuhvatne ljubavi, tvr-deei da to znaci da se covek ponasa prema ocu kao da nema nikakvog znacaja.

Na ovu razliku izmedu konfucijanske i mocisticke teorije ljubavi veoma su jasno ukazali Mencije i mnogi drugi posle njega. Medutim, pored ove, postoji i druga razlika sustinskije prirode. Ona u tome sto su kon-fucijanci covekoljulje smatrali odlikom koja se prirodno razvija iz covekove prirode, dok su mocisti sveobuhvatnu ljubav smatrali neCim sto se coveku vestacki dodaje spolja.

Za Cua se takode moze reCi da odgovorio na pitanje koje Konfuciju nije padalo na um, naime: Zasto i covek uprZnjavao covekoljulje i ispravnost? Medu-tim, njegov se odgovor temelji na utilitarizmu, nje-govo naglasavanje natprirodnih i politickih sankcija u svrhu prisiljavanja i navodenja ljudi da uprZnjavaju sve-obuhvatnu ljubav nije u saglasnosti sa konfucijanskim nacelom da vrlinu treba upraznjavati zarad nje same. Ako uporedimo poglavlje knjige Mo-tzu posveceno ~>Sveobuhvatnoj ljubavi, kako navedeno u petoj glavi, sa ovde datim navodima iz Mencijevz'h dela cetiri moralna zacetka u covekovoj prirodi, sasvim jasno sagledavamo sustinsku razliku izmedu ove dve skole.

PoUticka filosofzja

Ranije smo videli da mocisticka teorija porekla drzave takode utilitaristicka. Konfucijanska teorija se i tu razlikuje. Mencije veli: )>Ukoliko su ljudi utolili glad, imaju odelo i zive spokojno ali im nedostaje dobro uce-nje, oni su lizu ptica i zveri. brinulo mudraca (Suna, legendarnog mudraca-vladara), te postavio Hsi-

IDALISTIC:KO RILO KONFUCIJANSVA 91

za zvanicnog uCitelja da poucava ljude osnovnim zl-votnim odnosima. Otac i sin treba da vole jedan drugog. Vladar i podanik treba da budu pravedni jedan prema drugom. Muz i zena treba da razlikuju svoja podrucja. Starija i mlada braca treba da imaju osecaj za prirodno staresinstvo. medu prijateljima treba da postoji pove-renje (Menczjeva dela~ IIIa, 4). Postojanje ljudskih odnosa i na njima zasnovanih moralnih nacela ono sto coveka odvaja od ptica i zveri. Poreklo drzave i drustva u postojanju tih 1judskih odnosa. Stoga, mocistima, drZva postoji jer korisna. No, konfucijancima, ona po-stoji zato sto treba da postoji.

Ljudi svoje puno ostvarenje i razvoj nalaze samo u ljudskim odnosima. i Aristotel, Mencije tvrdi da

)>covek politicka zivotinja i da te odnose moze U potpunosti razviti jedino unutar drzave i drustva. Drza-va moralna institucija, glavar dr:Zave treba da bude moralni vod. Stoga, konfucijanskoj politickoj filosofiji, jedino mudrac moze iti istinski kralj. Mencije prikazuje ovaj ideal kao nesto sto postojalo u jednoj idealizovanoj proslosti. njemu, postojalo vreme kada mudrac (koji navodno ziveo u dvadeset cetvrtom veku pre nase ere) i car. Kad ostario, izabrao mladeg mudra-ca Sun~, kojeg naucio da vlada, tako da Jaovoj smrti, Sun postao car. Slicno ovome, kad Sun ostario, on opet izabrao jednog mladeg mudraca () za svog naslednika. Tako presto predavan od mudraca mudracu, sto , Menciju, onako kako treba da bude.

Ako vladaru nedostaju eticka svojstva koja Cine dob-rog vodu, ljudi imaju moralno pravo na revoluciju. U tom slucaju, cak ni ubljanje vladara vise nije zlocin kraljo-ublstva. Ovo otud sto, Menciju, ako vladar ne postupa idealno, on, moralno gledano, prestaje iti vladar, te , Konfucijevoj teoriji ispravljanja imena, blean svatNarod najvazniji Cinilac fu drzavi f; du-hovi tla i zita su vaznosti, drugi, vladar poslednji (Menczjeva dela> VIIb, 14). Ove Mencijeve ideje vrsile su ogroman uticaj u istoriji Kine, cak do revolucije 1911,


koja dovela do usposta;Ijanja. Kineske ReJ?like: Tacno da s tom dogadaJ svo) log~ .od1grale . 1 savr~: mene demokratske ideje sa Zapada, al1 drev domac1 koncept >>prava na revolcij imao veti ticaj na narodne mase. .

Ako mdrac postane kralj, njegova se vlada naz1va kraljevskom. . Mencij i poznij: konfcij~ncima, po-stoje dve vrste vladavine. Jedn~ vlada~1~a wa_rys-a, (mdraca) kralja; drga vlada.v.a -, 11~ ratn1ckog glavesine. Ove se potpno raz~1k. v.rstl.. Mdrac: kralj vlada moralnim pocavan)em 1 vasp1tan)em~ rat glave8ina m sile i prinde. vlade w'!ng m:?-ralna moc vlade fizicka. S tim vez1; Mencl)~ veli: '>n koji mesto vrline koristi sil jeste . Ona) koji vrli i pra2njava covekoljlje jeste wang. Kad neko ljde podvlascje silom, oni se src ne pot-

cinjavaj vec samo spolja, jer nemaj do;oljno . snage d~ se dr. Ali kad neko zadoije sledbeke vrlom, ov1

s srcu zadovoljni i potCinjavace se sami od sebe kao sto se sedamdeset cenika potCinjavalo Konfucij (Men-cz}eva dela, , 3). .

Kasniji kineski politicki filosofi vek s zadrzal1 ovo razlikovanje wang-a i -. Slzeti se pojmovima moderne politike, mozemo reti da d~:no~rat~ka. vlada .wang.~vi~:J-a, jer predstavlja slobodn sl) lJ?-i, dok ) ~as1~t~~a vlada pa-vlada, posto pravlja m terora 1 f1z1cke sile. . ..

Mdrac-kralj svojom kraljevskom vladavon: 1 s.ve sto moze za dobroit i korist naroda, sto znaCi da nJe-gova drzava mora iti izgradena n~ zdravot;t ekono:n-skom temelj. Posto ina vek lla pre;.ezno ~e~lJ?.: radnicka zemlja, prirodno da, Menct), ~aJvazJI ekonomski temelj kraljevske vladavine predstavlja podela zemljista na ravne casti. Njegov ide~ni zemljisni .sistem

i poznat kao sistem >>nar-polJejavno polje dok osam okolnih cine privatno zemljiste

IDEALISTICKO KRILO KONFUCIJANSVA 93

osmorice ratara sa njihovim porodicama, pri svaka porodica ima jedan kvadrat. Ti ratari zajed~icki r~ >>javno polje, pojedinacno sopstvena J;Ol)a. Pl?dov1 sa javnog polja id driavi, dok svaka porodtca zadrzava ono sto zgaji na svome l. Raspored devet kvadrata 3 olik liCi na kineski znak za >>bnar, # to razlog sto se ovaj sistem zove ;>sistem bunar-polje (Men-cijeva dela, !, 3).

Opisjci dalje ovaj sistem, Mencije kaie da svaka porodica treba da posadi ddove oko svog petojtarskog k, tako da se njeni ostareli clmvi mog ode-vati svil. Svaka porodica treba da gaji i zivin i svinje, tako da se njeni ostareli clanovi mog hraniti mesom. Ako se tako postpi, svako pod kraljevskom vladavinom moze >>z i najmanjeg nezadovoljstva da hrani :Zive i

sahranjje mrtve, sto obelezava pocetak kraljevskog nacina>pocetakDh koji ne podnosi>prosirivanje opsega covekove delatnosti kako i se kljucili drgi, sto nacin chung-a i shu-a. Kraljevski naCin kraljevska vladavina nije nista drugo do kraljevo praznjavanje ljbavi, chung-a i shu-a.


Prema Mencij, kraljevskom naCin nema n1eeg ezotericnog ili teskog. Mencijeva dela (I, 9) beleze da jednom prilikom, kad s vodili vola da ga prines na zrtvu, kralj Hsijan iz C'ija to video i nije mogao >>izdrzati njegov preplasen izgled nevine osobe k vo-de na giliSte


misticizam cemo bolje razumeti ako posegnemo za Mencijevim razmatranjem onoga sto on naziva Jan Chih Ch'i> pojam koji prevodim kao Veliki mo-rak U tom razmatranj Mencije opisje razvoj vlasti-tog spiritalnog usavrsavanja.

U Menciievim delima (, 2) se kaze da jedan cenik pitao Mencija strcnjak. Mencije od-govori: >>Razaznajem tacno i netaeno govor i vest sam negovanj svog Jan Chih Ch'i. Pitac onda

pita sta to, Mencije odgovori: >> Ch'i> naj-veCi, najjaCi. Ako se neposredno negje bez poteskoca, onda prozima sve izmed Neba i Zemlje. Ch'i> koji se postize spojem ispravnosti i - (puta, istine),

bez ovih oslabltk Jan Chi Ch'i specijalan Mencijev izraz. U

potonja vremena, sa porastom uticaja Mencija, cesto da se upotrebljava, ali se davnini javlja sa-mo pomentom poglavlj. Sto se njegovog znacenja tice, cak i Mencije priznaje da ga )>tciko izreCi>nikad pomagati da raste

VIII POGLAVLJE

SKOLA IMENA

Izraz Ming chia ponekad prevoden kao >>sofistilogicari>dijalekticark Tacno da postoji izvesna slicnost izmedu Ming chia i sofista, lo-gicara i dijalekticara, ali takode tacno da nisu sasvim isti. Da se izbegla zabuna, bolje Ming chia doslovno prevesti sa Skola imena. prevod ujedno pomaze da se zapadnjacima predoCi jedan od va:lnih proema koje raspravlja kineska filosofija, naime proem odnosa iz-medu imena (ming) i datosti (shih).

Skola imena i raspravljaci GovoreCi sa logickog stanovista, kontrast izmedu ime-

na i datosti u drevnoj kineskoj filosofiji slican onom izmedu subjekta i predikata na Zapadu. Na primer, kad ka:lemo: >>Ovo StO>Sokrat covek>Sokrat>stocovek

100 ISTORIJA KINESKE FII.OSOFIJE

Druga prica istom d1 opisje kako se za vreme izlivanja reke Vej davio izvesni bogatas iz drzave Ceng. Jedan camdzija izvadio njegov 1es, ali kad bogata-seva porodica otis1a te1o, covek koji ga naSao tra-zio ogromn nagradu. Na to s c1anovi porodice oti-sli Teng Hsiju savet. On im reee: Samo cekajte. Sem vas nema nikog ko zeli te1o. Porodica prihva-tila njegov savet i ceka1a dok se covek koji nasao leS nije veoma znemir'io i takode otiSao Teng Hsiju. Nje-mu Teng Hsi rekao: >>Samo cekaj. Oni samo od tebe mogu doblti te1o ( Si) pripremao zakonik za kralja iz Ve-ja (370-319). Kad dovrsen i obnarodovan, 1jdi su ga v smatrali dobrimDrzave i C'in sklopile s sporazm koji g1asio: 'Od sad nadalje pomagati drzavi C'in svem sto zeli da predzme, svem }to drzava za:leli da pre-duzme ima pomaga!i C'in.' Ali brzo tom C'in napala drzav Vej i se pripremala da pritekne 12omoc drzavi Vej. ralj C'lna ulozio protest drzavi

, tvrdeei da to narSavanje sporazuma, kralj

SKOLA IMENA 101

drzave tome izvestio V1adara P'ing-jiana, koji to opet ispricao Kng-sn Lngu. Kng-sn Lng reee: >>l miv mozemo odas1ati izaslanika da 1ozi protest kod kra1ja C'ina i kaze: 'Prema sporazumu, svaka strana

govomica jemci da pomoti drgoj svem sto za-zeli da predzme. Sada nasa zelja da spasemo drzav Vej, ako nam ne pomognete da to ucinimo, optuzicemo vas za krSenje sporazuma'>Kad se jave ras-prave 'tvrdoci i belini' i 'neposedovanj deljine', dr:lavni zakoni g dejstvo>tvrdoci i belini - doktrina Kngsn Lnga, dok doktrina neposedovanj deljine Siova.

Iz ovih prica vidimo da s Si i Kng-sun Lung bili izvesnoj meri povezani sa legalnim delatnostima svog doJ:a. U stvari, K~g-s!_l Lngovo tumacenje spo-razuma tzmed drzava i C'in odista Teng Hsi-ovom dh. Han Fej smatrao da cinak >>govo-raOvo sto. ree iiOVO>stodatostlepa stvar

102 ISTORIJA KINESKB FILOSOFIJE

~iova teorija relativnosti Si (fl. 350-260) i zitelj dr:lave Sng

danasnjoj provinciji Honan. Znamo da jednom po-stao prvi ministar kralja od Veja (370-319), i da cven velikoj cenosti. Njegovi spisi s, na zalost, izguijeni, ono sto njegovim idejama zna-mo, moze se izvesti samo iz niza od >>deset tacaka, sa-

cvanih poglavlj knjige Chuang-tzu ciji naslov . >>Svetlza najveceg nema niceg i zove se Veliko. U najmanjem nema niceg, te se zove Malo. Ove dve tvrdnje Cine ono sto se naziva analitickim

sdovima. One ne iznose nikakve tvrdnje pogled stvar-nog, jer ne kaz nista tome sta stvarnom svet najveca sta najmanja stvar. Jedino obhvataj apstraktne koncepte ili imena: >>najvece i ajmanje. Da ismo ova dva ~d potpnosti shvatili, valja da ih poredimo sa jednom pricom poglavlj knjige Chuang-tzu Ciji naslov >>Jesenja poplava. se pokazati da s jednom pogled Si i Cang imali veoma mnogo zajednickog.

prica opisje kako jesen, kad se izlila Zta reka, Recni duh, koji bejase veoma ponosan na svoj

veliCin, kreno niz rek ka moru. Tamo sreo Dha mora i prvi t shvatio da njegova reka, ma koliko velika, odista mala poredenj sa morem. lpak, kad

n divljenja razgovarao sa Dhom mora, ovaj odgo-vori da i on sam, svom odnos spram Neba i Zemlje, nije nista vise do zrno zita sto lezi velikoj zitnici. Za-to se za nj moglo kazati samo da >>maliveliki. Reeni duh na to pita Dha mora: >>Da 1i smo onda prav kad kazemo da s Nebo i Zemlja najveci,

da vrh vlasi najmanji ?>Ono sto ljdi znaj, manje od onog sto ne znaj. Vreme

kome s zivi, krace od vremena kome nis zivi ... Kako mozemo znati da vrh vlasi vrhunac malenosti, Nebo i Zemlja vrhnac veliCine ?>Ako jedn stvar nazovemo velikom zato sto veca od neceg drgog, onda svet nema stvari koja nije velika. Ako nazovemo jedn stvar malom 'zato sto manja od neceg drgog, onda svetu nema niceg sto nije malo.>najvece>najmanjeMalo, Si dosao do koncepta onog sto apsolutno i nepromenljivo. Sa stanovista ovog koncepta, on shvatio da s svojstva i razlike datih konkretnih stvari relativni i podlozni pro-meni.

Kad jednom shvatimo ovaj stav Sija, mozemo sagledati da njegov niz >>tacakaOno sto ne posedje deljin, ne moze vecati /deljin 1, ipak tako veliko da moze pokriti hilja-d milja


deljine, moze istovremeho iti veoma duga i siroka. U tom smislu se moze nazvati velikom.

Nebesa su niska kao zemlja, planine su na istoj visini kao mocvare.Ako stvari sagledamo sa stanovista njihove razlicnosti, onda su cak i mojva jetra i zucni mehur medusobno udaljeni koliko dr:lave C'u i Jie. Ako stvari sagledamo sa stanovista njihove slicnosti, sve jedna


Kung-sun Lungova teorija univerzalija Drugi g1avni voda Sko1e imena Kung-sun

Lung (fl. 284-259), koji u svoje vreme opste po-znat svojim sofistickim argumentima. Prica1o se da su mu jednom, kad pre1azio granicu, granicari rekli: >>Konjima zabranjem prolaz konj , konj nije konjeli konjkonj>beli konjkonj i >>eli konj>Konji izvesno imaju boju. Stoga postoje beli konji. Pretpostavimo da postoji konj bez , onda postoji samo konj kao takav. Ali kako onda dobljamo belog konja? Zato beli konj nije konj. Beli konj 'konj' zajedno sa 'elim'. 'Konj' sa 'elim' nije konj.koistvokonj kao takavkonjstvo


1 bez tvrdoce, to daje dvoje. Kad nade ono sto tvrdo bez beline, to daje dvoje. G1edanje n ne daje OllO StO tvrdo, VeC samo OllO StO }, U OVOffie nema niceg tvrdog. Pipanje nam ne daje ono sto belo, vec samo ono sto tvrdo, u ovome n niceg be-1og.


Huj Sija, drugi na idejama Kung-sun Lunga i da se mogu sledstveno tome i objasniti. Nekad su smatrani paradok-sima, ali prestaju to iti kad jednom shvatimo osnovne ideje njiliovih tvoraca.

Znaeaj teorija Huj Sija i Kung-sun Lunga Tako su filosofi Skole imena, analizirajuci imena

i njihov odnos ili razlike sa datostima, otkrili ono sto se u kineskoj filosofiji naziva nim sto lezi izvan olika i odlikatacakalza najveceg, rekao , >>nema nicega. se zove Veliko unutarnje mudrosti i spoljasnjeg kraljevstva

IX POGLAVLJE

DRUGA FAZA TAOIZMA: LAO

Prema predanju, Lao (ime koje doslovno znaci >>stari uCitelj


imenovati. Nije sve sto pociva izvan oika i od1ika ono sto se ne moze imenovati. Univerzalije, na primer, po-civaj izvan olika i odlika, ali nis ono sto se ne moze imenovati. No, s drge strane, ono sto se ne moze ime-novati sasvim nepobltno pociva izvan oika i odlika.

taoisticki t jeste koncept ove vrste. U prvoj g1avi knjige Lao-tzu na1azimo tvrdnj: >>

koji se moze obhvatiti recima nije vecni ; ime koje se moze imenovati nije trajno ime. Ono sto se ne moze imenovati pocetak Neba i Zem1je; ono sto se moze imenovati majka svih stvark g1avi trideset drgoj: >> veean, nema imena, neisk1esana groma-da . . . Kad se gromada jednom isk1ese, postoje imena.>, sto skriven 1ezi, imena nemanesto>nema imena, neiskle-sana gromada.

Sve sto nastaje jeste blce i postoje mnoga . Na-stajanje podrazmeva da pre svega postoji Bice. Reci >>pre svega>prvo ovom sl oznacava vremensko prvenstvo. Ali ako kazemo da prvo moraj postojati zivotinje pre no sto postoje ljdi, rec >>prvo>porekl vrsta, sd cinjenicama, pre no sto mogao blti donet, iziskivao

od Carlsa Darvina visegodisnja posmatranja i procavanja. Medtim, nasa drga izreka ne donosi nikakav sd Cinje-nicama. Ona jednostavno ka2e da postojanje 1jdi 1ogicno

podrazmeva postojanje zivotinja. Na isti naCin, postojanje


svih stvari podrazumeva postojanje i. smisao Lao Ceove izreke: >>Sve stvari u svetu nastaju iz Bica / Yuf,

Bice nastaje iz Neica (Wu(>lz - nastaje jedan. Iz jednog na-staje dva. Iz dva nastaje tri. Iz tri nastaju sve stvari>Jedan, kome se ovde govori, odnosi se na Bice. ReCi da >>iz - nastaje jedandva>tri>Nad-jednog>Nadjedan

118 ISTORIJA INBSKB FILOSOFIJB

vece od znanja moru sto ga poseduje decak koji se igra na zalu. OseeajuCi se tako, Njutn , uprkos svojim vec ve1ikim dostignucima na podrucju fizike, jos da1eko od dosezanja granica napredovanja svog znanja. Ako, me-dutim, student, posto upravo sav1adao svoj udZbenik fizike, mis1i da zna sve sto se moze znati nauci, on sva-kako ne moze da1je napredovati u znanju i isto tako iz-vesno >>nazadovati>Ako su ljudi bogati i na visokom po1ozaju oholi, prepustaju se neiz-beznoj propasti>Spoznaja ne-promenljivosti naziva se prosvetljenje>Onaj koji spoznao nepromen1jivo, lieralan . Buduci 1ieralan, on nema predrasuda. BuduCi bez predrasuda, on obuhvatan. BuduCi obuhvatan, on ogroman. Bu-duCi ogroman, sjedinjen sa lstinom. BuduCi sjedinjen sa lstinom, on traje vecno i tokom ce1og zivota ne moze omasiti>Ne poznavati nepromenlji-vo i delati s1epo znaci srljati u propastUmeti blti zadovoljan, znaci izbeei ponizenja; znati gde se valja zaustaviti, znaci izbeci povred< (gl. 45). 1 opet: >>Mudrac zato odbacuje preterano, ekstravagantno, krajnje (gl. 29).

120 ISTORIJA KINESKE PILOSOFIJE

Sve ove teorije mogu se izvesti iz opste teorije da preokretanje kretanje -nemanje delatnosti>nedelanje>Izguio si, jer zmije nemaju noge. ilustracija preterivanja koje osujecuje vlastitu svrhu. U knjizi Lao-tzu Citamo: >>Osvajanje sveta uvek proizlazi iz nedelanja; cineei nesto, covek ne moze osvojiti svet>nedelanje>nepreterivanje u delanj.

Artificijelnost i proizvoljnost su suprotnost prirodno-sti i spontanosti. Lao Ceu, ono iz cega sve stvari proizlaze. U tom procesu nastajanja svaka pojedina stvar doija ne8to od univerzalnog -, to ne8to naziva se

. rec koja znaCi mocnedelanja>Nuzna>Prirodno>Ako svi ljudi na svetu znaju da lepota lepota, onda vec postoji ruznoca. Ako svi ljudi na svetu znaju da dobro dobro, onda vee po-stoji zlo>Kad se izgui , ostaje . Kad se izgui , ostaje (vrlina) covekoljuja. Kad se izgui covekoljulje, ostaje (vrlina) ispravnosti. Kad se izgui ispravnost, osta-ju ceremonije. Ceremonije su izrodavanje odanosti i po-verenja i pocetak nereda u svet (gl. 38). Ovde uoca-vamo direktan sukob izmedu taoizma i konfucijanstva.

Ljudi su izguili prvoitni , jer imaju suvise zelja i previSe znanja. ZadovoljavajuCi zelje, ljudi tra:Ze srecu. Ali kad pokusaju da zadovolje suvise zelja, postizu sup-rotan rezultat. Lao kaze: >>Pet zaslepljuju oko. Pet nota zaglusuju uvo. Pet ukusa zamaraju usta. ahanje i lov rastrojavaju duh. H.etka g ometaju ispravno po-nasanje>s pojavom znanja i inteligencije pocela Opsta Laz


Politicka teorija Lao iz ovih teorija izvodi svoju teoriju politike.

Taoisti se slafu sa konfucijancima da idealna drzava ona na cijem celu mudrac. edino mudrac moze i tre-ba da pravlja. Razlika izmedu ove dve skole pak u tome sto, konfucijancima, kad mudrac postane vladar, valja da cini mnoge stvari za narod, dok taoistima, du-znost mudraca-vladara nije da cini stvari, vec pre da po-nistava uCinjeno da uopste niSta ne cini. Lao Ceu, razlog za to cinjenica da nesrece sveta ne nastaju zato StO mnoge stvari jos niSU UCinjene, VeC zato StO SUViSe stvari uCinjeno. U knjizi Lao-tzu Citamo: Sto u svetu ima vise ogranicenja i zabrana, ljudi iti siromasniji. Sto ljudi imaju vise ostrog oruzja, zemlja iti nemir-nija. Sto ima vise vestih zanatlija, pojavice se vise po-gubnih sprava. Sto se vise zakona obznanjuje, i sve vise lopova i razbojnika>lzopstite mudrost, odbacite znanje i ljudima iti stostruko bolje. lzopstite covekoljulje, od-bacite ispravnost i ljudi iti odani duznosti i samilosni. lzopstite ve8tinu, odbacite car, isceznuti lopovi i ra-zbojnici (gl. 19). 1 opet: .Ne uznosite dostojnike, i ljudi viSe nece iti svadljivi. Ne cenite laga do kojih se tesko dolazi, vise nece iti lopova. Ako ljudi uopste ne budu vidali stvari koje pobuduju :lelju, njihov duh nece iti po-meten. Stoga mudrac vlada ljudima isprafnjujuci im du-hove, puneci im trbue, slabeCi im volju i jacajuci mi-sice, neprestano cineCi da ljudi nemaju znanja ni zeljaNe cini nista, nista nece ostati neucinjeno. druga, na izgled paradoksalna, ideja taoista. U knjizi

DRUGA FAZA TAOIZMA: LAO 123

Lao-tzu citamo: vazda nista ne Cini, ipak nema stvari koja nije ucinjena>Ne udaljiti se od nepro-menljivog -, znaci vratiti se u stanje ranog detinjstva>Onaj koji pritezava u svoj njegovoj cvrstini, moze se uporediti sa malim detetom>Mudrac se prema

istorija kineske filozofije, fung ju-lan [1977]

Documents