ibn arabi - ko samog sebe poznaje

8/10/2019 Ibn Arabi - Ko Samog Sebe Poznaje..

1/42


2/42

Sufi majstor Abu Bakr Muham ad

al-Andalusi Ibn Arabi (1165 - 1240.)

poznat je i kao Magister Magnus ili

al-ajh al-Akbar, odnosno Najvei

uitelj.

Bio je t eo zof i gnostik ko ji je, sa jednestrane, izvrio ogro ma n uticaj na razvoj

sufizma, dok je, sa druge, za ortodoksne

vernike predstavljao olienje jeretika.

Napisao je gotovo nesaglediv broj dela -

sauvano je oko 150 spisa, a smatra se da

je to samo polovina - i celokupni opus je

toliko obiman , sveobuhvatan i dubok da

su ga sufiji smatrali proizvodom svesti

koja je dosegnula najvii mogui stepen

razvoja. Najpoznatija iroj publici su:

al-Futuhat al-Makkvva - Mekanska

otkrovenja i Fusus al-Hikam -

"Dr agu lji (peati) boanske mudrosti.

Ko samo g sebe poznaje... je klasino

delo islamske gnoze - sufizma, i u njemu

Ibn A rab i objanjava sutinu jedinstva

Tvorca i stvorenog. Knjiga je ezoterino

tumaenje uvene izreke stare koliko i

ovek: Ko samog sebe poznaje, poznaje

i svog Gospoda.

Ko samog sebe poznaje..

Ibn 'Arabi


3/42

Haslov originala na nemakom:Wer sich selbst kennt...,Muhyddin Ibn 'Arabi,odlomak iz dela Risale-t-ul-vudjudiyyah{Rasprava o postojanju)

Copyright za Srbiju i Crnu Goru;Zlatni zmaj, Beograd

Priprema za tampu korica:Damir Mati

Prelom i priprema za tampu:Zlatni zmaj

Korektura i lektura:

Maja AdiZahvaljujemo se na pomoi okotranskripcije imena i pojmovaorijentalisti Aleksandru Dragoviu

tampa:Zuhra, Beograd

Prvo izdanje

Beograd 2005.ISBH 86-83495-19-1

Tira: 500

samog sebepoznege...

Ibn 'Arabi


4/42

Fredgovor

enja je zlatna nit koja spaja Tvorca istvoreno.

enja je Tvorevo seme posejano usrca stvorenog.Jer, opijen enjom da bude spoznat,

Tvorac j e u stvoreno uklesao Re, i svauzviena dela njen su plod.

Preko nje Tvorac poziva stvoreno da seseti kuda ide i gde mu je dom.

U enji je istinska vera ovekova, inada, i spas - u enji pesmfca i mistika,

u enji onih koji vole i koji znaju, ureima i delima njihovim.I sve to stvoreno moe da zamisli, to

voli i zbog ega pati, samo je enjauspavanog Tvorca da se probudi u srcuovekovom.

Sufi majstor, pesnik i putnik, filosofuistinskom znaenju te rei, mistik i onajkoji je vrlo rano i ak vie puta u ivotudoiveo otkrovenje, uzdizan i hvaljen,


5/42

osporavan i neshvaen - da, sve je tobio Ibn 'Arabi.

Roen je 1165. u Mursiji u paniji, aumro 1240. u Damasku. Svi dogaajikoji su ispunili to vreme, i sva mesta odMursije do Damaska koja je obiao, i sveu vezi sa njim - na neki nain jeuzvieno, paradoksalno i kontradiktorno.

Froputovao je pola sveta u potrazi zaznanjem i uiteljem, a sutina onoga to

je spoznao i o emu je pisao, dola muje putem boanskog otkrovenja, kakosam kae, preko Kidra, brzo i u nadah-nuu, iz dubina njega samog.

Zvali su ga 'Oivljava vere' - Muhjidin

(Muhyi ad-din), 'Sin Platonov' - Ibn Aflatun,'Majvei uitelj' - a-ajh al-Akbar, a ipakpostoji zbrka oko njegovog imena. Naime,esto mu ime meaju sa jo jednim Ibn'Arabijem i ini se da i naunici kojima

je ta tematika vrlo bliska nisu sasvim si-gurni ko je ko.

U stvari, ime i nije zaista ono to jevano, vano je delo. A ovaj Ibn 'Arabi,

kako god se jo zvao, bio je vrlo plodankada je re o pisanom zavetanju koje jeostavio za sobom. Napisao je, kako kaeAnamari imel, gotovo nesaglediv broj dela- sauvano je oko 150 spisa, a smatra se

da je to samo polovina - i celokupni opusje toliko obiman, sveobuhvatan i dubok, dasu ga sufiji smatrali proizvodom svesti koja

je dosegnula najvii mogui stepen razvo-ja. Najpoznatija od njih su 'Mekanskaotkrovenja' (al-Futuhat al-Makkyya) i'Dragulji (peati) boanske mudrosti' (Fusus

al-Hikam).0 njegovom uticaju i uticai n ieaovih

dela govori injenica da je iznad njego-vog groba podignuta damija, da se, podrugom izvoru, nadgrobna ploa na nje-govom grobu naziva "kamen mudrosti", ida je to mesto, u svakom sluaju, ciljhodoaa mnogih vernika.

A, ipak! Mita od onoga to je napisaoili to je bio nije dotaklo zvaninu islam-sku teologiju. Ili, tanije, dotaklo je -smatran je opasnim jeretikom.

Za neke su njegova dela napisanazbunjujuim i vrlo teko razumljivim

jezikom, po mnogima ak vrlo nedosled-no i nejasno, a sa druge strane senaglaava da je prvi koji je sufijsko

uenje uobliio u jedan jasan sistem kojisu preuzeli i koristili mnogi koji su doliposle njega.

1 tako moe do u nedogled, ali to jevaljda sudbina svih velikih ljudi, a moda

7


6/42

i svih onih koji rade i ostavljaju iza sebebilo kakav trag. U svakom sluaju, tagod mislili i zakljuivali vernici, uenjaci,sufiji i mistici, i koliko god razliiti bilinjihovi zakljuci, jasno je da je samouzvien i za uzvieno otvoren um, kaoto je to bio um Muhjidina Ibn 'Arabija,

mogao da izgovori to se izgovoriti nemoe, nadahnut onom enjom.

Knjiga Ko samog sebe poznaje... jeodlomak iz obimnijeg dela Rasprava o

postojanju (Risale-t-ul-vudjudiyyah), i unjoj nam Ibn 'Arabi, polazei od izrekestare koliko i ovek, koju on preuzima izKurana, odnosno od Muhameda, ukazujena sutinu spoznaje sebe i spoznajeBoga. Jer, kako kae izreka: "Ko samogsebe poznaje, poznaje i svog Gospoda."Odnosno, on tu vrlo saeto objanjavacentralnu ideju sopstvenog sistema:

jedinstvo postojanja, ideju koja je goto-

vo neizreciva.Po njemu, jedino to Boga moe spoznatije sam Bog! He postoji nita osim Mjega, isve to vidimo je On, ali istovremeno i nije!Ili je moda bolje rei: negde u svemu

8

stvorenom ivi On. Ali gde Ga pronai iKako do Njega dospeti - pitanja su na kojasvaki ovek mora sam odgovoriti iz sop-stvenih dubina, iako odgovori na njih leesvuda oko nas i u nama, na dohvat ruke...u misli koja uvek za malo izmie...moda ba u ovoj knjizi, ili u neemu to

e ona probuditi ili preneti, u semenunadahnua od Boga nadahnutog...

Beograd, 2005.


7/42

Ko samog sebepoznaje...


8/42

U i m e B o g a ,M i l o s t i v o g , S a m i l o s n o g ,

n j e g a z a p o m o m o l i m o

$

'eka je hvaljen Bog ijem jedinstvunita nije prethodilo, izuzev da jeto to je prethodilo bilo On, i

hakon ije jedinstvenosti ne postoji posle,izuzev da je to posle On. On jeste, a zaMjega ne postoji ni kasnije ni pre, ni iznadni ispod, ni daleko ni blizu, ni sjedinjava-

nje ni deljenje, ni kako, ni gde, ni kada, nivreme, ni trenutak, ni starost, ni postoja-nje, ni mesto. On jeste, isto kao to je ibio. On je jedan bez jedinstva i jedini bez

jedinstvenosti. Mije On sastavljen odimena i imenovanog, jer Mjegovo je imeOn sam i Mjegovo je imenovano On sam.Dakle, osim Mjega ne postoji ni ime niimenovano. Jer On je i ime i imenovano.On je prvi bez prvenstvenosti i poslednjibez poslednjosti. On je spoljno bez spo-ljanjosti i unutarnje bez unutarnjosti. Timehou da kaem da je On samo postojanjeprvoga i samo postojanje poslednjeg, i

13


9/42

samo postojanje spoljnog i samo posto-janje unutarnjeg. Tako ne postoji ni prvoni poslednje, ni spoljno ni unutarnje osimNjega, a da te stvari ne postanu On niti Onone.

Zato, razumi, tako da ne padne u

zabludu Hulula1: On nije u stvarima, nitisu stvari u lijemu, niti su ulazee nitiizlazee. Heophodno je da Mjega natakav nain upozna, ne kroz znanje('ilm), ni kroz intelekt, ni kroz razmilja-nje, ni kroz predstavu, ni kroz ula, nikroz spoljanje oko, ni kroz unutranjeoko, ni kroz opaanje. Mjega nita ne vidiosim On sam; nita Mjega ne opaa osim

On sam. Jedino kroz samog Sebe On vidisamog Sebe i jedino kroz samog SebeOn poznaje samog Sebe. Miko Mjega nevidi osim Mjega i niko osim Mjega, Mjegane opaa. Mjegov veo2 je samo deliMjegovog jedinstva; nita velom ne prekri-va osim On sam. Mjegov veo je (samo)skrivanje Mjegovog postojanja u Mjegovom

jedinstvu bez ikakvih svojstava. Miko Mjegane vidi osim On sam - nijedan poslanik iprorok, nijedan savreni svetac, nijedan u

* Oni Koji veruju u inkarnacije Boga.

Odnosno postojanje u fenomenima.

14

Mjegovu blizinu prispeli aneo3, Mjega nepoznaje. Mjegov prorok je On sam iMjegovo poslanje je On sam i Mjegova re

je On sam. On sam je poslao samog Sebe,kroz samog Sebe, iz samog Sebe, samomSebi. Mije postojao nikakav posrednik nitibilo koji uzrok osim Mjega samog. Me pos-toji razlika izmeu poiljaoca i poslatog, niizmeu posalatog i primaoca. Samo pos-tojanje proroke poruke je Mjegovo posto-

janje. Me postoji nita drugo i za drugoosim Mjega, ne postoji ni postojanje niponitenje4 (fana'), ni ime ni imenovano.

1 zato je Prorok (mir neka je sa njim?)rekao: "Ko samog sebe poznaje, pozna-

je i svog Gospoda." I rekao je (mir nekaje sa njim!): "Ja svog Gospoda poznajemkroz svog Gospoda." Prorok (mir neka jesa njim!) ukazuje na to da ti nisi ti: ti siOn bez ti; takode nije tako da On ulazi utebe ili ti u Mjega, niti je tako da On iztebe proistie ili ti iz Mjega. A time nijereeno da si ti ili tvoja svojstva neto to

postoji, ve je time reeno da ti nisinikada bio, niti e ikada biti, ni krozsebe samog, niti kroz Mjega, ni u Mjemu,

^ Kuran, sura 4, 171Misli se na 'odumiranje od ovog sveta', sufijsKi izrav. umri pre smrti.

15


10/42

ni sa rijim. Niti prestaje da postoji, nitiostaje u postojanju. Ti si On, bezijednog od ovih ogranienja. Ako, dakle,svoje postojanje na ovakav nain pozna-

je, onda poznaje Boga; a ako ne, ondani Boga ne poznaje.

A veina "onih koji Boga poznaju" (al'urraf) prave od ponitenja i prestajanjatog ponitenja uslov za dosezanje pozna-vanja Boga, a to je zabluda i jasna greka.

Jer uslov poznavanja Boga nije ponitenjepostojanja samo po sebi, niti je to presta-

janje tog ponitenja. Stvari, naime, nema-ju postojanje samo po sebi, a ono tonema postojanje, ne moe ni prestati dapostoji. Jer, ponitenje, znai, pretpostav-lja da samo postojanje postoji, a to jemnogobotvo. Ako, dakle, sebe bez pos-tojanja ili ponitenja poznaje, ondapoznaje Boga; a ako ne, onda ne pozna-

je ni Boga.

A postavljanje poznavanja Boga u zavis-nost od ponitenja ili prestajanja togponitenja, sadri u sebi tvrdnje mno-gobotva. Jer Frorok (mir neka je sa njim!)

je rekao: "Ko samog sebe poznaje...", a ne"Ko samog sebe dovede do ponitenja".

Jer osnaivanje ovog drugog ini samo

16

ponitenje nemoguim je r (sa drugestrane) nije doputeno ponitenje onogaije potvrivanje nije doputeno. Tvojepostojanje samo po sebi je nita, a nitane moe neemu biti pridodato, bilo da

je prolazno ili neprolazno, postojee ilinepostojee. Prorok ukazuje na injenicu

da si sada nepostojei, isto kao to si tobio pre stvaranja. Jer, sada je bezpoetka i sada je beskrajno i sada jeveno. A, Bog (neka je hvaljeno Njegovoime!) je postojanje bez poetka i posto-

janje beskrajnog i postojanje venog,ipak bez toga da su postojanje bezpoetka, beskrajno i veno ikada posto-

jali. Jer, ako ne bi bilo tako, onda On nebi bio sam bez ikakvog saputnika, aneosporno je da je On sam bez ikakvogsaputnika. Jer, Hjegov "saputnik" bio bionaj ije bi postojanje postojalo u nje-govom vlastitom biu, a ne u postojanjuBojem, a ko god da bi se naao u takvojsituaciji, ne bi zavisio od Njega. Tada bi,u tom sluaju, postojao i drugi gospod,

to je apsurdno: Bog (neka je hvaljenoTljegovo ime!) ne moe imati saputnika,niti nekoga nalik rijemu, niti nekogaHjemu ravnog. A ko god neku stvarposmatra kao da je ona sa Bogom ili


11/42

odvojena od Boga ili u Bogu, iako jepodredena Mjemu u odnosu na Mjegovuboanstvenost5, (on) od te stvari pravisaputnika koji je Bogu podreen (samo)u odnosu na Njegovu boanstvenost. Ako god dopusti da bilo ta postoji rame

uz rame sa Bogom, bilo samostalno ili uBogu ili kao da je sposobno zaponitenje ili prestanak ponitenja, taj jedaleko od onoga to mirie i na daakpoznavanja due. Jer, ko god dopusti dastoji pored Boga postojei prvo u Mjemu,a zatim bivajui u Fijemu poniten i nakraju i njegovo ponitenje poniteno, aonda se jedno ponitenje povezuje sa

drugim, to je mnogobotvo nad mno-gobotvima. Znai, u tom sluaju jemnogoboac, a ne neko ko Boga i samogsebe poznaje.

Na arapskom 'Rububija', izvedeno od njegovog imena 'Al Rabb',to znai Qospod.

18

Ako onda neko pita:Gde je put poznavanja due i pozna-

vanja Boga (neka je hvaljeno Mjegovoime!)?

Odgovor glasi:Put poznavanja due i Boga je u

razumevanju da Bog jeste (postoji) i da utom postojanju nijedna stvar osim Mjegai||je. On jeste sada kao to je oduvekbio.

A, ako onda neko kae:Ja sebe vidim kao neto drugaije odBoga i ne vidim da je Bog ja -

Onda odgovor glasi:Prorok (mir neka je sa njim!) je govorei

o dui mislio na tvoje postojanje i tvojustvarnost, ne na duu koja se naziva"udea", "kudea" i "zadovoljna"; ali, uTtfui" je ukazao na sve to je izvan Boga

Jfieka je hvaljeno Mjegovo ime!), kao tom Prorok (mir neka je sa njim!) rekao:"O moj Boe, pokai mi stvari jasno,onakve kakve su"; pri emu se tostvari" odnosi na sve ono to je izvan

19


12/42

Boga (neka je hvaljeno Mjegovo ime!),to znai: "Daj mi da znam ta je izvan

Tebe, tako da stvari mogu da razumem ipoznajem onakve kakve su - da li su Tiili su drugaije nego Ti i da li su stare i

postojane ili mlade i prolazne". A ondamu je Bog pokazao ono to je bilo izvanMjega, a da pri tome ne postoji nita to

je izvan Mjega. Tako je video stvarionakve kakve su: hou da kaem, video

je da su stvari bie Boje (neka je hva-Ijeno Mjegovo ime!) bez kako i gde. Aoznaka "stvari" ukljuuje i duu idrugaije stvari nego to je ona. Jer pos-tojanje due i postojanje drugih stvari jeu odnosu na "biti stvar" isto, to jest, onesu nita. Jer u stvarnosti jedina stvar jeBog, a sve stvari su Mjegovo imenovano.Ako, dakle, poznaje stvari, poznaje iduu, a ako poznaje duu, poznaje iGospoda. Jer, onaj za koga misli da jeizvan Boga, on nije izvan Boga; ali ti

Mjega ne poznaje i ne vidi i ne pojmida Mjega vidi. A kada ti je ova tajnaotkrivena, razume da ti nisi ono to jeizvan Boga i da si ti svoj sopstveni cilj ipredmet svoje potrage za svojimGospodom i da nije neophodno dabude poniten i da si ppstojao i da e

20

postojati bez kada i bez vremena, kaoto smo gore pomenuli. I vidi da su svatvoja dela Mjegova dela i da su svaMjegova svojstva tvoja svojstva. Vidi da

je tvoja spoljanjost Mjegova spoljanjost

i da je tvoja unutranjost Mjegovaunutranjost i da je tvoje prvo Mjegovoprvo, a da je tvoje poslednje Mjegovoposlednje, bez sumnje i bez kolebanja. Ividi da su tvoja svojstva Mjegova svojst-Va i da je tvoje bie Mjegovo bie, i da tine postaje On ili On ti, ni na najviemni na najniem stupnju. "Sve je prolaznoosim Mjegovog lica..."6, to znai da osimryega nita ne postoji, niti za bilo taosim za Mjega postoji postojanje, tako dabi bilo neophodno da to drugo prestaneda postoji, a Mjegovo lice ostane; toZnai da ne postoji nita osim Mjegovoglica: "...jer kuda god da se okrene, tu jelice Boje"7.

To j e kao da neko nije pOznavao nekustvar, a posle je poznaje. Mjegovo posto-

janje samo po sebi ne prestaje, ve nje-gOvo neznanje prestaje, dok se samopostojanje nastavlja onakvo kakvo je bilo.

6

7 Kuran, sura 28, 88Kuran, sura 2, 109

21


13/42

pri emu njegovo postojanje nijezamenjeno za neko drugo, niti je posto-

janje osobe koja ne zna povezano iliizmeano sa postojanjem osobe kojazna, ve je tako da je (samo) neznanjeodstranjeno. Zato nemoj misliti da jeneophodno da prestane da postoji. Jer,da je neophodno da prestane da posto-

ji, onda bi u tom sluaju ti bio Njegovveo, a veo bi bio drugaiji od Boga (neka

je hvaljeno Njegovo ime!) to bi zahteva-lo da je neto drugo osim Mjega nad-vladalo Mjega spreavajui da On bude

vien; a to je zabluda i greka. Gore smopomenuli da je Mjegov veo (samo jedandeo) Mjegovog jedinstva i da Mjegova

jedinstvenost nije nita doli On sam. Izato je onome ko je sjedinjen ustvarnosti dozvoljeno da kae "Ja samistina" i "Meka sam hvaljen". Ali, niko nedospeva do sjedinjenja osim ako spoznada su njegova sopstvena svojstva, svojstva

Boja (neka je hvaljeno Mjegovo ime!) injegovo vlastito bie, bie Boje (neka jehvaljeno Mjegovo ime!), a da pri tomenjegova svojstva ili njegovo bie ne ulazeu Boga ili na bilo koji nain od Bogapotiu ili od Boga odlaze ili u Bogu pre-bivaju. I on vidi da nikada nije bio, niti

22

da je prvo postojao, a onda prestao dapostoji. Jer, ne postoji nijedna dua osimMjegove due i ne postoji nijedno posto-

ja iye osim Mjegovog postojanja.

A na to je ukazao Prorok (mir neka jesa njim!) kada je rekao: "Me kudi svet,

je r Bog - On je svet", kao i na injenicuda je postojanje sveta Boje postojanjeIm$z saputnika ili slinog ili istog. \, kaese da je Prorok (mir neka je sa njim!)kazao da je Bog (neka je hvaljenortjegovo ime!) rekao8:

"O moj slugo, bio sam bolestan, a ti

me nisi poseivao; prosio sam ispredtebe, a ti mi nisi dao." Ovim i slinimizrazima ukazao je na injenicu da je ipostojanje prosjaka Mjegovo postojanje ida je samo postojanje bolesnika Mjegovopostojanje. A kada se prizna da je pos-tojanje prosjaka i postojanje bolesnikaMjegovo postojanje, onda se priznaje i da

je tvoje postojanje Mjegovo postojanje ida je postojanje svih stvorenih stvari,kako sporednih, tako i sutinskih, Mjegovopostojanje. A kada je tajna jednog atoma

jasna, onda je jasna i tajna svih stvorenih

8rekao Mojsiju


14/42

stvari, kako spoljanjih, tako i unutranjihi ti ni u ovom, ni u sledeem svetu nevidi bilo ta drugo sem Boga, a posto-

janje ta dva stanita i njihovo ime, kao injihova imenovana, sve to je On, bez

sumnje i bez kolebanja. I ne vidi Bogakao da je ikada neto stvorio, ve vidida "svakoga dana On stvara"9 tako tootkriva svoje postojanje ili ga skriva, bezikakvog svojstva, jer On je prvi i posled-nji i spoljni i unutranji. On je spoljni usvom jedinstvu, a unutranji u svojoj

jedinstvenosti; On je prvi u svom biu isvojoj nepromenljivosti i poslednji u

svom venom trajanju. Samo postoja-nje prvog je On, samo postojanje posled-njeg je On, samo postojanje spoljanjeg

je On i samo postojanje unutranjeg jeOn. On je Mjegovo ime i On je Mjegovoimenovano. I kao to je Mjegovo posto-

janje neophodno, tako je i nepostojanjesvega Osim Mjega neophodno. Jer onoto misli da je izvan Mjega, nije izvanMjega. On ne doputa da bilo ta drugoosim Mjega jeste. Me, i to drugo je On ine postoji drugost. To drugo je Mjegovopostojanje i u Mjegovom postojanju,spolja i iznutra.

Kuran, sura 55, 296

Osoba na koju se odnosi ovaj opisObdarena je mnogim svojstvima bezgranica ili kraja. Ali, kao to i onaj koumire telesno, gubi sva svoja svojstva, iona vredna hvale i ona vredna pokude,

tako u sufijskoj smrti bivaju sva svojstva,i ona vredna hvale i ona vredna pokude,oseena, a Bog (neka je hvaljenoMjegovo ime!) stupa u svim njegovimstanjima na njihovo mesto. Tako namesto njegovog bia stupa bie Boje(neka je hvaljeno Mjegovo ime), a namesto njegovih svojstava dolaze svojstva

Boja (neka je hvaljeno Mjegovo ime!).I tako je Prorok (mir neka je sa njim!)

rekao: "Umrite pre nego to umrete", toznai spoznajte sebe pre nego to umrete.Uo je rekao (mir neka je sa njim!): "Bog(neka je hvaljeno Mjegovo ime!) je rekao:siuga ne prestaje da mi se pribliavaobrim delima sve dok ga ne zavolim. A

tada, kada ga volim, Ja sam rriu i sluh ivld i jezik i noge sve do kraja." Timeukazuje na injenicu da onaj ko samogsebe poznaje, celo svoje postojanje vidiKao Mjegovo posotojanje i ne vidi nikakvupromenu u svom biu ili svojim svojstvi-ma i primeuje da on nije bio postojanje

25


15/42

svog bia, ve da jedino nije imao znanjeo poznavanju sebe. Jer, ako "samog sebepoznaje" tvoj egoizam biva odstranjen i tispoznaje da nisi nita doli Bog. Jer, da siimao nezavisno postojanje, tako da

ponitenje ili "poznavanje sebe" nisu bilineophodni, ti bi bio gospod pored Njega;a, Boe sauvaj da je On pored sebe stvo-rio jo jednog gospoda.

Spoznavanjem due razume i siguransi da je tvoje postojanje niti postojeeniti ne-postojee i da ti niti jesi, niti sibio, niti e ikada biti.

Prema tome, smisao iskaza: 'HemaBoga osim Boga' je jasan, budui danema Boga osim Njega, niti bilo ko drugisudeluje u postojanju osim Njega, takoda nita osim Njega i ne postoji - i nemaBoga osim Njega.

Ako onda neko kae:Ti ini Njegovu vladavinu nitavnom. -

Onda odgovor glasi:Ne inim Njegovu vladavinu nitavnom.

Jer On je jo uvek vladar, kao i ovladani

26

i jo je uvek tvorac, kao i stvoreno. to setie Njegove moi vladanja i njegove vla-davine, On niti je zavisio, niti sada zavisiod nekog stvorenja ili neke uslovljenosti,jtato to je On i tvorac i stvoreno i vladar

I ono nad im vlada. Kada je stvari kojejesu pozvao u ivot, On je (ve) bioobdaren svim svojstvima. I On i sada jestejj&ao to je bio onda. U Njegovom jedin-^tvu ne postoji razlika izmeu tekfcvorenog i prvobitnog. Tek stvoreno jeposledica Njegovog samo-oitovanja,a prvobitno je posledica Njegovogitiirovanja-u-samom-sebi. Njegova spo-Jjanjost je Njegova unutranjost, a Njegovauhutranjost je Njegova spoljanjost;f||egovo prvo je Njegovo poslednje, aNjegovo poslednje je Njegovo prvo; i sve je

jedno, a Jedan je sve. Definicija Njegaglasi: "Svakoga dana On stvara" i nijepostojalo nita osim Njega i On je sadakao to je bio i ranije i u stvarnosti nita

ne postoji to je izvan Njega. Kao to jebio bez poetka i veno "svakoga danastvarao" i nita nije postojalo osim Njega,tako je On sada isti i, kao i ranije, "svako-ga dana stvara" i ne postoji nijedno deloi ngedan dan, isto kao to u onom bezpoetka i u venosti nikada nije postojao

27


16/42

nijedan dan i nijedno delo. Jer samo posto-janje stvorenih stvari i njihOvo ne-postojanjesu isto. A kada to ne bi bilo tako, bilo bineophodno stvaranje neeg novog to ranijenije postojalo u Njegovom jedinstvu, a to bibila mana za koju je Mjegovo jedinstvo

suvie uzvieno!

Ako sebe; dakle, na takav nain poz-naje, bez pridavanja Bogu (neka jehvaljeno Mjegovo ime!) neega to jeslino ili isto ili saputnika, onda znakako je u stvarnosti. I zato je Frorok (mirneka je sa njim!) govorio: "Ko samogsebe poznaje, poznaje i svog Gospoda."

On nije rekao: "Ko sebe dovede doponitenja, poznaje svoga Gospoda", jeron (mir neka je sa njim!) je razumeo ivideo da osim Mjega nita ne postoji.Zatim je ukazao na to da je poznavanjedue poznavanje Boga (neka je hvaljenoMjegovo ime!). To znai: "Znaj da tvojepostojanje nije tvoje postojanje, niti bilota drugo osim tvoje postojanje. Jer ti

nisi ni postojei niti ne-postojei, i nisidrugaiji nego postojei, niti si drugaijinego ne-postojei. Tvoje postojanje itvoje ne-postojanje su Mjegovo posto-

janje, a ipak nije tako da postoji neko

28

postojanje ili ne-postojanje, zato to sutvoje postojanje i ne-postojanje ustvarnosti Mjegovo postojanje." Ako,dakle, vidi da su stvari (a da se ne vidiistovremeno zajedno sa Bogom nekadruga stvar) On, poznaje samog sebe; i

uistinu, poznavati sebe na ovaj nainznai poznav&ti Boga, bez kolebanja ibez sumnje i bez brkanja tek stvorenog iprvobitnog nfi bilo koji nain.

A ako onda neko pita:Koji je onda put ka sjedinjenju, ako

tvrdi da nita drugo doli On ne postoji ida jedna stvar ne moe biti sjedinjenasama sa sobom?-

Onda odgovor glasi:Bez sumnje u tvarnosti ne postoji ni

sjedinjavanje ni deljenje, ni bliu nialeko. Jer sjedinjavanje nije mogueosim izmeu dvoje, a kada postoji samo

jedno, ne moe postojati rii sjedinjavanjeni deljenje. Jer za sjedinjavanje je potreb-no dvoje slinih ili neslinih. A ako suslini, onda su isti, a ako su neslini, ondasu suprotnosti, a On (neka je hvaljenoMjegovo ime!) niti ima istog niti ima

29


17/42

suprotnost, tako da je sjedinjavanje netodrugo a ne sjedinjavanje, a blizina netodrugo a ne blizina i daljina neto drugo ane daljina. Tako postoji sjedinjavanje bezsjedinjenja i blizina bez blizine i daljinabez daljine.

A ako onda neko kae:Objasni nam to "sjedinjavanje bez

sjedinjenja" i ta je znaenje te "blizinebez blizine" i te "daljine bez daljine"? -

Onda odgovor glasi:

Time neu da kaem samo da u stup-njevima pribliavanja i udaljavanja nisibio stvar izvan Boga (neka je hvaljenoHjegovo ime!), ve hou da kaem da nisiimao "znanje o dui" i nisi razumeo dasi ti On bez ti. Dakle, kada si sjedinjen saBogom (neka je hvaljeno Njegovo ime!) -to znai kada samog sebe poznaje (iakoznanje samo po sebi ne postoji) -

razume da si ti On. A pre toga nisi biosvestan da si bio On ili da je Qn bioneto drugo nego On. Tada, kada ti se toznanje otvori, onda razume da Bogapoznaje kroz Boga, a ne kroz sebesamoa.

30

Evo primera: pretpostavimo da ne znada je tvoje ime Mahmud ili da se ono utebi imenovano zove Mahmud. Meutim,kada su ime i imenovano u stvarnosti

jedno, a ti misli da je tvoje imeMuhamed i nakon nekog vremena sazna

da si Mahmud, onda se tvoje postojanjenastavlja, ali ime Muhamed biva od tebeodseeno time to dolazi do spoznajesamog sebe - da si Mahmud i da siMuhamed bio samo zato to si prestaoda bude ti. A "prestajanje" pretpostav-lja potvrivanje postojanja, i ko god mislida ima postojanja osim Hjega, on Njemu(neka je hvaljeno i blagosloveno Hjegovo

ime!) pridodaje saputnika. Dakle, nitapostojee ne biva Mahmudu uzeto nitiMuhamed u Mahmudu prestaje da posto-

ji, niti ulazi u njega, niti potie od njega,niti je Mahmud u Muhamedu; a imMahmud samog sebe poznaje - da jeMahmud a ne Muhamed, on samog sebepoznaje kroz sebe samog, a ne krozMuhameda. Jer, poto Muhamed nikada

ni u najmanjoj meri nije postojao, kakobi se onda neto to i te kako postojimoglo kroz njega spoznati?

Dakle, onaj ko zna i ono to zna sujedno i onaj ko se sjedinjuje i onaj sa

31


18/42

kim se sjedinjuje su jedno i onaj kogleda i ono to on vidi su jedno. Jer onajko zna je Mjegovo svojstvo, a ono tozna je Mjegovo bie; i onaj ko se sjedi-njuje je njegovo svojstvo, a onaj sa kimse sjedinjuje je Njegovo bie: a svojstvo

i onaj ije je to svojstvo su jedno. Ovoje objanjenje izreke: "Ko samog sebepoznaje, poznaje i svog Gospoda."

Ko god, dakle, razume ovaj primer, znada ne postoji ni sjedinjavanje ni deljenjei zna da je On taj koji zna i da je On onoto je znanoi da je On taj koji gleda i da

je On to to je vieno, da je On taj koji

se sjedinjuje i da je On taj sa kojim sesjedinjuje. Sa Njim se ne sjedinjuje nikodrugi doli On sam i od Njega nita drugonije odvojeno doli On sam. I svako koovo razume osloboen je mnogobotva,a ako ne razume, onda nije osetio nidaak slobode od mnogobotva.

Veina "onih koji znaju" (koji misle da

poznaju sebe i svoga Gospoda i da suosloboeni od zablude postojanja) kauda se ne moe ii putem bez ponitenjaili prestanka tog popitenja. To proistieiz toga to ne razumeju tu Frorokovu(mir neka je sa njim!) izreku. A zato to

32

moraju da iskorene mnogobotvo, jed-nom ukazuju na sjedinjavanje, pa naponitenje, a drugi put na prestajanjeponitenja i na kraju na rastvaranje uniemu. A sva ova objanjenja sunepatvoreno mnogobotvo. Jer, ko godprizna da postoji neto drugo osim Mjegai da kasnije prestaje da postoji ili priznaprestajanje svog ponitenja, on potvrujepostojanje nekoga ko postoji osim Njega,a ko god to ini, pridodaje Bogu saput-nika. Neka Bog i njih i nas povede kacilju puta!

Himna

Mislio si, utonuo u misli, da si ti ti.Ali ti nisi ti, niti si to ikada bio.Jer da si ti ti, ti bi bio Gospodi drugi od dvoje.Ostavi misli.ne postoji razlika izmeu Pijegovogpostojanja i tvog:On od tebe nije odvojen,ni ti od Njega.

Jer kae li u neznanjuda si neko drugi,onda si zarobljen u glibu ti,a ako nestane neznanje tvoje,

33


19/42

onda mudar si.Tvoje sjedinjavanje je bekstvo,a tvoje bekstvo sjedinjavanje,i to ti je daleko, blizu je.U tome ti si blagosloven.Pusti razum i

razumi intuicijom,tako da ti ne izmakne onoka emu je panja tvoja usmerena.I ne stvaraj Bogu saputnika,od ega god to bilo,tako da ti dobro bude:

je r u mnogobotvu ugodno ti bee.

A ako onda neko kae:Ti dokazuje da je tvoje poznavanje

sebe poznavanje Boga, a da je onaj kosebe poznaje neto drugo, a ne Bog.Kako onda neto to je drugaije odBoga moe da poznaje Boga i kako uNjemu moe biti sjedinjeno? -

Onda odgovor glasi:Onaj Ko samog sebe poznaje razume da

njegovo postojanje nije njegovo vlastitopostojanje, ve da je njegovo postojanjeBoje postojanje, a da pri tome njegovo

34

postojanje ne postaje Boje (neka je hva-ljeno Njegovo ime!) postojanje i da njego-vo postojanje ne ulazi u Boga ili iz Njegapotie, niti da njegovo postojanje postojiistovremeno sa Bogom ili u Njemu. Ali onvidi svoje postojanje u stanju u kome je

bilo pre nego to je uopte bilo. Dakle, nepostoji ni odumiranje ni rastvaranje, nitirastvaranje rastvaranja. Jer rastvaranjeneke stvari ima za preduslov njeno neza-visno postojanje, a njeno nezavisno pos-tojanje pretpostavlja da postoji u sebisamoj, a ne kroz Boju mo (neka jehvaljeno Njegovo ime!) - to je nedvos-misleno apsurdno.

Zato razumi da je "poznavanje sebe"onoga ko zna, Boje poznavanje samogsebe, zato to njegova dua nije nltadrugo doli On. A Prorok (mir neka je sanjim!) je govorei o "dui" mislio napostojanje. I ko god dosegne ovo stanje,njegovo postojanje nije vie nita, spoljaili iznutra, doli Njegovo postojanje (neka

je hvaljeno Njegovo ime). Ne, njegovopostojanje je postojanje Boje (neka jehvaljeno Njegovo ime!) i njegova je rere Boja (neka je hvaljeno Njegovoime!) i njegovo je delo delo Boje (neka

35


20/42

je hvaljeno Njegovo ime!) i njegovo pravona poznavanje Boga (neka je hvaljenoMjegovo ime!) je pravo koje polae napoznavanje samog sebe. Ali, ti razume topolaganje prava kao da je njegovo i vididelo kao da je njegovo i vidi njegovo

postojanje kao razliito od Bojeg, istokao to i sebe vidi razliitog od Boga naosnovu tvog nepoznavanja samog sebe.Zato, ako je "vernik ogledalo onoga u taveruje"10, onda je On u Njegovom vlasti-tom oku, to znai u Njegovom vlastitomgledanju, jer njegovo oko je oko Boje injegovo gledanje je gledanje Boje. Ali onnije On u tvojim oima ili u tvom znanjuili tvom razumevanju ili tvojoj predstavi ilitvom miljenju ili tvom gledanju. Ve jeon On u Hjegovim oima, u Mjegovomznanju i u Mjegovom gledanju. Ako, dakle,neko kae "Ja sam Bog", ti mu veruj, jerBog (neka je hvaljeno Mjegovo ime!) je tajkoji kae "Ja sam Bog", a ne on sam. Ti,pak, nisi postigao to to je on postigao.

Jer da si postigao to je on postigao,razumeo bi to to kae i rekao to onkae i video to on vidi.

Izreka koja se priptsuje Proroku.10

36

I tako je, uopteno reeno, samo pos-tojanje stvari Mjegovo potojanje, a dapri tome one same uistinu ne postoje.Meutim, nemoj postati rtva dvosmislatako to kao rezultat ovih dokazazamilja da je Bog stvoren. Jer jedan

od "onih koji znaju" je rekao: "Sufi jene-stvoren"; a on je to nakon potpunogotkrovenja i prestajanja svih sumnji izamisli. Ali ova izreka (lukmah) je samoza onoga ko ima prirodu koja nadilazisvet dvojstva; dok onoga ija je prirodakao priroda tog sveta, to ne dodiruje, jersufi je plemenitiji od tog sveta.

U sutini moe da razume da sugledalac i ono to se gleda, tvorac istvoreno, onaj ko zna i ono to zna, onajko opaa i ono to bpaa - jedno. On vidisvoje postojanje u Mjegovom postojanju ipoznaje Mjegovo postojanje kroz Mjegovopostojarije i opaa Mjegovo postojanjekroz Mjegovb postojanje, a da pri tomene postoje bilo koja svojstva opaanja i

gledanja i zriafija, kao ni sam oblikopaanja i gledanja i znanja. To je kao daje samo njegovo postojanje bez svojsta-va i njegovo gledanje bez svojstava i njego-vo opaanje sebe bez svojstava i njegovopoznavanje sebe bez svojstava.

37


21/42

A ako onda neko pita:U kom svetlu posmatra sve te stvari

vredne mrnje i ljubavi? Jer, ako, naprimer, vidi otpatke ili strvinu, ti kaeda je to Bog (neka je hvaljeno Mjegovoime!). -

Onda odgovor glasi:Boe sauvaj da je On neka od tih stvari!

Maa rasprava je sa onim ko strvinu ne vidikao strvinu i otpatke kao otpatke. Maarasprava je sa onim ko vlada sobom iko nije roen slep. Jer, onaj ko samog

sebe ne poznaje je slep i ne moe davidi. I sve dok slepilo ne nestane, onnee prodreti do tih uzvienih misli. Ovarasprava je sa Bogom i ni'sa im drugimsem sa Bogom, a ne sa slepima. Jer onajko dosegne ovaj stupanj zna da on nijenita drugo doli Bog. I, ova je raspravasa onim ko odluno i nepokolebljivostremi da upozna sebe kako bi spoznao

Boga i ko u svome srcu odrava ivusliku traganja i enje za sjedinjenjemsa Bogom; a ne sa onim ko nema ni ciljni svrhu.

38

A ako onda neko kae:Bog (neka je hvaljeno Mjegovo ime!) je

rekao: "Oi ne opaaju Mjega, ali Onopaa oi"11. A ti govori suprotno tome.

Zato to to govori nije istinito. -

Onda odgovor glasi:Sve to kaemo je u skladu sa smislom

iskaza "Oi Mjega ne opaaju", to znaida ne postoji niko ko bi bio sposoban daMjega opaa i da niko nema vid koji biga osposobio da Mjega opaa. Ako, pak,pretpostavimo da osim Mjega postoji

neko drugi, onda moramo da priznamoda taj drugi Mjega opaa. Ali, Bog (nekaje hvaljeno Mjegovo ime!) nas je svojimreima "Oi Mjega ne opaaju" upozoriona to da osim Mjega ne postoji drugi.

Time je reeno da Mjega niko drugi neOpaa; ali On, koji Mjega opaa, je samBog (neka je hvaljeno Mjegovo ime!).Dakle, tu ne postoji niko drugi osim

Mjega. On je taj koji opaa svoje sop-stveno bie, a ne neko drugi. Dakle, "oiMjega ne opaaju" jednostavno zato to

11 Kuran, sura 6, 103

39


22/42

oi nisu nita drugo doli Njegovo sop>-stveno postojanje. A ako neko kae:"Oi Mjega ne opaaju samo zato to sutek stvorene, a tek stvoreno ne opaastaro i postojano", on samog sebe jo nepoznaje, budui da ne postoji nita i da

ne postoje oi osim Mjegovih. On, dakle,opaa svoje sopstveno postojanje bezpostojanja opaanja i bez svojstava.

40

tiimna

Foznajem Gospoda kroz Gospoda,bez sumnje i kolebanja.

Uistinu je moje bie Mjegovo bie,bez nedostataka i manjkavosti.

Mikakvo postajanje ne postojiizmeu to dvoje,a moja dua je takoja tu tajnu otkriva.

I od kako sebe bez meanjai zbrke poznajem,Sjedinjen sam sa svojim Voljenim,bez blizu ili daleko.

Dobio sam darove odGospoda punoe,bez prebacivanja ili jadanja.

Ja svoju duu nisam u Mjemu izgubio,niti ona ostajeGospodu rastvaranja.

41


23/42

A ako onda neko pita:Ti polazi od Boga i porie postojanje

svega drugog, a ta su onda ove stvarikoje vidimo? -

Onda odgovor glasi:Ove rasprave su sa onim koji ne vidi

nita sem Boga. A za onoga ko vidi netosem Boga nemamo ni pitanja ni odgovo-ra, jer on ne vidi nita drugo doli ono tovidi. A onaj ko samog sebe poznaje, nevidi nita drugo osim Boga; meutim,onaj ko sebe ne poznaje, Boga nijevideo; a iz svakog se suda iri miris nje-govog sadraja. Qore smo mnogo ta

objasnili i kada bi trebalo da objasnimovie od toga, onaj ko ne vidi zbog togane bi mogao ni da vidi, ni da razume, nida opazi; a onaj ko vidi, vidi ionako irazume ionako i ionako ve opaa; i,"jedan znak je dovoljan onome ko jedosegao". A to se tie onoga ko nijedosegnuo, on ne bi dosegnuo ni pouava-njem (ta'lim), ni savetom, ni ponavlja-

njem, ni uenjatvom, ni intelektom; vesamo privlanou jednog ajha koji jedosegnuo i koji je istinski uitelj, moeonaj ko koraa putem biti voen njego-vom svetlou i, hodajui njegovom

42

snagom, najzad dosegnuti, ako je to Bojavolja (neka je hvaljeno Njegovo ime!).

rieka nama i vama Bog (neka je hvaljenoMjegovo ime!) daruje uspeh u svemu toOn eli i voli, delom i reju, u teoriji i u

praksi, svetlou i vostvom. Jer, uistinu,On je taj koji vlada svini stvarima i dajesve odgovore.


24/42

IBN 'ARABI - MAGISTER MAGNUS

( o d l o m a k i z k n j i g e ' M y s t i s c h e D i m e s i o n e nd e s I s l a m ' , A n n e m a r i e S c h i m m e l )

Uticaj Ibn 'Arabija, a-ajh al-Ahbar,'Najveeg majstora' na opti razvoj sufiz-

ma ne moe biti precenjen. Za veinusufija nakon 13. veka njegovi spisi pred-stavljaju vrhunac mistinih teorija, dokortodoksija nikada nije prestala da ganapada.

Vrlo je teko ispravno tumaenje Ibn'Arabijevih misli. Na Zapadu je ustaljenomiljenje da je on zastupnik islamskogpanteizma ili monizma i da je takvim

monistikim idejama unitio osnovnuislamsku ideju o Bogu kao ivoj iaktivnoj sili, kao i da je velikim delomodgovoran za raspad pravog islamskogverskog ivota. S druge strane, modernimistini mislioci, kao to je S. H. Nasrsmatraju da je Ibn 'Arabijevo delocelovito objanjenje onoga to su ranijisufiji ve znali, ali to nisu formulisali.

Uistinu je iznenaujue koliko se formu-lacija njemu pripisanih moe pronai veu takozvanom 'klasinom' periodu.Moda je on jednostavno pre bio genijesistemtizacije nego ekstatini mistiar,

45


25/42

od velike koristi za generacije koje susledile i koje su, zahvaljujui njemu,imale obuhvatan sistem koji su mogle daprimenjuju. ak je i Ahmed Sirhandi, koji

je uopteno smatran Ibn 'Arabijevimprotivnikom, morao da prizna:

"Sufiji koji su mu prethodili - ako suuopte govorili o tim stvarima -uglavnom su ih samo nagovetavali inisu ih razraivali. Veina onih koji sudoli posle njega, izabrali su da nastaveda koraaju njegovim stopama i dakoriste njegovu terminologiju. I mipotonji smo primili neto od blagoslovatog velikog oveka i mnogo nauili iz

njegovih mistinih uvida. rieka mu Bogza to da najbolju nagradu."Ibn 'Arabi je roen 1165. u Mursiji, u

paniji, a u njegovom ivotu su presud-nu ulogu odigrale dve svete ene. Jednaod njih bila je emsa, a druga Fatima izKordove. Pria se da je za vreme borav-ka u Kordovi sreo filozofa Averoesa (IbnRud), dvorskog lekara berberske dinas^

tije Almohida iz Maroka. U Tunisu jeprouavao Ibn Kasiovu knjigu Khar an-na'Iain, 'lzuvanje obe cipele', o kojoj jeIbn Haldun 150 godina kasnije pisao dabi bilo bolje spaliti je ili potopiti zbog

46

heterodoksnih misli koje sadri. Autorovog 'sumnjivog' dela bio je osniva

jedne mistino-politike grupacije,muriduna, koji su oko 1130. bili upleteniu pobunu protiv almoravidijskih vladarau junoj Portugaliji.

Ibn 'Arabi je sasvim sigurno prouavaoi dela Ibn Masare (Ibn Massara) izKordove, koji je oko 900. govorio oproiavajuem prosvetljenju i koji sesvrstava meu fllozofe-mistiare. Modasu muslimani na Zapadu uopteno bilivie skloni filozofskoj ili teozofskoj inter-pretaciji religije nasuprot entuzijastinomstavu mnogih mistiara u istonim pre-

delima - to su u svakom sluaju obelejakoja se mogu posmatrati kod odreenogbroja istonih bratstava.

1201. godine Ibn 'Arabi je inspirisanda krene na hadiluk u Meku. Tamosree jednu izuzetno obrazovanu mladuPersijanku. Oduevljen njenom lepotom iinteligencijom, napisao je Tarduman al-avak (Tarjuman al-ashwaq), 'Tuma

enji', nadahnute stihove u najboljemstilu klasino-arapske poezije. On sam jekasnije tumaio tu knjiicu iz mistineperspektive, kao to to ine mnogi sufijisa svojim pesmama. Dalja putovanja su

47


26/42

vodila Ibn 'Arabija, koji je tvrdio da jedobio svoju kirku (khirqu) od samogHidra, u Kairo i Konju, glavni grad rum-skih Selduka. Mladi Sadrudin Konjavi(Sadruddin Qonawi), njegov pastorak,postao je njegov najvaniji tuma.

Majstor je posetio i Bagdad, a na kraju senastanio u Damasku, gde je 1240. umro.Vernici jo uvek poseuju njegov grob.

Ibn 'Arabi je napisao skoro nesagledivugomilu dela, meu kojima su al-Futuhatal-Makkyya, 'Mekanska otkrovenja', u 560poglavlja i Fusus al-hikam, 'Dragulji(peati) boanske mudrosti', postalinajpopulamiji. Nakbandi mistiar Muhamed

Farsa je u 15. veku uporedio Fusus saduom, a Futuhat sa srcem; kasnijinakbandiji su bili rezervisaniji u svojimocenama, a poneki su teorije iznete u timknjigama ak uopteno odbacivali.

Futuhatmu je bio, kako pisac tvrdi, dik-tiran od Boga preko Anela inspiracije,dok je Fusus, knjiicu od 27 poglavlja oprorotvu, inspirisao Prorok. Svaki dragulj

govori o ljudskoj i duhovnoj prirodijednoga od 27 proroka; u njemu se ogle-da onaj aspekt Boje mudrosti koji jeoitovan dotinim prorokom. Ta knjiga jepostala toliko popularna, da su pesnici

48

mogli da se igraju sa njenim naslovom,kao to se na primer Dami (Jami),jedanveliki potovalac Ibn 'Arabija, obraaoVoljenom (sinonim za Boga kod suflja):

Da je pisac 'Dragulja'

video usne tvoje,sto bi 'Dragulja'o mudrosti Mesije napisao.

Jer, usne su u tradicionalnom sim-bolinom jeziku u istoj meri darivalacivota kao dah Isusov - istovremeno liena rubinski peat po obliku i boji. Ovajstih polazi od toga da je svako ko ga itaupoznat sa sadrajem 'Dragulja'.

Frevod Fususana neki Zapadni jezik jeizuzetno teak; stil je toliko saet da se,dodue, u originalu moe itati izuzetnoteno, dok bi za nemuslimanske itaoceza razumevanje bio neophodan krajnjedetaljan komentar. Uticaji gnosticizma,hermetizma i neoplatonizma ine da Ibn'Arabijeva dela deluju vrlo komplikovano iesto stavljaju pred prevodioca nesavladive

prepreke. Zato i jesu tumaenja njegovihspisa toliko razliita.

U disertaciji (1935), koja je bilaposveena Ibn 'Arabijevom mistinomsistemu, A.A. Afifi (Affifi)je tvrdio da je on

49


27/42

isti panteista, to pokuava da dokae usvojoj raspravi o ljubavnim teorijama:

"Ibn 'Arabijev panteizam je jasan kadakae da je poslednji cilj ljubavi uistinupoznavati Ijubav, a da je stvarnostIjubavi identina sa Bojim biem.

Ljubav nije apstraktni kvalitet koji je pri-dodat biu. Ona nije odnos izmeuonoga ko voli i voljenog objekta. To jeistinska Ijubav 'gnostika' koji ne znaju zapojedinaan predmet ljubavi...

Kada se pojavi moj Voljeni,ijim oima Njega vidim ja?Hjegovim okom, a ne svojim,

Jer niko njega ne vidi doli On sam."

Ibn 'Arabi posmatra otkrovenje Bojeiz istog postojanja, ama, apsolutneunutranjosti, u svetu stvorenih stvari nasledei nain: "Mi sami smo atributi koji-ma opisujemo Boga; nae postojanje jeupravo otelotvoravanje ftjegovog posto-

janja. Bog je za nas neophodan da bismornogli da postojimo, dok smo mi zaNjega neophodni da bi On mogao Sebeza samoga Sebe da manifestuje.

I ja Njemu ivot dajempoznajui njega u svom srcu."

Ova poslednja reenica podsea na sti-hove nemakog baroknog mistiaraAngelusa Silesiusa u 17. veku ili na sti-hove u Rilkeovoj 'Knjizi asova'. Jedanstih u Tarduman al-avakkae:

On velia mene i ja veliam Njega,On se moli meni, a ja se molim njemu!Kako On moe da bude nezavisan,kada Mu ja pomaemi pomo Mu dajem!Poznajui Ga, ja Ga stvaram.

R. A. nikolson (Nicholson), koji tumaite teorije, izvlai zakljuak da su "uza-

jamni odnosi u stvari samo imena zarazliite aspekte jedne te iste stvarnosti,pri emu je svakom aspektu nunopotreban drugi i ak se sa njim moezameniti. U zavisnosti od stanovita Bog

je (aktuelno) ovek a ovek je Bog, iliBog (konceptualno) nije ovek i oveknije Bog". Tvorac i stvoreno su kao vodai led, isto postojanje u razliitim oblicimai manifestacijama - slika koju pesnicirado koriste.

U Ibn 'Arabijevom sistemu se uoptenoizrazom vahdat al-vudud (vujud)oznaava 'jedinstvo postojanja'. Ispravanprevod tog izraza nam prua klju za

51


28/42

veinu ostalih njegovih teorija. MarijanMole (Molle) je ukazao na to koliko jeteko ispravno prevesti vujud; arapski,kao i drugi semitski jezici, nema glagolkoji izraava 'postojanje' - 'biti'. Izrazvujud, koji se uglavnom prevodi kao

'bitak', 'postojanje', u stvari znai'pronai', 'biti pronaden', i samim tim jedinaminiji od iste 'egzistencije'. Takovahdat al-vudud nije jednostavno'jedinstvo postojanja', ve i jedinstvopostajanja i percepcija tog ina; takoponekad postaje skoro sinonim sa uhud(shuhud), 'kontemplacija', 'gledanje','svedoenje', to znai da pojmovi vah-

dat al-vudud i vahdat a-uhud (ash-shuhud), koje su kasniji mistici, presvega u Indiji, toliko temeljno prouavali,povremeno postaju uzajamno zamenjivi.

Sve dobija svoj vudud, svoje 'posto-janje', tako to od Boga biva 'pronaeno',odnosno 'prepoznato' i 'samo ona stranakoja se okrene Bogu je stvarna; ostatak

je isto nepostojanje'. Posledica toga bi

bila da se izrazi kao to su 'panteizam','panenteizam' i Masinjonov (Massignon)izraz 'egzistencijalni monizam' morajurevidirati, zato to koncept vahdat al-vujudne ukljuuje supstancijalni kontinuitet

52

izmeu Boga i njegove tvorevine. U Ibn'Arabijevom sistemu ostaje zadranatranscendencija koja proima sve kate-gorije, ukljuujui supstancu. Bog jeizvan svih kvaliteta - niti su oni On, nitisu razliiti od Njega - a On se manifestu-

je samo posredstvom imena, nikada krozSvoje bie. U ravni bia On je nepojmljiv,budui da transcendira sve pojmove, inije iskusiv, s obzirom da prevazilazi aki neracionalnu spoznaju. To znai dastvorenja u svom postojanju nisu iden-tina sa Bogom, ve predstavljaju samoodraze Mjegovih atributa.

Glavni problem u tumaenju izgleda da

se nalazi u primeni rei 'transcedencija',koja se u Zapadnoj filozofiji sigurno nebi koristila kada bi se o Ibn 'ArabijevomBogu govorilo ovako: "Kroz Sebe samogOn vidi Sebe samog... Niko Mjega ne vidiosim rijega, nijedan poslanik i prorok,nijedan savreni svetac, nijedan urijegovu blizinu prispeli aneo, Mjega nepoznaje. Mjegov prorok je On sam i

njegovo poslanstvo je On sam i ftjegovare je On sam; On je Sebe samog prekoSebe samog poslao samom Sebi." Toba i ne zvui kao opis jednog 'transcen-dentnog' Boga!

53


29/42

I Anri Korben (H. Corbin) i S. H. Nasrsu se viestruko bavili ne-panteistikimtumaenjem Ibn 'Arabijevih stanovita;pokuali su da pokau vanost teofanija,kao i centralnu ulogu onoga to Korbennaziva 'stvaralaka imaginacija' (imagina-

tion creatrice). Tada se odnos izmeuBoga i stvorenja sasvim jednostavnomoe saeti ovako: "Apsolutno jeosealo enju u svojoj samoi; i uskladu sa tradicionalnom izrekom: 'Biosam skriveno blago i eleo sam dabudem spoznat (otkriven); tako Samstvorio svet', On je iznedrio stvoreno kaoogledalo za Pijegove tadallijjate (tajalli-

ayat), Njegove manifestacije."'Setni Bog' je stvorio imenovane stvarizbog iskonske tuge boanskih imena.Beskrajna enja setnog Boga se na nekinain ogleda u beskrajnoj enjiPijegovih stvorenja koja oseaju tugu zazaviajem; pojam hamjaza (khamyaza,doslovce 'zevati'), odnosno beskrajnaenja (poput enje obale da zagrli ceo

okean), koji igra toliko vanu ulogu ukasnijem indo-islamskom pesnitvu,mogao bi da ima svoj koren u toj pred-stavi o uajamnoj enji izmeu Tvorca istvorenog. Stvaranje je 'izlivanje ivota

54

na nebeske arhetipove'; to je kao dakomadii ogledala bivaju obasjani svet-lou i tako dobijaju boju i samim timpostaju vidljivi. Stvaranje se, takoe,moe uporediti sa artikulacijom - nije liKuran govorio o nafasu, 'dahu' Gospoda,

koji je bio udahnut u Adama ili Mariju,kako bi stvorio novo bie? isto posto-janje je zaustavilo dah do neizdrivosti, akada je izdahnulo, pojavio se svet kaonafas ar-Rahman. Kao i tokom disanja,univerzum biva u svakom trenutkustvoren i uniten; biva vraen u tran-scendentalno poreklo, isto kao to sevazduh ponovo vraa u plua. A veliki

pokret dolaska i odlaska je simbolinoprikazan u oba dela ehade (potvriva-nje vere) - la ilah ukazuje na emanacije'stvari izvan Pijega', a illa Allah na njihovpovratak Pijemu, venom Jedinstvu.Ta tvorevina se moe videti u razliitim

kosmikim porecima koji su sakrivenijedan od drugog. Samo boansko bie senaziva hahut, izvedeno iz slova h, slova

bia, a Ibn 'Arabi je navodno imao vizijunajvieg boanskog bia koje mu jezrailo u susret zadnjim slovom h, uobliku rei hu, to znai 'On'. Boanskapriroda koja sama sebe otkriva naziva se

55


30/42

lahut;duhovno postojanje izvan oblika jedabarut (jabarut), u kome su smeteneboanske zapovesti i duhovne snage.a ovom ravni sledi malakut, svetanela, dok je prebivalite oveanstvai stvorenog nasut. Ibn 'Arabi i njegovi

naslednici su izmeu dabarutai malaku-ta uveli sferu zvanu alam al-misal(mithal), u kojoj se odigrava stvaranje; to

je sfera do koje dopire visoko stremljenje(himmat) i molitve svetaca kako bi seoslobodile duhovne energije i odreenemogunosti postale delotvorne. naj-fascinantnija strana Ibn 'Arabijevih teori-

ja je stalni odnos izmedu imena i imeno-

vanog. fte samo da je svaki od dvadeset iosam stupnjeva emanacije povezan sajednim boanskim imenom (tako je tronBoji mesto manifestacije al-Muhita,'Sveobuhvatnog', biljni svet manifestacijear-Razika, 'Hranitelja', itd.), ve je svakoboansko ime rabb, 'Oospod' jednestvorene stvari, koja je samim tim njegovmarbub. Imena mogu biti uporeena sa

arhetipovima, oblicima kroz u koje seulivala stvaralaka energija kako bi stvo-rila posebna bia. Rabb u svojoj mani-festaciji ostaje Gospod, a marbubostajesiuga 'koji ima jednog Gospoda'; ali, Bog

56

postaje ogledalo u kome ovek gledasvoju sopstvenu stvarnost, a ovek, opet,postaje ogledalo u kome Bog gleda Svojaimena i kvalitete.

Zamisao o odnosu izmedu imena iimenovanog je verovatno doprinela

oblikovanju jednog od omiljenih simbolakasnijeg persijskog mistinog pesnitva,naime peata (emu je verovatno dopri-neo i odnos prema Fusus al-hikamu).ajhovo srce je smatrano peatom u kojisu utisnuta boanska imena i atributi,koje on utiskuje dalje svom ueniku, kojise, opet, moe uporediti sa peatnimvoskom. Rumi uporeuje mistika koji jesamog sebe u potpunosti izgubio u Bogusa peatom koji nosi Boja imena, a iindo-persijski sufi-pesnici su koristili tusliku: 'dua postaje ista kao kamen nakome treba da bude urezano ime Boje',tako da od bezvrednog kamena neostane ni imena ni traga, ve jedino bivaispunjen rijegovim imenom.

'Od nas ne trai nita drugodoli neije imenalik peatu mi smo mestomanifestacije imena',

pevao je Mir Dard u 18. veku, iako jeuopteno odbacivao Ibn 'Arabijeve ideje.

57


31/42

Teprija o imenima i imenovanomtakoe ukljuuje da za svako ljudskobie postoji odredeni oblik religije.Vernik moe da ima vizije samo u poj-movima i slikama vere koju ispoveda;musliman e gledati neto drugo nego

hrianin ili Jevrejin. Ovde bivamopodseani na indijski mit o gopijama(govedarice, devojke i ene zaljubljene uKrinu), od kojih je svaka videla Krinukao voljenog u obliku koji je zamiljala ikoji joj je na neki nain bio svojstven.

Jer ime i imenovano zavise jedno oddrugog i sjedinjeni su posredstvom uniosympathetica.

Ibn 'Arabi je uglavnom hvaljen kao zas-tupnik verske tolerancije, i svako ko eli dapokae ideal 'mistine tolerancije i rav-nodunosti' obino citira njegove stihove:

'Srce moje kadro postadeda svaki oblik nosi:na livadi gazele, manastir uen, fin,hram kumirski, abu hodoasnika,ploe Tore, Kuran potovani.

Ja sledim ljubavi veru, i tamo gde onana ivotinji svojoj jae, to je moj put.'

Meutim, ova naizgled tako tolerantnaizjava pre upuuje na zakljuak o

58

pievom visokom duhovnom stupnju:'Oblik Boji za njega vie nije oblik oveili one religije iskljuujui sve ostale, vevean oblik koji susree na kraju svogtavafa.'To je, u stvari, najvie postignue,priznavanje jednog prosvetljenja koje se

nalazi daleko iznad 'prosvetljenja krozimena', a ne tolerancija kakvu masepropovedaju.Jojedan aspekt Ibn 'Arabijevih teori-

ja zasluuje da bude posebno spomenut:re je o ulozi koja se pripisuje enskomelementu ('esencija', 'bie', zat (dhat),na arpskom je enskog roda, tako da jemogao da govori o 'enskom Tvorcu').

Fazlur Rahman, savremeni kritiar Ibn'Arabija, definie takvo tumaenje kao'paraseksualni simbolizam koji je u nje-govim idejama bogato zastupljen'; jer,ak i Adam je, takorei, imao enskeelemente, zato to je Eva iz njegaroena. I zaista, za nekoga ko nijeposveen, nije lako itanje poslednjegpoglavlja iz Fususa,u kome se meditaci-

ja o Muhamedu, Peatu proroka i sveta-ca, koncentrie na hadis: 'Od vaegovozemaljskog sveta Bog je dao da mi tristvari budu omiljene: mirisi, ene, amome srcu je uteha u molitvi.'

59


32/42

Jedan od stubova Ibn 'Arabijevog sis~tema je potovanje Muhameda koji unjegovoj teoriji ima ulogu savrenogoveka. On je potpuna teofanijaboanskih imena, ceo univerzum u svom

jedinstvu, onako kako ga vidi boansko

bie. Muhamed je prototip univerzuma ioveka; jer on je ogledalo u kome se sveogleda. Savreni ovek je za Boganeophodan kao medijum kroz koji Onbiva spoznat i manifestovan. On je kao'zenica u oku oveanstva'. 'muhamedan-ska stvarnost', (haqiqa muhammadiyya),nosi u sebi samoj boansku re koja se upojedinostima otkriva preko proroka i

poslanika, sve dok svoju punou nedosegne u Proroku islama.Savreni ovek je onaj ko je u sebi

ostvario sve mogunosti postojanja, onje , takorei, uzor svima; jer, svako bieje pozvano da ostvari svoje uroenemogunosti u skladu sa boanskimimenom koje je njegov poseban rabb.Ipak, samo proroci i sveci mogu da

dosegnu taj stupanj. Ikbalove (M. Igbal)misli o savrenom oveku kao onome koje svoje individualne mogunosti razviodo punog cvata, pre su izvedene iz ovihteorija nego iz Piieovog natoveka.

60

Iako Ibn 'Arabi tvrdi da nije stvorionikakav sistem, njegov otar um i bistarintelekt ga je ipak vodio ka tome dasvoja iskustva' i misli ulije u odreenioblik, a uticaj njegove terminologije nakasnije sufije pokazuje da su njegove

ideje poimali kao prikladnu sistemati-zaciju onoga to je po njihovomshvatanju predstavljalo istinsku esencijusufizma. Nema nikakve sumnje da jeovaj teozofski misticizam privlaan,budui da prua jednostavan odgovor naveinu tekoa vezanih za postojanje inastajanje, stvaranje i povratak.

Ovaj sistem je, pak, upravo suprotnost

uenjima ortodoksnog islama, kao tosmatra i moderni islamski mislilac FazlurRahman, koji u tome sledi vodeeg han-balitskog teologa srednjeg veka, Ibn

Tajmiju: "Potpuno monistian sistem,koliko god tvrdi da je poboan i dobrosmiljen, ve svojom sutinom ni u komsluaju ne moe da shvati ozbiljnoobjektivnu vanost moralnih smernica."

Jer, tu i dobro i zlo potiu od Boga, ionoliko koliko je Muhamed manifestaci-ja imena al-Hadi, 'Onaj koji vodi na praviput', toliko je Sotona manifestacijaimena al-Mudill, 'Onaj koji vodi u

61


33/42

zabludu'. Sve je u savrenom redu - toje smisao Boje rahme, 'milostivosti'.

Da li je jednostavna formulacija 'jedin-stvo postojanja' doprinela padu islama,pre svega u njenoj uproenoj i opasnojsaetosti u reima hama ust, 'sve je On',

reima Koje vie nisu ostavljale prostoraza fine razlike na koje je Ibn 'Arabi joukazivao? Nije li preoblikovanjeklasinog sufizma sa njegovim teitem u'amalu, 'religioznom delu', 'aktivnosti',potpuno zamenjen 'irfanom, 'Gnozom','teozofskom spoznajom' kakva je sadabila omoguena tako genijalnim siste-mom? Hans Hajnrih aeder je u svom

vanom spisu o savrenom oveku, kojije objavio 1925, uporedio al-Hallada(al-Hallaj) i Ibn 'Arabija rekavi:

''Ispunjenje islamskog otkrovenjakroz potpuno, Ijubavlju ispunjenopreputanje Bogu, kakvo je svojstvenoprvobitnom islamu i kakvo je al-Halladupranjavao dovodei ga do potpunesvesnosti, ostvarujui ga i u svom ivotu

i u svojoj muenikoj smrti, kod Ibn'Arabija je zamenjeno sistematizacijomtumaenja sveta koje vie nije vezano zaaktivnu, ve samo za kontemplativnupobonost."

62

Sada moda postoji dublje razumevanjeIbn 'Arabijevog sistema nego to je to bilomogue pre pedeset godina; ipak,rasprave o njegovoj ulozi - pozitivnoj ilinegativnoj - verovatno se nikada neezavriti, sve dok postoje dva razliita

metoda pribliavanja mistinom cilju: vieemocionalni, voluntaristiki put prekoaktivnosti i jedinstva volje, ili vie intelek-tualni put kroz kontemplaciju i Gnozu.

63


34/42

PROUAVATI IBn 'ARABIJA( P o g o v o r n e m a k o g i z d a n j a )

'Znanje se ne stie, znanje biva pok-lonjeno.' Ovako glasi jedna uvena izre-ka sufijske tradicije. Sigurno je od velike

koristi setiti se toga ukoliko naumimo daprouavamo neki tekst Muhjidina Ibn'Arabija. Smisleno je setiti se da spisisufi-majstora, a Ibn 'Arabi se smatra

jednim od najveih, ne ele da prenesusamo razumu dostupne informacije.Njihova funkcija i zadatak je da buduogledala, ogledala namera, pitanja ipretpostavki itaoca. Tekstovi sufi-majs-

tora nude tragaocu pomo na putu kanajvanijem znanju koje za ovekauopte postoji, pomo u traganju zapoznavanjem samog sebe.

U Ibn 'Arabijevom vlastitom uvodu unjegovo obimno, na Zapadnim jezicimatek u fragmentima pristupano deloFutuhat al-Makkyya, on razlikuje tri vrsteznanja: 1. intelektualno znanje, 2. znanje

kroz neposredno iskustvo, poznavanje'stanja' i 3. poznavanje (boanskih) tajni;ovaj poslednji, najvii oblik znanja, on delina jo tri grupe. On kae: "Dakle, svakoznanje ije se znaenje nakon jasnog

65

objanjenja moe lako razumeti iii koje je P j d kl t b t ti


35/42

objanjenja moe lako razumeti iii koje jepametnom ueniku lako dostupno, spadau znanje ispitujueg (loginog) razuma(najnii stepen)... Toznavanje tajni' nijetakve prirode. Jer, kada to znanje prihvati(racionalna) interpretativna sposobnost,onda ono postaje neprijatno, teko."

Zatim navodi razliite vrste znanjaukazujui na to da je njihov najvii oblikonaj koji ponekad naziva i 'znanje oudisanju Svetoga duha srceni' i u kome

je sadran svaki drugi oblik znanja, anjega moe da primi samo prikladnopripremljena osoba. ini mi se da jeupravo za nas, ljude koji smo odrasli ivaspitani u Zapadnoj kulturi sa njenim

jednostranim naglaavanjem intelektual-nih sposobnosti, vano da razumemo tuneophodnu pripremu i da je praktikuje-mo, vano ne samo za prouavanje i,ako Bog da, razumevanje svetih spisa,ve i za celokupan nain ivota, pogoto-vo u svakodnevnici.

"Prikladno pripremljena osoba senalazi u neprestanom

zikru (seanje,

molitva) i duhovnoj povuenosti, onaprazni misaoni prostor (srce) i sedi poputsiromanog prosjaka koji nema nita -pred pragom svoga Gospoda..."

66

Prouavanje, dakle, treba smatrati sve-tim inom i ono zahteva pripremu kojaodgovara takvom delanju. Nije u tolikojmeri re o tome da se neto dobije iz teaktivnosti ili da se postigne dobaruinak, ve bi pre trebalo da nauimo

kako od svog ivota napravimo molitvu,hvalospev.'Molimo za savreno razumevanjei da budemo dostojni takvog dara.'

67


36/42

Sadraj

Predgovor..............................................5

Ko samog sebe poznaje........................11

Ibn 'Arabi - Magister Magnus...............45

Prouavati Ibn 'Arabija.........................65

Sadraj................................................. 69

bibli t k d i k k k


37/42

bibliotekaEliksir dusevne sree

"...Koliko dugo traje ovaj svet i od egase sastoje njegove slasti?

"...Jer znaj: ovek nije stvoren ale radi

ili ni za ta, ve je njegova vrednostvisoka i veliko je njegovo dostojanstvo.Nije on iz venosti, ali je za venost pre-dodreen; jeste da je njegovo telozemaljsko i da pripada niem svetu, ali

je duh njegov iz gornjeg sveta iboanstven je.

"...Do najdublje dubine stie ako

padne na nivo stoke, zveri i avola,postajui rob poude i gneva; dok se nanajviu visinu uzdie kada dosegne nivoanela i oslobodi se gneva i poude,tako da te dve stvari postanu njegovirobovi, a on kralj.

"...Ali izmeu osobina ivotinja i osobi-na anela nalazi se provalija kao od naj-

dublje dubine do najvie visine."...Jedna od Bojih blagodati je ta toje oveku poslao sto dvadeset etiri hi-ljade poslanika koji treba da ga nauereceptu za spravljanje eliksira vene

duevne sree i kau mu kako se srcepostavlja u sredite svete borbe iodstranjuju rave osobine iz kojih potiuiskvarenost i pomuenost srca, i kako seono odeva dobrim osobinama.

"...Svrha tog eliksira je da se ovek od

svega to ne valja - a to su svenesavrenosti - oisti i oslobodi; i da sesvim to je neophodno - a to su svesavrenosti - okiti i ukrasi.

"...Flod ovog eliksira je vena duevnasrea, ije trajanje nema kraja, a istotute sree nita ne moe pomutiti.

"...I znaj: kao to se eliksiri ne mogu

pronai u pajzu svake domaice, vesamo u riznicama velikana i kraljeva,tako se i eliksir vene duevne sree nemoe pronai na svim mestima, vesamo u riznicama boanske krasote."

al-Gazali

Knjige koje e se nai u ovoj bibliote-

ci sadre u sebi taj recept i iz te riznicesu pozajmljene.

atnkmajbibli t k UV DIfNIK


38/42

jbiblioteka RV1NJAK

Qaroli ja dervike fni le, A.H. DornbrachP r i a n j e p r i a j e s v o i e v r s n a i n i c i ja c i ja , p o g o t o v o k a d a p r i a i zv i re u o n o -m e k o je s l u a i k a d a s l u a l a c s a m u n i o j u e s t v u je . R a d i - o n a j k o ji ses e a - s r e e A i n a l i B a b u , i t a k o p o i n j e b a j k a .. .o b i m : 195 s t r .

gecfam princeza, NizamiK l a s i n o d e l o s r e d n j e v e k o v n e p e r s i j s k e k n j i e v n o s t i . S e d a m p r i ap r i a s e d a m p r i n c e z a i sv a k a i m a s v o j d a n u n e d e l ji , s v o j u b o j u , s v o jd e o s v e t a , s v o j u p l a n e t u . . .o b i m : 1 7 6 s tr .

cJejfa i ff i&d min,NizamiK l a s i n o d e l o s r e d n j e v e k o v n e p e r s i j s k e k n j i ev n o s t i . N a j l e p a , n a j i r lj iv i jai n a j m i s t i n i j a l ju b a v n a p r i a s v i ii v r e m e n a . . .o b i m : 203 s t r .

ofajnaetiri cfervia, Amir HosroK a e s e d a p r i p o v e d a n j e o v e p r i e i s c e l ju j e b o l e s n e i d a s u n i v o i a l e g o r ij ak o j i s u s a d r a n i u a v a n t u r a t n a d e r v i a d e o j e d n o g u e n j a k o j e p r ip r e m at r a g a o c e z a is t in o m z a d u h o v n o p r o s v e t lj e n je . P r i a j e n a p i s a n a u 1 3 . v e k u .o b i m : 200 s t r .

TC^tita i tj)imna iti cpanatantra, indijski epO v a p r i a j e t o l ik o d r e v n a d a j e p u t o v a la d a l j e o d B i b li je . d a n e m a j e z ik an a k o j i n i je p r e v o e n a t o k o m v e n o v a , d a n e m a k u l tu r e k o j a n i j e u s v o ji lan e t o i z n je . U e m u j e t a j n a o v o g o k e a n a p r i a ? Z a t o s u j e u i s to j m e r iv o l e l i i b u a i s t i , i z o r o a s t ri ja n c i , i h r i a n i , i m u s l i m a n i i J e v r e ji ? U s v a k o ms l u a ju , n e m o g u e j e p r o c e n i t i r a z m e r e u t i c a ja o v e k n i i g e !o b i m : 2 8 0 s tr

( Knjiga M}rcfacfova, Mihail NaimiM . N a i m i , z e m l ja k i p r ij a t e l j K a l il a D u b r a n a c r p i i z is t ih i z v o r am u d r o s t i, a u s v o m n a j z n a a j n ij e m d e l u Knjiga Mirdadon, p a l j iv o ,k o r a k p o k o r a k , v o d i it a o c a d o r a z u m e v a n j a d u b l j e e z n a e n j a I ju d -s k o g p o s t o j a n j a . N a p i s a n a j e u n a j b o l j e m s t il u i s to c n j a k ep r i p o v e d a k e t r a d i c i je . Z a i s t a j e " S v l i o n i k i l u k a z a s v e t r a e a o c e !o b i m : 2 7 0 s tr .

biblioteka UV DIfNIK

.ucfan i-vot Ivana O skina>E D- UspenskiP s i h o l o k i r o m a n j e d n o g o d n a j p o z n a t i ji li u e n i k a G . I . G u r i je v a . T o jep r i a o b e z i z la z n o ^ i lj u d s k o g iv o ta , o o v e k u u h v a e n o m u z a m k u v e i t o gp o n a v l ja n j a i s to g . Z i v o t I v a n a O s o k i n a j e i v o t s va k o g o v e k a . A d a l i i z la z i zb e z i z l a z n o g i p a k p o s t o j i - m o d a n a g o v e ta j r e e n j a p r u a o v a k n j i g a !o b i m : 2 0 8 s tr .


39/42

O^igik i sfobotfa, J.G. BennettU o v o j n a s k n j iz i B e n e t u p o z n a j e s a i d e jo m i z j e d n o g d r e v n o g , z a b o -r a v l j e n o g u e n j a k o i a s p o s o b n o s t z a p r e u z i m a n j e r i z ik a , k a o p r e d u s l o vs l o b o d n e v o l j e i s l o b o d e , p o s t a v lj a n a s u p r o t s t a ti n o m i s i g u r n o ms v e tu . J e d n o m r e ju , b e z r i z ik a n e m a n i p r i l i k a . . .o b i m : 1 5 0 s tr .

Ccisovniar, Gustav MeyrinkN o v e l a " a s o v n i a r G u s t a va M e y r in k a ( A n e o s a z a p a d n o g p r o z o r a , B e l i d o m i n i k a n a c , " G o l e m , i d r . ) p re d s t a v lj a s a e t i u p e a t f [ iv p r ik a z

j e d i n e p r a v e in i c ii a c i j e - o n e k o j a s e o a i g r a v a u l j u d s k o m s r c u . C a s o v n ik , i ji j e t v o ra c L u a a k i s r c e v l a s n i k a n e o b i n o g a s o v n i k a i s p r e p l e ta n i s um n o t v o m n e r a s k i d i v i h n it i. ..o b i m : 9 6 s t r.

(3ufcave afe nenacfmanog ci\asrccfina fiocfesa komentarima Idrisa ahaP o z n a t i N a s r e d i n h o d a u j e d n o m m a n j e p o z n a t o m s v et lu - u k o n t e k s tus u f i - u e n j a .

o b i m : 1 2 8 s tr .

fPosfecfitji cfan osuenika na srnrt, Viktor IgoP o r e d v i e t o m n i h i m n o g o p o z n a t ij ih I g o o v ih r o m a n a , p o g o t o v o d o m a o j i ta l a k o j p u b l i c i, o v a k n j ig a m o d a d e l u j e k a o n j e g o v o s p o r e d n o d e l o .M e d u t i m , t o j e I g o o v a n a j s a e t ij a i n a j s n a n i j a p r ip o v e t k a , i d e o j e n j e -g o v e b o r b e p r o t iv g il jo t i n e i u o p t e s m r t n e k a z n e k o j a j e t ra j a la p r e k o e z d e s e t p e t g o d i n a .o b i m : 1 2 8 st r.

gem fja ravanija, Edwin A. Abbott

S t a r i, is k u s n i e t v r o u g a o p r i p o v e d a o u s t ro j s t\ o i i z a k o n i m a k o j i v l a d a -j u u n j e g o v o m z a v i a ju - Z e m l j i R a v a n i j i - j e d n o d i m e n z i o n a l n o ms v e tu , k a o i o n j e g o v i m z n a n j i m a o d r u g o j i t r e o j d i m e n z i j i . " Z e m l jaR a v a n i ja j e v r l o d u b o k a p r i a is p u n j e n a h u m o r o m i u v i d i m a k o j i n a sn a v o d e d a r a z m i s li m o o o n o m e s to s a m i s m a t r a m o s t v a rn o u . P r i a j en a p i s a n a u 1 9 - v e k u .o b i m : 1 2 5 s tr .

biblioteka CUKSTR DV&EVNfE SRE

O natufnom iivotu, Jakob BemeJ a k o b B e m e n i j e b i o n i u e n j a k n i p is a c , v e n e m a k i o b u a r k o i i j e us v o j o j t r i d e s e t p e t o j g o d i n i d o i v e o p r o s v e t l j e n j e . I p a k , p i s a o j e k n j i g eu k o j i m a j e p r o n a s a o p r a v e r e i d a lz r a z i n e i z r a z iv o . J e r, o B o g u s e n em o e n i m i s l i ti a k a m o l i p is a t i, a o n j e , e to , u s p e o d a p r e n e s e s v o j e" is k u s t v o B o g a t o l ik o s n a n o , d a j e to u s t a n ju d a u i t a o c u i z a z o v e

p r a v i p o t r e s .o b i m : 8 8 s t r .

Opomena cfui, Hermes TrismegistosN e z n a s e p o u z d a n o k o j e b i o H e r m e s T r i s m e g i s t o s i k a d a j e i v e o . N ez n a s e n i a li j e r e o j e d n o m o v e k u . U s v a k o m s lu a j u , u g l a v n o m s ev e z u j e z a E g i pa t . P r i p is u j e m u s e n e k o l i k o d e l a : "C o r p u s H e r m e t i c u m ," T a b u l a s m a r a g d i n a i "O p m e n a d u i , i s v a su , u s tv a r i , p o r u k e io p m e n e p o s v e c e n ik a t r a g a o c im a u s v im v r e m e n i m a i p ro s t o r im a .o b i m : 1 1 2 s tr .


40/42

^Ko samog se&e poznaje..., Ibn ArabiK n j ig a je e z o t e r i n o t u m a e n j e u v e n e i z r e k e s t a r e k o l ik o i o v e k : K os a m o g s e b e p o z n a j e , p o z n a j e i s v o g G o s p o d a . S u f i m a j s to r I b n A r a b i,p o z n a t i k a o M a g i s t e r M a g n u s , oDjanjava u o v o m k l a s i n o m d e lui s la m s k e g n o z e - s u f i z m u , s u t in u j e d i n s t v a T v o r c a i s t v o re n o g . T e k s t

j e i z 1 3 - v e k a .o b i m : 8 0 s t r .

(jevane(je savrenog ivotaO v o j e j e r m e n s k a p r a v e r z i j a J e v a n e l j a p o J o v a n u , o r i g in a l n a v e r z i j ap r e " i s p r a v k i , s k r a i v a n j a i c e n z u r a n a k o n k o j i h je , 3 2 5 . g . n . e . n a k o n -c i lu u N i k e j i u l a u N o v i z a v e t . S m a t r a s e d a je p i s a n a u 1 . v .n . e . P r e m a

j e d n o m i z v o r u E s e n i s u o v a j s p is u v a li s a k r iv i g a u j e d n o m b u d i s t i k o mm a n a s t ir u n a T ib e t u , d o k s u p o d r u g o m n e s t o r i ja n s k i s v e t e n i c i t e k st u v a l i u je d n o m h r a m u u C e n t r a l n o j A z i ji s k lo n i v s i g a tu p r e d n a j e z d o mr a t n i k a D i n g j s a K a n a . J e r m e n s k i te k s t , o r i g i n a l , n a s i g u r n o m j e uv a t ik a n s k i m r iz n i c a m a , a s t a r o s lo v e n s k i p r e v o d , k o j i se s m a t r a v e r n o mk o p i j o m o r i g in a l a , n a l a z i s e u B e u u H a o s b u r k o j b i b l io t e c i ! S m a t r a s ed a s u I s u s o v e r e i u T e v a n e l ju s a v r e n o g iv o t a z a b e l e e n e g o t o v od o s l o v n o id a i h j e z a b e l e io J o v an , n j e g o v o m i lj e n i u e n i k .o b i m : 2 5 0 s tr .

biblioteka MOZA1K STVAKNOST1

(Hronika y\kakora, Kari Brugger" H r o n i k a A k a k o r a p r e n o s i i s p o v e s t p o g la v ic e n a j s t a r i je g p l e m e n a n as v e t u , n e p o z n a t o g ju n o a m e r i k o g p l e m e n a U g a M o n g u l a la i l i T z a b r a n i h s lu g a b o g o v a . R e je 0 p l e m e n u k o j e p o s e d u j e p i sa n ui s to r i ju s t a r u p r e k o 1 2 0 0 0 g o d i n a z a b e l e e n u u je d n o j k n j i z i - H r o n i c iA k a k o r a . D o g a a j i 0 k o j i m a o n a p r i p o v e d a u v e l ik o p r e v a z i la z e i s to r i ju

j e d n o g p l e m e n a . T a k n j i g a j e , z a p r a v o , i s t o r ij a o v e a n s t v a . N i 0 k n j i z in i 0 p l e m e n u i z p o z n a t e is t o r i je n e z n a m o n i ta , a k s e n i n j ih o v ai m e n a n e p o m i n j u n i u j e d n o m i s to r i j s k o m d o k u m e n t u . A ip a k , r e je0 p l e m e n u i ji t r a g o v i s u p o v e z a n i s a v e l i k i m s v e t s k i m u d i m a :s v e t i l i t im a i g r a d o v i m a r u e v i n a m a n a t e r i t o r i j i g o t o v o c e l e J u n eA m e r i k e , k a o to s u M a u P i k u , T ia h u a n a k o i m n o g i p o d z e m n ig r a d o v i u p r a u m a m a A m a z o n i j e .o b i m : 2 8 6 s tr .

0orija o venom ivotu, Rodni KolinR o d n i K o l in , u e n i k P D . U s p e n s k o j ;, r a z o t k r i v a lj u d s k u s t va r n o s t , i v o ti s m r t , to l ik o j a s n o i p r e c i z n o d a c a k n i s k e p t i c a n i n t e le k t m o d e r n o g o v e k a n e m o e d a o s t a n e n e d o d i r n u t . K o r i s t e i a n a l o g i je p r e d i i o mo ig l e d n o u m o e m o s a m o d a z a n e m i m o , g o t k r e p l je n e i p o tv r e n ed r e v n i m t e k s to v im a , i s v e p o v e z a n o i i z r e c e n o n a u n i m j e z ik o md o v o l j n o r a z u m l ji v im z a s v a k o g a , p r o i z v o d i o k d o v o l j n o s n a a n d ap r o b u d i i n a j u s p a v a n i je .

o b i m : 2 1 6 s tr .

biblioteka ZMAJEVO SRCE

cporuka vode,M. EmotoJ a p a n s k i n a u n i k M a s a r u E m o t o j e p o a o o d v r l o j e d n o s t a v n i h p r e t -p o s t a v k i i p i t a n j a i d o a o d o n e k o l i k o t a k o e v r l o j e d n o s t a v n i h , a l if a s c in a n t n i h o d g o v o r a i za k l ju a k a . O n j e , n a i m e , p o a o o d p i t a n j a d al i j e m o g u e n a o s n o v u i z g le d a v o d e o c e n i t i i n j e n k v a l i te t . P o n j e m u ,t a j n a j e u kristalimal O d n o s n o f o t o g r a f i s a n j e m k r is t a la d o b i j e n i hs m r z a v a n j e m v o d e u p o s e b n i m e k s p e r i m e n t a l n im u s l o v im a d o b i je n es u k r i s ta l n e fo t o g r a f ij e k o j e s u , u s tv a r i, l i c a v o d e n a o s n o v u k o j i hz a is t a m o e m o s a z n a t i n e to i 0 n j e n o m k v a li te tu . M . E m o t o je t a k o ed o a o d o z a k l j u k a d a s v a k a v o d a t e i t o m e d a b u d e b i s tr a , t o s e v i d ip o k r i s ta l i m a k o j e o b r a z u j e . T a t e n j a je , z a p r a v o , n j e n a p o r u k a . U k n j i z is u u p u n o m k o l o r u p r i k a z a n e fo t o g r a f i je k r i s ta l a n a j r a z l i i t i ji h u z o r a k av o d e i z c e l o g s v e t a , k a o i k r i s t a l a o b r a z o v a n i h n a k o n p u t a n j a v o d im u z i k e , i z g o v o r e n i h i l i n a p i s a n i h r e i .. .o b i m : 1 4 5 s tr .

biblioteka L1FE QVAUTYrROJCT

cput, Huan ZgolastraK n j i g a p r i p o v e d a 0 i s k u s t v u m l a d i a k o j i , p r a t e i u k a z e i s lu a j n o s -t i , p u t u j e iz A r g e n t i n e u I t a l ij u , g d e s e s r e e s a d u h o v n i m u i t e lj e m -A l f r e d o m O . i u e n j e m k o j e e m u p r o m e n i t i iv o t .o b i m : 2 3 0 s tr .


41/42

bibliotekaEliksir duevne sree

Ko samog sebe poznaje...

Ibn 'ArabiIzdava: Zlatni zmaj

Beograd

Urednici:rfeboja Bara

Maja Adi

distribucija:064/2206688

e-mail: zzmaj)Kyubc.net

tampa:Zuhra, Beograd

tira 500


42/42

CIP - Katalogizacija u publikacijiNarodna biblioteka Srbije, Beograd

141 . 336

mn ARABI, MultfudinKo samog sebe poznaje.../ Ibn Arabi ;

prev eo H eboja Bara. - (1. izd. ). -Beograd : Zlatni zmaj, 2005 ( Beograd :Zuhra). - 80 str. ; 21cm. - (Biblio teka Eliksirduevne sree)

Tira 500.

ISBN 86-83495-19-1

a) SufizamCOBISS.SR-ID 125854988

biblioteka

E l i h s i r d u e v n e s r e e

O natulnom ivotuJakob Beme

Opom ena dui

Hermes Trismegistos

Eliksir duevne sree

O samospoznaji

al-Gazali

Eliksir duevne sree

O prijateljstvu i bratstvu u Bogu

al-Gazali

Ko samog sebe poznaje...

Ibn Arabi

Jevanelje sav renog ivo ta

ibn arabi - ko samog sebe poznaje

Documents