MR RAFAEL BRCIC

О iseljavanju Slovenaca u Bosnu 1941. godine

Okupacijи Jиgoslavije, kоји sи 1941. gooine izvrsile sile Osovine - nacistiaka Njemacka i fasisШЭka Italija, иz asistencijи Hortijeve Ma­darske ·i иz Ьlagonaiklonи podrskи Borisove Bиgarske - kara:kterisи dva osnovna oblljezja. Prvo, nastojanje okwpatora da Jиgoslavijи r azblju i kao drzavи i kao politi6kи koncepcijи, i drugo, pri•vremnost ostvarenih rjesenja. Naime, okuipatori sи jos и toik.и oruzanih operacija i trajanja aprilskog rata medusabюo vrsi1i podjelи teritorija Jugo~lavije, odnosno za cijelo vrijeme trajanja drugog svjetskog rata na jиgoslovenskom tlu okиpacija ni и jedn01m trenutkи nije bila postigla, medunarodnim kon­vencijama иtvrdenu efikasnost. ZJЬog toga se moze govoriti j edino о pri­vremenom zaposjedanjи jиg.osloven.ske teritorije, tj. о zaposjedan,iи os­tvareпom и 1i:nvazionoro periodu, jer, sve sto је kasnije иslije.dHo, takode govori о privremenom karakterи okиpacije, za vrijeme cijeg trajanja је najveci dio teritorije, ne samo ро odredbama medunall'Odn<Jg p.rava neg·o i ро slovu nare.dbl <Jikиpacionih komandi pojedinih okиpatorskih aгmija, imao statиs vojisne rprostorije (>> Operњtionsgeblet« odnosno "Plato d'operazione«).

Jиgeslovija nije prestala da Ъude ratiste ирГkоs cinjernici sto su pojedini okupirani .dijelovi njene teritorije nominalno proglasavani anek­tiranim ili )> nezavisnim«, za sto su odlиke i rjesenja bili doneseni bllo za vrijeme oruzanih operacija ili kasnije, и иslovima oruzanog ustanka naroda Jugoslavije.')

') О tome sire vidi dr Ferdo Culinovic, Okupatorska podjela Jugoslavije, Beo­grad 1970, str. 1-688.

301

Ovim prilogom necemo иlaziti и razmatranje svih aspekata poli­tike okиpatora и Jиgoslaviji na planи ,diobe teritorija i izmjene njihove etnicke struktиre, niti cemo analizirati mjere koje tи politikи, makar и globalи prate; isto ta<ko necemo иlaziti sire ni и sиstinи iseljavanja Slovenaca, jer Ьi to podrazиmijevalo pracenje planova germanizacije jednog dijela slovena.okog naroda, и najmanjи rukи, o·d polovine tride­setih godina ovog stoljeca, kada је и tи svrhи и Gracи Ьiо osnovan »Sii,dostdeиtsches I.nstitиt«, na cijem se С:еlи nalazio dr Helmиt Karsta­njen (Carstanien), ka:snije jedan od nacistickih prvaka и cijeloj Stajer­skoj .') Nas za•da1tak и оvош prilogи sastoji se prvenstveno и tome da prikazemo iseljavanje Slovenaca и Воsпи, tj. kako sи protjerani Slo­venci naseljavani и NDH: sta је tome prethodilo, zatim kaiko sи dola­zili и Bosnи, ka;kю sи tи 'Ьili 1prihvaceni i smjesteni, и kakvim sи иslo­vima zivjeli i, na kтаји, zbog cega је- njihovo иseljavanje и Bosnи :Ьilo oЪusta vljeno.

Ipak, zbog potpиnijeg razиmijevanja postavljenog zadatka, neop­ho·dno је, makar и najkracim crtaшa, reci nesto о planovima dena·cio­naliza•cije Slovenaca iz Donje Stajerske i Gorenjske, i pose'bno о иvla­cenjи иstasa и te planove, jer је to иvlacenje d.irektno иslovi1o naselja­vanje protjeranih Slo·venaca и Bosnи.

Vec је spomenиto .da sи planovi denacionalizacije i iseljavanja Slovenaca postojali odranije od dolas.ka Hitlera na vlast. Medиtim,

polaznи tacku za pralk.ticnu alkcijи, tj. germanizacijи anektiranih dijelova Sloven:ije jos и tok.и aprilskog rata 1941. godine imale sи »Smjernice za iseljavanje inoiТodnih elemenata na роdrисји Donje Stajerske« odobre­ne 18. aprila 1941. go,dine od strane Rajhsfirera SS i sefa policije Treceg Rajha Hajnriha Нimlera (Heinrich Нimmler), koje је izradio Zigfrid Љerrajter (Sigfried Ueberreiter), sef civilne uprave и Donjoj Stajerskoj'), Јюјi је na tи dиznost Ьiо postavljen vec 14 aprila, tj. cetiri dana prij e stиpanja na ,snagи akta о bezиslovnoj kapitиlaciji kraljevэke jиgoslo­

venske vojske.

Pomenиte »Smjernice« .sadтZavale sи sest taca:ka, а и slobodnoj inteгpretaciji odnosile sи se na: slovenackи inteligencijи, sve doseljene Slovence i clanove njЉovih porodica poslije 1914. godine, stanovnike savskog pojasa, stanovnike pojasa иz rijekи Sиtlи, sve stan-ovnike Donje Stajerske koji sи pokazivali jasne znake »tиdinske krvi«, dok је ostalo

') Helmut Karstanjeв је pod pseudonimoш Gerha1·d Vcrner (Werner) objavio 1935. godine knjigu Sprache und vokstum in der untersteiermark, и kojoj , kao i drиg;im svojim knjigama, jasno ispoljava nacisticke tendencije. U ро· gledu germanizacije Karstanjen је vjerni s]jedbenik Hitlerove doktrine » ... dass Germaнisatiн nш· an Воdеп vorgenoшmen werdeп kanп иnd niemals an Menschen« - »ne moze se germanizirati narod vec samo zeшlja« -izгccene џ нјеgоvош »Меiп Kampf«, Mtiпchen 1940, str. 428.

') Uporcdi, Andrija Ljиboшir Lisac, Deportacija Srba iz Hrvatske 1941, Histo· rijski zboшik Povijesnog drustva Hrvatske, god. IX, br. 1-4, Zagreb ]956, stc 98 i dalje, kao i Топе Fereвc, Nacisticna raznarodovalna politika v Slo­veniji v letih 1941-1945, МагЉоr 1968.

302

stanovnistvo moglo ostati u svojiш domovima i na svojim imanjima jedino pod us1ovom da pristwpi Stajerskom domovinSkom savezu -,, Steierischer He~ma tbund «. ')

Shodn.o odredbama »Smjernica«, u pocetku ..se racunalo sa. cifroш od oko 260.000 Sloven aca koje је trebalo iseliti. Bilo је zamisljeno da se oni isele u SrЬiju, u predjele izmedu Dunava i Kragujevca.') Та se cifra ubrzo pokazala previsokom, ра је .nakon :gotovo dvomjesecnih peripetija na .relaciji Berlin - Grac - Mar.Њor - Beograd - Zagreb sma­njena na oko 170.000. Do ove smanjene cifre doslo se na osnovu nalaza komisija za rasna i p:oliticka pitanja, а u nju ·su za :iseljavanje .Ыli ura­cunati Slovenci iz Donje Stajerske i Gorenjske. Med·utim, kada se pristupilo rea1izaciji iseljavanja, ni ta smanjena cifra nikada nije blla dostignuta. Naproti'V, zbog raznih raz1oga, ona је Ъila znatno manja.

Interesantni su razlozi zbog kojih је iseljavanje Slovenaca moglo otpoceti tek 5. jula 1941. godine, tj. sedamdeset osam dana poslije dono­senja »Smjeтnica«. Bilo Њ је vise, а rnaj-vaznij.i su ovi:

1. U vezi sa prijedlozima da :se, :pored SnЬije, deportovani S1o­venci nasele i ·u one jugoslovenske kraj eve koje su prigralbili Italija-ni i Bugarli, nisu urodili plodom. О stavovima Italije javio је njemacki poslanik u Rimu Makenzen (Mackense) Ministarstvu vanjs!kih poslova Treceg Rajha depe.5om da se u Ita1iji ne :Ы dobro <pri.milo preseljavanje oko 60.000 Slovenaca s njemaбkog na itaЩansko anetk.tirano podrucje, jer је stanje ishrane stanovnistva u italijanskoj pгovtinoiji LjuЬ1ja111a zaista kriticno!) Slicno је ·Ьilo i sa naselj avanj em oko 50.000 deporti­ranih Slovenaca u Makedoni ji koju su ·b:i:li prigraЫH Bugari.')

2. U pocetJku је i od ,s;trane us.taskih vrhova Ьilo oduspi•ranj a use1javanja Slovenaca na podrucje NDH. Meduti'm, zahvaljuj.uci velikoj aktivnosti njemackog poslanika u Zagrebu, Zigfrida Kasea (Sigfried Kasche), koji је »ubljedio« samog Pavelica da се se useljavanje Slove­naca na podrucje NDH » .. . izravnati sa iselj enjem Svba iz Hrvatske (citaj NDH - prim. R. В.) u SrЬiju«, Pavelic је O'bj erU'cke rprihvatio.

') Franc Skerl, Nacistiёne deportacije Slovencev v letu 1941, Zgoc!oviпsk.i caso­pis VI- VII, 1952-1953, stг. 768-797; Uporedi, Tone Feгenc, 11. d., str. 138

i dalje. - Iпасе, Steierischer Heimatbund osnovat1 је u Gracu 1940. godiпe, а od svoga osnutka Ьiо је uporan agitator nacional-socijalizma \1 Jugoslaviji. Uporedo s ovim savezom, Ьiо је osnovan i Kщuski domovinski savez (Kaert­nerbund) na jugosloveпskom dijelu Koruske.) О torne sire kod dr Fcrdo Cu­linovic, n. d., str. 104).

') Franc Skerl, n. dj., str. 778 i dalje: Metod Mikuz. Ali је Narodnoosvobodil11a borba prepreёila priklju/!itev, !!;tajerske i Goreniske k njemackom RaiЬu,

Zgodovinski casopis, VI-VII, 1952- 1953, str. 733-767; Uporedi, Топе Ferenc, n. d., i Andrija Ljubomir Lisac, isto.

•) P olitisches Archiv des Auswertiges Amtes, Bonn (dalje citiraш РА АА) Nac­hlass Mackensen, dok. br. 1517/В - 000897, depe$a od 16. 5. 1941. godine.

') РА АА, Е.-221553 , depesa njemackog poslanika u Bugarskoj , Rihthofeпa (Richthofen) od 16. maja 1941. go dine u kojoj је vidljiva nespreпшost bu­garske vlade da prihvati deportirane Slovence; uporedi dr Ferdo Culitюvic, n. d ., str. 117

303

Preostalo ти је jedino da se ispita kaiko се se i kada to •иselja.vanje izvrsiti.") U vezi sa KaSeovim nastojanjima da se i ustaska NDH иkljиci и plan·ove depor:tacije Slovenaca, interesantno је napormenиti da Hitleт, od pocetka .aJkcije za iseljavanje Slovenaca, nije Ьiо pristalica da se oni useljavajи u »Nezavisnu Drzavи HrvatSku«. Osnovni razlog za takav njegov stav sadгzan је и cinjenici, sto ы, п tom s1ucaju, deportiranli Slovenci bll1»p1·eЬlizи svojoj domюvini«. U svakom slисаји wo је blo jedan od osnovnih razloga sto је sarmo deportovanje i naseljavanje Slo­venaca u NDH otpoeelo sa relativм velikim zakasnjenjem. Da li је to Ы.о najvazniji razlog, tesko је .presиditi. јег treba, naime, iшati na uши da Hitler i niegovi naj'Ыizi saradnici jos uviiek nisu imali puno povje­renia u u.stasku drzavи i nienog 1po·e:lavnika Antu Pavelica, ikoji је. boraveci dиgo u emigraciii, blo Mus.oliniiev sticenik, а Hitler- saznavsi na pregovorima и Беси za velike itali ianske aspiracije (jadranSki oba1-ski pojas i cijela NDH putem personalne иnije pod italijanskom domi­nacijom) - olako ie presao prei.ko toga sашо zbog svojih planova daljnieg osvajanja Evrope i svijeta, ра је, da Ы Musolinija imao u za se. kao i 'Potreban mir na Balkanu. јасе росео podvlaciti da ie NDH »priznata« od O~ovine Rim - Berlin, da ie Treci Rajh saglasan sa svime sto se Musolini i P avelic soora:zиme. i td. Zbog istih razlo~a, Hitler је »popustio« Musoliniju da na celo tzv. NDH dode Musolinijev covjek - ustaski poglavnik i njegova иstaska garnitиra.

3. Jedan od vaznih razlo,ga zakasnienia sa.mog rpreseljavania Ьiо је uzrokovan poteskocama н transportu. Naime, stanje pruge LjuЬljana - Zagrelh - Beograd - Nis, koja је .Ыlа preopterecena •2!Ьоg d:гu,gih

potreba\ niie иop$tte dolazila u obzir da se koristi za 'Preseliavanie Slo­venaca и Srblju. U najиzoi vezi s tim ;problemom Hi'tler је sagledao i punu »opravdanost« akcije svoga poslarnka u Zagrebu i dao mu 01dobrenje da sar.!:ove konferenciju, Јюiа ;е trebalo da rijesi pitanje naseljavanja deportirani.Ь Slovenaca u NDH.")

') Depesa poslaпika Zigfrida Kas~a Ministarstvtt spo1jnih poslova Treccg Rajha od 27. maja 1941. godine , objavljcna p<ed Medunarodnim vojnim sнdom u Niгnbergu, kao dokшnenat pod oznakom NG-2678.

•) U to vrijeme (druga po]ovina maja i prva poloviпa јuпа 1941. godine) ' 'r sene sн posljednje p<ipreme za realizaciju Hitlerovog plana »Barbarossa, t j. n a­pada na Sovjetski Savez, а kako su se na Balkanu i u Jugoslaviji nalazile mnoge Hitlerove divizije, pr~dvideпe da нcestvпju н пapadau, pomenuta prпga је prvenstveno tгebalo da slнzi za njihovo prebacivaпje. Bilo је i drugih razloga, ali је ovaj Ьiо najvazпiji. Do ukljucivanja - uvlacenja tzv. NDH u realizaciju рlапа deportacije Sloveпaca, pomenuta pruga dolazila је u obzir sашо do Slavonskog Broda, odakle је deportirane Slovence trebalo prebaciti na uzani kolosijek u Bos. Brodu i odatle dalje па Sara.ievo - Vise­grad - Uzice do Arandelovca. (Vidi, Tone Ferenc, n. d., str. 214).

10) Као napomena 8. - Konfereпcija је odrzaпa 4. јuпа 1941. godine u Zagrebtl

н prostorijama njemackog poslanstva, а pгisustvovali su јој predstavnici njemackog poslanstva, ustaske vlade, njemackog generala u Zagrebu (Glez­Horstenau), zatim sefa ttpravnog staba пjemacke vojnookupacione komande u SrЫji, Geringov opunonюceпik za realizaciju cetverogodisnjeg plana па BaJkanu Ing. Franz Neuhausen), predstaYпici SD i SiPo lt Jugoslaviji i njema· cke civilne ttpгave za Donju ~tajeгsku. (Uporedi, Tone Feгenc, n. d., str. 235).

304

Na osnovи zapisnik:a sa konfeтencije u Zagrebи,") ·иseljavanje Slovenaca na rpodrиcje NDH trebal•o је, kao sto је vec napomenиto, otpoceti 5. јиlа 1941. godi-ne, do tog roka sи i sve potrebne pripreme morale Ьiti izvrsene. Trebalo ·Ьi vrlo mnogo prostora za jednи iscrpnи analizи svih akcija :i mjera koje sи и NDH и vezi s ovim pitanjem Ьile predиzete. 2Љоg toga cemv iznijeti sam ono najznacajnije i najneophod­nije. Najprije treba podvиci da је forskanje Ъrze i tacne realizacije nacistickih planova о depo·rtacijama Slovenaca - sto је и sиstinJ. pred­stavljalo svojevrstal!l genocid - neposredno иslovHo osnivanje »Drzav­nog ravnateljstva za ponovи«"), Cija је djelatnost pdkrivala cijelo pod­rиcje »Nezavisne -Drzave Hrvatske«. Na сеlи ustanove nalazio se drzavni ravnatelj, ina~e direktno potcinjen predsjednistvи vlade NDH. U nad­leznoэt Ravnateljstva za rponovu bili sи predani svi poslovi >> иseljavanja, smjeStaja i izselja.vanja pи.Ь.nstva, preиzimanje i predaja posjeda i inih dobara iz -rиke izseljenih и ruke иselj enih odnosno naseljenih, te pri­wemena i medиtomna иprava na takovLm imanjima i dob:rrima ... «") Osim toga, interesCI!ntno је иlkazati na, s jedne strane, relativno zaka­snjavanje osnivanja narprijed pomenиte ustanove - dvЭJdeset dana poslije konferencije и Zagrebи i, s ·dтиgе strame, na pozurivanje njenog osnivanja - sa:mo· ·dva dana poslije .napada nacista na Sovjetskti Savez. Nai,me, и tom interva1u - od 4. do 24. juna 1941. godine sef usta:Ske drzave d.r Ante Pavelic Ьiо је rprimljen lood Hitlera и njegovoj tadasnjoj rezidenciji и Berhtesgardenи kod Salcbиrga, 7. juna, и prisш>tvи Ge­ringa, RiЬentropa, generala Bodensaca, poslanika Hevela i tиmaca Smita (Раиl Otto Schmiedt). U razgovorima !koji sи tom prili:kom vodeпi'•) H1tler је, pored ostalog, ·gov.ario· i о planovima deportiranja Slovenaca i Srba i podvиkao da је taj problem sada tezak, ali da је ~pak >>trenutacna slabost manje opasna od trajne ... «'5

) Govoreci dalje, upozorio је Pave­lica da ukoliko zeli da njegova >>Nezavisna Drzava Hrvatska« ostane ... trajno hrvatska, mora 50 godina voditi politiku nacionalne netolerant­nosti, iako .prevelika netolerantnost cijeloj stvar.i nanoS'i stetu . .. «16

Tesko је presиditi и kojoj sи mjeri ove Hitlerove izjave stimиla­tivno djelovale na Pavelica da ројаса progon Srba и svojoj NDH. Sva­ka!ko је ovakvo Hitlerovo :rezonovanje шoglo ucvrstiti kod Pavelica uvjerenje da је :dolblo adrijesene ,rиke u sprovodenju drak.anske polШke »ciscenja« S:гЬа, sto је , inace, ро nacelima ustaslюg pokreta znacilo

") РА АА, Nacblass Kascllc, Е-241324 - 329, od 5 juna 1941. godine. 12

) U Arhivu grada Zagreba nalazi se sacuvan fond ove institttcije. ") Zakonska odredba о osnivanjн Drz. ravnateljst\ra za ponovu donese.na је

24. juna 1941. godine pod br. CLXXI - 507 - Z. р. - 1941. (Zbornik zakona i narcdaba Nezavisne Drzave Hrvatske I, Zagreb 1941. str. 195-196). - Za Ravnatelja је Pavelicevom odlukom postavljen Josip Rozankovic.

") Zapisnik sa ovog sastanka vodio је Paul Otto Schmidt, djelimicno је sacuvan i nalazi se н Р А АА u Вопu.

") Топе Ferenc, п. d. stl". 237-238. '•) Hory L. - Broscat М., Der kroatische иstascha-staat 1941-1945, ~tutgart 1964,

str. 97-9&. - Ste se to nalazi и zapisniku pomenutog Paula Ota ~mita, kao i kod usta5kog istorieara Jere Jareba u knjizi, Pola stoljeca hrvatske politike, Hrvatska revija, Buenos Aires 1960, па srpskoћrvatskom jeziku.

305

pohrvacivanje, odnosno kroatiziranje, а za klerofasiste »vracanje vjeri praotaca« pиtem pokrstavanja. Na takav zakljиcaik upиcuje, и prvoon redu, cinjenica sto је и to vrijeme blo znatno :эmanjen broj njemackih dkиpacionih trиpa na Balkanи иopste, а u tzv. NDH IPOSebno - и NDH је ostala samo jedna dd.vizija (718 divizija) sa sjedistem u Banjaluci i dva »Landessicen« .bataljona, и!kирnо -oko 12.000 vojnika,17 sto је u poredenjи sa brojem italijanskih v.ojnih efektiva na italijanskom oku­pacionom роdrи,сји ЬНо isиvise malo, ра је Pavelic »razиrmo« da, vo:deci svoju иstaskи ve1blcohrvatskи politikи, istovremeno :provodi i stiti inte­rese Treceg Rajha. Osim toga, Pavelic је u razgovorи sa Нitlerrom dosao do saznanja da TreCi Rajh polkazиje v:ise razиmijevanja za »neza­visnost« иstaske dгzave, nego Mиsolinijeva Italija, koja је Rimskim ugo•vюrima, uzimajиci Da·1macijи«... dirnиla u srce svakog H:rvata« . Ako se ·ovome doda da sи Pavelic d. njegove иstаЗе joS и emigraciji imali razraden plan »ciScenja Srba« sa kojim sи se slwile i usta.Se u zemlji, aprila 1941. godine"), kao i Hitlerova sugestija da se » ... pedeset godina mora voditi netolerantna naciooalna polit1ka« s o'bzirom na. veliki prюcenaJt Srba и tzv. NDH - tada је и odnosи па .sve ono sto sи иstaSe poslije toga radile jasno da је Pavelicev Ьoravak kod Hitlera uticao da ustase ројасаји realizacijи svog plana »ci:Scenja«. U svalюm slиcaju,

Hitlerova 'Odluka da se deportira·ni Slovenci иsеlјњvаји i na rpodrucje NDH, dala је now impиls PaveliCu i njegovim usta\Sama и vec zapo­cetim akcijama progona i иЬiјаnја nevinog srpSkog stanovniStva sirom »Nezavisne Drzave Hrva,.tske«, -posebno и Bosni i Hercegovini, gdje su Srbl Ьili i najbrojniji. Prepustivsi taiko иstasama vidno mjesto и depor­tovanjи i raseljavanju Slovenaca i Srba, za naciste se tada - и ј·иnи 1941. godine - nije IPOStavljalo pitanje dokle се •trajatti »OCkijesenost« ustaskih ruku.

Urporedo s osnivanjem Driavnog ravnateljstva za ponovu, .Ыlа sи foгmirana ti tri glavna centra: и Banj.alиci, Sarajevu i Osijeku, dok је cijela organizacija deportacionih akcija i.Sla i ni.Ze, spustala se preko upravnopolitickih oЬlasti (velikih .Zupa) do 1kotarskih predsjednistava, kojima sи Ьila data opsirna иputstva Okrиznicom -od 2. jula 1941. go;d.")

Ро formi i metodи, cjelokupna •organizacija deportacija u tzv. Nezavisnoj Drzavi Hrvatskoj ·Ыlа је potpuna kopija nacistickih »Dien­ststelle .des Beaиffragtem Reichskommissars fiir die Feэtigиng des deи­tsches Volkstums« и Mariborи а. na Bledи s posebnim sta:Ьovima za preseljavanje, na сеlи -lюjih sи staja,.li nacisti, pripadnici SD i SiPo -sluЊe bezbjednosti i sigurnosne policije Treceg Rajha (Sicherheitsdienst

") Vidi moj rad, Okupacioni sistenn u Bosni i Hercegovini 1941. godine Vojno-istorijski glasnik br. 1/ 1970. '

") Pomenuti Jure Jareb pise ovako: » .•• 1..шistavanje Srba nije bila samo Paveli­ceva politika nego i ustaskog pokreta . . . Iako se s moralnog i realnog politi­ckog gledista 11eda braniti politiku ustaskog pokreta prema srpskoj manjini и Nezavisnoj Driavi Hrvatskoj , ona је s druge strane psiholoski razumljiva. Ustaski pokret Ьiо је odgovoг па srpske zulume i bespravnu vladavintl н Hгvatskoj ... « (>>Hпratska revija«, br. 1-4, Bttenos Aiгes 1960).

19) Arl1iv grada Zagreba, fond Drz. ravnateljstva za poпovu, Okruznica br. 26 -

Ptk- 1941.

306

иnd Sicherheitspolizei). Tako је, pored Kasea, kao predstavnika vlade Treceg Rajha u NDH i generala Glez-Horstenaиa, kao p-reill>tavnika Vrhovne komande oruzanih snaga (OKW), za p.reseljavanje Slovenaca Ьiо zadиzen SS-Stиг.mbahnfiihrer Vili Bajzner (Wd.lli Beisner), sef zagrebacke ajnzac-komande (Einsatz-Kommando - ЕК). Pored njih, u akcijи sи bili иkljиceni i ·drиgi predstavnici Treceg Raj·ha - iz nje­mack.og poslanstva u Zagrebи, iz staba njemaC:tkog generala и Zagrebu, njemackog oficira za transp.ort, zatim predstavnici vojnog komandanta Srblje i mnogi d'l"иgi. Bili sи иkljиceni i mnogi ·drиgi predstavnici tzv. NDH, ali su glavnu rijec imali Nijemci шеdи kojima sи cesto na povr­sinи izbljale i nesuglasice. Tako, na primjer, pomenиti Vibl Bajzner nije mogao voditi ra,cиna о obzirima njemacke clipl,(}matije prema NDH, kao sto to nije ciљila ni njegova nadredena иstanova и Beogradи -Einsatz-Grиppe (EG), o:dnosno centralna ustanova и ВеrИnи - RSHA (Reichssicheitshaиptamt), Zibo.g cega је cesto dolazto и sиkob sa posla-11ilkom Kaseom. Inace, Bajzner је odrzavao prijateljske veze sa ozl'ogla­senim sefom иstaske p.olicije Eиgenom-Didom Kvaternikom"') i licno је mнoga·o doprdnio и »obrazovanjи« njego·vih lju:d~. Mimo i ipDotiv znanja i saglasnosti КэSеа, Bajzner је uprilicio posjetи Dide Kvaternika sefи kriшinalisti:oke uprave RSHA Orиrppenћihrerи Heitdridhu.")

Za useljavanje deportiranih Slovenaca ustaВka vlada nije formi­rala љuka'kav poseban organ, kao sto је to Ihio slиcaj и Srblji, gdje је Acimoviceva vlada Ьila osnovala poseban >) Generalni ko·mitet za nase­ljavanje S1ovenaca«.22

) U »Nezavisnoj Driavi .Нrvatskoj« naseljavanje Slovenaca rbllo је иsko povezano sa deportaci!joш S11ba iz Hrvatske i Bosne, tako •da sи deportacije svih ·nepozeljnih эpadale и ,nadleznos-t Drzavnog ravnateljstva za l)_)onovи, koji је upravljao ·ilffiovinom i Sflba i Jevreja i drugih »nepocи,dnih« elemenata.

OkruZпioom оо 5. јиlа, kоји је DrzavJ110 ·ravnateljstvo za ponovu иputilo svim velikim zupama (иkирnо .sи tblle 22 velike zupe), Ы1о је predvideno da se и oko 140 эrezova (kotara) sir.om NDH nasele depar­tirani Sl.ovenci"'), i to и sva~kom srezи ро oko 2.500, tj. иkupiП:O dva риtа vise nego sto је iznosio broj Slovenaca predvidenih za dep.ortacijи. Na tako veliki broj, ·ро svoj ~prilici, islo se namjerno iz dva 10snovna

20) SS - Sturmbahnfiiehrcr Willi Beisпe1· dosao је u Zagreb sa Dшgom njema·

ckom armijom, kojom је koшandovao general fon Vajks, kao voda ureda drZavne tajne policije. Ро odlasktt Dгuge armije sa Balkana, ostao је u Zagrebu н specijalnoj misiji i zbog politickih obzira Treceg Rajha prema »nezavisnosti« usta~ke driave, njegov ured је preimenovan, ро nalogu iz Berlina i Beograda, u instituciju »Der Chef der Einsatzgruppe dег Sicherheitspolizei und des SD, Einsatzkommando Agram«. О njegovoj ulozi u deportacijama Slovenaca Kase је pisao Ribentropu, 11. juna 1941. godine, pored ostalog, sljedece: »Prilikom razgovora о iseljavanju Slovenaca imenovao sam Bajznera za referenta. Una· toc mojih ranijih prigovora па naCin obavljanja njegovih zadataka, ponovo sam ga angazovao i ukazao mu svoje povjerenje ... << (РА АА, RAM, Band 13, str. 209211, - Ka~eov telegram RiЬeпtropu od 11. јuпа 1941. godine).

") Isti izvor. ") Топе Fercпc, п. d., stг. 437. ") Arhiv grada Zagreba, fond Dri. гavn. za ponovu, Okruznica od 5. 7. 1941. god.

307

razloga: prvo, ·zeljeli sи iskoтiistiti sitиacijи depo·rtacije Slovenaca taiko sto Ъi se njihovim иseljavanjem protjerao s.to veci 1Ъrој Srba, t j. na ima­nja pгotjeranih S!'1ba иseliti jednak broj Slovenaca, i drиgo, pretposta­vljalo se da SVaJki kotar nece moci primiti slюrvenacke i:Seljenike. Ovo posljednje se UJbrzo pokazalo vjerodos·tojnim, jer sи za redoш sa t erena poceli stizati prigovori i o•stri pгotesti za иseljavanje Slo·venaca. Najvise taikvЉ protesta stigl.o је iz istocne Bosne, iz srezova: Rogatice, Zvюrnika, Vlasenke, Srebrenice, Bijeljine i jos nekih. Nije se radilo samo о prigo­vorirma i ·ostrim protestima :1юtarskih naidlestava vec i visЉ instanci иstaske vlasti. Tako sи ргоf. Hakiia Ha,dzic (Pavelicev :povjerenik za Veli!kи ·zupи ViГhibosnи) i Ademaga Mesic, ·doglavnirk, posto sи prethodno oЬisli mnoge srrezove и Bosni i Hercegovini i 1pogranicna mjesta uz »istoбnu« /Џanicu, tj. uz Drinu, - izvijestili Pavelica da su i oni Hcno, kao i lokalne иstaE,ke vlasti pгotiv n:Jseliavanja Slovenaca и istюcnoi Bosni. Predlaga1i sи 1da se иmjesto Slovenaca na imania Drot jeranih Srba nasele Hrvati i Mиsltmani iz Hercegovine i druR'ih krajeva Bosne ili Њгvati iz Hгvatsilюg ,zagorja.') Iпteresa.ntna је politiaka pozadina od-bljanja proijeшa deportiraonih Slovenaca. Naime, poslije sirih c:Љrazlo­zenia s·ta Ьi zna>ci1o useljavanje Slovenaca - ka:tobl.rka, 1na prilmjer, u is1юcnи Вооnи, za razliikи od .njihovog иseliavania и ktГa.ieve pretezno naseljene katolickim stanovnistvom - ova 'dva иstacska velikodostojnika sи :iJznosila i Cisto po1iticke razloge, koji se, ро njihov;om шisljenjи » .. . ne SIIIliiи •smetnиti s иmа .. ;«, naime, 'da sи vodece gradanske polioti.Cike licnosti и Sl>ovenij,i za vrijeme Кraljevine Jиgoslavije Ьile na strani velikosгpske politike, ра prema tome i » ... pюtiv interesa hrvatsko·g naroda«, zЉog 1cega >> ••• Slovenci ne gaje simpatije niti lj t-иbav prema hrvatskoj drrza:W ... «"')

Као sto се se kasnide vidjeti, d•o uselja:vanja S1ovenaca и istocnи Bosnи sjeverno od Sarajeva nije 1d!Os1o, а isto taiko nijedna grupa S1ove­пaca nije bila naseljena ni u jedno mjesto иz rijekи Drinи - zahvalju­jиCi иpravo .protivljenjи dvojice пapri:jed navedenih иstaskЉ fиnkcionera

iz istlocne Bosne.

Sa Hercegovinom (i Dalmacijoш) stvar је Ьila nest o dru·gacija. Naime, na osnovи Paveliceve o'dluke Hercegovina i Dalmacija sи Ьile izиzete, tj. tи se nije predvidaLo иseljavanje Slo,venaca zЉog ltoga srto sи Hercegovina i Dalrnacija Ъ:ile н Sklopи Halijanskog inte resno·g po­druбja, ра Ъi •za u:seljavanje Sl'Ovenaca treba1o prethodno ispos1ovati Oldobrenje ita.Нja,nske vlade, а to Pavelic nij e ni роЈшsа•о 'da trazi, jer su mи tako sиgerisali Nijemci (Zigfгid Kase, .onjemacki poslanik и Za­grebи). Unaprijed se zna1o da Italijani ne Ьi dali p.ristanak na nesto sto је bllo sиprotno njihov~m interesirna, а pog;otovю sto је iseljavanje i :raseljavanje Slovenaca blla njemacka akcija; ра 1da Ы se izbjegle ne­potrebne ikomplikacije, sugerisano је Pavelicи da donese Юldlиkи da se и Hercegov1nи ,ј Dalmacijи ne useljavajи deportirani S1ovenci .

") Isto, Izvjestaj Povjerenistva vlade NDH Sarajevo Drz. ravn. za ponovu od 23. 7. 1941. godine.

") lsto.

308

Ро planu useljavanja Slovenaca н Њrvatsku i В.osnu s.vi deporti­rani Юovenci tre'balo је najprije da dodu u sablrne logore, а odatle ро rasporedu dalje. Najveci broj deportiranih Slovenaca, predvidenih za useljavanje u Bosnu, txeba1o је najprije da dode u Slavonsku P,ozegu u sablrni logor, а kroz netkoliko dana u odredena ·mjesta. U ju1u 1941. god~ne deportirani Slovenci na5ld su ·se u sljedecim mjestima Bosne: u Bosanskoj Gradiski (185), Brc.kom 1{182), Bosanskom Novom (199), Pri­jedoru (255), Sanskom Mostu (187), Banjaluci (213), Bihacu (203), Ca­zinu (200), Drvarи (171), Deтventi (299), Gracanki 1(220), Teslicи (159), .Zерси (208), Sarajevu (588), T.ravniku (211), Mrkonjic Gra.du (206), Bu­gojnu (215), Kljucu (210), Ko·tor Varo&i (190), Bosanskoj Krupi (219), Bosanskom Petrovcu (229) i Kostajnici (Hrvatskoj i Bosanskod Kostaj­nici - 220), sto ukиpno iznosi 4.869 1useljenih Slovenaca и Bosnu.")

Pogledamo li :raspored ovih mjesta na geografskoj ikartd. tzv. NDH iz jula 1941. godine, lnije t€Sko иociti da su protjeran,i Slovenci uselja­vani samo u ona mjesta koja su se nalazila sjevemo od 11 italija.nske zone (tzv. demilitarizovane zone), 1odnosno pretezno u mjesta k01ja su se nalazila sjeverno od dema11kacione linije, tj. и njemackom okupa­cioiiOIIIl podrucju.

Ako se anaLizirajи datumi svakog pojediлog transporta .,.__ za neka mjesta Ьilo ih је vise, ispada da је ,posljednji veliki trarщport protje­ranih Slovenaca ·dosao u Sar~jevo (bio је to drиgi ро redu veli:kli tran­sport), 25. jula 1941. godi!Ile, а ne и BosanSku krajinu kako to navodi Tone Ferenc u svojoj knjizi!

7

)

Pomenuti. datи је pos~b.no interesan.tan, jer nam govori da је posljeкl.nji transport S1ovenaca dosao u Bosnu svega d.va dana 1prije iz­Ьijanja narodnog ustanka u Bosni .i Hercegovini (i :Нrvats.lюj), koji ј е, kao sto је poznato, росео 27. jula 1941. gcdine. On је interesantan !i. zЬog toga sto ipOSlije toga datuma vise nije Љilo use1javanja deporti.­ranih Slovenaca u Bosnu, izuzev jednog manjeg transporta pocetJlrom okrobra 1941. godine, kada se jedan broj S1ovenaca nasao i u Visokom. Naime, ustaSka NDH, ne samo sto оо izЬijanja ustanka nije vise use­lja:vala Slovence u Bosnu nego de od konca avgusta mjeseca otpocela sa njihovim pres.e1javanjem iz Вosne u druge predjele NDH, u najve­cem 1broju u ravniCa·rske krajeve sjeverno od Save, uglavno'm u Sla­voniju i djelimicno u Srem."")

Prilikom preseljava.nJja, izvjestan 'broj Slovenaca је ·osta'jao, iz ovih ili onih raz1oga, i u onim mjestima koja u prvi mah nisu 1Ьila pred­videna da se deportirani Slovenci u njih usele. Takav је slucaj Ыо sa Zenicom, VisokJm i j.oS nekiщ mjestima.

Prema podacima koji su danas dostwpn.i, u Bosni је, poslije pre­seljavanja jednog 'broja, i0Sta1o dko 3.300 Slovenaca., odn•osno o.loo 1.400 ma•nje od ukwpnog ·Ьюја pridoslih u jиlu 1941. godine. Тај •Ьгој nije

"") Tone Ferenc, n. d., str. 445-446. ") Isto, str. 447. " ) Isto, str. 447448.

309

sasvim poиzdan i treba ;ga иzimati sa rezer\'om, jer se pтetpostavlja da је izvjestan broj Ssovenњca mogao napиstiti Bosnи i na ·drиgi nacin (svojevoljno napиstanje mjesta и koje је dosao, ·odlazak и parHzane i sl.). Z·bog toga se taikode moze pretpostaviti da svi naseljeni Slovenci u Bosni nisи ni mogli Ьiti 10bиhvaceni и izvjestajи njemackog poslanika и Zagrebи od. 20. novembra 1941. godine, k.oji је poslan M[nistarstvu spo1jnih poslova Treceg Rajha na 1rиke ministra Joakima fon RiЬen­tropa."'

Iz prednj-ih podataka је isto tC!OOo vidlj•ivo da sи deportirani Slo­venci Ьili naseljeni и svega dvadesetak sre2!ova Bosne, daikle, и mnogo manji bfloj mjesta nego· је to и pocetkи akcije иseljavanja bllo zamisljeлo.

О polozajи Slovenaca koji sи иseljeni и Bosnи .nije mo·gиce dati iscrpnijи slikи, jer nema о tome dovo·ljno ~potrebnih podataka. Osim toga, и rpostojecoj memoarskoj gracti ovo pitanje је goto"~J.o pot.puno· neo­svijetljeno. U mal.obrojnim sacиvanim doikumenti.ma institиcija tzv. NDH, ka10 i u dюk.иmentima o•dgovarajиcih instanci 'Гreceg Rajha, о tome se vrlo malo govori. Ako se ponesto i kaze, podaci sи najcesce koatradik­torni, neobjektivn[ i ne ртиzаји pravи slillш stvarnog polozaja u kojem sи se deportirani Sl:ovenci иseljeni и Bosnи nalazili. RoiГed toga, ne smije se izgиblti iz vida cinjenica da је izmedи иstasa 1 pojedim.ih insti­tиcija Trece·g Rajha cesto dolazilo do nesиglasica i zЪog oV'og pitanja, ра se u p101dacima nerijetko nalaze stvar~ koje sи daleko od objekt1vnih cinjenica."') z,bog svega toga se о pol:ozajи Slovenaca и Bosni moze je­dino dati uopstena slika s napomenom da se i pri takVJom gledanjи morajи uzeti и obzir velike razlike иs1ovljene specificnoscu svakog mje­sta u :kojem sи protjerani Slovenoi zivjeli.

U odnosи na .naciste i nj ihov odnos prema SLovenci•ma и Slove­niji, иstase sи sv;oj posao »ciscenja« obavlja:li mnogo sишvije ibrиtal­nije. А 'kako SV'o•je plan()ve, zbog ra:znih o1ю1nosti, .nisи motgli do kraja ostvariti, lalю је nazrijeti polozaj protjeranih Slovenaca pod иstaskim gospo•darima - nacistima, koje је trebalo. naseliti и NDH umjesto pro­tjeranih, najce-Sce likvidiranih Srba. Sve teskoce, nesиgJ.asice i dтиgе sla·bosti и rjesavanjи ovog pitanja, ikoje је pгou~roikovao, s jedne strane иstanak naro1da Jиgoslavije, а s druge strane, uэtaslю bezakonje, osvet­nicke strasti itd., ]'omile sи se i о leda obespravljeni-h Slovenaca naselje­nih и Bosni.

U zamislima иstasik:Љ VIГhova о tretmanu Slovenaca vec se ogledao njihov obespravljen polozaj. Protjeтani Slovenci tre1balo је .da postanu drzavljani »Nezavisne Drzave Hrvatэke«, sto Ьi и normaln~m иslovima

'9) Bio је to »zakljucni izvjestaj о preseljavanju« kojeg је njem. poslanstvo и

Zagrebи poslalo 20. novembra 1941. godine Ribentropи. U prilogu se nalazi popis kotareva и NDH и kojima sи bili naseljeni deportirani Slovenci. (РА АА, Nachlass Kasclщ Н296667- Н296678; uporedi Tone Ferenc, n. d., 449 i 524).

"') О tome sire vidi moj rad Pr:ilog razmatranju okupacionih sistema u Bosni i Hercegovini 1941. godine, Prilozi, Institut za istoriju radnickog pokreta Sara· jevo, br. 6/1969, i moj rad, Mjere okupatora i kvisHnga protiv Ustanka u ШН, Pregled br. 12/1971, Sarajevo.

310

trebв1o da znaCi da im pr1padajи ~sta prava koja sи d.mali, na primjer »Hrvati-katoHci« i »Hrvati-Mиs1imani«. Medиtim, и praksi, и ratnim иsloviшa, to је, bez o:bzira na svи lи:d·ost koja је takve postavke obraz­lagala, Ьila go.la iluz,iija. Jer, izиzev svecenika i шanjeg •broja ikvalifi­kovanih strиcnjaka potrebnih ra:tnoj privredi Treceg Rajha и tzv. NDH, najveci br.oj Slovenaca zivio је vеоша Ьijednю. Bez zarposlenja, stano·va, mogиcnosti skolovanja djece i drиgih za zivot potrebnih иslova, slove­naCki izgnaniOi sи и Bosni licili na .prave izbjeglioke grиpe, koje naj­cesce nisи ima'le obezbljedenи ni najosnovnijи ishranи. Do njih је te§ko dopirala pomoc i 'Ьriga Crvenog krsta i kasnije osnovanog Zavoda za kolonizacijи. Da teskoce •Ьиdи ја8 vece, njihova nesreca је Ьila i и tome sto sи и •poeetkи .pretezno ostali и gradovim.a, gdje se .redovno nalazilo vise njemackih i ustasko-domobranskih vojnili formacija, ·zatim :poli­cijskih i drи!9i-h organa, koj.i sи slobodи kretanja ograni.Cavali, tako da је шogиcnost ikontaktiranja sa siJmpatizerima i saradnicima NOP-a Ьila svedena gюtovo na rninimиш. U takvim sи иslovima, gledano и globalи, zi vj eli deportirani Slovenci naselj eni и Bosni.

Kakav је njihov polozaj Ьiо и pojedini•m mjest~ma, pokazacemo sa nekoliko primjera, na .osnovи sacиvane grade NDH i memoarske grade иcesnika i aktivista NOP-a.

U Sarajevи, na primjer, od oko 580 s1ovenackih izgnanika, svega је ,()ko 200 Ьilo raz.mjesteno и okolini grada, и selima: Hrasno, Brijesce, Stup, Rajl·ovac i Ilidza. Oko 180 osoba hranjeno је u zajednickoj menzi; za njih је odibor »Crvenog lkriza« u Sarajevи trazio od Ravnateljs.tva za p.onovu 100.000 kиna za ishranи, smjestaj i drиgo, a1i је doЬijeno svega 20.000 kuna·, sto samo ро seЬi jasno govori и kakvoj sitиaciji su se nala:zili oni oko menze, а da se i ne govori о teskom poloiaju onog br.oja о kojem ni.ko nije vodio n~alkvи ·brigи.")

S1icna situacija је bl:la и Banjalиci, .gdje se и pocetkи nalazilo oko 215 pтotjeranih Slovenaca. Krajem septeюbra 1941. godine, u Ba­njaluci је ostalo neЭto oko 135 Sl.ovenaca, vecinom Ьivsih drza:vnih sluzbenika i penzionera sa clanovima njЉovih porodica. Njima је za!Pazenи pomoc prиZao Akcioni odЬor, formiran jos 26. jula iz .redova Slovenaca, koji sи i ranije zivjeli и Banjalиci.") Alw se ovome doda da је u Banjaluci ·do kraja 1941. godine Ьiо veoma razvijen ilegalni NOP, s pra·vom se moze zakljиci-ti da је polozaj slovenackih iz,gnanri.ka nase­ljenih ovdje Ьiо ikolilko-toliko snosljiviji nego u ostalim mjestima.

U najtezem ~polo~aju nalazili sи se deportirani S1ovenci naseljeni tl Bosanskoj GradiSki, SanSkom Mostu i Visokom. U tilm mjestima izQ­stala је >Ьi1о kalkva briga p.rema »novim drzavljaniшa« trzv. NDH. Zadи­zeni organi иstaske vlasti nisu imali nikakvog razиmijevanja za njЉove teskoёe, pustili su ih da se sami snalaze za smje-Sta•j, i:shranи i -ostalo.

") Izvjestaj redarstvenog ravnateljstva Sarajevo od 25. i 29. 7. 1941. godine, Arhiv grada Zagreba, fond Dri. ravn. za ponovu.

") Arhiv grada Zagreba, fond Dri. ravn. za ponovu, izvjestaji od 26. 8, 19. 9. i 10. 10. 1941. godiпe о polozaju slovenackih iseljcnika u Banjaluci.

311

Natjerali su ih tda vrloo brzo otude i ono <malo pokretne imovine koju su imali, talю da su prakticno юstali bez dcega. Njihov tez~k polo,zaj doЬiva jos sire dimenzije u Cinjenici da su ·ih predstojnici ustaske vlasti i njihovti. cinovnici natjerali da gotovo u bescijen:je pгodaju sve sto su imali, stetkavsi tako na najbestijalniji nacin velike licne materi jalne lko­risti. U Visokom је kotarski predstojnih :isao jos dalje. On је i iz,rюse novca namijenjene za smjestaj i ishra111u protjeranih Slovena•ca, koje је u •dva navrata odobrilo Dr:Zavno ravnateljstvo ·za ponovu, prisvajao za sebe, i tako se, u rporedenju sa svюjim kolegama u Bosansko.i Gradiski i Sanskom MoS<tu jo·s vise obogatio.")

LiSeni bll'o kakve brige i pomoci organa ustaske vlasti, .deportirani Slovenc1, naseljeni rp·o selima u Bosanskoj lиajini, bl1i su prepusteni is­kljucivю brizi naюda. U tom rpogledu su organizacije КРЈ (celije) odi­grale ogxomnu ulogu. Naime, i pored poznate .gostoljuЬi~osti siromasnog krajiskog seljaka, ·ove su organizacije i prije ustanka uspostavile cvrste kontaikte sa naseljenim S1ovencima i brinule se ·о njima kаю svojim mjestanima. То је bilo l!larocito izrazeno u Drvaru, Bosanskom Petrovcu i nekim. drugim mjestima jugozapadnog dijela Bosa!IlSike krraj•ine. U tim predjelima gotovo svatka partijska o•rganizacija је, u pripremama ustanka i kasnije, radila na zbrinjavanju S1ovenaca d. ukljucivalЭJ эposo1bne u ustaniCke jedinice. Zahvatljujuci ·zalaganju paгtijskih ocganizacija i dje­lovanju vojnih povjerenika - seoskih, opstinskti.h i sreski!h - u usta­nickim jedinicama drv:arsko-petrovaak.og podrucja naJazili su se i dose­ljeni Slovenci.'') Stvaranjem Drva:rSk.e .brigade, avgusta 1941. godine, takvih prti.mjera 1Ьilo је i u onim ·dijelovima Bosan.S.ke k:rajine koji su se nalazili pod uticajem Staba brigade (Glamoc, Kupres, Livнo, Јајсе i Sanski Most). Interesantнo је na:pomenuti tda su Slovenci, naseljeni u Bugoj.nu, VJ"lo ь,rzo, vec u ranu jesen 1941. godine, uspostavili veze sa livanjskim komull!istima i nalazili se s njifrna u Livanjskom NOP odredu na p1anini Cincar. Njih је predvюdio Franc Simonii:.")

Iz ovih nekoli:ko p.odataka о polo:Zaju derportiranih Slovenaca, na­seljenih u Bosni, moze se s pravom izvubl вljedeci zakljucak: u onim mjestima u kojima su pos1юjale partijske oгgamzacije i veliko raspolo~ zenje na·roda za ustanaik pod parolom tbol1be protiv ·okU!pЭJtora i ·domacih izdajnika, u tim Юajewma Bosne po1ozaj slovenaOki!h izgnanika Ьiо је istovetan s po1o:Zajem ustanika d. njihovЉ porodica. Sud:Ьina svih njih lezala је iskljuciV'o u njihov:im vlastitim rukama. U tim sredinama, а to treba posebno podvuci, od pocetka ustanka kova1o se 1b•ratstvo i jedin­stvo sirih dimenzija, tj. bratstvo-jedinstvo i2'imedu Srba, Mus.limna, Hr­vata i Slovenaca.

") Arhiv grada Zagreba, fond Drz. ravnateljstva za ponovu, Ьг. Т-1785/1941. -Izvjestaj Drzavnog ravnateljstva za ponovu Ministarstvu tmutrasnjih poslo,,a NDH, 19. decembar 1941 - о situaciji и Visokom.

") Arhiv lnstituta za istoriju (sada Arhiv SR ВiН), Sarajevo, memoarska graU:a - stenografske Ьiljeske: Drvar, Bos. Petrovac i dr.

") Sjecanja Joze Bakraca, Vinka Konte, Luke Dzalte i dr. livanjskih komunista па 1941_ godinu - kod aиtora, data и ljeto 1973; Franc Simonic danas zivi и LjuЬljani, С. v Rozno dol. 18-с.

312

О usta5kim zJ!oбinima nad SrЬima и tzv. NDH, koji sи se naj­okrиtnije odrazili upravo· и Bosni i Hercegovini, po5toji ogromna do.kи­mentacija; О· .njima је relativno dosta i pisano.") Medиtim, pitanje use­ljavanja Slavenaca и NDH i nj~hov tretman od strane zvanicne [pOlitike иstaske NDH, ilюja је и sklopи nacisticke demacionalizatorske politike и Jиgoslaviji predвtavljala prodиZnи rиkи i о pitanjи sudЬine depoгti­ranih Slovenaca - jos иvije!k nije adekvatno obradeno. 'I1o mje slucaj ni и ovom nasem ikra1Jkom pri1ogи. Medиtim, na osnovи svega s>to је do sada receno, moze Se S pravom tVDditi da se tretma'll Slo.venaca иse­ljenih и NDH (citaj и Bosnu - prim. R. В.) od st~Мle najzvarncnijeg mjesta tzv. NDH, njene vlade i Ministarstva unиtra.Snjih poslova, sa stanovista meduna:гodno•g prava - nije niSta razlikovao od tretmana Srba, Rоша i Jevireja, jer su i protjerani Slovenci bili izlozeni svoje­vrsnom genocidu. Razlika је bila samo u tome stJo se prema SloNencima, pripad:nieima ka1Joliбke vjere, nije primjenjiva:o princip »:brze likvida­cije« vec metod »tihe asimilac.ije« i kroatiziranja. Upravo zbog toga se иstaska politilka asmulacije i tkroatizacije deportiгanih Slovenaca nase­ljenih и NDH nije uqpste •razlikovala •od nacisticke. Obadvi(je su и svodoj Ьiti ·bile denacionalizatorske. ·то se najjasnije vidi iz nmostva sa·cuvanih dakumenaJta NDH :provencijecije, od iko:jih jedan medu njima - Mini­starstva unutra:Snjih poslova, koji је 11. avgusta 1941. upucen Drzavnrun ravnateljstvu. za роrюvи - to veoma zorno potvrduje.") Naime, kaJ(la znamo 1da је Мinistaтstvo unиtrasnji!h poslova NDH kreiralo US•task.u polititku i о ovom ptitanjи, .а Drzavrю ravna.teljstvo za ponovи tu poli­tiku sp11ovodilo u zivot, tada sи nam jasni i »briga« ustaskih vlas·ti na terenи prema. Slovencima i nji:hov zaista teiaik. polozaj. Jer, u.staski.m vlastodгscima u srezov·ima, pored takvog uputstva Ministarstva tNlutra­snjih rpo:slova, kao i inace ~bog njihovog :stava prema Sr:Ьima, nije ni na kraj pameti bilo :da protjerane Slovence smjeste и ·dJOfmorve pr.otje­ranЉ ili najcesce likvidiranih Sr.ba, da d.m •dаји rposao, •omoguce skolo­vanje njihюve djece i :slicno; jednom Ojplja0kau1a ilmovina tesko se mogla s nekim po:di'jeИti. Prema .tome, usta.Ska NDH је priJdkom njemacke deportacije Slovenaca i njfuovog naseljavanja u Bosnи, и pтaks.i naj­jasnije potvr,dila svoj kvisJ.inSki ikaratkter i to da је u :pravom srnislи Ьila produ.Zna ruka pold.tiёke njemaOkog !QikUipatora, u cijem је spюvo­denju, cesto, tspoljavala i svoje u:staSk.e veli!kohrvatsike amblcije.

Na kraju, 21bog cega su ·obustavljena daljnja useljavanja depor­tiranih Slovenaca и Bosnu? Odma-h treba podvuci da је ta:kv10 pitanje namjerno postavljeno, ia.ko se zna ·d:a је na nj gotovo nenюguce dati preci·zan odgovor. Naime, Bosna (В.osna i Hercegovina) је Ыlа и sas.tavu tzv. Nezavisne DI1ZaJVe Hrva:tske, te kаю ltalkva и vezi s orvim, lkao i mnogШn ·drugim pitanjШna и toku 1941. godine, а i kasnije, nije ni kod Nijemaca niti usta:Sa imala nekakav poseban tretman. Useljavanje Slo-

") Viktor Novak, Magnum crimen- Pola stoljeca klerikalizma и Hrvatskoj , 1948; Sima Simic, Prekrstavanje Srba u NDH, Titograd 1958; Ferdo cиlinovk, Oku­patorska podjela Jugoslavije - poglavlje о NDH, Beograd 1970.

") Arhiv grada Zagreba, fond Drz. ravnateljstva za ponovu, br. 22944/Pr.MUP, 1941 , ocl 11. а vgнs ta 1941. godine.

313

ven~ca u NDH nije Ьilo obusta.vljeno, jedtno su Ьila o-bиstavljena иse­ljavanja jиzno od Save, tj u Bosnu ,i Lblш. Do iprve obиstave doslo је vec и avgиstи, medиtim, radilo se samo о privremenoj obиstavi иse­ljavanja z'bog toga sto su njemaaki predstavnici и NDH i S~Ьiji imali velikЉ JPrimjed:Ьi na zlO"c1ne ustasa nad SnЬima i na neregиlarno prese­ljavaпje - bjezanje - Snba iz Bosne prekю Drine u Srbljи. T.i nespo­razumi su ubrzo Ьili otkl-onjeni, ра је иseljavanje Slorvenaca u NDH (i SгЬа iz NDH u Srblju) 'Ьilo nastavljeno. Sa Bosnom to n]je Ьiо s lucaj i·z prostog razloga sto su иstanbl':ke snage oslob·od:Нe velike prostore, а Nijemci i ustase nisu mogli da im se raspolozivim snagama suprюtstave, niti su ustэSe mogli osigurati transportovanje Slovenaca u Bosnu. Napro­tiv, :z1bog i.stih razloga oni su od kraja avgusta jedan •Ь•гој Slovenaca preselili iz Bosne u Slavoniju i Srem. S druge strane, italijanska akcija »иmirivanja pobunjen:iJkд« otpoceta re01kupacijom 11 d kasnije 111 zone, od septembra ра 1do kra~ja 1941. g:odine, v·ise је reunetila nego рошаgа1а njemac]ю-ustaska Ћastюjanja ikaiko u ,gиsenju ustanka tako i u provo­denju aikcije useljavanja deportiranih Sl-ovenжa, 'jer su ItaЩani imali osvajacke pretenzije na cijelu Bo:snu 1i Hercegovi·nu.") То је bio :jedini pravi ~raZJlog, а sve ostalo: plj aOkasko i тazbojniclю dje~ovanje ustasa, poremecaj privrede i sadbracaja itd. - <Ьili su samo nиzan pratil~c neunoci ustasa i Nd.jemaca, IS jedne, i uэpjeha i snage naгodmooslobodi1ac­kih partizamh odreda u Bosni i Hercegovini, s druge strane, tj. svega onJOg sto је ustanioku 1941. godinu u Bosni i Herceg:()vini ikarakterisalo.39

)

Rafael Brcic

ТНЕ EVICTION OF SLOVENIANS ТО BOSNIA IN 1941

Resumc

From the complex policy of the German occllpat ilon of Yugo­slarvia 1941 to 1945, this wo11k has tried to present the 1basic reasons for the drawing in of the Ustashi N.D.H. d.n reail.izing the plans to Ger­man.i!ze annexed parts of S1ovenia, where from, 1ba:sed on >>tDirections for the erv.iction of the foreign element :fu'om the District of Donja Sta­jers.ka« followed t<he migratilon of depoгted Sloveni·ans to Bosnia.

Of most юf the incroences involving the Third Re:i!ch in the so called N.D.Н. (IndepeЛJdant State of Croatia) : : ... Diplo-matic, st~te, mi­litary and poИtical (S.S. and S.P.) the most inv;olved in this qиestion were the German r epresentative Zigfried Kase and the Ohief of Einsatz­Юomroande (Е.К.) from Zagre:b, VJ:li Bajzner. Representattve Кэ.Sе ma-

") Pero Moraca, Jugoslavija 1941, Beograd 1971; Rafael BrCic, Reagovanja oku· patora i kvislinga па ustanak u Bosni i Hercegovini, »1941 u istoriji naroda Bosne i Hercegovine« - naucni skиp и Drvaru 7-9. oktobra 1971, Sarajevo 1973, str. 454-466.

"') О zblvanjirna u Bosni i Hercegovini 1941. godine opsirnije vidi u knjizi »1941. и istoriji naroda Bosne i Hercegovine« - naиcni skup u Drvarи 7-9. oktobra 1971, Sarajevo 1973.

314

naged to }}persuade« Pave1ic that thгough evict1ng the Slюvenians in N.D.H. he was going to',level up with the migration of the Serbs to Seгbla' and, justifying Kase's action, on 7 th. June in Berhtesgareten Hi-tler warned Pave1ic, that if he \Vanted to pre.serve his N.D.H >> ••• in order to oontinue, Croatia had to maintain а po]iicy of ·national into•le­rance for fifty уеагs ... «, which \Va:s the sign f·or Pavelic tю increase the persecution •o·f the Serbs, anod at the sa:me time, in place of them, evict the 1deported Slovenians.

The Ustashi 's plan for the »purification« of the Serbs is well known as the worst k1nd of genoci,de. But t:o•wards Фhе Slovenians the Us,tasbl were also usi!llg а ce:rta•in ikiнd of genoc1de; .the trea·tment of the evicted Slovenians Ьу the government of tle N.D.Н., accooгding- to international law, was not on а 1different ,ьasis. to the treatment of the Serbs. The only difference was that the principle ·of »quoick blquidation« '"a:s rpot applied towards tJhe Slovenians, W·ho were followers ,of the Catho-lic Faith, but raЉer the meЉod of »silent assimila·tion« ... me­aning Croatization.

The attitu,de of the Ustashi rulers t·owards the »new aitizens« colonized i!ll Bosnia resulted from these regulations. 'IЪeir 'living con­dИi·ons depended, eпtirely on the political power of the К.Р.Ј. and revo­lut1on.s in different 1юaial ·groups of Bosnia where Slovenians were coJoo­niz,ed; these were :maiпly bo:юughs arounod the ·demюikatLon line апd nortJh of it and were therefore German occupied areas.

Because .of t'he ever s•trengthening re,юlutionary ac.ti-vity an.d the ItaliaJll a:dvance towards the demarkaJtion iline :\Vith Ље· obvious intention -of .advancing even fur.ther noгth to tJhe Sava, the Ustashi were Forced not only to very soon ·give l1iP further coloniza<ti:on of Slovenians in Bosnia but also to recolonize alrendy coLonized Slo·venians over the Sava in Slove<nia and paгtly in Srem.

315