eurobank a.d. podaci i informacije banke · 5.4. izloŽenosti kod kojih je izvrŠena ispravka...

Izvršni odbor Banke Del.broj: 01-11077/17-1 Datum: 31.05.2017.

Eurobank a.d. PODACI I INFORMACIJE BANKE na dan 31. decembar 2016. godine

SADRŽAJ:

1. POSLOVNO IME I SEDIŠTE BANKE 1

2. STRATEGIJA I POLITIKE ZA UPRAVLJANJE RIZICIMA 2

2.1. STRATESKI OKVIR UPRAVLJANJA RIZICIMA 2 2.2. STRATEGIJA UPRAVLJANJA RIZICIMA 4 2.3. RIZIČNI PROFIL I SKLONOST BANKE KA RIZICIMA 5 2.4. POLITIKE UPRAVLJANJA RIZICIMA 6

2.1.1. KREDITNI RIZIK 6

2.1.2. KREDITNO‐DEVIZNI RIZIK 9

2.1.3. RIZIK KONCENTRACIJE 9

2.1.4. REZIDUALNI RIZK 10

2.1.5. RIZIK ZEMLJE 10

2.1.6. TRŽIŠNI RIZIK 11

2.1.7. DEVIZNI RIZIK 11

2.1.8. RIZIK OD PROMENE KAMATNIH STOPA 11

2.1.9. OPERATIVNI RIZIK 12

2.1.10. RIZIK LIKVIDNOSTI 13

2.6. NAČIN ORGANIZOVANJA PROCESA UPRAVLJANJA RIZICIMA 13

3. KAPITAL BANKE 17

3.1. UPRAVLJANJE KAPITALOM 17 3.2. OPIS OSNOVNIH KARAKTERISTIKA SVIH ELEMENATA KOJI SE UKLJUČUJU U OBRAČUN KAPITALA 18

4. KAPITALNI ZAHTEVI I PROCES INTERNE PROCENE ADEKVATNOSTI KAPITALA 21

4.1. POKAZATELJ ADEKVATNOSTI KAPITALA 21 4.2. REGULATORNI KAPITALNI ZAHTEVI 22 4.3. INTERNA PROCENA ADEKVATNOSTI KAPITALA 22

5. KREDITNI RIZIK 30

5.1. OPIS PRISTUPA I METODA KOJI BANKA KORISTI ZA OBRAČUN ISPRAVKI VREDNOSTI BILANSNE AKTIVE I

REZERVISANJA ZA GUBITKE PO VANBILANSNIM STAVKAMA 30 5.3 GEOGRAFSKA RASPODELA PO KLASAMA IZLOŽENOSTI 33 5.4. PODELA IZLOŽENOSTI KREDITNOM RIZIKU PREMA SEKTORIMA ILI DRUGOJ UGOVRONOJ STRANI

RAZVRSTANIH PO KLASAMA IZLOŽENOSTI 33 5.4. IZLOŽENOSTI KOD KOJIH JE IZVRŠENA ISPRAVKA VREDNOSTI, DOSPELA NENAPLAĆENA POTRAŽIVANJA I

ISPRAVKA VREDNOSTI PO SEKTORIMA 38 5.5. RASPODELA SVIH IZLOŽENOSTI PREMA PREOSTALOM DOSPEĆU PO KLASAMA IZLOŽENOSTI 39 5.6. PROMENE NA ISPRAVKAMA VREDNOSTI BILANSNE AKTIVE I REZERVISANJIMA ZA GUBITKE PO

VANBILANSNIM STAVKAMA 39 5.7. RASPODELA IZLOŽENOSTI PREMA KATEGORIJAMA KLASIFIKACIJE, I PODACI O OBRAČUNATOJ I POTREBNOJ

REZERVI 40

5.8. PRIMENA EKSTERNIH REJTINGA U STANDARDIZOVANOM PRISTUPU OBRAČUNA KREDITNIM RIZIKOM

PONDERISANE AKTIVE 40

6. TEHNIKE UBLAŽAVANJA RIZIKA I NAČINE KOJE BANKA KORISTI ZA OBEZBEĐENJE I PRAĆENJE EFIKASNOSTI ZA UBLAŽAVANJE RIZIKA 41

6.1. VREDNOVANJE INSTRUMENATA KREDITNE ZAŠTITE I UPRAVLJANJE TIM INSTRUMENTIMA 42 6.2. NAČIN BILANSNOG I VANBILANSNOG NETIRANJA 42 6.3. OPIS OSNOVNIH VRSTA INSTRUMENATA MATERIJALNE ZAŠTITE 42 6.4. PODACI O KONCENTRACIJI TRŽIŠNOG ILI KREDITNOG RIZIKA U OKVIRU PRIMENJIVIH TEHNIKA

UBLAŽAVANJA 43 6.5. IZLOŽENOSTI PRE I NAKON KORIŠĆENJA KREDITNE ZAŠTITE ZA SVAKI NIVO KREDITNOG KVALITETA

UKLJUČUJUĆI I IZLOŽENOSTI KOJE PREDSTAVLJAJU ODBITNE STAVKE OD KAPITALA 43 6.6. IZLOŽENOSTI (NAKON NETIRANJA) OBEZBEĐENIH INSTRUMENTIMA MATERIJALNE I NEMATERIJALNE

KREDITNE ZAŠTITE, PO KLASAMA IZLOŽENOSTI 44

7. RIZIK DRUGE UGOVORNE STRANE 44

8. TRŽIŠNI RIZICI 45

8.1. VRSTA PRIMENJENOG PRISTUPA ZA RAČUNANJE TRŽIŠNIH RIZIKA 45 8.2. KAPITALNI ZAHTEV ZA TRŽIŠNE RIZIKE 46 8.3. STRUKTURA I IZNOSI PO VRSTI KAPITALNOG ZAHTEVA 46

9. OPERATIVNI RIZICI 47

9.1. KAPITALNI ZAHTEV ZA OPERATIVNI RIZIK 47

10. KAMATNI RIZIK 47

10.1. IZVORI KAMATNOG RIZIKA I UČESTALOST NJEGOVOG MERENJA 47 10.2. OSNOVNE PRETPOSTAVKE ZA MERENJE ODNOSNO PROCENU IZLOŽENOSTI OVOM RIZIKU 47

11. IZLOŽENOSTI PO OSNOVU VLASNIČKIH ULAGANJA U BANKARSKOJ KNJIZI 47

12. OBJAVLJIVANJE INFORMACIJA KOJE SE ODNOSE NA BANKARSKU GRUPU I ODNOS IZMEĐU MATIČNOG DRUŠTVA I PODREĐENIH DRUŠTAVA 48

13. PODACI I INFORMACIJE KOJI SE NE OBJAVLJUJU 48

14. KVALITET AKTIVE 48

15. PRILOZI U SKLADU SA SMERNICOM ZA PRAĆENJE KVALITETA AKTIVE 49

EUROBANK A.D. BEOGRAD Obelodanjivanje podataka i informacija na dan 31. 12. 2016. godine

Svi iznosi su izraženi u 000 RSD osim ako nije drugačije naznačeno

1

Eurobank a.d. Beograd (u daljem tekstu: Banka) u skladu sa Zakonom o bankama (Službeni glasnik RS br. 107/2005, 91/2010 i 14/2015), i Odlukom o objavljivanju podataka i informacija banke (Službeni glasnik RS br. 125/2014 i 4/2015) u nastavku objavljuje izveštaj za 2016. godinu.

U ovom izveštaju sadržane su kvalitativne i kvantitative informacije u skladu sa gore navedenom Odlukom.

Ovaj dokument je pripremljen i u skladu sa zahtevima Narodne banke Srbije istaknutim u Smernici za objavljivanje podataka i informacija banke koji se odnose na kvalitet aktive, a kvantitativni podaci u skladu sa navedenim dokumentom izloženi su Prilogu 1 ovog izveštaja.

Objavljivanja u ovom Izveštaju sačinjena su u skladu sa Međunarodnim računovodstvenim standardima i Međunarodnim standardima finansijskog izveštavanja i u nekim slučajevima služe da dodatno pojasne objavljivanja u Napomenama uz finansijske izveštaje Banke za 2016. godinu.

EUROBANK A.D., objavljuje:

PODATKE I INFORMACIJE BANKE

na dan 31. 12. 2016. godine

1. POSLOVNO IME I SEDIŠTE BANKE Banka je nastala procesom spajanja uz pripajanje EFG Eurobank a.d. Beograd i Nacionalne Štedionice Banke a.d. koji je okončan 20. oktobra 2006. godine. Skupština akcionara Nacionalne Štedionice Banke a.d. Beograd i Skupština akcionara EFG Eurobanke a.d. Beograd održane 28. jula 2006. godine usvojile su Odluku o spajanju uz pripajanje Nacionalne Štedionice Banke a.d. Beograd, EFG Eurobanci a.d. Beograd. Agencija za privredne registre je 20. oktobra 2006. godine izdala Rešenje o spajanju uz pripajanje Nacionalne Štedionice Banke a.d. Beograd, EFG Eurobanci a.d. Beograd čime je okončan proces spajanja uz pripajanje. Istog datuma Agencija za privredne registre je izdala rešenje o promeni naziva Banke u Eurobank EFG Štedionica a.d. Beograd. Banka je registrovana u Republici Srbiji za obavljanje platnog prometa i kreditnih i depozitnih poslova u zemlji i inostranstvu. Banka posluje u skladu sa Zakonom o bankama na principima likvidnosti, sigurnosti i profitabilnosti. Tokom oktobra 2009. godine Banka je promenila sedište i od tada se nalazi u ulici Vuka Karadžića 10. Prethodno sedište Banke bilo je u Kolarčevoj 3 u Beogradu.



2

Na dan 31. decembar 2008. godine, Banka je promenila svoj naziv u „Eurobank EFG A.D. Beograd“. (skraćeno Eurobank EFG AD Beograd). Prethodni naziv Banke bio je „Eurobank EFG Štedionica A.D. Beograd“. Na dan 24. oktobra 2012. godine, Banka je promenila svoj naziv u „Eurobank A.D.“. Prethodni naziv Banke bio je „Eurobank EFG A.D. Beograd“. Na dan 31. decembar 2016. godine, Banka je imala 1.450 zaposlenih (na dan 31. decembar 2015. godine: 1.441 zaposlenih). Banka u svom sastavu ima 80 filijala i jedan poslovni centar. Matični broj banke je 17171178. Poreski identifikacioni broj banke je 100002532.

2. STRATEGIJA I POLITIKE ZA UPRAVLJANJE RIZICIMA

2.1. Strateski okvir upravljanja rizicima Sistem upravljanja rizicima u Banci postavljen je u skladu sa zahtevima Narodne banke Srbije, Bazela II, Međunarodnih standarda računovodstva i izveštavanja (MRS/MSFI), Matične Banke i standardima branše. Banka teži da konstantno prilagođava metode i principe upravljanja rizikom međunarodnoj najboljoj praksi, težeći efikasnom praćenju i kvalitetnom upravljanju svim rizicima u vezi sa aktivnostima koje sprovodi banka. Banka prepoznaje da je preuzimanje rizika integralni deo njenog poslovanja. U tom cilju, Banka postavlja mehanizme kojim želi identifikovati sve rizike u ranoj fazi i proceniti njihov uticaj na ostvarenje ciljeva. Osnovni ciljevi Banke u upravljanju rizicima su dugoročno obezbeđivanje dovoljnosti kapitala Banke za pokriće svih materijalno značajnih rizika kojima je Banka izložena ili može biti izložena u svom poslovanju, kao i adekvatnost njegove strukture i visine, putem uvođenja i primene odgovarajućih procesa, procedura i sistema. Dodatni cilj upravljanja rizicima predstavlja upravljanje odnosom rizika i prinosa koje se temelji na analizi prakse preuzimanja rizika Banke kao i efikasnosti korišćenja sopstvenog kapitala putem uspostavljanja sistema ograničenja (limita) rizičnosti, alokacije ukupnih internih kapitalnih zahteva i strateškog planiranja. Strateški, metodološki i proceduralni okvir upravljanja rizicima kojima je Banka izložena ili može biti izložena u svom poslovanju određen je:

Strategijom upravljanje rizicima, Strategijom upravljanja kapitalom, Politikama, Procedurama i Metodologijama za upravljanje rizicima.

Strategije zajedno sa pripadajućim aktima utvrđene su na takav način da uvažavaju specifičnosti same Banke, poslovnog i makroekonomskog okruženja u kome Banka posluje. Svrha Strategije upravljanja rizicima i Strategije upravljanja kapitalom je da utvrdi operativnu vezu između poslovne strategije Banke i njenog apetita za rizikom.



3

Banka posluje kao integrisana grupa sektora, poslovnih jedinica i funkcija. Rizicima i kapitalom se u tom smislu upravlja putem odgovarajuće organizacione strukture, primenom osnovnih principa poslovanja utvrđenim internim aktima i sprovođenjem procesa merenja i praćenja koji su u skladu sa aktivnostima sektora i poslovnih jedinica. Proces upravljanja rizicima sastoji se iz nekoliko faza, koje je Banka definisala kao:

Identifikovanje rizika; Merenje i procena rizika; Ograničenje i ublažavanje rizika, Praćenje rizika i kontrola rizika Izveštavanje o rizicima.

Proces je u potpunosti zasnovan na dokumentovanim politikama i procedurama, koje se redovno revidiraju u smislu njihove sveobuhvatnosti, tačnosti i efikasnosti. U organizacionom smislu, sistem je postavljen tako da obezbeđuje jasno definisane nadležnosti i odgovornosti, transparentne i konzistentne linije komunikacija i razmene informacija i razdvajanje aktivnosti preuzimanja rizika od aktivnosti kontrole i praćenja rizika. Procesi upravljanja rizicima uključuju organe Banke, jedinice odgovorne za identifikovanje, merenje i procenu, praćenje, ograničavanje i izveštavanje, jedinice za kontrolu kao i poslovne jedinice koje preuzimaju i takođe procenjuju rizik. U Banci, osnovne uloge u upravljanju rizicima imaju sledeći organi:

Upravni odbor odgovoran je za razumevanje prirode i ukupne visine rizika kojem je Banka izložena u svom poslovanju, kao i za uspostavljanje jedinstvenog sistema upravljanja rizicima u Banci i za nadzor nad tim sistemom. Takođe, Upravni odbor Banke je dužan da obezbedi da Izvršni odbor identifikuje rizike kojima je Banka izložena, kao i da kontrolu tih rizika vrši u skladu sa odobrenim politikama i procedurama.

Izvršni odbor odgovoran je posebno za sprovođenje strategija, politika i ostalih internih akata

Banke, kao i za održavanje i unapređenje efikasnosti unutrašnjih kontrola ugrađenih u sistem upravljanja rizicima sa svrhom ostvarenja poslovnih ciljeva.

Odbor za reviziju analizira i usvaja predloge strategija i politika koje se tiču upravljanja rizicima

i sistema internih kontrola, i koje se podnose Upravnom odboru na razmatranje i odobravanje. Osim toga, Odbor za reviziju analizira i prati primenu usvojenih strategija i politika za upravljanje rizicima i sprovođenje sistema unutrašnjih kontrola. Odbor za reviziju izveštava Upravni odbor o svojim aktivnostima i utvrđenim nepravilnostima, i predlaže način na koji će se otkloniti te nepravilnosti, odnosno unaprediti politike i procedure za upravljanje rizicima i sprovođenje sistema unutrašnjih kontrola.

Odbor za upravljanje aktivom i pasivom prati izloženost Banke rizicima koji proizilaze iz

strukture njenih bilansnih obaveza i potraživanja i vanbilansnih stavki, predlaže mere za upravljanje kamatnim rizikom i rizikom likvidnosti, koordinira celokupnom strategijom aktive i pasive u okviru postojeće regulative i pravila utvrđenih od strane Narodne banke Srbije i u



4

skladu sa celokupnom politikom upravljanja rizicima, a obavlja i druge poslove utvrđene aktima Banke i propisima Narodne banke Srbije.

. Komitet za rizike, kao telo imenovano od strane Upravnog odbora za pracenje i upravljanje

rizicima, je odgovoran za sprovođenje strategije i politika upravljanja rizicima. Organi Banke nadležni za upravljanje rizicima kojima je Banka izložena odgovorni su da kontinuirano prate promene u zakonskoj regulativi, analiziraju njihov uticaj na visinu rizika na nivou Banke i preduzimaju mere na usaglašavanju poslovanja i procedura sa novim propisima u okvirima kontrolisanog rizika. Pored toga, uvođenje novih usluga praćeno je potrebnim tržišnim i ekonomskim analizama u cilju optimizacije odnosa prihoda i preuzetih rizika. U proces upravljanja rizicima integrisani su procesi interne procene adekvatnosti kapitala i upravljanja kapitalom. Ovi procesi su međusobno uslovljeni – Banka odlučuje o preuzimanju rizika u meri u kojoj oni mogu biti zaštićeni kapitalom i istovremeno upravlja kapitalom tako da njegov nivo uvek bude u odgovarajućoj srazmeri sa postojećim i očekivanim rizicima koje Banka preuzima, a interaktivnost ovih procesa obezbeđuje da preuzeti nivo rizika bude usklađen sa obimom i strukturom kapitala. 2.2. Strategija upravljanja rizicima Strategija opisuje okvire upravljanja rizicima u Banci, i time predstavlja osnovni i najvažniji set pravila u oblasti upravljanja rizicima. Takođe opisuje viziju uloge upravljanja rizicima u Banci definisanu od strane Upravnog odbora, gde je ona definisana kao osnovna funkcija za obezbeđivanje efikasnosti i sigurnosti poslovanja banke. Standardi efikasnog i održivog upravljanja i kontrole rizika, postavljeni Strategijom, usklađeni su sa relevantnim zakonskim okvirom, etičkim standardima i proporcionalni su veličini banke, njenoj organizaciji i obimu poslovanja. Strategiju upravljanja rizicima utvrđuje i usvaja Upravni odbor Banke dok je za njeno sprovođenje odgovoran Izvršni odbor i Sektor za upravljanje rizicima. Strategija se revidira redovno (minimum jednom godišnje), a naročito u slucaju značajnih izmena poslovne politike i strategije Banke, odnosno u slučaju značajnih promena makroekonomskog okruženja u kome Banka posluje. Sva ostala dokumenta Banke koja se bave upravljanjem rizicima moraju biti usaglašena sa Strategijom upravljanja rizicima. Rukovodioci svih odeljenja su odgovorni za usaglašenost detaljnih procesa i procedura sa pravilima definisanim u Strategiji. Osnovni princip strategije upravljanja rizicima je optimizacija rizičnog profila Banke, kroz kontinuirani fokus zasnovan na sledećem:

Jasna unutrašnja organizacija i kompletna podela dužnosti sa jasno definisanim, transparentnim i konzistentnim linijama odgovornosti

Usaglašenost sa zakonom i regulativom Usaglašenost sa dobrom praksom i principima tržišta Sveobuhvatna integracija u sve poslovne aktivnosti Banke Uspostavljanje visokih standarda upravljanja rizicima Jasno definisane linije izveštavanja u cilju unapređivanja efikasnosti donošenja odluka, kojim se

uzimaju u obzir sve značajne informacije koje mogu uticati na izloženost Banke rizicima.



5

Izvršni odbor i svi zaposleni Banke su dužni da se pridržavaju osnovnih načela u upravljanju rizicima koja su definisana u Strategiji upravljanje rizicima, politikama i procedurama Banke i svoje odluke temelje na njima. 2.3. Rizični profil i sklonost Banke ka rizicima Profil rizičnosti predstavlja spektar, odnosno celovitu sliku rizika kojima je Banka izložena ili može biti izložena u svom poslovanju. Banka do njega dolazi nakon analize i procene izloženosti svim vrstama rizika, a sadrži procene materijalnosti različitih (merljivih i nemerljivih) vrsta rizika kojima je Banka izložena ili može biti izložena u svom poslovanju. Rizični profil Banke je u korelaciji se Bančinom sklonošću za preuzimanje rizika i to sa dva aspekta:

Sposobnost prihvatanja rizika u odnosu na visinu kapitala kojim Banka raspolaže, Povezanost poslovne strategije i rizičnog profila Banke.

Strategijom upravljanja rizicima i Politikom sklonosti ka preuzimanju rizika, Banka prevashodno određuje svoju sklonost ka preuzimanju ukupnog rizika u svom poslovanju, odnosno postavlja nužne, prihvatljive i maksimalne nivoe rizika koje je voljna da preuzme. Ovako uspostavljeni nivoi rizika definišu se u svrhu ostvarenja poslovnih ciljeva Banke utvrđenih poslovnom strategijom, a potom se specificiraju korektivne mere u slučaju da ti nivoi rizika budu premašeni. Banka utvđuje sklonost ka preuzimanju rizika na temelju ciljano strukturiranih pitanja postavljenih višem rukovodstvu, kako bi bilo osigurano razumevanje i sprovođenje uspostavljenog apetita na svim nivoima unutar Banke. Utvrđivanje sklonosti ka preuzimanju rizika uzima u obzir: dostizanje godišnjih finansijskih ciljeva (planova), isplatu dividendi, finansiranje rasta i održavanje poslovno i regulatorno prihvatljivih kapitalnih racija. Tom prilikom, kao svojevrsne tačke referencije u odnosu na strateške ciljeve poslovanja Banke, razmatraju se sledeće dimenzije: dobit, prihod, aktiva, kapital, likvidnost, reputacija, ciljani nivo poverenja, rizici nulte tolerancije, organizaciona ograničenja i poređenje sa neposrednom konkurencijom. Odgovore rukovodstva na spomenuta pitanja Sektor upravljanja rizicima pretvorio je u vrednosti indikatora, koje sačinjavaju Izjavu sklonosti ka preuzimanju rizika Banke. Izjava sklonosti ka preuzimanju rizika utvrđena je na opštem nivou i pojedinačno za svaki materijalno značajan rizik. U tom pogledu, Banka vrši redovno praćenje i ocenu profila rizika, sveobuhvatnog na nivou Banke i pojedinačnih na nivou pojedinačnih rizika, kako bi se obezbedila usaglašenost profila rizika sa definisanom sklonošću ka rizicima. Održavanje pomenutog odnosa odnosno usaglašenosti podrazumeva jasno propisane odgovornosti i mere/aktivnosti koje treba da se sprovode u slučaju da postoji odstupanje.

U slučaju njihovog narušavanja Sektor za upravljanje rizicima informiše Izvršni Odbor i Upravni Odbor. Upravni Odbor donosi odluku o tome da li je prihvatljivo trenutno stanje ili ne, i na bazi izvršenih analiza i raspoloživih mogućnosti odlučuje o daljim koracima odnosno merama i aktivnostima koje Banka treba da preduzme, a na predlog Izvršnog odbora. Takođe, Upravni Odbor je dužan da razmotri da li je reč o jedinstvenom slučaju odnosno da razmotri efikasnost uspostavljenih limita i da ih ažurira po



6

potrebi. Utvrđeni sistem limita se redovno ponovo razmatra, minimum jednom godišnje. 2.4. Politike upravljanja rizicima Aktivnosti Banke su izložene različitim finansijskim rizicima i te aktivnosti zahtevaju analizu, procenu, prihvatanje i upravljenje određenim stepenom rizika ili kombinacijom izloženosti rizicima. Upravljanje rizicima Banka ostvaruje preko Sektora za upravljanje rizicima. Politike upravljanja rizicima su dizajnirane tako da identifikuju i analiziraju ove rizike, da postave adekvatna ograničenja rizika i kontrole kao i da ostvare nadzor nad rizicima i pridržavanje ograničenja pomoću pouzdanog i ažurnog informacionog sistema. Politikama upravljanja rizicima propisuju se i postupci i mere upravljanja pojedinim rizicima i postupanje u slučaju nepovoljnih rezultata stres testova. 2.1.1. Kreditni rizik Kreditni rizik je mogućnost nastanka negativnih efekata na finansijski rezultat i kapital Banke usled neizvršavanja obaveza dužnika prema Banci. U cilju upravljanja kreditnim rizikom, Banka uzima u obzir i konsoliduje sve elemente izloženosti tom riziku. Upravljanje kreditnim rizikom je usmereno na maksimizaciju stope povrata banke usklađene za rizik, održavanjem izloženosti kreditnom riziku unutar prihvatljivih parametara. Banka primenjuje međunarodnu najbolju praksu kada se radi o kreditnom poslovanju, uz dobro definisan proces odobravanja kreditnih plasmana, nezavisne ponovne procene kreditnih plasmana i efikasnu funkciju upravljanja kreditnim rizikom. Glavni ciljevi upravljanja kreditnim rizikom su:

Održavanje čvrstih standarda kreditiranja; Praćenje i kontrolisanje kreditnog rizika; Adekvatna procena novih poslovnih prilika; Identifikacija problematičnih plasmana i upravljanje njima.

Radi adekvatnog upravljanja kreditnim rizikom, Banka je formirala organizacionu strukturu koja odgovara obimu, vrsti i složenosti poslova koje obavlja. Ovakva struktura omogućava ostvarivanje utvrđenih ciljeva i principa za upravljanje kreditnim rizikom, obezbeđujući pritom nezavisnost organizacionih jedinica koje vrše funkciju preuzimanja rizika i organizacionih jedinica koje vrše funkciju kontrole i upravljanja rizicima (Sektor za upravljanje rizicima). Služba za kreditnu kontrolu u okviru Sektora za upravljanje rizicima odgovorna je za organizaciju, primenu i praćenje politike rezervisanja Banke, pripremu izveštaja u vezi sa kreditnim rizikom i praćenje kvaliteta kreditnog portfolija. Procesi upravljanja kreditnim rizikom uključuje glavne organe Banke: Upravni odbor, Izvršni odbor, Odbor za reviziju, Komitet za rizike, Kreditni odbor Izvršnog odbora, Regionalni kreditni odbor Upravnog Odbora, Kreditni komitet za plasmane stanovništvu, malim preduzećima i preduzetnicima, Komitet Upravnog Odbora za klijente pod specijalnim nadzorom-SHC I, Komitet Izvršnog Odbora za klijente pod specijalnim nadzorom-SHC II , Komitet za upravljanje problematičnim plasmanima i Odbor za nove proizvode.



7

Banka je svojim internim dokumentima i to Strategijom upravljanja rizicima, politikama i procedurama utvrdila odgovornosti navedenih organizacionih jedinica i organa banke u kreditnom procesu kao i u procesu praćenja i upravljanja odobrenim kreditnim plasmanima i upravljanja kreditnim rizikom koji iz datog poslovanja proizilazi. U cilju preuzimanja kreditnog rizika i upravljanja tim rizikom Banka je uspostavila odgovarajući kreditni proces i proces upravljanja kreditnim rizikom. U skladu sa tim, Banka je razvila i usvojila kreditnu politiku za svaki sektor koji se bavi kreditiranjem. Svaka kreditna politika Eurobank a.d. (u daljem tekstu: Kreditna politika) definiše osnovne koncepte, uputstva i pravila koji obezbeđuju pravilno upravljanje procesom odobravanja, isplate, nadgledanja i naplate kredita i druge izloženosti riziku. U cilju implementiranja relevantne Kreditne politike, Banka je takođe donela druga neophodna akta, odluke, pravila, procedure i slicno. Banka upravlja kreditnim rizikom na nivou celokupnog kreditnog portfolija kao i na nivou pojedinačnih klijenata i transakcija. Osnovna pravila koje Banka primenjuje prilikom preuzimanja i upravljanja kreditnim rizikom na nivou pojedinačnih klijenata i transakcija su:

detaljno razumevanje ekonomske pozadine transakcije, procena kreditne sposobnosti klijenta na bazi analize finansijskog stanja klijenta, njegove

sposobnosti za vraćanje kredita, kao i dinamike i izvora otplate kredita. analiza osetljivosti poslovanja klijenta u odnosu na kretanje kursa dinara, analiza usklađenosti devizne pozicije, analiza privredne grane u kojoj dužnik posluje, položaja dužnika na tržištu, specifičnih

karakteristika dužnika i drugih relevantih pokazatelja, analiza vrste i kvaliteta sredstava obezbeđenja, analiza ostvarenog poslovnog odnosa sa klijentom, kontrola namenskog korišćenja kredita i izvora otplate kredita, kontrola poslovanja klijenta u periodu otplate kredita

Na nivou celog portfolija, Banka upravlja kreditnim rizikom, putem sprovođenja sledećih aktivnosti:

analize strukture i kvaliteta celokupnog kreditnog portfolija Banke korišćenjem različitih kriterijuma (analiza valutne i sektorske strukture, rizičnosti naplate i adekvatnosti rezervisanja kao i analiza kolaterala i njihovog obezvređenja);

praćenjem različitih limita izloženosti (analiza limita prema velikim izloženostima i rizičnim plasmanima);

praćenjem pojedinačnih izloženosti kreditnom riziku kod kojih su identifikovani rani znaci upozorenja kao i onih kod kojih su identifikovani problemi u naplati;

analize osetljivosti portfolija usled obezvređenja plasmana i promene vrednosti sredstava obezbeđenja;

analizom efikasnosti naplate iz sredstava obezbeđenja. Procenu kreditnog rizika Banka vrši u skladu sa:



8

Odredbama Narodne banke Srbije kojima se uređuje klasifikacija bilansne aktive i vanbilansnih stavki banke. U skladu sa tim odredbama, Banka vrši obračun posebne rezerve za procenjene gubitke

Internim modelom Banke za procenu kreditnog rizika, koji se koristi u postupku obračuna ispravke vrednosti bilansne aktive i rezervisanja za gubitke po vanbilansnim stavkama

Internim modelom Banke za procenu kreditnog rizika, kojim se uređuje obračun internog kapitalnog zahteva i sprovodjenje stres testiranja.

Banka meri kreditni rizik na nivou pojedinačnih klijenata i transakcija, putem procene finansijskog stanja klijenta tj. kreditne sposobnosti, pri čemu vrsta korišćenih pokazatelja zavisi od vrste klijenata i specifičnosti njegovog poslovanja i pravnog statusa. Osim procene finansijskog stanja klijenta tj. njegove kreditne sposobnosti merene kroz kvantitativne pokazatelje, Banka koristi i niz kvalitativnih pokazatelja kao što su privredna grana u kojoj klijent posluje, kreditna istorija, kvalitet menadžmenta, dosadašnja saradnja sa klijentom itd. Kreditni rizik na nivou portfolija Banka meri putem obračunavanja posebne rezerve za procenjene gubitke, potrebne rezerve za procenjene gubitke, iznosa ispravke vrednosti bilansne aktive i rezervisanja za gubitke po vanbilansnim stavkama kao i utvrđivanjem iznosa kapitalnog zahteva za pokriće kreditnog rizika. Kako bi ispitala uticaj negativnih kretanja po osnovu izloženosti kreditnom riziku, Banka sprovodi i stres testiranje kreditnog rizika u kojem uključuje uticaj mogućih događaja ili budućih promena u ekonomskim uslovima kao i stresne scenarije vezane za razvoj glavnih parametara kreditnog rizika, stope neizmirivanja obaveza i gubitka koji nastaje usled neizmirivanja obaveza prema Banci.

Banka je Politikom sklonosti ka preuzimanju rizika odnosno svojim rizičnim apetitom detaljno propisala limite koje prati a u kontekstu upravljanja kreditnim rizikom, kao i način obračuna, referentne vrednosti kao i odgovornosti i frekvenciju obračuna. Politikom upravljanja kreditnim rizikom, Banka je dodatno uspostavila interne limite, na istom ili po pravilu nižem nivou od regulatornih ograničenja (čime bi trebalo da se obezbedi da regulatorni limiti ne budu probijeni) za pokazatelje koji su interno određeni kao važni na nivou koji je menadžment ocenio kao adekvatan. Pored toga, da bi se obezbedila blagovremena reakcija menadžmenta postavljeni su i limiti ranog upozorenja. Postavljene limite Banka godišnje razmatra i ažurira ih po potrebi. U slučaju narušavanja definisanih limita, Izvšni Odbor i Upravni Odbor se obaveštavaju i primenjuju se aktivnosti u skladu sa definisanim merama/aktivnostima u Politici za upravljanja kreditnim rizikom.

Banka zaštitu od izloženosti kreditnom riziku obezbeđuje: selekcijom kreditnih zahteva primenom limita diversifikacijom plasmana primenom adekvatnih sredstava obezbeđenja.

U cilju zaštite od izloženosti i upravljanja kreditnim rizikom, Banka redovno sprovodi analizu izloženosti prema različitim vrstama proizvoda, vrsti klijenata, pojedinačnoj i grupnoj izloženosti klijenata, nivoima odlučivanja, sektorske izloženosti i slično. Na taj način, Banka prati i preispituje uspostavljen sistem limita i u slučaju većih izloženosti riziku i približavanju postojećim limitima sprovodi aktivnosti vezane za smanjenje izloženosti ili pribavljanje dodatnih sredstava obezbeđenja. Imajući u vidu da sredstva obezbeđenja imaju značajnu ulogu u smanjenju i zaštiti od izloženosti kreditnom riziku Banka sprovodi kontrolu sredstava obezbeđenja u okviru procesa priznavanja i vrednovanja. Tehnike umanjenja kreditnog rizika se detaljnije opisuju u tački 2.4.4. ovog izveštaja koja se odnosi na upravljanje Rezidualni rizikom).



9

U okviru kreditnog rizika, Banka prepoznaje i izloženost prema kreditno-deviznom riziku, riziku koncentracije, rezidualnom riziku koji nastaje usled obezvređenja sredstava obezbeđenja kao i riziku zemlje porekla dužnika. U skladu sa tim, Banka parelelno u okviru upravljanja kreditnim rizikom sprovodi kontrolu i upravljanje ovim rizicima. 2.1.2. Kreditno-devizni rizik Kreditno-devizni rizik predstavlja verovatnoću da će Banka pretrpeti gubitak usled neizvršavanja obaveze dužnika u ugovorenim rokovima, koji nastaje usled negativnog uticaja promene kursa dinara na finansijsko stanje dužnika. Banka upravlja kreditno-deviznim rizikom na nivou pojedinačnih plasmana i na nivou celokupnog kreditnog portfolija. Osnovna pravila finansiranja i principe kreditiranja, praćenja plasmana i upravljanja kreditnim rizikom i u okviru njega kreditno-deviznim rizikom, Banka je utvrdila svojim internim Kreditnim politikama i kroz Metodologiju za primenu kriterijuma za klasifikaciju potraživanja Banke u skladu sa Odlukom Narodne Banke Srbije o klasifikaciji bilansne aktive i vanbilansnih stavki banke. Kreditno-deviznim rizikom se upravlja kroz kreditnu procenu i analizu negativnog uticaja promene kursa na finansijsko stanje dužnika. Banka vrši analizu izloženosti kreditno-deviznom riziku kod dužnika (pravnih i fizičkih lica) čije su obaveze prema Banci ugovorene u stranoj valuti ili u dinarima sa valutnom klauzulom. Sektor za upravljanje rizicima /Služba kreditnog rizika prati izloženost ovoj vrsti rizika prilikom svakog zahteva za odobrenje nove i povećanje postojeće izloženosti i zadužena je da izloženost Banke kreditno-deviznom riziku po svakom pojedinačnom plasmanu analizira u skladu sa propisanim Kreditnim politikama i kroz Metodologiju za primenu kriterijuma za klasifikaciju potraživanja Banke. Banka analizira uticaj kreditno-deviznog rizika na nivou celog portfolija prilikom procene internih kapitalnih zahteva za kreditni rizik, u skladu sa Metodologijom za utvrđivanje internih kapitalnih zahteva i testiranje stresa kreditnog rizika. Dodatno, izrade projekcija na kreditnom portfoliju, a vezano za povećanje izloženosti kreditno-deviznom riziku, predstavljaju sastavni deo uticaja stres testiranja kreditnog rizika na interne kapitalne zahteve. 2.1.3. Rizik koncentracije Rizik koncentracije je rizik koji direktno ili indirektno proizilazi iz izloženosti banke prema istom ili sličnom izvoru nastanka rizika, odnosno istoj ili sličnoj vrsti rizika. Najvažniji izvori rizika koncentracije su:

Velike izloženosti (podrazumevaju se velike izloženosti odnosno izloženost prema jednom licu ili grupi lica; rizik izloženosti kako ga NBS definiše Odlukom o upravljanju rizicima; tkz. single name risk;);

Sektorska pripadnost; Geografska pripadnost; Vrste proizvoda; Sredstva obezbeđenja (uključujući ročnu i valutnu neusklađenost između velikih izloženosti i

instrumenata kreditne zaštite tih izloženosti). Radi adekvatnog upravljanja rizikom koncentracije Banka primenjuje pravila i principe definisane Odlukom o upravljanju rizicima kao i odredbama utvrđenim u interno definisanim kreditnim politikama, Politici i Smernici za upravljanje rizikom ulaganja i rizikom koncentracije. U okviru Politike za upravljanje rizikom



10

ulaganja i rizikom koncentracije, Banka je uspostavila okvir za upravljanje rizikom ulaganja i rizikom koncentracije koji naročito podrazumeva definisanje nadležnosti i organizaciju, postavljanje limita, pravila za odlučivanje u slučaju odstupanja od utvrđenih limita, definisanje opštih principa i pravila za upravljanje rizikom, odnosno za preuzimanje, merenje, praćenje, ublažavanje i kontrolu ovog tipa rizika. U okviru Smernice za upravljanje rizikom ulaganja i rizikom koncentracije, Banka je jasno definisala metode i procese u utvrđivanju limita i kontrole istih vezano za rizik koncentracije. Identifikacija rizika koncentracije se nalazi u nadležnosti Sektora prodaje dok je Sektor za upravljanje rizicima odgovoran da vrši nezavisnu procenu i merenje izloženosti ovoj vrsti rizika. U cilju procene i upravljanja rizikom koncentracije, Banka primenjuje utvrđene limite koji su definisani Odlukom o upravljanju rizicima, kao i limite za izloženosti ovoj vrsti rizika utvrđenih internim politikama i smernicama, a koji joj omogućavaju diverzifikaciju kreditnog portfolija. Nadležni sektori utvrđuju izloženost riziku koncentracije prilikom procene kreditne sposobnosti i boniteta svakog pojedinačnog klijenta i odgovorni su za primenu i praćenje napred naznačenih koncentracionih limita prilikom svakog odobrenja plasmana i praćenja u toku njegovog trajanja. Ukoliko u bilo kom trenutku Banka bude izložena riziku prekoračenja propisanih limita (ili prekoračuje limit), Sektor za upravljanje rizicima obaveštava Izvršni odbor i Upravni odbor, koji odmah preduzima neophodne korektivne mere. Sektor za upravljanje rizicima kontinuirano prati izloženost prema određenim grupama klijenata, industrijskim sektorima, regionima i vrsti kolaterala i o iskorišćenosti uspostavljenih limita obaveštava nadležne organe (Izvršni odbor, Komitet za rizike, Odbor za reviziju i Upravni Odbor). Banka kontroliše rizik koncentracije uspostavljanjem odgovarajućih limita izloženosti kako bi omogućila diversifikaciju portfolija. Ublažavanje rizika se sprovodi kroz aktivno upravljanje portfolija i prilagođavanjem uspostavljenih limita, a Banka ga sprovodi imajući u vidu svoj rizični profil i sklonost ka preuzimanju rizika. Dodatno, Banka analizira uticaj riziku koncentracije na nivou celog portfolija prilikom procene internih kapitalnih zahteva za kreditni rizik, u skladu sa Metodologijom za utvrđivanje internih kapitalnih zahteva i testiranje stresa kreditnog rizika. 2.1.4. Rezidualni rizk Rezidualni rizik predstavlja rizik od negativnih efekata na rezultat i kapital Banke usled pogoršanja efikasnosti tehnika ublažavanja kreditnog rizika. Uzimajući u obzir značajnosti sredstava obezbeđenja i njihove efikasnosti u ublažavanju kreditnog rizika Banka je u okviru svojih kreditnih politika i procedura jasno definisala prihvatljive kategorije kolaterala, kriterijume za njihovo prihvatanje, praćenje i osiguranje u slučaju negativnih dešavanja. U tom smislu, Banka se rukovodi prudencijalnim pristupom i putem odgovarajućih internih (Kreditna politika i Smernica za upravljanje rezidualnim rizikom) i regulatornih propisa vrši redovno praćenje i procenu sredstava obezbeđenja kako bi umanjila izloženost kreditnom riziku. Banka uticaj ovog rizika uključuje u okviru obračuna internog kapitalnog zahteva za kreditni rizik a u skladu sa Metodologijom za utvrđivanje internih kapitalnih zahteva i testiranje stresa kreditnog rizika. 2.1.5. Rizik zemlje Rizik zemlje se utvrđuje preko procene informacija u vezi rizika koji proističe iz određene zemlje kroz redovnu evaluaciju podataka o rejtingu od strane Moody’s rejting agencije. Svaka promena u rejtingu određene zemlje koji daje ova agencija se uzima u obzir prilikom procene rizika. Da bi se vršila kontrola i upravljanje rizikom na generalnom nivou, Banka je utvrdila limite uključujući maksimalno dozvoljenu izloženost prema određenoj zemlji.



11

Banka vrši merenje i procenu rizika zemlje i kroz utvrđivanje ispravki vrednosti za potraživanja evidentirana u bankarskoj knjizi a u skladu sa pravilima definisanim u Metodologiji za obračun ispravke vrednosti bilansne aktive i rezervisanja za gubitke po vanbilansnim stavkama. U okviru obračuna internog kapitalnog zahteva za kreditni rizik, Banka uključuje uticaj rizika zemlje i na taj način uvažava efekat koji proizilazi iz ovog rizika na interne kapitalne zahtve Banke. Izloženost riziku zemlje, Banka prati kako na konsolidovanom tako i na lokalnom nivou. Na nivou Grupe, Odeljenje za tržišne rizike u Atini (GMCRS) redovno dostavlja niz limita, uključujući najveću dozvoljenu izloženost u konkretnoj zemlji. Ova ograničenja zatim odobrava Komitet za rizike Banke. Banka ne sme biti izložena prema zemlji prema kojoj nisu uspostavljeni limiti. Na lokalnom nivou, Banka je utvrdila interne limite za izloženost riziku zemlje u okviru Politike sklonosti ka preuzimanju rizika i u skladu sa njom dodatno vrši kontrolu izloženosti ovoj vrsti rizika, obaveštava organe odlučivanja i preuzima odgovarajuće mere u slučaju prekoračenja definisanog limita a nakon odobrenja od strane nadležnih organa odlučivanja. Služba tržišnih rizika odgovorna je za mesečno praćenje i izveštavanje o iskorišćenosti postavljenih limita. Osnovne tehnike za kontrolu rizika su smanjivanje izloženosti prema određenim zemljama i svođenje na što manju meru gubitaka koji se mogu pojaviti usled obaranja kreditnog rejtinga zemlje. Ciljevi upravljanja rizikom koncentracije, kreditno-deviznim rizikom, rezidualnim rizikom i rizikom zemlje su u korelaciji sa ciljevima za upravljanje kreditnim rizikom i usmereni na obezbeđivanje odgovarajuće disperzije portfolija plasmana i instrumenata obezbeđenja i sprečavanje njihove koncentracije. 2.1.6. Tržišni rizik Banka je izložena tržišnim rizicima, koji predstavljaju rizik da će fer vrednost budućih tokova gotovine finansijskih instrumenata fluktuirati zbog promene tržišnih cena. Tržišni rizici proizilaze iz otvorene pozicije po osnovu kamatnih, valutnih i kapitalnih proizvoda, koji su izloženi generalnim i specifičnim promenama na tržištu i promenama kamatnih stopa, kurseva stranih valuta i cene akcija. 2.1.7. Devizni rizik Izloženost deviznom riziku se redovno prati kroz usaglašavanje sa limitima propisanim od strane Narodne banke Srbije. Banka ima aktivan pristup u upravljanju deviznim rizikom kroz oprezno procenjivanje otvorene devizne pozicije i pridržavanje limita rizika propisanim od strane NBS kao i limita sadržanim u internim aktima donetim od strane rukovodstva i Komiteta za rizike. Za merenje deviznog rizika Banka primenjuje scenario analizu.

2.1.8. Rizik od promene kamatnih stopa

Rizik od promene kamatnih stopa je izloženost finansijske pozicije Banke riziku usled nepovoljnih kretanja kamatnih stopa. Opšte posmatrano, dva su načina na koji promene kamatnih stopa mogu da utiču na banku. Kao prvo, promene kamatnih stopa utiču na vrednost sredstava, obaveza i vanbilansnih stavki banke; potom, promene kamatnih stopa utiču na buduće tokove gotovine. Rizik od promene kamatnih stopa može se javiti u različitim oblicima kao rizik promene cena, rizik krive prinosa, bazni i opcioni rizik. Kamatne stope Banke se utvrđuju uzimajući u obzir tržišne kamatne stope i druge faktore (kao što je cena rizika, očekivani nivo ispravki vrednosti itd.) i Banka ih redovno usklađuje.



12

Aktivnost upravljanja rizikom od promene kamatnih stopa za cilj ima optimizaciju neto prihoda od kamate u skladu sa poslovnom strategijom Banke. Upravljanje rizikom zasniva se na ročnoj usklađenosti sredstava, obaveza i vanbilansnih stavki, a na osnovu: makro i mikro ekonomskih predviđanja, predviđanja uslova za postizanje likvidnosti i predviđanja trendova kamatnih stopa.

U cilju merenja rizika od promene kamatnih stopa, Banka upotrebljava analizu osetljivosti primenom pondera osetljivosti zasnovanih na duration-u, praćenu testiranjem opterećenja („stres testiranje”) koje podrazumeva različite promene varijabilnih elemenata kamatne stope. Banka upravlja rizikom od promene kamatnih stopa preko skupa limita izloženosti riziku. Analiza osetljivosti – Upravljanje rizikom od promene kamatnih stopa i deviznim rizikom je dopunjeno praćenjem osetljivosti bilansa uspeha Banke u odnosu na različita scenarija promene kamatnih stopa i kurseva valuta. Osetljivost bilansa uspeha je efekat pretpostavljenih promena u kamatnim stopama i deviznim kursevima na neto prihode od kamata u toku jedne godine. 2.1.9. Operativni rizik Operativni rizik je rizik od mogućeg nastanka negativnih efekata na finansijski rezultat i kapital Banke usled propusta (namernih ili nenamernih) u radu zaposlenih, neodgovarajućih unutrašnjih procedura i procesa, neadekvatnog upravljanja informacionim i drugim sistemima u Banci, kao i usled nastupanja nepredvidivih eksternih događaja. Operativni rizik uključuje i pravni rizik. Operativni rizik nije ograničen samo na rizik od finansijskog gubitka već i na druge negativne ili pozitivne uticaje na ciljeve Banke (uticaj na reputaciju, poslovnu efikasnost itd.). Banka je razvila i usvojila interna regulatorna dokumenta (politike, procedure, smernice, metodologiju) za sve segmente upravljanja operativnim rizikom, a koristi i vrlo razvijenu sistemsku podršku (razvijenu na nivou Eurobank Grupe) za sve tehnike operativnih rizika koje Banka primenjuje. Banka identifikuje i procenjuje dogadjaje i izvore zbog kojih mogu nastati gubici u vezu sa operativnim rizikom, uzimajući u obzir sve značajne unutrašnje i spoljne faktore. Operativne rizike prati po poslovnim sektorima/linijama poslovanja i po vrstama događaja operativnog gubitka, i redovno ih analizira kako bi preduzela neophodne korektivne akcije. Svi događaji operativnog rizika su registrovani u bazi podataka operativnog rizika - RED-B aplikaciji, koja je kreirana na nivou Eurobank Grupe.

Banka razvija i prati ključne indikatore rizika (KRI) kao metriku, koja na bazi istorijskih podataka, indicira izloženost operativnom riziku u sadašnjem vremenu i služi kao relevantna mera sistema kontrola primenjenih u poslovnim aktivnostima. Takođe Banka periodično sprovodi samoprocenu operativnog rizika i kontrola (RCSA) koja ima za cilj da identifikuje rizike koji se mogu manifestovati u doglednog poslovnoj budućnosti, da ih proceni i kao krajnji ishod uplaži njihov negativni efekat. Osim toga Banka vrši i scenario analizu koja se fokusira na ekstremne ili katastrofalne događaje, koji se mogu desiti u daljoj budućnosti i koja upozorava rukovodstvo Banke na negativne neočekivane ishode, a



13

radi obezbeđenja potrebnog iznosa kapitala koji bi mogao biti potreban za apsorbovanje gubitaka u slučaju velikih šokova. . Banka meri, odnosno procenjuje izloženost operativnom riziku uzimajući u obzir mogućnost, odnosno učestalost nastanka tog rizika, kao i njegov potencijalni uticaj na Banku, s posebnim osvrtom na događaje za koje je malo verovatno da će nastati, ali mogu izazvati velike materijalne gubitke. Banka procenjuje izloženost operativnom riziku koja nastaje po osnovu uvođenja novih proizvoda i usluga, kao i pri poveravanju svojih aktivnosti trećim licima. U cilju ublažavanja operativnih rizika Banka pribavlja polisu osiguranja od kriminalne/profesionalne odgovornosti i odgovornosti direktora i službenika, kao i opšte polise osiguranja od operativnih rizika – osiguranje imovine i osnovnih sredstava i osiguranje gotovine. 2.1.10. Rizik likvidnosti Rizik likvidnosti nastaje usled nemogućnosti Banke da ispunjava svoje dospele obaveze što može imati negativan efekat na finansijski rezultat i kapital Banke. Banka upravlja ovim rizikom tako što obezbeđuje različite izvore finansiranja koji obuhvataju sledeće:

depozite komitenata sa različitim rokovima dospeća; depozite sa tržišta novca i dostupne kredite finansijskih institucija; dostupne kredite većinskog akcionara; dostupne kredite međunarodnih finansijskih institucija; akcijski kapital.

Izvori likvidnosti se stalno revidiraju kako bi se obezbedila diversifikacija u smislu valute, geografske strukture, porekla, proizvoda i trajanja. Usklađenost, odnosno kontrolisana neusklađenost dospeća i kamatnih stopa sredstava i obaveza od suštinskog je značaja za upravljanje poslovanjem. Banke obično nisu u potpunosti ročno usklađene, s obzirom da su poslovi često neizvesnog trajanja i različitih tipova. Merenje rizika likvidnosti uključuje procene rizika pod normalnim tržišnim uslovima i prema scenarijima opterećenja. Scenarija, koja se definišu na osnovu istorijskih podataka i analize slučaja, trebalo bi da Banci omoguće da proceni potencijalni negativni uticaj koji takvi faktori mogu da imaju na poziciju likvidnosti. Rizik likvidnosti se prati preko skupa kratkoročnih limita. U skladu sa metodologijom Narodne banke Srbije, Banka je definisala minimalni nivo likvidnosti izražen u vidu kratkoročnog pokazatelja likvidnosti. U svrhe interne metodologije, limiti uključuju pokazatelje u vidu defnisanih ograničenja prihvatljivih nivoa kratkoročne neusklađenosti likvidnosti. 2.6. Način organizovanja procesa upravljanja rizicima

Procesi upravljanja rizicima uključuju glavne organe Banke, poslovne jedinice koje preduzimaju rizik i odgovorne su za njegovu identifikaciju i procenu, poslovne jedinice koje su odgovorne za kontrolu i koje vrše merenje, praćenje, ograničavanje i izveštavanje.



14

Organizaciona struktura Sektora za upravljanje rizicima je sledeća:

Služba kreditnih rizika (CRD) Služba kreditne kontrole (CCD) Služba operativnih rizika(ORD) Služba tržišnih rizika (MRD) Služba za upravljanje sredstvima obezbeđenja (CMD) Služba za Basel II i modeliranje (BMD)

Služba kreditne kontrole i Služba kreditnog rizika nadgledaju kreditni rizik Banke i obavljaju sledeće poslove:

U konsultaciji sa poslovnim jedinicama formulišu kreditne politike koje definišu sredstva obezbeđenja kredita, procenu kreditne sposobnosti, gradiranje rizika i izveštavanje, dokumentarne i pravne procedure, i usaglašenost sa propisima i regulatornim zahtevima.

Služba kreditnog rizika nezavisno ocenjuje kreditne predloge u skladu sa unapred definisanim

pravilima u okviru Procedure za kreditni rizik, pravilima odobravanja propisanim u internim kreditnim politikam i Odlukom UO o nivoima odlučivanja, i odgovorna je za kontrolu kreditnog predloga pre odobravanja i pružanje nezavisnih kreditnih mišljenja. Obnavljanje plasmana podleže

istom procesu provere i odobravanja.

Razvoj i ažuriranje politike rangiranja rizika kako bi se izvršila kategorizacija izloženosti prema

stepenu rizika od finansijskog gubitka i kako bi se upravljanje rizikom usredsredilo na rizike koji iz

toga proizilaze. Služba kreditne kontrole zadužena je za sistem rangiranja rizika. Sistem rangiranja se koristi prilikom utvrđivanja obezvređenja koja mogu biti neophodna u odnosu na specifične izloženosti kreditnom riziku. Trenutno rangiranje rizika za plasmane privredi sastoji se iz jedanaest nivoa, a za plasmane stanovništvu iz četrnaest nivoa (zasnovanih na kašnjenju u izmirivanju obaveza) koji odslikavaju različite stepene rizika od neispunjavanja obaveza, nedostupnosti sredstava obezbeđenja ili drugih sredstva za umanjenje kreditnog rizika. Nivoi rizika se redovno

revidiraju.

Praćenje usaglašenosti poslovnih jedinica sa odobrenim limitima izloženosti, uključujući limite za

odabrane industrijske sektore, rizik zemlje i tip proizvoda, odgovornost je Službe kreditne kontrole i Službe tržišnog rizika. Izveštaji o kreditnom kvalitetu portfolija i preduzetim odgovarajućim korekcijama redovno se podnose različitim organima Banke. Jedan od osnovnih zadataka je pružanje saveta, uputstava i stručne pomoći sektorima kako bi se u celoj Banci promovisao model

dobrog poslovanja u smislu upravljanja kreditnim rizikom.

Upravni odbor Banke je delegirao odgovornost za odobravanje kreditnih izloženosti na nekoliko različitih nivoa. U osnovi procesa kreditiranja je princip „dva para očiju“, koji sa jedne strane primenjuju poslovne jedinice, a sa druge Sektor za upravljanje rizicima za sve rizike koji koji prevazilaze odobrene limite poslovnih jedinica. U slučaju plasmana koji odobrava poslovne jedinice u skladu sa svojim ovlašćenjima, data poslovna jedinica je odgovorna da obezbedi primenu principa „dva para očiju“. Poslovne jedinice, u okviru Sektora za korporativno bankarstvo koje se bave poslovima kreditiranja pravnih lica uključuju sledeće službe:



15

Služba za poslove sa velikim preduzećima Služba za poslove sa malim i srednjim preduzećima

Poslovne jedinice, koje se bave poslovima kreditiranja stanovništva i mikro kredite uključuju sledeće sektore:

Sektor za kredite fizičkim licima Sektor za mikro kredite

Služba operativnih rizika ima funkciju podrške organizacionim delovima u identifikaciji, proceni, merenju, ublažavanju, praćenju i izveštavanju o operativnim rizicima. Osim toga, osnovne odgovornosti Službe operativnih rizika su primena sveobuhvatnog okvira operativnog rizika koji Banka sledi kao i izveštavanje rukovodioca Sektora za upravljanje rizicima, Izvršnog odbora, Komiteta za rizik, Odbora za reviziju, Komiteta za operativni rizik i Sektora za operativne rizike u Atini. Organizacioni delovi Banke imaju primarnu odgovornost za upravljanje operativnim rizicima u svom segmentu poslovanja. Svaki organizacioni deo Banke je, na dnevnoj bazi, odgovoran za upravljanje svojim operativnim rizicima i dužan je da:

Identifikuje, procenjuje i vrši kontrolu operativnih rizika kojima je izložen i da primenjuje tehnike ublažavanja rizika;

Procenjuje efikasnost kontrola; Izveštava o svim relevantnim pitanjima; Ima pristup i koristi zajedničke metode i alate kako bi se olakšala identifikacija, procena i

monitoring operativnog rizika.

Svaki organizacioni deo imenuje iskusnog zaposlenog za upravljanje operativnim rizikom, koji osim što radi kao menadžer operativnog rizika u svom organizacionom delu, predstavlja i vezu sa Službom operativnih rizika. Ovi službenici se zovu partneri operativnog rizika. Shodno svojim potrebama, svaki organizacioni deo može oformiti specijalni organizacioni deo za upravljanje operativnim rizikom. Služba tržišnih rizika (MRD), kao deo Sektora za upravljanje rizikom, odgovorna je za nezavisno merenje, praćenje i kontrolu tržišnog rizika, rizika kamatnih stopa, rizika likvidnosti, rizika zemlje i ulaganja. Odgovornosti službe uključuju:

Nezavisno merenje i praćenje svih rizika iz svoje nadležnosti, a koji su definisani u prethodnoj rečenici,

Nezavisno izveštavanje višem rukovodstvu na lokalnom nivou i nivou Grupe, Primenu politika i procedura tržišnog rizika, Usklađenost sa grupnim Politikama i Procedurama tržišnog rizika, Nezavisnu kontrolu aktivnosti u vezi sa sredstvima i likvidnošću, Praćenje svih postavljenih limita, a koji su u vezi sa rizicima koje prati MRD.



16

U okviru odeljenja vrši se priprema nezavisnih izveštaja o tržišnom riziku koji se prezentuju višem rukovodstvu na nivou Banke i Grupe, uključujući Odbor za upravljanje aktivom i pasivom (ALCO), i Komitet za rizike, kao najviši organ odgovoran za tržišnu kontrolu i upravljanje sa odgovornostima u pogledu tržišnog rizika koje uključuju:

Odobrenje odgovarajućih limita iz nadležnosti MRD i metodologije merenja, revidiranje Politika tržišnog rizika i sveobuhvatne kontrolne strukture, pracenje usklađenosti i primene grupnih Politika i Procedura, kontrola profila tržišnog rizika Banke i rešavanje ključnih pitanja tržišnog rizika.

Banka osigurava da sve materijalne pozicije koje su izložene tržišnim rizicima budu uključene u sistem za merenje tržišnog rizika.

Služba za upravljanje sredstvima obezbeđenja (CMD). Aktivnosti Službe usmerene su ka optimizaciji položaja Banke sa aspekta postojećih kao i potencijalnih (predloženih) sredstava obezbeđenja po kreditnim izloženostima. Služba za upravljanje sredstvima obezbeđenja izveštava rukovodioca Sektora za upravljanje rizicima kao i odgovarajuće Odbore Banke u skladu sa potrebama tih Odbora za analizom sredstava obezbeđenja.

Glavne funkcije i aktivnosti ove Službe su:

Učestvovanje ili vođenje projekata Banke koji se sprovode u cilju poboljšanja procesa vezanih za sredstva obezbeđenja, tj unapređenje pozicije Banke sa aspekta sredstava obezbeđenja po kreditnim izloženostima.

Razvoj smernica, knjiga preporuka i sl. u cilju ujednačenja praksi u pojedinačnim delovima Banke koji se bave uspostavljanjem i praćenjem sredstava obezbeđenja, kao i promocija najboljih praksi u tom smislu.

Sačinjavanje Izveštaja o statusu sredstava obezbeđenja (postojećih i/ ili predloženih) pojedinačnih klijenata Banke odgovarajućih nivoa kreditne izloženosti,odnosno rizičnosti, a za potrebe kreditnog odlučivanja ili periodičnog praćenja tih klijenata.

Koordinacija i nadgledanje aktivnosti drugih odeljenja Banke u cilju zatvaranja nalaza revizije vezanih za sredstva obezbeđenja.

Služba za Bazel II i modeliranje - Osnovne odgovornosti ove službe su razvoj i primena pristupa zasnovanog na internom rejtingu (IRB), a sve u skladu sa Basel regulativom i Direktivom za kapitalne zahteve (CRD); merenje i praćenje internih kapitalnih zahteva i upravljanje rizicima vezanim za regulatorne zahteve, kao sto su pracenje kvaliteta aktive i sprovođenje stres testova. Ova služba izveštava rukovodioca Sektora za upravljanje rizicima kao i odgovarajuće Odbore Banke . Ključne odgovornosti Službe Basel II i modeliranja su:

Učestvovanje u proceni kvaliteta aktive u skladu sa zahtevima Grupe, NBS i ECB. Razvoj, implementacija i validacija IRB modela za procenu kreditnog rizika i obračun

verovatnoće neizmirenja obaveza (PD parametar), procene gubitka usled nastanka neizmirenja obaveza (LGD parametar) i vrednosti izloženosti (EAD)

Merenje i praćenje parametra rizika i obračun internih kapitalnih zahteva i kapitalne adekvatnosti u okviru procesa Interne procene kapitalne adekvatnosti (ICAAP) i priprema



17

odgovarajućih izveštaja namenjenih menadžmentu, kao i izveštaja namenjenih regulatoru i Grupi;

Priprema stres testova Podrška u implementaciji projekata Sektora za upravljanje rizicima (projekti u skladu sa Grupom

/ Evropskom centralnom bankom i Narodnom bankom Srbije) Obuhvatnost i vrste izveštavanja o rizicima Banka redovno izveštava NBS na način i u rokovima definisanim bliže od strane NBS, Odlukom o izveštavanju banaka. Pored izveštaja koji se sastavljaju za potrebe izveštavanja NBS, pripremaju se i druge informacije spram potreba menadžmenta koje su neophodne za donošenje poslovnih odluka. Pored redovnih izveštaja Banka priprema i ad hoc izveštaje a u skladu sa zahtevom regulatornog tela odnosno menadžmenta Banke. Ovi izveštaji se sastavljaju po potrebi. Služba kreditne kontrole i Služba za Basel II i modeliranje, koje posluju u okviru Sektora za upravljanje rizicima vrše merenje i procenu izloženosti kreditnom riziku, prate i izveštavaju o kreditnom riziku na nivou portfolija, odnosno Banke kao celine. Izveštaji o kreditnom riziku za potrebe izveštavanja nadležnih organa odlučivanja i Grupe sačinjavaju se mesečno i kvartalno u zavisnosti od definisane dinamike i smernica Grupe. Služba tržišnih rizika, u okviru svog delokruga vrši pripremu nezavisnih izveštaja, uključujući i različite stres testove o tržišnom riziku, riziku likvidnosti, kamatnom riziku, koji se prezentuju višem rukovodstvu na nivou Banke i Grupe, uključujući Izvršni odbor Banke, Odbor za upravljanje aktivom i pasivom (ALCO), i Komitet za rizike. Služba operativnih rizika redovno sačinjava izveštaje o operativnim rizicima i dostavlja ih menadžmentu Banke, Izvršnom odboru, Komitetu za operativni rizik, Komitetu za rizike i Odboru za reviziju, a sačinjava i izveštaje po zahtevu.

3. KAPITAL BANKE

3.1. Upravljanje kapitalom

Pri upravljanju kapitalom, Banka ima za cilj da očuva sposobnost da nastavi sa svojim poslovanjem u neograničenom periodu u predvidljivoj budućnosti. Istovremeno, Banka nastoji održati optimalnu strukturu kapitala tako da, s jedne strane, umanji troškove kapitala i poveća prinos na kapital, i da, s druge strane, obezbedi stabilnost sopstvenog poslovanja i sigurnost svojim deponentima i akcionarima. Banka kontinuirano upravlja kapitalom kako bi ostvarila sledeće:

obezbedila usaglašenost sa zahtevima u vezi sa kapitalom koji su definisani od strane Narodne banke Srbije;

obezbedila adekvatan nivo kapitala za nastavak poslovanja po načelu stalnosti poslovanja; Održala kapital na nivou koji će omogućiti budući razvoj poslovanja.



18

3.2. Opis osnovnih karakteristika svih elemenata koji se uključuju u obračun kapitala Ukupan kapital Banke se sastoji od osnovnog i dopunskog kapitala, elemanata koji umanjuju osnovni kapital i odbitnih stavki od ukupnog kapitala.

Osnovni kapital čini akcijski kapital po osnovu običnih akcije, emisona premija, rezerve iz dobiti, nerasporedjeni dobitak/gubitak, kapitalna dobit/gubitak po osnovu otkupljenih sopstvenih akcija, i nematerijalna ulagnja kao odbitne stavke osnovnog kapitala.

Dopunski kapital čini nominalna vrednost uplaćenih prioritetnih kumulativnih akcija i deo

pozitivnih revalorizacionih rezervi obračunatih po osnovu hartija od vrednosti raspoloživih za prodaju , a koje se odnose se na državne zapise Republike Srbije.

Odbitne stavke od osnovnog kapitala čine nematerijalna ulaganja, gubitak tekuće i predhodnih

godina i iznos potrebne rezerve za procenjene gubitke po bilananoj aktivi i vanbilansnim stavkama.

Odbitne stavke od ukupnog kapitala su učešća u kapitalu banaka ili drugih finansijskih

organizacija koja prelaze 10% kapitala organizacije u koju se ulaze kao i 10% kapitala banke koja vrši ulaganja. Banka ne poseduje hibridne instrumente, odnosno subordinirane instrumente, te osim revalorizacionih rezervi nema drugih elementa dopunaskog kapitala.

Potrebna rezerva za procenjene gubitke po bilananoj aktivi i vanbilansnim stavkama obračunata je po metodologiji koju je Narodna banka Srbije propisala u Odluci o klasifikaciji bilansne aktive i vanbilansnih stavki banke (“Službeni glasnik Republike Srbije“, br. 94/2011, 57/2012, 123/2012, 43/2013,113/2013,135-2014,25/2015 i 38/2015, 61/2016, 69/2016 i 91/2016). Prema navedenoj Odluci, Banka je dužna da kvartalno obračunava rezervu za procenjene gubitke koji mogu nastati po osnovu bilansne aktive i vanbilansnih stavki. Ukoliko je ovaj iznos veći od iznosa ispravki vrednosti proknjiženih na teret bilansa uspeha, Banka je obavezna da utvrdi potrebnu rezervu za procenjene gubitke po bilansnoj aktivi i vanbilansnim stavkama. Potrebna rezerva za procenjene gubitke po bilananoj aktivi i vanbilansnim stavkama je u ukupnom iznosu RSD 21,837,284 na dan 31.12.2016. godine odbitna stavka od osnovnog kapitala, saglasno tački 12. Odluke o adekvatnosti kapitala banke („Službeni glasnik RS“ br.46/2011, 6/2013 i 51/2014).

Sledeća tabela daje prikaz strukture i visine regulatornog na dan 31. Decembar 2016.

Redni broj

Naziv pozicije Iznos

I UKUPAN OSNOVNI KAPITAL 17,349,289

1 OSNOVNI KAPITAL PRE ODUZIMANJA ODBITNIH STAVKI 41,032,734

1.1. Nominalna vrednost uplaćenih akcija, osim preferencijalnih kumulativnih akcija 25,422,400 1.2. Emisiona premija 6,051,999 1.3. Rezerve iz dobiti 9,558,335 1.4. Neraspoređena dobit iz ranijih godina 0 1.5. Dobit iz tekuće godine 0 1.6. Manjinska učešća u podređenim društvima 0

1.7. Ostale pozitivne konsolidovane rezerve 0



19

2 ODBITNE STAVKE OD OSNOVNOG KAPITALA 23,683,446

2.1. Gubici iz prethodnih godina 0 2.2. Gubitak tekuće godine 0 2.3. Nematerijalana ulaganja 1,846,161 2.4. Stečene sopstvene akcije banke, osim preferencijalnih kumulativnih akcija 0 2.5. Iznos akcija banke uzetih u zalogu, osim preferencijalnih kumulativnih akcija 0

2.6. Regulatorna usklađivanja vrednosti: 21,837,284 2.6.1. Nerealizovani gubici po osnovu hartija od vrednosti raspoloživih za prodaju 0 2.6.2. Ostale neto negativne revalorizacione rezerve 0

2.6.3. Dobit po osnovu obaveza banke vrednovanih prema fer vrednosti koja je ostvarena zbog promene kreditnog rejtinga banke 0

2.6.4. Potrebna rezerva iz dobiti za procenjene gubitke po bilansnoj aktivi i vanbilansnim stavkama banke 21,837,284

2.7. Ostale negativne konsolidovane rezerve 0 II UKUPAN DOPUNSKI KAPITAL 12,160 1 DOPUNSKI KAPITAL PRE ODUZIMANjA ODBITNIH STAVKI 12,160

1.1. DOPUNSKI KAPITAL PRE ODUZIMANjA ODBITNIH STAVKI 4,800 1.2. Emisiona premija po osnovu preferencijalnih kumulativnih akcija 0

1.3. Deo revalorizacionih rezervi banke 7,360 1.4. Hibridni instrumenti 0 1.5. Subordinirane obaveze 0

1.6. Višak izdvojenih ispravki vrednosti, rezervisanja i potrebnih rezervi iz dobiti u odnosu na očekivane gubitke 0

2 ODBITNE STAVKE OD DOPUNSKOG KAPITALA 0 2.1. Stečene sopstvene preferencijalne kumulativne akcije

2.2. Potraživanja po osnovu bilansne aktive i vanbilansnih stavki obezbeđena hibridnim instrumentom ili subordiniranom obavezom

2.3. Iznos preferencijalnih kumulativnih akcija banke uzetih u zalogu 2.4. Iznos kapitala kojim se prekoračuju ograničenja za dopunski kapital

III UKUPAN KAPITAL 17,340,970 1 UKUPAN KAPITAL PRE ODUZIMANjA ODBITNIH STAVKI 41,044,895

2 ODBITNE STAVKE OD KAPITALA 20,479 Od čega umanjenje osnovnog kapitala 10,239 Od čega umanjenje dopunskog kapitala 10,239

2.1. Direktna ili indirektna ulaganja u banke i druga lica u finansijskom sektoru u iznosu većem od 10% kapitala tih banaka, odnosno drugih lica

2.2. Ulaganja u hibridne instrumente i subordinirane obaveze drugih banaka i lica u finansijskom sektoru u kojima banka ima direktna ili indirektna ulaganja u iznosu većem od 10% kapitala tih lica

2.3.

Ukupan iznos direktnih i indirektnih ulaganja u banke i druga lica u finansijskom sektoru u iznosu do 10% njihovog kapitala, kao i ulaganja u njihove hibridne instrumente i subordinirane obaveze, koji prelazi 10% zbira osnovnog i dopunskog kapitala banke za koju se obračunava kapital

2.4. Iznos za koji su prekoračena kvalifikovana učešća u licima koja nisu lica u finansijskom sektoru

2.5. Manjak izdvojenih ispravki vrednosti, rezervisanja i potrebne rezerve iz dobiti u odnosu na očekivane gubitke

2.6. Iznos izloženosti po osnovu slobodnih isporuka kada druga ugovorna strana nije izmirila svoju obavezu u roku od četiri radna dana

2.7. Potraživanja i potencijalne obaveze prema licima povezanim s bankom ili prema zaposlenima u banci koje je banka ugovorila pod uslovima koji su povoljniji od uslova ugovorenih sa drugim licima

IV NAPOMENE

Pozitivan/negativan iznos razlike između ukupne ispravke vrednosti bilansne aktive, rezervisanja za gubitke po vanbilansnim stavkama i potrebne rezerve iz dobiti s jedne strane i iznosa ukupnih očekivanih gubitaka prema IRB pristupu s druge strane

Iznos ispravki vrednosti, rezervisanja i potrebne rezerve iz dobiti banke Od čega na grupnoj osnovi Od čega na pojedinačnoj osnovi

Iznos očekivanog gubitka prema IRB pristupu Bruto iznos subordiniranih obaveza



20

Podaci o osnovnim karakteristikama finansijskih instrumenata koji se uključuju u obračun kapitala banke:

Karakteristike instrumenta Opis Opis

Emitent Eurobank a.d.

Beograd Eurobank a.d.

Beograd Tretman u skladu s propisima

Tretman u skladu sa Odlukom o adekvatnosti kapitala Instrument

osnovnog kapitala Instrument

dopunskog kapitala Individualni/grupni/individualni i grupni nivo uključivanja instrumenta u kapital na nivou grupe

Tip instrumenta Obične akcije Kumulativne

preferencijalne akcije Iznos koji se priznaje za potrebe izračunavanja regulatornog kapitala (u hiljadama dinara, sa stanjem na dan poslednjeg izveštavanja)

25,422,400 4,800

Nominalna vrednost instrumenta 25,422,400 4,800

Računovodstvena klasifikacija Akcijski kapital Akcijski kapital

Inicijalni datum izdavanja instrumenta

Emitent je imao XVI emisija akcija

pocev od 1997. godine, zakljucno sa 2008. godinom.

2003. godina

Instrument s datumom dospeća ili instrument bez datuma dospeća Bez datuma

dospeća Bez datuma dospeća

Originalni datum dospeća Bez datuma

dospeća Bez datuma dospeća

Da li postoji pravo prevremenog otkupa (call option) na strani emitenta Ne Ne

Prvi datum aktiviranja prava prevremenog otkupa

Naknadni datumi aktiviranja prava prevremenog otkupa (ako je primenljivo) Kuponi/dividende Fiksne ili promenljive dividende/kuponi Promenljivi Promenljivi

Potpuno diskreciono pravo, delimično diskreciono pravo ili bez diskrecionog prava u vezi s vremenom isplate dividendi/kupona

Potpuno diskreciono pravo


Potpuno diskreciono pravo, delimično diskreciono pravo ili bez diskrecionog prava u vezi sa iznosom dividendi/kupona



Mogućnost povećanja prinosa (step up) Ne Ne

Nekumulativne ili kumulativne dividende/kuponi Nekumulativne Kumulativne

Konvertibilan ili nekonvertibilan instrument Nekonvertibilan Nekonvertibilan

Ako je konvertibilan, uslovi pod kojima može doći do konverzije

Ako je konvertibilan, delimično ili u celosti konvertibilan

Ako je konvertibilan, stopa konverzije

Ako je konvertibilan, obavezna ili dobrovoljna konverzija

Ako je konvertibilan, instrument u koji se konvertuje

Ako je konvertibilan, emitent instrumenta u koji se konvertuje Mogućnost otpisa Ne Ne

Ako postoji mogućnost otpisa, uslovi pod kojima može doći do otpisa Ako postoji mogućnost otpisa, delimičan otpis ili otpis u celosti Ako postoji mogućnost otpisa, privremen ili trajan otpis Ako je otpis privremen, uslovi ponovnog priznavanja Tip instrumenta koji će se pri likvidaciji naplatiti neposredno pre navedenog instrumenta

Kumulativne preferencijalne



21

4. KAPITALNI ZAHTEVI I PROCES INTERNE PROCENE ADEKVATNOSTI KAPITALA

4.1. Pokazatelj adekvatnosti kapitala

Odrzavanje adekvatnog nivoa kapitala je jedan od glavnih ciljeva upravljanja rizicima Banke. Adekatnost kapitala se odrzava u skladu sa regulatornim propisima na nivou većem od 12%.

Redni broj Naziv Iznos

Pokrivenost osnovnim kapitalom

Pokrivenost dospunskim

kapitalom

1 2 3 I KAPITAL 17,340,970 1 UKUPAN OSNOVNI KAPITAL 17,339,049 2 UKUPAN DOPUNSKI KAPITAL 1,921 II KAPITALNI ZAHTEVI 11,225,093

1

KAPITALNI ZAHTEV ZA KREDITNI RIZIK, RIZIK DRUGE UGOVORNE STRANE I RIZIK IZMIRENjA/ISPORUKE PO OSNOVU SLOBODNIH ISPORUKA 9,769,735 9,769,735

1.1. Standardizovani pristup (SP) 81,414,458 1.1.1. Izloženosti prema državama i centralnim bankama 0

1.1.2. Izloženosti prema teritorijalnim autonomijama i jedinicama lokalne samouprave 0

1.1.3. Izloženosti prema javnim administrativnim telima 0

1.1.4. Izloženosti prema međunarodnim razvojnim bankama 0 1.1.5. Izloženosti prema međunarodnim organizacijama 0

1.1.6. Izloženosti prema bankama 6,606,057

1.1.7. Izloženosti prema privrednim društvima 35,465,875

1.1.8. Izloženosti prema fizičkim licima 25,739,684 1.1.9. Izloženosti obezbeđene hipotekama na nepokretnostima 9,375,787

1.1.10. Dospela nenaplaćena potraživanja 258,119 1.1.11. Visokorizične izloženosti 0

1.1.12. Izloženosti po osnovu pokrivenih obveznica 0

1.1.13. Izloženosti po osnovu ulaganja u otvorene investicione fondove 0

1.1.14. Ostale izloženosti 3,968,935 1.2. Pristup zasnovan na internom rejtingu (IRB)

1.2.1. Izloženosti prema državama i centralnim bankama 1.2.2. Izloženosti prema bankama

1.2.3. Izloženosti prema privrednim društvima 1.2.4. Izloženosti prema fizičkim licima

1.2.4.1. Izloženosti prema fizičkim licima koje su obezbeđene hipotekama na nepokretnostima

1.2.4.2. Kvalifikovane revolving izloženosti prema fizičkim licima 1.2.4.3. Ostale izloženosti prema fizičkim licima

1.2.5. Izloženosti po osnovu vlasničkih ulaganja 1.2.5.1. Primenjeni pristup:

1.2.5.1.1. Pristup jednostavnih pondera rizika 1.2.5.1.2. PD/LGD pristupa

1.2.5.1.3. Pristup internih modela 1.2.5.2. Vrste izloženosti po osnovu vlasničkih ulaganja

1.2.5.2.1. Vlasnička ulaganja kojima se trguje na berzi

1.2.5.2.2. Vlasnička ulaganja kojima se ne trguje na berzi ali su u dovoljno diversifikovanim portfolijima



22

1.2.5.2.3. Ostala vlasnička ulaganja

1.2.5.2.4. Vlasnička ulaganja na koje banka primenjuje standardizovani pristup kreditnom riziku

1.2.6. Izloženosti po osnovu ostale imovine

2 KAPITALNI ZAHTEV ZA RIZIK IZMIRENjA/ISPORUKE PO OSNOVU NEIZMIRENIH TRANSAKCIJA 0 0

3 KAPITALNI ZAHTEV ZA TRŽIŠNE RIZIKE 76,523 76,523

3.1. Kapitalni zahtevi za cenovni, devizni i robni rizik izračunat primenom standardizovanih pristupa 76,523 76,523

3.1.1. Kapitalni zahtev za cenovni rizik po osnovu dužničkih hartija od vrednosti 76,423 76,423

3.1.2. Kapitalni zahtev za cenovni rizik po osnovu vlasničkih hartija od vrednosti 101 101

3.1.3. Kapitalni zahtev za devizni rizik 0 0 3.1.4. Kapitalni zahtev za robni rizik 0 0

3.2. Kapitalni zahtevi za cenovni, devizni i robni rizik izračunati primenom pristupa internih modela 0 0

4 KAPITALNI ZAHTEV ZA OPERATIVNI RIZIK 1,378,834 1,378,834

4.1. Kapitalni zahtev za operativni rizik izračunat primenom pristupa osnovnog indikatora 1,378,834 1,378,834

4.2. Kapitalni zahtev za operativni rizik izračunat primenom standardizovanog pristupa 0 0

4.3. Kapitalni zahtev za operativni rizik izračunat primenom naprednog pristupa 0 0

5 POKRIVENOST KAPITALNIH ZAHTEVA 11,225,093 11,225,093 0 III POKAZATELj ADEKVATNOSTI KAPITALA (%) 18.54%

4.2. Regulatorni kapitalni zahtevi U skladu sa Odlukom o adekvatnosti kapitala banke, Banka izračunava kapitalne zahteve za sledeće rizike:

kreditni rizik – primenom standardizovanog pristupa; tržišni rizik – primenom standardizovanog pristupa; operativni rizik – primenom pristupa osnovnog indikatora; rizik druge ugovorne strane – primenom slozenog metoda; rizik izmirenja/isporuke.

Svi kapitalni zahtevi u iznosu od RSD 11,225,093 hiljada, koje je Banka obračunala, pokriveni su osnovnim kapitalom Banke.

4.3. Interna procena adekvatnosti kapitala Proces interne procene adekvatnosti kapitala (ICAAP) ima za cilj identifikaciju i procenu rizika kojima je Banka izložena u svom poslovanju; utvrđivanje materijalne značajnosti rizika i njihovu alokaciju; ocenu adekvatnosti uspostavljenih sistema za praćenje rizika i tehnika za njihovo ublažavanje/izbegavanje; kvantifikaciju internog kapitala Banke, a sve to u cilju obezbeđivanja kontinuirane adekvatnosti kapitala i održavanja usklađenosti poslovanja Banke sa njenim izabranim rizičnim profilom.



23

Spomenuti proces interne procene adekvatnosti kapitala, Banka zasniva na interno utvrđenoj politici koja odražava specifičnosti same Banke, odnosno njenu veličinu, organizaciju i obim poslovanja, kao i kvantitet i kvalitet dostupnih kompetencija i podataka, a ocenjuje adekvatnost kapitala Banke prvenstveno iz poslovne perspektive same Banke. Politika interne procene adekvatnosti kapitala, kao i svi drugi interni akti vezani za upravljanje rizicima, usklađeni su sa okvirom i smernicama postavljenim Strategijom upravljanja rizicima. U okviru ICAAP procesa Banka je uspostavila Strategiju upravljanja kapitalom i Plan upravljanja kapitalom. Plan upravljanja kapitalom sadrži:

strateške ciljeve i period za njihovo ostvarenje, uzimajući u obzir uticaj makroekonomskog okruženja i faze privrednog ciklusa;

način organizacije procesa upravljanja raspoloživim internim kapitalom; proces interne procene adekvatnosti kapitala; način dostizanja i održavanja adekvatnog nivoa raspoloživog internog kapitala koji može

podržati faktore poput očekivanog rasta plasmana, budućih izvora sredstava i korišćenja istih, politiku dividendi kao i svaku promenu minimalnog iznosa regulatornog kapitala;

plan poslovanja u slučaju nastanka nepredviđenih događaja koji mogu da utiču na raspoloživi interni kapital.

Banka je obezbedila implementaciju i sprovodjenje ICAAP-a na kontinuiranoj osnovi kao i dokumentovanost procesa koji odgovara prirodi, obimu i složenosti aktivnosti banke, a u skladu sa strategijom i politikama za upravljanje rizicima, kao i strategijom upravljanja kapitalom. U širem smislu ICAAP uključuje sve aktivnosti Banke povezane s upravljanjem rizicima unutar Banke, od dnevnog upravljanja rizikom do strateškog upravljanja kapitalom Banke. Osnovni cilj ICAAP-a je dugoročno obezbeđivanje dovoljnosti kapitala Banke za pokriće svih materijalno značajnih rizika kojima je Banka izložena ili može biti izložena u svom poslovanju, kao i adekvatnost njegove strukture i visine u naglašeno nepovoljnim („stresnim“) uslovima, putem uvođenja i primene odgovarajućih procesa, procedura i sistema. Dodatni cilj uspostavljanja ICAAP-a predstavlja upravljanje odnosom rizika i prinosa koje se temelji na analizi prakse preuzimanja rizika Banke kao i efikasnosti korišćenja sopstvenog kapitala uspostavljanjem sistema:

ograničenja (limita) rizičnosti, alokacije ukupnih internih kapitalnih zahteva i strateškog planiranja.

Kako bi ostvarila sve navedene ciljeve, Banka zasniva svoj proces interne procene adekvatnosti kapitala (ICAAP) na sveobuhvatnom objedinjavanju aktivnosti usmerenih na upravljanje rizicima, kapitalom, poslovanjem i održavanjem likvidnosti. Ove aktivnosti se prevashodno odnose na planiranje i stalni nadzor, kao i na kontinuirano unapređenje ICAAP procesa kako bi se obezbedili visoki standardi procene i upravljanja kapitalom banke. Nadziranje ICAAP procesa i krajnja odgovornost za funkcionisanje istog je u rukama Upravnog odbora Banke. Upravni odbor ima vodeću ulogu u razvoju Banke kao institucije svesne rizika kojima se izlaže u svom poslovanju i u održanju grupne strategije upravljanja rizikom na visoko-sofisticiranom nivou.



24

Njegova vizija i rukovođenje su oličeni u sklonosti ka preuzimanju rizika Banke koji je definisan kao skup sveobuhvatnih mera koje opisuju nivo rizika koji je Banka spremna da prihvati. Faze ICAAP-a: ICAAP obuhvata sledeće faze:

Identifikaciju materijalno značajnih rizika za Banku;

Jedna od osnovnih komponenti ICAAP procesa je i identifikovanje i procena trenutnih i potencijalnih rizika kojima je Banka izložena, u smislu njihove materijalne značajnosti. Ovakvim pristupom Banka uspeva da usmeri raspoložive resurse i pažnju menadžmenta na one rizike koji bi eventualno mogli da ugroze njeno poslovanje ili kapitalnu poziciju, istovremeno obezbeđujući pravilan nadzor i adekvatnu kontrolu nad svim materijalno značajnim rizicima. Materijalno značajni rizici se mere kvantitativno ili kvalitativno, u zavisnosti od prirode samog rizika. U skladu sa propisanom Metodologijom za procenu materijalne znacajnosti Banka specificira materijalnost svake pojedinačne vrste rizika postavljanjem pragova materijalne značajnosti utvrdjenih u odnosu na regulatorni kapital. Ocena se bazira na kvantitativnim kriterijumima a tamo gde to nije dostupno dopunjuje se kvalitativnom ocenom. Interno procenjeni profil rizičnosti, do kojeg je Banka došla nakon sprovedene analize materijalnosti i samoprocene izloženosti svog poslovanja rizicima sadrži sledeće materijalno značajne rizike:

Kreditni rizik1 Kreditno-devizni rizik Rezidualni rizik Rizik zemlje Rizik koncentracije koji proizilazi iz velikih izloženosti Operativni rizik Tržišni rizici2 Kamatni rizik u bankarskoj knjizi (uključujuci rizik promene cena, bazni rizik, rizik opcija i rizik

krive prinosa) Rizik usklađenosti poslovanja Upravljački rizik Poslovni rizik Strateški rizik Rizik koncentracije koji se odnosi na grupe izloženost i sa istim ili sličnim faktorima rizika, kao

što su privredni sektori, geografska područja, vrste proizvoda i sl. Rizik koncentracije koji se odnosi na instrumente kreditne zaštite, uključujući i ročnu i valutnu

neusklađenost između velikih izloženosti i istrumenata kreditne zaštite tih izloženosti. Rizik likvidnosti Rizik ulaganja.

Za sve identifikovane materijalno značajne rizike Banka kao zaštitu koristi najpre adekvatne mere kontrole i upravljanja rizikom budući da shvata činjenicu da je proaktivni pristup u upravljanju pojedinim rizicima najbolja zaštita kao i da nije pogodno koristiti kapital kao zaštitu od svih identifikovanih i materijalnih rizika (kapitalna relevantnost rizika). Stoga Banka sve materijalno značajne rizike deli na: 1 Uključuje rizik druge ugovorne strane 2 Uključuje cenovni i devizni rizik



25

Kapitalno relevantne – one vrste materijalno značajnih rizika za koje Banka smatra da mora osigurati kapitalnu zaštitu poslovanja i

Kontrolno relevantne – one vrste rizika koje, uprkos svojoj materijalnoj značajnosti, ne zahtevaju eksplicitnu kapitalnu zaštitu, odnosno Banka ih tretira putem odgovarajućeg kontrolno-upravljačkog okvira.

U okviru procene nivoa internog kapitala, Banka je sledeće vrste rizika indentifikovala kao materijalno značajne i kapitalno relevantne i za njih, u skladu sa internim metodologijama obračunala interne kapitalne zahteve:

Kreditni rizik3 Kreditno-devizni rizik Rezidualni rizik Rizik zemlje Rizik koncentracije koji proizilazi iz velikih izloženosti Operativni rizik Tržišni rizici4 Kamatni rizik u bankarskoj knjizi (uključujuci rizik promene cena, bazni rizik, rizik opcija i rizik

krive prinosa) Rizik usklađenosti poslovanja Upravljački rizik Poslovni rizik Strateški rizik

Materijalno značajni rizici za koje Banka, u cilju odbrane od negativnih posledica koje mogu imati na poslovanje Banke, primenjuje kontrolno-upravljačke mehanizme i ne izdvaja interne kapitalne zahteve su sledeci:

Rizik koncentracije koji se odnosi na grupe izloženost i sa istim ili sličnim faktorima rizika, kao što su privredni sektori, geografska područja, vrste proizvoda i sl.

Rizik koncentracije koji se odnosi na instrumente kreditne zaštite, uključujući i ročnu i valutnu neusklađenost između velikih izloženosti i istrumenata kreditne zaštite tih izloženosti.

Rizik likvidnosti Rizik ulaganja.

Izračunavanje internih kapitalnih zahteva za pojedinačne rizike koji važe za Banku

Osnovu za obračun internih kapitalnih zahteva Banke, a samim tim posledično i osnovu za planiranje kapitalnih potreba Banke predstavljaju Strategija upravljanja kapitalom, Strategija upravljanja rizicima i Politika sklonosti ka preuzimanju rizika kojom Banka prevashodno određuje svoju sklonost ka preuzimanju ukupnog rizika u svom poslovanju. Banka za potrebe obračuna internih kapitalnih zahteva za materijalno značajne vrste rizika za koje je utvrdila kapitalnu relevantnost koristi sledeće pristupe:

- Kreditni rizik: Internu procenu kreditnog rizika na nivou kreditnog portfolija Banka vrši primenom Monte Carlo metoda simulacije čime simulira verovatnoću raspodele mogućih

3 Uključuje rizik druge ugovorne strane 4 Uključuje cenovni i devizni rizik



26

kreditnih gubitaka u toku narednog perioda od 12 meseci. Interni kapitalni zahtev za kreditni rizik određuje se kao rizičnost vrednosti simulirane verovatnoće raspodele kreditnog portfolija gubitaka prema nivou pouzdanosti od 99.9%, umanjeno za iznos očekivanog gubitka za ovaj portfolio.. Nivo poverenja banka postavlja u skladu sa svojom interno definisanom sklonošću ka preuzimanju rizika. Dobijena cifra predstavlja interni kapitalni zahtev za kreditni rizik u okviru koga Banka, na osnovu metodologije za određivanje internog kapitalnog zahteva za materijalno značajne rizike takođe pokriva i sledeće vrste rizika:

kreditni rizik u užem smislu, rizik koncentracije5, kreditno-devizni rizik, rizik zemlje, rezidualni rizik.

Ovaj pristup obezbeđuje najdirektniji način onoga što kapitalni zahtevi u stvari predstavljaju—gubitak u najgorem slučaju koji Banka može da pretrpi pri datom nivou pouzdanosti u datom vremenskom periodu. Za Banku je ovaj pristup vrlo jasan jer se bazira na vrlo malom broju parametara koji su poznati ili se mogu pouzdano proceniti i na vrlo jednostavnim i realnim pretpostavkama. U okviru pomenutog pristupa, Banka kao najvažnije parametre za procenu kreditnog rizika koristi PD, LGD i EAD, koje procenjuje na bazi istorijskog iskustva banke, i default korelacije čiju aproksimaciju vrši primenom odgovarajuće Bazel II IRB formule za korelaciju.

Kreditno-devizni rizik: Budući da je veliki deo portfolija indeksiran u stranoj valuti, a imajući u vidu volatilnost deviznih kurseva, osim kreditnog rizika u užem smislu, banka je takođe izložena i kreditno-deviznom riziku. Kod klijenata koji imaju valutno neusklađene prihode i kreditne obaveze, postoji dodatni rizik pogoršanja verovatnoće neizvršenja obaveza u slučaju nepredviđene depresijacije valute. Procenu ovog rizika, Banka vrši u okviru obračuna internog kapitalnog zahteva za kreditni rizika na bazi korekcija vrednosti verovatnoće neispunjenja obaveza u odnosu na druge klijente sa istim rejtingom, osim ukoliko ovi rizici nisu već uključeni prilikom određivanja rejtinga. Rizik zemlje: Rizik zemlje predstavlja još jednu vrstu rizika koja se materijalizuje u formi kreditnog rizika. Banka je izložena ovom riziku kod dužnika koji posluju ili rade u inostranstvu. Kada neka strana država prolazi kroz recesiju, nemogućnost otplate državnih dugova, ili nameće kontrolu kapitala, svi dužnici iz te države mogu se suočiti sa finansijskim teškoćama i povećanom verovatnoćom neizvršenja obaveza a takvi događaji mogu dovesti do povezanih neizvršenja obaveza kod značajnog broja dužnika iz te države. Ovaj rizik, Banka procenjuje na bazi osnovnih procena PD i LGD parametara koje dalje usklađuje na bazi očekivane stope defaulta zemlje klijenta i potencijalnog efekta defaulta zemlje na PD ili LGD dužnika iz te zemlje. Potencijalni udar rizika države na korelaciju neizvršenja obaveza može se pokriti uvođenjem u simulaciju dodatnog faktora korelacije za dužnike iz date strane države.

5 Odnosi se na rizik koncentracije koji proizilazi iz velikih izlozenosti



27

Rezidualni rizik: Rezidualni rizik se odnosi na mogućnost da tehnike ublažavanja kreditnog rizika koje banka primenjuje zapravo ne budu efikasne i ne pokriju mogući gubitak u onoj meri u kojoj banka to trenutno očekuje. Ovaj rizik se, Banka je obuhvatila u okviru obračuna internog kapitalnog zahteva za kreditni rizik kroz korišćenje obračunatog prosečnog LGD parametra koji odgovara ukupnoj izloženosti i zatim je isti primenjen na sve izloženosti nezavisno od raspoloživog iznosa kolaterala. Budući da je ovaj parametar pokazao stabilnost tokom vremena, Banka je pretpostavila da je u njegov obračun već uključen rezidualni rizik. Izuzetno, ukoliko bi došlo do primetnog pogoršanja mogućnosti naplate, ili se očekuje pogoršanje mogućnosti naplate u narednom periodu, u tom slučaju treba korigovati LGD u skladu sa očekivanim budućim mogućnostima naplate.

Rizik koncentracije: Budući da je kao metod procene rizika kreditnog portfolija odabran Monte Carlo metod za simulaciju raspodele verovatnoće portfolio gubitka, rizik koncentracije je na taj način već obuhvaćen obračunom kapitalnog zahteva za kreditni rizik. Naime, u onim simulacijama u kojima neka ili više velikih izloženosti defaultiraju, obračunati iznos gubitka na portfoliju biće znatno veći nego inače. Kao rezultat, kapitalni zahtev, obračunat kao razlika između obračunatog value at risk parametra i očekivanog gubitka na taj način biće veći za iznos koji u suštini predstavlja dodatni kapitalni zahtev za rizik koncentracije. Kako bi procenila ukupni interni kapitalni zahtev za kreditni rizik nakon stres testa, Banka vrši stres testiranje kreditnog rizika a na osnovu interno utvrđene metodologije za određivanje internog kapitalnog zahteva i stres testiranje kreditnog rizika. Koriščena metodologija se zasniva na pretpostavci da pod stresnim uslovima, stope defaulta i stope gubitka mogu biti značajno više, a stope oporavka znatno niže od stopa koje su trenutno očekivane. Uz to, default korelacije takođe mogu porasti u odnosu na bazni scenario. Kako bi odredila adekvatan stresni scenario, banka analizira istorijske stope defaulta i njihovu volatilnost, kao i njihovu korelaciju sa drugim tržišnim i makroekonomskim faktorima. Osim istorijskog iskustva, banka primenjuje ekspertsko iskustvo ili odgovarajuće modele kako bi projektovala nivo ključnih faktora i njihov uticaj na glavne parametre rizika za banku. Banka sprovodi slične analize za LGD parametar i druge parametre rizika. Na bazi identifikovanih trendova, istorijske i projektovane volatilnosti, veza između parametara rizika i tržišnih i makroekonomskih faktora i njihovog značaja, banka određuje odgovarajući stresni scenario ili scenarija, koji reflektuju negativne, čak ekstremne, ali, iako ne naročito verovatne, ipak moguće uslove poslovanja. Interni kapitalni zahtev za kreditni rizik u stresnim uslovima banka izračunava na sličan način kao u osnovnom scenariju, naime, koristeći istu metodologiju, samo stresirane parametre za obračun. Razliku između inicijalnog potrebnog kapitala u skladu sa definisanom sklonošću ka preuzimanju rizika i potrebnog kapitala izračunata na osnovu stres testa, Banka tretira kao dodatni kapitalni zahtev.

Tržišni rizik: U okviru ICAAP-a, banka vrši obračun internog kapitalnog zahteva za tržišni rizik



28

koristeći interni metod određivanja kapitalnih zahteva za devizni rizik i cenovni rizik u trgovačkoj knjizi (derivati i vlasničke hartije od vrednosti).

Pri izračunavanju kapitalnih zahteva za devizni rizik, Banka pretpostavlja da je otvorena devizna pozicija jednaka maksimalno dozvoljenoj otvorenoj poziciji u EUR, kao i da će maksimalna promena deviznog kursa po svakom deviznom paru biti jednaka maksimalnoj relativnoj dnevnoj promeni tog kursa u toku posmatranog istorijskog vremenskog perioda (minimum poslednje 3 godine).

Da bi se izračunao potencijalni gubitak po osnovu deviznog rizika pod uslovima stresa, Banka za svaku značajnu valutu računa udeo u ukupnoj otvorenoj deviznoj poziciji i na njih primenjuje maksimalne istorijske promene deviznog kursa za svaku valutu. Ovaj rezultat predstavlja interni kapitalni zahtev za devizni rizik. Pri izračunavanju kapitalnih zahteva za rizik promenljivosti cena vlasničkih hartija od vrednosti Banka pretpostavlja nemogućnost da proda ove hartije usled ekstremno male potražnje na tržištu i posledičnog zanačajnog pada u vrednosti portfolija vlasničkih hartija od 100%. Izračunavanje internog kapitalnog zahteva za cenovni rizik po osnovu derivata bazirano je na pretpostavci da će Banka imati gubitak u slučaju smanjenja tržišne cene instrumenta usled nepovoljne promene kamatne stope valute koju je Banka prodala u bližem leg-u (near leg) i kupila u daljem leg-u (far leg). Na osnovu takve pretpostavke Banka izračunava gubitak koji predstavlja interni kapitalni zahtev za ovaj rizik. Veličina šoka kamatne stope koja će se primeniti za evro iznosi 350 baznih poena. Budući da se tržišni rizik odnosi na cenovni rizik knjige trgovanja i devizni rizik ukupnih pozicija bilansa stanja, interni kapitalni zahtev za ukupni tržišni rizik Banka obračunava kao zbir internog kapitalnog zahteva za cenovni rizik u knjizi trgovanja i internog kapitalnog zahteva za devizni rizik. Stres testovi se sprovode na otvorene devizne pozicije, promene kurseva valuta, kamatne stope i cene vlasničkih hartija od vrednosti kako bi se procenio uticaj velikih promena finansijskih varijabli na vrednost portfolia Banke i samim tim na interne kapitalne zahteve za ovaj tip rizika.

Operativni rizik: Interni kapitalni zahtev za operativni rizik se obračunava korišćenjem prilagođenog pristupa – na osnovu rezultata minimalnih kapitalnih zahteva za operativni rizik pod Stubom 1, na koji se dodaje višak (add-on) utvrđen na osnovu procene kapitalnog zahteva za operativni rizik korišćenjem Pristupa zasnovanog na scenario analizi- tipična jačina događaj. U primenjenom pristupu, Banka vrši procenu kapitalnog zahteva za operativni rizik korišćenjem Pristupa zasnovanog na scenario analizi (SBA) koji podrazumeva korišćenje rezultata scenario analize, dobijenih na osnovu reprezentativnih risk scenarija, u svrhe procesa modeliranja. U slučaju da je interni kapitalni zahtev obračunat pod prilagođenim pristupom veći od kapitalnog zahteva pod Stubom 1, višak vrednost (add-on) kapitalnog zahteva će biti obračunata kao razlika između kapitalnog zahteva obračunatog na osnovu Pristupa zasnovanog na scenario analizi- tipični događaj i kapitalnog zahteva pod Stubom 1.



29

U slučaju stres testa, Banka koristi istu metodologiju, pri cemu višak (add-on) po osnovu stresa utvrdjuje kao razliku izmedju minimalnog kapitalnog zahteva za operativni rizik pod Stubom 1 i procene kapitalnog zahteva za operativni rizik korišćenjem Pristupa zasnovanog na scenario analizi- ekstremni događaj.

Kamatni rizik u bankarskoj knjizi: pri određivanju visine internog kapitalnog zahteva za kamatni rizik u bankarskoj knjizi, Banka polazi od procene promene ekonomske vrednosti bankarske knjige za narednu godinu (za rizik krive prinosa, rizik promene cena i rizik opcija) i promene neto prihoda od kamate (za bazni rizik) koju utvrđuje na bazi projektovanih podataka o gepu kamatne stope i pondera za kamatni šok utvrdjenog u skladu sa BCBS Standard dokumentom. U slucaju sprovodjenja stres testa, Banka koristi isti metodologiju pri cemu primenjuje rigoroznije kamatne sokove u odnosu na one utvrdjene pri odredjivanju internog kapitalnog zahteva za kamatni rizik

Strateški rizik, rizik usklađenosti poslovanja, poslovni i upravljački rizici: Materijalna značajnost i kapitalna relevantnost ovih rizika zasniva se na pretpostavci da je Banka izložena ovim rizicima u svom poslovanju usled čestih promena regulatornog i poslovnog okruženja. Kako su ovi rizici stalno prisutni, a istovremeno je nemoguće precizno ih kvantifikovati, Banka je grupisala poslovni rizik, upravljački rizik, rizik usklađenosti poslovanja, i strateški rizik u jedinstvenu kategoriju rizika za potrebe obračuna internog kapitalnog zahteva i praćenja usaglašenosti rizičnog profila sa definisanom sklonošću ka preuzimanju rizika. U cilju merenja ovih rizika, odabrana je analiza promenljivosti dobiti kao metodologija za kvantifikovanje internih kapitalnih zahteva za ove rizike. U pristupu zasnovanom na analizi promenljivosti, analizira se istorijska promenljivost neto dobiti po osnovu kamata i po osnovu naknada i provizija, pod pretpostavkom da pomenuta neto dobit prati normalnu distribuciju sa određenim nivoom pozdanosti, a kako bi se utvrdio najlošiji slučaj neto dobitka koji generešu kediti i depoziti. Izmerena istorijska promenljivosti se dalje skalira prema određenom intervalu pozdanosti od 99.9% utvrđenim u skladu sa sklonošću ka preuzimanju rizika Banke. Interni kapitalni zahtev se obračunava kao razlika tj. odsutpanje nalošijeg slučaja dobiti obračunate upotrebom VaR pristupa u odnosu na prosečnu dobit tokom posmatranog perioda.

Pristupe koji će koristiti za izračunavanje internih kapitalnih zahteva za materijalno značajne i kapitalno relevantne rizike u procesu interne procene adekvatnosti kapitala,a u skladu sa Odlukom NBS kojim se uređuje adekvatnost kapitala banke, Banka je utvrdila u okviru svojih pojedinačnih Metodologija za određivanje internih kapitalnih zahteva i stres testiranje za materijalno značajne i kapitalno relevantne rizike.

Utvrđivanje ukupnih internih kapitalnih zahteva Ukupni interni kapitalni zahtevi Banke dobijaju se jednostavnom agregacijom interno procenjenih kapitalnih zahteva za materijalno značajne i kapitalno relevantne rizike.. Na taj način dobija se ukupni interni kapital neophodan za pokriće neočekivanih gubitaka koji proizilaze iz rizičnog profila Banke. Banka takođe vrši predviđanja u pogledu potrošnje kapitala i njegove opšte raspoloživosti, a potom rezultate ovih prognoza integriše u proces strateškog planiranja. Na ovaj način se proverava adekvatnost postojećih planova u slučaju nastanka nepredviđenih okolnosti i razvija set verodostojnih akcionih planova kako bi se ublažio i/ili izbegao uticaj rezultata nepredviđenih okolnosti na poslovanje Banke.



30

Poređenje kapitala obračunatog u skladu sa Odlukom kojom se uređuje adekvatnost kapitala banke i raspoloživog internog kapitala;

Poređenje minimalnih kapitalnih zahteva izračunatih u skladu sa istom Odlukom i internih kapitalnih zahteva za pojedinačne rizike;

Poređenje zbira minimalnih kapitalnih zahteva izračunatih u skladu sa istom Odlukom i ukupnih internih kapitalnih zahteva.

ICAAP uspostavlja kontinuirano upravljanje svim kategorijama materijalno značajnih rizika i stalnu procenu odgovarajućih okvira upravljanja rizicima. Cilj ovoga je identifikovanje optimalnih načina jačanja strukture upravljanja rizicima, unapređenje postojećih politika i procedura, uspostavljanje novih tehnika ublažavanja i/ili izbegavanja rizika kao i poboljšanje postojećeg načina obračuna internog kapitala Banke. Menadžment Banke snosi odgovornost za upravljanje rizicima i kapitalom, uključujući i usaglašenost poslovanja Banke sa regulatornim zahtevima i internim politikama i procedurama. Banka sprovodi ICAAP proces na osnovu sledećih dokumenata i odluka/uputstava:

Zakon o bankama ("Sl. glasnik RS", br. 107/05, 91/2010 i 14/2015) Odluka o klasifikaciji bilansne aktive i vanbilansnih stavki banke ("Sl. glasnik RS", br. 94/2011,

57/2012 , 123/2012 43/2013, 113/2013,135/2014,25/2015 ,38/2015, 61/2016 i 91/2016) Odluka o adekvatnosti kapitala banke ("Sl. glasnik RS" , br. 46/2011, 6/2013, 51/2014 i 85/2016) Odluka o upravljanju rizicima banke ("Sl. glasnik RS", br. 45/2011, 94/2011, 119/2012

123/2012,23/2013,43/2013, 92/2013, 33/2015, 61/2015 i 61/2016) ICAAP Politika Metodologija za procenu materijalne značajnosti rizika Smernica za identifikaciju, ocenu i analizu razika u okviru Kataloga za rizik Banke Metodologija za određivanje internog kapitalnog zahteva i stres testiranje za kreditni rizik Metodologija za određivanje internog kapitalnog zahteva i stres testiranje za tržišni rizik,

kamatni rizik i rizik likvidnosti Metodologija za određivanje internog kapitalnog zahteva i stres testiranje za operativni rizik Metodologija za određivanje internog kapitalnog zahteva za ostale materijalno značajne rizike

5. KREDITNI RIZIK 5.1. Opis pristupa i metoda koji Banka koristi za obračun ispravki vrednosti bilansne aktive i rezervisanja za gubitke po vanbilansnim stavkama Za sve plasmane u kreditnom portfoliju Banke vrši se procena obezvređenja, individualna u slučaju individualno značajnih plasmana, odnosno grupna za plasmane koji nisu individualno značajni. Rezultat ove procene je obračunata ispravka vrednosti bilansne aktive, odnosno rezervisanje po osnovu vanbilansnih stavki banke. Ispravka vrednosti potraživanja kao posledica obezvređenja Obezvređeni krediti i hartije od vrednosti su oni krediti i hartije od vrednosti za koje Banka utvrdi da nije



31

verovatno da će moći da naplati svu dospelu glavnicu i kamatu prema odredbama ugovora o kreditu / hartijama o vrednosti. Pojedinačno obezvređena sredstva su ona sredstva za koja su pojedinačno procenjena da su obezvređena i za koja su priznati procenjeni gubici. Za pojedinačno procenjene stavke, krediti se tretiraju kao obezvređeni čim postoji objektivan dokaz da je nastao procenjeni gubitak. Banka formira ispravku vrednosti potraživanja koja predstavljaju procenu Banke o nastalim gubicima u svom kreditnom portfoliju. Glavne komponente ove ispravke su pojedinačne ispravke koje proizilaze iz pojedinačno značajnih izloženosti i opšte ispravke na nivou portfolija koji sadrži homogene izloženosti, a za gubitke koji su nastali, ali nisu identifikovani na pojedinačnom nivou. Ispravka vrednosti potraživanja kao posledica obezvređenja plasmana privredi Klijenti sa materijalno značajnom izloženošću (u skladu sa internom regulativom Banke to su klijenti sa izloženošću preko EUR 750,000, što je usklađeno i sa kreditnim procesom) se pojedinačno procenjuju kako bi se utvrdilo postojanje objektivnog dokaza umanjenja vrednosti. Za sve izloženosti prema dužnicima, koje su procenjene kao obezvređene (sa rejtingom 8 ili lošijim), ispravka vrednosti se obračunava na pojedinačnoj osnovi u skladu za zahtevima MRS 39, u zavisnosti od postojanja kolaterala, mogućnosti otplate iz drugih izvora i individualne analize klijenta. Za ostale izloženosti (rejting 1-7) ispravka vrednosti se obračunava na grupnoj osnovi, uzimajući u obzir istorijsko iskustvo Banke o ostvarenim kreditnim gubicima, kao i pokriće kolateralom. Za potrebe obračuna na grupnoj osnovi, klijenti se grupišu na osnovu rejtinga. Metodologija se zasniva na interno obračunatim parametrima (PD, LGD, faktori umanjenja vrednosti kolaterala, period realizacije kolaterala) koji su procenjeni statistički, a na osnovu istorijskih podataka Banke. Prilikom izračunavanja vrednosti sredstava obezbeđenja u vidu nekretnina koja mogu biti korišćena u svrhu ublažavanja kreditnog rizika, primenjuju se odgovarajući faktori umanjenja vrednosti (haircuts) i periodi realizacije izračunati na osnovu prethodnih iskustava Banke u prodaji kolaterala. Faktori umanjenja vrednosti i periodi realizacije su zasebno utvrđeni za rezidencijalne nekretnine (RRE) i za komercijalne nekretnine (CRE). Metodologija obračuna je zasnovana na prosečnim istorijski ostvarenim vrednostima, utvrđenim na osnovu podataka kojima Banka raspolaže, a obračuni se ažuriraju najmanje jednom godišnje. Ako je procenjena vrednost ispravke vrednosti prema individualnoj proceni jednaka 0, gore navedena izloženost je uključena u obračun na kolektivnoj osnovi, odnosno na osnovu istorijskog iskustva, što je definisano internim propisima. Ispravka vrednosti potraživanja kao posledica obezvređenja plasmana stanovništvu Klasifikacija potraživanja od stanovništva se zasniva na analizi kašnjenja u izmirivanju obaveza. Neophodne ispravke vrednosti se izračunavaju primenom odgovarajuće stope ispravke na neto izloženost po svakoj grupi proizvoda i po svakoj grupi kašnjenja u izmirivanju obaveza. U slučaju pojedinačne ispravke vrednosti kredita, budući procenjeni tokovi gotovine se diskontuju u skladu sa zahtevima MRS 39, kako bi se došlo do odgovarajućeg iznosa ispravke vrednosti. Pojedinačna procena ispravke vrednosti vrši se za sve klijente sa materijalno značajnom izloženošću (iznad EUR 750,000), za koje je utvrđen objektivan dokaz obezvređenja, na isti način kao za plasmane privredi. Za izloženosti ispod praga materijalne značajnosti, ispravka vrednosti bilansne aktive, odnosno rezervisanje po osnovu vanbilansnih stavki banke, obračunava se primenom metodologije za obračun obezvređenja na grupnom nivou. Ova metodologija zasniva se na interno obračunatim parametrima (PD, LGD, faktori umanjenja vrednosti kolaterala, period realizacije kolaterala) koji su procenjeni statistički, a na osnovu istorijskih podataka Banke. Metodologija obračuna je zasnovana na prosečnim istorijski



32

ostvarenim vrednostima, utvrđenim na osnovu podataka kojima Banka raspolaže. Obračuni se ažuriraju najmanje jednom godišnje. Posebne rezerve za procenjene gubitke Za plasmane privredi i stanovništvu, a u skladu sa propisima Narodne banke Srbije, Banka takođe obračunava rezerve za procenjene gubitke kao što je definisano Odlukom o klasifikaciji bilansne aktive i vanbilansnih stavki i drugim relevantim propisima Narodne banke Srbije. Politika otpisa potraživanja Banka otpisuje kredite / hartije od vrednosti (i sve ispravke vrednosti nastale u vezi sa njima) kada utvrdi da se krediti / hartije od vrednosti ne mogu naplatiti. Ovakav stav se zauzima nakon razmatranja informacija kao što je značajna promena finansijske pozicije dužnika / izdavaoca i to na način da dužnik / izdavalac ne može da izmiri obaveze, ili da prilivi od sredstava obezbeđenja neće biti dovoljni da pokriju celu izloženost. Za standardizovane plasmane u manjim iznosima, odluka o otpisu je obično zasnovana na kašnjenju u izmirenju obaveza. Relevantni organ Banke odobrava svaki otpis, a u skladu sa odlukom Upravnog odbora.

5.2. Izloženosti nakon računovodstvenih otpisa, izuzimajući efekte tehnika ublažavanja kreditnog rizika,kao i prosečne izlozenosti tokom perioda, po klasama izloženosti U sledećoj tabeli dat je pregled bruto iznosa izloženosti po klasama izloženosti i kategorijama:

Klasa Izlozenosti

Bilansne izlozenosti Vanbilansne stavke * Finansijski derivati Ukupan iznos u

hiljadama dinara

Prosecan iznos u

hiljadama dinara

Ukupan iznos u

hiljadama dinara

Prosecan iznos u

hiljadama dinara

Ukupan iznos u

hiljadama dinara

Prosecan iznos u

hiljadama dinara

Izloženosti prema državama i centralnim bankama 34,041,570 33,712,417 754,013 371,566 0 889,232 Izloženosti prema teritorijalnim autonomijama i jedinicama lokalne samouprave 0 78 86,190 88,323 0 Izloženosti prema javnim administrativnim telima 0 0 0 0 Izloženosti prema međunarodnim razvojnim bankama 654,786 522,281 0 146,256 57,371 Izloženosti prema međunarodnim organizacijama 0 0 0 0

Izloženosti prema bankama 11,421,203 8,737,949 1,137,053 1,176,492 10,643 29,376 Izloženosti prema privrednim društvima (isključujući dospela nenaplaćena potraživanja kao i izloženosti obezbeđene hipotekama na nepokretnostima) 36,013,158 31,701,352 14,609,391 13,918,641 23,653 97,963 Izloženosti prema fizičkim licima (isključujući dospela nenaplaćena potraživanja kao i izloženosti obezbeđene obezbeđene hipotekama na nepokretnostima) 36,609,499 33,150,409 8,074,174 7,883,777 0 Izloženosti obezbeđene hipotekama na nepokretnostima 17,711,629 17,004,654 157,609 103,141 0 Dospela nenaplaćena potraživanja 25,205,502 29,367,971 40,850 297,795 0 Visokorizične izloženosti 0 0 0 Izloženosti po osnovu pokrivenih obveznica 0 0 0 Izloženosti po osnovu pokrivenih ulaganja u otvorene investicione fondove 0 0 0 Ostale izloženosti (isključujući dospela nenaplaćena potraživanja kao i izloženosti obezbeđene obezbeđene hipotekama na nepokretnostima) 9,384,836 9,260,197 15,583 7,169 0 Ukupno 171,042,183 163,457,308 24,874,863 23,846,903 180,552 1,073,941



33

5.3 Geografska raspodela po klasama izloženosti

Klasa Izlozenosti Bruto izlozenost u hiljadama dinara

EU Ostatak Evrope Srbija

Ostatak sveta

Izloženosti prema državama i centralnim bankama 34,795,583 Izloženosti prema teritorijalnim autonomijama i jedinicama lokalne samouprave 86,190

Izloženosti prema javnim administrativnim telima

Izloženosti prema međunarodnim razvojnim bankama 801,042

Izloženosti prema međunarodnim organizacijama

Izloženosti prema bankama 8,078,209 32 4,473,762 16,897 Izloženosti prema privrednim društvima (isključujući dospela nenaplaćena potraživanja kao i izloženosti obezbeđene hipotekama na nepokretnostima) 6,910 611,188 49,322,341 705,763 Izloženosti prema fizičkim licima (isključujući dospela nenaplaćena potraživanja kao i izloženosti obezbeđene obezbeđene hipotekama na nepokretnostima) 44,683,673

Izloženosti obezbeđene hipotekama na nepokretnostima 30,130 38,692 17,800,416

Dospela nenaplaćena potraživanja 1,875 25,244,477

Visokorizične izloženosti

Izloženosti po osnovu pokrivenih obveznica Izloženosti po osnovu pokrivenih ulaganja u otvorene investicione fondove Ostale izloženosti (isključujući dospela nenaplaćena potraživanja kao i izloženosti obezbeđene obezbeđene hipotekama na nepokretnostima) 78 9,400,342

Total 8,918,166 649,990 185,806,782 722,660

5.4. Podela izloženosti kreditnom riziku prema sektorima ili drugoj ugovronoj strani razvrstanih po klasama izloženosti Izloženosti prema državama i centralnim bankama

Sektorska pripadnost Klasa izloženosti prema državi i centralnim bankama

Bilansne izloženosti

Vanbilansne stavke Finansijski derivati

Republički organi i organizacije 15,820,145 12,737 0

Centralna banka 18,221,425 741,277 0

Ukupno 34,041,570 754,013 0

Klasa izloženosti prema teritorijalnim autonomijama i jedinicama lokalne samouprave

Sektorska pripadnost

Klasa izloženosti prema teritorijalnim autonomijama i jedinicama lokalne samouprave



Jedinice lokalne samouprave - organi i javne službe jedinica lokalne samouprave 0 86,190 Ukupno 0 86,190 0



34

Izloženosti prema međunarodnim razvojnim bankama


Klasa izloženosti prema medjunarodnim razvojnim bankama


Vanbilansne stavke

Finansijski derivati

Eksteritorijalne organizacije i tela 654,786 0 146,256 Ukupno 654,786 0 146,256

Klasa izloženosti prema bankama

Sektorska pripadnost Klasa izloženosti prema bankama



Banke u zemlji i ostalo monetarno posredovanje 3,472,851 988,487 0 Osiguranje 12,424 0 0 Strane banke 7,935,928 148,566 10,643 Ukupno 11,421,203 1,137,053 10,643

Klasa izloženosti prema privrednim društvima (isključujući dospela nenaplaćena potraživanja kao i izloženosti obezbeđene hipotekama na nepokretnostima)


Klasa izloženosti prema privrednim društvima (isključujući dospela nenaplaćena potraživanja kao i

izloženosti obezbeđene hipotekama na nepokretnostima)


Vanbilansne stavke


Poljoprivreda, šumarstvo, ribarstvo 1,417,566 18,521 0 Rudarstvo, preradjivačka industrija, sanbdevanje vodom, upravljanje otpadnim vodama, kontrolisanje procesa uklanjanja otpada islične aktivnosti 8,504,963 1,857,003 0

Snabdevanje elektricnom energijom,gasom, parom I klimatizacija 34 0

Gradjevinarstvo 2,287,745 4,377,209 0 Trgovina na veliko i trgovina na malo, popravka motornih vozila i motocikala 13,902,647 3,911,664 0 Saobraćaj i skladištenje, usluge smeštaja i ishrane, informisanje i komunikacije 3,571,445 2,700,248 0 Poslovanje nekretninama, stručne, naučne, inovacione i tehničke delatnosti, administrativne i pomoćne uslužne delatnosti, umetnost, zabava i rekreacija, ostale uslužne delatnosti 5,802,492 581,838 23,653

Preduzetnici 141,072 87,660 0

Strana pravna lica, osim banaka 267,134 1,056,727 0

Ostalo 118,060 18,521 0

Ukupno 36,013,158 14,609,391 23,653



35

Klasa izloženosti prema fizičkim licima (isključujući dospela nenaplaćena potraživanja kao i izloženosti obezbeđene hipotekama na nepokretnostima)


Klasa izloženosti prema fizičkim licima (isključujući dospela nenaplaćena potraživanja kao i izloženosti

obezbeđene hipotekama na nepokretnostima)


Vanbilansne stavke


Poljoprivreda, šumarstvo, ribarstvo 92,398 30,180 0

Rudarstvo, preradjivačka industrija, sanbdevanje vodom, upravljanje otpadnim vodama, kontrolisanje procesa uklanjanja otpada islične aktivnosti

748,912 278,853 0

Snabdevanje elektricnom energijom,gasom, parom I klimatizacija

0 0

Gradjevinarstvo 230,573 82,195 0

Trgovina na veliko i trgovina na malo, popravka motornih vozila i motocikala

1,115,510 409,715 0

Saobraćaj i skladištenje, usluge smeštaja i ishrane, informisanje i komunikacije

324,662 119,329 0

Poslovanje nekretninama, stručne, naučne, inovacione i tehničke delatnosti, administrativne i pomoćne uslužne delatnosti, umetnost, zabava i rekreacija, ostale uslužne delatnosti

229,981 168,390 0

Preduzetnici 1,170,804 316,269 0

Fizička lica 32,668,299 6,660,647 0

Registrovani poljoprivredni proizvođači 0 0 0

Ostalo 28,359 8,596 0

Ukupno 36,609,499 8,074,174 0 * Klasa izloženosti prema fizičkim licima uključuje i izloženosti prema malim i srednjim preduzećima, preduzetnicima i poljoprivrednim proizvođačima u skladu sa Odlukom o adekvatnosti kapitala.



36

Klasa ostalih izloženosti (isključujući dospela nenaplaćena potraživanja kao i izloženosti obezbeđene hipotekama na nepokretnostima)


Klasa ostalih izloženosti (isključujući dospela nenaplaćena potraživanja kao i izloženosti

obezbeđene hipotekama na nepokretnostima)


Vanbilansne stavke


Banke u zemlji i ostalo monetarno posredovanje 12,415 0 0

Poljoprivreda, šumarstvo, ribarstvo 4,508 0 0


0 0 0

Gradjevinarstvo 0 0 0


1,562 0 0


0 0 0


0 0 0

Preduzetnici 5,252 0 0

Stanovništvo 29,441 0 0

Ostalo 9,331,658 15,583

Ukupno 9,384,836 15,583 0 *Ostalo najvećim delom čine Osnovna sredstva,obavezna rezerva kod Narodne banke Srbije u stranoj valuti i gotovina u blagajni i sredstva na ziro racunu.



37

Klasa izloženosti obezbeđenih hipotekama


Klasa izloženosti obezbeđenih hipotekama



Poljoprivreda, šumarstvo, ribarstvo 3,054 679 0


127,999 3,951 0

Gradjevinarstvo 70,012 0 0


128,639 40,576 0


72,783 6,704 0


235,266 98,084 0

Preduzetnici 152,590 7,614 0

Stanovništvo 16,851,535 0 0

Ostalo 69,750 0 0

Ukupno 17,711,629 157,609 0



38

Klasa izloženosti dospelih nenaplaćenih potraživanja


Klasa izloženosti dospelih nenaplaćenih potraživanja



Poljoprivreda, šumarstvo, ribarstvo 69,396 0 0 Rudarstvo, preradjivačka industrija, sanbdevanje vodom, upravljanje otpadnim vodama, kontrolisanje procesa uklanjanja otpada islične aktivnosti 1,379,050 2,935 0

Snabdevanje elektricnom energijom,gasom, parom I klimatizacija 3,234 1,406 0

Gradjevinarstvo 782,790 5,404 0 Trgovina na veliko i trgovina na malo, popravka motornih vozila i motocikala 2,834,035 9,845 0 Saobraćaj i skladištenje, usluge smeštaja i ishrane, informisanje i komunikacije 397,810 9,369 0 Poslovanje nekretninama, stručne, naučne, inovacione i tehničke delatnosti, administrativne i pomoćne uslužne delatnosti, umetnost, zabava i rekreacija, ostale uslužne delatnosti 198,711 0 0 Preduzetnici 4,498,277 2,744 0 Pravna lica iz oblasti drustvenih delatnosti koje se finansiraju iz budzeta 128,623 0 0 Stanovništvo 5,462,718 45 0 Registrovani poljoprivredni proizvođači 127,811 0 0 Strana pravna lica 23 1,852 Ostali komitenti 9,323,024 7,250 0 Ukupno 25,205,502 40,850 0

* Ostalo obuhvata i izlozenosti pravnih lica u stečaju 5.4. Izloženosti kod kojih je izvršena ispravka vrednosti, dospela nenaplaćena potraživanja i ispravka vrednosti po sektorima Banka u dospela nenaplaćena potraživanja raspoređuje sva pojedinačna potraživanja po osnovu kojih je dužnik u docnji duže od 90 dana u materijalno značajnom iznosu, s tim što se dužina docnje i materijalni značaj iznosa u docnji utvrđuju na način propisan odlukom kojom se uređuje klasifikacija bilansne aktive i vanbilansnih stavki banke.


Bilansne Izloženosti kod

kojih je izvržena ispravka vrednosti

Ispravka vrednosti bilansne

aktive

Dospela nenaplaćena potraživanja

Vanbilansne Izloženosti kod

kojih su izvrsena rezevisanja za vanbilansne

stavke

Rezervisanja po

vanbilansnim stavkama

Sektor finansija i osiguranja 3,489,679 7,964 0 0 0

Sektor javnih preduzeca 2,602,601 22,958 0 46,966 5,713

Sektor privrednih drustava 31,058,688 5,913,939 5,695,072 4,459,835 56,271

Preduzetnici 5,444,300 3,710,166 4,501,022 400,112 3,200

Javni sektor 128,815 7,067 128,623 15,586 20

Fizicka lica 54,196,715 3,490,865 5,421,992 6,561,255 5,280

Sektor stranih lica 8,246,079 80,541 1,888 875,900 152,109 Privatna domaćinstva sa zaposlenim licima i registrovani poljoprivredni proizvodjači 646,781 86,721 168,200 98,511 80

Sektor drugih komitenata 9,391,166 7,163,152 9,329,555 30,132 6,543

Ukupno 115,204,824 20,483,373 25,246,352 12,488,297 229,217



39

5.5. Raspodela svih izloženosti prema preostalom dospeću po klasama izloženosti

Klasa Izlozenosti Preostalo dospeće

do 30 dana od 30 do 90

dana od 91 do 180

dana 180 dan do 365 dana

Preko 365 dana

Izloženosti prema državama i centralnim bankama 18,982,544 0 0 131,796 15,681,244

Izloženosti prema teritorijalnim autonomijama i jedinicama lokalne samouprave 0 0 86,190 Izloženosti prema javnim administrativnim telima 0 0 0 0 0 Izloženosti prema međunarodnim razvojnim bankama 0 0 146,256 654,786 Izloženosti prema međunarodnim organizacijama 0 0 0 0 0

Izloženosti prema bankama 12,563,053 0 0 1,500 4,346

Izloženosti prema privrednim društvima (isključujući dospela nenaplaćena potraživanja kao i izloženosti obezbeđene hipotekama na nepokretnostima) 2,252,173 3,196,275 6,081,949 12,307,903 26,807,901

Izloženosti prema fizičkim licima (isključujući dospela nenaplaćena potraživanja kao i izloženosti obezbeđene obezbeđene hipotekama na nepokretnostima) 701,418 569,989 851,620 2,098,935 40,461,710 Izloženosti obezbeđene hipotekama na nepokretnostima 15,409 42,995 33,884 77,688 17,699,262

Dospela nenaplaćena potraživanja 22,187,443 11,859 25,049 18,479 3,003,522

Visokorizične izloženosti 0 0 0 0 0

Izloženosti po osnovu pokrivenih obveznica 0 0 0 0 0 Izloženosti po osnovu pokrivenih ulaganja u otvorene investicione fondove 0 0 0 0 0 Ostale izloženosti (isključujući dospela nenaplaćena potraživanja kao i izloženosti obezbeđene obezbeđene hipotekama na nepokretnostima) 3,846,493 185 0 12,044 5,541,698 Transkcije kreditiranja hartija od vrednosti i transakcije s dugim rokom izmirenja 0 0 0 0 0 Finansijski derivati 0 0 0 0 0 Netiranje između različitih kategorija proizvoda 0 0 0 0 0

Ukupno 60,548,533 3,821,303 7,138,758 15,303,131 109,285,873

5.6. Promene na ispravkama vrednosti bilansne aktive i rezervisanjima za gubitke po vanbilansnim stavkama

Vrsta izlozenosti Početno stanje

01.01.2015

Povecanje ispravke

vrednosti i rezrvisanja

tokom perioda

Ukidanje ispravki

vrednosti

Neto kursne razlike Isknjižavanje

Krajnje Stanje

31.12.2016

Bilansne pozicije 19,874,973 1,239,739 (245,576) 277,388 (663,151) 20,483,373

Vanbilansne pozicije 313,695 3,746 (92,226) 4,028 (27) 229,217



40

5.7. Raspodela izloženosti prema kategorijama klasifikacije, i podaci o obračunatoj i potrebnoj rezervi

Iznos izloženosti Obračunata rezerva Potrebna rezerva

Klasifikacija A 44,276,110 0 0

Klasifikacija B 47,201,679 831,990 622,294

Klasifikacija V 15,030,090 2,012,427 1,855,789

Klasifikacija G 3,391,146 987,277 900,256

Klasifikacija D 40,013,824 38,630,356 18,458,946

Neklasifikovano 264,071,009 0 0

Total 413,983,858 42,462,051 21,837,284

5.8. Primena eksternih rejtinga u standardizovanom pristupu obračuna kreditnim rizikom ponderisane aktive Od 2012. godine, Banka primenjuje kreditne rejtinge agencije Moody`s Investor Service Ltd.koja je dobila saglasnost Narodne banke Srbije za podobnost kreditnih rejtinga, i to za one entitete koji imaju dodeljen kreditni rejting od strane ove agencije . U skladu sa članom 34. i 35. Odluke o adekvatnosti kapitala banke („Službeni glasnik RS“ br.46/2011, 6/2013, 51/2014), Banka izloženostima prema stranim državama i centralnim bankama dodeljuje ponder kreditnog rizika naveden u sledećim tabelama: a) Prema rasporedu kreditnih rejtinga u odgovarajući nivo kreditnog kvaliteta :

Nivo kreditnog kvaliteta 1 2 3 4 5 6

Ponder kreditnog rizika 0% 20% 50% 100% 100% 150%

b) Prema rasporedu kreditne procene u kategorije najmanjih premija osiguranja izvoza:

Kategorije najmanjih premija osiguranja izvoza

0 1 2 3 4 5 6 7

Ponder kreditnog rizika 0% 0% 20% 50% 100% 100% 100% 150%

U skladu sa članom 45. i 46. Odluke o adekvatnosti kapitala banke („Službeni glasnik RS“ br.46/2011, 6/2013, 51/2014 ) za izloženosti prema bankama koje poseduju dodeljen kreditni rejting izabrane rejting agencije, Banka dodeljuje ponder kreditnog rizika prema rasporedu kreditnih rejtinga u odgovarajući nivo kreditnog kvaliteta prema sledećoj tabeli : a) Za izloženosti sa preostalim rokom dospeća dužim od tri meseca:



41



b) Za izloženosti sa preostalim rokom dospeća kraćim od tri meseca:



Za izloženosti prema bankama sa preostalim rokom dospeća dužim odnosno kraćim od tri meseca za koje ne postoji raspoloživi kreditni rejting primenjuje se ponder države u kojoj banka dužnik ima sedište (ponder Republike Srbije do 01. januara 2018. godime iznosi 0% ili 20% u zavisnosti koji je ponder veći).

6. TEHNIKE UBLAŽAVANJA RIZIKA I NAČINE KOJE BANKA KORISTI ZA OBEZBEĐENJE I PRAĆENJE EFIKASNOSTI ZA UBLAŽAVANJE RIZIKA

Aktivnosti za ublažavanje rizika se sprovode na osnovu primećenih negativnih razvoja u oblasti izloženosti riziku. Korektivne mere može preduzeti svaka organizaciona jedinica uključena u operativno upravljanje rizikom u svojoj oblasti odgovornosti. Međutim, njihove aktivnosti moraju biti odobrene od strane odgovarajućeg odbora (ALCO ili Rizik / Kreditni rizik). Banka preduzima mere za ublažavanje kreditnog rizika u skladu sa delom Odluke Narodne Banke Srbije o adekvatnosti kapitala koji se odnosi na tehnike ublažavanja kreditnog rizika. Za većinu plasmana odobrenih klijentima, Banka zahteva sredstva obezbeđenja. Obezbeđenje se obično ne uzima za plasmane bankama. Obezbeđenje se najčešće sastoji od jednog ili više instrumenata obezbeđenja koji slede:

Gotovinski depoziti u dinarima ili stranoj valuti; Garancije izdate od strane države, državnih fondova ili banaka prve klase; Garancije izdate od strane matične kompanije, drugih pravnih i fizičkih lica; Pismo podrške izdato od strane matične kompanije; Hipoteka nad nekretninom; Zalog nad pokretnom imovinom; Sopstvene blanko menice; Zalog nad akcijama i vlasničkim udelima; Zalog nad drugim hartijama od vrednosti (npr. obveznice) ili plemenitim metalima; Prenos potraživanja (sa ili bez obaveštenja); Preuzimanje prava iz polise osiguranja.

Banka zadržava pravo da zatraži bilo koju drugu vrstu instrumenta (ili varijacije gore navedenih instrumenata) koju smatra neophodnim.



42

Procena fer vrednosti sredstva obezvređenja je zasnovana na vrednosti instrumenta obezbeđenja procenjenog u trenutku zaduživanja, i ažurira se periodično u skladu sa relevantnom internom regulativom, koja je usklađena sa izmenama . Tržišna vrednost sredstva je suštinska i ne zavisi od primene tog sredstva za pribavljanje kredita, dok vrednost koja se uzima u obzir za ublažavanje kreditnog rizika utiču različiti faktori kao što je struktura transakcije, valutna usklađenost i mogućnost prinudnog izvršenja. 6.1. Vrednovanje instrumenata kreditne zaštite i upravljanje tim instrumentima Banka je unutrašnjim aktima regulisala vrednovanje instrumenata kreditne zaštite i upravljanje tim instrumentima. Unutrašnjim aktima je definisan i prihvatljiv odnos iznosa plasmana i vrednosti kolaterala koji je zasnovan na primeni kolateralnog faktora za ponuđeno sredstvo obezbeđenja, kojim se koriguje procenjena vrednost kolaterala i utvrdjuje vrednost kolaterala koju Banka može naplatiti. 6.2. Način bilansnog i vanbilansnog netiranja Banka od 31.12.2014. godine više ne primenjuje ugovor o netiranju medjusobnih novcanih potrazivanja i obaveza Banke po osnovu kredita i depozita sa svojom maticnom bankom. Razlog tome je isticanje obaveza po osnovu depozita prema matičnoj banci, zbog čega se ova tehnika ubalažavanja kreditnog rizika više ne koristi. 6.3. Opis osnovnih vrsta instrumenata materijalne zaštite Banka koristi podobne instrumente kreditne zaštite u cilju smanjenja kreditnog rizika prilagođavajući aktivu ponderisanu kreditnim rizikom za efekte tehnika ublažavanja kreditnog rizika. Podobni instrumenti kreditne zaštite u skladu sa Odlukom o adekvatnosti kapitala koje je Banka korisiti su Instrumenti materijalne kreditne zaštite i to:

gotovinski depoziti kod banke; dužničke hartije od vrednosti emitovane od strane Republike Srbije.

Banka nije primenjivala instrumente nematerijalne kreditne zaštite kao sto su garancije, drugi oblici jemstva i kontragarancije. Banka primenjuje jednostavni metod za prilagođavanje aktive ponderisane kreditnim rizikom korišćenjem sredstava obezbeđenja u obliku finansijske imovine. Jednostavni metod podrazumeva zamenu pondera kreditnog rizika odnosne izloženosti sa ponderom kreditnog rizika sredstva obezbeđenja. Umanjenja po osnovu primene instrumenata kreditne zaštite primenjuju se na neto izloženost. Neto izloženost posle primene kreditne zaštite (efektivna vrednost izloženosti) ne može biti veća od iznosa aktive ponderisane kreditnim rizikom pre primene kreditne zaštite.



43

6.4. Podaci o koncentraciji tržišnog ili kreditnog rizika u okviru primenjivih tehnika ublažavanja U cilju upravljanja koncentracije rizika u okviru korišćenih tehnika ublažavanja kreditnog rizika, Banka prati i upravlja koncentracijom kreditnog i tržišnog rizika u delu velikih izloženosti, sagledavajući i izdavaoce podobnih sredstava obezbedjenja. Takodje, Banka izveštava o velikim izloženostima rukovodstvo na kvartalnom nivou. 6.5. Izloženosti pre i nakon korišćenja kreditne zaštite za svaki nivo kreditnog kvaliteta uključujući i izloženosti koje predstavljaju odbitne stavke od kapitala

Stepen kreditnog kvaliteta

Ponder rizika % Izloženost pre primene kreditne zaštite Izloženost nakon primene kreditne zaštite

1 0% 39,068,664 40,100,603

10% 0 0

2 20% 8,981,287 9,222,056

35% 8,709,604 8,699,055

3 50% 313,971 313,971

4 75% 37,943,313 37,657,043

5 100% 271,031,008 270,055,121

6 150% 3,492,226 3,492,225

Ostali ponderi kreditnog rizika

Odbitne stavke od kapitala 1,866,640 1,866,640



44

6.6. Izloženosti (nakon netiranja) obezbeđenih instrumentima materijalne i nematerijalne kreditne zaštite, po klasama izloženosti

Klasa Izlozenosti

Iznos izloženosti obezbeđenih

instrumentima materijalne kreditne

zastite

Iznos izloženosti obezbeđenih

instrumentima nematerijalne

kreditne zastite

Izloženosti prema privrednim društvima (isključujući dospela nenaplaćena potraživanja kao i izloženosti obezbeđene hipotekama na nepokretnostima)

953,229 Izloženosti prema fizičkim licima (isključujući dospela nenaplaćena potraživanja kao i izloženosti obezbeđene obezbeđene hipotekama na nepokretnostima) 290,573 Izloženosti obezbeđene hipotekama na nepokretnostima 27,046 Dospela nenaplaćena potraživanja 1,859 Ostale izloženosti (isključujući dospela nenaplaćena potraživanja kao i izloženosti obezbeđene obezbeđene hipotekama na nepokretnostima)

0 Ukupno 1,272,708 0

*U tabeli su prikazane neto izlozenosti posle umanjenja za ispravku vrednosti i potrebnu rezervu iz dobiti obracunatih u skladu sa Odlukom o adekvatnosti kapitala.

7. RIZIK DRUGE UGOVORNE STRANE Banka je duzna da izracunava aktivu ponderisanu kreditnim rizikom za izlozenosti riziku druge ugovorne stane po osnovu sledećih pozicija iz knjige trgovanja i bankarske knjige:

Finansijskih derivata; Kreditnih derivata; Repo i reverse repo transakcija; Transakcija davanja ili uzimanja u zajam hartija od vrednosti ili robe; Transakcija kreditiranja trgovine hartijama od vrednosti; Transakcija s dugim rokom izmirenja.

U skladu sa regulativom Narodne Banke Srbije, Banka racuna aktivu ponderisanu kreditnim rizikom za derivatne instrumente koji uključuju valutne i kamatne swap transakcije, primenom Metode tekuće izlozenosti propisane Odlukom o adekvatnosti kapitala. Na dan 31.12.2016. godine, ukupan iznos izlozenosti riziku druge ugovorne strane iznosio je RSD 180,552 hiljada, ukljucujuci RSD 26,153 hiljada pozitivne fer vrednosti, i RSD 154,400 hiljada potencijalne kreditne izlozenosti. S obzirom da Banka nema primljena sredstva obezbeđenja po osnovu valutnih i kamatnih swap transakcija, nije vršila prilagođavanje iznosa izloženosti po osnovu rizika druge ugovorne strane kao i procenu i kontrolu koleracijskog rizika. U skladu sa zaključenim ugovorom sa EBRD o valutnim swap transakcijama, Banka je na dan 31.12.2016.

godine kao sredstvo obezbeđenja deponovala 654,786 hiljada dinara kod druge banke. Ukupan iznos izloženosti druge ugovorne strane ne sadrži iznos po osnovu reverse repo transakcije sa Narodnom bankom Srbije saglasno tacki 426. Odluke o adekvatnosti kapitala o dodeljivanju pondera 0% za sve izlozenosti prema Republici Srbiji i Narodnoj banci Srbije.



45

Banka nema izloženosti po osnovu transakcija uzimanja ili davanja u zajam hartija od vrednosti ili robe, transakcija kreditiranja trgovine hartijama od vrednosti, kreditne derivate iz knjige trgovanja, kao i transakcija sa dugim rokom izmirenja.

8. TRŽIŠNI RIZICI

8.1. Vrsta primenjenog pristupa za računanje tržišnih rizika Kapitalni zahtev za tržišne rizike Banka obračunava primenom standardizovanog pristupa, sumiranjem kapitalnih zahteva za cenovni, devizni i robni rizik u skladu sa Odlukom o adekvatnosti kapitala. Kapitalni zahtev za cenovni rizik se obračunava odvojeno za dužničke i vlasničke hartije od vrednosti, i to kao specifični i opšti cenovni rizik.

Specifični cenovni rizik po osnovu dužničkih hartija od vrednosti se obračunava raspoređivanjem neto pozicija iz knjige trgovanja u odgovarajuće kategorije (prema vrsti izdavaoca/dužnika, eksternom ili internom kreditnom rejtingu i preostalom periodu dospeća) i množenjem ponderima rizika propisanim od strane NBS. Ovako isponderisane pozicije se zatim presabiraju, bez obzira na to da li su pozicije duge ili kratke;

Opšti cenovni rizik po osnovu dužničkih hartija od vrednosti se obračunava primenom

metoda dospeća, za svaku pojedinačnu valutu. Primenom ovog metoda Banka raspoređuje sve neto pozicije u dužničkim hartijama od vrednosti u klase i zone dospeća propisane od strane NBS, zatim vrši ponderisanje po klasama dospeća i posebno sabira sve ponderisane duge pozicije i sve ponderisane kratke pozicije. Zatim se obračunavaju usklađene i/ili neusklađene ponderisane pozicije po pojedinačnim klasama i zonama dospeća. Sam kapitalni zahtev za opšti cenovni rizik se obračunava metodom dospeća kao zbir:

10% ukupne sume ponderisanih usklađenih pozicija u svim klasama dospeća, 40% ponderisanih usklađenih pozicija u zoni 1, 30% ponderisanih usklađenih pozicija u zoni 2, 30% ponderisanih usklađenih pozicija u zoni 3, 40% ponderisanih usklađenih pozicija između zona 1 i 2, 40% ponderisanih usklađenih pozicija između zona 2 i 3, 150% ponderisanih usklađenih pozicija između zona 1 i 3, 100% preostalih neusklađenih ponderisanih pozicija između zona.

Cenovni rizik po osnovu vlasničkih hartija od vrednosti se obračunava kao opšti i specifični,

dok kapitalni zahtev za ovu vrstu rizika predstavlja zbir kapitalnih zahteva za opšti i specifični cenovni rizik, pomnožen sa 1,5 i obračunava se odvojeno za svaku zemlju i za svaku valutu. Kapitalni zahtev za specifični cenovni rizik po osnovu vlasničkih hartija od vrednosti iznosi 4% ukupne bruto pozicije Banke u ovim hartijama, a kapitalni zahtev za opšti cenovni rizik iznosi 8% ukupne neto pozicije u ovim hartijama.



46

Devizni rizik se obračunava na pozicije devizne imovine i deviznih obaveza, dok se kapitalni zahtev za devizni rizik obračunava množenjem zbira ukupne neto otvorene devizne pozicije i apsolutne vrednosti neto otvorene pozicije u zlatu sa 12% u slučaju da je ovaj zbir veći od 2% kapitala Banke.

Banka nema izloženosti po osnovu robnog rizika, niti je do sada vršila trgovanje ovim instrumentima.

8.2. Kapitalni zahtev za tržišne rizike Banka je obračunala sledeće iznose kapitalnih zahteva za tržišne rizike:

KAPITALNI ZAHTEV ZA TRZISNE RIZIKE Iznos

Pokrivenost osnovnim kapitalom

Pokrivenost dopunsim kapitalom

Kapitalni zahtev za cenovni rizik po osnovu duznickih hartija od vrednosti 76,423 76,423 0

Kapitalni zahtev za cenovni rizik po osnovu vlasnickih hartija od vrednosti 101 101 0

Kapitalni zahtev za devizni rizik 0 0 0

Kapitalni zahtev za robni rizik 0 0 0

Ukupno 76,523 76,523 0

8.3. Struktura i iznosi po vrsti kapitalnog zahteva Kapitalni zahtev za devizni rizik jednak je zbiru ukupne neto otvorene devizne pozicije i apsolutne vrednosti neto otvorene pozicije u zlatu i na dan 31.12.2016. godine iznosio je RSD 227,397 hiljada, što predstavlja 1,31% kapitala Banke obračunatog na isti dan.

Kapitalni zahtev za devizni rizik nije uključen u obračun kapitalne adekvatnosti jer u skladu sa Odlukom o adekvatnosti kapitala, kapitalni zahtev ispod 2% iznosa regulatornog kapitala nije potrebno uključiti u obračun (tačka 3.1.1- Podaci o kapitalnoj poziciji). Banka nema izloženosti po osnovu robnog rizika.



47

9. OPERATIVNI RIZICI 9.1. Kapitalni zahtev za operativni rizik Za utvrđivanje kapitalnog zahteva za operativni rizik Banka koristi pristup osnovnog indikatora prema kome je kapitalni zahtev za operativni rizik jednak iznosu trogodisnjeg proseka indikatora izlozenosti pomnozenog stopom kapitalnog zahteva od 15%. Ukupan kapitalni zahtev za operativni rizik po stubu 1 na dan 31. 12.2016. godine, iznosi RSD 1,378,834 hiljada

10. KAMATNI RIZIK

10.1. Izvori kamatnog rizika i učestalost njegovog merenja Kamatni rizik predstavlja izloženost finansijske pozicije Banke riziku nepovoljnih kretanja kamatnih stopa. Opšte posmatrano, dva su načina na koji promene kamatnih stopa mogu da utiču na Banku. Kao prvo, promene kamatnih stopa utiču na vrednost sredstava, obaveza i vanbilansnih stavki banke; potom, promene kamatnih stopa utiču na buduće tokove gotovine. Rizik od promene kamatnih stopa može se javiti u različitim oblicima kao rizik vremenske neusklađenosti dospeća i ponovnog određivanja cene, rizik krive prinosa, bazni i rizik opcija. Kamatne stope Banke se utvrđuju uzimajući u obzir tržišne kamatne stope i druge faktore (kao sto je cena rizika, očekivani nivo rezervisanja, itd.) i Banka redovno vrši njihovo usklađivanje. Aktivnost upravljanja rizikom od promene kamatnih stopa ima za cilj optimizaciju neto prihoda od kamate u skladu sa poslovnom strategijom Banke. Upravljanje rizikom zasniva se na usklađenosti kamatno osetljivih sredstava, obaveza i vanbilansnih stavki, a na osnovu: makro i mikro ekonomskih predviđanja, predviđanja uslova za postizanje likvidnosti i predviđanja trendova kamatnih stopa. 10.2. Osnovne pretpostavke za merenje odnosno procenu izloženosti ovom riziku Kao osnovu za merenje kamatnog rizika Banka koristi Gap analizu kamatno osetljivih bilansnih i vanbilansnih pozicija, primenjujući faktore senzitivnosti u odnosu na tekuće tržišne krive prinosa, kao i višestruka scenarija koji uključuju promene u nivoima i kretanjima kamatnih stopa. Dodatno, Banka procenjuje uticaj prevremenih otplata ili povlačenja sredstava kod kamatno osetljivih pozicija na strani kredita i depozita, sa ugrađenom ovom opcijom. Procena kamatnog rizika vrši se na mesečnom nivou. Banka kontroliše izloženost kamatnom riziku kroz set limita izloženosti.

11. IZLOŽENOSTI PO OSNOVU VLASNIČKIH ULAGANJA U BANKARSKOJ KNJIZI Banka ima ulaganja u akcije kompanija klasifikovane kao raspoložive za prodaju u iznosu od RSD 17,612 hiljada (0.01% ukupnog potfolija Banke).



48

12. OBJAVLJIVANJE INFORMACIJA KOJE SE ODNOSE NA BANKARSKU GRUPU I ODNOS IZMEĐU MATIČNOG DRUŠTVA I PODREĐENIH DRUŠTAVA

Banka na dan 31.12.2016. godine nema učešća u kapitalu u licima u finansijskom sektoru koja bi u smislu Zakona o bankama činila bankarsku grupu sa sedištem u Republici Srbiji.

13. PODACI I INFORMACIJE KOJI SE NE OBJAVLJUJU Banka nije objavila sledeće podatke: Vanbilansne stavke po kojima ne može doci do plaćanja jer su to stavke koje se raspoređuju u kategoriju niskog rizika koje prema Odluci o adekvatnosti kapitala nose ponder rizika 0%. Navedene stavke predstavljaju vanbilansnu računovodstvenu evidenciju i najvećim delom je čini druga vanbilansna aktiva - evidentiranje hartija od vrednosti primljenih u zalog, primljenje hipoteke za obezbeđenje kredita, poslovi u ime i za racun trecih lica, potraživanja za evidencionu kamatu, vanbilansna evidencija otpisanih potrazivanja, obveznice stare devizne štednje građanja u Centralnom registru-vlasnički računi, osigurani iznos depozita koja su treća lica dala u korist banke, kao i druga vanbilansna aktiva koja nose ponder rizika 0%.

14. KVALITET AKTIVE Radi dodatnog praćenja kvaliteta aktive, Banka je unapredila klasifikaciju potraživanja u grupu problematičnih potraživanja ili u grupu potraživanja koja se ne smatraju problematičnim, pri čemu svaka od ovih grupa obuhvata i podgrupu restrukturiranih (forbearance) potraživanja. Definiciju restrukturiranih potraživanja kao i probnog perioda koji treba da protekne da bi potraživanje izašlo iz kategorije restrukturiranih Banka je uskladila sa zahtevima propisanim odlukama NBS, i detaljno opisala u okviru Politike za upravljanje kreditnim rizikom. Politikom za upravljanje kreditnim rizikom Banka je definisala i status neizmirenja obaveza (default) u skladu sa odlukom kojom se uređuje adekvatnost kapitala banaka. S tim u vezi, Banka smatra da je nastupio default status ukoliko je ispunjen bilo koji od sledećih uslova:

- Banka smatra malo verovatnim da će dužnik u potpunosti izmiriti svoju obavezu prema Banci, njenom nadređenom ili podređenom društvu, ne uzimajući u obzir mogućnost naplate iz kolaterala;

- Dužnik je u docnji dužoj od 90 dana po bilo kojoj materijalno značajnoj obavezi prema Banci, njenom nadređenom ili podređenom društvu.

U skladu sa gore navedenim, Banka sva potraživanja prema dužniku koji se nalazi u default statusu klasifikuje kao problematična potraživanja za potrebe regulatornog izveštavanja odnosno u grupu obezvređenih (impaired) potraživanja za računovodstvene potrebe. Prvi kriterijum za status neizmirenja obaveza je u internim aktima Banke detaljno uređen, u smislu kvantitativnih i kvalitativnih faktora i analiza koje se koriste u postupku utvrđivanja da li je dužnik u default statusu.



1

Podaci o ukupnoj izloženosti kreditnom riziku na dan 31.12.2016. PRILOG 1

Pozicije bilansa stanja

Imovina po osnovu koje je banka izlozena kreditnim riziku

Imovina po osnovu koje banka nije izložena kreditnim riziku

Vrednost iz bilansa stanja Bruto vrednost

Akumulirane ispravke vrednosti/rezervisanja Neto vrednost

1 2 3 (1-2) 4 5 (3+4) Gotovina i sredstva kod centralne banke 1,549 0 1,549 21,712,512 21,714,062 Zalozena finansijska sredstva 0 0 0 692,590 692,590 Finansijska sredstva po fer vrednosti kroz bilans uspeha namenjena trgovanju 0 0 0 26,712 26,712 Finansijska sredstva koja se inicijalno priznaju po fer vrednosti kroz bilans uspeha 0 0 0 0 0 Finansijska sredstva raspoloziva za prodaju 17,612 0 17,612 14,975,917 14,993,529 Finansijska sredstva koja se drze do dospeca 0 0 0 0 0 Krediti i potrazivanja od banaka i drugih finansijskih organizacija 11,661,719 80,803 11,580,917 664,166 12,245,083 Krediti i potrazivanja od komitenata 115,063,815 20,244,847 94,818,968 211 94,819,179 Promene fer vrednosti stavki koje su predmet zaštite od rizika 0 0 0 0 0 Potrazivanja po osnovu finansijskih derivata namenjenih zastiti od rizika 0 0 0 0 0 Investicije u pridruzena drustva i zajednicke poduhvate 0 0 0 20,479 20,479 Investicije u zavisna drustva 0 0 0 0 0 Nematerijalna ulaganja 0 0 0 1,846,161 1,846,161 Nekretnine, postrojenja i oprema 0 0 0 3,653,311 3,653,311 Investicione nekretnine 0 0 0 0 0 Tekuca poreska sredstva 0 0 0 131,796 131,796 Odlozena poreska sredstva 0 0 0 58,034 58,034 Stalna sredstva namenjena prodaji i sredstva poslovanja koje se obustavlja 0 0 0 0 0 Ostala sredstva 250,659 157,723 92,936 338,820 431,756 Bilansna izlozenost 126,995,354 20,483,373 106,511,981 44,120,710 150,632,691 Date garancije i jemstva 9,263,576 209,796 9,053,779 0 9,053,779 Preuzete buduce obaveze 13,634,849 19,420 13,615,429 2,039,815 15,655,244 Ostale vanbilansne izlozenosti 0 0 0 290,776,062 290,776,062 Vanbilansna izlozenost 22,898,424 229,217 22,669,208 292,815,877 315,485,085 Ukupna izlozenost 149,893,778 20,712,589 129,181,189 336,936,587 466,117,776



2

Podaci o ukupnoj izloženosti kreditnom riziku na dan 31.12.2015. PRILOG 1

Pozicije bilansa stanja

Imovina po osnovu koje je banka izložena kreditnim riziku Imovina po osnovu koje banka nije

izložena kreditnim riziku

Vrednost iz bilansa stanja Bruto vrednost

Akumulirane ispravke

vrednosti/rezervisanja Neto vrednost

1 2 3 (1-2) 4 5 (3+4)

Gotovina i sredstva kod centralne banke 10,041 0 10,041 21,245,206 21,255,247

Založena finansijska sredstva 0 0 0 0 0

Finansijska sredstva po fer vrednosti kroz bilans uspeha namenjena trgovanju 0 69,424 69,424

Finansijska sredstva koja se inicijalno priznaju po fer vrednosti kroz bilans uspeha 0 0 0

Finansijska sredstva raspoloživa za prodaju 16,199 0 16,199 15,665,592 15,681,791

Finansijska sredstva koja se drže do dospeca 0 0 0

Krediti i potraživanja od banaka i drugih finansijskih organizacija 6,482,110 9,747 6,472,363 3,945,034 10,417,397

Krediti i potrazivanja od komitenata 106,737,166 19,715,844 87,021,323 2,330 87,023,653

Promene fer vrednosti stavki koje su predmet zaštite od rizika 0 0 0

Potraživanja po osnovu finansijskih derivata namenjenih zastiti od rizika 0 0 0

Investicije u pridružena drustva i zajedničke poduhvate 0 20,479 20,479

Investicije u zavisna društva 0 0 0

Nematerijalna ulaganja 0 1,815,493 1,815,493

Nekretnine, postrojenja i oprema 0 3,715,483 3,715,483

Investicione nekretnine 0 0 0 Tekuća poreska sredstva 0 131,795 131,795 Odložena poreska sredstva 0 134,626 134,626 Stalna sredstva namenjena prodaji i sredstva poslovanja koje se obustavlja 0 0 0 Ostala sredstva 242,008 150,045 91,963 225,249 317,212 Bilansna izloženost 113,487,525 19,875,635 93,611,890 46,970,710 140,582,600 Date garancije i jemstva 9,254,750 294,133 8,960,617 8,960,617 Preuzete buduce obaveze 12,357,008 19,562 12,337,446 1,431,628 13,769,074 Ostale vanbilansne izlozenosti 0 352,127,882 352,127,882

Vanbilansna izloženost 21,611,758 313,695 21,298,063 353,559,510 374,857,572

Ukupna izloženost 135,099,283 20,189,331 114,909,952 400,530,220 515,440,172



3

PRILOG 2

Podaci o bruto i neto izloženosti kreditnom riziku po sektorima kreditiranja i kategorijama potraživanja, prema načinu obezvređenja i vrednosti sredstava obezbeđenja na dan 31.12.2016.

Neobezvređena potraživanja

Obezvređena potraživanja

Ukupno bruto potraživanje

Akumulirane ispravke vrednosti

Ukupna neto potraživanja

Vrednost sredstava obezbeđenja

Nije

dospelo Dospelo

na pojedinačnoj

osnovi na grupnoj

osnovi

na pojedinačnoj

osnovi

na grupnoj osnovi



Prema sektorima

Potraživanja od stanovništva 45,219,946 301,070 156,774 8,302,839 53,980,631 12,126 3,014,151 50,954,354 16,930,967 4,155,450 Stambeni krediti 17,107,431 62,724 156,774 4,586,707 21,913,636 12,126 733,366 21,168,144 16,876,395 4,154,719 Potrošački i gotovinski krediti 22,973,888 192,553 0 3,140,274 26,306,716 0 1,846,177 24,460,539 53,274 681 Transakcioni i kreditne kartice 5,138,627 45,793 0 509,496 5,693,917 0 430,962 5,262,955 1,298 50 Ostala potraživanja 0 0 0 66,362 66,362 0 3,646 62,716 0 0 Potraživanja od privrede 35,221,574 847,961 12,002,273 13,011,586 61,083,395 8,213,576 9,004,998 43,864,821 19,153,611 11,970,668 Velika preduzeća 14,392,149 596,231 6,738,296 425,307 22,151,983 4,725,620 101,391 17,324,972 9,924,055 2,854,241 Mala i srednja preduzeća 13,678,561 180,517 4,556,970 495,924 18,911,972 2,971,060 147,032 15,793,880 6,862,101 4,920,373 Mikro preduzeća i preduzetnici 4,509,778 61,503 707,007 11,967,115 17,245,404 516,896 8,674,561 8,053,947 2,301,648 4,103,913

Poljoprivrednici 24,113 241 0 123,240 147,594 0 59,056 88,538 0 92,141

Javna preduzeća 2,616,973 9,469 0 0 2,626,442 0 22,958 2,603,484 65,807 0 Potraživanja od ostalih klijenata 12,304,383 21,503 0 0 12,325,886 2,763 78,040 12,245,083 466,368 0

Ukupna izloženost 92,745,903 1,170,534 12,159,047 21,314,425 127,389,912 8,228,465 12,097,189 107,064,258 36,550,946 16,126,118

Prema kategorijama potraživanja

Neproblematična potraživanja 92,745,903 1,170,535 0 0 93,916,438 2,786 396,831 36,550,946 0 Od čega:restrukturirana 2,358,224 11,359 0 0 2,369,583 0 20,729 1,548,674 0 Problematična potraživanja 0 0 12,159,048 21,314,427 33,473,474 8,225,678 11,700,357 0 16,126,118

od čega: restrukturirana 0 0 8,268,700 10,632,429 18,901,129 4,755,064 5,039,180 0 8,844,649

Ukupna izloženost 92,745,903 1,170,535 12,159,048 21,314,427 127,389,912 8,228,464 12,097,188 0 36,550,946 16,126,118



4

PRILOG 2

Podaci o bruto i neto izloženosti kreditnom riziku po sektorima kreditiranja i kategorijama potraživanja, prema načinu obezvređenja i vrednosti sredstava obezbeđenja na dan 31.12.2015.

Neobezvređena

potraživanja Obezvređena potraživanja Ukupno bruto potraživanje


Ukupna neto potraživanja


Nije dospelo Dospelo

na pojedinačnoj

osnovi

na grupnoj osnovi

na pojedinačnoj osnovi

na grupnoj osnovi



Prema sektorima Potraživanja od stanovništva

42,318,289 333,933 250,408 7,039,166 49,941,795 34,569 2,626,019 47,281,207 18,612,416 3,294,056

Stambeni krediti 18,908,894 77,593 248,293 3,473,136 22,707,916 32,454 557,218 22,118,244 18,547,628 3,290,822 Potrošački i gotovinski krediti

18,263,674 204,153 0 3,092,992 21,560,819 0 1,650,384 19,910,435 62,475 3,209

Transakcioni i kreditne kartice

5,123,192 51,472 2,115 471,864 5,648,643 2,115 417,207 5,229,321 2,313 25

Ostala potraživanja 22,529 715 0 1,174 24,417 0 1,210 23,207 0 0 Potraživanja od privrede 29,971,911 594,442 14,069,704 12,309,154 56,945,212 8,232,847 8,818,102 39,894,263 20,831,166 9,821,698 Velika preduzeća 23,960,241 305,365 13,202,594 69,805 37,538,005 7,659,482 282,036 29,596,487 18,208,708 5,025,967 Mala i srednja preduzeća 3,437,729 249,022 584,883 6,296,039 10,567,674 415,534 4,592,451 5,559,689 2,016,763 2,521,730 Mikro preduzeća i preduzetnici

1,395,596 24,505 172,188 5,821,864 7,414,152 143,243 3,884,593 3,386,316 587,333 2,116,235

Poljoprivrednici 32,844 11 0 121,446 154,301 0 55,521 98,780 0 90,808 Javna preduzeća 1,145,501 15,539 110,039 0 1,271,080 14,588 3,501 1,252,991 18,362 66,958 Potraživanja od ostalih klijenata

10,304,672 7,288 0 0 10,311,960 4,461 9,683 10,297,816 0 0

Ukupna izloženost 82,594,872 935,663 14,320,112 19,348,320 117,198,967 8,271,877 11,453,804 97,473,286 39,443,582 13,115,754 Prema kategorijama potraživanja

Neproblematična potraživanja

80,192,595 613,307 1,764,798 37,799 82,608,498 289,935 372,532 37,230,078 462,202

od čega: restrukturirana 1,812,495 5,925 1,764,630 59 3,583,109 283,948 3,464 3,675,071 462,202 Problematična potraživanja 2,402,277 322,356 12,555,315 19,310,521 34,590,469 7,981,942 11,081,272 2,213,505 12,653,553 od čega: restrukturirana 359,746 81,966 1,490,943 1,492,888 3,425,544 769,295 61,888 441,719 1,644,846

Ukupna izloženost 82,594,872 935,663 14,320,113 19,348,320 117,198,967 8,271,877 11,453,804 0 39,443,583 13,115,755



5

PRILOG 3

Podaci o granskoj i geografskoj koncentraciji izloženosti na dan 31.12.2016.

Beogradski region Region Vojvodine Region Šumadije i

Zapadne Srbije Region Južne i Istočne Srbije

Region Kosova i Metohije

Inostranstvo

Neproblematična

potraživanja

Problematična

potraživanja

Neproblematična

potraživanja

Problematična

potraživanja

Neproblematična

potraživanja

Problematična

potraživanja

Neproblematična

potraživanja

Problematična

potraživanja

Neproblematičn

a potraživanja

Problematična

potraživanja

Neproblematična

potraživanja

Problematična

potraživanja

Potraživanja od stanovništva 20,512,112 4,064,686 9,661,630 1,986,653 8,830,734 1,492,110 6,442,353 904,338 0 0 74,191 11,826 Stambeni krediti 10,051,695 2,475,744 3,109,363 1,141,876 2,263,530 749,851 1,678,464 364,783 0 0 67,104 11,227 Potrošački i gotovinski krediti 0 66,362 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 Transakcioni i kreditne kartice 8,575,410 1,293,611 5,383,133 742,831 5,389,816 644,738 3,813,268 458,744 0 0 4,815 350 Ostala potraživanja 1,885,007 228,969 1,169,134 101,946 1,177,388 97,521 950,621 80,811 0 0 2,272 249 Potraživanja od privrede * 26,815,827 17,273,618 5,315,839 2,886,696 3,204,774 3,250,631 733,095 1,602,914 0 0 0 0 Sektor A 0 0 0 3,234 0 0 0 0 0 0 0 0 Sektori B, C i E 2,012,140 1,015,933 73,473 16,535 76,779 130,524 23,546 21,703 0 0 0 0

Sektor D 354,407 63,484 1,078,248 67,982 56,900 75,686 13,035 20,248 0 0 0 0 Sektor F 4,532,752 2,153,006 1,765,330 644,142 916,221 498,363 156,276 78,240 0 0 0 0 Sektor G 10,766,752 2,450,083 2,069,975 304,182 1,679,122 234,780 365,807 106,724 0 0 0 0 Sektori H, I i J 3,396,658 504,152 128,299 77,545 158,903 49,306 30,258 14,993 0 0 0 0 Sektori L, M i N 5,750,070 3,340,359 197,446 674,310 315,558 1,184,522 144,173 784,992 0 0 0 0 Ostali***(sektor 54,56,9*, ostali PZ) 3,048 7,746,601 3,068 1,098,766 1,291 1,077,450 0 576,014 0 0 0 0 Potraživanja od ostalih klijenata 7,793,491 0 0 0 0 0 0 0 0 0 4,532,395 0 Ukupna izloženost 55,121,430 21,338,304 14,977,469 4,873,349 12,035,508 4,742,741 7,175,448 2,507,252 0 0 4,606,586 11,826



6

PRILOG 3

Podaci o granskoj i geografskoj koncentraciji izloženosti na dan 31.12.2015.

Beogradski region Region Vojvodine Region Šumadije i Zapadne

Srbije Region Južne i Istočne

Srbije Region Kosova i

Metohije Inostranstvo

Neproblematična

potraživanja

Problematična

potraživanja

Neproblematična

potraživanja

Problematična

potraživanja

Neproblematična

potraživanja

Problematična

potraživanja

Neproblematična

potraživanja

Problematična

potraživanja

Neproblematična

potraživanja

Problematična

potraživanja

Neproblematična

potraživanja

Problematična

potraživanja

Potraživanja od stanovništva 19,497,473 4,273,092 8,546,082 1,994,095 7,483,163 1,521,921 5,649,897 896,308 0 0 67,643 12,122

Stambeni krediti 10,157,234 2,735,755 3,308,733 1,165,814 2,295,537 824,080 1,773,265 373,000 0 0 63,111 11,387 Potrošački i gotovinski krediti 7,084,293 1,295,920 4,240,892 740,001 4,113,503 616,057 3,012,419 453,968 0 0 3,152 615 Transakcioni i kreditne kartice 2,254,920 241,371 996,395 88,280 1,051,968 80,656 864,213 69,340 0 0 1,380 120 Ostala potraživanja 1,026 46 62 0 22,155 1,128 0 0 0 0 0 0 Potraživanja od privrede * 24,421,733 17,905,227 4,171,043 3,004,124 1,980,064 3,326,934 479,438 1,656,649 0 0 0 0

Sektor A 0 20 0 5,136 0 0 0 0 0 0 0 0

Sektori B, C i E 2,602,515 1,034,225 98,201 19,699 56,680 140,413 2,600 21,356 0 0 0 0

Sektor D 220,839 63,344 884,435 40,199 148,148 70,326 15,275 20,217 0 0 0 0

Sektor F 5,186,606 1,023,174 541,362 655,406 647,626 470,358 68,882 75,322 0 0 0 0

Sektor G 8,182,052 4,435,729 2,348,626 518,646 795,904 240,637 203,468 107,684 0 0 0 0

Sektori H, I i J 2,142,531 424,847 64,043 68,196 91,605 48,095 42,692 17,221 0 0 0 0

Sektori L, M i N 5,936,576 2,921,283 217,034 760,509 238,446 1,258,132 139,320 830,182 0 0 0 0 Ostali***(sektor 54,56,9*, ostali PZ) 150,614 8,002,605 17,342 936,333 1,655 1,098,973 7,201 584,667 0 0 0 0 Potraživanja od ostalih klijenata 5,384,889 0 0 0 4,461 0 0 0 0 0 4,922,610 0 Ukupna izloženost 49,304,095 22,178,319 12,717,125 4,998,219 9,467,688 4,848,855 6,129,335 2,552,957 0 0 4,990,253 12,122



7

PRILOG 4

Podaci o izloženosti kreditnom riziku po sektorima i kategorijama potraživanja, prema statusu obezvređenja i broju dana docnje 31.12.2016.

Neobezvređena potraživanja Obezvređena potraživanja

Nije u docnji do 30 dana od 31 do 60

dana od 61 do 90

dana preko 90

dana Nije u docnji do 90 dana

od 91 do 180 dana

od 181 do 360

dana

preko 360 dana

Prema sektorima 88,422,592 4,357,485 858,856 277,502 0 6,870,053 1,417,608 1,755,278 894,900 22,535,635

Potraživanja od stanovništva 42,940,230 1,551,321 801,275 228,190 0 2,877,733 624,421 1,050,098 662,125 3,245,236

Stambeni krediti 16,847,841 83,128 231,359 7,826 0 2,303,699 283,384 753,174 399,110 1,004,114

Potrošački i gotovinski krediti 21,212,347 1,252,908 517,035 184,152 0 563,873 333,277 251,514 225,814 1,765,796

Transakcioni i kreditne kartice 4,880,042 215,285 52,881 36,212 0 10,161 7,760 45,410 37,201 408,964

Ostala potraživanja 0 0 0 0 0 0 0 0 0 66,362

Potraživanja od privrede 33,156,476 2,806,164 57,581 49,312 0 3,992,320 793,187 705,180 232,775 19,290,399

Velika preduzeća 13,971,125 1,017,254 0 0 0 1,911,257 0 147,666 20,468 5,084,212

Mala i srednja preduzeća 12,235,120 1,623,958 0 0 0 1,216,249 426,541 308,546 17,159 3,084,399

Mikro preduzeća i preduzetnici 4,299,435 164,952 57,581 49,312 0 864,814 366,646 248,968 195,148 10,998,548

Poljoprivrednici 24,354 0 0 0 0 0 0 0 0 123,240

Javna preduzeća 2,626,442 0 0 0 0 0 0 0 0 0

Potraživanja od ostalih klijenata 12,325,886 0 0 0 0 0 0 0 0 0 Prema kategorijama potraživanja

Neproblematična potraživanja 88,422,593 4,357,486 858,857 277,503 0 0 0 0 0 0

od čega: restrukturirana 2,192,885 88,056 75,694 12,948 0 0 0 0 0 0

Problematična potraživanja 0 0 0 0 0 6,870,054 1,417,607 1,755,279 894,900 22,535,635

od čega: restrukturirana 0 0 0 0 0 5,375,585 1,134,889 948,932 362,655 11,079,068

Ukupna izloženost 88,422,593 4,357,486 858,857 277,503 0 6,870,054 1,417,607 1,755,279 894,900 22,535,635

* Dani docnje se računaju prema metodologiji banke



8

PRILOG 4

Podaci o izloženosti kreditnom riziku po sektorima i kategorijama potraživanja, prema statusu obezvređenja i broju dana docnje na dan 31.12.2015.

Neobezvređena potraživanja Obezvređena potraživanja

Nije u docnji do 30 dana

od 31 do 60 dana

od 61 do 90 dana

preko 90 dana

Nije u docnji do 90 dana

od 91 do 180 dana

od 181 do 360

dana

preko 360 dana

Prema sektorima 78,160,883 2,723,567 1,115,721 285,879 1,244,487 2,394,068 295,129 729,858 1,117,419 29,131,960

Potraživanja od stanovništva 39,538,535 1,532,214 950,112 236,395 394,968 376,631 37,876 545,141 747,288 5,582,639

Stambeni krediti 18,057,108 104,948 418,100 11,364 394,968 376,631 33,211 228,778 358,737 2,724,073

Potrošački i gotovinski krediti 16,598,728 1,205,534 474,656 188,910 0 0 1,409 273,194 347,026 2,471,363

Transakcioni i kreditne kartice 4,863,570 217,789 57,229 36,076 0 0 3,256 43,123 41,347 386,253

Ostala potraživanja 19,129 3,943 127 45 0 0 0 46 178 950

Potraživanja od privrede 28,310,388 1,191,353 165,609 49,484 849,519 2,017,437 257,253 184,717 370,131 23,549,321

Velika preduzeća 22,694,700 857,748 47,755 0 665,402 1,906,992 254,290 0 112,617 10,998,501

Mala i srednja preduzeća 3,245,939 170,293 57,960 28,443 184,117 403 1,701 113,209 140,762 6,624,848

Mikro preduzeća i preduzetnici 1,175,854 163,312 59,894 21,041 0 3 1,262 71,508 116,752 5,804,526

Poljoprivrednici 32,855 0 0 0 0 0 0 0 0 121,446

Javna preduzeća 1,161,040 0 0 0 0 110,039 0 0 0 0

Potraživanja od ostalih klijenata 10,311,960 0 0 0 0 0 0 0 0 0

Prema kategorijama potraživanja

Neproblematična potraživanja 76,918,610 2,622,052 999,716 265,524 0 1,765,087 37,510 0 0 0

od čega: restrukturirana 1,705,061 58,230 37,925 17,203 0 1,764,689 0 0 0 0

Problematična potraživanja 1,242,273 101,515 116,004 20,355 1,244,487 628,982 257,619 729,858 1,117,419 29,131,959

od čega: restrukturirana 2,629 1,923 4,084 0 433,076 238,049 201,423 111,062 277,985 2,155,312

Ukupna izloženost 78,160,883 2,723,567 1,115,720 285,879 1,244,487 2,394,069 295,129 729,858 1,117,419 29,131,959

* Dani docnje se računaju prema metodologiji banke



9

PRILOG 5

Podaci o problematičnim potraživanjima na dan 31.12.2016.

Sektori kreditiranja

Bruto vrednost ukupnih

potraživanja


ukupnih potraživanja

Bruto vrednost problematičnih

potraživanja

Akumulirane

ispravke vrednosti

problematičnih potraživanja

% problematičnih potraživanja

Vrednost sredstava

obezbeđenja problematičnih

potraživanja

od čega: restrukturirana potraživanja

1 2 3 4 5 6 (3/1) 7

Potraživanja od stanovništva 53,980,631 3,026,277 8,459,613 3,947,107 2,968,920 15.67% 4,155,450

Stambeni krediti 21,913,636 745,492 4,743,481 2,352,633 741,944 21.65% 4,154,719

Potrošački i gotovinski krediti 66,362 3,646 66,362 0 3,646 100.00% 0

Transakcioni i kreditne kartice 26,306,716 1,846,177 3,140,274 1,594,474 1,808,948 11.94% 681

Ostala potraživanja 5,693,917 430,962 509,496 0 414,382 8.95% 50

Potraživanja od privrede 61,083,395 17,218,574 25,013,861 14,954,023 16,957,116 40.95% 11,970,668

Sektor A 3,234 481 3,234 0 481 100.00% 4,414

Sektori B, C i E 3,370,634 821,707 1,184,696 991,727 814,555 35.15% 640,389

Sektor D 1,729,991 144,535 227,401 74,386 123,303 13.14% 115,013

Sektor F 10,744,330 1,953,864 3,373,752 2,660,293 1,910,862 31.40% 832,352

Sektor G 17,977,425 2,413,334 3,095,769 1,638,522 2,263,667 17.22% 1,148,663

Sektori H, I i J 4,360,113 386,031 645,995 402,211 360,886 14.82% 2,572,555

Sektori L, M i N 12,391,430 3,983,969 5,984,183 3,177,242 3,968,733 48.29% 2,256,151

Ostali (sektor 54,56,9*, ostali PZ) 10,506,238 7,514,653 10,498,831 6,009,642 7,514,629 99.93% 4,401,131

Potraživanja od ostalih klijenata 12,325,886 80,803 0 0 0 0.00% 0

Ukupna potraživanja 127,389,912 20,325,654 33,473,474 18,901,130 19,926,036 26.28% 16,126,118



10

PRILOG 5

Podaci o problematičnim potraživanjima na dan 31.12.2015.

Sektori kreditiranja


potraživanja



Bruto vrednost problematičnih

potraživanja

Akumulirane

ispravke vrednosti


% problematičnih

potraživanja



od čega: restrukturirana

potraživanja 1 2 3 4 5 6 (3/1) 7

Potraživanja od stanovništva 49,941,795 2,660,587 8,697,536 1,193,797 2,600,278 17.42% 4,616,940 Stambeni krediti 22,707,916 589,671 5,110,035 674,829 586,159 22.50% 4,613,638 Potrošački i gotovinski krediti 21,560,819 1,650,384 3,106,560 518,968 1,615,194 14.41% 3,277 Transakcioni i kreditne kartice 5,648,643 419,322 479,767 0 397,913 8.49% 25 Ostala potraživanja 24,417 1,210 1,174 0 1,012 4.81% 0 Potraživanja od privrede 56,945,212 17,050,950 25,892,934 2,231,748 16,462,936 45.47% 10,250,120 Sektor A 5,156 1,440 5,156 0 1,440 100.00% 5,136 Sektori B, C i E 3,975,689 803,766 1,215,693 586,611 784,985 30.58% 696,281 Sektor D 1,462,782 137,757 194,086 1,104 106,523 13.27% 107,655 Sektor F 8,668,737 1,444,413 2,224,260 687,550 1,211,677 25.66% 996,284 Sektor G 16,832,746 3,238,659 5,302,696 505,742 3,065,896 31.50% 1,382,379 Sektori H, I i J 2,899,230 387,731 558,359 112,145 274,172 19.26% 316,308 Sektori L, M i N 12,301,482 3,849,854 5,770,105 17,936 3,832,303 46.91% 2,019,899 Ostali(sektor 54,56,9*, ostali PZ) 10,799,390 7,187,330 10,622,579 320,660 7,185,940 98.36% 4,726,178 Potraživanja od ostalih

klijenata 10,311,960 14,144 0 0 0 0.00% 0 Ukupna potraživanja 117,198,967 19,725,681 34,590,470 3,425,545 19,063,214 29.51% 14,867,060



11

PRILOG 6

Podaci o kreditnom kvalitetu neproblematičnih potraživanja i vrednosti sredstava obezbeđenja kojima su obezbeđena ta potraživanja na dan 31.12.2016.

Kreditni kvalitet neproblematičnih potraživanja Problematična potraživanja


Visok Srednji Nizak Neproblematičnih

potraživanja Problematičnih

potraživanja

Potraživanja od stanovništva 43,458,272 610,584 1,452,161 8,459,613 16,930,967 4,155,450

Stambeni krediti 16,580,620 91,346 498,189 4,743,481 16,876,395 4,154,719

Potrošački i gotovinski krediti 21,782,393 469,071 914,977 3,140,274 53,274 681

Transakcioni i kreditne kartice 5,095,259 50,167 38,995 509,496 1,298 50

Ostala potraživanja 0 0 0 66,362 0 0

Potraživanja od privrede 29,547,525 5,138,443 1,383,567 25,013,860 19,153,611 11,970,668

Velika preduzeća 12,203,215 1,599,268 1,185,896 7,163,603 9,924,055 2,854,241

Mala i srednja preduzeća 10,434,447 3,407,478 17,153 5,052,894 6,862,101 4,920,373

Mikro preduzeća i preduzetnici 4,391,628 70,717 108,936 12,674,123 2,301,648 4,103,913

Poljoprivrednici 24,354 0 0 123,240 0 92,141

Javna preduzeća 2,493,881 60,980 71,582 0 65,807 0

Potraživanja od ostalih klijenata 12,297,031 0 0 0 466,368 0

Ukupna potraživanja 85,302,828 5,749,027 2,835,728 33,473,473 36,550,946 16,126,118



12

PRILOG 6

Podaci o kreditnom kvalitetu neproblematičnih potraživanja i vrednosti sredstava obezbeđenja kojima su obezbeđena ta potraživanja na dan 31.12.2015.

Kreditni kvalitet neproblematičnih potraživanja

Problematična potraživanja


Visok Srednji Nizak Neproblematičnih

potraživanja Problematičnih

potraživanja

Potraživanja od stanovništva 39,647,421 725,535 871,305 8,697,536 17,289,534 4,616,940

Stambeni krediti 17,075,722 222,770 299,390 5,110,035 17,224,813 4,613,638

Potrošački i gotovinski krediti 17,474,314 444,102 535,843 3,106,560 62,408 3,277

Transakcioni i kreditne kartice 5,074,313 58,536 36,027 479,767 2,313 25

Ostala potraživanja 23,072 127 45 1,174 0 0

Potraživanja od privrede 21,780,395 6,027,437 3,244,446 25,892,934 20,402,746 10,250,118

Velika preduzeća 16,287,790 5,924,659 3,077,390 12,248,166 17,938,549 5,296,125

Mala i srednja preduzeća 3,271,723 68,392 46,042 7,181,518 1,946,816 2,591,678

Mikro preduzeća i preduzetnici 1,033,241 28,132 10,975 6,341,804 432,061 2,271,507

Poljoprivrednici 32,855 0 0 121,446 0 90,808

Javna preduzeća 1,154,786 6,254 110,039 0 85,320 0

Potraživanja od ostalih klijenata 10,299,952 12,008 0 0 0 0 Ukupna potraživanja 71,727,768 6,764,980 4,115,751 34,590,470 37,692,280 14,867,058



13

PRILOG 7

Podaci o vrsti i vrednosti sredstava obezbeđenja i pružaocima garancija po sektoru i kategorijama potraživanja na dan 31.12.2016.

Vrste sredstava obezbeđenja

Depoziti Hartije od

vrednosti

Stambene

nepokretnosti

Druge nepokretnosti

Zaloge na robnim

zapisima i životinjama

Ostala sredstva

Garancije čiji je izdavalac

Država Banka Lice povezano sa

dužnikom Drugo

lice

Prema sektorima Potraživanja od stanovništva 107,449 0 20,541,545 437,424 0 0

Stambeni krediti 52,145 0 20,541,545 437,424 0 0 Potrošački i gotovinski krediti 53,956 0 0 0 0 0 Transakcioni i kreditne kartice 1,348 0 0 0 0 0 Ostala potraživanja 0 0 0 0 0 0

Potraživanja od privrede 619,076 0 4,390,009 26,115,195 0 0 Velika preduzeća 3,193 0 344,068 12,431,035 0 0 Mala i srednja preduzeća 359,571 0 619,185 10,803,718 0 0 Mikro preduzeća i preduzetnici 256,311 0 3,426,496 2,722,754 0 0 Poljoprivrednici 0 0 260 91,882 0 0 Javna preduzeća 1 0 0 65,806 0 0

Potraživanja od ostalih klijenata 185,208 0 0 281,160 0 0 Prema kategorijama potraživanja Neproblematična potraživanja 0 0 304,940 1,243,734 0 0

od čega: restrukturirana 0 0 304,940 1,243,734 0 0 Problematična potraživanja 911,732 0 24,626,613 25,590,044 0 0

od čega: restrukturirana 8,297 0 3,942,509 4,893,843 0 0 Ukupna potraživanja 911,732 0 24,931,553 26,833,778 0 0



14

PRILOG 7

Podaci o vrsti i vrednosti sredstava obezbeđenja i pružaocima garancija po sektoru i kategorijama potraživanja na dan 31.12.2015.

Vrste sredstava obezbeđenja

Depoziti Hartije od vrednosti

Stambene nepokretnosti

Druge nepokretnosti

Zaloge na robnim

zapisima i životinjama

Ostala sredstva

Garancije čiji je izdavalac

Država Banka Lice povezano sa dužnikom

Drugo lice

Prema sektorima Potraživanja od stanovništva 114,323 0 21,306,397 485,752 0 0

Stambeni krediti 46,301 0 21,306,397 485,752 0 0 Potrošački i gotovinski krediti 65,684 0 0 0 0 0 Transakcioni i kreditne kartice 2,338 0 0 0 0 0 Ostala potraživanja 0 0 0 0 0 0

Potraživanja od privrede 472,166 0 5,112,167 25,068,531 0 0 Velika preduzeća 188,131 0 993,258 22,053,285 0 0 Mala i srednja preduzeća 211,270 0 2,436,498 1,890,725 0 0 Mikro preduzeća i preduzetnici 54,403 0 1,682,155 967,010 0 0 Poljoprivrednici 0 0 256 90,553 0 0 Javna preduzeća 18,362 0 0 66,958 0 0

Potraživanja od ostalih klijenata 0 0 0 0 0 0 Prema kategorijama potraživanja Neproblematična potraživanja 566,819 0 18,674,787 18,450,674 0 0

od čega: restrukturirana 0 0 203,918 3,933,354 0 0 Problematična potraživanja 19,672 0 7,743,777 7,103,610 0 0

od čega: restrukturirana 1,176 0 759,921 1,325,468 0 0 Ukupna potraživanja 586,489 0 26,418,564 25,554,283 0 0



15

PRILOG 8 Podaci o potraživanjima koja su obezbeđena hipotekom na nepokretnostima prema vrednosti LTV pokazatelja na dan 31.12.2016.

Vrednost LTV pokazatelja*

Vrednost potraživanja koja su obezbeđena hipotekom na

nepokretnostima

Ispod 50% 13,800,712

Od 50% do 70% 11,917,339

Od 70% do 90% 9,343,001

Od 90% do 100% 6,425,153

Od 100% do 120% 3,101,213

Od 120% do 150% 1,881,371

Preko 150% 5,296,541

Ukupno 51,765,330

Prosečan LTV pokazatelj 54.11%

Podaci o potraživanjima koja su obezbeđena hipotekom na nepokretnostima prema vrednosti LTV pokazatelja na dan 31.12.2015.

Vrednost LTV pokazatelja*

Vrednost potraživanja koja su obezbeđena hipotekom na

nepokretnostima

Ispod 50% 15,224,483

Od 50% do 70% 11,474,232

Od 70% do 90% 9,327,511

Od 90% do 100% 8,465,777

Od 100% do 120% 3,396,115

Od 120% do 150% 2,087,827

Preko 150% 1,996,903

Ukupno 51,972,848

Prosečan LTV pokazatelj 53.35%



16

PRILOG 9

Podaci o promenama sredstava stečenih naplatom potraživanja na dan 31.12.2016.

Vrste sredstava stečenih naplatom potraživanja Stambena

nepokretnost Druge

nepokretnosto Finansijska

sredstva Ostala sredstva

stečena naplatom Ukupno

Bruto vrednost na početku perioda 1 12,415 12,415

Stečena u toku perioda 2

Prodata u toku perioda 3

Stavljena u funkciju u toku perioda (npr. Osnovno sredstvo ili investiciona nekretnina) 4

Reklasifikovana u sredstva namenjena prodaji 5

od čega:prodata u toku perioda 6

Bruto vrednost na kraju perioda 7(1+2-3-4-5) 12,415 12,415

Akumulirana ispravka vrednosti 8 6,232 6,232

od čega:ispravka vrednosti u toku perioda 9 5,328 5,328

Neto vrednost na kraju perioda 10(7-8) 6,183 6,183

*Pod pojmom "period" podrazumeva se kalendarska godina za koju se sastavlja redovan godišnji finansijski izvešaj na koji se navedena objavljivanja odnose, odnosno kraći vremenski period a u zavisnosti od opredeljenja učestalosti objavljivanja podataka i informacija od strane banke.



17

PRILOG 9

Podaci o promenama sredstava stečenih naplatom potraživanja na dan 31.12. 2015.

Vrste sredstava stečenih naplatom potraživanja Stambena

nepokretnost Druge

nepokretnosti Finansijska

sredstva Ostala sredstva

stečena naplatom Ukupno

Bruto vrednost na početku perioda 1 12,415 12,415

Stečena u toku perioda 2

Prodata u toku perioda 3

Stavljena u funkciju u toku perioda (npr. Osnovno sredstvo ili investiciona nekretnina) 4

Reklasifikovana u sredstva namenjena prodaji 5

od čega:prodata u toku perioda 6

Bruto vrednost na kraju perioda 7(1+2-3-4-5) 12,415 12,415

Akumulirana ispravka vrednosti 8 904 904

od čega:ispravka vrednosti u toku perioda 9 0

Neto vrednost na kraju perioda 10(7-8) 11,510 11,510

*Pod pojmom "period" podrazumeva se kalendarska godina za koju se sastavlja redovan godišnji finansijski izvešaj na koji se navedena objavljivanja odnose,

odnosno kraći vremenski period a u zavisnosti od opredeljenja učestalosti objavljivanja podataka i informacija od strane banke.



18

PRILOG 10

Podaci o promenama obezvređenih potraživanja na dan 31.12. 2016.

Bruto

vrednost na početku godine

Potraživanja koja su obezvređena u toku godine

Potraživanja koja su prestala da budu obezvređena u toku

godine Uticaj kursa

Druge promene*

Bruto vrednost na

kraju perioda

Neto vrednost na

kraju

perioda

od čega: obezvređena na pojedinačnoj osnovi

od čega: obezvređena na pojedinačnoj osnovi

1 2 3 4 5 6 7 8 (1+2-4+6+7) 9 Prema sektorima

Potraživanja od stanovništva 7,289,574 2,891,495 0 1,767,831 29,166 2,221,225 -2,174,850 8,459,613

Stambeni krediti 3,721,429 1,820,034 0 852,958 27,051 65,454 -10,478 4,743,481

Potrošački i gotovinski krediti 3,092,992 890,715 0 840,419 0 1,760,658 -1,763,672 3,140,274

Transakcioni i kreditne kartice 473,979 114,384 0 73,321 2,115 395,113 -400,659 509,496

Ostala potraživanja 1,174 66,362 0 1,133 0 0 -41 66,362

Potraživanja od privrede 26,378,859 12,874,243 5,321,653 13,745,194 7,476,050 1,488,053 -1,982,101 25,013,860

Velika preduzeća 13,382,438 658,386 233,079 6,344,636 6,891,821 1,052,010 -1,584,595 7,163,603

Mala i srednja preduzeća 6,880,923 5,052,132 4,556,256 6,863,972 584,121 762 -16,951 5,052,894

Mikro preduzeća i preduzetnici 5,994,052 7,163,315 532,318 536,134 108 433,444 -380,554 12,674,123

Poljoprivrednici 121,446 410 0 452 0 1,837 -1 123,240 Javna preduzeća

Potraživanja od ostalih klijenata Prema kategorijama potraživanja

Neproblematična potraživanja 1,802,597 2,429 2,429 491,798 454,000 763,919 -755,492 1,321,655 od čega: restrukturirana

Problematična potraživanja 31,865,837 15,763,309 5,319,224 15,021,226 7,051,216 2,945,359 -3,401,461 32,151,818 od čega: restrukturirana

Ukupna potraživanja 33,668,434 15,765,738 5,321,653 15,513,024 7,505,216 3,709,278 -4,156,953 33,473,473



19

PRILOG 11

Podaci o restrukturiranim potraživanjima na dan 31.12.2016.


potraživanja

Akumulirane ispravke brednosti


Bruto vrednost restrukturiranih potraživanja Akumulirane

ispravke vrednosti restrukturiranih

potraživanja

% restrukturiranih potraživanja

Vrednost sredstava

obezbeđenja restrukturiranih

potraživanja*

od čega:problematična potraživanja

1 2 3 4 5 6 7

Potraživanja od stanovništva 53,980,631 3,026,277 4,997,572 3,947,107 772,663 9.26% 2,422,616 Stambeni krediti 21,913,636 745,492 2,659,324 2,352,633 139,533 12.14% 2,422,616 Potrošački i gotovinski krediti 26,306,716 1,846,177 2,338,248 1,594,474 633,130 8.89% 0 Transakcioni i kreditne kartice 5,693,917 430,962 0 0 0 0.00% 0 Ostala potraživanja 66,362 3,646 0 0 0 0.00% 0

Potraživanja od privrede ** 61,083,395 17,218,574 16,273,141 14,954,023 9,042,311 168.87% 7,970,706 Sektor A 3,234 481 Sektori B, C i E 3,370,634 821,707 1,008,595 991,727 673,860 29.92% 585,914 Sektor D 1,729,991 144,535 74,386 74,386 44,435 4.30% 7,817 Sektor F 10,744,330 1,953,864 2,679,712 2,660,293 1,298,536 24.94% 601,021 Sektor G 17,977,425 2,413,334 2,832,697 1,638,522 1,191,097 15.76% 1,708,749 Sektori H, I i J 4,360,113 386,031 480,558 402,211 211,445 11.02% 225,217 Sektori L, M i N 12,391,430 3,983,969 3,187,551 3,177,242 2,089,680 25.72% 1,285,981 Ostali(sektor 54,56,9, ostali PZ) 10,506,238 7,514,653 6,009,642 6,009,642 3,533,258 57.20% 3,556,007

Potraživanja od ostalih klijenata 12,325,886 80,803 0.00%

Ukupna izloženost 127,389,912 20,325,654 21,270,713 18,901,130 9,814,974 16.70% 10,393,322 *Tržišna ili fer vrednost maksimalno do bruto vrednosti obezbeđenog potraživanja



20

PRILOG 12

Podaci o strukturi restrukturiranih potraživanja prema merama restrukturiranja

Otplata samo iznosa kamate

Produženje roka otplate Moratorijum

Kapitalizacija docnje

Smanjenje nivoa otplate

Delimičan otpis

Kombinacija više mera Druge mere Ukupno

Potraživanja od stanovništva 1,525,434 71,673 0 40,903 820,945 0 2,137,726 400,890 4,997,572

Stambeni krediti 1,525,434 0 0 0 746,969 0 9,585 377,336 2,659,324

Potrošački i gotovinski krediti 0 71,673 0 40,903 73,976 0 2,128,141 23,554 2,338,248

Transakcioni i kreditne kartice 0 0 0 0 0 0 0 0 0

Ostala potraživanja 0 0 0 0 0 0 0 0 0

Potraživanja od privrede 130,704 3,282,097 79,820 400,330 8,499 0 6,284,816 6,086,874 16,273,139

Velika preduzeća 0 2,507,503 79,820 0 8,499 0 8,654 3,633,885 6,238,361

Mala i srednja preduzeća 0 523,200 0 0 0 0 737,109 2,161,299 3,421,608

Mikro preduzeća i preduzetnici

130,704 179,832 0 400,330 0 0 5,539,053 291,690 6,541,608

Poljoprivrednici 0 0 0 0 0 0 0 0 0

Javna preduzeća 0 71,562 0 0 0 0 0 0 71,562

Potraživanja od ostalih klijenata

0 0 0 0 0 0 0 0 0

Ukupna izloženost 1,656,138 3,353,770 79,820 441,233 829,444 0 8,422,542 6,487,764 21,270,711

eurobank a.d. podaci i informacije banke · 5.4. izloŽenosti kod kojih je izvrŠena ispravka...

Documents