INTROSPEKTIVNE METODE I FENOMENOLOKA METODA - RADONJI

1. uvod Kada govorimo o introspekciji, ne govorimo o jednoj metodi ve o jednom imenu zajednikom brojnim manje vie razliitim metodama. Priroda introspekcije u ovim konkretnim metodama varira u zavisnosti od nekoliko inilaca: sa predmetom saznanja menja se karakter introspekije kao i sa promenom cilja ispitivanja (tok i sadraj svesti ili njegova spoljanja manifestacija u vidu ponaanja?) vrsta introspekcije zavisi od optih koncepcija i opteg programa jedne psihologije. (Asocijanistika; Tiener: prosti ulni elementi) getalt: opis pojava kakve se javljaju neposredno...1.1. Vrste introspekcije introspekcija kao samoposmatranje moe se vriti ili prirodno ili u eksperimentalnim uslovima. eksperimentalno posmatanje ima nekoliko prednosti: uteda u vremenu, razdvajanje ispitanika i ispitivaa, bolja kontrola uslova i samim tim relativna mogunost ponavljanja ispitivanja introspekcija moe biti indikativna ili deskriptivna moe predstavljati istovremeno samoposmatranje ili retrospekciju (na osnovu neposrednog ili odloenog pamenja. radonji e razmatrati sledea tri oblika introspektivne metode: metoda impresije, sistematsko samoposmatranje i fenomenoloku metodu.

2. METODA IMPRESIJE postupak: ispitiva izlae subjektu strogo kontrolisanu fiziku dra, a ispitanik treba da saopti da li neto osea ili ne (donji prag), da li primeuje razliku izmeu 2 drai (diferencijalni prag) ili ta osea. naziv duguje tome to se upotrebljava u psihofizikim istraivanjima ograniavajui se na prost ulni utisak i esto je bila usmeravana na to da otkrije da li izvesna dra izaziva (ne)prijatnost koristi se za izuavanje jednostavnih psih procesa skoro uvek je eksperimentalna i induktivna, najee se kod nje meri spoljanja dra, ili sam psihiki doivljaj. primeri: diferencijalni prag za teinu (ispitanik treba da kae koji je od dva tega tei); prostorni prag osetljivosti koe (ispitanik se bode estarom tako da ga dva kraka dodiruju istovremeno, pa treba da kae da li osea jedan ili dva dodira); racio skala za visinu tona (ispitanik treba da proizvede ili odabere ton koji je za polovinu nii od datog, pritom ne dajui nikakav verbalni izvetaj) bez metode impresije ne bi bila mogua velika dostignua 19vekovne psihologije, pre svega otkrie osnovnih ulnih kvaliteta i odgovorajuih ulnih receptora (osnovna etiri ukusa, osetljivost za dodir, toplo, hladno, bol). Brojna psihofizika saznanja vezana za ulne receptore ne bi bila mogua bez analitike introspekcije u kombinaciji sa anatomijom. bihejvioristi su eleli da iskljue sve podatke o svesnim procesima, pa prema tome i o ulnim utiscima, ali brojni podaci dobijeni metodom impresije bili su toliko dobro zasnovani da ni najstroi meu njima nisu smeli da ih ignoriu - Votson je korienje introspekcije eleo da prikrije pozivajui se na verbalni izvetaj kao vebalno ponaanje. metoda impresije najee se oslanja na tzv indikativnu introspekciju, pa je ograniena na korienje jednog veoma jednostavnog jezika u eksperimentima, jezika koji je preuzet iz svakodnevnog govora i koji sadri samo termine vrsto fiksiranog znaenja kako bi subjekti bili u to boljoj poziciji da saopte ono to se u njihovoj svesti zbiva. upravo zbog korienja ovakvog jezika lako se postie intersubjektivna potvrda rezultata. metodu impresije je jako teko razlikovati od uobiajenog spoljanjeg posmatranja, razlika izmeu ovakve vrste introspekcije i objektivnog posmatranja jeste razlika izmeu iskaza "ovaj papir kod mene stvara utisak plave boje"i "Ovaj papir je plav". sadraj posmatranja u oba sluaja je isti, pa je isto tako jednaka i verodostojnost opisa: primer sa hemiarem i njegovom asistentkinjom: hemiar se oslanja na sposobnost devojke da uoi plavu boju reagensa, pa se testirajui je ponaa kao psiholog. u ovom sluaju on se interesuje za ulni utisak ispitanice. poto je poloila test, asistentkinja poinje sa radom utvrivanja hemijskih kvaliteta reagensa na osnovu promena u njegovoj boji. u ovom sluaju, hemiar joj veruje pa iz njenih intospektivnih izvetaja zakljuuje o objektivnim svojstvima spoljanjih stvari. naravno postoje razlike izmeu opisa drai i opisa ulnog utiska, a ispitanici esto prave greku drai pa umetsto da saoptavaju o svojim ulnim utiscima, oni daju saoptenje o spoljanjoj drai. kada sudi o svom spoljanjem predmetu, ispitank se slui ne samo osnovnim ulnim utiskom o kome treba da govori ve i drugim pomonim kao i znanjima o objektu koji ih izaziva. za tiinera, ispitanik se mora trenirati sve dok ne bude u stanju da se oslobodi svih sekundarnih ulnih podataka i svakog znaenja i znanja o objektima ukoliko se eli postii nauna objektivnost u vidu istog opisa doivljaja. 3. SISTEMATSKA EKSPERIMENTALNA INTROSPEKCIJA Sistemska eksperimentalna psihologija zasniva se na tome da se od ispitanika zagteva da opie celokupan tok i sve sadraje svesti koji su se javljali tokom izvoenja eksperimenta. dopunska, ili kombinovana introspektivna metoda: Miler je od ispitanika traio da pamte nasumine slogove, beleei objektivne sposobnosti njihovog pamenja na osnovu adekvatnosti reprodukcije. posle zavrenog uenja, Miler je od njih traio da introspektivno rekonstruiu kako su uili i ustanovio da je uenje uspenije utoliko to je manje pasivno a vie zasnovana na pridodavanju smisla u besmislene nizove podataka. svoj pravi oblik, sistemska introspekcija dobila je u radovima francuskog psihologa Alfreda Binea i grupe nemakih kolega u Vicburgu zbog ega se naziva i vircburkom metodom. Vircburka metoda se koristi za ispitivanje sloenijih psihikih procesa. Glavni problem Binea i vricburana bilo je pitanje sadraja miljenja kao aktivnosti. psihologija Vunta i Tienera poznavala je samo tri vrste psih elemenata: oseaje, predstave kao njihove kopije, i emocije. Bine je ustanovio da je celokupni doivljaj daleko bolje prikazan mislima nego predstavama; same predstave nisu isto to i misli, jer samo na osnovu njih ne moemo da razumemo misao, ona je neto vie i ne njih u potpunosti nesvodivo. Iz ovoga se izrodilo uenje o novom psihikom elementu, koje se isprva zasnivalo samo na negativnim odreenjima usled nedostatka odgovarajuih termina u svakodnevnom jeziku: neto to nije ni opaaj ni oseaj ni predstava ni emocija. Ovaj novi element dobio je ime poloaj svesti kao neulan i bespredstavan sadraj svesti. U svojim opitima Vircburani su prekrili dogme klasine introspektivne Vuntove psihologije i to na dva naina: a) pokuali su da eksperimentiu sa mislenim procesima, a Vunt je verovao daje to nemogue; b) otkriem novog mislenog elementa prekriili su uenje klasine psihologije o tri osnovna elementa. Zbog toga je itava metoda bila pod udarom otrih kritika psiholoke elite, sa jedne strane, Vunt je napadao a), a Tiener mogunost b).3.1. Tiinerova kritika vircburke metode Prema njemu, otkrie bespredstavnih sadraja svesti predstavlja zabluda zasnovana na dve metodoloke greke: prvo, Virc. u svojim introspekcijama nisu uspeli da opaze i opiu neodreene delimine kratkotrajne predstave, a naroito su prepustili da opaze kinestezike oseaje iz celog tela ispitanika i drugo, nainili su greku drai. On smatra da su svi njihovi opisi pogreni utoliko to se pozivaju na objekte i znaenja, jer se na taj nain i ne dobija informacija o psihikom sadraju. Tiener je zbog toga pokuao da svede poloaje svesti na kinestezike sadraje, to je bio teak zadatak koji je zahtevao mukotrpno obuavanje ispitanika. Tako je Klark, njegov uenik, u jednom eksperimentu opovrgavao poloaje svesti obuavajui ispitanike da iskljue mogunost greke drai. Oni su napipavajui ispupene take na zidu koje su formirale rei, davali iskljuivo ulne opise sadraja svesti, svodei ih ili na oseaj (prijatnost, neprijatnost, ili ak propriocepcija) ili na ulne predstave.

Introspekcija Tiinera i Vunta koja je nastojala u tome da sve psihiko svede na ulno, naziva se jo i klasina introspekcija i vezana je za atomistiko i hemijsko shvatanje duevnog ivota.

Meutim, odbacivanje klasine introspekcije kao ispraznog taksonomskog nabrajanja ulnih zbivanja, ne sme biti istovremeno i odbacivanje introspekcije kao takve, to su uinili ameriki bihejvioristi.

3.2. Kritika Tiinerove metode Prvo, sistemska psihologija se ne bavi samo sadrajem ve i tokom svesti, a u tom sluaju je pozivanje na znaenja i objekte neophodno, poto se samo na takav nain dobija slika o kretanju misli (uporediti: pomislio sam na Z, kada sam se naao na mestu Y, a zatim na X sa kojim sam tog i tog dana tu radio to i to spram osetio sam prijatnost, zatim blago gnuanje i na kraju grenje u stomaku).

Drugo, pri analizi Tienerovih zapisnika vidi se da i u njima ima pominjanja objekata koje je on stavljao u zagradu jer je "pravi" opis, opis ulne osnove svesti bio ili suvie komplikovan ili nemogu. Tamo gde je to uspeo da ostvari, misao se zapravo ni ne moe prepoznati. Napraviti inventar predstava i oseaja nije isto to i opisati misao. Da bi se misao opisala neophodno je nainiti greku drai, u suprotnom, bez znaenja i pozivanja na objekte, opis misli postaje besmislen.

4. PRIRODA INTROSPEKCIJE introspekcija podrazumeva "gledanje u sebe" to termin samoposmatranje ne implicira. Moemo razlikovati dva stanovita

a) jasno svesno doivljavanje je i posmatrano doivljavanje. introspekcija = jasan doivljaj + naknadni verbalni opis doivljaja.

b) u introspekciji postoji izvesno posmatranje istovremeno sa doivljajem, ili naknadno, koje se razlikuje u zavisnosti od toga koliko je drugaiji za izvebanog spram neizbeanog introspektiste, i drugaiji tokom introspektivnog ispitivanja uopte spram svakodnevnog ivota.

u introspekciji se ne trai samo imenovanje ve i klasifikovanje, uporeivanje, nalaenje odnosa sa drugim pojavama , ponekad i nekakvo kvantifikovanje doivljenog. Ona je, prema Dejmsu, teka i pogreiva, a njena tekoa je jednostavno tekoa svakog posmatranja.

introspekcija se kao i vaki oblik posmatranja ui, a rezultat uenja je diferencirana percepcija bogata detaljima. Meutim, kako je introspekcija gledanje u sebe, vebanjem se postie i vea jasnoa ne samo u reflektovanju o doivljaju ve i u samom doivljavanju. Kada se ispitanik navede na ta sve moe obratiti panju pri opisivanju svog misaonog toka, on poinje ga doivljava diferenciranije. Naknadno opisane karakteristike doivljaja zapravo postaju jasnije tokom samog doivljavanja.

rezime: introspekcija nije isto to i doivljaj + njegova deskripcija. Trening se sastoji ne samo u sticanju boljeg deskriptivnog aparata ve i jednoj vrsti perceptivnog uenja koje dovodi do bogatijeg doivljavanja.

5. 6. KRITIKA INTROSPEKCIJE a) Ogist Kont: mislilac ne moe samog sebe da podeli na dva dela tako da jedan razmilja, a drugi da ga posmatra dok razmilja... JS Mill: injenice iskustva mogu se studirati ne u trenutku zbivanja ve jedan momenat kasnije na osnovu neposredne memorije, dok je utisak jo uvek sve. Izgleda da ak postoji i vrsta sadraja koji se istovremeno moe i posmatrati i doivljavati - kad god se neki sadraj spontano namee ako je relativno izrazit i trajan, moemo ga opisivati istovremeno.

b) U veini sluaja je introspekcija zapravo retrospekcija, a opis na osnovu pamenja ne moe da uiva puno poverenje, poto pamenje nikada ne moe da zadri sve detalje koje imamo u doivljaju. Ali, introspekcija ne mora da se vri na osnovu odloenog, ve na osnovu neposrednog pamenja, odnosno persistencije utiska (odmah nakon prestanka delanja drai doivljaj kratko vreme ostaje u svesti). Meutim, kako po pravilu doivljaj traje veoma kratko u odnosu na opis, izvetaj esto postaje nepouzdan, pa se protiv toga treba boriti time to e se od subjekta traiti da detaljan opis samo jednog segmenta, a ne celog doivljaja, ili time to e se traiti da u izvetaju naglase ono u ta nisu sigurni.

c) Tekoe komunikacije: nije problem za indikativnu introspektivnu metodu, pa ak ni za prostije predmete deskriptivne introspekcije. On se pojavljuje pri opisivanju izuzetno sloenih psihikih procesa. MakKeler: kad je teko dati introspektivnu deskripciju, onda je najbolje to ispitanik moe da uradi jeste da ukae na druga iskustva koja su veoma slina njegovom. Ovaj smisao introspektivnog zapisnika ne moe se prevesti u bih jezik verbalnih izvetaja. U svakodnevnom ivotu moemo govoriti i o introspekciji bez opisa, o empatinoj introspekciji za druge: ovek koji radi sa slepima nosi naoare za sunce.

d) Neadekvatnost opisa: ukratko, u posmatranju i opisivanju svesnog doivljaja skloni smo da vrimo selekciju, racionalizaciju i predtumaenje. Radi se o nedostatku objektivnosti introspektivnog opisa, to je posebno primetno u deskriptivnim metodama. Problem je u toliko vei to se ne radi samo o tome da opisujemo i opaamo sopstveni doivljaj na drugaiji nain pod dejstvom nekih za njega vezanih predrasuda, ve je i on sam drugaiji: predstave koje se oekuju e se pojaviti. Jedini lek je u nepoznavanju ciljeva ispitivanja od strane ispitanika.

e) Nepotpunost opisa: najvei nedostatak introspekcije. Majer i kanapi zakaeni za tavanicu - sugestija koja se ne opaa. Nepotpunost je navela mnoge psihologe da trae kombinovanje spoljanjeg i introspektivnog posmatranja, ali je ono izuzetno ogranienog opsega.

f) logiko metodoloke zanerke: f1) introspekcija daje nepouzdane, neponovljive, protivrene rezultate, a najei primer jeste suprotnost rezultata iz Vicburke i Tienerove laboratorije. Tu se meutim, nije radilo o jednoj, ve od dve od starta suprotstavljene metode. f2) privatnost introspektivnih podataka: zbivanja u svesti jednog oveka niko drugi ne moe da proveri i posmatra. Meutim, iako dva razliita introspektivna posmatranja nikada nisu numeriki ista (kao to je sluaj sa bilo kojom naukom i njenim posmatranjima), bitno je da su bar sadrinski slina, te da pripadaju istoj vrsti pa zbog toga introspektivni izvetaji nisu privatni. Sa jedne strane, neophodneo je da ispitanik da verbalnu ili neku drugu deskripciju doivljaja takvu da e je svi drugi razumeti. Sa druge strane, neophodno je i da drugi posmatrai pod istim uslovima dou do istih pojava i daju iste opise; drugim reima, da vie posmatraa postignu intersubjektivnu saglasnost.

Introspektivna psihologija tei tome da objektivno opie i sazna pojave koje su po svojoj prirodi subjektvine u tom smislu to se odigravaju u svesti pojedinaca. Kriterijum objektivnosti pri tom je uspena meusobna komunikacija posmatraa i njihova saglasnost u pogledu karakteristika opisivanih pojava, to je uslov nauke uopte. Pavlovljevi psi su mrtvi, svaki naunik posmatra drugog, ali u istim uslovima. Najbolje reenje je kombinovanje introspektivnog i spoljanjeg posmatranja.

7. RAZNOVRSNOSTI INTROSPEKTIVNIH METODA introspekcija se primenjuje na: a) celokupnu jednu oblast percepcija koja bi u protivnom bila neistraena (sinestezije, hipnagoge slike, iluzije, halucinacije, pogreno prepoznavanje (deja vu, jamais vu)... b) kliniku psihologiju i psihijatriju koje u velikoj meri zavise od introspektivnih opisa simptoma, anksioznosti, kompulsivnosti itd... c) u psihoanalizi: analiza snova, omaki, psihoterapeutska tehnika u kojoj se pacijent poduava samorefleksiji... d) u primenjenoj psihologiji...