1. ГЕОГРАФСКИ ПОЛОЖАЈ И ПРИРОДНЕ ТУРИСТИЧКЕ ВРЕДНОСТИ КОСОВА И МЕТОХИЈЕ

Косово и Метохија се налази на југу Србије, у централном делу Балканског

полуострва, у југоисточној Европи. Заузима површину од 10.887 km², са просечном

надморском висином од око 800 m, али са изразитим висинским променама рељефа и

морфологије. Најнижи делови Косова и Метохије налазе се на надморској висини од 297 m

(Бели Дрим на граници са Албанијом), а највиша тачка је Ђеравица са надморском

висином од 2.656 m.

1.1. Субрегије

Слика 1. Географске регије Косова и Метохије

1.1.1. Косово

Косовска котлина је тектонска потолина правца северозапад - југоисток. Дугачка је

84 km између Звечана и Качаника. Широка је 10 – 15 km, површина јој износи 950 m². Дно

потолине лежи просечној надморској висини од 550 m.

После стварања котлине овде је настала дуга језерска фаза, о томе сведоче моћне

наслаге језерских седимената и распрострањена налазишта угља. Воде језера нестале су у

плеистоцену. Хидрографски чвор је на Црнољеви (дрманска глава 1.364 m) одакле отиче

на запад Топлуга, која се улива у Бели Дрим и Јадранско море. Неродимка (позната по

бифуркацији) се једним својим краком улива у Лепенац, притоку Вардара, и у Ситницу,

притоку Ибра. На Косову је земљиште меко, уравњено и често мочварно. Према истоку на

брежуљкасто земљиште наставља се палеовулкански рељеф обода, што је уједно и јужна

граница Палеовулканског рељефа.

То су: Велетин у близини Јањева, Мркоњски вис који се налази на изворишту

Јабланице и Звечан код Косовске Митровице. Палеовулкански рељеф се одликује

разноврсним рудама, оловом, цинком...

1.1.2. Метохија

Пружа се упоредо са Косовском котлином. Дугачка је 68 km, а широка око 60. Име

је добила од грчке речи „метох“ што значи црквено имање. Тај назив је добила јер је

територија Метохије у средњем веку била под влашћу православне цркве. Границе

метохијске котлине су: Шар планина, Коритник, Паштрик, Јуничка планина, Проклетије,

Богићевица, Жљеб, Мокра гора, Рогозна, река Ибар, Ситница, Дреница (и река и планина),

Неродимка.

Планински обод котлине изграђен је од палеозојских шкриљаца, мезозојских

кречњака, вулканских и метаморфних стена.

Овде је постојало језеро, које је било повезано са језером Косовске котлине. Током

плеистоцена језеро је нестало, на његовој централној равни развила се нова хидрографска

мрежа (Бели Дрим са својим притокама).

У плеистоцену су се са Проклетија спуштали, према Метохијској котлини, Руговски

ледник (Руговска пећина), затим Пећка и Дечанска Бистрица.

Брежуљкаст рељеф Метохијске котлине пружа повољне услове за гајење ратарских,

воћарских и виноградарских култура.

1.1.3. Дреница

Дреница, ниско побрђе Космета раздваја Косовску и Метохијску котлину. Ту се

налази побрђе Дреница, као и Планина Црнољева, која је хидрографски чвор Србије,

одакле отичу воде према Црном, Егејском и Јадранском мору.

1.2. Најважнији морфолошки облици настали дејством егзогених сила

1.2.1. Флувијални рељеф, Глацијални рељеф, Крашки рељеф

Савремени рељеф у котлинама стваран је усецањем корита реке у свеже

наталожене језерске седименте и денивелисањем језерског дна. Усецањем реке су

своја корита стварале епигенетске долине (домне, ртасте и ивичне).

Типичан пример је Сутеска Белог Дрима. Епигенетску долину створила је и

Призренска Бистрица. У овом крају се јављају многе флувиоглацијалне терасе, које су

постале нагомилавањем флувиоглацијалног наноса.

Глацијални рељеф обилује планинама разноврсних облицика ледничке ерозије

и ледничке акумулације. Најважнији и најмногобројнији ерозивни глацијални облици

на овим планинама јесу ц и р к о в и . и з к о ј их су полазили ледници и кретали се у

ниже пределе, у котлине.

Косово и Метохија обилује и облицима ледничке акумулације — м о р е н а м а .

На Косову и Метохији су заступљени многобројни крашки облици, како

површински (вртаче, шкрапе и увале), тако и подземни (пећине, пећински канали,

окапине и јаме).

П е ћ и н е с у у овом крају најзначајнији облици крашке ерозије. Врло је

интересантна Мермерна пећина у селу Гадимљу код Липљана.

Већи број река на Косову и Метохији са својим долинама представљају

клисуре, сутеске и кањоне. Најпознатија је Руговска клисура, Ибарска клисура.

Качаничка клисура.

1.3. Клима

Клима на Косову и Метохији је жупска и субмедитеранска. Просечне температуре

крећу се од око +30° С до -10° С. Долина између Качаничке котлине и Косовске

Митровице припада сувљим областима, док је Метохијска равница између Пећи и

Призрена веома плодоносна са доста падавина.

Клима Косова и Метохије се може поделити на три климатске области:

Климатска област Косовске котлине.

Климатска област Метохијске котлине.

Климатска област високих планина и шума.

1.4. Хидрографија

1.4.1. Реке, језера и бање

На планини Црнољева налази се хидрографски чвор где се стиче развође између

сливова Црноморског, Јадранског и Егејског мора. Од највише тачке Црнољеве (Дрманска

глава 1.367 m) отиче на запад Топлуга у Бели Дрим и Јадранско море. Према северу се

спушта Црнољева, која преко Ситнице и Ибра отиче у Црно море. Према југу тече

Неродимка, притока Лепенца која преко Вардара шаље воду у Егејско море.

Најпознатије природно језеро је Савско језеро на Проклетијама, а највећа вештачка

језера се налазе на ободу Косовске котлине.

У Бањама, термалних и минералних извора На Косову и Метохији има доста топлих

минералних врела. То су последњи остаци некадашњег вулканизма.

1.5. Флора и фауна

Дно косовске котлине је углавном под њивама и ливадама, док у метохијској

котлини има доста воћњака и винограда .

Флора планина је богата и због велике шароликости шумских и других типова

вегетације, мало се који крај може упоредити са Проклетијама.

На Косову пољу, око Споменика косовским јунацима и Гази Местан-турбета расту

божури тамноцрвене и светлоцрвене боје, који су, као ботаничка реткост, стављени под

заштиту државе.

Фауна је исто тако веома богата. Поред мрког медведа, дивокоза, срне, дивље свиње

и друге високе дивљачи, на Шар-планини и Проклетијама живи и рис.

И орнитофауна овога краја је врло интересантна. Поред ретких врста станарица,

овуда пролази и импозантан број разних птица селица, јер изнад Косова води „магистрала“

исконске сеобе птица.

Реке су богате разноврсном рибом, посебно поточном пастрмком, јегуљама и

шараном.