I S T O R I J S K IT O R I J S K I V R E M E P L O V

V E L I K IL I K II S T O R I J S K I V R EV R E M E P L O VE P L O V

A l e k s a n d a r G a j o v i ć

Copyright © Aleksandar Gajović, 2008

Copyright © 2008 ovog izdanja, LA GU NA

Knji gu Veliki istorijski vremeplov po sve ću jem su pru zi Ta nji; bez nje ona ni ka da ne bi bi la na pi sa na.

Ta nja, hva la ti još jed nom na sve mu.

7

Po što va ni,

Sa mo su dve stva ri na Ze mlji iz ve sne – da tum ro đe nja i da tum smr ti. Sve osta lo se mo že sme sti ti u

po jam re la tiv no pro men lji ve me đu vre me no sti. Iz tog raz lo ga sma tram da je pri hva tlji vo upo zna ti se

sa onim što je ne ka da bi lo, po što će mo ta ko sprem ni je do če ka ti ono što će bi ti.

Rad na knji zi Veliki istorijski vremeplov do veo me je do za ni mlji vih sa zna nja. Iz me đu osta log, i do

za ključ ka da se mno go to ga u vre me nu – ci klič no po na vlja. Ta ko, re ci mo, mo že mo la ko uoči ti da se

naj ve ći me đu kre a to ri ma pro šlo sti stal no iz no va isto rij ski ja vlja ju, upra vo kroz ka rak ter ne oso bi ne

onih, ko ji na Ze mlji osta vlja ju na sle đe. Za to Veliki istorijski vremeplov ne pri pa da šti vu ko je se kre će

(sa mo) u okvi ri ma te me – do go di lo se na da na šnji dan, bez ob zi ra na hro no lo ški po re dak do ga đa ja

pri ka za nih u njoj (1. ja nu ar – 31. de cem bar). Ve ru jem da će se isto ili slič no raz mi šlja nje na met nu ti

i va ma po sle či ta nja.

Po štuj mo pro šlost ono li ko ko li ko je to po treb no. Ne moj mo joj se bez re zer vno pre da va ti, ni ti joj ro bo-

va ti. Jer ne ma sum nje da je sva ko od nas ne što po seb no na ovoj pla ne ti i da tu po seb nost tre ba is ko-

ri sti ti u na sto ja nju da po ko le nji ma omo gu ći mo lep šu i bo lju pro šlost (i bu duć nost) od one ko ju za ti-

če mo. To ne bi tre ba lo da je te ško, po go to vo ako tu po seb nost po tra ži mo u svo je vr snoj kom bi na to ri ci

i si ste ma tič no sti da tum skih in for ma ci ja, ko je nu de re do vi knji ge Veliki istorijski vremeplov.

Iz bor ono ga što se na šlo iz me đu ko ri ca ove knji ge ni je sa mo stvar lič nog uku sa. To je, jed no stav no,

ne mi nov nost oda bi ra vred no sti na met nu tih kroz lju de i do ga đa je u vre me nu ko je je za na ma. U tom

svo je vr snom oda bi ru, pred nost je bi la vi še na stra ni onih ko ji vi še ni su sa na ma, po što za nas Ze mlja-

ne još uvek ni je ka sno da jed nom uđe mo u Veliki istorijski vremeplov. Naj zad, ov de je reč i o pod se-

ća nju na već vi đe no i do ži vlje no, po što nas sve to, ve ro vat no, po no vo oče ku je.

Oda bir gra đe za ovu knji gu ni je bio ta ko jed no sta van, kao što će se to ne ko me uči ni ti, ali ipak je bio

do volj no za do vo lja va ju ći za auto ra, či ja je skrom na na me ra bi la sa mo da mno go to ga – ne pro pu sti!

Le po je bi lo ra di ti na ovoj knji zi, ko ja su štin ski ni ka da ne će bi ti is pi sa na do kra ja. S pra vom se mo že

oče ki va ti da će jed no ga da na ne ki dru gi Ga jo vić na sta vi ti ov de gde sam ja (bar za sa da) za stao.

Na kra ju, di van je ose ćaj sa zna nja da je iz da vač umeo da pre po zna vred nost i zna čaj šti va Veliki

istorijski vremeplov, za ko ji sam ube đen da ni ko ga ne će osta vi ti rav no du šnim. Raz lo ga za to ima na

pre tek.

Iskre no vaš,

Alek san dar Ga jo vić

Be o grad, de cem bar 2008. go di ne

J A N U A RDobio je ime po rimskom bogu Janusu, Bogu svih početaka, prolaza, kapija i kućnih vrata. Pošto otvara i zatvara kapije, Janus je čuvar sveta i kosmosa. Prisustvuje rođenju svakog ljudskog stvora.

9

1. januar1. januar

JU LI JAN SKI KA LEN DAR, za on da šnje vre me no vi, po čeo je da se pri me nju je 45. go di ne pre no ve ere. Rim ski dr žav nik Gaj Ju li je Ce zar (Ga i us Iuli us Ca e sar) re for mi sao je ra ču na nje vre me na ta ko što je za po če tak go di ne od re dio ja nu ar ske ka len de, to jest 1. ja nu ar, a ne 1. mart ka ko je to ra ni je bi lo. Ovaj ka len dar za sno van je na sun če voj go di ni od 365 da na i šest sa ti, ali je u nje mu go di na du ža od sun če ve za 11 mi nu ta i 14 se kun di. Ta ko je sva ka če tvr ta pre stup na, dok se sva kih 128 go di na po ja vlju je dan vi še. Da bi taj pro blem re šio, pa pa Gr gur XI II (Gre go ri us), pre ma sa ve ti ma astro no ma, re for mi sao je ka len dar 1582. go di ne, pa je gre go ri jan ski ka len dar po stao ujed no i me đu na rod ni. Srp ska, ru ska i još ne ke pra vo slav ne cr kve za dr ža le su ju li jan sko ra ču na nje vre me na.

LO REN CO DE ME DI ČI (Lo ren zo di Pi e ro de’ Me di ci), ita li jan ski dr žav nik, vla dar Fi ren ce, ro đen 1449. go di ne. Po znat je i pod ime nom

– Ve li čan stve ni (Lo ren zo il Mag ni fi co). Bio je hu ma ni sta i sled be nik „slat kog no vog sti la“, kao i Pe trar ke (Fran ce sco Pe trar ca). Ne go vao je ra zno vr snu po e zi ju: pa sto ral ne i mi to lo ške po e me, kao i re li gi o znu po e zi ju. Nje go va smrt je ujed no ozna či la i kraj zlat nog do ba fi ren-tin ske po e zi je. Bio je me ce na mno gim umet ni ci ma iz do ba re ne san-se. Is ka zao se i kao pe snik pa sto ral ne i mi to lo ške po e me. Ob ra đi vao je re li gi o zne, mi ste ri o zne i grad ske te me. In spi ra ci ju je pro na la zio i u na rod noj po e zi ji. Naj va žni ja de la su mu Lov sa so ko lom, Lju bav ni sti ho vi, Kar ne val ske pe sme i Nen ča iz Bar be ri na. Umro je 9. apri la 1492. go di ne.

ZA LIV GVA NA BA RA otkriven je 1502. go di ne. Tu su se is kr ca li por tu gal ski mo re plov ci i na zva li ga Rio de Ža ne i ro (Ja nu ar ska re ka) i po di gli grad ko ji će 1763. go di ne po sta ti pre sto ni ca ta da šnje por tu-gal ske vi ce kra lje vi ne Bra zil.

JO HAN KRI STI JAN BAH (Jo hann Chri stian Bach), ne mač ki kom-po zi tor, pi ja ni sta i di ri gent, umro je 1782. go di ne (v. i 5. sep tem bar).

CE RE RA – na ziv je pr vog aste ro i da ko ji je ot kri ven sa pla ne te Ze mlje (1801. go di ne). Na red ne ma le pla ne te su do bi ja le ime na po bo gi nja-ma iz grč ke mi to lo gi je, a ka da je li sta is cr plje na, pre šlo se na žen ska ime na iz sva ko dnev nog ži vo ta. Pr vi „mu ški“ aste roid bio je Eros i za ve den je pod bro jem 433. Pr vi aste roid sa srp skim ime nom je ste Be o grad (1.517). No vo ot kri ve ne ma le pla ne te sa da do bi ja ju na ziv sa mo po bro je vi ma.

UJE DI NJE NO KRA LJEV STVO pro gla še no je 1801. go di ne stu pa-njem na sna gu ak ta o uje di nje nju Ve li ke Bri ta ni je i Se ver ne Ir ske.

DAN SKA je pr va ze mlja u sve tu ko ja je za bra nom uvo za ro bo va u Dan sku Za pad nu In di ju 1803. go di ne uki nu la rop stvo.

ŠAN DOR PE TE FI (Sándor Petöfi ), ma đar ski pe snik i re vo lu ci o nar srp skog po re kla, ro đen je 1823. go di ne kao Alek san dar Pe tro vić. Sma-tra se re for ma to rom ma đar ske po e zi je. Bio je odu še vlje ni pri sta li ca re vo lu ci je i re pu bli ka nac po uve re nju. Po gi nuo je u 26. go di ni u bi ci kod Si gi šo a re (Se ge šva ra), kao uče snik ma đar ske re vo lu ci je. Ve li ku po pu lar nost ste kao je Na rod nim pe sma ma i ep skim de li ma Vi tez Jan ko i Apo stol. Umro je 31. ju la 1849. go di ne.

HAJN RIH HERC (He in rich Ru dolf Hertz), ne mač ki fi zi čar, umro je 1894. go di ne (v. i 22. fe bru ar).

PJER DE KU BER TEN (Pi er re de Frédy, ba ron de Co u ber tin), fran-cu ski isto ri čar i pe da gog, ro đen je 1879. go di ne. Po što je ob no vio olim pij ske igre po ugle du na sport ska tak mi če nja u sta roj Grč koj, u Ati ni su 1896. go di ne odr ža ne Pr ve (mo der ne) olim pij ske igre. Na tom sku pu spor ti sta iz či ta vog sve ta, ko je su po če le 6. apri la, a za vr ši le se

osam da na ka sni je, uče stvo va la su 484 tak mi ča ra, is klju či vo mu škar ci, u du hu tra di ci je an tič kih olim pij skih iga ra. Bio je i pred sed nik Me đu-na rod nog olim pij skog ko mi te ta (1896–1925). Umro je 2. sep tem bra 1937. go di ne. Sa hra njen je u Že ne vi, ali mu sr ce – pre ma sop stve noj že lji – po či va u Olim pi ji, pre sto ni ci an tič kih olim pij skih iga ra.

ME TAR i osta le je di ni ce me rnog si ste ma uve de ne su u Sr bi ji 1880. go di ne. Ta ko su zva nič no pre sta li da va že ar šin, la kat ili pe dalj. LUJOGIST BLAN KI (Lo u is-Augu ste Blan qui), fran cu ski re vo lu ci-o nar, umro je 1881. go di ne. Bio je osni vač i član broj nih taj nih udru-že nja i pred sed nik De mo krat ske stran ke. Dva pu ta je osu đi van na smrt i zbog 36 go di na pro ve de nih u tam ni ci do bio na di mak Oko-va ni Pro me tej.

ED GAR HU VER (Ed gar John Ho o ver), ame rič ki po li ti čar i šef Fe de-ral nog is tra žnog bi roa (FBI), ro đen je 1895. go di ne. Na če lu FBIja bio je pu nih 48 go di na (1924–1972), naj du že u ame rič koj isto ri ji. Re for-mi sao je slu žbu i znat no una pre dio me to de po li cij ske bor be. Sma-tra ju ga mrač nom fi gu rom ame rič ke po li tič ke sce ne jer je go di na ma pro go nio is tak nu te jav ne lič no sti, uklju ču ju či Mar ti na Lu te ra Kin ga (Mar tin Lut her King), Čar li ja Ča pli na (Char lie Cha plin) i mno ge dru-ge. Vu kao je po te ze ne pri met no, iz dru gog pla na, i uvek ostva ri vao ci lje ve, bez ob zi ra na žr tve. Umro je 2. ma ja 1972. go di ne.

KIM FIL BI (Kim Philby), ili Ha rold Adri jan (Ha rold Adrian), en gle-ski (dvo stru ki) taj ni agent, ro đen je 1912. go di ne kao Adri jan Ra sel Fil bi (Adrian Rus sell Philby). Spa da u red naj u spe šni jih so vjet skih oba ve šta ja ca ko ji ma je pri stu pio još kao stu dent na Kem bri džu (1934). Po sle Dru gog svet skog ra ta bio je ofi cir za ve zu iz me đu bri tan ske i ame rič ke taj ne slu žbe, što mu je omo gu ći lo da Mo skvi is po sta vi niz zna čaj nih in for ma ci ja u pe ri o du „hlad nog ra ta“. Umro je 11. ma ja 1988. go di ne. BRAN KO ĆO PIĆ, srp ski pi sac i aka de mik, ro đen je 1915. go di ne. Sma tra se jed nim od naj zna čaj ni jih po sle rat nih srp skih knji žev ni ka; is ka zao se kao iz u zet no na dah nut pri po ve dač i tvo rac za ni mlji vih i upe ča tlji vih li ko va i do ga đa ja ko je je opi si vao sve žim, soč nim i sli ko-vi tim je zi kom. Pr ve pri po vet ke su mu Pod Gr me čom, Bor ci i bje gun ci i Pla nin ci, na sta le u raz do blju ka da je po ha đao uči telj sku ško lu. Na pi-sao je za tim niz za ni mlji vih knji ga za de cu – Boj na li ra pi o ni ra, Put u ve dri nu, U sve tu lep ti ro va i me dve da, Bo so no go dje tinj stvo, Og nje no ra đa nje do mo vi ne i Rat ni ko vo pro lje će. Po sled nja zbir ka pri po ve da ka, Ba šta slje zo ve bo je, do ne la mu je Nje go še vu na gra du. Raz o ča ra nost, me lan ho li ja i su mor ne slut nje, po seb no u uvo du te knji ge, kao da su na go ve sti le nje gov ži vot ni kraj. Osta la zna čaj na de la su mu ro ma ni Pro lom, Glu vi ba rut, Osma ofan zi va, Ne tu guj, bron za na stra žo i Or lo vi ra no le te, kao i zbir ke pri po ve da ka Do ži vlja ji Ni ko le ti ne Bur sa ća i Ro sa na ba jo ne tu. Iz vr šio je sa mo u bi stvo 26. mar ta 1984. go di ne.

„FOR MI DABL“, bri tan ski rat ni brod, tor pe do van je 1915. go di ne u ka na lu La manš. Pro jek ti le je is pa li la ne mač ka pod mor ni ca. Po gi-nu lo je 547 lju di.

OSLO, glav ni grad Nor ve ške, do bio je ime 1925. go di ne. Pre to ga se (od 1674) zvao Kri sti ja ni ja.

MO RIS ŽAN BE ŽAR (Ma u ri ce Je an ne Be jart), fran cu ski ko re o graf, ro đen je 1927. go di ne kao Mo ris Ber že (Ma u ri ce Ber je), da bi u čast Mo li je ra (Mo liè re) uzeo pre zi me svoje su pru ge Ar man Be žar (Ar man-de Be jart). Sma tra se jed nim od osni va ča mo der nog ple sa či ji je rad na ro či to do šao do iz ra ža ja u tru pi „Be žar ba let Lo za na“, na či jem je če lu bio pu ne dve de ce ni je. Pr vu ko re o gra fi ju ura dio je za šved ski fi lm Og nje na pti ca (1952) u ko jem je igrao glav nu ro lu. Stva rao je ples ko ji je opi si van kao „fi zič ka sen zu al nost“, što ga do vo di u su kob sa tra di ci o nal nim shva ta njem igre i po kre ta. U Bri se lu je tri jum fo vao kre a ci ja ma u Kra ljev skom po zo ri štu, da bi za tim osno vao tru pu Ba le ti 20. ve ka, sa ko jom je po stao svet ski po znat. Naj zna čaj ni je ko re o gra-fi je ostva rio je u pred sta va ma Bo le ro, Be to ve no va De ve ta sim fo ni ja,

J A N UJ A N U A R1 .1 .

1 0

Ro meo i Ju li ja, Mar lo i Ćao, Fre de ri ko, ko ju je po sve tio ita li jan skom re ži se ru Fe li ni ju (Fe de ri co Fel li ni). Po stav ku ko ma da Put oko sve ta za 80 da na ni je do ži veo. Umro je 22. no vem bra 2007. go di ne.

DE KLA RA CI JA UN, pot pi sa na u Va šing to nu 1942. go di ne, oba ve-za la je 26 dr ža va na na sta vak ra ta pro tiv si la Oso vi ne do nji ho ve ka pi tu la ci je.

KOR NE LI JE KO VAČ, srp ski kom po zi tor, kla vi ja tu ri sta i aran žer, ro đen je 1942. go di ne. Pri pa da re du naj plod ni jih srp skih kom po-zi to ra po pu lar ne mu zi ke. Osni vač je Kor ni gru pe, u ko joj su pe va li Se ka Ko ja di no vić, Du šan Pre le vić, Zdrav ko Čo lić, Da do To pić i Zlat-ko Pe ja ko vić. Kom po no vao je vi še uspe šnih pe sa ma za Bi se ru Ve le-tan lić, Dra ga na Stoj ni ća, Le pu Bre nu i Oli ve ru Ka ta ri nu. Ži veo je u Špa ni ji i En gle skoj gde je mu zič ki eks pe ri men ti sao. Pi še i fi lm sku mu zi ku. Autor je auto bi o graf skog de la Tam ne dir ke i vi še so lo-al bu-ma, uklju ču ju ći Iz me đu sve tlo sti i ta me, Sem plo va na me se či na, Bal kan i Dvoj ni iden ti tet.

SU DAN, biv ša bri tan ska ko lo ni ja, od lu kom Usta vo tvor ne skup šti ne do bio je ne za vi snost 1956. go di ne.

EVROP SKA EKO NOM SKA ZA JED NI CA po sto ji od 1958. go di ne, stu pa njem na sna gu ugo vo ra o nje nom osni va nju.

FI DEL KA STRO (Fi del Ca stro Ruz), ku ban ski re vo lu ci o nar i dr žav-nik, za jed no sa so ci ja li stič kim re vo lu ci o nar nim sna ga ma iz vo je vao je ko nač nu po be du 1959. go di ne u tro go di šnjem ge ril skom ra tu, u ko jem je sa vla sti zba čen do ta da šnji dik ta tor te ze mlje Ful hen sio Ba ti-sta (Ful gen cio Ba ti sta y Zal vi dor) – (v. i 13. av gust).

PA LE STIN SKA OSLO BO DI LAČ KA OR GA NI ZA CI JA for mi ra na je 1965. go di ne. Za vo đu je pro gla šen Ja ser Ara fat (Yas ser Ara fat) ko ji je bio i na če lu Al Fa ta ha.

BO ING 747, in dij ski put nič ki avion, eks plo di rao je 1978. go di ne u va zdu šnom pro sto ru Bom ba ja. Ni ko od 213 put ni ka i čla no va po sa-de ni je pre ži veo udes.

ČE ŠKA I SLO VAČ KA po sta le su 1993. go di ne sa mo stal ne dr ža ve, či me je pre sta la da po sto ji Če ho slo vač ka, osno va na 1918. go di ne.

FA BI JAN ŠO VA GO VIĆ, hr vat ski dram ski i fi lm ski umet nik, umro je 2001. go di ne. To kom du ge i upe ča tlji ve ka ri je re ostva rio je oko 80 ulo ga na fi l mu i te le vi zi ji. Na pi sao je knji gu Glum če vi za pi si, kao i dra mu So kol ga ni je htio. U pam će nju osta ju ostva re ne ulo ge u fi l-mo vi ma Svo ga te la go spo dar, Za mr znu ti ka dar i Li si ca, kao i ro la u po zo ri šnoj pred sta vi Dun do Ma ro je.

DŽU LI JUS EP STAJN (Ju li us Ep stein), ame rič ki sce na ri sta, umro je 2001. go di ne. Bio je je dan od auto ra sce na ri ja za fi lm Ka za blan ka, za ko ji je za jed no sa bra tom 1943. go di ne do bio fi lm sku na gra du „Oskar“. Na pi sao je još pe de se tak fi lm skih sce na ri ja.

DRA GAN LU KIĆ, srp ski knji žev nik i no vi nar, umro je 2006. go di-ne (v. i 30. no vem bar).

FO KLAND SKA OSTR VA u Atlant skom oke a nu, 500 ki lo me ta ra uda-lje na od oba le Ar gen ti ne, 1833. go di ne pri pa la su Ve li koj Bri ta ni ji.

MI LIJ BA LA KIR JEV (Alek se je vič), ru ski kom po zi tor, pi ja ni sta i di ri-gent, ro đen je 1837. go di ne. Po kre tač je i idej ni vo đa kom po zi tor ske gru pe „Ve li ka pe to ri ca“ ili „Ba la kir je vljev kru žok“ ko ju su još sa či nja va li Kjuj, Mu sorg ski, Rim ski-Kor sa kov i Bo ro din. Nje go va naj zna čaj ni ja de la su sim fo nij ske po e me Ru si ja i Ta ma ra, mu zi ka za dra mu Kralj Lir, kla vir-ske kom po zi ci je i fan ta zi ja Isla mej. Umro je 29. ma ja 1910. go di ne.

LUJŽAK DA GER (Lo u is Jac qu es Mandé Da gu er re), fran cu ski fo to graf, na pra vio je 1893. go di ne pr vi sni mak Me se ca (v. i 18. no vem bar).

LJU BIN KA BO BIĆ, srp ska po zo ri šna i fi lm ska glu mi ca, ro đe na je 1898. go di ne. Po se do va la je ener gi ju, ve dri nu i glu mač ki dar ko jim je osva ja la pu bli ku u jed nom da hu. Kao član Na rod nog po zo ri šta u Be o gra du, u ko me 1921. go di ne za po či nje ka ri je ru tu ma če ći na iv-ne, vra go la ste i ne sta šne de voj či ce, ostva ri la je niz bli stvih dram skih ro la. Jed nu epo hu na sce ni na ci o nal nog te a tra ne za bo rav no je obe le-ži la ulo gom Živ ke u komediji Branislava Nu ši ća Go spo đa mi ni star ka. Vre me nom je Sa vez dram skih umet ni ka Sr bi je usta no vio po zo ri šnu na gra du ko ja no si nje no ime. Umr la je 3. de cem bra 1978. go di ne.

ED MON RO STAN (Ed mond Ro stand), fran cu ski pi sac, umro je 1918. go di ne (v. i 1. april).

ZA HA RI JE TR NAV ČE VIĆ, srp ski no vi nar, ro đen je 1926. go di ne. Kao ured nik Te le vi zi je Be o grad i vo di telj emi si ja „Zna nje–ima nje“ i „Emi si ja za po ljo pri vred ni ke“ ste kao je se dam de se tih i osam de se-tih go di na XX ve ka ve li ku po pu lar nost i na klo nost gle da la ca. Jed no vre me je ra dio na TV Po li ti ka, a on da i na TV B 92. Ak tiv ni je član De mo krat ske stran ke i jed no vre me po sla nik u Na rod noj skup šti ni Sr bi je. Do bit nik je na gra de „Sve to zar Mar ko vić“, na gra da za ži vot no de lo „Sve to zar Mar ko vić“ i „Mo ša Pi ja de“, kao i 2005. go di ne na gra de za ži vot no de lo TV B 92.

„LU NA 1“, so vjet ska va si on ska le te li ca, upu će na je ka Me se cu 1959. go di ne. Po sle 34 ča sa le ta (7–8. ja nu a ra) ušla je u pu ta nju oko Sun ca kao pr vi ve štač ki sa te lit Sun če vog si ste ma.

J A N UJ A N U A R2 .2 .

MO RIS ŠE VA LI JE (Ma u ri ce Che va li er)

Fran cu ski pe vač i glu mac, umro je 1972. go di ne (v. i 12. sep tem bar).

2. ja

nuar

2. ja

nuar

1 1

VE LI KI PO ŽAR, ko ji je ne po sred no pred no vu 2002. go di nu za hva-tio Li mu (Pe ru), usmr tio je vi še od 270 oso ba, dok je broj ne sta lih bio znat no ve ći. Va tre na sti hi ja iz bi la je u pro dav ni ci pi ro teh nič kih sred sta va.

FRE DI HAJ NE KEN (Freddy He i ne ken), ho land ski pi var ski mag nat, umro je 2002. go di ne. Kralj pi va, ka ko su ga zva li, re kao je jed nom pri li kom da on ne pro da je pi vo, već do bro ras po lo že nje.

TA LAS HLAD NO ĆE u Polj skoj, gde je iz me re na tem pe ra tu ra od -15 ste pe ni Cel zi ju so vih, usmr tio je 2003. go di ne oko 200 oso ba.

MI LAN JA NIĆ, srp ski ka nu i sta, re pre zen ta ti vac, umro je 2003. go di ne. Od lič ja je osva jao na Olim pi ja di 1984. go di ne, svet skim i evrop skim pr ven stvi ma. Sin i kćer ka su kre nu li nje go vim sport skim pu tem.

„STAR DAST“, ame rič ka sve mir ska son da, uspe šno je 2004. go di ne za vr ši la bur no pro le ta nje kroz rep jed ne ko me te i pri ku pi la če sti ce ko je bi mo gle do pri ne ti ot kri va nju taj ne po re kla Sun če vog si ste ma, pa čak i po re kla ži vo ta na Ze mlji.

MAR KO TU LI JE CI CE RON (Mar cus Tul li us Ci ce ro), rim ski go vor-nik, po li ti čar, fi lo zof i pe snik, ro đen je 106. go di ne pre no ve ere. Bio je re pu bli ka nac i ve li ki pro tiv nik Ce za ra (Ga i us Iuli us Ca e sar) i Mar ka An to ni ja (Mar cus An to ni us). Sma tra se naj ve ćim sti li stom rim skog pe sni štva i u spi si ma je raz ob li ča vao pro tiv ni ke rim ske Re pu bli ke. Naj zna čaj ni ja de la su mu Sta kle na zvo na, Za Mu re na i Za Mi lo na, za tim po li tič ke be se de ka ti li njan ke i fi li pi ke, kao fi lo zof ska šti va Be se-de, O du žno sti, O pri ja telj stvu, O pri ro di bo go va, O sta ro sti, O kraj no-sti ma do bra i zla i Pro tiv Ka ti li ne. Po sle Ce za ro vog ubi stva (44. go di-ne pre no ve ere) i stal nih na pa da na Mar ka An to ni ja, kao i ve li ča nja Ok ta vi ja na Av gu sta (Ga i us Iuli us Ca e sar Oc ta vi a nus), Dru gi tri jum-vi rat ga je uhap sio, osu dio na smrt i ubio 7. de cem bra 43. go di ne pre no ve ere.

PJER LA RUS (Pi er re La ro us se), fran cu ski lek si ko graf i en ci klo pe di-sta, umro je 1875. go di ne (v. i 23. ok to bar).

OTO BI HA LJIME RIN, srp ski pi sac i li kov ni kri ti čar je vrej skog po re kla, ro đen je 1904. go di ne. Sa bra tom Pa vlom po kre nuo je iz da-vač ku ku ću No lit (1926). Ure đi vao je ča so pi se No va li te ra tu ra (1928) i Link skur ve u Ne mač koj, gde je zbog po li tič kog pro go na emi gri rao. U Pa ri zu je osno vao In sti tut za bor bu pro tiv fa ši zma (1933), dok je u

ISAK ASI MOV (Isa ac Asi mov)

Ame rič ki pi sac i pro fe sor bi o he mi je, po re klom Rus, ro đen je 1920. go di ne. Pri pa da gru pi naj zna čaj ni jih svet skih pi sa ca na uč no fan ta stič ne pro ze. Naj va žni ja de la su mu He mi ka li je ži vo ta, Zve zde i nji ho vi pu te vi, Unu tar ato ma, Svet ni tro ge na, Ljud ski mo zak, Na u-ka, bro je vi i ja, za tim Ja ro bot, Go lo sun ce, Va si on ske stru je, Kraj več no sti i Za du žbi na. Umro je 6. apri la 1992. go di ne.

J A N UJ A N U A R3 .3 .

DŽON TOL KIN (John Ro nald Re uel Tol kien)

En gle ski pi sac, pro fe sor i lek si ko graf, ro đen je 1892. go di ne. Bio je pro fe sor en gle skog je zi ka i knji žev no sti na Oks ford skom uni ver zi te tu. Pro gla šen je pi scem XX ve ka. Za čet nik je ep ske fan ta sti ke, mit skog sve ta i je zi-ka po ugle du na nor dij ske sa ge i sta ru an glo sak son-sku po e zi ju. Svet sku sla vu sti če tri lo gi jom Go spo dar pr ste no va. Sa ovim de lom su po te mi i lin gvi stič koj ima gi na ci ji ve za ni i nje go vi pret hod ni ro ma ni Ho bit i Sil ma ri lion. Osta la zna čaj na de la su mu kri tič ke stu di-je Be o vulf, ču do vi šta i kri ti ča ri; Baj ke, kri tič ka stu di ja i Čo ser kao fi lo log. Go spo dar pr ste no va je sa ve li kim uspe hom ekra ni zo van po čet kom XXI ve ka. Umro je 2. sep tem bra 1973. go di ne.

3. januar3. januar

1 2

Špa ni ji na stra ni re pu bli ka na ca ra to vao pro tiv fa ši stič kih sna ga Fran si-ska Fran ka (Fran ci sco Fran co). Autor je ro ma na Do vi đe nja u ok to bru, ese ja i umet nič ke kri ti ke Osva ja nje ne ba, Mi sli i bo je, Su sret sa mo jim vre me nom, Ju go slo ven ska skulp tu ra XX ve ka, Gra di te lji mo der ne mi sli i Pro dor mo der ne umet no sti. Umro je 22. de cem bra 1993. go di ne.

TU TAN KA MO NOV SAR KO FAG pro na šao je 1924. go di ne en gle-ski ar he o log i egip to log Ha u ard Kar ter (Ho ward Car ter) u Do li ni kra lje va, u bli zi ni Luk so ra u Egip tu.

JA RO SLAV HA ŠEK (Ja ro slav Ha šek), če ški pi sac, umro je 1926. go di ne (v. i 30. april).

DŽORDŽ MAR TIN (Ge or ge Mar tin), bri tan ski pro du cent i mu zi-čar, ro đen je 1926. go di ne. Na zvan je „pe tim Bitlsom“ (Th e Be a tles). Po ne kad je s nji ma svi rao na kla vi ru i kla vir čem ba lu, ali je naj če šće bio autor bo ga tih aran žma na nji ho vih pe sa ma. SER ĐO LE O NE (Ser gio Le o ne), ita li jan ski fi lm ski re ditelj, ro đen je 1929. go di ne. Kao je dan od tvo ra ca tzv. špa ge ti-ve ster na, pri me nio je na fi l mu ne ke no ve ak ci o ne i dra ma tur ške ele men te, uklju ču ju ći funk-ci o nal nu mu zi ku. Jedinstvenim ka dri ra njem i pre ci znom mon ta žom ste kao je ve li ku po pu lar nost kod lju bi te lja ve ster na. Naj bo lje re ži je ostva rio je u fi l mo vi ma Bi lo jed nom na Di vljem za pa du, Za do lar vi še,

Za ša ku do la ra, Do bar, ru žan, zao i Zo vem se Ni ko, za tim Bi lo jed nom u Ame ri ci i Ko los sa Ro do sa. Umro je 30. apri la 1989. go di ne.

ŽO ZEFŽAK ŽO FR (Jo seph-Jac qu es Césa i re Joff re), fran cu ski mar-šal, umro je 1931. go di ne. Tvo rac je rat nog pla na svo je ze mlje u Pr vom svet skom ra tu i po bed nik od sud ne bit ke na Mar ni 1914. go di ne.

NA CI STIČ KA NE MAČ KA je od 1942. go di ne osno va la u Nor ve škoj dva de set i tri kon cen tra ci o na lo go ra. Kroz te su ro ve ka za ma te pro šlo je vi še od 4.500 Ju go slo ve na, ma hom Sr ba, od ko jih je sko ro 3.000 ubi je no. Pre ži ve lih 1.300 in ter ni ra ca osno va lo je po sle ra ta udru že nje s pri ja te lji ma iz Nor ve ške.

U AR DE NI MA, evrop skom pla nin skom ma si vu, pro pao je 1945. go di ne po sled nji po ku šaj Hi tle ra da iz me ni tok Dru gog svet skog ra ta. Sa ve znič ke ar mi je ge ne ra la Mont go me ri ja (Mont go mery) i Bre dli ja (Bra dley) na ne le su u kon tra o fan zi vi na ci sti ma te ške gu bit ke u ljud-stvu i oruž ju.

SJE DI NJE NE AMERIČKE DR ŽA VE su pre ki nu le 1961. go di ne sve od no se sa Ku bom.

BRA ZA VIL (Kon go-Bra za vil) 1970. go di ne Usta vom je pro gla šen Na rod nom Re pu bli kom Kon go.

MEL GIB SON (Mel Gib son)

Ame rič ki film ski glu mac austra lij skog po re kla, ro đen je 1956. go di ne. Ulo ga ma sna žnih, čvr stih i bes kom-pro mi snih pra ved ni ka na pra vio je za pa že nu ho li vud-sku ka ri je ru. Sni mio je pe de se tak fi lo mo va u ko ji ma se do ka zao i kao vr stan tu mač isto rij skih, ro man tič-nih i ko mič nih li ko va. Naj bo lje ro le ostva rio je u fil mu Po be sne li Maks (u tri de la), Smr to no sno oruž je (u tri de la) i Šta že ne že le. Sa ve li kim uspe hom je re ži rao fil mo ve Hra bro sr ce i Pa tri o ta u ko ji ma je tu ma čio i glav ne ulo ge. MI HAEL ŠU MA HER (Mic hael Shu mac her)

Ne mač ki auto mo bi li sta i vo zač „for mu le 1“, ro đen je 1969. go di ne. Naj ve ći je šam pion u isto ri ji „for mu le 1“. Se dam pu ta je bio pr vak sve ta (1994. i 1995, a on da uza stop no još pet pu ta – od 2000. do 2004. go di ne). U ka ri je ri je ostva rio čak 90 po be da, vi še ne go iko pre nje ga i bar još pe de se tak pu ta se popeo na po bed-nič ko po sto lje. Vo zio je bo li de Be ne to na i Džor da na, ali je naj vi še uspe ha imao s ita li jan skim Fe ra ri jem. Od ak tiv nog uče šća u „naj br žem cir ku su na če ti ri toč ka“ opro stio se na kra ju se zo ne 2006. go di ne.

3. ja

nuar

3. ja

nuar

1 3

EKS PRE SNI VOZ uda rio je na ju gu Pa ki sta na 1990. go di ne u kom-po zi ci ju te ret nog vo za i tom prilikom je po gi nu lo 307 oso ba.

AR GEN TI NA je, ka ko je ob ja vlje no 2002. go di ne, po sta vi la svet-ski re kord u br zi ni pro me ne dr žav nog li de ra. Za sa mo tri na est da na po sta vi li su čak pet še fo va dr ža ve. Po sled nji va že ći je – Edu ar do Du al-de (Edu ar do Al ber to Du hal de).

J A N UJ A N U A R4 .4 .NA CE TI NJU je 1494. go di ne, u pr voj srp skoj štam pa ri ji, ob ja vlje na pr va knji ga na srp skom je zi ku – Ok to ih pr vo gla snik Đu ra đa Cr no je vi-ća i štam pa ra Ma ka ri ja. Obod ska štam pa ri ja je za tim ob ja vi la Ok to ih pe to gla snik, Psal tir s po slje do va njem, Če tvo ro je van đe lje i Mo li tve nik.

ĐO VA NI PER GO LE ZI (Gi o van ni Bat ti sta Per go le si), ita li jan ski kom po zi tor, ro đen je 1710. go di ne. Stva rao je u ma ni ru na pulj ske bu fo ope re, sve že, ne po sred ne i ve se le. Naj po zna ti ja de la su mu ope ra Slu žav ka go spo da ri ca i cr kve na mu zi ka Sta bat Ma ter. Umro je 16. mar ta 1736. go di ne.

LUJ BRAJ (Lo u is Bra il le), fran cu ski uči telj, ro đen je 1809. go di ne. Iz u-meo je azbuč ne zna ko ve (is pup če ne tač ke) na osno vu ko jih su sle pe oso be mo gle da či ta ju, i na zvao ih „Bra jev si stem“ (ili „Bra je va azbu-ka“). Braj je, ina če, i sam bio slep. Umro je 6. ja nu a ra 1852. go di ne.

MU ZIČ KI KON CERT u Be o gra du, pr vi jav ni te vr ste, pri re dio je 1842. go di ne Jo sif Šle zin ger (Schle sin ger), ka pel nik kne za Mi lo ša Obre no vi ća. Kon cert je odr žan u dvo ra ni Te a tra na đu mru ku. Šle-zin ger je kao osni vač „Knja žev sko-srp ske ban de“ sa ku pljao na rod ne pe sme i kom po no vao voj nič ke mar še ve.

MO ŠA PI JA DE, srp ski re vo lu ci o nar, sli kar i no vi nar je vrej skog po re-kla, ro đen je 1890. go di ne. Još kao sa svim mlad je pri hva tio ide je ko mu ni zma. Kao an ga žo va ni no vi nar pro le ter skog du ha, or ga ni za-tor i iz da vač ile gal nih li sto va i ča so pi sa, če sto je pro ga njan, hap šen i za tva ran. Za vre me Dru gog svet skog ra ta, či ji je bo rac bio od pr vog da na, u Jaj cu je 5. no vem bra 1943. go di ne osno vao no vin sku agen ci-ju Ta njug. Na rod ni je he roj i član SA NU. Pre veo je Mark so va (Karl Marx) de la Ka pi tal (sa Ro do lju bom Čo la ko vi ćem), Be da fi lo zo fi je i Ma ni fest Ko mu ni stič ke par ti je. Sli kar stvo je učio u Be o gra du, Min he-nu i Pa ri zu. Po sle Dru gog svet skog ra ta oba vljao je naj vi še dr žav ne funk ci je, uklju ču ju ći funk ci ju pred sed ni ka Skup šti ne FNRJ. Umro je u Pa ri zu 15. mar ta 1957. go di ne, na po vrat ku iz Ve li ke Bri ta ni je gde je pred vo dio ju go slo ven sku par la men tar nu de le ga ci ju. Glav na sli kar-ska de la su mu Auto por tret sa ja pan skim lut ka ma (1916), Auto por tret sa ro bi je (1926) i Bo rik u Le po gla vi (1931).

MI LAN BOG DA NO VIĆ, srp ski pi sac, pre vo di lac i aka de mik, ro đen je 1893. go di ne. Ure đi vao je ve ći broj li sto va u Sr bi ji i bio uprav nik Srp skog na rod nog po zo ri šta u No vom Sa du i Na rod nog po zo ri šta u Be o gra du. Bio je i pro fe sor Be o grad skog uni ver zi te ta. Ce lo kup ni opus mu je ob ja-vljen u pet knji ga pod na zi vom Sta ri i no vi. Jed na od knji žev nih na ga ra-da u Sr bi ji no si nje go vo ime. Umro je 2. fe bru a ra 1964. go di ne.

FLOJD PA TER SON (Floyd Pat ter son), ame rič ki bok ser afrič kog po re kla, ro đen je 1935. go di ne. Obe le žio je bor ba ma u rin gu isto-ri ju „ple me ni te ve šti ne“. Idol mu je bio bok ser ski ve li kan Džo Lu is (Joe Lo u is). Du go je bio naj mla đi (u 21. go di ni) šam pion sve ta te ške ka te go ri je i pr vi je pro fe si o nal ni bok ser ko ji je gu bio i vra ćao ti tu lu (1956–1959 i 1960–1962). Sa tro na je de fi ni tiv no si šao po sle po ra za u du e lu sa So ni jem Li sto nom (Sonny Li ston), ka da mu je bi lo 37. go di na. U ka ri je ri je ostva rio bi lans od pedeset pet po be da i osam po ra za, a jed nom je bok so vao ne re še no. Umro je ma ja 2006. go di ne.

MU ZIČ KA TOPLI STA, pr va te vr ste u sve tu, for mi ra na na osno vu bro ja pro da tih plo ča, po ja vi la se 1936. go di ne u ame rič kom ilu stro-va nom ča so pi su Bill bo ard.

AL BER KA MI (Al bert Ca mus), fran cu ski pi sac i fi lo zof, po gi nuo je u sa o bra ćaj noj ne sre ći 1960. go di ne (v. i 7. no vem bar).

ER VIN ŠRE DIN GER (Er win Schrödinger), austrij ski fi zi čar, umro je 1961. go di ne (v. i 12. av gust).

TO MAS ELI OT (Th o mas Ste arns Eli ot), en gle ski pi sac ame rič kog po re kla, umro je 1965. go di ne (v. i 26. sep tem bar).

KAR LO LE VI (Car lo Le vi), ita li jan ski pi sac, umro je 1975. go di ne (v. i 29. no vem bar).

JA KOB GRIM (Ja kob Grimm)

Ne mač ki fi lo log, knji žev nik i pro fe sor, ro đen je 1785. go di ne. Sma tra se osni va čem sa vre me ne ger ma ni sti-ke. Iz u ča vao je isto ri ju je zi ka, sta re knji žev no sti, pro-ble me mi ta, baj ke, pre da nja, na rod ne umo tvo ri ne, fol kor i pra vo. Ob ja vio je Ne mač ki reč nik (od 1852), Ne mač ka pre da nja (1829) i Isto ri ju ne mač kog je zi-ka (1848). Iz pri ja telj stva sa srp skim pro sve ti te ljem Vu kom Ste fa no vi ćem Ka ra dži ćem na stao je nje gov pre vod srp ske gra ma ti ke. Sa bra tom Vil hel mom (Wil-helm), saku pljao je i ob ra dio baj ke po zna te de ci ši rom sve ta. Umro je 20. sep tem bra 1863. go di ne.

4. januar4. januar

1 4

KA TA RI NA DE ME DI ČI (Ca te ri na de’ Me di ci), fran cu ska kra lji ca ita li jan skog po re kla, umr la je 1589. go di ne (v. i 13. april).

JE LI SA VE TA RO MA NO VA (Pe trov na), ru ska ca ri ca, umr la je 1762. go di ne (v. i 18. de cem bar).

LUJ ŠESNAESTI (Lo u is), fran cu ski kralj, za ko nom iz 1785. go di ne od re dio je da ma ra mi ce mo ra ju bi ti – če tvr ta ste (v. i 23. av gust.)

NO VI NE SERB SKE po ja vi le su se 1834. go di ne u Kra gu jev cu. Bio je to pr vi srp ski in for ma tiv ni list štam pan u Sr bi ji i ujed no slu žbe no gla si lo Kne že vi ne Sr bi je.

KING DŽI LET (King Camp Gil let te), ame rič ki pro na la zač, ro đen je 1855. go di ne. Po znat je po izu mu no ži ća za bri ja nje ko ji je pre ma fran cu skom iz go vo ru nje go vog pre zi me na na zvan – ži let. Umro je 9. ju la 1932. go di ne.

JO HAN RA DEC KI (Jo hann Jo sef Wen zel Graf Ra detzky von Ra detz), austrij ski voj sko vo đa če škog po re kla i na ci o nal ni ju nak, umro je 1858. go di ne (v. i 2. no vem bar). NI KO LAJ VE LI MI RO VIĆ, srp ski pra vo slav ni te o log i be sed nik, ro đen je 1881. go di ne. Kao epi skop žič ki i ohrid ski (1919–1944), sma tra se naj um ni jim srp skim mo na hom po sle sve tog Sa ve. To kom Pr vog svet skog ra ta ba vio se di plo ma ti jom, a ka sni je ob na vlja njem ošte će nih ma na sti ra u Sr bi ji. Nem ci su ga u Dru gom svet skom ra tu, za jed no sa pa tri jar hom Ga vri lom (Do žić) za to či li u lo go ru Da hau. Bi la su to je di na dva sve šte ni ka-lo go ra ša u ce loj po ro blje noj Evro-pi. Emi gri rao je u SAD, gde je u ru skom ma na sti ru sve tog Ti ho na u Sa ut Ka na nu, u Pen sil va ni ji, umro 18. mar ta 1956. go di ne. Nje go va naj zna čaj ni ja de la su Re li gi ja Nje go še va, Du ša Sr bi je, Sr bi ja u sve tlo sti i mra ku, Du hov ni pre po rod Evro pe, Re či o Sve čo ve ku, Ohrid ski pro log, Srp ski na rod kao Te o dul, In dij ski Sa vle, za tim Hri ste, do đi u Azi ju i Je di ni čo ve ko lju bac (ne do vr še no).

BRIND ZI, ita li jan ski brod, po to nuo je po sle eks plo zi je 1916. go di ne pred Me dov skim za li vom u Al ba ni ji. Na nje mu su se na la zi li ju go-slo ven ski ise lje ni ci iz SADa i Ka na de, ko ji su po hi ta li da po mog-nu otadž bi ni u Pr vom svet skom ra tu. Tom pri li kom po gi nu lo je 390 do bro vo lja ca, a spa se na su 102.

NE LI TEJ LOR ROS (Nel lie Taylor Ross), po li ti čar, po sta la je 1925. go di ne gu ver ner ame rič ke dr ža ve Va jo ming. To je pr va že na gu ver-ner u isto ri ji SAD.

RO BERT DI VAL (Ro bert Du vall), ame rič ki fi lm ski glu mac, ro đen je 1931. go di ne. Ka ri je ru je za po čeo pe de se tih go di na XX ve ka u po zo-ri štu, a na sta vio je na te le vi zi ji, da bi se za tim kao de bi tant po ja vio u fi l mu To Kill a Moc king bird (Ubi ti pti cu ru ga li cu). Umet nič ki spo-so ban da od go vo ri i naj slo že ni jem glu mač kom za dat ku, vre me nom po sta je jed na od tra že ni jih ho li vud skih zve zda. Te me ljit u grad nji ka rak te ra li ka, ostva rio je niz za pa že nih ulo ga, uklju ču ju ći i one u fi l mo vi ma MESH, Kum (pr va dva de la), Apo ka lip sa da nas, Džon Kju, Še sti dan, Slo vo sra ma, Zgra bi mo Ha ri ja i Ne što za pri ču.

UM BER TO EKO (Um ber to Eco), ita li jan ski pi sac, ese ji sta, isto ri čar i so ci o log kul tu re, ro đen je 1932. go di ne. Pr vi na uč ni rad Otvo re no de lo ob ja vlju je 1962. go di ne, a on da sle de Kul tu ra in for ma ci ja i ko mu ni ka-ci ja, Umet nost i le po u este ti ci sred njeg ve ka, Iz me đu la ži i iro ni je i Spi si o mo ra lu. Re pu ta ci ju uspe šnog knji žev ni ka i iz van gra ni ca do mo vi ne po sti že ro ma ni ma Ime ru že, Fu ko o vo klat no, Ostr vo da na pre đa šnjeg i Ba u do li no. Do bi jao je vi še pre sti žnih na gra da i pri zna nja, da bi Ime ru že sa ve li kim uspe hom bi lo i ekra ni zo va no. Sre di nom 2006. go di-

ne ob ja vlju je knji gu Sa tor Are po u ko joj se po i gra va sa Dan te o vim (Dan te Alig hi e ri) sti ho vi ma iz Bo žan stve ne ko me di je, či ta ju ći ve li kog pe sni ka – na o pa ko!

RAD MI LA BA KO ČE VIĆ, srp ska oper ska umet ni ca, ro đe na je 1933. go di ne. Ubra ja se me đu naj lep še so pra ne srp ske ope re. Pe va-la je u mi lan skoj Ska li, kao i dru gim oper skim ku ća ma Ita li je, za tim u Be ču, na sce na ma Špa ni je, Por tu ga li je, Fran cu ske, En gle ske, Ki ne, SAD, Ja pa na... Ima la je sa mo stal ni na stup u Ko vent gar de nu u Lon-do nu, Me tro po li ten ope ri u Nju jor ku, pa ri skoj Ope ri i Bolj šom te a tru u Mo skvi. Part ne ri su joj bi li naj zna čaj ni ji oper ski umet ni ci dru ge po lo vi ne XX ve ka.

HUAN KAR LOS PRVI (Juan Car los I), špan ski kralj, ro đen je 1938. go di ne. Špan ski „ge ne ra li si mus“ i dik ta tor Fran si sko Fran ko (Fran ci sco Fran co y Ba ha mon de) pro gla sio ga je 1969. go di ne (kao bur bon skog prin ca) svo jim na sled ni kom na če lu dr ža ve. Već po čet kom 1975. go di-ne za me nio je obo le log Fran ka, da bi zva nič no ru ko vo đe nje ze mljom pre u zeo od mah po sle nje go ve smr ti (20. no vem bar 1975), od lu ču ju će do pri nev ši us po sta vlja nju de mo krat skog po ret ka u Špa ni ji.

UL TRA KRAT KI ra dio-ta la si pr vi put su emi to va ni 1940. go di ne.

ZVON KO BOG DAN, bu nje vač ki estrad ni umet nik, kom po zi tor i pe vač, ro đen je 1942. go di ne. Je dan je od onih ko ji su sa ku plja njem i kom po no va njem iz vor nih i va ro ških pe sa ma, kao i ro man si obe le-ži li srp sku estra du osam de se tih i de ve de se tih go di na XX ve ka. Autor je ne za bo rav nih nu me ra Ej, sa la ši na se ve ru Bač ke, Go vo ri se da me va raš i Ne mo gu se tač no se ti ti le ta. Za lju blje nik u ko nje, vre me nom je po stao in ter na ci o nal ni tre ner i tak mi čar u ka sač kim tr ka ma u ko ji-ma je imao ve li kih uspe ha. Do bit nik je or de na za slu ga za na rod sa sre br nom zve zdom i ima sta tus is tak nu tog umet ni ka Ju go sla vi je. Sa ve li kim uspe hom je na stu pao na no vo sad skom „Eg zi tu“. Ga ji i go lu-bo ve pi smo no še.

DA JA NA KI TON (Di a ne Ke a ton), ame rič ka po zo ri šna i fi lm ska glu-mi ca, ro đe na je 1946. go di ne. Pr vo glu mač ko is ku stvo sti če na sce ni nju jor škog Bro dve ja u kult noj rok ope ri Ko sa. Glu mi la je za tim i u pred sta vi Svi raj to još jed nom, Se me, da bi joj ulo ga Kejt u ma fi ja škoj tri lo gi ji Kum do ne la na gra du „Oskar“. Sni mi la je vi še od se dam de set fi l mo va, uklju ču ju ći i de se tak te le vi zij skih sto ri ja. Za pa že no se ba vi pi sa njem sce na ri ja, re ži jom i pro duk ci jom. Naj va žni je ulo ge ostva ri-la je još u fi l mo vi ma Spa vač, Lju bav i smrt, Ani Hol, Men hetn, Pu canj u me sec, Bej bi bum, Ne ve stin otac, Po gle daj ko go vo ri, Pr vi žen ski klub, Sa mo tri ler i Sa mo ne ti.

TA DI JA KA ČAR, srp ski bok ser i tre ner, re pre zen ta ti vac, ro đen je 1956. go di ne. Spa da u red naj u spe šni jih srp skih bok se ra svih vre me-na. Bio je vi še stru ki dr žav ni pr vak, šam pion Bal ka na i Me di te ra na, kao i vi ce šam pion sve ta (1978) i Evro pe (1979). Osva jač je i sre br ne me da lje na Olim pij skim igra ma u Mon tre a lu (1976). Po sle za vr šet ka ak tiv nog ba vlje nja bok som, oba vljao je po sao se lek to ra Sr bi je i Cr ne Go re (ka sni je Sr bi je). Do bit nik je go di šnje na gra de SOFK-a Voj vo-di na i Ok to bar ske na gra de No vog Sa da.

„VE NE RA 5“, so vjet ski va si on ski brod bez ljud ske po sa de, lan si ra na je 1969. go di ne u prav cu Ve ne re. „Ve ne ra 6“ je pet da na ka sni je kre-nu la istim pu tem. ČARLS MIN GUS (Char les Min gus), ame rič ki džez mu zi čar, umro je 1979. go di ne (v. i 22. april).

JA NI CA KO STE LIĆ, hr vat ska ski ja ši ca, ro đe na je 1982. go di ne. Sma-tra se naj ve ćim ski ja škim ta len tom na po čet ku XXI ve ka. Pe to stru ki je svet ki pr vak (2003–2005) i vi še stru ki osva jač me da lja na Olim pij skim igra ma (če ti ri zlat ne i dve sre br ne, 2002. i 2006). U Svet skom ku pu je za be le ži la 30 tri jum fa, a tri pu ta je bi la i ukup ni po bed nik tog tak mi-če nja (2001, 2003. i 2006). Po sta vi la je 2006. go di ne i svet ski re kord po bro ju osvo je nih bo do va (1970) u jed noj se zo ni, vo ze ći sla lom i

J A N UJ A N U A R5 .5 .

5. ja

nuar

5. ja

nuar

1 5

ve le sla lom. Jed na je od tri ski ja ši ce u isto ri ji ko ja je po be di la u svim di sci pli na ma Svet skog ku pa. Od ski ja nja se, zbog uče sta lih po vre da, zva nič no opro sti la 2007. go di ne.

VAS KO PO PA, srp ski pi sac, umro je 1991. go di ne (v. i 29. jun).

KA LI STO TAN CI (Ca li sto Tan zi), tvo rac i pr vi čo vek Par ma la ta, jed nog od in du strij skih gi ga na ta Ita li je, po či nio je naj ve ću evrop sku pljač ku XX ve ka – ot kri ve nu 2004. go di ne. To kom pret hod nih de ce-ni ju i po, fal si fi ko va nim ra ču ni ma „oja dio“ je sop stve no pred u ze će za tri na est mi li jar di evra.

STE FAN DE ČAN SKI NE MA NJIĆ, srp ski kralj, kru ni san je 1322. go di ne u Ži či (v. i 11. no vem bar).

JO VAN KA OR LE AN KA, fran cu ska na ci o nal na ju na ki nja, ro đe na je 1412. go di ne kao Žan d’Ark (Je an ne d’Arc). Po di gla je usta nak pro-tiv stra nih za vo je va ča u svo joj ze mlji. Ostva ru je pod vig 1429. go di-ne ka da se pro bi la u op ko lje ni Or lean i po sle ne ko li ko da na na te ra la u bek stvo en gle ske voj ni ke ko ji su se dam me se ci op se da li taj grad. Ta da i do bi ja pre zi me Or le an ka. Pod op tu žbom da je je re tik i ve šti-ca, spa lje na je na lo ma či 30. ma ja 1431. go di ne. Eg ze ku ci ja je iz vr-še na po sle pro ce sa pred en gle skim cr kve nim su dom u Ru a nu, na ko jem se dr ža la iz u zet no hra bro. Pro gla še na je sve ti com 18. apri la 1909. go di ne.

ŽAKETJEN MON GOL FJE (Jac qu es-Éti en ne Mont gol fi er), fran-cu ski pro na la zač, ro đen je 1745. go di ne. Sa bra tom Žo zef-Mi še lom (Jo seph-Mic hel Mont gol fi er) pro na šao je glo bal ni aero sta tik i ba lon pu njen to plim va zu do hom (1783). Pr vi su uspe šno us pe li fi zič ki da po dig nu i spu ste ba lon, što je ta da iza zva lo ve li ku sen za ci ju i in te re-so va nje fran cu ske voj ske. Umro je 2. av gu sta 1799. go di ne.

SE MJUEL MOR ZE (Sa muel Lin ley Bre e se Mor se), ame rič ki pro na-la zač i fi zi čar, jav no je 1838. go di ne, pr vi put u sve tu, pri ka zao te le graf

– si stem ko ji za azbu ku ko ri sti tač ke i cr ti ce (v. i 27. april).

HAJN RIH ŠLI MAN (He in rich Schli e mann), ne mač ki ar he o log, ro đen je 1822. go di ne. Je dan je od naj zna čaj ni jih svet skih ar he o-lo ga – 1868. go di ne ot krio je Tro ju. Do tog ot kri ća do šao je ko ri-ste ći po dat ke iz Ho me ro vih spe vo va Ili ja da i Odi se ja. Pro na šao je tač ne lo ka ci je Mi ke ne, Or ho me na i Ita ke. Na ar he o lo ška is tra ži va nja po tro šio je či ta vo (svo je) mi li on sko bo gat stvo. Umro je 26. de cem bra 1890. go di ne.

LUJ BRAJ (Lo u is Bra il le), sle pi fran cu ski uči telj, umro je 1852. go di-ne (v. i 4. ja nu ar).

DR VO JI SLAV SU BO TIĆ, srp ski le kar i hi rurg, ro đen je 1859. go di-ne. Osni vač je Me di cin skog fa kul te ta i šef hi rur škog ode lje nja Op šte-dr žav ne bol ni ce u Be o gra du. Bio je vo de ći hi rurg u Sr bi ji kra jem XIX i po čet kom XX ve ka. Ob ja vio je niz ra do va iz ab do mi nal ne hi rur gi je, uro lo gi je, or to pe di je. Za pred sed ni ka Srp skog le kar skog dru štva pr vi put je iza bran 1906. go di ne. Uče stvo vao je u ra to vi ma 1912–1918, kad je ra dio kao voj ni hi rurg. U ra tu sa Bu ga ri ma u Bal kan skom ra tu zbri-nja vao je u Be o gra du naj te že ra nje ni ke sa bo ji šta. Ne že le ći da pad ne u rop stvo, eva ku i sao se pre ko Al ba ni je, iako je nje go vo zdrav stve no sta nje bi lo te ško zbog ste no kar dič nih na pa da. Ka sni je, oro nuo i osla-bljen od la zi u Pa riz i Lon don gde je pri in ter a li jal noj ko mi si ji bio srp ski de le gat. Kon stru i sao je 1916. ši nu za imo bi li za ci ju but nja če i pri ka zao je u Pa ri skoj me di cin skoj aka de mi ji. Je dan od pr vih hi rur-

ga u sve tu ko ji je pri me nio re pa ra ci ju krv nog su da ume sto pod ve zi-va nja. Za do pri nos me di cin skoj na u ci i hi rur škoj prak si, za ži vo ta je do bio naj vi še na gra de, od li ko va nja i pri zna nja. Bio je i član Hi rur škog dru štva Fran cu ske, za tim Ne mač ke, kao i Me đu na rod nog hi rur škog dru štva, Pe štan skog le kar skog dru štva, član Pa ri ske me di cin ske aka-de mi je. Umro je 4. de cem bra 1924. go di ne.

ALEK SAN DAR SKR JA BIN (Ni ko la je vič), ru ski kom po zi tor i pi ja ni-sta, ro đen je 1872. go di ne. Bio je pre te ča eks pre si o ni zma. Po red so na ta i eti da, naj zna čaj ni ja de la su mu kom po zi ci je za or ke star Bo žan stve na po e ma, Pro me tej, Po e ma ek sta ze, kla vir ski pre lu di ju mi, so na te i eti de. Umro je 27. apri la 1915. go di ne.

GRE GOR JO HAN MEN DEL (Gre gor Jo hann Men del), austrij ski na uč-nik i bo ta ni čar če škog po re kla, umro je 1884. go di ne (v. i 6. ja nu ar).

DU ŠAN PO PO VIĆ, srp ski te o re ti čar so ci ja li zma, ro đen je 1885. go di ne. Za čet nik je rad nič kog po kre ta i sa Di mi tri jem Tu co vi ćem po kre tač li sta Bor ba.

MOJ KO VAČ KA BIT KA, jed na od naj po zna ti jih bi ta ka Pr vog svet-skog ra ta, za po če la je 1916. go di ne na de snoj oba li re ke Ta re. Di vi zi ja cr no gor ske San džač ke voj ske su ko bi la se s austro u gar skim di vi zi ja-ma. U vre me po vla če nja srp ske voj ske pre ma Ska dru Cr no gor ci su iz u zet nom hra bro šću i od luč no šću, pod ko man dom ser da ra Jan ka Vu ko ti ća, od ba ci li tro stru ko ja čeg ne pri ja te lja i omo gu ći li Sr bi ma pro laz do Al ba ni je.

TE O DOR RU ZVELT (Th e o do re Ro o se velt), ame rič ki po li ti čar i dr žav nik, umro je 1919. go di ne (v. i 27. ok to bar).

ALEK SAN DAR DE SPIĆ, srp ski na uč nik i aka de mik, ro đen je 1927. go di ne. Radio je kao uprav nik Mu ze ja na u ke i teh ni ke, uža

J A N UJ A N U A R6 .6 .

RO VAN ET KIN SON (Ro wan At kin son)

Bri tan ski ko mi čar, ro đen je 1955. go di ne. Po pu lar-nost sti če tu ma če ći ko mič ni lik go spo di na Bi na (Mr. Bean), En gle za ne određenog zanimanja, ko ji stal no pro u zro ku je ne spo ra zu me ili sam upa da u ne vo lje. Po red te le vi zij skog se ri ja la, po ja vlji vao se i na ve li kom plat nu. Nje go ve naj po zna ti je film ske ko me di je su Naj-ve ća ka ta stro fa na sve tu i Mi ster Bin na od mo ru, obe ra đe ne u ho li vud skoj pro duk ci ji.

6. januar6. januar

1 6

spe ci jal nost mu je elek tro he mi ja, ko ju je ma gi stri rao i dok to ri rao u Lon do nu, a pret hod no je za vr šio Teh no lo ško-me ta lur ški fa kul te t u Be o gra du. Autor je vi še od 160 na uč nih i tri de se tak struč nih ra do va, kao i 12 mo no gra fi ja. Za šti tio je vi še od 20 pa te na ta. Do bit nik je Ok to-bar ske na gra de Be o gra da, Sed mo jul ske na gra de i go di šnje na gra de

„Bra ća Ka rić“, ko ju do de lju je Fon da ci ja Ka rić. Uče snik je Dru gog svet-skog ra ta. Umro je apri la 2005. go di ne.

ALEK SAN DAR KA RA ĐOR ĐE VIĆ, ju go slo ven ski kralj, su spen-do vao je 1929. go di ne Vi dov dan ski ustav i za veo dik ta tu ru ko ja je u isto ri ji po zna ta kao Še sto ja nu ar ska dik ta tu ra (v. i 28. jun).

ĐOR ĐE KA DI JE VIĆ, srp ski fi lm ski i TV re di telj, li kov ni kri ti čar, ro đen je 1933. go di ne. Osni vač je i ru ko vo di lac Mi le šev ske sli kar ske ko lo ni je u Pri je po lju i se lek tor (i po kre tač) vi še sim po zi ju ma, sa mo-stal nih i grup nih li kov nih iz lo žbi, kao i po stav ki u ga le ri ja ma. Du že od tri de ce ni je za pa že no pi še li kov ne kri ti ke i sni ma igra ne i te le vi-zij ske fi l mo ve i se ri je. Re ži rao je Ka ra đor đe vu smrt (TV fi lm go di-ne), Be o grad ske pri če i se ri ju Vuk Ka ra džić, za ko ji mu je u Ri mu 1988. go di ne uru čen gran pri. Do bit nik je „Zlat nog ven ca“ i spe ci jal ne di plo me za re ži ju u Pu li 1968. go di ne, kao i na gra de Une sko ve fon-da ci je „Dej vid Brid“ u Ve ne ci ji.

ADRI JA NO ĆE LEN TA NO (Adri a no Ce len ta no), ita li jan ski pe vač, ro đen je 1938. go di ne. Naj ve ća je zve zda ita li jan ske kan co ne. Pro sla-vio je ovaj mu zič ki ža nr u sve tu pe sma ma Ven ti qu at tro mi la ba ci i Azu ro, ko je je pro dao u mi li on skim ti ra žni ma. Imao je svoj „po vrat-nič ki“ TV šou (1999), a uspe šno se ba vio i glu mom (Bor sa li no). Nje-gov ne na ja vlje ni na stup na fe sti va lu u San Re mu 2004. go di ne po di-gao je na no ge pre pu nu sa lu po zo ri šta Ari ston.

VIK TOR FLE MING (Vic tor Fle ming), ame rič ki fi lm ski re ditelj, umro je 1949. go di ne (v. i 23. fe bru ar).

AR ČI BALD KRO NIN (Ar chi bald Jo seph Cro nin), škot ski le kar i knji žev nik, umro je 1981. go di ne (v. i 19. jul).

RU DOLF NU RE JEV (Ru dolf Xämät ulı Nu ri ev), ru ski ba let ski igrač, po re klom Ta ta rin, umro je 1993. go di ne (v. i 17. mart).

DI ZI GI LE SPI (John Birks Dizzy Gil le spie), ame rič ki tru bač, aran žer i pe vač afrič kog po re kla, umro je 1993. go di ne (v. i 21. ok to bar).

OD RO NI ZE MLJE, pro u zro ko va ni obil nim ki ša ma, usmr ti li su 2006. go di ne na in do ne žan skom ostr vu Ja va vi še od 210 oso ba. Ja ke trop ske ki še sva ke go di ne iza zi va ju po pla ve i kli zi šta u In do ne zi ji.

KA TA RI NA ARA GON SKA (Ca ta li na de Aragón y Ca stil la, engl. Cat he ri ne of Ara gon), en gle ska kra lji ca špan skog po re kla, umr la je 1536. go di ne (v. i 16. de cem bar).

ALE SAN DRO DE ME DI ČI (Ale san dro de Me di ci), po gla var Fi ren ce i pr vi fi ren tin ski voj vo da, ubi jen je 1537. go di ne. Me di či su bi li bo ga ta ban kar ska po ro di ca ko ja je du go vla da la Fi ren com.

BO RIS GO DU NOV (Fjo do ro vič), ru ski car, stu pio je na ru ski pre sto 1598. go di ne, po sle smr ti Fjo do ra I Iva no vi ča (v. i 13. april).

GA LI LEO GA LI LEI (Ga li leo Ga li lei), ita li jan ski astro nom, fi zi čar i ma te ma ti čar, ot krio je 1610. go di ne Ju pi te ro ve me se ce (Io, Evro pa, Ga ni med i Ka li sto) – (v. i 15. fe bru ar).

MI LO VAN GLI ŠIĆ, srp ski pi sac i pre vo di lac, ro đen je 1847. go di ne. Je dan je od za čet ni ka re a li zma u srp skoj knji žev no sti. Bio je ured nik Srp skih no vi na, dra ma turg u Na rod nom po zo ri štu i po moć nik ured-ni ka Na rod ne bi bli o te ke, a jed no vre me je ra dio i u Dr žav noj štam pa-ri ji. Autor je tri de se tak pri po ve da ka i dva po zo ri šna ko ma da. Po što je teč no go vo rio ru ski, fran cu ski i ne mač ki je zik sa ve li kim uspe hom je pre vo dio de la naj zna čaj ni jih ru skih i fran cu skih kla si ka. Naj znač ja ni-ja de la su mu hu mo ri stič ke i sa ti rič ne pri po vet ke Gla va še će ra, Ro ga, Re dak zver, Ši lo za og nji lo i Po sle dva de set go di na, za tim lir ska ski ca Pr va bra zda, kao i po zo ri šni ko ma di Dva cvan ci ka i Pod va la. Umro je 2. fe bru a ra 1908. go di ne.

PR VA BAL KAN SKA KON FE REN CI JA so ci jal de mo krat skih par ti-ja i rad nič kih po kre ta odr ža na je 1909. go di ne u Be o gra du. Tro dnev-ni skup usvo jio je re zo lu ci ju o stva ra nju sa ve za slo bod nih na ro da Bal ka na.

LON DON I NJU JORK us po sta vi li su 1927. go di ne re dov nu tran s-a tlant sku te le fon sku li ni ju.

„HI DRO GEN SKA BOM BA iz ra đe na je u SAD“ – sa op štio je 1953. go di ne ame rič ki pred sed nik Ha ri Tru man (Ha rry Tru man).

NI KO LAS KEJDŽ (Ni co las Ca ge), ame rič ki fi lm ski glu mac, ro đen je 1964. go di ne. Pri pa da re du naj zna čaj ni jih dram skih umet ni ka Ho li-vu da kra jem XX i po čet kom XXI ve ka; ostva rio je niz za pa že nih ro la sa sta no vi šta fi lm ske tran sfor ma ci je. Po sle ne ko li ko brač nih slo mo-va i če stih de pre si ja, vra ćao se fi l mu i kre i rao još bo lje ulo ge. Ne za-bo rav ne ro le ostva rio je u fi l mo vi ma Ste na, Adap ta ci ja, Li ce, Osam mi li me ta ra, Di vlji u sr cu, Na pu šta ju ći Las Ve gas, Po di za nje Ari zo ne, Red rok vest, Po lju bac vam pi ra, Zmij ske oči, Na ci o nal no bla go i Mla-dić u pla vom.

J A N UJ A N U A R7 .7 . NI KO LA TE SLA

Srp ski fi zi čar i pro na la zač, umro je 1943. go di ne u Nju jor ku (v. i 10. jul).

7. ja

nuar

7. ja

nuar

1 7

KAM BO DŽAN SKI PO BU NJE NI CI su 1979. go di ne, uz po moć vi jet nam skih sna ga, za u ze li Pnom Pen i sru ši li vla du Cr ve nih Kme ra dik ta to ra Po la Po ta (Pol Pot).

AL FRED KA STLER (Al fred Ka stler), fran cu ski fi zi čar, umro je 1984. go di ne (v. i 3. maj).

MI LAN SR DOČ, srp ski po zo ri šni, fi lm ski i te le vi zij ski glu mac, umro je 1988. go di ne. Još kao de čak je tu ma čio lik Ra ke u pred sta vi Go spo đa mi ni star ka u be o grad skom Na rod nom po zo ri štu, gde je pro veo naj-ve ći deo svo je bo ga te ka ri je re. Bio je krat ko član be o grad skog Lut kar-skog po zo ri šta, za tim po zo ri šta u Za je ča ru i Be o grad skog dram skog po zo ri šta. Na fi l mu je de bi to vao u Sum nji vom li cu (1954), da bi pr vu ve ću ulo gu od i grao u fi l mu Ve li ki i ma li (1956). Sni mio je pe de se tak fi l mo va u ko ji ma je uglav nom glu mio spo red ne ro le. Nje go ve kre a ci je, ne za vi sno od sa dr ža ja i uspe ha fi l ma, zbog spon ta ne glu me i upe ča-tlji ve fi zi o no mi je, do ne le su mu po pu lar nost kod pu bli ke (Na rod ni po sla nik, Zi mo va nje u Ja kobs fel du, Ni ko le ti na Bur sać, Su ton, Do šlo do ba… i Po se ban tret man). Ostao je u se ća nju i po te le vi zij skim se ri-ja ma Sam ci, Mu zi kan ti i Pri če iz maj stor ske ra di o ni ce.

HI RO HI TO (Hi ro hi to), ja pan ski car, umro je 1989. go di ne (v. i 29. april).

U DVA ODVO JE NA TE RO RI STIČ KA NA PA DA u Ira ku, u sa mo jed nom da nu 2006. go di ne, po gi nu lo je vi še od 100 lju di. Atak bom-ba ša sa mo u bi ca od i grao se u gra do vi ma Ra ma di i Ker ba li.

FRAN ČE SKI NO GRI MAL DI (Fran ceschi no Gri mal di), ita li jan-ski ple mić, pre o bu čen u ka lu đe ra ušu njao se 1297. go di ne u tvr đa vu Mo na ko (pod vla šću Đe no ve), otvo rio nje na vra ta i sa svo jom voj-skom osvo jio taj grad. Ta ko je osno va na di na sti ja Gri mal di, ko ja je i da nas na vla sti u Kne že vi ni Mo na ko. MAR KO PO LO (Mar co Po lo), ita li jan ski is tra ži vač i naj po zna ti ji sred njo ve kov ni put nik, umro je 1324. go di ne. Pro pu to vao je Me so-po ta mi ju, Kur di stan, Per si ju, Mon go li ju, ce lu Ki nu, In do ki nu, In do ne-zi ju i Sin ga pur. Svo je do go dov šti ne opi sao je u de lu Knji ga o ču di ma sve ta, ob ja vlje nom 1298. go di ne, ka sni je na zva nom Mi lion. Ovo šti vo je pod sta klo mno ga ge o graf ska ot kri ća.

IVAN DŽI VO GUN DU LIĆ, pi sac iz Du brov ni ka, ro đen je 1589. go di ne. Po e zi ja mu je pro že ta stra snim pa tri ot skim po zi vom na bor bu za slo bo du Slo ve na od Tu ra ka. U mla do sti je pi sao me lo dra me, pa sto-ra le i lir ske pe sme. Nje go va naj zna čaj ni ja de la su ep Osman, pa sto ral-na dra ma Du brav ka i spe vo vi Su ze si na raz met no ga i Ari jad na. Umro je 8. de cem bra 1638. go di ne.

VO DO PA DE NI JA GA RE ot krio je 1679. go di ne fran cu ski is tra-ži vač Re ne-Ro ber Ka ve li je de la Sal (René-Ro bert Ca ve li er de la Sal le).

AR KAN ĐE LO KO RE LI (Ar can ge lo Co rel li), ita li jan ski kom po zi tor i vi o li ni sta, umro je 1713. go di ne (v. i 17. fe bru ar).

VE LO SI PED SKI LIST – na ziv je pr vog sport skog li sta u Sr bi ji, ko ji je štam pan 1887. go di ne.

POL VER LEN (Paul Ver la i ne), fran cu ski pi sac, umro je 1896. go di-ne (v. i 30. mart).

SO LO MON BAN DA RA NA I KE (So lo mon Ban da ra na i ke), pre mi jer Cej lo na i vo đa Par ti je slo bo de, ro đen je 1899. go di ne. Još dok je bio pre mi jer ova ze mlja je pro me ni la ime u Šri Lan ka. Od po sle di ca aten-ta ta, ko ji je na nje ga dan ra ni je u Ko lom bu iz vr šio je dan bu di stič ki sve šte nik, umro je 26. sep tem bra 1959. go di ne. Na po li tič koj sce ni na sle di la ga je udo vi ca Si ri ma vo (Si ri ma vo Ban da ra na i ke). EL VIS PRE SLI (El vis Aaron Pre sley), ame rič ki ro ken rol mu zi čar, ro đen je 1935. Ne pro ce nji vo je do pri neo raz vo ju ro keln ro la, pre sud-no uti ču ći na vi še ge ne ra ci ja tog mu zič kog žan ra. Kao ne kru ni sa ni

„kralj“ ro ken ro la, ostva rio je ogro man mu zič ki opus ko ji ob u hva-ta vi še od pe de set ofi ci jel no sni mlje nih al bu ma. „Pro dao sam vi še plo ča od grupa Th e Beatles i Th e Rolling Stones za jed no“, iz ja vio je jed nom pri li kom. Za ime ovog mu zi ča ra ve za ni su mno gi dis ko-graf ski re kor di. Nje go ve pe sme su na zva nič nim bri tan skim top-li sta ma (bez pa u ze) pro ve le ukup no 1.149 ne de lja! Na le stvi ca ma po pu lar no sti pr vi put se po ja vio sa nu me rom He ar tbre ak Ho tel (11. maj 1956). Od ta da, na li sta ma singl plo ča i al bu ma na la zio se čak 2.463 ne de lje! Kon cer ti ši rom sve ta su mu me se ci ma una pred bi li ras pro da ti. Lo ve Me Ten der, Al ways on My Mind, I’ll Hold You in My He art, Hurt, I’ve Lost You ili Lo ving You – sa mo su ne ke od nje go-vih sto ti nu hi to va. Za hva lju ju ći ogrom noj po pu lar no sti, uspe šno je za i grao u fi l mo vi ma Fla ming Star, Fo low Th at Dre am, Wild in the Co un try i Ja il ho u se Rock. In te re so va nje za nje gov ži vot, pe va nje i plo če ne je nja va ni u de ce ni ja ma po sle nje go ve smr ti. Umro je 16. av gu sta 1977. go di ne.

ŠIR LI BE SI (Da me Shir ley Ve ro ni ca Bas sey), vel ška pop pe va či ca, ro đe na je 1937. go di ne. Pre ma oce na ma kri ti ča ra sma tra se jed nim od naj bo ljih in ter pre ta to ra mo der ne mu zi ke dru ge po lo vi ne XX ve ka. Po seb no je upam će na kao pe va či ca ko ja je sni mi la na slov ne nu me re za tri fi l ma o Džem su Bon du (Ja mes Bond) – Gold fi n ger (1964), Di a-monds are Fo re ver (1971) i Mo on ra ker (1979). Ob ja vi la je dva de se tak al bu ma i odr ža la na hi lja de kon ce ra ta, a nje ni ne za bo rav ni hi to vi su još What Now My Lo ve, Big Spen der, And I Lo ve You So, Ne ver Ne ver Ne ver i I Am What I Am.

J A N UJ A N U A R8 .8 .

GA LI LEO GA LI LEI (Ga li leo Ga li lei)

Ita li jan ski astro nom, fi zi čar i ma te ma ti čar, umro je 1642. go di ne (v. i 15. fe bru ar).

8. januar8. januar