istorija filma 3

5/26/2018 Istorija Filma 3

1/32

ITALIJANSKI NEOREALIZAM

*prvog asa predavao Film noar (film noar prie o marginalcima sa jako vrstomdramaturgijom)

Umberto D Vitorio De Sikaudo u !ilanu " Vitorio De SikaVitorio De Sika# reditelj i scenarista e$are %avatini

&ojam o$naava novi reali$am' &eriod posle drugog svetskog rata# i$meu +, ,-godine' U .irem smislu ima nekoliko filmova pre koji nagove.tavaju ovaj pravac# koji se gasipedeset i neke' /talijanski neoreali$am je pokret koji pove$uje veri$am" direktan pristupstvarnosti# istinitost i realistike melodrame' (naturali$am o$naava grubo predstavljanjestvarnosti)'

Dolaskom !usolinija na vlast# sprovedena je cen$ura koja velia fa.istike vrednosti# a svedrugo se ili $abranjuje ili dopu.ta da se 0provue1' 2e3anje od stvarnosti eskapi$am takve varijante su bile do$voljene'

Vrsta eskapi$ma su filmovi 0beli4 telefona1 " salonske melodrama# po$nate jo. i$ danskekinematografije'

05aligrafi1 " reditelji ve.tog $anata# kojima produkcija name6e adaptacije literarni4 dela' 7ekiod ovi4 reditelja su se prikljuili neoreali$mu (+8') 9enato 5astelani# 9oberto :atuada'''Dominirali su apologeti fa.i$ma; a nji4su kao kritiari radili ljudi koji su posle rata re3irali' ?ni su $amerali 0kaligrafima1 .to radetakve filmove# podr3avali su dokumentari$am !ikelanelo


2/32

/talijanski neoreali$am# francuski crni film i ameriki film noar# javljaju se istovremeno' /majusline tendencije koje se ra$liito manifestuju# u $avisnosti od mentaliteta'

+8'godine /talija je kapitullirala# +,' amerika okupacija' &osle ova dva poni3enja dola$ido ra$voja neoreali$ma ra$ru.eni gradovi# siroma.tvo# ne$aposlenost''''U periodu od +, do ,-' godine naj$naajniji reditelji su :ukino Viskonti# Vitorio De Sika#

9oberto 9oselini i scenarista e$are %avatini'

R#%e!# R#seli0i+,' Rim, otvoren grad" 9oselini' 5amere su i$a.le na ulice# radi autentinosti radili sunatur.ici'


3/32

2io je biseksualac' &oetkom 8-"ti4 upo$naje 9enoara' 2io je grof# plemi6' ?tpo$adi padapod uticaj 9enoara# marksiste' 2io je u procepu i$meu plemi6kog porekla i marksistikoguenja sa kojim se susreo kod 9enoara'+G' Zemlja +!3i" najradikalniji neor' film# govori o siroma.nim ribarima koje eksploati.ui na kraju se oni pobune,' Najlepaglumica


4/32

+E' Paiza " nastvalja priu o oslobaanju /talije' Oest pria " epi$ode i$ godinaosloba.anja /talije' Film je imao uspe4 u


5/32

0Snovi su jedina stvarnost1 " prva reenica i$ knjige 0Aa# Felini1 " Felinijev monolog'

Voli da posmatra 3ivot# ali stvarni 3ivot ga ne interesuje# on ga nadograuje ma.tom' &isao jetekstove $a radio# $a film# i poeo da re3ira'

AS


6/32

je pripadao generaciji koja se pre drugog svetskog rata ogla.avala kro$ asopise 02lankonero1 i 0Cine6ita1' /$ nadreali$ma koji se bavio dru.tvenim klasama# posebno radnicimai$nikli su autori kao Felini'


7/32

III fa-a po$na poinje EB' 02lou ap"om1 (pri4vata ponudu engleski4 producenata# radiLikokovski triler na svoj nain) 0Dolina smrti1 snima u


8/32

I( fa-a : testamentarna5ani i Alek$andergovori o deaku odnosno o sebi i da bi se lak.e obraunao sa

ocem# lik koji igra sve.tenika mu nije otac nego ou4'

&osle toga u tv produkciji radi Po$le *robe# esej o glumakom 3ivotu'

7astavio je da pi.e scenarija' 5ao i 5urosava i 2ergman se oslanjao na stalne saradnike'Smatrao je da se ritam filma mora na6i u scenariju' Sve .to ga je muilo i frustriralo preneo jeu svoje filmove' &rincip nastanka njegovi4 filmova je princip 0biserne .koljke1'

Uticao je na one koji se bave suptilnim temama;"na Karkovskog koji je i radio 0Mrtvovanje1 u Ovedskoj sa 2ergmanovim saradnicima"0/ntimnosti1 Vudi


9/32

nikada ne trijumfuje' 7jegov junak je tu3an' 9e je o stvarnim dogaajima sa kraja ' veka mladi6 dola$i u veliki grad da ui borilaku e.tinu @U"@/%U iste veeri je i$a$van# dola$iprofesor d3udoa# on je impresioniran i poinje da ui d3udo' 5urosava se ose6ao kao uenik njegov alter ego je prenesen na ovaj film' 5ad je ovaj film do.ao do cen$ure# vojni cen$orisu imali --- primedbi oekivali su afirmaciju japanskog vojnika# a naprotiv# u filmu# mladi6svaku pobedu prima kao pora$' U toj komisiji bio je i Aasuiro ?$u (0ako je -- poena

maksimum# ja ovom filmu dajem -1) veliki start 5urosave

U Aapanu je do rata snimano oko 4iljadu filmova godi.nje' produkcija je imala u$ore uLolivudu# a u toku rata je svedena na petinu'

U Aapanu su 5urosavu pro$vali tenno car# $bog toga .to je postigao svetsku slavu# kao iOekspir filma' 2io je 4umanista# moralista# stilista'

5urosava je bio sklon perfekcioni$mu i maksimali$mu maksimalnoj upotrebi filmskeekspresije' Hnterijerne scene su bile u sporom ritmu# sa .irokim objektivima# a u eksterijeru subile sa puno energije sjedinjavanje ambijenta sa junacima# neobrijani# o$nojeni junaci ulna dimen$ija' 7a njegov rad je najvi.e uticao D3on Ford# kao i Oekspir i Dostojevski''

5urosava je uradio tridesetak filmova i bio u njima scenarista# reditelj i monta3er' Samo desetje ve$ano $a pro.lost# kostime i samuraje jer su amerikanci u okupiranom Aapanu $abranjivalitradiciju# pa je jedan do dva filma godi.nje snimao u du4u ameriki4 filmova Vilijema Vajlera'

U toku rata je radio 0asa/a" filma Sa0i!# S$*aa# a $atim jedan poludokumentarni filmNajlepe' U ovom filmu# svi junaci su po3rtvovane 3ene koje rade dan i no6 kasnije se5urosava o3enio glavnom glumicom ovog filma'

&osle rata radio je iskljuivo savremene teme " filmove u du4u najbolji4 ameriki4 $anatlija'

7jegov rad se deli u nekoliko fa$a;

I fa-a rediteljsko sa$revanje +8' ,-' ?stvario je deset filmova' +8' Sa0i!# s$*aa# vojska je napadala film# Aasuiru ?$u je bio u komisiji koja jecen$urisala film i dao mu je najvi.u ocenu (i preko toga) Film tretira odnos uitelja i uenika jedan od njegovi4 lat"motiva' +G' 6as l$ali&a# detektivski# uporeivali ga sa 05radljivcima bicikla1# ali obafilma su raena iste godine +G' 6ija0i a0;e## smatra $a svoj prvi pravi film# igrao Ko.iro !ifune# to je slikadru.tva' =lavni junaci su doktor (koji ima meko srce) i gangster alko4oliar (Ko.iro !ifune)'Film je u$nemirio sve filmofile u Aapanu' ?vo je prvi film koji je 5urosava slobodno koncipirao#be$ pritisaka' Do tada je radio kompromisne filmove'

II fa-a magistralna ostvarenja ,-' E,' ,-' Ra#m#0# osvojio ,' u Veneciji =ran pri i ?skara' Film je bio kulturolo.ki.ok koji skrenuo pa3nju na Aapan' 9a.omon je kapija na ula$u u 5joto' Film je moralistiki ifilo$ofski esej na temu istine i la3i pun fle.bekova' =ovori o ljudskoj slabosti i o nemogu6nostiutvrivanja prave istine' >asnovan je na dve novele pisca japanske moderne


10/32

Se+am sam$!aja# lutaju6i samuraji poma3u seljacima da se odbrane od lopova'(Sem &ekinpo je radio pod uticajem ovog remek dela)' 5urosava 3eleo da se opusti# napravio$abavniji film' ?riginalna ver$ija -- minuta# obino prika$ivane kra6e ver$ije' Na +0$" po delu !aksima =orkog# po$ori.ni komad# 3eleo da snimi po$ori.nikomad# be$ nametanja kamere K!/a/i p!es## adaptacija Oekspirovog 0!agbeta1 prebaena u Aapan u E'v'

ratovi# klanovi# male dr3avice''' 5urosava interpretira# ne ilustruje' Spoj stili$ovanog tetara imodernog filma' itav film je 4ladan# nema empatije' 5oncentrisao se na su.tinu i simboleOekspira' 7ajbolja adaptacija Oekspira po .ekspirolo$ima' Uticaj teatra 7? da se sa malo pokreta posti3e efekat' ?vo je u$ 05ralja :ira1najbolja adaptacija Oekspira'U drugom delu ovog perioda dola$i do kri$e u japanskom filmu# a on radi

S"!i/e0a /!;a/a prvi japanski film u sinemaskopu doka$uje da se i usinemaskopu mo3e koristiti monta3a# iako se do tada tvrdilo suprotno' /storijski spektakl/$meu E-' E,' 5urosava poku.ava da osvetli stanje u dru.tvu' >abavan film'?pro.tajni film sa predu$e6em Ko4o' Zli mi!0# spa/aj$be$ uspe4a (sa elementima dramaturgije i$ Lamleta motivosvete)' &rvi put radio kao samostalni producent na ovom filmu' J#;im%#" telo4ranitelj# telesna stra3a# uticaj vesterna# posle 0samuraja1

najkomercijalniji njegov film'# tra3ili su da napravi i nastavak filma' %rno4umorna akcionakomedija' ?vaj film uticao je na pojavu 0.pageti vesterna1 " Sero :eone ga je video i poeoda snima ove filmove" 0>a .aku dolara1 " u$eo nepo$natog glumca 2 kategorije 5linta/stvuda' 5urosava i njegov producent su tu3ili :eonea# dobili malu od.tetu' 7apravio je inastavak; Sa0;$!#" ponovo odnos uitelja i uenika redak primer da je i nastavak uspeo kultni film I-me;$ 0e%a i pa"la =>i*3 A0+ L#?@" kriminalistika osnova si3ea'

E,' Ri;#%!a+ikljuno delo# sinte$a svi4 motiva# stilski4 postupaka koje je koristio'5runa ovog perioda' Sinte$a svi4 njegovi4 tema i motiva' 5urosava je bio i scenarista imonta3er' U ovom filmu se 5urosava identifikuje sa uiteljem# ne vi.e sa uenikom' Savr.enosnimljen# savr.eno re3iran# savr.eno uravnote3en# cb" sinemaskop' Film govori o odnosuuitelja i uenika'

5urosava je usavr.io te4niku snimanja teleobjektivima i u enterijeru' Da bi dobio na4alucinantnosti pri$ora' 5rvavi presto# 9iobradi# 9an tri najbolja 5urosavina filma' &oslefilma 09iobradi1 nastaje lo.a fa$a# kri$a u japanskom filmu# mladi talas ga kritikuje da jetradicionalista'

III fa-a produkcione te.ko6e (E,"''')

, godina ne6e snimati ni jedan film' Film u Aapanu je komercijali$ovan' 5urosava odla$i uS


11/32

G-' &osle ovog radi Ka*em$a !a0i"#/a se0"a" filo$ofski esej o problemu identiteta'?vaj film snimio je u$ pomo6 stranaca Spilberg# 5opola# :ukas'

G,' R$0 ili >a#s'


12/32

!ame iz #ulonjske 1ume " prema Didrou# scenario je pisao Man 5okto# koji je radionadrealistike filmove u snobovskom maniru' Ko je drugi film# ali poslednji sa profesionalnimglumcima' 5asnije# $bog prirodnosti kojoj te3i# ne radi sa glumcima# radi iskljuivo sanatur.icima# ali i od njig tra3i da se ni malo ne i$ra3avaju# gluma be$ mnlgo emocija 'Film mora da se i$ra3ava ne slikama# ve6 odnosima slika# kao u slikarstvu# film treba da budenainjen na odnosima slika' U filmu 0Dama i$ 2ulonjske .ume1# junakinja se nastrano sveti

svom biv.em ljubaniku tako .to mu podme6e profesionalnu ljubavnicu $a 3enu'(Dijalektika jedinstvo suprotnosti grka re')Stil koji te3i prirodnosti# a $atim prela$i u kopreografisanu stili$aciju'

Mu1etfilm na rubu melodrame# najdirljiviji film o devojici koja slu3i u nekoj ku6i i njenojtraginoj sudbini# na kraju se ubija'

!nevnik seoskog sve1tenika,-' ?d tada nema profesionalne glumce i od tada koristijedan jedini objektiv ,- mm# koji naru.ava perspektivu# dubinu' Ko je u pravom smislu2resonovski stil film nema profesionalni4 glumaca# koristi samo jedan objektiv' U ovomfilmu pratimo monolog koji je va3niji od same radnje' ?vo je prvi $naajni 2resonov umetnokifilm'

!nogi 2resonovi naslovi sadr3e sve ono .to taj film govori'

/su9eni na smrt je pobegaoovaj film je dobio nagradu u 5anu ,B' godine' Sam filminspirisan je stvarnim dogaajem' itav sadr3aj filma je u naslovu' Oreder ga je svrstao pored?$ua i Drajera u reditelje trascedentnog stila'Kragao je $a du4ovnim u jedinoj umetnosti#koja je $asnovana na materijalno"du4ovnom'2reson se pla.io da mu profesionalni glumci ne preu$mu lik' Meli potpunu kontrolu nadsvakim segmentom filma' !inimalistiki stil re3ije# minimali$am dola$i i$ redukcije# a mo3etakoe i$ osrednje kulture kao recimo iranski film' 5rajnji minimali$am# - se de.ava ujednoj 6eliji# ali svejedno# film dr3i pa3nju'

!5eparo1kljunu ulogu u ovom filmu igraju ruke# a inae 2reson voli koreografiju ruku' Ao.radikalnije svoenje same radnje'

)u9enje "ovanki /rleankiu$eo je kao i Drajer autentini dijalog sa suenja# ali be$krupnog plana koji je u funkciji i$ra3avanja unutra.njeg stanja kod Drajera'


13/32

0?no .to tra3im je i$ra3avanje ritmom i brojem korte$ijanske i stoike crte u karakteru'1Slino kao i kod Dostojevskog# njegov univer$um nastanjuju 4endikepirani junaci' 2reson jeuticao na suptilnije autore koji tragaju $a du4ovnim# kao CO)INA

(02ulevar Sumraka0 2ili Vajlder)

,-'godine $apoela je kri$a u 4olivudskoj produkciji $bog pojave televi$ije' Vr4ovni sudS


14/32

0ovek sa $latnim koltom10Drvo 3ivota1

a kralja i otad3binu1# 0Ubistvo

Krockog1# 0=ospodin 5lajn1- odmeren# decentan# preci$an i strog# pravio je anga3ovane filmove $a probranu

publiku' &omalo 4ermetian reditelj sa distancom prema emocijama'

U to vreme svoje najbolje filmove radi )D#0 8#!+ 0!oja draga 5lementina1# 09io =rande1#0Aunaci $apada1 " bio je tradicionalista

>i"#"; 0?$logla.ena1# 0>aaran1# 05onopac1#17epo$nati i$ 7ord Hkspresa1# 0&ro$or udvori.te1# 0Vrtoglavica1# 0&si4o1

(ilijem (ajle! tipini reditelj srednje klase koji je ugaao publici'; 07ajbolje godine na.eg3ivota1# 0Detektivska pria1# 0&ra$nik u 9imu1# 0asovi oaja1# 0&rijateljsko ubeivanje1#0Velika $emlja1# 02en Lur1

ili (ajl+e! poeo kao scenarista?d +' godine re3ira# radi i drame i komedije'02ulevar sumraka1 " kombinacija komedije i drame' 0Dvostruko osiguranje1 " film noar0&ropali i$let1 " o alko4oli$mu0Veliki karneval1 " o rudarima0Stalak B1 " ratni film07eki to vole vru6e10B godina vernosti10 CO)INA

U$or je sovjetski film dvadeseti4 godina# film 0:ete 3dralovi1=eneral Mdanov je bio $adu3en $a kulturu# forsirala se propagandna slika sistema i poslerata' Stanje u kinematografiji posleratnog Sovjetskog Save$a veselo# .areno# be$a$leno i uumetnikom smislu be$naajno' 7egovali su se svi 3anrovi' Filmovi su bili didaktiki#preovladavao je opti$am' ,8' godine umire Staljin' ,E' 5ongres 5& SSS9 Lru.ov(kritika Staljina) period Lru.ova destaljini$acija' Kopljenje leda u ideolo.kom smislu'

C!i*#!ij $3!ajUkrajinac# $avr.io V=/5 Visoka filmska .kola u !oskvi# uestvovao je u bitci $a Staljingrad,E' 0etrdesetprvi

02alada o vojniku1E' 0isto nebo

14


15/32

0+1 je prelomni film poststaljinistike ere# tretira temu revolucije i njeni4 posledica(B'Aakov &rota$anov je re3irao film na istu temu) 2elogardejac i crvenoarmejka su glavnijunaci'02alada o vojniku1 je najpopularniji njegov film# realistiki4 portreta' &osle ovog filma postajevode6i reditelj Sovjetskog poetskog reali$ma0isto nebo1 re4abilitovanje osumnjieni4 logora.a

0Miveli starac i starica1 " o odnosu generacija0Mivot je lep1 " koprodukcija sa /talijanima

Mi3ail Kala#-#/=ru$ijacI 8'godine kao student ekonomije dola$i na film kao laborant#a kasnije se bavimonta3om i kamerom' &rvo je radio dokumentarne filmove'8-' godine 0So $a Svanetiju1 " dokumentarni film# monta3a atrakcije pove$ana savi$uelnom poetikom'0Hkser u cokuli1 " vrsta didaktikog filma (bio je $abranjen)'&osle ovoga napu.ta re3iju'0Valerij kalo1# 0!u3evnost1 su propagandni filmovi o juna.tvu Sovjetski4 pilotaod ,+'godine vra6a se igranom filmu snima komediju 0Verni drugovi1# a ,B' LeeD+!al#/i" njegov najpopularniji film# ,G'godine je dobi =ran pri u kanu i glavna glumica je

dobila nagradu Katjana Samojlova'Sergej Urusevski jedan od najbolji4 svetski4 snimatelja # poka$ao je u ovom filmu kakokreativna kamera mo3e da nadogradi kreativnu re3iju' Sve je u slu3bi i$gradnje ljudskeemocije' Filmovi koje su $ajedno radili 5alato$ov i Urusevski; 07eposlato pismo1# 0Aa sam5uba1# 0S?S 7obile1'

Se!*ej #0+a!$"(igrao je u filmovima;02itka na 7eretvi1# 0Vr4ovi >elengore1)&rvo je bio glumac# posle rata $avr.ava V=/5 kod Sergeja =erasimova'0!lada garda1 je film koji je re3irao =erasimov a igrao je 2ondaruk&rvi film ,'godine 0ovekova sudbina1 " ra$voj oveka u $arobljeni.tvu# pre svega kro$trpljenje i patnju ali be$ patetike' Sam 2ondaruk igra glavnog junaka'09at i mir1 " visokoprofesionalni film# dobio je ?skara $a najbolji strani film E,'

0Vaterlo1 " naruen film# nije imao uspe4'0%rkvena $vona1 " o meksikoj revoluciji# takoe naruen0?ni su se borili $a otad3binu1

!ark Donskoj 0!ati1Aosif Lejfic 0Sluaj 9ubljancev1# 0Dama sa psetancetom1 (po e4ovu)Sergej =erasimov 0Ki4i Don1 8"+ nastavka=rigorij 5o$incev 0Don 5i4ot1 #1Lamlet1!i4ail 9om 0Devet dana jedne godine1 " moderna filmska studija

6#ljs"i film

/$meu dva svetska rata kinematografija u &oljskoj je bila srednje ra$vijena# snimano jei$meu - i - filmova (kao e.ka i !aarska)' 7ajra$vijenije; Francuska# 7emaka i /talija'&o$nati &oljaci;"&ola 7egri# afirmisala se u 7emakoj i Lolivudu# saraivala sa Hrnstom :ubiem'"9i.ard 2oleslavski# glumac i reditelj# u Lolivudu re3irao antibolj.evike filmove'

Uoi rata nekoliko reditelja podi3u umetniki nivo filma# to su pretee najkvalitetnije filmske.kole; Vanda Aakobovska#


16/32

0&oljska .kola subjektivnog reali$ma1 (koristi se i termin crni reali$am)'

A0+Dej (aj+adiplomirao ,8' kada je Staljin umro# od ,+' do danas radi u kontinuitetu kako igranefilmove tako i u teatru' Ve6 sa prvim filmom je skrenuo pa3nju na sebe# to je novi ugao

gledanja o 3rtvovanoj generaciji (misli se na rat)' ? tome govore prva tri filma;6#"#le0je"transformisanje sitnog lopova do 4erojaKa0al" o poljskom pokretu otpora6epe# i +ijama0i "radnja se $biva poetkom maja +,' u dva dana i jedne no6i#ekrani$acija romana# lansira Vajdu# postaje po$nat u svetu'

U sva tri filma su junaci mladi ljudi koji se u$di3u do 4erojstva i stradaju' 5oristi autentinostrekonsrukcije i poetsku nadgradnju (puna istina sa patetikom)' Ko je poetski simboli$am'

E-' Ne/i0i a!#%0ja&i" moderana tema# $abavan# neobave$uju6i film o mladima# gl'uloga 9oman &olanskiE' Si%i!s"a le+i Ma*%e# snimio u Augoslaviji# sa ?liverom !arkovi6' 7e smatra seuspe.nim filmom# osim u pejedinim detaljima dobra fotografija'''

Sams#0 " fim o sudbini jednog Aevrejina u vreme var.avskog geta stradanje poljski4AevrejaS/e je 0a p!#+aj$# neprilagoenost savremenom dru.tvu'6ej-aD p#sle %i"e#B-'# kraj rata# ponovo se vra6a ratnoj tematiciS/a+%apo delu VispjanskogB,' 0ovek od mermera1 vra6a nas u prve posleratne dane# scenario napisan , godinaranije# nije bilo do$voljeno da se snimi# kad je snimljen# pu.ten je na mala vrataB' C#sp#;i&e i- (il"a" po literarnom deluO%e5a0a -emljaB,' Vajda je udario temelj pokretu 0Kalas moralnog nemira1

Je!Di Ka/ale!#/iAo. uvek je aktivan' &oinje rad ,+' sa problematikom sela'

0&ravi kraj rata1 ,B'# o posledicama rata

najva3nija;07o6ni vo$1# moderanE' 0!ajka Aovana rikava sre6a1# satira0&utnica1N # o 3enskom delu konc logora# $avr.io ga je njegov saradnik

// talas moralnog nemira ili dijaloga sa dru.tvom

7ji4ov pristup filmu je intektualan# kritiki# sa 4ladno6om anali$iraju stanje morala u dru.tvu'

K!i#f Za0$si05ameleon1# moralna prevrtljivost0Spirala105onstanta1

16


17/32

0=odina sunevog smiraja1# ljubavna tema# analitiar moralni4 dilema

K!i#f Kjel#/s"iba$ira se na podsvesti i instinktu# ne oekuje od nas da se sa3ivimo nego posmatra stvari sastrane' Snimao i dokumentarne filmove# a jedan od prvi4 igani4 mu je 05ino amater1

/ ciklus0Dekalog1# deset filmova ve$ani4 $a deset $apovesti# najbolji05ratki film o ubijanju1 i$ dva dela

// ciklus0Kri boje plavo# belo# crveno1

(eli"a !ia0ija

Uvod;Dokumentaristika produkcija je od poetka bila jaka 2rajtonska .kola ; Smit i Vilijamson(krupni planovi i monta3a)'

U to vreme poele i 0ske1 komedije# pretee slepstika'Sesil Lepfort# radio kratke filmove'


18/32

9a$vija se i 4oror kompanije 0Lamer1# reditelj 9od3er Lorman niskobud3etni 4ororfilmovi

8REE INEMA

Ukr.tanjem ovog pokreta i po$ori.nog pokreta 0!ali gnevni ljudi1 nastaje 02ritanski socijalni

film1

I fa-a 1974:79

?bnavljaju i unapreuju =rirsonovu dokumentaristiku .kolu# kritikuju dru.tvene anamalije saautorskim# subjektivnim vienjem'

,-" ti4 su konstruisane lake tonske kamere

Uticaj D$ige Vertova i kino pravde;' :ind$i Hnderson' 5arel :aj.8' Koni 9iardson

?ni su uneli kvalitet u dokumentarni film# a u igrani uneli stilistiku dokumentarnog filma'

2ritanski soc' reali$am se ra$vija kao pokret koji je ve$an $a literaturu i po$ori.te; D3on ?$borW?svrni se u gnevuX" ceo pokret se po tome i na$iva mladi gnevni ljudi'

Li0+-i E0+e!s#0je du4ovni voa pokreta# radio je prvo reklamne filmove $a industriju# od ,8' se posve6ujedokumentarnom filmu' Studirao engleski na ?ksfordu i tamo $ajedno sa 5arelom 9aj.omosniva asopis WSikvensY'

F)e&a e/!"aGFO -emlj# s0#/aGFS/a"#* +a0a sem #Di5aG

&i.e tekstove u kojima kritikuje filmski ukus Lolivuda'

E8' FSp#!s"i Di/# !a*e+ija i- Di/#a !a+0i"e "laseGprvi igrani filmEG' FI8G(kad bi)# pretea studentski4 pobuna# nastao paralelno sa studentskim nemirimakoji su $a4vatili ceo svet tema filma; .ta bi bilo kad bi se studenti u 2ritaniji pobunili (a nisu)

G' F#l0i&a !ia0ijaGcelo dru.tvo posmatra kao bolnicu' Ao. 3e.6a kritika dru.tva

Ko je ne$avisni beskompromisni reditelj koji nije oti.ao u Lolivud# iako su ga $vali'GB' FA/*$s#/s"i "i#/iG# sa njim $avr.ava karijeru'

Ka!el Laje4# u Hnglesku sti3e pred // s'r'' &rikljuuje se :ind$i Hnderson i ureujuju filmski asopisWSikvensX ,8':aj. objavljuje knjigu i$ monta3e WKe4nika filmske monta3eXFMi sm# m#m&i i- Lam%eaGdokumentarac

E-' FS$%##m $/eeB 0e+elj#m $j$!$Gnajva3niji igrani film koji ipak delujedokumentaristiki# bavi se socijalnom problematikom radnike klase

manje uspe.na filma;FN#5 m#!a pasiHFM#!*a0G

poinje da radi komercijalne filmove;EG' FIsi+#!a )a0"a0G# deo snimnjen u Augoslaviji' 7akon toga odla$i u Lolivud

18


19/32

FK#&"a!HBG' F6asji /#j0i&iGo VijetnamuG' F


20/32

)D#0 Kasa/eis

U prvom planu je stanje du.e# a u drugom te4nika' Ve$an $a 7jujork# i$let u Lolivudneuspe.an (WSuvi.e kasni blu$X i WDete ekaX)

,'# E-' snimao je poluamaterski# u njujor.koj alternativnoj .koli '&rvi film WSenkeXW:icaXW!u3eviXWMena pod uticajemXW!ini i !oskvicXG-' W=lorijaX&reko ulne dimen$ije govori o du.evnim stanjima junaka# ispunjeno frustracijama# stra4omod svakodnevne eg$istencije

Se0li K$%!i"(G ---N)5osmopolitske# univer$alne ideje ve$ane $a temu oveanstva# ispitivanje potsvesti# 4ladandistanciran# preispituje obe krajnosti'


21/32

6!eee N#/#* >#li/$+a


22/32

&osle drugog svetskog rata nastaju dva najva3nija filmska pravca neoreali$am u /taliji i novitalas u Francuskoj' 7ovi talas podra$umeva avangardu# nova avangarda u odnosu nafrancusku filmsku avangardu dvadeseti4 godina' >astupnici novi4 ideja u svim umetnostima uFrancuskoj' (


23/32

0Veselo uenje1 " naruen od tv# sniman u studiju# neprekidan dijalog dva glumca o edukaciji#.kolovanju' Du4ovit film# prika$an u bioskopu'?d EG'# druga fa$a odla$i u politiko ludilo' 9adi iskljuivo politiki anga3ovane filmove navideu' Svoju produkciju na$vao D$iga Vertov'?d G-' tre6a fa$a# vra6a se produkciji 0Spasavaj se ko mo3e Mivot1'" Vra6a se du4u filma eksperimenti.e sa idejama# formom'

0/me 5armen10/storija filma107ovi talas1/stra3iva do poslednjeg da4a' &onekad idejne konfu$nosti'

Kl#+ a%!#l# roen 8-'&aralelno je radio i komercijalne filmove' U autorskim radovima bio je satiriar graanskogdru.tva' Studirao je prava i farmaciju' +'godine upo$naje Krifoa# pi.e filmske cen$ure $a


24/32

9adio ciklus 05omedije i poslovice1 ; imska# :etnja# Aesenja pria o odnosima u porodici +# odmerenim# sporim# asketskimstilom' /nteresovao ga je sukob ulne i du4ovne komponente ljudske linosti' 2io je religio$an'

Ale0 Re0e('"

studirao monta3u# od +G radi dokumentarce o slikarima (a0 C#* (oskar +)Ce!0i"a# C#*e0 N#5 i ma*la" o nacistikim logorima smrti# ,,',' >i!#ima lj$%a/i m#japrvi igrani film# raen na osnovu romana !'Diras i


25/32

fatalnost is4oda onemogu6ene ljubavi' Lolivud ra$vija melodramu# ona postaje dominantanrod od sami4 poetaka; pr' =rifit 07etrpeljivost1# 09aanje jedne nacije1#1Slomljeni cvetovi1#0&ut na istok1' Svi aplinvi dugometra3ni filmovi su u osnovi melodrame (0%irkus1)I Frenk2or$agi# Ao$ef fon Oternberg (naroito fa$a sa !'Ditri4)# 5larens 2raun koji je radio sa=retom =arbo'''' 7aj$naajnije scene u melodrami su beskonano duga umiranja' Vinsent!ineli se specijali$ovao $a mju$ikl# ali i $a melodramu' 5ralj melodrame Lolivuda je Daglas

Sirk'U Hvropi rafiniraniji !aks ? Fils 0!adam De1" stili$ovane# kontrolisane melodrame' DeSika i njegovi neorealistiki filmovi su $asnovani na melodrami# a radio je i melodrame' :ukinoViskonti radi i otmene melodrame 0Smrt u Veneciji' U 2ritaniji )ej/i+ Li0 majstormelodrame# film K!aa" s$s!e. Srednja Hvropa je postojbina melodrame koja ga$i naemocijama i koja ide ka kiu' U OLI()

Velike kompanije su dr3ale monopol nad produkcijom Lolivuda# pojavom televi$ije inastankom kri$e u filmskoj produkciji# javljaju se ne$avisne produkcije' 5rajem .e$deseti4 itokom sedamdeseti4 godina publika bira $ve$de# a $ve$de name6u produkciji projekte# birajureditelje'' 0Kri kondorova dana1 je projekat koji je lansirao 9obert 9edford# a on je i insistiraoda reditelj bude Sidni &olak i da gl'3ensku ulogu tumai Fej Danavej' Drugi promer je film05um1 " !ario &u$o je insistirao da rade 5opola i 2rando' Status autora se uve6ava# imereditelja se stavlja pre glumaca na .picu (uticaj francuskog novog talasa)# govori se0


26/32

0)ej-i Mile!# melodrama# morao je da radi u koloru# ali su kostimi i scenografija cbi#s"#p -a *!## oma3 melodramama u stilu slepstika

Ma!i0 S"#!se-e9oen +# u dr3avi 7ju Aork# poreklom sa Sicilije' Studirao film na 7[ Univer$itetu# filmofil#ljubitelj roka (radio je spot !ajkla D3eksona /


27/32

radio je ciklus $abavni4 filmova 0Oimai i-*$%lje0#* "#/e*aB I0+ija0a )D#0s...# i.aoje na komercijalni uspe4'8' i0+le!#/a lisacb film# o genocidu nad jevrejima# dobio je ?skara'&ropagirao je veru u 3ivot uprkos isku.enjima (t$v' vitali$am) Savr.eno po$naje kameru imonta3u'

)D#!+D L$"as7ovi Di$ni' Spilberg i :ukas susobnovili neke 3anrovske obrasce':ukas je osnovao svoju kompaniju koja pri3a te4nike usluge'T> 11'# SF# kasnije je pro.iren $a bioskope' 5laustrofobina vi$ija budu6nosti'Ame!i"i *!afii# autobiografski film# nominovan $a ?skara# film je u nostalginom kljuu'BBBG' Ra -/e-+aBbajka budu6nosti (od vesterna do 5urosave)' Veliki uspe4 mu jeskrenuo kreativne ambicije na komercijalne' 2io je producent Spilbergu $a filmove o indijanaD3onsu' :ukas# Spilberg# 5opola su pomagali 5urosavi $a film 05agemu.a1']]]]]]]]]]]]]]]]]]]]]]]]]]]]]]]]]]]]]]]]]]]]]]]]]]]]]]]]]]]

($+i Ale0# poeo je kao estradni $abavlja# imao je preten$ije da bude i filo$of i umetnik'/gra samog sebe# egocentrian je'EE' godine poinje a se +esil# i*!i&e Lili# ovo je bila prerada japanskog filma'

-mi 0#/a& i %eDiS/e # se Deleli +a -0ae # se"s$ a 0ise smeli +a piaeA0i >#lB dobio oskara# savremene teme i psi4odrame# urbani 3ivot'6$!p$!0a !$Da Kai!a# komedijaI0im0#siMe03e0>a0a i 0je0e ses!ePPPPPPPPPPPPPPPPPPPPPPPPPPPPPPPPPPPPPPPPPPPPPPPPPPPPPPPPPPP

!aja0 )e 6alma# opinjen Likokom'B8' Ses!e (kao 0&si4o1)Opsesija (kao0Vrtoglavica1)O%$e0a +a $%ije (kao 0&si4o1)# kompilator# te4niki siguran

Maj"l ,imi0#19. L#/a& 0a jele0e(!aa !aja# do3ivljava kra4 (previ.e je kritikovao


28/32

A0+!ej Ta!"#/s"i(8 GE)&ojava Karkovskog je dala novi polet' Karkovski potie i$ porodice pesnika' Dosta je i pisao ofilmu knjiga 0Vajanje u vremenu1' Definisao je poetsku logiku# na osnovu koje nastajeumetnost' /mao je ra$ne preokupacije mu$ika# slikarstvo# studirao je orijentalistiku#prouavao filo$ofiju $en budi$ma# bavio se i geologijom (u Sibiru)' &o povratku i$ Sibira

upisuje V=/5 u klasi !i4jala 9oma' 7a studijama upo$naje 5onalovskog' Saraivali su# iakose dosta ra$likuju' 5onalovski je racionalan# prilagodljiviji' Karkovski principijelan# dosledansvojim stavovima u umetnosti' Diplomski film 0Valjak i violina1 " preispitivanje du4ovnog imaterijalnog aspekta' Ukupno je snimio B igrani4 filmova' E' .vanovo detinjstvo" ovajfilm mu je bio ponuen' >amenio je reditelja koji ga je $apoeo a produkcija nije bila$adovoljna' Kema je ratna' Stradanje deaka /vana Karkovski je dao na jedan lian# autorskinain' :iri$am i oniri$am' &repli6e snove deaka /vana (on sanja da leti) sa realno.6u koja jesurova' Film je dobio >latnog lava u Veneciji# $a najbolji film' Karkovski jeprokomentarisao ;1&recenili su ga1' Ko je bila njegova moralna superiornost'?d E# do EE'godine radi film 7ndrej Rubljov" njegov najmonumentaniji projekat'9ubljov je freska srednjevekovne 9usije' Karkovski se klonio savremeni4 tema' ?vo je primerkako je istorijsa linost samo povod da se napravi savr.en film' 0>vono1 je deo filma koji jenajvi.e upam6en i 4valjen' Film je do E"B-'godine bio $abranjen $a prika$ivanje' (o 9usiji#

tragediji# umetniku koji $a6uti# a i$govor je bio da ima puno nasilja))olaris" uslovno SF# odnosi se na antiutopiju# budu6nost u $naku katastrofe' Karkovskinije bio kvalifikovan $a 3anrovske filmove'/gledalo" ispovedni film# kombinuje sada.njost i pro.lost' Dokumentarni snimci sugeri.uda je 9usija kao predgrae Hvrope# .titila Hvropu' Slojevit film' &ria o nesre6nom detinjstvu#usamljenosti# problemu odrastanja# Hdipovom kompleksu' Snovi su cb# pro.lost u boji'G-' )talker po romanu bra6e Strugarski' SF film' Filo$ofski esej o usamljenosti ii$olaciji' 5ontrolisani usporeni ritam' &osle ovoga odla$i u /taliju da radi film Nostalgija'=ovori o i$gnanstvu umetnika# pesnika i o veitoj nostalgiji' >asnovan na ideji kako je $apadi$neverio nade'Artvovanje# raen u Ovedskoj' >ave.tanje Karkovskog' =ovori o pretpostavljenojnuklearnoj katastrofi' Sa distance ra$mi.lja o 3ivotu' 9anjiva ruska du.a' Verovao je ukosmike# pre svega moralne principe' 5ljuni poreme6aj u ravnote3ama' Kaj nesklad unosi

ljudsko bi6e' ovek je samo estica univer$uma'

Se!*ej 6a!a+Da0#/Aermenin po nacionalnosti' &rve filmove je radio u Ukrajini# u 5ijevu' Studirao je etnografiju#$avr.io je V=/5 u !oskvi' &rvi4 pet filmova je radio u studiju Dov3enka# u 5ijevu' &rvi filmovi;0 Ukrajinska rapsodija1 0%vet na kamenu1# 02alada1' E,' godine )enke zaboravljeni&predaka " sa ovim filmom posti3e svetsku slavu' &ouan film' &rimer kako je film $asnovanna mitovima# na bogatoj likovnoj transpo$iciji# sa ritmovima etno mu$ike# sainjen da ne budefolklorni ki ve6 umetniko delo' Sve je u 3ivom ritmu# be$ preda4a'#oja nara" kao 0isti film1 francuske dvadeseti4 godinaI " stili$acija statini4 pri$ora kojisu inspirisani ikonama i freskama0:egenda o Kvravi Surami10noj1# E8' !u.ki re3iran film' Slede6i film 05rila1 " glavna junakinja je bila pilot uratu' 7ostalgian film'0Ki i ja1 " savremena tema prognani4 mladi4'spe(e# varijacija novo$avetne biblijske alegorije' Lrist# i$dajnici# d3elati# 7emci# 9usi'''Veliko 3rtvovanje sovjetskog naroda tokom drugog svetskog rata' Film je dobio nagradu =ran&ri u 2erlinu BB' godine' &osle ovoga pripremala je film /pro1taj sa Ma(orom o

28


29/32

potapanju sela# kako bi se i$gradila 4idroelektrana' &oginula je u saobra6ajnoj nesre6i$ajedno sa delom ekipe# a njen mu3 Hlem 5limovGje uradio ovaj film'

E>OSLO(AKO 6ROLE,E

Uvod;

&eriod i$meu dva rata je bio period srednje ra$vijene kinematografije# sa - do 8- filmovagodi.nje' 7ajpo$natiji reditelj u to vreme;

C$sa/ Ma3ai uio je $anat od =rifita i Otro4ajma u >naajni autori;Ka!el Zema0# radio animirane filmove

Ji!Di T!0"a lutka filmove'

Ol+!i3 Lips"i je radio parodije na 3anrove' Kakoe je reditelj prve e.kojugoslovenskekoprodukcije Z/e-+a p$$je 0a j$*'

&edeseti4 godina reditelj (#jje3 Jas0iradi film Je+0#* +a0a je+a0 maa"

!a5a (asilje/($apravo nisu bili bra6a); Ja0 Ka+a!i Elma! Kl#ssu radili u tandemu# E,'godine snimili su film Ra+0ja 0a "#!-#$# film je dobio ?skara $a najbolji strani film' 9ade

!arkovi6 je igrao u nji4ova filma 08 nule1 u 0Voda ne.to nosi1)

e3#sl#/a"# p!#le5e

poetkom .e$deseti4 javljaju se .kolovani reditelji (na F

8*li'ov $ 0di 0 ledaj )il' o potp%no' %nitenj% elor%"ko "ela za vre'e rata* ,ran"pozi#ijana"ilja*

2


30/32

Mil# 8#!ma0Dete jevrejske porodice# roditelji su mu stradali u iil#/a/ neem drugom# njen prvi film o sportistkinji (dokumentarni deo) i doma6ici' 7ajuspelijifilmovi; #ele rade, .gra sa jabukomgovori o neodgovornosti prema 3ivotu# vesela igrasa veselim porukama'

I/a0 6ase!.ntimno osvetljenje# o svakodnevnom 3ivotu u priovinciji# o pronala3enju smisla 3ivota'?dla$i u


31/32

dve grupe $ajedno formiraju


32/32

32

istorija filma 3

Documents