Literarnost humora u Guliverovim putovanjima I Kandidu

Humor je uvek bio najsigurniji nacin da se iskazu teske, negativne misli ili kritike. To se moze postici komikom koja je smisljena, precizna I pogadja tacno u metu onoga na koga cilja. Ovakav humor protkan je kroz romane GP I K, a konstituise se kroz nekoliko razlicitih pripovednih tehnika. On je u ovim delima najcesce sredstvo satire, ironizacije I kritike negativnih drustvenih pojava. U daljem tekstu nastojacemo da opisemo nacin konstituisanja humornih elemenata u navedenim delima,kao I njihovu specificnu literarnosti. Mnoge humorne epizode u GP gradjene su na osnovu nesrazmernosti junaka u delu. Tako G u prvom putovanju tera segu sa malim Liliputancima: “Ja ih pokupim Sve u desnu ruku, petoricu strpam u dzep od kaputa, a sto se tice sestog,napravim se kao da cu ga zivog pojesti”. Ukoliko ovu epizodu postavimo pored slicne scene iz drugog putovanj, kada se G nalazi na mestu Liliputanaca, kontrastne slike ce delovati jos smesnije. U drugom putovanju G je onaj koji je malen I nemocan- G postaje igracka u rukama bebe koja mu glaba glavu I trese ga kao zvecku. Kada se tice velicine junaka, humor u GP je cesto neodvojiv od fantastike. Fatasticna scena u drugom p. u kojoj ljubomorni kepec pokusava da ubije G ubacivsi ga u ciniju sa pavlakom deluje humoristicno jer putem imaginacije pisac zabavlja mastu citaoca dovodeci coveka u situaciju koja je potpuno neocekivana za jedno ljudsko stvorenje I moze se smestiti samo u svet maste. Spajanjem komike I femtastike humorni efekat se jos vise naglasava.

Svift se pokazao vestim u iznalazenju zacudjujucih odnosa medju stvarima I na tim odnosima je gradio humoristicne scene. Takav je prikaz pretresa Gulivera u Liliputu. Naime, Liliputanci donose, za Gulivera iznenadjujuce zakljucke o njegovim predmetima. Ti zakljucci nisu netacni, ali su dati iz potpuno neocekivanog ugla te ostvaruju komicni efekat. Tako L. zakljucuju da je Guliverov cesalj neka vrsta ograde a da je sat neka nepoznata vrsta zivotinje ili pre, bog kojem se klanja jer retko sta cini dok se njemu ne obrati za savet. U delu je najefektniji onaj humor koji je glavno sredstvo satire I izvrdavanja ruglu. Takva je epizoda u kojoj kandidati za visoke polozaje igraju na konopcu pred njegovim velicanstvom, pa ko najvise skoci a ne padne, taj dobija sluzbu. Da bi kralju bilo zanimljivije, ovi kandidati jos I preskacu palicu koju velicanstvo drzi, puze ispod nje, I natraske, ako treba, vec prema tome kako vladar postavi palice. Ova slika je metaforicni prikaz ambicioznih a praznoglavih ljudi koji su spremni na svakojaka ponizenja da bi stigli do visokog polozaja. Humorni efekat postignut je mastovitim transponovnovanjem njihove delatnosti u cirkusku predstavu, cime se polozaj ovih kandidata ironizuje I izlaze podsmehu. Ironizacija je takodje vrelo humora u GP. Ona je postignuta stvaranjem konflikta izmedju opisa fenomena I samog fenomena. Tako je liliputanski kralj koji je visine 6 palaca u jednom zvanicnom dokumentu oslovljen kao ”monarh svih monarha, visi od svih sinova covecijih, cija stopala stizu do sredista Zemljinoga, a glava o Sunce udara, na ciji mig se tresu kolena vladara zemaljskih…47” Uzvisen I uverljiv ton ove pohvale vladaru sasvm je uobicajen za pocetak kakve pisane izjave monarha, ali nesklad izmedju monarhove velicine stvarne I

velicine date u ovom dokumentu izaziva humorni efekat, koji je uzvisenim tonom samo jos vise naglasen. Dok u GP komika pociva pre svega na kritici ljudskih poroka, U Kandidu je oslonac komike na kritici Lajbnicovog optimizma I teorije da je svet u kojem zivimo najbolji moguci od svih svetova. Lajbnicove misli su upotrebljene u delu na specifican nacin- one su istrgnute iz maticnog konteksta I visestruko ironizovane. Tako Volter satirizuje Lajbnicovu teoriju uzroka I posledica kroz Panglosa,metafiziko-teologo-kosmolo-nigologa, koji u toku brodoloma stane da dokazuje kako je lisabonska luka, u kojoj dozivljavaju brodolom, narocito zato stvorena da bi se u njoj udavio odredjeni anabaptist, jedan od njihovih saputnika. Ovakvim koriscenjem Lajbnicovih tvrdnji postize se humorni efekat, cime se Lajbnicova filozofija pobija I ismeva. Humor takodje izvire iz iz samih likova I njihovog ponasanja, I a ovo se postize prenaglasavanjem nekih njihovih osobina I dovodjenjem istih do ekstrema. Tako nam je kod Kanida smesna njegova neizmerna naivnost I lakovernost pri susretu s bugarskim vojnicima koji ga ubede da je junak na osnovu njegove visine od tacno pet stopa I pet palac pa mu stave okove I zarobe ga. Panglosov lik se, po istom principu hiperbolizacije svodi na konstantnu interpretaciju I afirmaciju pomenutog filozofa koji je u delu ismejan. On zna nekoliko napamet naucenih recenica kojima svugde opravdava zlo I svaka njegova pojava u romanu obelezena je upravo ovakvim delovanjem. Insistiranjem na samo jednom vidu delovanja u romanu, Panglosovo ponasanje postaje sve smesnije I smesnije jer, kako radnje odmice, postaje sve uocljivije koliko je filozofija koju Panglos zagovara neodrziva. Humor koji Panglos izazva konstantnim tvrdjenjem da je ovo najbolji svet od svih mogucih svetova I da svaka

posledica ima svoj narocit uzrok kulminira u trenutku kada Panglos I sam shvata da je njegova filozofija neispravna, ali ne zeli da je se odrekne jer smatra da filozof ne treba da menja svoje prvo misljenje. Primecujemo da u K humor ukorenjen I u nacinu pripovedanja: on najcesce izvire iz spontanog, mirnog tona kojim se saopstavaju sasvim paradoksalne, cesto I ironizovane recenice. Tako Volter spontano saopstava: ”Nasi su se vojnici branili kao pravi papini vojnici,popadase svi na kolena I odbacise oruzje moleci gusare za oprostaj.” Ovde je humorni efekat postignut mirnim saopstavanjem ironicne recenice koja vara citaoceva ocekivanja I ujedno donosi kritiku kukavicluka. Upadljivo je da je citavo delo konstantno prozeto humornim opaskama, sto daje vedar ton pripovedanju o vrlo mracnim I teskim stvarima. Tako se humor u K pokazuje kao literarno sredstvo saopstavanja gorkih filozofskih istina. Zakljucujemo da se humor, kao izuzetno bitan element smisla I znacenja GP I K konstituise u ovim delima putem razlicitih knjizevno-umetnickih postupaka: u GP on proizilazi iz konflikta opisa I opisanog; povezan je sa fantasticnim elementima; sluzi kao sredstvo ironizacije I satiricne kritike; proizilazi iz zacudjujucih pogleda na stvari ili prikaza iz nove perspektive. U K komika izvire iz postupaka samih likova; postize se prenaglasavanjem odredjenih osobina; uslovljen je nacinom pripovedanja; proizilazi Iz ironizacije odredjenih filozofskih stavova. Humor u oba romana odrzava zivost I zanimljivost pripovedanja I unosi dozu vedrine u pricu o teskim temam. Tako se humor u oba slucaja pokazao kao bitno karakterno svojstvo samih romana, jer da crne istine iznesene u ovim romanima nisu zacinjene humorom, bile bi samo skup pesimisticnih izjava a ne zanimljivi avanturisticki romani sa moralnom poukom.