HRVATSKA POLJOPRIVREDNA AGENCIJA                          

 

 

 

Nakladnik HRVATSKA POLJOPRIVREDNA AGENCIJA   Za nakladnika dr. sc. Zdravko Barać   Autori dr. sc. Zdravko Barać, dr. sc. Maja Dražić,  Drago Solić, dipl. ing., Željka Fatović, dipl. ing.,  Vesna Bulić, dipl. ing., dr. sc. Zdenko Ivkić,  mr. sc. Marija Špehar, Željko Mahnet, dipl. ing.,  Danijel Mulc, dipl. ing., Franjo Poljak, dipl. ing.,  Eva Lučić Robić, univ. spec. oec., Gordana Duvnjak, dipl. ing.   Lektor: Maja Bukna, prof.   Grafička priprema i tisak: „ZEBRA“, Vinkovci   Naklada 1.000 primjeraka   CIP zapis dostupan u računalnome katalogu Nacionalne  i sveučilišne knjižnice u Zagrebu pod brojem 851660.  ISBN 978‐953‐6526‐57‐4    

 

 

 

HRVATSKA POLJOPRIVREDNA AGENCIJA          

100 GODINA  ORGANIZIRANOG UZGOJNO‐SELEKCIJSKOG 

RADA U STOČARSTVU HRVATSKE              

Križevci, rujan 2013. 

 

 

               

 

5 

PREDGOVOR 

Prošlo  je 100 godina od početka  rada prvog marvogojskog saveza osnovanog u Sv. Ivanu Žabno, ustrojenog od u to vrijeme aktivnih marvogojskih udruga. Temeljna potreba  za udruživanjem proizašla  je  iz nastojanja  za  što  je moguće učinkovitijim organiziranjem provedbe uzgojnih mjera  i što kvalitetnijim  i pouzdanijim odabirom najboljih jedinki  iz populacije kako bi  iz generacije u generaciju dobivali kvalitetnije potomke. Vođeni uvijek  istim razlozima,  istim ciljevima, prateći  i prilagođavajući se europskim trendovima unaprjeđivan je sustav provedbe uzgojnih mjera u Republici Hrvatskoj, a mijenjali su se i organizacijski oblici njihove provedbe: od prvog, spome‐nutog Saveza marvogojskih udruga iz 1913. godine i već tada prvih pokušaja organi‐ziranja  kontrole mliječnosti  u  stadima  krava  te  pokušaja  objedinjavanja matične evidencije  iz  više  udruga  uzgajivača  goveda,  preko  Zadružnog  stočarskog  saveza Hrvatske,  zatim  Stočarskog  selekcijskog  centra  Hrvatske,  Poljoprivrednog  centra Hrvatske, Hrvatskog stočarskog selekcijskog centra, Hrvatskog stočarskog centra, pa sve do današnjih dana kada uzgojne programe provode središnji uzgajivački savezi i Hrvatska poljoprivredna agencija.  

Mijenjali su se trendovi u europskoj uzgojnoj politici, mijenjali su se nazivi organi‐zacijskih sustava provedbe uzgojnih mjera, ali je cilj odgovornih za provedbu uzgoj‐nih programa uvijek bio isti: proizvesti nove generacije boljih, odnosno željenih pro‐izvodnih svojstava, u čemu se, kada se osvrnemo u prošlost i sagledamo sve ono što je napravljeno, u značajnoj mjeri i uspjelo. 

Hrvatska poljoprivredna agencija  je  izravni baštinik  tradicije  započete prije 100 godina u Sv. Ivanu Žabno, i institucija je koja je izrasla iz sustava koji je godinama bio odgovoran za provedbu uzgojnih mjera.  Izravni  je pravni sljednik Hrvatskog stočar‐sko selekcijskog centra, koji je osnovala Vlada Republike Hrvatske 1994. godine kao instituciju odgovornu za provedbu uzgojnih programa i koji 2003. godine mijenja na‐ziv u Hrvatski stočarski centar, a od 2009. nosi današnji naziv. Hrvatska poljoprivred‐na agencija  je, bez obzira na naziv koji  je nosila kroz vrijeme koje  je  iza nas, uvijek bila jedan od važnijih stupova provedbe programa uzgoja za sve vrste i pasmine sto‐ke. Tako je i danas kada sve svoje aktivnosti u segmentu kontrole proizvodnosti, te‐stiranja  i  procjene  uzgojnih  vrijednosti  provodi  prema  međunarodno  utvrđenim standardima definiranim u Međunarodnom komitetu za kontrolu proizvodnosti do‐maćih životinja (International Committee for Animal Recording ‐ ICAR), a što potvr‐đuje i odgovarajućim certifikatom koji izdaje navedena međunarodna organizacija. 

 

6 

Uz Hrvatsku poljoprivrednu agenciju, u današnje vrijeme, središnji uzgajivački sa‐vezi sa uzgajivačkim udrugama, svojim članicama, predstavljaju nezaobilazan čimbe‐nik provedbe uzgojnih programa. U posljednjih petnaestak godina u značajnoj mjeri oživljava rad uzgojnih udruženja, nakon čega  je uslijedilo  i formiranje središnjih uz‐gajivačkih  saveza,  ovlaštenih  od Ministarstva  poljoprivrede  za  provedbu  uzgojnih programa.  Uzgajivački  savezi  postaju  nositelji  uzgojno‐selekcijskog  rada  i mjesto kreiranja uzgojne politike, pri čemu Hrvatska poljoprivredna agencija ostaje znača‐jan  čimbenik  provedbe  uzgojnih  programa,  odgovorna  za  organizaciju  i  provedbu kontrole  proizvodnosti,  testiranje  stoke  i  procjenu  uzgojnih  vrijednosti  odnosno genetskog vrjednovanja jedinki uključenih u provedbu uzgojnih programa. 

Razdoblje  od  100  godina  organiziranog,  neprekinutog  uzgojnog  rada  u  nekoj zemlji predstavlja  i u svjetskim  razmjerima vrijedan  i  rijedak  jubilej  te smo s puno prava i puno ponosa dali sebi u zadaću da na dostojan način obilježimo ovu vrijednu obljetnicu.  S obilježavanjem  smo  započeli u  Svetom  Ivanu  Žabno,  sredinom  lipnja ove godine, događanjem pod nazivom Dani hrvatskog simentalca, koje su organizi‐rali Hrvatska poljoprivredna agencija i Središnji savez hrvatskih uzgajivača simental‐skog goveda, a na kojem  smo uz  izložbu simentalskih krava organizirali  i međuna‐rodni  forum o uzgoju simentalca uz sudjelovanje domaćih stočarskih stručnjaka  te naših dragih kolega i prijatelja iz Austrije, Bavarske, Švicarske i Češke. Tijekom cijele godine u Mljekarskom listu kroz seriju članaka podsjećamo na povijest uzgoja stoke u Hrvatskoj. Glavno, središnje obilježavanje ovog vrijednog  jubileja upriličeno  je za vrijeme Državne stočarske  izložbe u Gudovcu, početkom rujna. Tom prilikom pred‐stavit će se glavna obilježja stogodišnjeg organiziranog uzgoja stoke u Hrvatskoj, za‐bilježena i u ovoj knjizi, a upriličit će se i prikaz danas najboljih grla stoke iz domaćeg uzgoja, čime se odaje priznanje hrvatskim stočarima za njihov dosadašnji rad, uz po‐ticaj na nastavak i daljnje usavršavanje proizvodnje na gospodarstvima. 

I kako  je već  istaknuto, malo  je država u Svijetu koje se mogu pohvaliti stogodi‐šnjom tradicijom organiziranog uzgojnog rada u stočarstvu, stoga obilježavanje ovog vrijednog jubileja u Republici Hrvatskoj predstavlja ne samo čast nego i obvezu pre‐ma svim ranijim generacijama, kojima i na ovaj način izražavamo zahvalnost za trud koji su uložili u razvoj i održavanje kontinuiteta ovog važnog segmenta unaprjeđenja stočarske proizvodnje. 

 v. d. ravnatelja 

Hrvatske poljoprivredne agencije dr. sc. Zdravko Barać 

 

 

7 

KAZALO 

PREDGOVOR_________________________________________________________5

1. GOVEDARSTVO ___________________________________________________10 1.1. Povijesne zakonske pretpostavkerazvoja uzgojno‐selekcijskog rada________ 11

1.1.1. Političke prilike i njihov utjecaj na razvoj stočarstva početkom XIX. stoljeća _________________________________________________ 11

1.1.2. Stočarsko zakonodavstvo ___________________________________ 13 1.2. Početci organiziranoguzgojno‐selekcijskog rada _______________________ 17

1.2.1. Uvozi goveda od 1826. do 1918. godine________________________ 17 

1.2.2.  Udruživanje uzgajivača goveda_______________________________ 25 

1.2.3. Osnivanje Saveza marvogojskih udruga ________________________ 31 1.2.4. Izmjere i ocjene goveda ____________________________________ 34 1.2.5. Kontrola mliječnosti _______________________________________ 36 1.2.6. Stočarske izložbe__________________________________________ 38 1.2.7. Osnivanje centralne matične kartoteke ________________________ 41 1.2.8. Utemeljenje jedinstvene selekcijske službe _____________________ 44

1.3. Provedba nacionalnih uzgojnih programa ____________________________ 47 1.3.1. Uzgojni program iz 1974. godine _____________________________ 49 1.3.2. Uzgojni program iz 1991. godine _____________________________ 53 1.3.3. Uzgojni program iz 2007. godine _____________________________ 58

1.4. Sadašnje stanje uzgoja govedau Hrvatskoj ____________________________ 60 1.4.1. Broj krava _______________________________________________ 60 1.4.2. Provedba uzgojnog programa________________________________ 65 1.4.3. Mesne pasmine___________________________________________ 87 1.4.4. Genetsko vrjednovanje_____________________________________ 89 1.4.5. Genomska selekcija________________________________________ 94 1.4.6. Izvorne i zaštićene pasmine _________________________________ 96

1.5. „Dani hrvatskog simentalca“_______________________________________ 98 1.6. Zaključak _____________________________________________________ 105

2. SVINJOGOJSTVO__________________________________________________106 2.1. Povijest uzgoja svinjana hrvatskim prostorima________________________ 107 2.2. Plan i program uzgoja svinja iz 1997. godine _________________________ 115

 

8 

2.2.1. Pokazatelji svinjogojske proizvodnje __________________________116 2.2.2. Provedba uzgojnog programa _______________________________116

2.3. Rezultati uzgojno‐selekcijskog rada u razdoblju od 1993. do 2012. ________119 2.3.1. Brojčano stanje i struktura proizvodne populacije _______________119 2.3.2. Plodnost uzgojno valjanih krmača ____________________________125 2.3.3. Rezultati tova i mesnatost svinja na liniji klanja _________________126 2.3.4. Test mladih nerasta _______________________________________128 2.3.5. Prodaja uzgojno valjanih rasplodnih svinja _____________________130 2.3.6. Umjetno osjemenjivanje ___________________________________131

2.4. Zaključak ______________________________________________________133

3. OVČARSTVO ____________________________________________________ 134 3.1. Povijesni pregled uzgoja ovaca u Hrvatskoj ___________________________135 3.2. Program uzgoja ovaca u Republici Hrvatskoj __________________________145

3.2.1. Pokazatelji ovčarske proizvodnje _____________________________147 3.3.  Uloga i značaj uzgojnih udruženja u provedbi uzgojnih programa _________153 3.4 Zaključak ______________________________________________________155

4. KOZARSTVO ____________________________________________________ 156 4.1. Povijesni pregled uzgoja koza u Hrvatskoj ____________________________157 4.2. Program uzgoja koza u Republici Hrvatskoj ___________________________160

4.2.1. Pokazatelji kozarske proizvodnje _____________________________162 4.3. Uloga i značaj uzgojnih udruženja u provedbi uzgojnih programa _________167 4.4. Zaključak ______________________________________________________167

5. KONJOGOJSTVO_________________________________________________ 170 5.1. Povijest uzgoja konja na području Hrvatske___________________________171 5.2. Hrvatske pasmine konja __________________________________________173

5.2.1. Početci uzgoja konja za sport i rekreaciju ______________________177 5.3. Razvoj modela provedbe uzgojnih programa__________________________179

5.3.1. Nositelji provedbe uzgojnih programa_________________________180 5.4. Pregled sadašnjeg stanja u konjogojstvu _____________________________182 5.5. Perspektive konjogojstva _________________________________________189

6. PERADARSTVO __________________________________________________ 190 6.1. Zagorski puran__________________________________________________192

 

9 

6.2. Kokoš hrvatica _________________________________________________ 195 6.3. Zaključak _____________________________________________________ 197

7. PČELARSTVO ____________________________________________________198 7.1. Sadašnje pčelarstvo_____________________________________________ 201 7.2. Uzgoj i selekcija matica __________________________________________ 202 7.3. Provedba uzgojnog programa_____________________________________ 204

7.3.1. Rezultati testiranja _______________________________________ 205 7.4. Zaključak _____________________________________________________ 207

8. LITERATURA ____________________________________________________208  

 

 

 

                                 

1. GOVEDARSTVO

______________________________________________________________________________    

11 

 

1.1.  Povijesne zakonske pretpostavke  razvoja uzgojno‐selekcijskog rada 

1.1.1.  Političke prilike i njihov utjecaj na razvoj stočarstva početkom XIX. stoljeća 

Industrijska  revolucija  koja  je  zahvatila  Europu  krajem XVIII. stoljeća na naše je prostore vrlo sporo prodirala. U to doba kod nas su još vladali feudalni društveni odnosi, a Hr‐vatska je bila sastavni dio Ugarske odnosno Austro‐Ugarske Monarhije. Do napuštanja feudalizma, staleških povlastica  i kmetske podčinjenosti u Hrvatskoj  je došlo upravo u vrije‐me revolucionarnih zbivanja 1848. godine. Ban Josip Jelačić ukinuo je kmetstvo u Hrvatskoj i u travnju 1848. god. donio proglas kojim oslobađa sve seljake „za navieke od tlake go‐spodske i svake daće“, kao i od crkvene desetine. 

Na prijedlog  zagrebačkog biskupa  Jurja Haulika 1841. u Zagrebu je osnovano Hrvatsko‐slavonsko gospodarsko dru‐štvo koje je imalo velik utjecaj na razvoj poljoprivrede, a ti‐me  i  stočarstva  na  našim  prostorima.  Hrvatsko‐slavonsko gospodarsko društvo osnivalo je „gospodarske podružnice“ i u drugim gradovima  i preko njih djelovalo na  razvoj hrvat‐skog gospodarstva. Kako  je u to doba utjecaj države na ra‐zvoj  poljoprivrede  bio  vrlo malen,  upravo  je Hrvatsko‐sla‐vonsko gospodarsko društvo postalo pokretač  i nositelj  ra‐zvoja na  tom području. Uz ostalo,  „gospodarske podružni‐ce“  bile  su mjesto  nabave  i  razdiobe  uvezenih  rasplodnih goveda niz godina. Na skupštini Društva 1842. donesen  je zaključak da se pregleda i popiše sveukupna marva u Kralje‐vini i da se uvede marvinski katastar kao temelj boljem živi‐nogojstvu. Na prijedlog Hrvatsko‐slavonskog  gospodarskog društva pod predsjedanjem biskupa Haulika, predloženo  je Hrvatskoj  zemaljskoj  vladi  osnivanje  i  otvorenje  gospodar‐ske škole. Ministar unutarnjih poslova Austro‐Ugarske Mo‐narhije Alexandar Bach izvijestio je 1853. godine bana J. Je‐lačića da  je odobreno otvaranje gospodarske  škole  te  je u 

_______________________________________________________________________________ 

12 

Križevcima pronađena povoljna lokacija na kojoj bi se takav zavod mogao podići. Tako je, unatoč financijskim problemi‐ma, 19. studenog 1860. otvoreno Kraljevsko gospodarsko i šumarsko učilište u Križevcima koje  je  imalo neprocjenjivu važnost za razvoj poljoprivrede, a osobito stočarstva. 

Hrvatsko‐slavonsko  gospodarsko  društvo  1876.  godine podnosi Hrvatskoj zemaljskoj vladi „prijedlog za unapređe‐nje  stočarstva  Hrvatske“  u  kojem  se  predlaže  korištenje bikova „pepinjera“, čiji bi uvoz i držanje subvencionirala Vla‐da. Nadalje se predlaže organiziranje izložbi stoke i davanje nagrada  za  uspješan  uzgoj  te  da  se  čim  prije  „Matica  o hrvatskoj marvi uvede“. U sklopu prijedloga o unaprjeđiva‐nju stočarstva predlaže se Hrvatskom saboru da se što prije donese zakonska osnova o promicanju govedarstva te da se Hrvatsko‐slavonskom  gospodarskom  društvu  dodijeli  sub‐vencija  od  10.000  forinti  za  nabavu  rasplodnih  bikova. Hrvatska zemaljska vlada od 1876. počinje dodjeljivati redo‐vite  subvencije  za  uvoz  bikova  podružnicama  Društva  uz obvezu da se „ponajviše za oplemenjivanje domaćeg stočar‐stva mogu upotrijebiti“. 

Gospodarska podružnica Križevci (kadrovi osnovane ško‐le) sastavlja osnovu za razvoj stočarstva koja je temelj budu‐ćeg statuta prema kojem bi trebale djelovati sve gospodar‐ske podružnice. Okosnicu Statuta čine prijedlozi: 

1. da se u zemaljskom uzgoju osigura jedan rasplodni bik na 80 krava, 

2. da  se  za  oplemenjivanje  domaćih  goveda  upotrebljava meltalsko govedo, a u pomanjkanju dovoljnog broja mel‐talskog da se pripuštaju križanci domaćeg goveda s mel‐talcem. 

Uz  navedene  smjernice,  predviđa  se  kupnja  bikova  od Gospodarskog učilišta i dodjela junica u seljački uzgoj. Statut predviđa i zabranu izlaska bičića od jedne do dvije godine na pašu s „čordom“ te osnivanje povjerenstava za uzgoj stoke. 

Izdanja Slavonskog gospodarskog društva 

Kraljevsko gospodarsko išumarsko učilište u Križevcima 

______________________________________________________________________________    

13 

1.1.2.  Stočarsko zakonodavstvo 

Nakon Revolucije i ukidanja kmetstva 1848. godine zbile su  se  važne  društvene  promjene  na  tadašnjem  području Hrvatske.  Carskim  patentom  1853.  godine  ukida  se  pravo ispaše stoke u vlasništvu seljaka na vlastelinskim posjedima, bez odštete u novcu  ili naravi. Carski patent 1857.  godine određuje  odvajanje  dijela  vlastelinskih  šuma  i  pašnjaka  za potrebe bivših kmetova u njihovo zajedničko vlasništvo, tzv. urbarijalnu  općinu.  Preostalo  zemljište,  „alodije“,  ostaju  u vlasništvu bivšeg vlastelina. Tim procesima na selu dolazi do specifičnog  oblika  vlasništva  nad  urbarijalnim  općinama, nazvanima  “zemljišne  zajednice”.  Propisima  donesenima 1894.  godine  zemljišne  zajednice  tretirane  su  kao  pravne osobe  i vlasnici ovlašteničkog prava mogli su slobodno ras‐polagati svojim dijelom, ali ga i otuđiti prema svojoj volji. U razvoju  stočarstva  zemljišne  zajednice  imale  su  ogromno značenje te znatno pridonijele rastu broja goveda, prometu pa i izvozu stoke i mesa iz Kraljevine Hrvatske i Slavonije. 

Austro‐ugarskom  nagodbom  1867.,  odnosno  Hrvatsko‐ugarskom nagodbom 1868. godine Hrvatska, Slavonija i Dal‐macija ostvaruju potpunu autonomiju u području unutarnjih poslova, što je imalo pozitivan učinak na razvoj poljoprivre‐de odnosno stočarstva. Dolaskom I. Mažuranića za bana po‐činje i važna zakonodavna aktivnost. 

Godine 1874. donosi se „Zadružni zakon“ kojim se odre‐đuju pojedinosti diobe kućnih zadruga, zatim „Zakon o puč‐kom  školstvu  i  preparandijama“  kojim  se  određuje  da  se preko nastavnog programa učiteljima daje podloga za podu‐čavanje  djece  o  osnovama  poljoprivredne  proizvodnje.  Za vrijeme banovanja bana I. Mažuranića utvrđena je gruntov‐nica, donesen zakon o zemljarini te neki veterinarski propi‐si. 

Vlada bana I. Mažuranića 1876. godine prvi puta odobra‐va  sredstva u  iznosu 8.000  forinti  iz državnoga proračuna, od kojih se dio koristio za nabavu rasplodne stoke. 

Hrvatski sabor 1879. godine prihvaća prijedlog Hrvatsko‐slavonskog gospodarskog društva da se iz proračuna odobri Ban Ivan Mažuranić 

_______________________________________________________________________________ 

14 

subvencija od 20.000 forinti za podupiranje stočarstva i dru‐gih grana gospodarstva.  Iako sredstva nisu bila velika,  ipak su omogućila da se za potrebe seljačkih gospodarstava uve‐zu rasplodni bikovi i junice europskih pasmina. 

Naredbom  Hrvatske  vlade  1886.  godine  naređuje  se općinama da uzgajaju čistokrvne bikove za rasplod  (nakon uvoza  junica  i bikova  čistokrvne pasmine)  i da vode  trajnu brigu  o  tomu  da  se  prigoj  čistokrvnih  bikova  u  pojedinim mjestima  njihova  područja  neprekidno  podržava  (no,  još uvijek bez plana i pasminskog usmjerenja).  

Grof Josip Drašković 1891. godine organizira konferenci‐ju  gospodarsko‐stočarskih  stručnjaka  s  ciljem  rasprave  o stanju stočarstva Hrvatske  i Slavonije  i početcima područja uzgoja kvalitetnih rasplodnih goveda. Poticajima  i rezultati‐ma  s  te  konferencije osniva  se na  sjeverozapadu Hrvatske područje gdje se za oplodnju autohtone buše upotrebljavaju meltalski  i pincgavski bikovi  te  tako stvara sve bolje  i bolje govedo. To je područje poslije prihvatilo najveći broj uveze‐nih bikova  i na njemu  se  razvio uzgojno‐selekcijski  rad pu‐tem  marvogojskih  udruga  i  poslije  Saveza  marvogojskih udruga. 

Naredbom Vlade iz 1895. godine, u eri veće nabave biko‐va  i  junica  iz uvoza, određeno  je da općina podmiruje ma‐njak bikova i drži ih o svojem trošku ako na području općine nema dovoljno privatnih bikova  i bikova  gospodarskih po‐družnica  (u  odnosu  1:80).  Iste  godine  u  Zakon  se  uvodi obveza licenciranja bikova.  

Prvi veterinarski zakon donesen je 1888. godine pod na‐zivom „Zakon ob uređenju veterinarstva“, a provedbeni na‐putak donesen je krajem iste godine. Zakon regulira položaj i zadaću veterinarske službe, pograničnu službu, dezinfekci‐ju  na  željeznicama  i  brodovima,  pregled mesa  i  stoke  te obrađuje pojedine zarazne bolesti. Predviđeno  je osnivanje Veterinarske zaklade kao pravnog tijela. Sredstva Veterinar‐ske zaklade služila su, prije svega, za suzbijanje i likvidiranje stočnih zaraza, zatim za podizanje ustanova i postrojenja ko‐ja služe u provedbi redarstveno‐veterinarskih propisa, una‐prjeđenje veterinarstva, kao i subvencije pri nabavi bikova.  

Grb obitelji Drašković

______________________________________________________________________________    

15 

  Pasminska struktura goveda u Hrvatskoj i Slavoniji u 19. stoljeću,  prije uvođenja subvencija za nabavu rasplodnih goveda.  

  Pasminska područja goveda predviđena provedbenim naputkom  u Zakonu o promicanju stočarstva od 23. prosinca 1908. godine.       

_______________________________________________________________________________ 

16 

Zakon  o  promicanju  stočarstva  iz  1905.  godine  sadrži osam  članaka koji određuju upotrebu rasplodnjaka, nadzor nad provedbom  zakonom donesenih mjera, odvajanje  ras‐plodnjaka  te kaznene mjere. Naputkom  je propisano deset mjera: 

• uređenje  pasminskih  uzgojnih  kotara  za  pojedine  vrste stoke 

• uređenje stočarskih povjerenstava 

• licenciranje rasplodnjaka 

• nabava rasplodnjaka koji su potrebni povrh licenciranih te nabava pasminskih čistokrvnih plotkinja 

• uređenje zemaljskih matičnih knjiga za stoku 

• podupiranje uzgajivača  koji othrane  i  za  javne  rasplodne svrhe  rabe  valjane  rasplodnjake  s  podupiranjem marvo‐gojskih zadruga 

• izložbe i nagrađivanje valjane pašne stoke uopće 

• podjeljivanje valjanih pripašnih životinja u privatnu njegu 

• uređenje paše i prostora 

• statistika stoke i trgovine sa stokom. 

Vlada Kraljevine Hrvatske, Slavonije i Dalmacije pratećim pravnim aktima (Provedbeni naputak iz 1908. godine o pro‐vedbi  Zakona  o  promicanju  stočarstva)  regulira  određena značajnija područja  stočarstva  te  tako  utvrđuje pasminsku rajonizaciju,  licenciranje  rasplodnjaka,  određuje  stočarska povjerenstva koja su imala vrlo značajne zadatke u provedbi stočarske politike. 

 

______________________________________________________________________________    

17 

1.2.  Početci organiziranog  uzgojno‐selekcijskog rada 

1.2.1.  Uvozi goveda od 1826. do 1918. godine 

Stočarstvo u Hrvatskoj XIX.  stoljeća ekstenzivnog  je  ka‐raktera  i  temelji se na pasminama buša  i podolac. U gove‐darstvu  se  životinje  nedovoljno  timare.  Obitavaju  u  lošim objektima, ispaša je na površinama iza žetve i berbe kukuru‐za,  površinama  ugara,  zapuštenim  pašnjacima  i  šumama, bez korištenja koncentriranih krmiva. Zimska  ishrana bila je posebno problematična.  

Početkom  XIX.  stoljeća  govedarska  je  proizvodnja  bila usmjerena na uzgoj  radnih  životinja  i proizvodnju  stajskog gnoja,  a  u  drugoj  polovici  stoljeća  počela  se  usmjeravati prema proizvodnji goveđeg mesa, ali još uvijek ne i mlijeka. 

Ukidanje kmetstva 1848. godine utječe na intenzifikaciju poljoprivredne proizvodnje, osobito na vlastelinstvima koja uvode nove tehnologije: željezni plug, vuču na parni pogon itd. Odustaje se od  tropolja  i znatan dio površina preorava se za industrijsko i krmno bilje. Razvojem industrije poveća‐va  se broj gradskog  stanovništva, a  time  i potrošnja mesa, posebice goveđeg. Takva kretanja uvjetuju povećanje broja goveda, što je prema Stipetiću (1959.) vidljivo iz sljedeće ta‐blice. 

Kretanje broja goveda u Hrvatskoj 1857. – 1921. godine 

Godina  Broj goveda  Indeks 1857.  884.945  100,00 1869.  786.848  88,92 1880.  838.138  94,71 1895.  1.043.992  117,98 1911.  1.268.329  143,33 1921.  1.206.059  136,29 

 U istom razdoblju prema Stipetiću (1959.) bilježimo pro‐

daju goveda i teladi izvan Hrvatske. 

Proglas o ukinuću kmetstva 

_______________________________________________________________________________ 

18 

Prodaja goveda i teladi 

Godina  Broj goveda  Broj teladi 1904.  119.165  22.732 1905.  130.196  23.274 

 Mnogi vlastelini nastojali su uvozom stranih pasmina po‐

boljšati vlastiti uzgoj, što se odrazilo i na širu populaciju. Prvi zabilježeni  uvoz  goveda  strane  pasmine  s  ciljem  uzgoja  u čistoj krvi, ali i korištenjem bikova u široj populaciji u vlasni‐štvu seljaka, za pretapanje buše, zbio se na biskupskom ima‐nju u Konjščini. Zagrebački biskup Alagović uvezao je 1826. godine na biskupsko  imanje nekoliko  goveda  tuks‐zilertal‐ske pasmine. Tijekom uzgoja i razmnažanja, seljaci iz okolice Konjščine križali su  ta goveda sa zagorskim bušama pa  je s vremenom, a vjerojatno i nakon povratnog križanja, nastalo prvo  govedo  domaćeg  imena  –  zagorsko  govedo. Ono  se održalo sve do kraja XIX. stoljeća kada mu se gubi trag zbog križanja s drugim pasminama koje su ulazile u zemlju. 

Sljedeći  registrirani  uvoz  je  zabilježen  1853.  godine  u Đakovu, na  đakovačkom biskupskom  vlastelinstvu biskupa Josipa Jurja Strossmayera. Riječ je o 60 krava i jednom biku marijadvorske  pasmine, mesno‐radnog  tipa,  u  cilju  proiz‐vodnje bikova za narodno gospodarstvo. Vlastelinstvo 1868. godine uvozi 30 krava i jednog bika istočnofrizijske pasmine (glava i vrat crni), čime prelazi na mliječni tip goveda. Jedan je od razloga vjerojatno već postojeća „Švajcerija“ – pogon za preradu mlijeka. No ova je pasmina, bez obzira na dobar prijam kod domaćih proizvođača, zbog lošijih uvjeta držanja bila pokošena tuberkulozom i brzo je nestala iz uzgoja. 

U  vremenu  između  1826.  i  1889.  godine  nailazimo  na bilješke o uvozu niza pasmina. Grof Drašković uvozi na ima‐nje u Opeku (koje preuzima grof Bombelles) bernska šarena goveda  (preteča  današnjeg  simentalca).  Prema  navodima veterinara Thalmeira, grof Festetić uzgaja u okolici Čakovca mađarskog podolca „gljufa“. Veleposjednik markiz de Pien‐nes  (Vrbovec) pokušava  sa  shorthornima  i normandijskim govedom. Mihalavićevi 1882. godine uvoze  iz Moravske 10 krava  i  jednog  bika  Kuhlander  pasmine,  soj  simentalske pasmine. „Lenarćić (1887. godine) piše da je na majuru Kra‐

______________________________________________________________________________    

19 

ljevce  kod Valpova  naišao  na  krave  shorthorna,  algajske  i holandske  pasmine  s  nastojanjem  da  se  križanjem  dobiju prikladne  životinje“.  Grof  Drašković  u  V.  Bukovcu  uzgaja pincgavca, a poslije niži – manji  soj pincgavca – meltalsko govedo  iz  Koruške. Grof  Jelačić  od  1889.  godine  u Novim Dvorima uzgaja mirctalska goveda, a kasnije prelazi na uz‐goj simentalca. U Slavoniji se aklimatiziralo Bonyhadsko go‐vedo, nastalo u Mađarskoj križanjem s bernskim i simental‐skim govedom. S uvezenim bikovima križao  se domaći po‐dolac. 

Nakon  tih  povećanih  uvoza  iskristalizirala  su  se mnoga stajališta  u  pogledu  izbora  pasmine,  problema  vezanih  za aklimatizaciju  uvezenih  goveda,  njegu,  držanje  te  drugih uvjeta koje su ove kvalitetne pasmine tražile. Prvi registrira‐ni ciljani uvoz u skladu s  tadašnjom pasminskom politikom obavilo je Učilište u Križevcima 1871. godine. Uvezene su 4 krave, 10 junica i jedan rasplodni bik pincgavske pasmine iz Austrije (lakši meltalski soj).  

Da bi se moglo utvrditi kojom pasminom  i na koji način treba dalje oplemenjivati bušu, na pokusno dobro Božjako‐vina postavljen je 1898. godine pokus. Usporedo s bušom, u pokus su stavljena grla pincgavske, simentalske  i oberintal‐ske pasmine. Temeljem dobivenih rezultata došlo se do za‐ključka da buša nije prikladna ni za proizvodnju mesa, ni mli‐jeka, a zbog male težine tijela nije prikladna za rad. Pincgav‐sko, oberintalsko i simentalsko govedo aklimatizirat će se uz određene teškoće i moći će biti nositeljem proizvodnje mli‐jeka i mesa, te za rad. U razdoblju 1896. ‐ 1900. godine utvr‐đen  je  put  pretapanja  domaćih  pasmina,  i  to meltalskom, zatim pincgavskom pa simentalskom pasminom u sjeveroza‐padnoj Hrvatskoj, oberintalskom u Dalmaciji. Ove su se pas‐mine prilično brzo aklimatizirale na našu klimu  i uvjete koji kod nas vladaju (u većini slučajeva već nakon 3 generacije). 

Uvođenjem pincgavca u  zemaljski uzgoj dobiveni  su  za‐paženi rezultati. Veliki uspjeh oplemenjivanja s pincgavskom pasminom u  relativno kratkom vremenu proširio se na po‐dručju  oko  Vrbovca,  gdje  je  1904.  godine  formirana  prva Marvogojska udruga za ovu pasminu.  

Bik pincgavske pasmine 

_______________________________________________________________________________ 

20 

U to je vrijeme pincgavac bilo govedo boljih proizvodnih (mlijeko, meso) i radnih sposobnosti u odnosu na postojeća goveda. Naravno, vodilo se računa  i o težini teljenja te mo‐gućnosti proizvodnje kvalitetnije stočne hrane, pa je pincga‐vac dugi niz godina bio glavni meliorator naših pasmina go‐veda. 

Nakon  pincgavskog  goveda  uvozi  se  simentalac  te  on vremenom preuzima vodeću ulogu  i mjesto u našem gove‐darstvu. Prvi uvoz  simentalskog goveda u Hrvatsku zabilje‐žen  je 1885. godine na veleposjedu vlastelina Ohlmullera u Kosnici, u blizini Velike Gorice. Uvezen je 1 bik i 11 krava, a iduće godine još 11 junica. Subvencijom Hrvatske zemaljske vlade,  dvije  godine  poslije,  nabavljena  su  na  imanju  istog vlastelina  još 2 bika, 6 mladih krava s prvim teletom  i 2  ju‐nice, od kojih  je  jedna bila steona. Nakon Ohlmullera, uvoz nastavlja  Poljoprivredna  škola  u  Križevcima  i  radi  pokusa 1887.  godine  uvozi  2  krave  i  1  bika  simentalske  pasmine. 

 

Smotra pincgavca – Vrbovec  

______________________________________________________________________________    

21 

Uvoz se ponavlja 1892. godine, ali se grla zbog TBC‐a likvidi‐raju i 1900. godine nema više niti jednog simentalca u staja‐ma  Učilišta.  Unatoč  tomu,  rezultati  pokusa  u  Božjakovini naveli su školu u Križevcima da 1905. godine ponovno uveze simentalce. 

Hrvatska zemaljska vlada uvezla je 1903. godine prve ju‐nice  simentalske  pasmine  i  smjestila  ih  na  poljoprivredno dobro u Božjakovini. Uvoz u svrhu ispitivanja simentalca na‐stavlja  se  i 1904. godine, kada  se na poljoprivredno dobro Božjakovina uvozi prvi značajniji kontingent od 54 rasplodna bika kupljena u Badenu (Njemačka) i 5 steonih junica kuplje‐nih u Badenu  i Simmenthalu  (Švicarska). Kako  je  interes za uvezena  grla  bio  velik, Hrvatska  zemaljska  vlada  uvezla  je 1905. godine 46 junica i mladih krava (prvotelki) iz Švicarske i Njemačke te ih prvi puta stavila na javnu dražbu (aukciju). Na  javnu  dražbu  pristiglo  je  preko  200  zainteresiranih  go‐spodara. Uz velike posjednike i gospodarske zavode prvi pu‐

 

Simentalac kao radno govedo 

_______________________________________________________________________________ 

22 

ta su se kao  interesenti, a na poticaj Gospodarskog učilišta iz Križevaca, pojavila i dva seljačka gospodarstva, i to Franje Požgaja i Nikole Tarasa iz Cirkvene, koji su kupili 3 simental‐ske  junice za  iznos od 2.240 kruna. To  je u ono vrijeme bio jako velik  iznos  i za veće posjednike.  Junice su se uspješno aklimatizirale, otelile i pokazale dobre proizvodne osobine. 

U  Zagrebu  je  1906.  godine  održana  velika  gospodarska izložba na kojoj su ovim izložbenim grlima, sada već u kate‐goriji krava, dodijeljene nagrade u vrijednosti od 300 kruna u zlatu. Franjo Požgaj je na toj izložbi prodao i prvog uzgoje‐nog bika starog 10 mjeseci za 900 kruna, a Nikola Taras ta‐kođer bika za 800 kruna. 

Takav  uspjeh  marvogojaca  iz  okolice  Sv.  Ivana  Žabno imao je znatan utjecaj na ostale marvogojce pa je stoga po‐većan interes za nabavu novih goveda simentalske pasmine te se iste godine uvozi još 5 grla. 

Posebna stručna komisija, koja  je za Hrvatsku zemaljsku vladu  nabavljala  stoku  iz  inozemstva,  formirana  je  1907. godine. Iste je godine Komisija, izaslana u Njemačku (Baden) i  Švicarsku,  nabavila  78  bikova  i  junica  za  marvogojce  s područja Svetog Ivana Žabno. 

Zbog bržeg  rasta, veće muznosti  i  tovnosti,  simentalsku pasminu  su brzo prihvatili  i  stočari ostalih područja Hrvat‐ske.  U  početnim  godinama  oplemenjivanja  simentalcem godišnje  se  uvozilo  oko  300  bikova,  što  je  bilo  od  velikog značaja za širenje simentalca u naše krajeve. Udruge su po‐stavile  pravila  za  svoj  rad  koja  su  odobrena  od  strane Hrvatske zemaljske vlade. 

Veliki  interes stočara za simentalskom pasminom naveo je Hrvatsku  zemaljsku  vladu da u  1914.  godini najavi novi uvoz junica iz Švicarske i Njemačke uz sljedeće uvjete: 

a. Nabavljaju se neoplođene junice 16 – 20 mjeseci. 

b. Junice  se nabavljaju prije  svega  za marvogojske udruge jer  tu djeluju  čistokrvni bikovi. Stočari, ako nisu  članovi marvogojske  udruge  a  preuzimaju  junice,  dužni  su  se učlaniti u marvogojske udruge.  Simentalski bik 

______________________________________________________________________________    

23 

c. Potencijalni kupci trebaju uplatiti kod Zemaljske blagajne 600  kruna  po  junici,  uz  obavezu  da  eventualnu  razliku uplate mjesec dana nakon preuzimanja. 

d. Naručitelji plaćaju samo cijenu  junice, a Zemaljska vlada plaća sve ostale  troškove  (dopremu, carinu  i ostale  tro‐škove nabave). 

e. Junice se odmah otpremaju naručitelju putem marvogoj‐skih udruga ili podružnice HSGD‐a odnosno gospodarskih udruženja. 

f. Preuzete  junice naručitelj ne  smije prodavati u  inozem‐stvo bez posebne dozvole Zemaljske vlade, a muško po‐tomstvo dužan je u prvom redu ponuditi Zemaljskoj vladi u otkup za uzgojne svrhe. 

g. Hrvatska zemaljska vlada daje jamstva na rasplodnu upo‐rabivost i uvjete na tuberkulozu. 

h. Narudžbe se primaju preko općine. 

i. Naručitelji se mogu o svojem trošku priključiti nabavnom povjerenstvu. 

Taj  najavljeni  uvoz  nije  obavljen  zbog  I.  svjetskog  rata, kao i svi drugi do 1918. godine. Tek 1918. godine uvezeno je iz bernskog kantona i Švicarske 35 bikova i 170 krava. Kasni‐jih godina uvoz  je slabio,  jer su udruge nakon rata ojačale  i proizvodile kvalitetan materijal. 

 

Broj goveda i pasminski sastav u Hrvatskoj i Slavoniji  

Broj goveda Pasmina 

1895.  %  1911.  % Domaće pasmine buša i podolac 738.674 81,3 480.071  42,3 Oplemenjene pasmine i križanci sa simentalcem, pincgavcem i oberintalcem 

169.684 18,7 654.591  57.7 

Bivoli  422    195   Ukupno:  908.780 100 1,134.857  100 

Izvor:  Izvješće o radu Zemaljske gospodarske uprave Kraljevine Hrvatske i Slavonije (1909.­ 1911., Zagreb, 1914. godine) 

_______________________________________________________________________________ 

24 

Bez obzira na šarolikost križanaca, ne može se poreći po‐četni uspjeh u postupnom pretapanju autohtonih pasmina prema postavljenim ciljevima  jer  je značajno povećan udio grla oplemenjen križanjima. 

______________________________________________________________________________    

25 

1.2.2.  Udruživanje uzgajivača goveda 

Osnivanje marvogojskih udruga 

Prvi pokušaji organiziranja uzgajivača zabilježeni su 1896. godine,  36  godina nakon  početka  rada  Kraljevskog  gospo‐darskog i šumarskog učilišta u Križevcima, gdje je gospodar‐ska podružnica Hrvatsko‐slavonskog gospodarskog društva, na  poticaj  nastavnog  osoblja  škole,  pokrenula  osnivanje marvogojske zadruge koja se zvala „Marvogojstvena zadru‐ga gospodarske podružnice“ u Križevcima. Pravila Zadruge potvrdila je Hrvatska zemaljska vlada 2. 3. 1896. Unatoč na‐porima, pokušaj nije uspio i Zadruga nije počela s radom, ni nakon ponovljenih pokušaja. 

U Vrbovcu 1904. godine osnovana  je prva marvogojska udruga  (koja  se održala do 1958. godine)  za uzgoj goveda pincgavske  pasmine  i  njezinih  sojeva.  U  udruzi  Vrbovec  i nekoliko poslije osnovanih udruga proizvodio  se  čistokrvni ženski  i muški  pomladak  za  sva  područja  gdje  se  uzgajalo pincgavsko govedo (kotari Sunja, Kostajnica, Petrinja, Glina, Vrginmost, Dvor na Uni i dio Vojnića). 

Nabavom 78 bikova  i  junica simentalske pasmine za se‐ljake s područja Svetog Ivana Žabno  i okolice postavljeni su temelji  za  osnivanje  prve marvogojske  udruge  u  Sv.  Ivanu Žabno te  je na poticaj stručnjaka Križevačkog učilišta osno‐vana „Hrvatska marvogojska udruga za uzgoj simentalca“. Pravila  Udruge  odobrena  su  odlukom  Hrvatske  zemaljske vlade, a glasila su: 

- strogo odabiranje priplodne stoke, 

- nabava i uzdržavanje kvalitetnih bikova, 

- uređenje matičnih knjiga, 

- priređivanje izložbi i sajmova rasplodne stoke, 

- redovno i obavezno cijepljenje tuberkulinom, te izdvajanje bolesnih grla, 

- uzajamno osiguranje stoke, 

- kontrola muznosti, 

- posredovanje kod nabave i prodaje rasplodne stoke. 

_______________________________________________________________________________ 

26 

Pravila  su utvrdila  svrhu udruge: „udomiti  i  racionalnim uzgojem raširiti goveda zajamčeno čistokrvne pasmine, koja su  u  ovom  kraju  uvedena  importom  originalnih  pripašnih životinja  iz Švicarske  i Badenske s osobitim obzirom na go‐jaznost i dojnost“. Razdoblje je to naglog formiranja udruga i u drugim mjestima. Osim Marvogojske udruge uspostavlje‐ne u Velikoj Gorici 1906., bilježimo i osnivanje sljedećih: 

 

Marvogojska udruga Gola,  1908. godine 

Marvogojska udruga Sveta Nedjelja,  1909. godine 

Marvogojska udruga Đurđevac,  1910. godine 

Marvogojska udruga Nova Gradiška,  1910. godine 

Marvogojska udruga Hercegovac,  1910. godine 

Marvogojska udruga Virje,  1912. godine 

Marvogojska udruga Križevci,  1912. godine 

Marvogojska udruga Virovski Konaci,  1912. godine 

Marvogojska udruga Rečica,  1912. godine 

Marvogojska udruga Bela,   1912. godine 

Marvogojska udruga Jaska,  1912. godine 

Marvogojska udruga Stupnik kraj Zagreba,  1912. godine 

Marvogojska udruga Bedekovčina,  1912. godine 

Marvogojska udruga Križ,  1912. godine 

Marvogojska udruga Oborovo,  1913. godine 

Marvogojska udruga Nova Rača,  1914. godine 

 

Rat  je  prekinuo  daljnje  osnivanje  udruga.  Tadašnjih  18 marvogojskih udruga velik je uspjeh u organizacijskom smi‐slu i u smislu prihvaćanja ideje o zajedništvu i radu po utvr‐đenim pravilima. Marvogojske udruge postale su izvor biko‐va pepinjera čistokrvne simentalske pasmine. 

Neke su udruge uz čistokrvne uzgajale i križance, a cilj ta‐kvih  udruga  bio  je  „pravilnim  uzgojem  udomiti  čistokrvna 

______________________________________________________________________________    

27 

grla zajamčeno čistokrvne simentalske pasmine, zatim upo‐rabom samo čistokrvnih bikova usavršiti dosadašnju simen‐talsku križančad, te ju dotjerati do čistokrvnosti“ (cit. Veteri‐narski vjesnik). Takve „kontrolne udruge“ za simentalske kri‐žance imale su cilj „podržati vrijednost dosadašnje simental‐ske križančadi“. U tu svrhu izabrat će se križane simentalske krave  lijepih oblika, čvrstog ustroja  i dobre dojnosti, prova‐đat će se kontrola o potrošku hrane  i proizvodnji mlijeka u kvalitativnom  i  kvantitativnom  pogledu  (cit.  Šmalcelj  I., 1943.). „Kontrolne udruge“ nisu se održale iz više razloga, a najveći je što nisu mogle provoditi redovitu kontrolu mliječ‐nosti.  Preostale  udruge  uzgajale  su  simentalsku  pasminu goveda u čistoj krvi. 

Nedovoljna zainteresiranost novonastale Kraljevine SHS i Vlade  nakon  I.  svjetskog  rata  smanjila  je  i  usporila  razvoj stočarstva. 

Proizvodnjom kvalitetne stoke uz djelovanje zakona po‐nude  i potražnje, članovi udruga  imali su gospodarske kori‐sti  i poticaj za proširenje proizvodnje, a uz to se povećavao broj gospodara koji  su prelazili na kvalitetniji uzgoj. U vre‐menu od osnivanja do uvođenja kontrole proizvodnih svoj‐

_______________________________________________________________________________ 

28 

stava selekcijskih grla državni organi subvencijama su stimu‐lirali proizvodnju posebno muških rasplodnjaka i osiguravali kvalitetniju oplodnju  kako bi  se proces oplemenjivanja  što više ubrzao. Prodaja  čistokrvnih bikova marvogojskih udru‐ga u zemaljski uzgoj u  razdoblju od 1930. do 1953. godine prikazana je u sljedećoj tablici. 

Prodaja čistokrvnih bikova od 1930. do 1953. god. 

Godina Broj bikova 

Indeks Prosjek 714=100 

Godina Broj bikova 

Indeks Prosjek 714=100 

1930.  1.178  165,0  1942.  875  122,6 1931.  1.042  146,0  1943.  599  83,9 1932.  536  75,1  1944.  71  10,0 1933.  1.183  165,7  1945.  146  20,5 1934.  1.103  154,5  1946.  562  78,7 1935.  1.221  171,0  1947.  519  72,7 1936.  829  116,1  1948.  655  91,7 1937.  971  136,0  1949.  651  91,2 1938.  911  127,6  1950.  342  47,9 1939.  890  124,7  1951.  205  28,7 1940.  967  135,4  1952.  313  43,8 1941.  963  134,9  1953.  418  58,6  

Simentalsko blago 

______________________________________________________________________________    

29 

II.  svjetski  rat  (1944.  i  1945.),  kao  i  početak  primjene umjetnog  osjemenjivanja  1948.  godine,  djelovali  su  desti‐mulativno na uzgajivače rasplodnih bikova, čime je smanjen broj plasiranih bikova u zemaljski uzgoj. Stanica za umjetno osjemenjivanje goveda počela  je  s  radom 17.  srpnja 1948. godine (iste godine je započela primjena umjetnog osjeme‐njivanja), a poslije  je prerasla u Centar za umjetno osjeme‐njivanje. 

Tipovi marvogojskih udruga 

Kroz vrijeme od osnivanja udruga do uvođenja kontrole proizvodnih svojstava selekcijskih grla državni organi i ostali gospodarski čimbenici stimulirali su proizvodnju subvencija‐ma, posebice bikova, i osiguravali kvalitetniju oplodnju kako bi  se proces oplemenjivanja, pretapanjem autohtonih pas‐mina, što više ubrzao i postigao konačni cilj gospodarenja u govedarstvu s materijalom koji je kvalitetan i donosi gospo‐darski probitak. Osnovni je cilj marvogojskih udruga, a posli‐je  i  saveza marvogojskih udruga, da uz  selekcijske mjere  i 

 

 Simentalska krava i tele  

_______________________________________________________________________________ 

30 

zahvate unaprjeđuju govedarstvo i uzgojem kvalitetnih živo‐tinja ojačaju ekonomski položaj proizvođača i društvenu za‐jednicu  u  cjelini.  Proizvodnjom  kvalitetne  stoke  članovi udruga  imali  su  gospodarske  koristi  i poticaj  za  proširenje proizvodnje. 

Sve marvogojske udruge nisu obavljale sve propisane  ili, bolje  reći, željene zadatke,  tako da, prema Prohaski, 1919. godine razlikujemo: 

a) najniži stupanj udruge koji se bavi zajedničkom nabavom i držanjem rasplodnjaka. Nabavlja se bik i oplođuje udruž‐ne krave, a skokovina se naplaćuje – taj tip nije bio pro‐širen. 

b) srednji stupanj udruga bavi se uzgojem čistokrvnih gove‐da, vode  se uzgojne, matične  i prigojne knjige, uzgajaju se  čistokrvni  bikovi,  priređuju  izložbe  i  nagrađivanja  uz 

 

Spomen‐ploča Hrvatskoj marvogojskoj udruzi i Savezu marvogojskih udruga  Sveti Ivan Žabno. 

______________________________________________________________________________    

31 

sajmove  rasplodne  stoke. Organizira  se  skupna  nabava stočne hrane i stelje, cijepljenje krava te predavanja. 

c) najviši stupanj marvogojskih udruga čine one udruge ko‐je  se bave oplemenjivanjem primitivnih pasmina  i  dalj‐njim oplemenjivanjem djelomično oplemenjenih pasmi‐na. Takvim stupnjevanjem razvrstavale su se udruge do 1930. 

godine, odnosno do uvođenja obvezne kontrole mliječnosti. 

 

1.2.3.  Osnivanje Saveza marvogojskih udruga 

Kako  je  uočen  problem  nedostatka  veza  i  koordinacije među postojećim udrugama, na Skupštini udruge u Svetom Ivanu  Žabno  18.  lipnja  1911.  godine  predloženo  je  da  se osnuje „Savez hrvatskih marvogojskih udruga“. 

Na  sastanku  predstavnika marvogojskih  udruga  Rečice, Jaske, Bijele i Svetog Ivana Žabno 1912. iznijeti su prijedlozi pravila Saveza: 

- omogućiti  zajedničku prodaju goveda  i  isključenjem kon‐kurencije, 

- nastojati da se kod uzgoja čistokrvnih pasmina (simental‐ske  i pincgavske) polaže važnost na mliječnost, mesnost, iskorištavanje hrane, zdravlje i oblik, 

- nabavljati stoku iz dokazano valjanih stada (čistokrvnu), 

- voditi  individualnu  kontrolu  proizvodnje  i  hranidbe  ras‐plodnih goveda, 

- voditi matičnu evidenciju za familije udružnih grla koje po‐rota izabere, 

- priređivati izložbe, 

- obavljati cijepljenje stoke i 

- osigurati  prodaju  stočnih  proizvoda  i  pružati  stručnu pomoć osoblju udruga. 

Utvrđeno  je da sjedište Saveza bude Sveti Ivan Žabno, a početak  rada 1913. godine. Savez se nije ni konstituirao, a 

_______________________________________________________________________________ 

32 

rat  je 1914. godine prekinuo svaki rad na daljnjoj organiza‐ciji zamišljenih i pravilima utvrđenih zadaća. 

Analizirajući stanje, članovi udruge su nakon rata došli na ideju  da  priđu  revitalizaciji  Saveza marvogojskih  udruga. Na  inicijativu Marvogojske udruge  Sv.  Ivan Žabno na osni‐vačkoj skupštini 24. kolovoza 1919. predlaže se oživljavanje rada Saveza. Od 25 marvogojskih udruga na skupštinu  ih  je pozvano 18, no odazvalo se samo sedam: Sveti Ivan Žabno, Đurđevac, Virovski Konaci, Virje, Oborovo, Križevci  i Vrbo‐vec. Od pristiglih predstavnika marvogojskih udruga, šest ih je organiziralo simentalske, a samo Vrbovec udrugu za pinc‐gavska goveda.  

Predložena Pravila Saveza su prihvaćena te  je 1926. go‐dine  ponovno  osnovan  „Savez  marvogojskih  udruga“  sa sjedištem u Žabnom. Tada je Savezu pristupilo 40 udruga.  

 

______________________________________________________________________________    

33 

Stanje članstva u udrugama 1932. godine izgledalo je ovako:   

Udruge simentalske pasmine 

Brojčano stanje stoke Naziv udruge 

Godina osnivanja 

Broj članova  Bikova  Krava  Pomlatka  Ukupno 

1. Velika Gorica  1906.  67  1  120  136  257 2. Nova Gradiška  1907  21  2  27  41  70 3. Gola  1908.  60  8  99  110  217 4. Sv. Ivan Žabno  1908.  182  2  368  468  838 5. Bela  1910.  18  ‐  30  28  58 6. Đurđevac  1910.  149  6  224  293  523 7. Hercegovac  1910.  70  2  111  149  262 8. Križevci  1912.  82  2  139  201  342 9. Virje  1912.  124  2  194  252  448 10. Virovski Konaci  1912.  49  ‐  69  112  181 11. Oborovo  1913.  56  ‐  103  136  239 12. Visoko  1913.  9  1  20  28  49 13. Bregi Koprivnički  1914.  8  1  20  30  51 14. Nova Rača  1914.  71  2  141  172  315 15. Novigrad Podravski  1917.  37  1  54  82  137 16. Novo Čiče  1920.  22  1  70  75  146 17. Sređani Gornji  1921.  16  2  29  36  67 18. Špišić‐Bukovica  1921.  29  1  34  47  82 19. Peteranec  1922.  20  6  27  31  64 20. Brekinska  1923.  20  1  39  44  84 21. Daruvar  1923.  32  3  72  88  163 22. Ferdinandovac  1923.  40  1  51  124  142 23. Pakračka Poljana  1923.  9  2  15  26  43 24. Velika Gorica III  1923.  56  1  73  99  173 25. Virje III  1923.  18  ‐  25  25  50 26. Veliki Grđevac  1923.  25  1  35  43  79 27. Gotalovo  1926.  16  1  21  29  51 28. Predavac  1927.  9  1  10  11  22 29. Šišljavić  1927.  32  1  47  53  101 30. Bjelovar  1928.  13  1  18  25  44 31. Donji Mosti  1928.  16  1  24  29  54 32. Korija  1928.  10  1  10  28  29 33. Lukač  1929.  7  ‐  11  17  28 34. Kalinovac  1930.  15  1  15  17  33 35. Petrijanec  1930.  14  1  16  21  38 

_______________________________________________________________________________ 

34 

 

 

 

 

 

Udruge pincgavske pasmine  

Brojčano stanje stoke Naziv udruge 

Godina osnivanja 

Broj članova  Bikova  Krava  Pomlatka  Ukupno 

1. Bačuga  1929.  18  ‐  18  24  42 2. Vrbovec  1912.  140  ‐  243  246  489 Ukupno:    158  ‐  261  270  531 

  

Potkraj 1932. godine bile  su ukupno 42 udruge  s 1.650 članova, 2.751 kravom te ukupno 6.298 goveda. 

Unatoč  gospodarskoj  krizi  razvoj udruga  i njihovo osni‐vanje  se  nastavlja.  Tako  krajem  1935.  godine  postoje  83 udruge  uzgajivača  simentalske,  7  udruga  pincgavske,  3 udruge smeđe pasmine i jedna udruga buše, odnosno ukup‐no  94  udruge  koje  su  imale  2.374  člana  s  2.741  kravom, odnosno ukupno 9.128 goveda. 

Godine  1937.  Savez  marvogojskih  udruga  ima  već  93 udruge  i osam  izvornih  članova  te  se od  tada broj udruga stabilizira na oko 100 organizacija. 

1.2.4.  Izmjere i ocjene goveda 

U početcima rada marvogojskih udruga  izmjere  i ocjene goveda  bile  su  gotovo  jedine  mjere  selekcije.  Izmjera  se obavljala u proljeće  i  jesen,  a poslije, uvođenjem  kontrole mužnje, samo u jesen. Rezultati izmjere obvezno se upisuju u matičnu evidenciju. Mjere se uzimaju Lydtinovim štapom, a mjere se visina grebena, duljina trupa, širina bokova  i pr‐sa, dubina  i opseg prsa, opseg cjevanice  i  težina u kilogra‐mima. 

36. Severovci  1930.  7  ‐  11  10  21 37. Veliki Zdenci  1930.  14  1  21  34  56 38. Drnje  1930.  12  1  22  20  43 39. Pitomača  1931.  10  1  17  31  49 40. Suhopolje  1932.  12  ‐  13  13  26 Ukupno:    1.492  63  2.490  3.214  5.767  

______________________________________________________________________________    

35 

  

 

 

 Ocjena bikova, junica i krava simentalske pasmine. 

_______________________________________________________________________________ 

36 

  Porote za ocjenjivanje bile su sastavljene od predstavni‐ka  marvogojske  udruge,  stručnjaka  Saveza  marvogojskih udruga te u načelu kotarskog ili općinskog agronoma i vete‐rinara. Predstavnik Saveza marvogojskih udruga je predsjed‐nik porotnog povjerenstva.  

1.2.5.  Kontrola mliječnosti 

Kontrola količine namuženog mlijeka i sadržaja masti na‐zivala  se apsolutnom kontrolom mliječnosti. Kada  se uz  to mjerila  i količina utrošene hrane, nazivala se relativna kon‐trola.  Kontrola  mliječnosti  najprije  je  uvedena  u  Danskoj 1895. godine, a 1896. u Nizozemskoj, dok 1897. godine kon‐trolu uvode Njemačka, Švedska, Finska i Škotska. Prvi poku‐šaj uvođenja kontrole mliječnosti u Hrvatskoj zbio se 1907. godine, ali bez rezultata. 

Osnivanjem  Saveza  počela  je  i  priprema  za  uvođenje sustavne kontrole te se 1912. godine na Gospodarskom uči‐lištu organizirao prvi tečaj za kontrolne asistente.  Ispitu  je 1913. godine pristupilo sedam redovitih i dvoje neredovitih polaznika. Predavači na tečaju bili su uvaženi stručnjaci učili‐šta, profesori dr. Ljudevit Prohaska, dr. Oberhofer i dr. Kern. Prvi asistenti obučeni su za provedbu apsolutne  i  relativne kontrole muže. 

Ti  su asistenti uoči  rata 1914. godine pokušali obavljati relativnu kontrolu u marvogojskim udrugama Sv. Ivan Žabno i Velika Gorica, no zbog složenosti posla pokušaj nije uspio. Revitalizacijom  Saveza  1929.  godine,  na  skupštini  koja  se održala na Poljoprivrednom fakultetu u Zagrebu zaključeno je da  se kontrola obvezno uvede u  sve udruge. U Savez  je  1.  kolovoza  1929.  godine  namješteno  pet  asistenata.  Dva puta mjesečno provodila se kontrola sa sve tri mužnje: uju‐tro, popodne i navečer i uzimali uzorci za ispitivanje masti u mlijeku. 

Udružni povjerenici bili su stočari, članovi udruga, koji su bilježili namužene količine mlijeka u priručne knjižice, a kon‐trolni asistenti ispitivali su postotak masti i podatke upisivali u kontrolne listove. 

„Predstavnici  marvogoj‐ske udruge kao porotnici mahom  su dobri  stočari, upućeni u sistem ocjenji‐vanja  i od prirode nada‐reni za taj posao, a inače su objektivni  i nepristra‐ni.  Porotnici  po  moguć‐nosti ostaju više godina.“ 

(Jeličić, 1947.)

______________________________________________________________________________    

37 

Kontrola u udrugama počela je 1. siječnja 1930. Savez je tada raspolagao s devet asistenata  i bio  je prisiljen organi‐zirati novi tečaj (dvomjesečni), koji je položilo 12 asistenata, pa  se broj asistenata u Savezu povećao na 19 osoba. Kon‐trola  se provodila uz pomoć  „udružnih povjerenika“  i kon‐trolnih asistenata. Većim brojem udružnih povjerenika omo‐gućena  je  provedba  kontrole  dva  puta mjesečno.  Tijekom vremena  i boljom organizacijom  kontrolu obavljaju 22 asi‐stenta i 86 kontrolnih povjerenika. Kako je posao kontrolnih povjerenika bio volonterski, a oduzimao  im puno vremena, dolazilo je do problema u angažiranju članova udruge za taj posao, pa se zbog toga  i drugih razloga 1937. godine ukida rad  povjerenika  i  ostaju  na  tom  poslu  samo  22  asistenta. Tada  svaki asistent kontrolira  između 80  i 220 krava  (Aus‐lender,  1973.).  Promjenom  koju  smo  spomenuli,  a  u  cilju kvalitetnog obavljanja posla, od 1938. godine kontrola mli‐jeka s dva puta smanjuje se na jednom mjesečno (kontrolni asistenti), a ispitivanje masti na četiri puta godišnje, odnos‐no  svaka  tri mjeseca.  Ispitivanje masti u početku  se obav‐ljalo Morsinovim načinom, a sredinom 20. stoljeća prešlo se na Gerberovu metodu. 

_______________________________________________________________________________ 

38 

1.2.6.  Stočarske izložbe 

Prva Dalmatinsko‐hrvatsko‐slavonska izložba organizira‐na je i održana u Zagrebu 1864. godine, a nositelj organiza‐cije bilo je Hrvatsko‐slavonsko gospodarsko društvo.  

Udruge uzgajivača goveda organizirale su brojne izložbe, posebice nakon donošenja Zakona o promicanju stočarstva iz 1905. godine te uz potporu Hrvatske zemaljske vlade. Naj‐više  je  izložbi održano 1912.  i 1913. godine (preko 12 godi‐šnje), s više od 600 grla na pojedinim izložbama. Naputkom o provedbi Zakona o promicanju stočarstva bila  je detaljno propisana  vrsta  izložbi,  organizatori  i  osiguranje  sredstava te su izložbe bile regionalne (općinske, kotarske, županijske) ili zemaljske. 

Zgrada u Zagrebu ispred koje je održana prva izložba 1864. godine. 

______________________________________________________________________________    

39 

 

  Katalog izložbe u Zagrebu 1864. godine. 

_______________________________________________________________________________ 

40 

Regionalne  izložbe  održavane  su  kada  je  organizator osigurao sredstva za ukupne režije i 50 % nagradnog fonda, a  Hrvatska  zemaljska  vlada  preostalih  50  %  sredstava. Općinske  i  kotarske  izložbe  održavale  su  se  povremeno,  a županijske  u  pravilu  svake  druge  godine.  U  izložbenom povjerenstvu  obvezno  je  bio  izaslanik  Hrvatske  zemaljske vlade. Zemaljske  izložbe održavane su svake pete godine u Zagrebu. Za te je izložbe ban Kraljevine Hrvatske, Slavonije i Dalmacije  imenovao posebnog povjerenika koji  je koordini‐rao rad svih sudionika. U razdoblju od 1918. do 1941. godi‐ne  takav  je oblik  rada prestao, a ponovno  je zaživio nakon Drugog svjetskog  rata, od 1965. do 1980. godine. Nagrađi‐vanje  je bilo u skladu s osiguranim sredstvima. Uz obvezne diplome, dijeljene su nagrade u novcu i materijalnim dobri‐ma, često velikih vrijednosti. 

 

______________________________________________________________________________    

41 

  

 

1.2.7.  Osnivanje centralne matične kartoteke 

Prvi uvozi goveda (više od 60 godina) nisu sadržavali po‐datke za uvezene životinje, nego su grla kupovana po obli‐ku,  tipu  i  sekundarnim  svojstvima mliječnog  odnosno me‐snog tipa. Osnutkom Saveza hrvatskih marvogojskih udruga 1913.  godine  nastojalo  se  vođenje  knjiga  dovesti  na  višu razinu, no osim osnovnih pokazatelja,  većina  životinja nije imala podatke o proizvodnim svojstvima. Tek revitalizacijom Saveza  marvogojskih  udruga  1926.  godine  i  početcima apsolutne  kontrole proizvodnje mlijeka, podatci o  grlu bili su upotpunjeni svim najvažnijim pokazateljima. 

U to vrijeme uzgojne knjige sastojale su se od: 

• matične knjige krava, 

• matične knjige bikova pepinjera, 

• prigojne knjige teladi, 

• knjige pripusnica i 

• pripusnog registra. 

_______________________________________________________________________________ 

42 

Matična knjiga krava  temelj  je matičnog knjigovodstva  i sastoji se od matičnih listova pojedinih životinja. Matični list sadrži broj i opis životinje, ime i prezime uzgajivača i vlasni‐ka, dan upisa u matičnu knjigu, dan  i uzrok  izlučivanja, po‐datke o podrijetlu za tri i više generacija, podatke o plodno‐sti, mliječnosti  i upotrebi pomlatka,  zdravlju, ocjenjivanju  i izmjeri te podatke o nagrađivanju. Poželjna je i slika, no do‐voljan je samo crtež karakterističnih oznaka. Matična knjiga bikova  pepinjera  sadrži  podatke  samo  onih  bikova  koje  je stručna  porota  odabrala  za  rasplod.  Prigojna  knjiga  teladi sadrži popis teladi od krava upisanih u matičnu knjigu krava i očeva upisanih u knjigu bikova. Svako tele označavano je u desno  uho  rednim  brojem  prigojne  knjige  tetoviranjem,  a inicijali udruge upisivani  su u  lijevo uho. Teletu  je bilo po‐trebno utvrditi i potvrditi identitet, uz prisutnost kontrolnog povjerenika  i  najbližeg  susjeda.  Tele  se  prijavljivalo  do  tri dana od teljenja tajniku udruge. Krajnji rok tetoviranja tele‐ta bio  je deset dana. Knjiga pripusnica  i  zapisnik nalaze  se kod „bikara“, koji danomice redom upisuju sve pripuste. Pe‐digre sadržava propisane podatke s podrijetlom, a izdaje se pri prometu grla.  

Godine  1933.  počele  su  pripreme  za  izradu  centralne matične kartoteke pri Savezu marvogojskih udruga, prvo za bikove, a zatim za krave. U udrugama se sređuju i ažuriraju svi podatci u matičnim knjigama bikova  i krava, a zatim se tako sređene knjige od 1939. postupno povlače u Savez radi prijepisa. 

U  knjigu  bikova  upisuju  se  svi  bikovi  uvezeni  od  1907. godine, kao  i domaći bikovi koji su se nalazili u udrugama. Centralna matična knjiga osnovana je i za sve matične krave po pasminama goveda koje su uzgajane u udrugama. Doja‐vom  uzgojnih  promjena  na  terenu  ažurirala  se  centralna matična  kartoteka.  Ona  je  sadržavala  podatke  za  više  od 11.500  krava  simentalske  pasmine,  oko  1.000  krava  pinc‐gavske  te manji broj krava ostalih pasmina. Sadržavala  je  i podatke za sve bikove koji su se nalazili u udrugama od pr‐vog dana. Na taj način Savez  je postao  jedinstvena uzgojna cjelina te je uspješno vodio selekcijski rad na cijelom podru‐

Glavna matična knjiga za krave 

Matična knjiga za bikove 

______________________________________________________________________________    

43 

čju. Dokumente o podrijetlu  stoke kao  i druge dokumente od tada je izdavao Savez, a ne više same udruge. 

Pred početak II. svjetskog rata (1940.), na poticaj Među‐narodnog kongresa za  jedinstveno vođenje matičnih knjiga za  goveda,  stvoren  je  jedinstveni  jugoslavenski Herd‐book sa  sjedištem  u  Beogradu  u  kojem  je  vođena  jedinstvena knjiga elitnih bikova i krava. Pravo upisa u Herd‐book imala su  samo  grla  s  punim  podrijetlom  i  odgovarajućom  proiz‐vodnjom, a podatke su davali savezi. Uskoro nakon njegova formiranja izbio je II. svjetski rat tako da je prestao s radom. Nakon rata udruge obnavljaju ratom uništenu stoku.  

Godine 1953. u Savez su učlanjene 72 stočarske udruge, od  čega 66  za uzgoj  simentalskog, 5 udruga  za uzgoj pinc‐gavskog i jedna za uzgoj istarskog goveda. 

 

 Izložba simentalskih krava 

_______________________________________________________________________________ 

44 

1.2.8.  Utemeljenje jedinstvene selekcijske službe 

Sredinom XX. stoljeća dolazi do promjena u radu selekcij‐skih  službi,  koje  će  rezultirati boljim uzgojnim  rezultatima. Od 1955. godine se ponovno publiciraju podatci o  laktacij‐skoj  proizvodnji mlijeka,  dok  se  progeno  testiranje  bikova provodi od 1956. godine. U  jesen 1957. godine Savez mar‐vogojskih udruga pripaja se Zadružnom stočarskom savezu Hrvatske,  a  marvogojske  udruge  prelaze  u  govedarske ogranke poljoprivrednih  zadruga. Na  taj  je način u Hrvat‐skoj  stvorena  jedinstvena  uzgojno‐selekcijska  organizacija koja objedinjuje  rad na  selekciji  stoke društvenog  i privat‐nog  sektora.  Zadružni  stočarski  savez  Hrvatske  djeluje  do  1. prosinca 1960.  

U  trenutku  stvaranja  jedinstvene  selekcijske  službe  se‐lekcijom je ukupno bilo obuhvaćeno 19.712 krava u 431 sta‐du sljedeće strukture: 

- poljoprivredna dobra (10.584 krave u 102 stada) 

- zadružne ekonomije (2.125 krava u 93 stada) 

- stočarski ogranci (3.524 krave u 161 stadu) 

- marvogojske udruge (3.479 krava u 75 stada) 

 

 Smotra krava različitih pasmina 

______________________________________________________________________________    

45 

Uzgojno‐selekcijski rad na privatnom sektoru i na zadruž‐nim ekonomijama odvija se preko stručnih službi zadružnih stočarskih  saveza, dok poljoprivredna dobra  imaju vlastitu stručnu službu koja izravno surađuje s republičkom selekcij‐skom ustanovom. 

Karakteristika ovog razdoblja je povećanje broja rasplod‐nih goveda u društvenom sektoru. U prvo vrijeme imanja se orijentiraju na nabavu simentalskih krava i junica iz individu‐alnih  gospodarstava,  dok  se  od  sedamdesetih  godina  sve više okreću uvozu mliječnih pasmina (frizijac, rotbunt). Uvo‐zilo se holštajnsko govedo kao  izrazito mliječna pasmina, a postojeća  crnošara  goveda  pretapaju  se  u  holštajna.  Broj rasplodnih goveda na društvenim imanjima dosegnuo je vrh 1960. godine sa 63.025 grla, od čega 47.934 krave i junice. 

Nakon 1960. godine taj broj stalno pada. Tako je potkraj 1972.  godine  iznosio  20.793  grla  odnosno  18.924  krava  i rasplodnih  junica.  U  stočarskim  ograncima  od  1957.  do 

 Prikaz simentalskog blaga  

 

_______________________________________________________________________________ 

46 

1959. godine broj rasplodne stoke raste, što je u vezi s veli‐kim  interesom  za  rasplodnom  stokom.  Nakon  toga  zani‐manje slabi, pa paralelno pada  i broj stoke pod selekcijom. Tako  je  1959.  godine  u  312  govedarskih  ogranaka  bilo 35.840 matičnih krava  i  junica, a od  tada se  taj broj počeo postupno smanjivati.  

Selekcijskim  radom  se  Zadružni  stočarski  savez bavi do 1960. godine i tada, po zakonu, organizacijski dio rada osta‐je  u  Zadružnom  savezu  Hrvatske,  tj.  njegovim  članicama „poljoprivrednim zadrugama“, a stručni rad prelazi u novo‐osnovani Stočarski selekcijski centar Hrvatske koji počinje s radom 1. prosinca 1960. godine, a od 1975. godine djeluje u sastavu Poljoprivrednog centra Hrvatske. 

Uredbom Vlade Republike Hrvatske  iz 1994. godine kao ustanova za obavljanje selekcije u stočarstvu  i poljoprivredi osnovan je Hrvatski stočarsko‐selekcijski centar. 

Uredbom Vlade RH o  izmjenama  i dopunama Uredbe o Hrvatskom  stočarsko‐selekcijskom  centru  iz  2003.  godine mijenja se naziv u Hrvatski stočarski centar, te se dodjeljuju poslovi  vezani uz provedbu poticaja  te obilježavanje  i  evi‐denciju domaćih životinja.  

Uredbom Vlade RH o  izmjenama  i dopunama Uredbe o Hrvatskom stočarskom centru 2009. godine mijenja se naziv u Hrvatska poljoprivredna agencija, koja putem svojih do‐bro  organiziranih  područnih  ureda  provodi  aktivnosti  na cijelom području Republike Hrvatske i kao takva oslonac je i servis stočarskom sektoru te određenim djelatnostima veza‐nim za poljoprivrednu proizvodnju. 

______________________________________________________________________________    

47 

1.3.  Provedba nacionalnih    uzgojnih programa 

Zadružni  stočarski  savez  se  uzgojno‐selekcijskim  radom bavi  samo kratko vrijeme  (do 1960.), kada  se nastavlja  re‐forma uzgojnog sektora. Organizacijski dio rada ostaje u Za‐družnom savezu Hrvatske, a stručni rad prelazi u novoosno‐vani Stočarski selekcijski centar Hrvatske (SSC). SSC počinje s  radom 1. 12. 1960., a od 1975. godine djeluje u  sastavu Poljoprivrednog centra Hrvatske. Računalnu obradu podata‐ka SSC  je započeo 1967. godine. SSC od 1965. godine prati kretanje oplodnje goveda,  što  je bilo povezano  s  realizaci‐jom premija za mlijeko (od te godine se ona primjenjuje i za privatni sektor). Uvjet za dobivanje premije je bio da uzgaji‐vač  (vlasnik) mora  plotkinje  oploditi  kvalitetnim  bikovima. To  je podrazumijevalo  ili umjetno osjemjenjenje  ili korište‐nje matičnih bikova u prirodnom pripustu. Prema podatci‐ma iz 1965. godine umjetno osjemenjivanje je obavljeno na 

 

Bik simentalske pasmine 

_______________________________________________________________________________ 

48 

više od 265.000 plotkinja ili 45 % ukupnog broja (u 1968. go‐dini je ukupan broj plotkinja bio čak 620.000).  

Prirodni pripust  kvalitetnim bikovima poznatog podrije‐tla doseže vrhunac 1973. godine, kada je oplođeno 113.800 plotkinja ili 20 %. U tom razdoblju postoji i najveći broj biko‐va u pripustu  (preko 900), nakon čega dolazi do smanjenja njihovog broja. Plotkinje su bile obuhvaćene selekcijom ni‐žeg  tipa,  što  znači  da  su  krave  bile  označene,  selekcijska služba registrirala je oteljenu telad, a za svako tele morala je biti priložena vjerodostojna pripusnica. Ovakav rad je rezul‐tirao da  je u 1971. godini zabilježen najveći broj kontrolira‐nih krava  (128.765). Zatim dolazi do ukidanja kriterija kon‐trolne krave i registracija teljenja, a propis vezan uz kvalitet‐nu oplodnju svodi se na  izdavanje potvrda od strane poljo‐privrednog  inspektora  o  provođenju  kvalitetne  oplodnje. Zbog  navedenih  promjena  SSC  od  1972.  godine  nastavlja rad  samo  s matičnim  kravama,  te uvodi novu  kategoriju Z krava (zemaljska kontrola). To su bile krave u tipu pasmine, 

 

Rezultati uzgojnog rada 

______________________________________________________________________________    

49 

no bez podrijetla, a uglavnom se nalaze u stajama u kojima već postoje matične krave. Podatci o Z kravama su prikup‐ljani  od  selekcijskih  službi  u  poljoprivrednim  zadrugama  i društvenim dobrima s onih područja gdje se provodio uzgoj‐no‐selekcijski  rad,  uz  konzultacije  s  veterinarskim  stanica‐ma.  Tamo  gdje  se  selekcija nije provodila, podatke  su do‐stavljale izravno veterinarske stanice ili stručne službe poje‐dinih općina. 

1.3.1.  Uzgojni program iz 1974. godine 

Prvi  Program  gojidbene  izgradnje  u  govedarstvu Hrvat‐ske izrađen je 1973. godine na inicijativu Republičkog sekre‐tarijata  za  poljoprivredu,  prehrambenu  industriju  i  šumar‐stvo.  Izradila  ga  je  skupina  stručnjaka  iz  SSC‐a,  centara  za umjetno osjemenjivanje goveda, stočarskih zavoda te Agro‐nomskog fakulteta iz Zagreba. Svrha programa bila je pove‐ćanje proizvodnih kapaciteta  za osobine mliječnosti  i mes‐natosti kod postojećih pasmina goveda. S provedbom Pro‐grama  započelo  se  1974.  godine  nakon  usklađivanja  rada selekcijske  i  veterinarske  službe,  testne  stanice  za  perfor‐mance i progeni test, selekcijskih službi na velikim farmama društvenog  sektora  i brojnih privatnih proizvođača. Sljede‐će, 1975. godine dolazi do osnivanja Poljoprivrednog centra Hrvatske, sa Stočarskim selekcijskim centrom kao jednim od OOUR‐a,  kao  nositeljem  uzgojno‐selekcijskog  rada.  Treba istaknuti da je Zagreb 1974. godine bio domaćin osnivačkoj skupštini  Svjetskog  simentalskog  saveza,  što  govori  o  veli‐kom ugledu hrvatskog uzgoja. 

Glavni cilj Programa bila  je proizvodnja muških  rasplod‐njaka. Iz domaćih stada su odabirane najbolje krave (bikov‐ske majke), a za bikovske očeve su uz domaće odabirani naj‐bolji  simentalski  bikovi  iz Njemačke  i Austrije. U Holstein‐friesian pasmini su bikovski očevi bili bikovi iz SAD‐a ili Kana‐de.  

U simentalskoj pasmini je od 1974. do 1991. godine pro‐vedeno 17 krugova ciljanog sparivanja, s 300‐350 bikovskih majki i 8‐10 bikovskih očeva godišnje. Muška telad dobivena ciljanim  sparivanjem  bikovskih  majki  i  bikovskih  očeva 

_______________________________________________________________________________ 

50 

                 

Priprema i izložba goveda 

 

(usmjerena oplodnja) preuzimana je od 1974. godine u Per‐formance  testnu stanicu Varaždin, gdje se obavljao test na vlastiti  rast  i  razvoj.  Ovisno  o  rezultatu  testa  životinje  sa završenim testom u dobi od 365 dana svrstavane su u jednu od triju kategorija: za umjetno osjemenjivanje, prirodni pri‐pust ili za izlučenje. 

Još prije početka provedbe Programa (1970.) najprije su u PIK Vinkovci, a zatim u Centar za unapređenje stočarstva u Osijeku  stigli  prvi Holstein  bikovi  (Sover  i  Saturn),  čime  je započelo pretapanje  istočnofrizijske u Holstein pasminu,  a 

______________________________________________________________________________    

51 

što se u kasnijim godinama djelomično nastavilo  i u simen‐talskoj  pasmini. Uslijed  toga  došlo  je  do  povećanja  udjela Holsteina,  čime  se  postupno  smanjivao  udio  simentalske pasmine. U sklopu Holstein programa su također odabirane bikovske majke (40‐60 krava s velikih društvenih farmi) i bi‐kovski očevi (3‐5 bikova iz SAD‐a). Sva dobivena muška telad uzgajana  je na društvenim farmama  ili u Centru za unapre‐đivanje stočarstva u Osijeku. Tijekom Programa provedeno je sedam krugova usmjerene oplodnje s 26 bikovskih očeva, od kojih je sjeme 23 bika uvezeno iz SAD‐a, a preostala dva bika  su bila  iz Centra  za unapređenje  stočarstva  iz Osijeka (Sover  i  Star).  Planskim  osjemenjivanjem  dobivena  su  73 muška teleta koja su kao mladi bikovi ušli u test osjemenji‐vanja. Od 1988. godine do 1991. mladi bikovi bili su u čeka‐nju na Belju (korišteni u kontroliranom prirodnom pripustu). Program se prekida 1991. godine zbog rata.  

Uzgojni program  za  smeđu pasminu  je  trajao od  1974. do 1984., a dobivena muška telad (10 grla) testirana je tako‐đer u Performance testnoj stanici u Varaždinu. Nakon toga, zbog nedovoljne  veličine matične populacije, performance test prestaje, a bikovi za umjetno osjemenjivanje nabavljaju se iz Slovenije, Austrije i Njemačke.  

Nakon što su mladi bikovi završili perfornmance test, naj‐bolji su odlazili u centre za umjetno osjemenjivanje. Po do‐lasku u centre, bikovi su ulazili u  test osjemenjivanja  (300‐500 doza po biku), gdje su njima nasumično osjemenjivane krave (osim bikovskih majki) radi dobivanja dovoljnog broja kćeri. Dobivanjem prvih potomaka započinjala  je provedba progenog testa (najprije biološki, zatim meso, pa mlijeko).  

Biološkim testom se ocjenjivala uzgojna vrijednost biko‐va za osobine degenerativnih mana  i za pojavu teških telje‐nja u krava. Test se obavljao na dvjema osnovicama: test na teško  teljenje  prema  veličini  teleta  zbog  izravnog  utjecaja oca  (utjecaj  oca);  test  na  teško  teljenje  prema  nasljednoj komponenti koju otac prenosi na kćer koja kod poroda utje‐če  na  tijek  teljenja  (utjecaj majke).  Zadnji  biološki  test  je obavljen 1991. godine, te se nakon toga više ne provodi na isti način.  

_______________________________________________________________________________ 

52 

Test tovnih osobina se u početku obavljao u sklopu Vete‐rinarske  stanice  Varaždin.  Odlukom  Komisije  za  provedbu uzgojnog programa  (1984.) utemeljena  je  testna stanica za progeni test na tovne osobine u Hrsovu. U njoj  je testirano 14 – 15 bikova godišnje, s po 12 sinova po biku. Provođenje testa  obavljano  je  u  organizaciji  Centra  za  reprodukciju  u stočarstvu Hrvatske iz Zagreba, i u suradnji sa SSC‐om.  

              Mladi bikovi u performance testu 

 

______________________________________________________________________________    

53 

  Test osobina mliječnosti  se provodio na  temelju  zaklju‐čenih prvih  laktacija  (305 dana). Temeljem kontrole mliječ‐nosti dobiveni  su podatci o količinama mlijeka, a uzorci  su na mliječnim  farmama, poljoprivrednim  stanicama  i u dru‐gim kontrolnim ustanovama analizirani samo na sadržaj mli‐ječne  masti.  Izračun  uzgojnih  vrijednosti  (UV)  je  sve  do 1993.  godine  obavljan  ručno  prema  tzv.  CC metodi  (eng. Contemporary Comparison method), a uključivao je apsolu‐tne  i relativne uzgojne vrijednosti: količinu mlijeka, količinu mliječne masti  i sadržaj mliječne masti. Za objavu rezultata je bilo potrebno najmanje 10 kćeri po biku, a prilikom  izra‐čuna podatci su se uspoređivali s podatcima vršnjakinja iste uzgojne organizacije. Slično se postupalo i s Holstein pasmi‐nom, s  razlikom što nije obavljan  test  tovnih osobina. Pro‐vedbu Programa  je pratio porast udjela umjetnog osjeme‐njivanja  (1982.  godine  je  umjetno  osjemenjeno  340.000 plotkinja ili 65 %), ali i smanjenje ukupnog broja krava.  

 

1.3.2.  Uzgojni program iz 1991. godine 

Zbog napretka uzgoja i selekcije goveda nastala je potre‐ba  za  izradom  suvremenijeg  uzgojnog  programa.  Tako  je skupina  autora  (SSC,  centri  za  reprodukciju,  Agronomski  i Veterinarski  fakultet  iz Zagreba) 1991. godine kreirala Pro‐gram  gojidbenog  stvaranja  goveda.  Koordinaciju  i  nadzor programa  je  obavljao  Savjet  za  provedbu  gojidbenog  pro‐grama, a koji  su  činili  stručnjaci  iz  sljedećih ustanova: Sto‐čarski  selekcijski  centar,  Agronomski  fakultet  iz  Zagreba, selekcijske  službe  u  kombinatima  i  centri  za  reprodukciju. Pri njegovoj izradi pazilo se na aktualne uzgojne ciljeve, od‐nosno  postizanje  poželjnog  tipa  proizvodne  životinje.  Pro‐gram se provodio za simentalsku i Holstein pasminu, dok je veličina aktivne populacije  smeđe pasmine bila nedovoljna za  njegovu  cjelovitu  provedbu.  U  to  vrijeme  je  umjetno osjemenjivanje  obavljano  već  na  77  %  plotkinja,  prirodni pripust na 2 %, a nekontrolirano  je pripuštano 21 % plotki‐nja.  Program  se  prvenstveno  odvijao  na  aktivnoj matičnoj populaciji, a glavni  je cilj bio proizvodnja kvalitetnih bikova za umjetno osjemenjivanje.  

_______________________________________________________________________________ 

54 

Hrvatski  stočarsko‐selekcijski  centar  (HSSC)  je  kontrolu proizvodnosti provodio na matičnoj populaciji, a uključivala je kontrolu mliječnosti  i kontrolu rasploda. Kontrola mliječ‐nosti  je  obavljana  sukladno  preporukama  Međunarodne organizacije  za  kontrolu  proizvodnosti  domaćih  životinja (ICAR),  iako  je HSSC bio samo pridruženi član te organizaci‐je. Uzgojni cilj za simentalsku pasminu u proizvodnji mlijeka povećan  je na 5.000 kg, s 4,0 % mliječne masti  i 3,6 % bje‐lančevina. Za Holstein pasminu  je uzgojni cilj postavljen na 8.000 kg mlijeka, s 3,7 % mliječne masti i 3,3 % bjelančevina. Početak provedbe Programa  je bio u vrijeme Domovinskog rata, što će ostaviti dugoročne posljedice na simentalsku, a pogotovo na Holstein pasminu.  

Glavni  dijelovi  Programa  gojidbenog  stvaranja  goveda (1991.)  su bili:  izbor  roditelja novih generacija bikova,  test osjemenjivanje, progeno  testiranje  i plan korištenja  sjeme‐na. Za bikovske majke su odabirane najbolje krave iz doma‐

 

Mladi bik simentalske pasmine  

______________________________________________________________________________    

55 

ćih stada (vlastiti uzgoj), ali je bio sve veći broj onih koje su kao steone  junice stigle  iz uvoza. Pri  izboru bikovskih majki su, osim podataka o proizvodnji, korišteni  i podatci o vanj‐štini  i podrijetlu. U  simentalskom dijelu programa bikovski očevi su najvećim dijelom bili iz Njemačke i Austrije, dok su zadnji  bikovski  očevi  iz  nacionalnog  uzgoja  bili  odabrani 1999. godine. Provedeno je 17 krugova ciljanog sparivanja, s godišnje 250‐450 bikovskih majki i 4‐6 bikovskih očeva. Dok se uzgoj mladih bikova simentalske pasmine provodio konti‐nuirano, u Holstein pasmini zbog rata to nije bio slučaj. Naj‐veći dio velikih društvenih farmi bio  je u ratu uništen  ili za‐postavljen pa  je Program bio prekinut. Nakon obnove Hol‐stein programa (2004.) za bikovske očeve su odabirani naj‐bolji  bikovi  iz  SAD‐a  i  Kanade.  Simentalska muška  telad  iz ciljanog sparivanja preuzimana je u Performance testnu sta‐nicu Varaždin, gdje  se obavljao  test na vlastiti  rast  i  razvoj koji se provodio na sličan način kao u prethodnom Progra‐mu.  

U razdoblju rada Performance stanice (1974. – 2005.) te‐stirano  je više od 1.700 muške  teladi, pri  čemu  je godišnje oko 30 % odlazilo u centre za umjetno osjemenjivanje. Pe‐formance testna stanica Varaždin prestala je s radom 2005. godine,  nakon  čega  se  ovaj  test  nastavlja  u  proizvodnim (field) uvjetima. Test je temeljen na sličnim postavkama kao i stanični  test  i obavlja se u proizvodnim uvjetima na onim obiteljskim gospodarstvima koja udovoljavaju postavljenim standardima.  

Mladi bikovi odabrani za umjetno osjemenjivanje odlazili su u centre za umjetno osjemenjivanje. Najprije su uključeni u test osjemenjivanja, nakon čega je slijedilo progeno testi‐ranje.  

Biološki test je praćen kroz računalni program, a eviden‐tiraju se podatci selekcijskih službi koji se odnose na tijek te‐ljenja, stanje  i  težinu  teleta nakon porođaja  i pojavu dege‐nerativnih mana.  

Progeno  testiranje  simentalskih bikova na osobine  tov‐nosti je nastavljeno u testnoj stanici u Hrsovu. Prikupljani su podatci  o  prosječnom  dnevnom  prirastu  u  testu,  utrošku 

Simentalska krava  na izložbi 

_______________________________________________________________________________ 

56 

hrane  po  jedinici  prirasta,  tjelesnim mjerama,  klaoničkom randmanu  (topli  i  hladni),  ocjeni  kvalitete  mesa  na  liniji klanja  i udjelu mišića u  isječku dobivenom disekcijom 7 – 9 rebara  (odnos meso  –  kosti  –  loj). Ocjenu  kvalitete mesa obavljao  je  Zavod  za  stočarstvo  Veterinarskog  fakulteta  u Zagrebu, u suradnji s HSSC‐om. Rezultati testa za tri osnov‐na parametra: dnevni prirast, hladni randman  i udio mišića uspoređivani  su  s  rezultatima  vršnjaka,  što  je  omogućilo izračun apsolutne (UV) i relativne uzgojne vrijednosti (RUV). U  vrijeme  zatvaranja  testne  stanice  Hrsovo  2005.  godine, Hrvatski stočarski centar  (HSC)  je  imao uspostavljen sustav za  kontrolu  ocjenjivanja  na  liniji  klanja  životinja  (KOLK),  iz kojeg se preuzimaju podatci za izračun uzgojnih vrijednosti.  

Progeno testiranje bikova na osobine mliječnosti je tako‐đer doživjelo  značajne  izmjene. Tijekom 1993. godine pro‐mijenjen je način izračuna uzgojnih vrijednosti, te se počela primjenjivati  najbolja  linearna  nepristrana  procjena  (Best Linear Unbiased Prediction – BLUP) i „Sire model“. U izraču‐nu su korišteni podatci zaključenih prvih standardnih  lakta‐

 

Mladi bikovi u testnoj stanici Varaždin 

______________________________________________________________________________    

57 

cija (305 dana). Ti su podatci uspoređivani s podatcima vrš‐njakinja  iste  uzgojne  organizacije. U  posljednjih  tridesetak godina u prosjeku je progeno testirano 30 bikova godišnje.  

Važan doprinos provedbi ovoga testa dali su  laboratoriji za kontrolu mlijeka. Uzorci mlijeka se od 1995. godine anali‐ziraju u Laboratoriju za ispitivanje selekcijskih uzoraka mlije‐ka u Šašinovečkom Lugu, ali još uvijek samo na sadržaj mli‐ječne masti. Otvorenjem Središnjeg laboratorija za kontrolu mlijeka u Križevcima  (2002.) počinje se analizirati veći broj parametara (sadržaj masti, bjelančevina,  laktoze, suhe tvari bez masti, ukupne suhe tvari  i broj somatskih stanica). Broj kontroliranih krava  je u stalnom porastu  te  je  tijekom pro‐vedbe Programa povećan za više od tri puta.  

Progeni  test  na  vanjštinu  je  pokrenut  1997.  godine,  a prva procjena uzgojnih vrijednosti je napravljena dvije godi‐ne poslije za 160 bikova. Test se provodio na prvotelkama, a uključivao  je  linearnu ocjenu 20 osobina. Obrada podataka se sve do 2008. godine radila u suradnji s Agronomskim fa‐kultetom  u  Zagrebu,  primjenom  BLUP  Animal Modela,  no nije  se  izračunavao  linearni  indeks  bika  za  četiri  glavna svojstva: okvir, mišićavost, noge i vime.  

Provedbu ovog Programa je pratio stalni uvoz većeg bro‐ja  steonih  junica,  živih bikova  za umjetno osjemenjivanje  i sjemena,  zbog  čega  je  bilo  vrlo  teško  ostvariti  očekivane  

Ocjena krava 

_______________________________________________________________________________ 

58 

 

rezultate. U ovom razdoblju je došlo do privatizacije centara za umjetno osjemenjivanje  i velikih društvenih  farmi,  čime se program suočio s novim izazovima.  

Hrvatski  stočarski  centar  je 2004. godine, nakon prove‐denog postupka nadzora, dobio pravo korištenja ICAR‐ovog posebnog  pečata,  čime  je  ova međunarodna  organizacija potvrdila  da HSC  kontrolu  proizvodnosti  provodi  sukladno međunarodnim standardima. 

1.3.3.  Uzgojni program iz 2007. godine 

Zbog kontinuiranih promjena  i potrebe za snažnijom su‐radnjom sa srodnim stranim uzgojima, 2007. godine se pri‐stupilo  izradi novog  (trećeg) uzgojnog programa. Ovaj Pro‐gram je izradila skupina stručnjaka Ministarstva poljoprivre‐de, centara za u.o., fakulteta  i HSC‐a. Njime su redefinirani uzgojni ciljevi te je on zbog skorog ulaska Hrvatske u Europ‐sku  uniju  poprimio  izraženi  internacionalni  karakter.  Bitna novost je oživljavanje rada uzgajivačkih udruga. Ove udruge 

 Posebni pečat ICAR‐a 

 

Izložba simentalskih goveda  

______________________________________________________________________________    

59 

2008. godine osnivaju Središnji savez udruga hrvatskih uzga‐jivača Holstein goveda (SUHUH), a naredne godine i Hrvatski savez uzgajivača simentalskog goveda  (HUSIM). Uzgajivački savezi postaju nositelji uzgojno‐selekcijskog rada. Fokus uz‐gojnog programa postaje krava visoke proizvodnje u proiz‐vodnom  vijeku  bez  pratećih  problema.  Odabir  bikovskih majki  je  nastavljen  iz  domaćih  stada,  ali  u manjem  broju (oko 200 godišnje u  simentalskoj  i 40 u Holstein pasmini). Bikovski očevi  (4‐5 godišnje) potječu  iz stranih uzgoja. Per‐formance  test mladih  bikova  je  nastavljen  u  proizvodnim (field)  uvjetima. Ovim  programom  su  učinjene  velike  pro‐mjene u sustavu progenog testiranja (genetskog vrjednova‐nja), koji je usklađen s pravilima Međunarodne organizacije za vrjednovanje bikova  (Interbull). Uzgojnim programom  je predviđena  harmonizacija  programa  sa  srodnim  uzgojima (npr. Njemačka).  

  

 Šampionka stočarske izložbe Vrbovec 2009.  

_______________________________________________________________________________ 

60 

1.4.  Sadašnje stanje uzgoja goveda    u Hrvatskoj 

1.4.1.  Broj krava 

Veličina matične populacije značajno utječe na učinkovi‐tost provedbe uzgojnog programa. Samo od grla obuhvaće‐nih kontrolom proizvodnosti moguće je odabrati ona najbo‐lja za roditelje budućih generacija sukladno postavljenim uz‐gojnim  ciljevima. U proteklih deset  godina  se ukupan broj krava postupno smanjivao kao i u drugim europskim zemlja‐ma, dok se značajno povećao broj krava u kontroli mliječno‐sti. 

Ukupan broj krava  ima stalni trend opadanja  još od sre‐dine  20.  stoljeća,  te  je  dodatno  ubrzan  tijekom Domovin‐skog rata 1991. – 1995. (veliki broj krava je uništen u ratom zahvaćenim područjima). Broj krava  je djelomično povećan uslijed provedbe Operativnog programa razvoja govedarske proizvodnje  (2004.  – 2009.), nakon  čega  se  smanjenje na‐stavlja. Smanjenje broja krava je također posljedica poveća‐nja proizvodnje po grlu kao plod selekcijskog napretka i po‐trebe  za održanjem  rentabilnosti proizvodnje. Ovakvo  sta‐nje nije karakteristika samo hrvatskog uzgoja goveda, već je 

 

Broj krava u razdoblju od 1992. do 2012. godine 

______________________________________________________________________________    

61 

sličan trend zamjetan u mnogim zemljama. U Austriji je npr. broj  krava  tijekom  zadnjih  50  godina  smanjen  za  više  od  30 %, a slična situacija je i u Njemačkoj. Smanjenje ukupnog broja goveda  iznosi  između 1 – 2 % godišnje, a posebno  je zamjetno smanjenje broja muznih krava. Ovaj podatak ma‐nje  je  zabrinjavajući  u  sektoru  proizvodnje mlijeka,  jer  se primjenom suvremenih metoda  i modernih tehnologija po‐većava  proizvodnost  po  grlu.  No,  smanjenje  broja  krava stvara sve veći problem u sektoru proizvodnje mesa,  jer se smanjuje  i broj  teladi za  tov. Dostignuta  razina govedarske proizvodnje  u  Hrvatskoj  ne  osigurava  dostatne  količine kravljeg mlijeka i goveđeg mesa za domaću potrošnju.  

Operativni program razvitka govedarske proizvodnje do‐nijela  je  Vlada  Republike  Hrvatske  u  srpnju  2004.  godine. Osnovna  namjena Operativnog  programa  bilo  je  poticanje restrukturiranja govedarske proizvodnje, kako bi se potenci‐jalne ulagače, kroz ponudu povoljnih uvjeta kreditiranja, po‐taknulo na izgradnju novih i rekonstrukciju postojećih kapa‐citeta  u  govedarskoj  proizvodnji.  Krajnji  očekivani  rezultat Operativnog  programa  bilo  je  uspostavljanje  modernog  i konkurentnog,  tržišno orijentiranog proizvodnog  sustava u proizvodnji goveđeg mlijeka  i/ili mesa, sposobnog za proiz‐vodnju dovoljnih količina ovih proizvoda za zadovoljenje na‐cionalnih potreba, čiji bi se višak mogao ponuditi  i na otvo‐renom  tržištu Europske unije  i  Svijeta. Međutim, analizom provedbe Programa 2008. godine utvrđeno je da nisu ostva‐reni postavljeni ciljevi, osobito u pogledu opsega planirane adaptacije  i  rekonstrukcije  postojećih  farmi,  te  u  pogledu broja novoizgrađenih  farmi.  Pri  tome  su  kao  glavni  razlozi navedeni  nedovoljna  zainteresiranost  proizvođača,  oprez zbog velikog kreditnog zaduženja, nedostatno raspolaganje zadovoljavajućim poljoprivrednim površinama, problemi kod prikupljanja  potrebne  dokumentacije,  neposjedovanje  gra‐đevinskih dozvola za postojeće farme, nedostatak specijali‐ziranih  tvrtki  za  izgradnju  farmi  itd.  No,  ipak  je  ostvaren porast otkupljenih količina mlijeka od strane mljekara.  

 

Krava Alma, šampionka Državne stočarske izložbe ‐ Gudovac 2011. 

_______________________________________________________________________________ 

62 

Kretanje broja krava i stada po godinama  

Godina Ukupan broj krava 

Broj krava mliječnih i 

kombiniranih pasmina 

Krave u kontroli 

mliječnosti 

Udio krava u kontroli 

mliječnosti (%) 

Stada u kontroli 

mliječnosti 

Prosječna veličina stada 

2003.  223.954  222.816  46.754  21,0  5.039  9,3 2004.  229.042  227.817  77.777  34,1  8.683  9,0 2005.  231.633  229.340  86.846  37,9  8.593  10,1 2006.  241.084  239.172  101.124  42,3  8.923  11,3 2007.  234.671  232.076  111.075  47,9  9.041  12,3 2008.  226.000  222.540  120.001  53,9  9.122  13,2 2009.  224.719  219.914  120.703  54,9  8.800  13,7 2010.  209.336  198.773  106.585  53,6  7.427  14,4 2011.  206.291  193.951  109.865  56,6  7.017  15,7 2012.  191.354  178.004  102.390  57,5  6.982  14,7 

 

Udio krava u kontroli mliječnosti izražen je u odnosu na broj krava mliječnih i kombiniranih pasmina.  

  

Broj krava uključenih u kontrolu mliječnosti se značajno povećavao  do  2009.  godine,  nakon  čega  slijedi  njegovo smanjenje.  Kontinuirano  se  povećava  i  prosječna  veličina kontroliranih stada. 

    

a) sve krave  b) ostale pasmine 

Pasminska struktura krava   

______________________________________________________________________________    

63 

U pasminskoj  strukturi prevladava  simentalska pasmina (65 %), zatim Holstein (25 %) i smeđa (3 %). Ostale pasmine su manje zastupljene (mesne, izvorne itd.). 

Trend  smanjenja ukupnog broja krava prati  i  smanjenje udjela simentalske pasmine. Kako se smanjivao udio simen‐talske pasmine, tako  je rastao udio Holstein pasmine. Ova‐kav  trend  je prije svega posljedica stanja u mliječnom sek‐toru, gdje je povoljna cijena mlijeka bila motiv za promjenu pasminske  strukture. Nakon 2009. godine dolazi do velikih tržišnih poremećaja, nastalih zbog velikog povećanja cijena stočne  hrane  i  smanjenja  otkupne  cijene mlijeka.  Kao  po‐sljedica se  javlja dodatno smanjenje ukupnog broja krava  i zaustavljanje porasta udjela visokomliječne Holstein pasmi‐ne. 

Od ukupno 123.734 krave simentalske pasmine u 2012. godini, 58.226 krava (47,1 %) je obuhvaćeno kontrolom mli‐ječnosti. Od 2007. godine se uočava pad broja krava, dok se istovremeno udio krava pod kontrolom proizvodnosti  laga‐no povećava. 

 

  

Pasminski trendovi 2003.‐2012.       

_______________________________________________________________________________ 

64 

Pregled brojčanog stanja krava simentalske pasmine 2003.‐ 2012.  

Godina Ukupan broj krava 

Broj krava simentalske pasmine 

Broj krava simentalske pasmine u kontroli 

mliječnosti 

Udio krava simentalske pasmine u kontroli 

mliječnosti (%) 2003.  223.954  108.907  31.429  28,86 2004.  229.042  129.161  55.212  42,75 2005.  231.633  129.975  57.547  44,28 2006.  241.084  133.816  65.068  48,62 2007.  234.671  126.975  70.589  55,59 2008.  226.000  128.059  75.169  58,70 2009.  224.719  121.074  72.240  59,67 2010.  209.336  138.061  59.327  42,97 2011.  206.291  134.800  59.586  44,20 2012.  191.354  123.734  58.226  47,06 

Izvor: Godišnja izvješća HPA  

Pregled brojčanog stanja Holstein krava 2003.‐2012.  

Godina Ukupan broj krava 

Broj krava Holstein pasmine 

Broj krava u kontroli 

mliječnosti 

Udio krava u kontroli 

mliječnosti (%) 2003.  223.954  26.194  14.880  56,81 2004.  229.042  30.056  21.245  70,68 2005.  231.633  37.844  27.750  73,33 2006.  241.084  42.401  33.790  79,69 2007.  234.671  44.471  37.686  84,74 2008.  226.000  47.814  41.872  87,57 2009.  224.719  53.716  45.753  85,18 2010.  209.336  54.985  44.563  81,05 2011.  206.291  52.390  46.707  89,15 2012.  191.354  48.044  41.191  85,74 

Izvor: podatci iz godišnjih izvješća HPA 

 Holstein pasmina brojčano  je druga pasmina goveda po 

zastupljenosti u Republici Hrvatskoj. U 2012. godini utvrđe‐no  je  48.044  krave  Holstein  pasmine,  od  čega  je  41.191 krava, odnosno 85,74 % obuhvaćeno kontrolom mliječnosti, što predstavlja obuhvat za odvijanje uzgojnog programa. 

Krava Vlatka, šampionka Državne stočarske izložbe ‐  Gudovac 2011. 

______________________________________________________________________________    

65 

Pregled uvezenih uzgojno valjanih junica 2004.‐2012. 

Godina  Simentalac  Holstein 2004.  1.790  5.838 2005.  884  6.971 2006.  2.806  5.039 2007.  2.424  3.084 2008.  2.460  3.699 2009.  1.552  2.600 2010.  593  2.592 2011.  1.084  4.683 2012.  275  260 ukupno  13.868  34.766 

 Dio matične  populacije  goveda  se  konstantno  nadopu‐

njavao uvozom steonih  junica  iz drugih uzgoja (simentalska ponajprije  iz Austrije  i Njemačke,  a Holstein  iz Njemačke  i Nizozemske). Osim europskih zemalja ostvaren je uvoz Hol‐stein junica iz Kanade.  

Osim rasplodnih junica uvezeni su živi bikovi za umjetno osjemenjivanje,  duboko  smrznuto  sjeme  bikova,  krave  te zametci goveda.  

 

1.4.2.  Provedba uzgojnog programa 

Uzgojni program  iz 2007. godine predviđa  integraciju sa srodnim  uzgojima.  Središnji  savezi  uzgajivača  (HUSIM  i SUHUH) nositelji su uzgojnog rada, dok su zadaće Hrvatske poljoprivredne agencije usmjerene na ažuriranje  jedinstve‐nog registra domaćih životinja, organizaciju i provedbu kon‐trola proizvodnosti te na genetsko vrjednovanje prema pre‐porukama međunarodnih organizacija ICAR i INTERBULL.  

Ciljano sparivanje 

Izbor roditelja  Svaku populaciju potrebno  je sustavno genetski  izgrađi‐

vati. Najznačajniji selekcijski napredak ostvaruje se na rela‐ciji majka –  sin  i otac –  sin,  te  se oduvijek posebna pažnja posvećuje odabiru roditelja budućih generacija bikova. 

Središnji savez hrvatskih uzgajivača simentalskog goveda   

 Središnji savez udruga hrvatskih uzgajivača Holstein goveda 

_______________________________________________________________________________ 

66 

Izbor bikovskih majki Bikovske majke,  u  prošlosti  zvane  „elitne  krave“,  pred‐

stavljaju vrh genetske  izgradnje  i proizvodnosti neke popu‐lacije  krava.  Tijekom  godina,  prema  vrijedećim  uzgojnim programima, za bikovske majke birane su najbolje krave  iz matične populacije  krava  temeljem podrijetla, proizvodnih svojstava  (mlijeko,  meso),  muznih  osobina,  funkcionalnih odlika, vanjštine  i uzgojne vrijednosti. U pogledu proizvod‐nih svojstava, ova grla u pravilu trebaju za dvije standardne devijacije  nadmašiti  populacijski  prosjek.  Prilikom  odabira bikovskih majki treba voditi brigu o rodovima. U cilju skraći‐vanja generacijskog intervala i poticanja bržeg uzgojnog na‐pretka, za bikovske majke mogu biti odabrane junice visoke uzgojne vrijednosti  (pedigre  indeks). Uključivanje bikovskih majki u MOET program omogućuje skraćenje generacijskog intervala  i  intenziviranje maternalnog  selekcijskog pritiska. Po izvršenom odabiru, bikovske majke se planski osjemenju‐ju prema unaprijed utvrđenom planu osjemenjivanja. Plan‐skim osjemenjivanjem nastoje se koristiti interaktivne pred‐nosti genotipova te kompenzacijski umanjiti eventualni ne‐dostatci.  

 

 Kretanje broja bikovskih majki simentalske i Holstein pasmine od 1974. do 2012. godine      

Bikovska majka Olita ‐ šampionsko grlo državne stočarske izložbe, Gudovac 2012. 

______________________________________________________________________________    

67 

Broj  bikovskih majki  simentalske  pasmine  registriranih na obiteljskim gospodarstvima  kreće  se od 255  krava, evi‐dentiranih  na  samom  početku  provedbe  1974.  godine,  do 160 krava evidentiranih na kraju 2012. godine. Programom za Holstein pasminu na velikim je farmama bilo obuhvaćeno 107  krava  evidentiranih  1974.  godine,  odnosno  23  krave evidentirane na kraju 1987. godine, kada se program na far‐mama gasi. Program za Holstein pasminu ponovno se uspo‐stavlja tek 2003. godine odabirom novih 50 bikovskih majki, koje  su  tijekom  2003.  godine  osjemenjivane  s  odabranim bikovskim  očevima,  čije  je  sjeme  uvezeno  iz USA  (Garter, Bond, Blitz i Trent).  

U  godišnjim  izvješćima  HSSC‐a  za  bikovske  majke  si‐mentalske pasmine od 1999. godine se posebno evidentira ostvarena laktacijska proizvodnja mlijeka izražena kroz stan‐dardne  laktacije, a za bikovske majke Holstein pasmine od 2004. godine. 

 

 Laktacijska proizvodnja bikovskih majki simentalske i Holstein pasmine  u razdoblju od 1999. do 2012. godine 

        

_______________________________________________________________________________ 

68 

Izbor bikovskih očeva Bikovski  očevi  bitna  su  sastavnica  provedbe  uzgojnog 

programa budući  je putem  linije otac – sin moguće najbrže ostvariti  genetski  napredak.  Za  usmjerenu  oplodnju  svake godine  biraju  se  novi  bikovi  koji  predstavljaju  uzgojni  vrh neke populacije, kako bi svoj genetski potencijal prenijeli na nove  generacije.  Prema  vrijedećem  uzgojnom  programu (Zagreb, 2007.)  temeljni  kriteriji  za odabir bikovskih očeva su  uzgojne  vrijednosti  za  važne  proizvodne  osobine  i  ele‐menti nezavisne  selekcije. Bikovski očevi  su  elitni  rasplod‐njaci koji imaju pozitivne test vrijednosti za sve važne skupi‐ne  proizvodnih  svojstava  definiranih  pasminskim  uzgojnim ciljem. Oni u pravilu trebaju za tri standardne devijacije na‐dilaziti populacijski prosjek u bitnim proizvodnim skupinama obilježja. S obzirom na proizvodni (uzgojni) naglasak za mli‐jeko  ili meso odabire  se primjeren broj bikovskih očeva  za usmjereni krug oplodnje.  

Pri  izboru bikovskih očeva posebna pažnja pridaje se za‐stupljenosti pojedinih linija. Ovisno o proizvodnom usmjere‐nju (pasmini), udio domaćih i inozemnih bikova prilagođava se potrebama profiliranja uzgoja (pasmine).  

Tijekom  provedbe  uzgojnih  programa  za  simentalsku pasminu, manji dio bikovskih očeva biran  je  iz vlastitog uz‐goja, a zadnje korišteni u 29. krugu 1999./2000. godine  su Matas HB 7019  i  Pero HB 7131. Prevladava uvoz  sjemena vrhunskih bikova iz stranih populacija, uglavnom Njemačke i Austrije, koji su korišteni putem umjetnog osjemenjivanja  i manjim dijelom putem embriotransfera. Broj bikovskih oče‐va simentalske pasmine po krugu usmjerene oplodnje  tije‐kom razdoblja provedbe uzgojnih programa kretao se u pro‐sjeku od 3 do 6 bikova godišnje.  

 Bikovski očevi simentalske pasmine korišteni od 1974. do 2012. godine  

 

Testirani bikovi – strane zemlje Domaći testirani bikovi 

Mladi bikovi iz domaćeg uzgoja 

Slovenija  Njemačka  Austrija  Švicarska Ukupno 

kom  %  kom %  kom  %  kom  %  kom  %  kom  %  kom  % 43  19,6  8  3,6  3  1,4  121  55,0  44  20,0  1  0,4  220  100,0 

Weinold ‐ bikovski otac simentalske pasmin 

______________________________________________________________________________    

69 

Bikovski  očevi  Holstein  pasmine  predstavljaju  najvećim dijelom bikove koji potječu  iz SAD‐a  i Njemačke. Nakon po‐novne aktivacije programa 2003. godine, provedeno je osam krugova  usmjerene  oplodnje  u  kojima  su  korišteni  bikovi: Garter, Bond, Blitz,  Trent,  Sosa, O Man,  Tredway, Mascol, Laudan, Marion, Jefferson, Mr Sam, Goldwyn, Ramos, Para‐mount, Pagewire, Mergim, Bertil  i Beacon ET. Kao  roditelji sljedećih generacija birani su bikovi s najvećom genetskom vrijednosti koji  će  istovremeno  izazvati najmanji porast  in‐bridinga. 

Performance test 

Performance test mladih bikova u našoj se zemlji provodi kontinuirano  od  1974.  godine,  kada  je  pokrenut  prvi  krug usmjerene oplodnje. Tim testom prati se rast i razvitak mu‐ške teladi (iz programa planskog osjemenjivanja) do spolne zrelosti. Nakon donošenja Programa gojidbene  izgradnje u govedarstvu Hrvatske (Zagreb, 1974.) osnovana  je  i Stanica za  ispitivanje  proizvodnih  svojstava  goveda  u  Varaždinu. Njezina temeljna zadaća bila je proizvodnja novih što boljih generacija  bikova  za  korištenje  putem  umjetnog  osjeme‐njivanja  na  području  RH  kako  bi  se  sustavno  poboljšavala genetska osnova za mlijeko i meso našeg simentalca. 

Stanični  test  je  niz  godina  temeljen  na  suradnji  testne stanice s Hrvatskim stočarsko‐selekcijskim centrom (kasnije HSC‐om), selekcijskim službama, vlasnicima bikovskih majki, centrima za u.o., veterinarskim službama  te stručnjacima s Agronomskog i Veterinarskog fakulteta iz Zagreba i Poljopri‐vrednog fakulteta iz Osijeka. Tijekom provedbe došlo je i do određenih promjena uvjetovanih postavljanjem novog Pro‐grama  gojidbenog  stvaranja  goveda  u  Hrvatskoj  (Zagreb, 1991.).  Temeljem  njega  definiran  je  Pravilnik  o  testiranju bikova na vlastiti  rast  i  razvoj. Pravilnikom  su utvrđeni po‐stupci u pojedinoj fazi testa, obveze sudionika te postupanje s mladim bikom kod ocjene i nakon nje. Testna stanica pre‐stala je s radom 31. prosinca 2004. i s tim datumom je u nju zaprimljena  zadnja  pozitivno  ocijenjena muška  telad.  Tije‐kom 30 godina trajanja staničnog testa u stanicu je zaprim‐ljeno ukupno 1.745 muške teladi dobivene ciljanim osjeme‐

 Mladi bikovi u testnoj stanici Varaždin.  

 

_______________________________________________________________________________ 

70 

njivanjem bikovskih majki s odabranim bikovskim očevima. Po završenom testu u centre je preuzet 501 mladi simental‐ski bik, u prosjeku  17 bikova  godišnje.  Time  je  zadovoljen uzgojni cilj da se za potrebe umjetnog osjemenjivanja proiz‐vede 30 % bikova iz performance testa.  

Prema Programu  gojidbenog  stvaranja  goveda u Hrvat‐skoj  (Zagreb,  1991.),  osim  staničnog  performance  testa predviđeno  je njegovo obavljanje  i na obiteljskim  farmama u  proizvodnim  (field)  uvjetima.  Po  prestanku  rada  testne stanice 2005. godine nastavljeno  je  s provođenjem perfor‐mance  testiranja u proizvodnim uvjetima. Provedbeni pro‐gram performance field testa dizajniran je u skladu sa speci‐fičnostima proizvodnog sustava.  

Tijekom proteklih osam godina u test su ukupno ušla 172 muška  teleta od 32 bikovska oca. Ukupno  je ocijenjen 161 mladi bik simentalske pasmine, od čega  je u centre za u.o. preuzeto 29 bikova, odnosno 18 %. 

 

Bik Winnor HB 7849 (CRSH Križevci) ‐ jedan od najboljih simentalskih bikova na svijetu 

______________________________________________________________________________    

71 

 Goldi HB 707 (CUS Osijek), mladi bik Holstein pasmine  

 

Pregled performance testa teladi od 2005. do 2012. godine 

Godina Br. teladi ‐ ušlo u test

Broj korištenih bikovskih očeva 

Broj ocijenjenih mladih bikova 

Preuzeto u centre za 

u.o. 

2005.  20  7  ‐  ‐ 2006.  28  8  26  5 2007.  27  5  23  4 2008.  19  7  27  6 2009.  24  6  24  4 2010.  22  5  26  6 2011.  16  5  16  2 2012.  16  7  19  2 

Ukupno:  172  50  161  29  Iz tabličnog prikaza vidljivo je određeno stagniranje pro‐

vedbe  testiranja,  s obzirom  na  tendenciju  smanjenja  ulaz‐nog broja teladi, kao i na broj mladih bikova koji završavaju u centrima za u.o. 

_______________________________________________________________________________ 

72 

Od bikova preuzetih u centre za u.o. živuća su četiri pro‐geno testirana bika: Romeo HB 7750, Rohax HB 7815, Wihor HB 7858 i Wilow HB 7865.  

Bik Wihor HB 7858 u 2012. godini je po rezultatima pro‐genih testova prvi bik u Hrvatskoj po skupnom selekcijskom indeksu (SSI 123 88 %). 

 

Mladi bikovi preuzeti u centre za u.o. u vremenu od 2005. do 2012. godine  

Ime i HB broj  Otac Dnev. prir gr.

Ind. bika Uzgajivač / Mjesto  Vlasnik bika* 

ETO 7723  Ewein  1555  158,69  Ivan Jazbec, Ivanovac  CUS ‐ Osijek ROMEO 7750  Rene  1445  182,76  Ivan Imbrišić, Kozarevac  CZS ‐ Sl. Brod RISNJAK 7747  Rene  1533  183,15  Željko Posavec, Hudovljani  CRSH ‐ Zagreb RESNIK 7748  Rene  1384  200,37  Josip Poljanec, Risvica  CRSH ‐ Zagreb RAVEN 7749  Ress  1506  182,99  Ivan Carević, Cepidlak  CRSH ‐ Zagreb DIZAJN 7799  Didwein  1359  221,51  Dragutin Beštek, Sv. I. Žabno  CZS ‐ Sl. Brod DICAR 7832  Didwein  1449  221,00  Ivan Carević, Sv. I. Žabno  CUO ‐ VaraždinEROS 7797  Eilig  1783  223,73  Ivan Hodalić, Đurđevac  CUS ‐ Osijek ROHAX 7815  Romwein  1673  199,00  Ivan Čurdija, Sv. I. Žabno  CZS ‐ Sl. Brod MARS 7857  Malach  1824  161  Tomislav Mikulinjak, Đelekovac  CZS ‐ Sl. Brod VINOLD 7842  Weinold  1289  186  Marin Basrek, Vrbovec  CRSH ‐ Zagreb WIHOR 7858  Weinold  1653  194  Josip Poljanec, Klanjec  CZS ‐ Sl. Brod WILOW 7865  Weinold  1286  165,5  Marijan Črnja, Predavac  CUS ‐ Osijek WALLEN 7877  Weinold  1494  232  Alen Šelir, Hercegovac  CUO ‐ VaraždinRONI 7878  Romsel  1620  188  Dragutin Beštek, Sv. I. Žabno  CUS ‐ Osijek GERBER 7927  Gebalot  1922  206  Dragutin Beštek, Sv. I. Žabno  CZS ‐ Sl. Brod RIP 7926  Rinser  1796  160  Igor Mihaljević, Hercegovac  CZS ‐ Sl. Brod VACO 7928  Vanstein  1612  255  Marin Basrek, Vrbovec  CUS ‐ Osijek VORTON 7946  Vanstein  1413  213  Jovanka Rajaković, Predavac  CRSH ‐ Zagreb MANRO 7944  Manitoba  1824  234  Burek Emina, Dubrava  CUO ‐ VaraždinMASTER 7952  Manitoba  1735  194  Branko Maretić, Pisarovina  CZS ‐ Sl. Brod MORNAR 7947  Manitoba  1755  200  Josip Trgovac, Ivanska  CRSH ‐ Zagreb MAJOR 7993  Manitoba  1359  220  Emina Burek, Dubrava  CRSH ‐ Zagreb MANDI 8073  Manitoba  1567  241  Zvonko Krošlin, Brezno Gornje  CZS ‐ Sl. Brod ROLEKS 7973  Rurex  1420  145  Đuro Dolenac, Ivanska  CRSH ‐ Zagreb IMBOS 7995  Imposium  1473  255  Dragutin Beštek, Sv. I. Žabno  CZS ‐ Sl. Brod INDIANA 8102  Imposium  1845  212  Đuro Dolenac, Stara Plošćica  CUS ‐ Osijek DIDOR 8129  Diadora  1408  188  Božidar Domitran, Martinščina  CUO ‐ VaraždinDURHAM 8157  Diadora  1665  194  Ivan Carević, Sv. I. Žabno  CRSH ‐ Zagreb 

Ukupno bikova: 29  Ø 1574 Ø 200,57 * skraćeni nazivi centra za u.o.

______________________________________________________________________________    

73 

Mladi bikovi iz E.T. preuzeti u centre za u.o. goveda od 2005. do 2012. godine  

Br. u centru 

Ime i HB broj Dnevni prir gr. 

Ind. bika 

Uzgajivač / Uzgojna org.  Vlasnik bika* 

O ‐ 850  SAMSON 7801  1477  180  Uzgoj stoke Malkoč, Remetinec  CUS ‐ Osijek K ‐ 678  VILAND 7802  1796  231  Zvonko Ašperger, Remetinec  CRSH ‐ Zagreb K ‐ 679  RISKI 7803  1694  204  Darko Grgat, Sesvete  CRSH ‐ Zagreb K ‐ 686  MARTEL 7807  1604  184  Zvonimir Maretić, Pisarovina  CRSH ‐ Zagreb K ‐ 690  RUJAN 7822  1522  194  Zvonko Ašperger, Remetinec  CRSH ‐ Zagreb K ‐ 693  VIKING ‐ ET 7841  1412  176  Vlado Šimanović, Remetinec  CRSH ‐ Zagreb K ‐ 709  RIMINI ‐ ET 7965  1086  158  Željko Sikora, Haganj  CRSH ‐ Zagreb K ‐ 710  MAD ‐ ET 7966  1012  174  Slavko Jambrišak, Vrbovec  CRSH ‐ Zagreb K ‐ 713  ROTAN ‐ ET 7979  1551  170  Mario Prekomorec, Vrbovec  CRSH ‐ Zagreb K ‐ 723  MOS ‐ ET 8052  980  158  Emina Burek, Dubrava  CRSH ‐ Zagreb K ‐ 729  MILI ‐ ET 8085   1249  ‐  Anica Gospočić, Voloder  CRSH ‐ Zagreb K ‐ 730  ROMBO ‐ ET 8086  1575  ‐  Anica Gospočić, Voloder  CRSH ‐ Zagreb VŽ ‐ 51  RUSSAM ‐ ET 8087  1246  184  Zlatko Mužinić, Sv. I. Zelina  CUO ‐ Varaždin 

 

* skraćeni nazivi centara za u.o.     

  

Bik RUSSAM E.T. HB 8087, CUO Varaždin 

_______________________________________________________________________________ 

74 

Osim muških potomaka bikovskih majki  i bikovskih oče‐va, u okviru uzgojnog programa testiran je i dio muške tela‐di dobiven embriotransferom. U test je ukupno ušlo 30 tela‐di, od čega je ocijenjeno 27 bikova i u centre za u.o. preuze‐to 13 mladih bikova. Za postupak embriotransfera korišteni su  vrlo  vrijedni  embriji  uvezeni  iz Njemačke,  od  bikovskih majki s natprosječnom proizvodnjom u kombinaciji s vrhun‐skim  bikovima  simentalske  pasmine  (Winnipeg,  Samut, Weinold, Ruap, Romsel, Malefiz, Roch, Manitoba, Mandela, Vanstein, Maistern, Rorb, Rustico, Madera, Rotax, Malhaxl, Ruakana, Hupsol, Ratgeber, Round Up). 

Kontrola proizvodnosti 

International Committee  for Animal Recording  (ICAR)  je međunarodna organizacija za kontrolu proizvodnosti doma‐ćih  životinja.  ICAR  je  najviše  tijelo  koje  donosi  i  propisuje međunarodne standarde za provedbu postupaka vezanih uz praćenje podrijetla  i proizvodnih  svojstava domaćih  životi‐nja, te za opremu i pribor koji se koriste u navedenim poslo‐vima. Niz normi koje  je postavio  ICAR preuzela  je Europska komisija  i ugradila u propise o označavanju domaćih životi‐nja te o zootehničkim mjerama za uzgojno valjana grla. Čla‐nice  ICAR‐a su ustanove  i organizacije  iz cijelog Svijeta koje provode  kontrolu  proizvodnih  svojstava  domaćih  životinja te obavljaju genetske procjene izračunom uzgojnih vrijedno‐sti.  Članice  koje  procesom  certifikacije  potvrde  sukladnost svojih postupaka s propisanim normama dobivaju pravo ko‐rištenja  ICAR‐ovog  Certifikata  kvalitete.  Hrvatska  poljopri‐vredna agencija (ranije Hrvatski stočarski centar) nositelj  je prava korištenja posebnog pečata  ICAR‐a od 2004. godine. Norme i preporuke u procesu praćenja proizvodnosti doma‐ćih životinja sustavno se nadograđuju. Stoga  je  ICAR donio odluku  o  prestanku  prava  na  korištenje  ICAR‐ovog  poseb‐nog pečata kao znaka kvalitete te  je od 2009. godine uveo certificiranje pojedinačnih postupaka praćenja proizvodno‐sti domaćih životinja.  

Područja  koja  se  certificiraju  su: označavanje  i  registra‐cija grla, kontrola mliječnosti, kontrola mesnatosti,  labora‐torijska analitika, obrada podataka  i genetske procjene  (iz‐račun uzgojnih vrijednosti). Sukladno novim pravilima, HPA 

______________________________________________________________________________    

75 

je  postupak  certifikacije  započeo  u  prvoj  polovici  2009. godine pripremom dokumentacije  iz svih navedenih podru‐čja. Revizori (auditori)  iz Austrije  i Velike Britanije su  izvršili nadzor  procedura  i  postupaka  te  utvrdili  njihovu  usklađe‐nost  s  ICAR‐ovim preporukama. Posebna pozornost posve‐ćena je kvaliteti podataka i dosljednom provođenju kontrola proizvodnih svojstava u skladu s ICAR‐ovim pravilima. Certi‐fikat kvalitete uručen je ravnatelju HPA dr. sc. Zdravku Bara‐ću  tijekom  37.  generalne  skupštine  ICAR‐a,  održane  2010. godine  u  Rigi  (Latvija).  Ovime  je  potvrđena  visoka  razina kvalitete rada HPA od strane neovisne međunarodne orga‐nizacije. 

Mliječnost Laboratorij  za  ispitivanje  selekcijskih  uzoraka mlijeka  u 

Šašinovečkom Lugu je počeo s radom 1995. godine (ispitano 6.000 uzoraka na sadržaj masti, bjelančevina,  laktoze, suhe tvari bez masti  i ukupne suhe tvari). Središnji  laboratorij za kontrolu mlijeka (SLKM) u Križevcima službeno je otvoren 5. rujna 2002. godine, ali se mlijeko kontroliralo već od srpnja 2001. godine. U provođenju  sustava uključeni  su Ministar‐stvo poljoprivrede  i šumarstva RH, Agronomski fakultet Za‐greb (referentni laboratorij), a za realizaciju je nadležan HPA (tadašnji HSSC). Laboratorij je u početku ispitivao uzorke za 50.000  isporučitelja  mlijeka  s  4.514  sabirnih  mjesta  i  56 mljekara u RH. Kontrola selekcijskih uzoraka mlijeka obavlja‐la  se  za  42.000  krava.  U  2012.  godini  je  SLKM  analizirao uzorke za nešto više od 13.000 isporučitelja mlijeka, dok su kontrolirani uzorci od 102.390 krava.  

Kontrola  mliječnosti  uključuje  mjerenje  i  uzorkovanje mlijeka odobrenim  i redovito baždarenim mjernim uređaji‐ma  uz  provedbu  laboratorijske  analitike.  Kao  standardna metoda kontrole mliječnosti postavljena je A4 metoda. Ova metoda propisuje mjerenje količine mlijeka na svakoj muž‐nji  tijekom  kontrolnog  dana  te  uzimanje  proporcionalnog uzorka mlijeka. Osim  standardne, mogu  se  koristiti  druge metode  kontrole  mliječnosti  odobrene  od  ICAR‐a.  Osim kontrolora  ovlaštene  organizacije,  kontrolu može  obavljati farmer  ili njegov opunomoćenik. Prema podatcima  iz Godi‐šnjeg  izvješća HPA  za 2012. godinu, na većem dijelu  farmi 

 Središnji laboratorij za kontrolu mlijeka u Križevcima

_______________________________________________________________________________ 

76 

(61 %)  kontrolu  obavlja  kontrolor HPA  (A metoda),  dok  u manjem dijelu (39 %) kontrolu obavlja uzgajivač u suradnji s kontrolorom HPA (B metoda).  

Uzimanje uzoraka mlijeka i mjerenje količine mlijeka pro‐vode se korištenjem odobrenih uređaja i opreme, čiji je po‐pis sastavni dio  ICAR‐ovih preporuka. U Republici Hrvatskoj se kontrola mliječnosti obavlja prema AT (alternativnoj me‐todi). Po ovoj metodi se kontrolira jedna mužnja u kontroli‐ranom danu (jutarnja ili večernja), i različita mužnja kod slje‐dećeg  kontrolnog  posjeta.  Razmak  između  kontrola  (kon‐trolno razdoblje) iznosi od 22 do 37 dana. Pri odabiru meto‐de  značajnu  ulogu  ima  visina  troškova  provedbe,  koja  je značajno niža u odnosu na standardnu metodu, dok  je toč‐nost procjene još uvijek visoka. Rad odobrenih mjernih ure‐đaja se redovito  i sustavno provjerava kod ovlaštenih orga‐nizacija.  

Broj  krava  u  kontroli  mliječnosti  je  povećan  s  42.092 (2001.)  na  120.703  (2009.),  da  bi  zatim  uslijedilo  blago smanjenje na 102.390 (2012.). Porast broja krava se poklapa s primjenom nove agrarne politike (poticaji, program razvo‐ja  govedarstva),  dok  je  smanjenje  uvjetovano  prije  svega smanjenjem ukupnog broja krava u Hrvatskoj. 

  

ICAR‐ov certifikat kvalitete 

 

Broj krava u kontroli mliječnosti 

______________________________________________________________________________    

77 

Projekcija dnevne količine mlijeka pri dvokratnoj mužnji te dnevnog sadržaja i količine mliječne masti se obavlja po‐moću korekcijskih faktora (DeLorenzo i Wiggans, 2004; ICAR Recording  Guidelines,  2011).  Sukladno  istim  preporukama sadržaj  bjelančevina  na  kontrolnoj  mužnji  se  uzima  kao dnevni  sadržaj  bjelančevina. Ukupne  vrijednosti  u  laktaciji se dobiju putem referentne Test Interval Metode za projek‐ciju  količine  i  sadržaja mlijeka  (ICAR  Recording Guidelines, 2011).  

U sljedećoj tablici su prikazani rezultati proizvodnje mli‐jeka za sve pasmine. U promatranom razdoblju je prosječna proizvodnja mlijeka po kravi porasla za 1.094 kg, što pred‐stavlja porast od 2 % godišnje. U  istom se razdoblju oko tri puta povećao broj obrađenih laktacija. Sadržaj mliječne ma‐sti i sadržaj bjelančevina su relativno stabilni. S povećanjem proizvodnje  mlijeka  uslijedilo  je  i  određeno  produljenje međutelidbenog razdoblja. 

Prisutan  je  trend  povećanja  prosječne  proizvodnje mli‐jeka po pasminama, pri čemu je najveći porast ostvarila Hol‐stein pasmina, zatim slijedi simentalska pa smeđa pasmina krava.  

 Prosječna proizvodnja mlijeka (sve pasmine) 

 

Standardna laktacija (305 dana) Godina 

Broj laktacija  Mlijeko, (kg) 

Mliječna mast (%) 

Bjelančevine (%) 

Međutelidbeno razdoblje, dani 

2001.  29.994  4.685  3,86  3,33  412 2002.  30.895  4.989  3,92  3,37  418 2003.  27.310  5.090  3,97  3,34  418 2004.  29.873  4.870  4,02  3,32  414 2005.  39.978  4.916  4,04  3,33  409 2006.  52.561  5.018  4,02  3,31  420 2007.  62.101  5.073  4,03  3,30  422 2008.  72.598  5.164  4,09  3,32  422 2009.  74.067  5.345  3,99  3,32  425 2010.  76.710  5.664  3,99  3,32  424 2011.  74.720  5.704  4,00  3,28  423 2012.  92.014  5.779  4,00  3,29  424 

 

Kontrola mliječnosti 

_______________________________________________________________________________ 

78 

 

______________________________________________________________________________    

79 

  

Dnevni izvještaji kontrole mliječnosti 

  

Uz  tradicionalno  korištenje  rezultata  u  svrhu  provedbe uzgojnih  programa,  rezultati  imaju  vrlo  bitnu  ulogu  pri upravljanju mliječnom  farmom. Ovo  se  prije  svega  odnosi na  određivanje  hranidbenog  i  zdravstvenog  statusa  krava, temeljem  kojih  se može  upravljati  hranidbom,  zdravljem  i reprodukcijom u stadu. Stavljanjem u odnos pojedinih kom‐ponenti mlijeka međusobno  ili s dnevnom količinom mlije‐ka, moguće je načiniti kvalitetnu analizu hranidbenog statu‐sa  stada  (balans energije  i bjelančevina).  Istim načinom  se može predvidjeti nazočnost određenih metaboličkih bolesti u stadu (npr. acidoza ili ketoza). Nadalje, broj somatskih sta‐ 

_______________________________________________________________________________ 

80 

  

Proizvodnja mlijeka u standardnoj laktaciji (305 dana) prema pasmini  

 Orakel HB 703 (CUS Osijek), elitni Holstein bik  

______________________________________________________________________________    

81 

nica  (BSS)  je pokazatelj  zdravstvenog  statusa  vimena  i po‐maže  u  otkrivanju  subkliničkih mastitisa. Uzgajivačima  čija se stada nalaze u kontroli mliječnosti, HPA redovito dostav‐lja rezultate kontrole iskazane u obliku izvještaja. 

 

Tovnost Kontrola tovnih osobina  je do 2005. godine obavljana u 

testnoj  stanici  u  Hrsovu.  Prikupljani  su  podatci  o  prosječ‐nom  dnevnom  prirastu  u  testu,  utrošku  hrane  po  jedinici prirasta,  tjelesnim mjerama,  klaoničkom  randmanu  (topli  i hladni), ocjeni kvalitete mesa na liniji klanja i udjelu mišića u isječku dobivenom disekcijom 7 – 9  rebara  (odnos meso – kosti – loj). Ocjenu kvalitete mesa obavljao je Zavod za sto‐čarstvo Veterinarskog fakulteta u Zagrebu, u suradnji s HSC‐om (HPA). Rezultati testa za tri osnovna parametra: dnevni prirast, hladni  randman  i udio mišića uspoređivani su s  re‐zultatima vršnjaka, što je omogućilo izračun apsolutne (UV) i  relativne  uzgojne  vrijednosti  (RUV). Nakon  2005.  godine koriste se podatci iz sustava za kontrolu ocjenjivanja na liniji klanja životinja (KOLK). Prema preporukama ICAR‐a, podatci s  linije  klanja,  koji  se  redovito  prikupljaju  za  životinje  do dobi od 36 mjeseci, mogu se koristiti za genetske procjene. Dopuštena metoda za prikupljanje podataka o mesnatosti je A metoda, što znači da u obradu ulaze samo podatci prikup‐ljeni  kroz  nacionalni  sustav  kontrole  goveđih  trupova  na liniji  klanja  koju  provodi Odjel  za  kontrolu  ocjenjivanja  na liniji klanja životinja HPA. Za ova grla obvezno je evidentirati jedinstveni životni broj, oznaku klaonice, datum klanja, služ‐benu težinu trupa i oznaku farme na kojoj je životinja završi‐la  tov, EUROP klasu  i ocjenu zamašćenosti  trupa. Podatci s linije klanja se koriste za izračun uzgojne vrijednosti za neto dnevni prirast, koji se izračunava na temelju podataka o te‐žini toploga trupa, dobi pri klanju i EUROP klasi kao pokaza‐telju konformacije trupa.  

_______________________________________________________________________________ 

82 

Prikaz proizvodnih rezultata tovnih osobina  

2009.  2010.  2011.  2012. PASMINA 

NDP  TEŽ  DOB  NDP  TEŽ  DOB  NDP  TEŽ  DOB  NDP  TEŽ  DOB 

Simentalska  633  311  16,5  616  316  17,1  637  307  16,8  590  289  16,4 

Simentalska x Holstein 

623  305  16,4  608  309  17  623  301  16,6  578  283  16,4 

Holstein  561  292  17,3  559  290  17,2  560  283  17,4  546  276  17 

Smeđa  566  284  16,9  572  291  17  565  285  17  549  271  16,5 

Angus  562  276  16,2  546  297  18,1  546  290  17,7  521  266  17,3 

Simentalska x Charolais 

667  323  16,1  638  321  16,6  662  307  16,2  661  326  16,4 

Limousin  ‐  ‐  ‐  ‐  ‐  ‐  641  272  17,1  562  289  17 

Charolais  632  317  16,9  633  331  17,5  674  313  16,8  603  308  17,1 

Hereford  555  293  17,6  551  292  17,6  551  284  17,6  570  307  17,8  

NDP – netto dnevni prirast u g; TEŽ – težina toplih polovica u kg; DOB – prosječna dob kod klanja u mjesecima 

  

Prikupljaju  se  i podatci o  stupnju  zamašćenja  trupa, no podatci su dostupni samo kao informacija jer je ovo svojstvo pod velikim utjecajem hranidbe i držanja grla na tovnoj far‐mi. 

Najbolji neto dnevni prirast su ostvarili križanci genotipa simentalska x Charolais, zatim Charolais, pa simentalska pas‐mina,  te križanci  simentalska x Holstein. Za osobinu  težina toplih polovica najbolji  rezultat  su ostvarili  križanci  simen‐talske x Charolais, zatim Charolais, Hereford, simentalska, Li‐mousin te križanci simentalske x Holstein pasmine. Najnižu dob pri klanju (16,4 mjeseci) imaju simentalska, Charolais te križanci simentalske x Charolais pasmine.  

Prema konformaciji trupa obavlja se klasiranje u E, U, R, O  ili P  klasu. Najbolja  konformacija označava  se E  klasom, dok je najslabija P klasa. Na sljedećem grafikonu je prikaza‐na  učestalost (%) zaklanih grla (A kategorija – tovna junad) simentalske pasmine u pojedinim klasama.  

 

______________________________________________________________________________    

83 

0

10

20

30

40

50

60

70

80

E U R O P

Klasa

%

2010

2011

2012

  

Kvaliteta mesa junadi simentalske pasmine  

 

Fitnes U ranijim se razdobljima kontrola osobina fitnesa svodila 

na nadzor kretanja oplodnje te praćenje tijeka teljenja i pre‐natalnih uginuća teladi na matičnom dijelu populacije. Nad‐zor oplodnje je podrazumijevao bilježenje podataka o obav‐ljenim umjetnim osjemenjivanjima ili korištenju matičnih bi‐kova  u  prirodnom  pripustu.  Praćenje  tijeka  teljenja  i  pre‐natalnih uginuća teladi obavljano je na dvjema osnovicama: direktni  utjecaj  oca  (paternal),  utjecaj  majke  ‐  kćeri  bika (maternal). Nakon uspostave  jedinstvenog  sustava označa‐vanja goveda (2003.) ovi se podatci prikupljaju u  jedinstve‐nom registru goveda. Podatci o osjemenjivanjima (umjetno osjemenjivanje  ili prirodni pripust) prikupljaju  se  temeljem ispunjene Potvrde o osjemenjivanju. Osim  za potrebu pro‐vjere  podrijetla  goveda,  ovi  podatci  se  koriste  pri  genet‐skom vrjednovanju osobina plodnosti. Na potvrdi se nalazi: životni broj osjemenjene  krave, datum osjemenjivanja, HB broj  i  ime bika,  redni broj osjemenjivanja  te oznaka osobe koja  je  izvršila osjemenjivanje (za umjetno osjemenjivanje). Stočarski  selekcijski  centar  (današnji HPA) podatke o osje‐menjivanjima (umjetno osjemjenjene  ili korištenje matičnih 

_______________________________________________________________________________ 

84 

bikova  u  prirodnom  pripustu)  sustavno  prikuplja  od  1965. godine. Prema podatcima iz te godine umjetno osjemenjiva‐nje je obavljeno na više od 265.000 plotkinja  ili 45 % ukup‐nog broja. Prirodni pripust matičnim bikovima doseže vrhu‐nac  1973.  godine,  kada  je  oplođeno  113.800  plotkinja  ili  20 %. Umjetno osjemenjivanje se povećava u apsolutnom  i relativnom odnosu do 1982. godine, kada  je umjetno osje‐menjeno 340.000 plotkinja ili 65 %. Od ukupno 269.974 plot‐kinja evidentiranih na kraju 2002. godine, umjetnim osjeme‐njivanjem je obuhvaćeno 77 %, prirodni pripust putem testi‐ranih bikova 2 %, dok je nekontrolirano osjemenjeno (nepo‐znat bik) 21 % plotkinja. Prema podatcima za 2012. godinu, umjetnim osjemenjivanjem je obuhvaćeno 82 % krava i juni‐ca, prirodnim pripustom 5 %, a preostalih 13 % je nekontro‐lirano osjemenjeno. Osim navedenih svojstava, kontroliraju se  sljedeće  osobine:  broj  somatskih  stanica,  sadržaj  uree, prosječni protok mlijeka, međutelidbeno razdoblje, dob pri prvom teljenju, dob kod izlučenja i stopa izlučenja.  

Prema podatcima za 2012. godinu, najniži broj somatskih stanica je izmjeren u mlijeku krava smeđe pasmine, zatim si‐mentalske, a najviši u Holstein pasmine. Najnižu razinu uree u mlijeku imaju simentalske krave, zatim Holstein te smeđe krave. Najbrži protok mlijeka ostvaruju Holstein krave, slije‐de krave smeđe pasmine te na kraju simentalska pasmina.  

 Broj somatskih stanica, urea i protok mlijeka 

 

Pasmina Svojstvo  Godina 

Simentalska  Holstein  Smeđa Broj somatskih stanica (000)  2009.  276  314  269   2010.  275  325  274   2011.  260  307  280    2012.  282  340  276 Urea (mg/100 ml)  2009.  19,5  22,9  24,7   2010.  18,4  22,0  24,3   2011.  16,8  22,7  25,2   2012.  19,8  22,5  23,6 Protok mlijeka (kg/min)  2009.  1,59  2,29  1,77   2010.  1,69  2,43  1,90   2011.  1,66  2,48  1,92    2012.  1,66  2,40  2,00 

______________________________________________________________________________    

85 

Međutelidbeno razdoblje, dob pri prvom teljenju te dob pri izlučenju po pasminama  

Pasmina Svojstvo  Godina 

Simentalska  Holstein  Smeđa Međutelidbeni razmak (dani)  2009.  410  454  448   2010.  409  457  442   2011.  411  455  445   2012.  408  442  436 Dob pri 1. teljenju (mjeseci)  2009.  27,3  26,9  28,1   2010.  27,3  27,1  28,1   2011.  27,2  26,9  28,6   2012.  27,0  27,2  27,3 Dob pri izlučenju (god/mj)  2009.  7,80  5,9  8,70   2010.  7,10  5,8  8,10   2011.  7,11  5,5  7,11   2012.  7,40  5,5  8,30 

  

Krave  simentalske  pasmine  imaju  najkraće,  a  Holstein krave  najdulje međutelidbeno  razdoblje.  Najranije  se  prvi puta  tele simentalske  junice, ali su razlike  između pasmina vrlo male za ovo svojstvo. Krave smeđe pasmine su najdu‐govječnije,  zatim  slijede  simentalske  pa  na  kraju  Holstein krave.  

Vanjština  Ocjena  vanjštine  se  u  simentalskoj  pasmini  obavlja  od 

1999. godine  tzv. „Sustavom 97“, a  temelji  se na  linearnoj ocjeni  21  pojedinačnog  i  4  skupna  svojstva.  Tijekom  2012. godine započelo se s primjenom sustava ocjenjivanja „Flekscore 11“ (sustav 100 točaka).  

Do  kraja  2012.  godine  39  ocjenjivača  HPA  ocijenilo  je vanjštinu  18.719  simentalskih  prvotelki.  Prosječna  starost kod  teljenja  je  25,89,  a  starost  kod  ocjene  29,83 mjeseci. Ocijenjene  prvotelke  potječu  od  221  bika,  koji  imaju  10  i više  ocijenjenih  kćeri.  Za  sve  je  bikove  utvrđen  prosječni udio čistog vimena od 69,7 %. 

Do kraja 2012. godine 18 djelatnika HPA ocijenilo je vanj‐štinu ukupno 6.617 Holstein prvotelki. Prosječna starost kod teljenja  ocijenjenih  prvotelki  iznosi  26,96,  a  kod  ocjene 30,80 mjeseci. Ocijenjene prvotelke potječu od 79 bikova, koji imaju 10 i više ocijenjenih kćeri. 

_______________________________________________________________________________ 

86 

 Ocjena vanjštine krava (linear scoring 

  

Opisna statistika ocijenjenih simentalskih prvotelki u 2012. godini 

Svojstvo Prosječna vrijednost 

Standardna devijacija 

Najmanja vrijednost 

Najveća vrijednost 

1  Visina križa (cm)  138,89  4,22  120  156 2  Duljina leđa (cm)  89,17  5,46  70  110 3  Duljina zdjelice (cm)  51,23  2,65  40  62 4  Širina zdjelice (cm)  50,23  3,13  40  64 5  Dubina trupa (cm)  74,89  4,72  58  95 6  Opseg prsa (cm)  193,49  9,40  159  225 7  Mišićavost (1‐9)  5,02  1,16  1  9 8  Položaj zdjelice (1‐9)  5,20  0,98  1  9 9  Kut skočnog zgloba (1‐9)  5,33  1,05  1  9 10  Izraženost skočnog zgloba (1‐9)  6,00  1,18  2  9 11  Putice (1‐9)  5,43  1,11  1  9 12  Visina papaka (1‐9)  5,17  1,14  1  9 13  Duljina prednjeg vimena (1‐9)  4,38  1,34  1  9 14  Obješenost prednjeg vimena (1‐9)  5,90  1,30  1  9 15  Duljina zadnjeg vimena (1‐9)  4,43  1,18  1  9 16  Suspenzorni ligament (1‐9)  6,36  1,51  1  9 17  Dubina vimena (1‐9)  6,44  1,31  1  9 18  Smjer zadnjih sisa (1‐9)  4,93  0,87  1  9 19  Duljina sisa (1‐9)  5,52  1,06  1  9 20  Debljina sisa (1‐9)  5,35  0,98  1  9 21  Smještaj prednjih sisa (1‐9)  4,75  0,99  1  9 

______________________________________________________________________________    

87 

Opisna statistika ocijenjenih Holstein prvotelki u 2012. godini  

Svojstvo Prosječna vrijednost 

Standardna devijacija 

Najmanja vrijednost 

Najveća vrijednost 

1  Visina križa (cm)  144,44  3,65  130  158   Visina križa (1‐9)  6,19  1,24  1  9 2  Širina prsa (1‐9)  5,40  0,98  1  8 3  Dubina trupa (1‐9)  5,85  0,96  1  9 4  Mliječni karakter (1‐9)  5,79  1,02  1  9 5  Položaj zdjelice (1‐9)  4,48  0,96  1  9 6  Širina zdjelice (1‐9)  5,73  0,95  2  9 7  Zadnje noge – odostrag (1‐9)  5,99  1,16  1  9 8  Zadnje noge – sa strane (1‐9)  4,84  0,96  1  9 9  Putice (1‐9)  4,82  1,01  1  9 10  Pokretljivost (1‐9)  5,97  1,18  1  9 11  Vezanost prednjeg vimena (1‐9)  6,10  1,24  1  9 12  Smještaj prednjih sisa (1‐9)  4,95  0,85  1  9 13  Duljina sisa (1‐9)  4,76  0,80  1  9 14  Dubina vimena (1‐9)  6,09  1,21  1  9 15  Visina zadnjeg vimena (1‐9)  5,85  1,12  1  9 16  Suspenzorni ligament (1‐9)  6,08  1,22  1  9 17  Smještaj zadnjih sisa (1‐9)  5,79  1,13  1  9 18  Kondicija (1‐9)  4,29  1,08  1  9 19  Širina zadnjeg vimena (1‐9)  5,57  1,26  1  9 

  

1.4.3.  Mesne pasmine 

Provedba uzgojnog programa za mesne pasmine goveda odvija se sukladno Programu gojidbene  izgradnje goveda u Republici  Hrvatskoj  (2007.).  Prilikom  donošenja  Programa populacija mesnih pasmina goveda u Hrvatskoj nije bila do‐voljno  velika,  što  je  ograničavalo  provedbu  u  cijelosti. Od mesnih pasmina u nas, prema udjelu plotkinja  i  rasplodnih bikova, mogu  se  izdvojiti  pasmine  Charolais, Angus  (crni  i crveni  tip), Hereford  i Limousine koje su značajnije zastup‐ljene i pasmine Blonde d'Aquitaine, Salers, Aubrac i Škotsko visinsko govedo (Highland) koje su u manjem broju prisutne u našem uzgoju. Dugi niz godina proizvodnja goveđeg mesa zasnivala se na simentalskoj pasmini, koja je još uvijek naša najvažnija pasmina u ovom smjeru proizvodnje. Osobitost je i njihov način  iskorištavanja, tako da se stada ovih pasmina u nas uglavnom uzgajaju prvenstveno sustavom krava – te‐

Charolais ‐ mesna pasmina goveda 

_______________________________________________________________________________ 

88 

le, gdje životinje gotovo cijele godine borave na paši, a sa‐mo se tijekom zimskih mjeseci drže u štali.  

Osnovni uzgojni cilj  za mesne pasmine goveda  je proiz‐vodnja  jedinki koje po svojim proizvodnim osobinama opti‐malno  odgovaraju  gospodarstvima  koja  se  bave  uzgojem mesnih pasmina goveda u sustavu krava – tele, ali  i gospo‐darstvima koja  su prvenstveno orijentirana na proizvodnju mlijeka, a kojima je cilj uporabnim križanjem s mesnim biko‐vima  dobiti  kvalitetno  tele  za  tov.  Kontrola  proizvodnosti ovih pasmina zasniva se na kontroli  trupova na  liniji klanja gdje  se  prate  svojstva  tovnosti.  Obavlja  se  praćenje  neto dnevnog  prirasta  koji  se  računa  na  osnovi  težine  toploga trupa, starosti kod klanja i EUROP klase mesa. Kako bi se što bolje  organizirao  i  promicao  uzgoj mesnih  pasmina,  2010. godine osnovan je Savez hrvatskih uzgajivača mesnih pasmi‐na goveda.  

Prvo  rasplodno  stado  Charolais  pasmine  uvezeno  je 1994. godine na Agronomski fakultet Sveučilišta u Zagrebu, a doniralo ga je Ministarstvo poljoprivrede Francuske. Agro‐nomski  fakultet  ‐ Centar  za  travnjaštvo od 2004. godine u suradnji s HPA provodi performance field test mladih bikova Charolais pasmine. Nakon provedenog field testa koji uklju‐čuje mjerenje prirasta i linearnu ocjenu, bikovi su se proda‐vali na aukcijskoj prodaji. Do sada  je organizirano 9 aukcij‐skih prodaja na  kojima  je prodano 85 bikova. Najveći broj bikova namijenjen je za korištenje u prirodnom pripustu na obiteljskim gospodarstvima koja se bave uzgojem goveda u sustavu krava – tele. Prosječna porodna masa muške teladi Charolais  pasmine  je  49  kg,  a  nakon  7 mjeseci,  koliko  je telad provela sisajući kravu i hraneći se isključivo pašom na pašnjaku, bičići su imali prosječnu težinu od 248 kg i dnevni prirast od 938 grama. U razdoblju field testa od 210. do 365. dana postizali su prosječni dnevni prirast od 1.438 grama s ograničenim  količinama  koncentrata  kako  bi  svoj  genetski potencijal što više iskoristili iz voluminozne krme. 

Zadnjih godina uočava  se povećanje populacije uzgojno valjanih  mesnih  pasmina  goveda  koja  se  uzgajaju  putem pašnog sustava.   Charolais ‐ mesna 

pasmina goveda 

______________________________________________________________________________    

89 

Kretanje broja krava mesnih pasmina od 2005. do 2012. godine  

Broj krava po godinama Pasmina  2005.  2006.  2007.  2008.  2009.  2010.  2011.  2012. Charolais  714  435  379  408  758  871  963  1.228 Hereford  153  493  849  831  1.000  750  964  948 Angus      80  562  788  712  1.270  1.503 Limousine        34  101  132  297  308 Highland      6  6  12  10  22  21 Blond D'aquitaine            37  40  37 Salers            53  84  100 Aubrac            44  65  115  

1.4.4.  Genetsko vrjednovanje 

Unaprjeđenje  govedarske  proizvodnje  ima  cilj  selekciju (odabir) najboljih životinja za gospodarski značajna svojstva te njihovo korištenje kao roditelja sljedećih generacija poto‐maka. Korištenje genetski superiorinijih životinja omogućuje povećanje proizvodnje i osigurava ekonomsku dobit. Čovjek je tijekom dugotrajnog uzgoja selekcionirao životinje na što veću mliječnost, prirast i plodnost te dugovječnost. U začet‐cima uzgoja selekcija se temeljila na odabiru životinja s obzi‐rom na njihov fenotip, dok je u današnje vrijeme osnova se‐lekcije genotip životinje.  

Genetsko vrjednovanje goveda u Hrvatskoj provodi se po istim načelima kao  i u ostalim državama  članicama  ICAR‐a, Međunarodnog  komiteta  za  kontrolu  proizvodnje  (engl. ICAR – International Committee for Animal Recording; Icar, 2012.). Temelji se na metodologiji mješovitih  linearnih mo‐dela (engl. MMM – mixed model methodology), a kao rezul‐tat  se  dobije  najbolja  linearna  nepristrana  procjena  (engl. BLUP – Best Linear Unbiased Prediction; Henderson, 1973.). Mješoviti model u kojem se istovremeno procjenjuju uzgoj‐ne vrijednosti bikova  i krava, uz korištenje podrijetla kojim se  ostvaruju  genetske  veze  između  životinja  obuhvaćenih izračunom, zove se animal model. Točnije, animal modelom se procjenjuju uzgojne vrijednosti  (UV)  svih životinja uklju‐čenih  u model,  onih  koje  imaju mjerenja,  kao  i  onih  bez mjerenja,  temeljem  povezanosti  kroz  podrijetlo. Genetsko 

_______________________________________________________________________________ 

90 

vrjednovanje goveda u Hrvatskoj provodi se za simentalsku i Holstein pasminu. Kriteriji za prvu objavu rezultata UV biko‐va sukladni su Programu uzgoja goveda u RH  (Uzgojni pro‐gram, 2008.). 

Lakoća teljenja i broj mrtvorođene teladi 

Podatci o  tijeku  teljenja  i broju mrtvorođene  teladi pri‐kupljaju se u okviru sustava o obveznom označavanju gove‐da  te  su  osnova  za  procjenu  uzgojne  vrijednosti  (UV)  za svojstva:  lakoća teljenja  i broj mrtvorođene teladi simental‐ske i Holstein pasmine. U modelu su podatci za lakoću telje‐nja kod prve  i ostalih  laktacija  (druga  i više) definirani kao različita ali korelirana svojstva s obzirom da prvotelke imaju značajno drugačiji  tijek  teljenja u odnosu na  starije  krave. Time je statistički model tretiran kao bivariatni tj. model za dva svojstva.  Isti postupak odnosi se  i na svojstvo broj mr‐tvorođene teladi. Utjecaji koji su pojasnili varijabilnost lako‐će teljenja  i broja mrtvorođene teladi su spol, starost krave unutar rednog broja  laktacije, sezona teljenja te  interakcija između regije i godine teljenja. U model su također uključe‐ni genetski  čimbenici – direktni  i maternalni utjecaj  te ma‐nagement  stada  definiran  kao  interakcija  između  stada  i godine teljenja. Kod druge i viših laktacija u statistički model je uključen  i permanentni okolišni utjecaj koji se odnosi na pripremu krave na proizvodnju. Osim apsolutnih, UV se izra‐žava i u standardiziranim vrijednostima – srednja vrijednost 100 i standardna devijacija od 12 bodova. Životinje bolje od prosjeka  su  iznad 100 bodova. Za  svakog bika  je prikazana direktna  (paternalna)  i maternalna standardizirana uzgojna vrijednost.  

Svojstva plodnosti – starost kod prvog teljenja i međutelidbeno razdoblje 

Genetsko  vrjednovanje  životinja  simentalske  i  Holstein pasmine za svojstava plodnosti temelji se na podatcima za‐ključenih standardnih  laktacija. Dob kod prvog teljenja  izra‐čunata  je koristeći  informacije o datumu rođenja  i datumu kod prvog  teljenja, dok  je međutelidbeno  razdoblje  izraču‐nato  temeljem  informacija o datumu  teljenja u odnosu na prethodno  teljenje.  Statistički model  korišten  za  procjenu 

______________________________________________________________________________    

91 

UV  međutelidbenog  razdoblja  i  dobi  kod  prvog  teljenja uključuje sljedeće fiksne utjecaje: redni broj laktacije, razinu (količinu) proizvodnje mlijeka, sezonu teljenja. Slučajni utje‐caji uključeni u model su stado (uzgajivač), interakcija izme‐đu stada i godine teljenja te aditivni genetski utjecaj (životi‐nja). Model za genetsko vrjednovanje međutelidbenog raz‐doblja dodatno uključuje  i utjecaj dobi krave kod prvog te‐ljenja i permanentni utjecaj okoliša. UV se izražavaju u apso‐lutnim i standardiziranim vrijednostima – srednja vrijednost 100 i standardna devijacija od 12 bodova. Životinje bolje od prosjeka su iznad 100 bodova.  

Progeni test na kakvoću mesa 

Za  izračun UV  bikova  simentalske  pasmine  na  kakvoću mesa koriste se podatci  iz klaonica o klaoničkim svojstvima njihovih sinova starosti između 12 i 24 mjeseca. Svojstva za koja  se  procjenjuju  UV  su  neto  prirast,  masa  klaonički obrađenog trupa, klase mesa (E, U, R, O i P) te prekrivenost trupa masnim tkivom koja se ocjenjuje ocjenama od 1 do 5. 

Statistički model za procjenu uzgojne vrijednosti svojsta‐va neto prirast  i masa klaonički obrađenog  trupa uključuje regiju i sezonu klanja kao fiksne utjecaje s razredima, dok je starost kod klanja opisana kvadratnom regresijom. Slučajni dio  modela  uključuje  direktni  aditivni  utjecaj  životinje. Model za svojstva klase mesa  i prekrivenosti trupa masnim tkivom od gore navedenog se razlikuje po tome što umjesto županije uključuje interakciju klaonice i kontrolora kao fiksni utjecaj s razredima. 

Uzgojne se vrijednosti standardiziraju na srednju vrijed‐nost  100  i  standardnu  devijaciju  od  12  bodova.  Životinje bolje od prosjeka su iznad 100 bodova. Za svakog bika prika‐zuje  se  standardizirana  uzgojna  vrijednost  te  pouzdanost njezine  procjene  za  osobine  neto  prirasta  i  klase  mesa. Agregatna  uzgojna  vrijednost  ili  tzv.  indeks  mesnatosti (IMES) uključuje standardizirane uzgojne vrijednosti za oso‐bine  neto  prirasta  i  klase mesa  uz  relativne međuodnose važnosti svojstava u omjeru 70:30.  

_______________________________________________________________________________ 

92 

Svojstva vanjštine 

Genetsko vrjednovanje svojstava vanjštine temelji se na podatcima  koji  se  dobivaju  ocjenom  vanjštine  prvotelki,  a  koja  se  temelji  se  linearnoj  ocjeni  pojedinih  svojstava („Sustav 97“; „Fleckscore 11“). Statistički model za procjenu svojstava okvira, mišićavosti i nogu uključuje sljedeće fiksne utjecaje s razredima: ocjenjivač, sezona ocjene i dob kod pr‐vog  teljenja. Slučajni dio modela uključuje direktni aditivni utjecaj životinje. Statistički model za procjenu svojstava vi‐mena, osim navedenih, uključuje i utjecaje stadija laktacije i vremena mužnje kao  fiksne utjecaje  s  razredima. Kod Hol‐stein pasmine računa se i indeks vanjštine temeljem relativ‐nih  ekonomskih međuodnosa  skupnih  svojstava u omjeru: okvir = 0,20, mliječni karakter = 0,15, noge = 0,25  i vime = 0,40. Osim apsolutnih, UV  se  izražava  i u  standardiziranim vrijednostima ‐ srednja vrijednost 100 i standardna devijaci‐ja od 12 bodova.  Životinje bolje od prosjeka  su  iznad 100 bodova.  

 

Mliječne osobine i broj somatskih stanica 

Procjena UV životinja simentalske  i Holstein pasmine za svojstva mliječnosti  temelji  se  na  podatcima  o  proizvodnji mlijeka njihovih  kćeri. U procjeni  se  koriste  zapisi dnevnih kontrola mliječnosti AT4 (obiteljska gospodarstva) i BT4 me‐todom  (veći dio  farmi).  Za procjenu UV  koristi  se model  s dnevnim  zapisima  (engl.  test‐day model),  i  to  za  svojstva dnevne količine mlijeka, količine  i sadržaja mliječne masti  i bjelančevina, te broja somatskih stanica.  

Statistički model za procjenu UV svojstava dnevne količi‐ne mlijeka, mliječne masti  i  bjelančevina  uključuje  regiju  i sezonu teljenja kao fiksne utjecaje s razredima. Utjecaj dobi pri prvom  teljenju opisan  je kvadratnom  regresijom. Stadij laktacije modeliran je Ali‐Schaefferovom laktacijskom krivu‐ljom ugniježđenom unutar  rednog broja  laktacije. Direktni aditivni genetski utjecaj, interakcija stado – godina kontrole i permanentni utjecaj okoliša unutar laktacije uključeni su u model kao slučajni utjecaji. Statistički model za procjenu sa‐držaja mliječne masti, bjelančevina i broja somatskih stanica 

______________________________________________________________________________    

93 

ne uključuje utjecaj dobi pri prvom  teljenju. Svi ostali utje‐caji su isti kao i u prethodnom modelu. 

Osim apsolutnih, UV se izražava i u standardiziranim vri‐jednostima – srednja vrijednost 100  i standardna devijacija od 12 bodova. Životinje bolje od prosjeka su  iznad 100 bo‐dova. Prikaz UV sadrži  i  indeks bjelančevine: mliječna mast (IBM), pri čijem izračunu količina mliječnih bjelančevina ima četiri puta veću ekonomsku težinu u odnosu na količinu mli‐ječne masti.  

Kod  svih  procjena  podatci  se  pripremaju  i  pročišćavaju od nelogičnih vrijednosti koristeći statistički paket SAS (SAS, 2009.), dok se komponente varijance procjenjuju temeljem metode najveće  vjerodostojnosti  za ostatak  (eng. Residual Maximum  Likelihood  –  REML),  koristeći  programski  paket VCE‐6 (Kovač i sur., 2002.). Isti se program koristi za procje‐nu uzgojnih vrijednosti. 

Ukupan selekcijski indeks 

Temeljem Programa uzgoja goveda u Republici Hrvatskoj ukupan selekcijski indeks za simentalsku pasminu formira se na osnovi zadanih relativnih međuodnosa 40:30:30 za skupi‐ne svojstava mliječnost : mesnatost : fitnes.  

 Skupni selekcijski indeks za SIMENTALSKU pasminu 

_______________________________________________________________________________ 

94 

Ukupan selekcijski indeks za Holstein pasminu temelji se na relativnom ekonomskom međuodnosu 50:25:25 skupina svojstava mliječnost : fitnes : vanjština. 

 Skupni selekcijski indeks za Holstein pasminu 

1.4.5.  Genomska selekcija 

Tijekom  zadnjeg desetljeća došlo  je do  snažnog  razvoja genomike koja  je omogućila otkrivanje gena koji utječu na izražaj određenih gospodarski značajnih svojstava ili određi‐vanje njihove  lokacije u genomu koristeći genetske marke‐re.  Često  se  u  genomu  javljaju  tzv.  „snip“ markeri  (SNP, engl. Single Nucleotide Polymorphisms). Ti markeri označa‐vaju  promjenu  samo  jedne  nukleotidne  baze  u  DNA mo‐lekuli.  Razvojem mikročipova  omogućena  je  genotipizacija 54.000  (50K)  te 770.000 genetskih markera  (700K) u cjelo‐kupnom genomu goveda. Na taj način je došlo do uključenja dodatnog  izvora  informacija u selekcijski  rad koji  je poznat pod nazivom genomska selekcija. Cilj genomske selekcije je združiti sve poznate izvore informacija – fenotip, podrijetlo i genetske markere da bi se dobila što veća  točnost procije‐njene UV i osigurao genetski napredak.  

Postupak provedbe genomske selekcije:  

1)  uzima  se uzorak  tkiva  (najčešće  se  koristi  krv,  sjeme  ili folikul dlake);  

______________________________________________________________________________    

95 

2)  u laboratoriju se iz tkiva izolira DNA i  

3)  provede se genotipizacija  (npr. koristeći  Illumina Bovine SNP50K  čip).  Rezultat  genotipizacije  su  signali  za  svaki SNP marker koji se računski pretvaraju u SNP marker ge‐notip (AA, AB ili BB). Time se dobije rezultat (genotip) za 54.000  ili 770.000 SNP markera za svaku genotipiziranu životinju. Poznavanje genotipa za veliki broj markera  još uvijek ne govori o uzgojnoj (genetskoj) vrijednosti životi‐nje. Iz tog razloga se: 

4)  ocjenjuje  utjecaj  pojedinog  SNP markera  koristeći  tzv. SNP  jednadžbu  te  se  dobije  direktna  genomska  vrijed‐nost (DGV) za svaku genotipiziranu životinju. Ova se vri‐jednost  dalje  kombinira  s  informacijama  o  podrijetlu  i klasičnom uzgojnom vrijednošću roditelja u tzv. genom‐ski optimiziranu uzgojnu vrijednost (GOUV).  

Glavna je prednost genomske selekcije da se za životinju odmah  po  provedenoj  genotipizaciji  može  izračunati  ge‐nomska UV  temeljem SNP  jednadžbe koja  je  izračunata na referentnoj,  dovoljno  velikoj  populaciji  bikova. Referentnu populaciju čine progeno testirani genotipizirani bikovi. Izra‐čunom genomske UV za mlade životinje  se generacijski  in‐terval kod selekcije bikova može skratiti na dvije ili tri godi‐ne. Pouzdanost procijenjene UV u tom slučaju  iznosi u pro‐sjeku oko 65 % i nije bolja nego kod progenog testa (genoti‐pizacija daje ekvivalent  informacije kao 20 do 30 kćeri), ali ranija  informacija omogućuje  veći  godišnji  genetski napre‐dak nego progeni test. Zbog manje pouzdanosti procijenje‐ne UV primjenom genomske  informacije, u praksi se koristi više mladih genomski testiranih bikova. Taj način selekcije je priznat  od  odgovornih  međunarodnih  organizacija  (Inter‐bull) pa se sjeme takvih bikova može slobodno tržiti po cije‐lome  svijetu. Osim  za  selekciju  bikova,  ova  se  tehnologija može koristiti i za selekciju krava za koje možemo procijeniti UV na isti način i s istom pouzdanošću. 

U svrhu očuvanja  i unaprjeđenja proizvodnje mladih bi‐kova  iz naše populacije, a prateći trendove u svjetskim raz‐mjerima, tijekom 2012. godine započeta je primjena genom‐ske selekcije u sklopu nacionalnog uzgojnog programa koja bi se zasnivala na odabiru i genotipizaciji teladi. Na taj način 

_______________________________________________________________________________ 

96 

bi mladi bikovi prije ulaska u  test osjemenjivanja  imali ge‐nomsku UV koja bi s određenom razinom pouzdanosti govo‐rila  koje  će osobine  taj bik  „poboljšati“ na  svojem potom‐stvu. Odabir teladi za genotipizaciju obavljao bi se temeljem već spomenutog pedigree indeksa. S obzirom na to da Hrvat‐ska nema dovoljno veliku referentnu populaciju, ukazala se potreba uključenja u  jedan od velikih  sustava. Zahvaljujući suradnji  na  području  harmonizacije  uzgojnog  programa  za simentalsku pasminu između Hrvatske i Bavarske, pružila se mogućnost  uključivanja  hrvatske  simentalske  populacije  u sustav genomskog testiranja Njemačke i Austrije (Italije i Če‐ške). Ovaj postupak  je opravdan budući da  je uzgoj simen‐talske pasmine u Republici Hrvatskoj uvelike povezan s uz‐gojima u Bavarskoj i Austriji. Osim odabira bikovskih očeva i majki  iz  navedenih  populacija,  prisutan  je  i  dugogodišnji uvoz  steonih  junica  te  sjemena  bikova  koji  se  koriste  za umjetno osjemenjivanje na hrvatskoj populaciji krava.  

Kod  Holstein  pasmine,  jedna  od mogućnosti  uvođenja genomske selekcije je putem zajedničke suradnje i harmoni‐zacije  uzgojnog  programa  Holstein  pasmine  u  Hrvatskoj  s uzgojnim programom ove pasmine u Njemačkoj, budući da većina uvezenih  junica  i  krava Holstein pasmine potječe  iz populacije u Njemačkoj. Temeljem suradnje dvaju uzgojnih saveza (SUHUH i DHV) UV za genotipizirana ženska grla bi se računala u okviru njemačkog sustava  i  izražavala na njema‐čkoj skali. Genotipizacija muške  teladi  iz hrvatskog uzgoja  i izračun genomske UV u sklopu njemačkog sustava provodila bi se putem suradnje s centrom za u.o. iz Masterrinda. 

 

1.4.6.  Izvorne i zaštićene pasmine 

Hrvatske izvorne pasmine goveda uključene su u progra‐me očuvanja  animalnih  genetskih  resursa početkom deve‐desetih godina dvadesetog stoljeća. U govedarstvu se poti‐če zaštita i očuvanje triju pasmina goveda (istarsko govedo, slavonsko‐srijemski podolac  i buša). Programi zaštite  izvor‐nih  pasmina  goveda  započeli  su  za  istarsko  govedo  1994. godine,  slavonsko‐srijemskog podolca 1997. godine, a pro‐gram zaštite buše pokrenut je od 2004. godine. Pozitivni po‐maci najizraženiji su u populaciji  istarskog goveda, a u zad‐ Bik istarskog boškarina

______________________________________________________________________________    

97 

njih nekoliko godina i u populacijama slavonskog‐srijemskog podolca  i buše. Kroz sve ove godine kontinuirano pratimo  i odabiremo muške  jedinke (temeljem uzgojnih  linija  i teme‐ljem ocjene vanjštine). Na postojećim populacijama izvornih pasmina, osim  registracije, provodimo biološki  test  (lakoća teljenja, postotak mrtvorođene teladi) i kontrolu plodnosti. 

Na očuvanju  i  zaštiti  istarskog  goveda od  1989.  godine djeluje Savez uzgajivača  istarskog goveda  (S.U.I.G.). Godine 2003. osnovana je Agencija za ruralni razvoj Istre d.o.o koja se bavi  trajnom  zaštitom  istarskog  goveda  i  gospodarskim iskorištavanjem  u  sustavu  ruralnog  razvitka  Istre.  Udruga uzgajivača  Buše  osnovana  je  21.  siječnja  2005.  godine  u Gospiću. Od 2008. godine udruženja su registrirana kao uz‐gojna  temeljem  rješenja Ministarstva  poljoprivrede,  ribar‐stva i ruralnog razvoja.  

Nacionalnim  programom  očuvanja  izvornih  i  zaštićenih pasmina domaćih životinja, usvojenim 2010. godine, defini‐ra  se  i  status  ugroženosti  pasmina  u  Republici  Hrvatskoj. HPA  je krajem 2012. godine  izdala knjigu Rodoslovlja buše, te  je osnovana  i Središnja banka animalnih gena, što  je od velikog  značaja  za  održivost  ukupnih  genetskih  resursa  u Republici Hrvatskoj.  

 

 Broj uzgojno valjanih grla izvornih pasmina goveda od 1994. do 2012. godine  

 

 

 Izvorne pasmine goveda: podolac, buša i  istarsko govedo.  

 

_______________________________________________________________________________ 

98 

1.5.  „Dani hrvatskog simentalca“ 

Međunarodna manifestacija „Dani hrvatskog simentalca“  povodom 100 godina organiziranog uzgojno‐selekcijskog 

rada u stočarstvu Republike Hrvatske 

U  organizaciji  Hrvatske  poljoprivredne  agencije,  Sredi‐šnjeg  saveza  hrvatskih  uzgajivača  simentalskog  goveda  i Udruge  uzgajatelja  simentalskog  goveda  Sveti  Ivan  Žabno, 15.  i 16.  lipnja 2013. godine održani su Dani hrvatskog si‐mentalca. Manifestacija  je organizirana povodom obilježa‐vanja 100 godina organiziranog uzgojno‐selekcijskog rada u stočarstvu  Republike  Hrvatske  i  100  godina  od  osnivanja prvog Saveza marvogojskih udruga u Svetom  Ivanu Žabno, pod  pokroviteljstvom  Ministarstva  poljoprivrede,  Općine Sveti Ivan Žabno i Koprivničko‐križevačke županije. 

Međunarodni forum o uzgoju simentalca 

Prvog dana manifestacije održan  je Međunarodni forum o uzgoju simentalca na Obiteljskom  izletištu Novak u Cepi‐

 

Sudionici Međunarodnog foruma o uzgoju simentalca 2013. godine 

______________________________________________________________________________    

99 

dlaku. Na  forumu su osim domaćih predavača, prof. dr. sc. Ante Ivankovića i prof. dr. sc. Pere Mijića, dr. sc. Zdravka Ba‐raća  te mr.  sc. Marije Špehar,  sudjelovali gosti predavači  i suradnici  iz  inozemstva:  Josef  Kučera,  predsjednik  Europ‐skog i Svjetskog simentalskog saveza, dr. Georg Röhrmoser, tajnik Europskog simentalskog saveza, Peter Stückler, pred‐stavnik uzgajivača  iz Austrije, Maximilian  Putz,  savjetnik  iz bavarskog  Ministarstva  poljoprivrede,  te  Andreas  Bigler, predstavnik  najvećeg  švicarskog  saveza  uzgajivača  goveda (Swiss herdbook). 

Na samom početku foruma sudionike skupa pozdravili su dr.  sc.  Zdravko  Barać,  v.  d.  ravnatelja  HPA, Marijan  Hart‐man,  predsjednik  Udruge  uzgajivača  simentalskog  goveda Sveti Ivan Žabno, Igor Mihaljević, predsjednik Središnjeg sa‐veza  hrvatskih  uzgajivača  simentalskog  goveda,  Vladimir Oguman, načelnik Općine Sveti Ivan Žabno, te Denis Maksić iz  Koprivničko‐križevačke  županije.  Forum  je  otvorio  pred‐stavnik  Ministarstva  poljoprivrede  Dalibor  Janda,  voditelj službe za stočarstvo. 

Igor Mihaljević,  predsjednik  H.U.SIM‐a,  izvijestio  je  su‐dionike  o  dosadašnjim  aktivnostima,  ciljevima  i  budućim planovima Središnjeg saveza hrvatskih uzgajivača simental‐skog goveda. 

Ravnatelj HPA  dr.  sc.  Zdravko  Barać  prikazao  je  glavne smjernice  tijekom 100‐godišnjeg organiziranog uzgojno‐se‐lekcijskog rada u govedarstvu Republike Hrvatske, istaknuv‐ši da je malo zemalja koje se mogu pohvaliti stoljetnom tra‐dicijom  neprekinutog  uzgojno‐selekcijskog  rada  u  stočar‐stvu.  U  izlaganju  ravnatelja  HPA  prikazane  su  povijesne okolnosti koje su obilježile početke uzgojno‐selekcijskog ra‐da i razvoja govedarstva, od kraja 19. stoljeća do danas.  

Daljnji  razvoj  sustava  u  provedbi  uzgojnih  programa, harmonizacija  uzgojnog  programa  simentalske  pasmine  s drugim zemljama u kojima je glavno uzgojno područje upra‐vo simentalsko govedo, te implementacija genomske selek‐cije u uzgojne programe buduće su aktivnosti u govedarstvu Republike Hrvatske. 

Izlaganje  v.d. ravnatelja HPA  dr. sc. Zdravka Baraća 

 

 Peter Stückler (Austrija) 

 

_______________________________________________________________________________ 

100 

Prof.  dr.  sc. Ante  Ivanković  s Agronomskog  fakulteta  u Zagrebu prikazao  je  glavne  karakteristike  simentalske pas‐mine  koje  ju  čine  konkurentnom  u  aktualnoj  govedarskoj proizvodnji, posebice u proizvodnji goveđeg mesa. 

Temom  izlaganja prof. dr. sc. Pere Mijića s Poljoprivred‐nog  fakulteta  iz  Osijeka  obuhvaćene  su mliječne  osobine simentalca  s  osnovnim  smjernicama  iz  uzgoja  simentalca kroz prošlost i sadašnjost, te uzgojnim ciljevim prema uzgoj‐nim programima  iz 1973., 1991.  i 2007. godine, a navedeni su  i  neki  od  načina  za  unaprjeđenje  uzgoja  simentalca  u Hrvatskoj danas. 

Mr.  sc. Marija  Špehar  je  prezentirala  provedbu  genet‐skog  vrjednovanja  i  implementaciju  genomske  selekcije  u uzgoj simentalca u Hrvatskoj. 

Josef  Kučera, predsjednik  Europskog  i  Svjetskog  simen‐talskog  saveza,  predstavio  je  osnovne  ciljeve  djelovanja Europskog  i  Svjetskog  simentalskog  saveza  te  podatke  o uzgoju simentalca u zemljama članicama Europskog saveza, a osvrnuo se i na aktualno stanje uzgoja simentalskog gove‐da u Češkoj. 

Dr. Georg Röhrmoser je upoznao sudionike sa stanjem u uzgoju  simentalca  i  genomskoj  selekciji  u  Njemačkoj,  a predstavnik uzgajivača iz Austrije Peter Stückler je govorio o genomskoj selekciji u Austriji. 

Mr.  sc. Marija  Špehar  je  predstavila  rezultate  suradnje između Bavarske  i Hrvatske,  koja  traje od  1972.  godine,  s tim da  je posljednjih godina  intenzivirana  i u području har‐monizacije uzgojnih programa.  

Zanimljivo predavanje s područja vođenja matičnih knji‐ga, ustroja  i povijesti organizacije,  te  trenutačnog  stanja u uzgoju  simentalskog  goveda,  održao  je  Andreas  Bigler  iz Švicarske. 

Po završetku foruma, za uspješnu suradnju gostima pre‐davačima priznanja su dodijelili ravnatelj HPA  i predsjednik H.U.SIM‐a. 

Georg Röhrmoser (Njemačka) 

 

Josef Kučera (Češka), predsjednik Svjetskog i Europskog simentalskog saveza 

 

Zorica Đuričić i  Zdravko Barać  

 

______________________________________________________________________________    

101 

Ravnatelj HPA  je priznanje za dugogodišnji uspješan rad uručio i djelatnici HPA, načelnici Odjela Koprivničko‐križeva‐čke  županije u Svetom  Ivanu Žabno gospođi Zorici  Đuričić, koja  je  primjer  savjesnog  i  odgovornog  obavljanja  svako‐dnevnih poslova  te uspješne organizacije ove  izuzetno  va‐žne  manifestacije  za  daljnji  razvoj  stočarstva  u  Republici Hrvatskoj. 

Izložba goveda simentalske pasmine  u Svetom Ivanu Žabno 

U nedjelju 16. lipnja 2013. održana je svečana izložba go‐veda simentalske pasmine na sajmišnom prostoru u Svetom Ivanu  Žabno.  Na  početku  izložbe  održan  je  Kup  mladih uzgajivača na  kojemu  su  se predstavili  Sara Dolački, David Požgaj,  Leonarda  Dolački  i  Dominik  Požgaj  iz  Kenđelovca, Ema Krušić, Magdalena  i Matija Horvat,  Luka Krušić  iz Da‐mjana, Vinko Babić  iz Cirkvene, Valentina Brestak  iz Treme, Ivan  i  Sanja  Čičak  iz Markovca  Križevačkog,  Senka  Beštek Smailović iz Kuštana, Domagoj Lalić te Marinela i Lorena Ba‐čani iz Rumenjaka. Djeca u dobi od 5 do 17 godina, odjeve‐na u tradicijske narodne nošnje s područja Žabnog, zajedno su sa svojim roditeljima predstavili uzgoj simentalskog gove‐da sa 16 gospodarstava.  

 

 Sudionici Kupa mladih uzgajivača s organizatorima i gostima iz inozemstva 

Josef Kučera,  Igor Mihaljević,  Georg Röhrmoser i Zdravko Barać 

 

_______________________________________________________________________________ 

102 

Na  izložbi  goveda  simentalske  pasmine  sudjelovalo  je ukupno 9 steonih  junica, 8 mladih krava, 7 ostalih krava sa završenom 1.  i 2.  laktacijom, te 6 krava sa završene 3  i više laktacija.  Izložbena grla ocijenio  je ugledni sudac  iz Njema‐čke gospodin Bernhard Luntz, a na  temelju njegove ocjene najbolja grla su i nagrađena.  

 

Nagrađena grla 

Kolekcija steonih junica simentalske pasmine  

Majka junice, krava Bluete AT 918483207 je u maksimal‐noj drugoj laktaciji proizvela 7.206 kg mlijeka s 4,04 % m.m. i 3,50 % bjelančevina. Njezina prosječna proizvodnja u četiri laktacije  iznosi  6.283  kg mlijeka  s  3,94  % m.m.  i  3,35  % bjelančevina. Otac junice je bik Indurein HB 7932. 

Kolekcija mladih krava simentalske pasmine  

Otac  krave  je  bik Mangope HB  7941,  a majka  Vita HR 1101441921, koja  je u maksimalnoj prvoj  laktaciji proizvela 6.603 kg mlijeka s 4,36 % m.m. i 3,54 % bjelančevina, dok je u tri  laktacije prosječno proizvela 5.202 kg mlijeka s 3,98 % m.m. i 3,22 % bjelančevina. 

Kolekcija ostalih krava simentalske pasmine  sa završenom 1. i 2. laktacijom 

Ova krava je u maksimalnoj prvoj laktaciji proizvela 4.095 kg mlijeka  s  4,89 % m.m.  i  3,40 %  bjelančevina,  dok  je  u dvije laktacije prosječno proizvela 3.667 kg mlijeka s 4,91 % m.m.  i  3,62 %  bjelančevina. Otac  krave  je  bik  Romsel HB 7688,  a majka Vita HR  1101441921,  koja  je  u  tri  laktacije prosječno proizvela 5.202 kg mlijeka s 3,98 % m.m. i 3,22 % bjelančevina. 

Kolekcija krava simentalske pasmine sa završene  3 i više laktacija 

Ova  krava  je  u maksimalnoj  četvrtoj  laktaciji  proizvela 6.331 kg mlijeka s 4,20 % m.m. i 2,89 % bjelančevina, dok je u ukupno četiri laktacije prosječno proizvela 5.562 kg mlije‐ka  s 4,01 % m.m.  i 3,18 % bjelančevina. Otac  krave  je bik Braun HB 7661, a majka Brika HR 0072035811 koja je u de‐

Leonarda Dolački, Kenđelovac 

 

Prvonagrađena junica BRENA HR 2200108142, vlasnik Ivan Čurdija, Cepidlak 

 

Prvonagrađena krava VINDI HR 1200108103, vlasnik Mario Koceban, Ladinec 

 

Prvonagrađena krava VESELA HR 4101826620, vlasnik Mario Koceban, Ladinec 

______________________________________________________________________________    

103 

vet  laktacija prosječno proizvela 4.120 kg mlijeka  s 3,74 % m.m. i 3,15 % bjelančevina. 

Odabir šampionskog grla Druga pratilja šampionke odabrana je iz kolekcije ostalih 

krava sa završenom 1.  i 2.  laktacijom. Krava  je u maksimal‐noj prvoj laktaciji proizvela 5.683 kg mlijeka s 3,99 % m.m. i 2,76 % bjelančevina, dok je u ukupno dvije laktacije prosječ‐no  proizvela  5.445  kg  mlijeka  s  3,98  %  m.m.  i  3,12  % bjelančevina. Otac krave je bik Molf HB 7716, a majka Gilda HR 8100823576 koja  je u šest  laktacija prosječno proizvela 4.649 kg mlijeka s 4,10 % m.m. i 3,26 % bjelančevina. 

Prva pratilja  šampionke odabrana  je  iz kolekcije mladih krava. Krava  je u svojoj prvoj kontroli ostvarila proizvodnju od 15,89 kg mlijeka s 3,50 % m.m.  i 3,44 % bjelančevina, u drugoj  kontroli  15,69  kg mlijeka  s  4,70  % m.m.  i  3,31  % bjelančevina, a u  trećoj kontroli 15,82 kg mlijeka  s 4,95 % m.m.  i 3,03 % bjelančevina. Otac krave  je bik Rumbasa HB 7907, a majka  Jagoda HR 3100603386 koja  je u ukupno  tri laktacije prosječno proizvela 3.514 kg mlijeka s 4,09 % m.m. i 3,53 % bjelančevina. 

Šampionskim grlom izložbe proglašena je krava iz kolek‐cije krava sa završene 3 i više laktacija, vlasnika Ivana Čurdi‐je  iz Cepidlaka. Ova krava  je u svojoj  trećoj  laktaciji maksi‐malno proizvela 5.435 kg mlijeka s 4,77 % m.m. i 4,00 % bje‐lančevina, dok  je u ukupno tri  laktacije prosječno proizvela 5.068 kg mlijeka s 4,43 % m.m.  i 3,68 % bjelančevina. Otac krave  je bik Aleon HB 7690, a majka Maca HR 0006048559 koja  je u ukupno pet  laktacija prosječno proizvela 5.981 kg mlijeka s 4,38 % m.m. i 3,48 % bjelančevina. 

 Šampionsko zvono najboljem grlu izložbe, zajedno s rav‐

nateljem HPA, uručio  je predsjednik Europskog  i  Svjetskog simentalskog saveza Josef Kučera, a prvoj pratilji šampionke zvono  uime  njemačkog  saveza  uzgajivača  uručio  je  glavni sudac  izložbenih  grla Bernhard  Luntz. Nagradu  je primila  i druga pratilja  šampionke od gospodina Maximiliana Putza, savjetnika iz bavarskog Ministarstva poljoprivrede. 

 Prvonagrađena krava BORA HR 4101018302, vlasnik Jovo Habuzin, Cepidlak 

Druga pratilja šampionke – krava GITA HR 6101571955,  vlasnik Ivan Čurdija, Cepidlak  

Prva pratilja šampionke – krava LATICA HR 1101986943,  vlasnik Nikola Mihajlic, Brezovljani 

Šampionsko grlo izložbe, krava MILKA HR 7101531587,  vlasnik Ivan Čurdija  Cepidlak 

_______________________________________________________________________________ 

104 

Predsjednik Udruge uzgajivača simentalskog goveda Sve‐ti Ivan Žabno, gospodin Marijan Hartman, uručio je ravnate‐lju  HPA  dr.  sc.  Zdravku  Baraću  priznanje  za  dugogodišnju uspješnu suradnju s Hrvatskom poljoprivrednom agencijom, te gospođi Zorici Đuričić, načelnici Odjela HPA u područnom uredu Sveti Ivan Žabno. 

                            

 Šanpionsko grlo izložbe vlasnik Ivan Čurdija, Cepidlak  

Marijan Hartman i Zdravko Barać 

 

Zorica Đuričić i Marijan Hartman 

______________________________________________________________________________    

105 

1.6.  Zaključak 

Govedarstvo je najvažnija grana stočarske proizvodnje te poljoprivrede općenito. Osim u prehrani  ljudi, govedarstvo ima značajno mjesto u razvoju ruralnih sredina te očuvanju krajolika.  Nažalost,  u mnogim  zemljama  je  prisutan  trend smanjenja  broja  goveda,  pa  tako  i  u Hrvatskoj.  Povećanje proizvodnje  po  grlu  kao  plod  selekcijskog  napretka,  pove‐ćanje  cijena  energije  i  stočne  hrane,  te  potreba  za  održa‐njem rentabilnosti proizvodnje neki su od razloga smanjenja broja krava. Smanjenje ukupnog broja goveda iznosi između 1  – 2 %  godišnje,  a posebno  je  zamjetno  smanjenje broja mliječnih krava. Ovaj podatak manje je zabrinjavajući u sek‐toru proizvodnje mlijeka, jer se primjenom suvremenih me‐toda i modernih tehnologija povećava proizvodnost po grlu. No, smanjenje broja krava stvara sve veći problem u sektoru proizvodnje mesa, jer se smanjuje i broj teladi za tov. Dosti‐gnuta  razina govedarske proizvodnje u Hrvatskoj ne osigu‐rava  dostatne  količine  kravljeg mlijeka  i  goveđeg mesa  za domaću potrošnju. Temelj razvoja govedarstva treba biti još uvijek dovoljno velika populacija krava te primjena najnovi‐jih  znanstvenih,  stručnih  i  kontrolnih metoda  i  spoznaja  u okviru  suvremenih  uzgojnih  programa. Ulaskom Republike Hrvatske  u  Europsku  uniju  nastaju  nove mogućnosti,  ali  i izazovi za govedarsku proizvodnju. Potrebe za govedarskim proizvodima  (mlijeko, meso) zbog porasta broja stanovnika u  Svijetu  sve  će  više  jačati,  što  otvara mogućnost  razvoja hrvatskog govedarstva. Republika Hrvatska je jedna od rijet‐kih  zemalja  u  Svijetu  koje  imaju  stoljetnu  tradiciju  uzgoj‐noselekcijskog  rada.  Stavimo  li  u  svezu  tradiciju,  znanje  i porast potreba  za hranom u  Svijetu, može  se  zaključiti da hrvatsko  govedarstvo  ima  sve  uvjete  da  napreduje  prema uzorima najboljih zemalja. 

 

Budućnost hrvatskog stočarstva 

 

 

                                 

2. SVINJOGOJSTVO

______________________________________________________________________________    

107 

 

2.1.  Povijest uzgoja svinja  na hrvatskim prostorima 

Velika seoba naroda pomiče velik broj pasmina domaćih životinja  iz  sjeverne  i  sjeveroistočne  Europe.  Hrvati  dola‐skom na današnje područje dovode šišku. Kroz iduća stolje‐ća uzgoj svinja odvijao se na jedinstven način: svinje su cije‐lu godinu boravile  izvan nastambi, na pašnjacima  i u šuma‐ma, gdje su pronalazile hranu za preživljavanje. U to vrijeme gotovo da i nije bilo planskog i promišljenog uzgoja, tako da su  svinje oblikovane više pod utjecajem okolišnih  čimbeni‐ka. Kako  je većina zemlje bila u vlasništvu veleposjednika  i Crkve, i većina svinja bila je njihova, a u velikim stadima ču‐vali  su  ih podložnici. Prve  zabilješke o  svinjogojstvu nalazi‐mo u Urbarima J. V. Bromleja iz kojih se, temeljem podataka o  feudalnoj  renti,  vidi da  je  svinjogojstvo dobro  razvijeno, posebice u Turopolju, gdje  su već u 13.  stoljeću Turopoljci držali velika stada autohtone turopoljke. Iako su imali odre‐đene plemićke povlastice, od vlastitih svinja bili su obvezni davati daću, desetinu banu, a poslije vlasti u Medvedgradu. 

Od dolaska Hrvata na ovim područjima uzgajaju se izvor‐ne pasmine šiška i turopoljska svinja, a poslije se pojavljuju bagun i mangalica. 

Turopoljska  svinja,  naša  najstarija  izvorna  pasmina,  na‐stala je kao izravan potomak svinje iz tresetišta koja je križa‐na  s  keltskim  svinjama  i  svinjama  koje  su  doveli  Rimljani. Dolaskom Hrvata,  na  njezino  daljnje  oblikovanje  neznatno je utjecala šiška. Turopoljka se uzgaja u području Posavine, jugoistočno od Zagreba, u osobitim uvjetima vlažnih terena i velikih hrastovih šuma. 

Na ostalom području sjeverne Hrvatske uzgajala se šiška. Smatra se najizravnijim nasljednikom europske divlje svinje –  Sus  scrofa  ferus,  kojoj  veoma  sliči.  Slabih  je proizvodnih osobina, prasi 4 – 5 prasadi, ali je vrlo otporna na loše život‐ne uvjete. 

_______________________________________________________________________________ 

108 

Mangalica je pasmina oblikovana u Mađarskoj, a kao te‐melj za njezino stvaranje poslužila je šumadinka. U  istočnoj Hrvatskoj, u Srijemu,  ta  je pasmina planski križana  s  tamo uzgajanim svinjama pa se oblikovao novi tip – lasasta man‐galica. Ona se potkraj 19. stoljeća proširila  istočnom Slavo‐nijom, gdje se uzgajala u velikom broju. 

Bagun je pasmina svinja koja se uzgajala u Podravini, od Varaždina do Virovitice, a najviše u okolici Koprivnice i Đur‐đevca. Nastala  je najvjerojatnije na bazi  izvornih svinja  tog područja, potomaka šiške i bijelih svinja sjeverne Europe. To je  izrazito masna pasmina, kovrčave dlake  (bagunasta), po čemu  je dobila  ime. Uglavnom  je držana na pašnjacima, a prije klanja dotovljavana je žitaricama. 

U opisanim proizvodnim uvjetima vidljivo  je da  je ukup‐no  svinjogojstvo bilo na niskoj  razini. Uzgajale  su  se nisko‐produktivne svinje, a gubitci prasadi zbog uvjeta držanja bili su vrlo veliki. 

Uvođenjem u uzgoj novih  ratarskih  kultura  te pojavom industrijalizacije  mijenja  se  odnos  prema  poljoprivrednoj 

 

Turopoljska svinja u ekstenzivnim uvjetima 

Krmača pasmine mangalica 

______________________________________________________________________________    

109 

proizvodnji, među ostalim  i uzgoju  stoke. Na  vlastelinskim imanjima počinje  se pridavati pažnja produktivnosti  i  traži se da  se po  jedinici proizvede  više  kvalitetnijeg proizvoda. Napredniji veleposjednici željeli su uzgajati svinje boljih pro‐izvodnih svojstava te su počeli uzgojno promišljeno djelova‐ti odabirući za rasplod bolja grla, posebice kvalitetne nera‐ste. Međutim, u to vrijeme u zapadnoj i sjevernoj Europi već su  selekcionirane  (uzgojene)  svinje  izrazito boljih proizvod‐nih svojstava. Tada se počelo razmišljati o uvozu tih pasmi‐na  kako  bi  se  križale  s  domaćima  ili  ih  ponegdje  potpuno zamijenile. 

Prvi  zabilježeni uvoz bio  je godine 1777., kada  je carica Marija Terezija poklonila neraste stare Leichester i kosmate Berkshire pasmine za oplemenjivanje turopoljske svinje. 

Na vlastelinstvu u Brezovici oko 1870. godine  J. Bieder‐man križao je turopoljske svinje s nerastima pasmine Sufolk i  Berkshire,  no  s  polovičnim  uspjehom.  Naime,  dok  su  se križanci s Berkshirom pokazali dobrima, križanci turopoljke i Sufolka bili su lošiji od čistih turopoljaca. Križanje turopoljke s Berkshirom ostavilo  je traga u Banovini, gdje  je oblikovan tip banijske šare svinje.  

Najuspješniji produkt planskog uzgojno‐selekcijskog rada na hrvatskim prostorima  jest crna slavonska svinja. Nastala je na  imanju grofa Pfeiffera u okolici Osijeka. Početak stva‐ranja  crne  slavonske  zbio  se  1860‐ih  godina  kada  je  Karlo Pfeiffer križao odabrane krmače lasaste mangalice s nerasti‐ma Berkshire. 

Oplemenjivački rad od 1870. godine preuzima Karlov sin Leopold, koji  iz Amerike uvozi neraste Poland‐china pasmi‐ne i s njima križa odabrane krmače iz dotad stvorene popu‐lacije. Svakih deset godina, sve do 1910. godine, Leopold je uvozio neraste Poland‐china i s njima križao odabrane krma‐če, a od potomstva su odabrani najbolji muški potomci koji su se puštali na ostalu populaciju krmača. 

U  prvim  desetljećima  20.  stoljeća  ova  pasmina  brzo  se širila  istočnom  Slavonijom,  a  do  pred  II.  svjetski  rat  u  do‐brom dijelu istisnula je dotad najbrojniju lasastu mangalicu.  

_______________________________________________________________________________ 

110 

Krajem 19. stoljeća novoosnovano Kraljevsko gospodar‐sko učilište u Križevcima počinje uvoziti  inozemne pasmine poradi provedbe pokusnih križanja  i oplemenjivanja doma‐ćih  svinja.  Tako  Učilište  1891.  godine  uvozi  grla  Sufolk,  a 1892. godine grla Jorkshire pasmine. Ponovno 1909. godine Zemaljska  vlada  uvozi  berkšir  za  križanje  s  turopoljskom pasminom s ciljem popravljanja plodnosti. Krajem 19.  i po‐četkom 20. stoljeća  još nema planskog, sustavnog uzgojno‐selekcijskog rada. Pokušaji, manje  ili više uspješni, bili su u rukama vlastelina, a osim već  spomenutog Pfeiffera,  tu  su još grof Majlath u Donjem Miholjcu, grof Janković u Cabuni, grof Pejačević u Našicama, grof Eltz u Vukovaru i drugi. 

Iako su se u prvim desetljećima 20. stoljeća  još mahom uzgajale domaće pasmine, one se u to vrijeme oplemenjuju, najčešće engleskim pasminama  iz uvoza. Tada se pojavljuju prve zadruge za uzgoj uvezenih grla.  

Za početak sustavnog praćenja i uzgojno‐selekcijskog ra‐da može se izdvojiti godina 1930. Tada je pokrenuta inicija‐tiva za osnivanje Saveza selekcijskih zadruga za uzgoj svinja. Zamisao je ostvarena 1931. godine, kada je Savez i osnovan. Zadatak mu je bio: 

• organizirati  i provoditi uzgojno‐selekcijski rad u svinjogoj‐stvu, 

•  organizirati već postojeće zadruge i osnivati nove. 

Selekcijske  zadruge  osnovne  su  jedinice  za  provođenje selekcije  idućih nekoliko desetljeća. Ravnaju  se prema po‐stavljenim  uzgojnim  ciljevima  i  zacrtanim  pravilima  koja nalažu sustavni odabir najboljeg pomlatka za uzgoj kako bi se  proizvele  svinje  boljih  proizvodnih  osobina:  ranozrele, plodne  svinje  koje  dobro  iskorištavaju  hranu,  dobro  prira‐staju te imaju kvalitetno meso. 

U  Savezu  se  brzo  uvidjelo  da  je  za  valjano  provođenje selekcije  potrebno  provoditi  kontrolu  proizvodnosti  grla  i ustrojiti matičnu evidenciju. U tom smislu u Savezu su  izra‐đene matične knjige koje su bile obvezne voditi sve selekcij‐ske zadruge. 

Krmača i prasad  crne slavonske svinje 

______________________________________________________________________________    

111 

Savez također  ima stručno tijelo koje je neposredno od‐govorno za poslove organizacije uzgojnog rada i selekcije. To tijelo naziva se Zadružni selekcijski odbor, a zadatci su mu:  

1. vođenje matičnih knjiga, 

2. klasifikacija pomlatka  zadružne  stoke  s ocjenama o nji‐hovoj  uzgojnoj  vrijednosti  i  napomenama  o  dobrim  i lošim svojstvima, 

3. kontrola utroška hrane  i prirasta te rasplodne proizvod‐nje. 

Valjanost  zadružnih  grla ocjenjivala  je  zadružna porota. Pozitivno ocijenjene krmače  i nerasti upisivali su se u mati‐čne  knjige  i  postajali  temelj  uzgojno‐selekcijskog  rada.  Za svaku pasminu izrađeni su kriteriji za upis u matičnu knjigu. Uz osnovne podatke o grlu, u matičnu knjigu upisivale su se ocjene komisije, tjelesne mjere, podatci o razvoju, iskorišta‐vanju hrane, kao i eventualne nagrade na izložbama. 

Time  su  stvorene  pretpostavke  za  početak  provedbe kvalitetnog uzgojno‐selekcijskog rada u svinjogojstvu. 

Stav  prema  domaćim  izvornim  pasminama  svinja  u  to vrijeme bio  je potpuno negativan  i  rijetko koji  stručnjak  je zagovarao njihovo uzgojno poboljšavanje. Većina se priklo‐nila uzgoju uvezenih, prije  svega engleskih, a potom  i nje‐mačkih i nizozemskih svinja. 

Godine  1934.  u  Savez  su  uključene  44  zadruge  i  osam izravnih članova, a u matičnim knjigama bilo je upisano 140 nerasta  i 1.250 krmača. Kontrola proizvodnosti  rasplodnog materijala provodila se u selekcijskim stanicama. Selekcijska stanica bila  je  jezgra uzgoja najmanje deset elitnih krmača koje se nalaze u zadruzi  ili kod uzgajivača. Savez se financi‐rao prihodom od prodaje stoke. 

Razvoj svinjogojstva prekida  II. svjetski  rat, nakon kojeg sve počinje gotovo  ispočetka. Krajem  četrdesetih  i u pede‐setima dolazi do velikog uvoza rasplodnih svinja,  i to uglav‐nom  iz  Engleske.  Istovremeno  se  obnavljaju  i  osnivaju  za‐družne  organizacije  i  ogranci  s  ciljem  provođenja  selekcij‐skog  rada. Na  tadašnjoj  republičkoj  razini zadružne organi‐

Krmača i prasad turopoljske pasmine  svinja 

_______________________________________________________________________________ 

112 

zacije  uključene  su  u  Zadružni  stočarski  savez,  koji  je  dao znatan doprinos unaprjeđenju svinjogojstva. 

Godine 1953. u Zadružnom stočarskom savezu učlanjeno je 36 svinjogojskih zadruga i ogranaka sa 675 članova. U ma‐tičnoj  je evidenciji bilo upisano 36 nerasta  i 3.000  rasplod‐nih  krmača.  Godine  1955.  u  Savez  je  bilo  učlanjeno  178 organizacija, a u matičnoj evidenciji upisane 4.362 krmače. 

Uz zadruge, u to vrijeme osnivaju se i poljoprivredna do‐bra u kojima je bilo 16 selekcijskih stanica s oko 5.000 krma‐ča. Sva grla upisana  su u matičnu evidenciju  i obuhvaćena su  kontrolom proizvodnosti pod  stručnim  vodstvom Poljo‐privredno‐istraživačke stanice Osijek. 

U  okviru  Zadružnog  stočarskog  saveza  osnovano  je početkom 1957. godine 380 svinjogojskih ogranaka s više od 10.000 krmača, pretežito engleskih pasmina. 

Zadatci ogranka bili su: 

• nabava rasplodnog materijala 

• vođenje matične i proizvodne evidencije 

• organizacija prodaje 

• izgradnja objekata za svinje 

• osiguranje zdravlja i zaštite svinja 

• stručno usavršavanje članova ogranka 

• organiziranje štedno‐kreditnog odjela za članove. 

Vrijeme  postojanja  i  rada  Saveza  vrijeme  je  ekspanzije svinjogojstva.  Počela  je  intenzifikacija  proizvodnje  uz  pro‐vedbu  organiziranog  uzgojno‐selekcijskog  rada.  Dodatnu kvalitetu  uzgojnom  radu  dala  je  prva  stanica  za  kontrolu tovne sposobnosti svinja, osnovana 1955. godine u Brestov‐cu, na dobru „Belje“. 

Uvoz svinja 1950‐ih godina izgledao je ovako: 

• 1953./54.  uvezeno  je  iz  Engleske  1.100  rasplodnih  grla velikog jorkšira, 

Nerast pasmine jorkšir 

______________________________________________________________________________    

113 

• od 1957. do 1960. godine uvezeno je 1.691 grlo nizozem‐skog landrasa i 150 grla švedskog landrasa. 

Koordinaciju  provedbe  uzgojno‐selekcijskog  rada  u  sto‐čarstvu  1960.  godine  preuzima  Stočarski  selekcijski  centar Hrvatske, koji postaje jedina ovlaštena ustanova za proved‐bu uzgojno‐selekcijskog  rada u Hrvatskoj. Kako bi se selek‐cijski  rad mogao kvalitetno obavljati, godine 1962. usvojen je  Pravilnik  o  uzgojno‐selekcijskom  radu  za  svinje.  Prema Pravilniku  Stočarski  selekcijski  centar  ovlašten  je  donositi sva obvezatna tumačenja i upute u svezi s Pravilnikom, kao i prijedlog njegovih dopuna  i  izmjena. Područne  službe pro‐vode kontrolu i selekcijske mjere, dojavljuju podatke i izdaju potvrde o tetoviranju prasadi. Republička selekcijska služba obavljala  je godišnji komisijski pregled rada uzgojnih centa‐ra. Stočarski selekcijski centar 1962. godine donosi Upute o obveznom odabiranju nerasta za rasplod.  

Izgradnjom  velikih  svinjogojskih  farmi  (Belje,  Sljeme  i druge) stvorene su pretpostavke za uspješniji selekcijski rad. Godine 1979. pod kontrolom proizvodnih svojstava samo na velikim  farmama  bilo  je  18.740  krmača,  a  na  obiteljskim gospodarstvima svega 604 krmače. 

Za daljnji uzgojno‐selekcijski rad bitno je donošenje Pro‐grama uzgoja  i  selekcije  svinja u Republici Hrvatskoj 1979. godine. Programom su određeni postupci selekcije, sudioni‐ci u njezinoj provedbi, podjela poslova po farmama i obitelj‐skim gospodarstvima. Testiranje nerastića provodi  se u  se‐dam testnih stanica s 514 mjesta. To je vrijeme porasta bro‐ja krmača pod kontrolom proizvodnosti, kako na velikim far‐mama, tako i na obiteljskim gospodarstvima. Pred Domovin‐ski  rat pod kontrolom proizvodnih svojstava bile su 37.093 krmače u velikim  farmama  i 660 krmača na obiteljskim go‐spodarstvima.  

Povećanjem broja životinja pod kontrolom, a s time po‐vezanim i povećanjem broja podataka koje je trebalo bilježi‐ti i obrađivati, postalo je nužno korištenje računala. Godine 1984. u  suradnji  sa  stručnjacima ŽTP‐a  izrađen  je program za obradu podataka testa  i izračun selekcijskog indeksa. Od 1990. godine, kada je program dorađen, vođenje kompletne 

Nerast pasmine njemački landras 

_______________________________________________________________________________ 

114 

matične evidencije u svinjogojstvu i obrada podataka obav‐ljaju se u računalnom sustavu Selekcijskog centra. 

Krajem  1980‐ih  godina  smjenjuju  se  vrlo  oštre  cikličke krize u svinjogojstvu. To  je vrijeme kada ne postoji sigurno tržište  rasplodnog materijala,  a  svinje  se ne plaćaju  teme‐ljem kvalitete na liniji klanja. Posljedice takvog stanja su ne‐zainteresiranost uzgajivača  za nabavu uzgojno valjanih  svi‐nja  i  provođenje  uzgojno‐selekcijskih mjera.  Broj matičnih krmača  na  velikim  farmama  se  smanjuje,  a  u  obiteljskim gospodarstvima ostaje isti. 

U vrijeme Domovinskog rata smanjuje se ukupni broj kr‐mača  i  krmača  pod  kontrolom  proizvodnosti,  a  od  1993. godine broj krmača ponovno polagano raste. 

Poticajne mjere s  jedne strane  i kreditiranje nabave uz‐gojno valjanih svinja s druge strane, doprinose porastu bro‐ja  krmača  pod  kontrolom  na  obiteljskim  gospodarstvima. Nove spoznaje u znanosti, a također i novi gospodarsko‐trži‐šni  odnosi,  razlog  su  za  izradu  novog  uzgojnog  programa. Uzgojni program pod nazivom Plan  i program uzgoja svinja u Republici Hrvatskoj usvojen  je 1997. godine. On utvrđuje pravila  i načela za sve sudionike u uzgoju svinja u Republici Hrvatskoj, dajući mogućnost uzgajivačima da  se u njegovu provedbu uključe kao uzgajivači čistih pasmina  ili u progra‐mu križanja.  

Godine 2004. dolazi do  značajnih promjena u provedbi uzgojnog  programa.  Te  godine  osnovan  je  Središnji  savez udruga  uzgajivača  svinja  Hrvatske  s  ciljem  sudjelovanja  u provedbi plana  i programa uzgoja svinja. 2009. godine Sre‐dišnji  savez udruga uzgajivača  svinja Hrvatske dobio  je  su‐glasnost  Ministarstva  poljoprivrede  za  bavljenje  uzgojem uzgojno valjanih svinja. Savez se danas sastoji od 13 udruga i aktivni je sudionik u provedbi uzgojnog programa. 

______________________________________________________________________________    

115 

2.2.  Plan i program uzgoja svinja  iz 1997. godine 

U Planu  i programu daje  se pregled  stanja  svinjogojske proizvodnje u Hrvatskoj, kako bi se temeljem analize trenu‐tačnog stanja postavili uzgojni ciljevi i metodologija proved‐be uzgojno‐selekcijskog rada.  

U početnoj analizi konstatira se da se u Hrvatskoj uzgaja ukupno  178.000  rasplodnih  krmača  i  suprasnih  nazimica (podatci za 1995. godinu). Pad broja rasplodnih krmača i su‐prasnih nazimica u razdoblju 1985. – 1995. godine iznosio je 17,98 %.  Od  ukupnog  broja  krmača  i  suprasnih  nazimica,  82 % uzgaja se na obiteljskim gospodarstvima, a ostatak na velikim  farmama.  Struktura  obiteljskih  farmi  s  obzirom  na veličinu stada vrlo je nepovoljna.  

 

 Struktura obiteljskih farmi s obzirom na broj krmača  u 1991. 

 Plan i program  uzgoja svinja u  Republici Hrvatskoj  

 Upute i Pravilnici za provedbu Programa uzgoja svinja  

Nerast pietren na sajmu u Gudovcu 2006. godine 

_______________________________________________________________________________ 

116 

2.2.1.  Pokazatelji svinjogojske proizvodnje 

Kao jedan od pokazatelja kvalitete svinjogojske proizvod‐nje  uzima  se mesnatost  svinjskih  polovica  na  liniji  klanja. Procijenjeno  je da se mesnatost svinjskih polovica u Repu‐blici Hrvatskoj, sukladno Pravilniku o utvrđivanju trgovačkih kategorija i klasa svinjskih trupova i polovica, kreće od 44 do 46 % (klase »O« i »R«). Međutim, prema rezultatima istraži‐vanja (Kralik i sur., 1997.), velike svinjogojske farme proizvo‐de mesnatije  svinje  od  prosjeka  u  zemlji. Naime,  rezultati disekcije  (n  =  505)  svinjskih  polovica  različitih  genotipova, koje potječu s pet velikih svinjogojskih farmi, pokazuju pro‐sječnu mesnatost 55,47 %. 

Prosječni dnevni prirast svinja ostvaren na velikim svinjo‐gojskim farmama 1995. godine bio je 572 grama, a konver‐zija hrane za kg prirasta 3,47 kg. 

Plodnost  krmača,  promatrana  kroz  broj  živooprasene  i odbite prasadi po krmači i leglu godišnje u 1995. godini:  

• prosječni broj živooprasene prasadi po krmači godišnje – 21,85 

• prosječni broj odbite prasadi po krmači godišnje – 17,47 

• prosječni broj živooprasene prasadi po leglu – 10,12 

• prosječni broj odbite prasadi po leglu – 8,1  

2.2.2.  Provedba uzgojnog programa 

Uzgojni program donesen  je 1997. godine, a uz njega  je izrađena publikacija „Upute i pravilnici za provedbu progra‐ma  uzgoja  svinja“.  Početkom  2000.  godine  pokrenuta  je inicijativa da se uzgajivači trebaju udruživati u udruge u cilju provedbe  uzgojnog  programa  i  promicanja  svinjogojstva. Središnji savez udruga uzgajivača svinja Hrvatske osnovan je 2004.  kao  krovna  institucija  svih  udruga  uzgajivača  svinja Republike Hrvatske. Procjena uzgojnih vrijednosti nerasta  i nazimica  u  proizvodnim  uvjetima  (field  test)  započeta  je 2005.  godine,  a  za procjenu uzgojne  vrijednosti uveden  je 

Upute za provedbu uzgojno‐selekcijskog rada u svinjogojstvu  

Testiranje i procjena uzgojnih vrijednosti u svinjogojstvu 

______________________________________________________________________________    

117 

BLUP model.  Iste godine Hrvatski  stočarski  centar  izdao  je knjigu „Testiranje i procjena uzgojnih vrijednosti u svinjogoj‐stvu“.  Dopunjeno  izdanje  „Uputa  i  pravilnik  za  provedbu uzgojnog programa“ objavljeno  je 2007., a 2010. godine  je Hrvatska poljoprivredna agencija izdala „Upute za provedbu uzgojno  selekcijskog  rada  u  svinjogojstvu“  koji  se  nadove‐zuju na prethodna dva izdanja.  

 

Postupci uzgoja i selekcije 

Program predviđa  trolinijsko  i  četverolinijsko  sparivanje jedinki. 

 

  

Trolinijsko sparivanje (križanje) 

Nerast pasmine durok 

_______________________________________________________________________________ 

118 

U  trolinijskom  sparivanju na mjestu A mogu biti  termi‐nalne pasmine Pietren  i Durok. U  četverolinijskom spariva‐nju na mjestu AB može se pojaviti svaki hibridni nerast rodi‐teljske linije priznatog hibrida. Linija C je pasmina veliki jork‐šir. Linija D su pasmine švedski  landras  ili njemački  landras (iako  je  prilikom  postavljanja  uzgojnog  programa  pasmina njemački  landras bila na poziciji C,  tzv. njemački  landras b tip).  

 

  

Četverolinijsko sparivanje (križanje)  

  

 

______________________________________________________________________________    

119 

2.3.  Rezultati uzgojno‐selekcijskog rada  u razdoblju od 1993. do 2012. 

2.3.1.  Brojčano stanje i struktura  proizvodne populacije 

Prema podatcima Državnog  zavoda  za  statistiku vidljiva je promjena broja rasplodnih krmača po godinama. Tako se od 1994. do 1996. godine njihov broj smanjio za 9,28 %. Od 1996. godine primjetan je rast broja krmača do 2004. godi‐ne, kada se ukupno uzgaja 220.000 rasplodnih krmača, što je najviše u promatranom razdoblju.  

Nakon 2004. godine vidljiv  je kontinuirani pad broja kr‐mača koji  je u 2012. godini  iznosio 100.000 grla. Do 2009. godine Državni zavod za statistiku vodi evidenciju krmača te suprasnih krmača i suprasnih nazimica. Od 2009. godine pri‐kazuju se zajednički podatci krmača i suprasnih krmača. Broj krmača se smanjuje u najvećem dijelu na obiteljskim poljo‐privrednim  gospodarstvima. Razlog  tomu  je  loša  struktura (preko  90  %  držatelja  krmača  u  stadu  ima  manje  od  10 krmača)  i  neorganiziranost  proizvođača  i  proizvodnje  na obiteljskim gospodarstvima. 

 

 Izvor: DZS 

Broj krmača (suprasnih) i suprasnih nazimica od 1993. do 2012. godine 

Nazimice njemački landra na sajmu u Gudovcu 2010. godine 

_______________________________________________________________________________ 

120 

U promatranom razdoblju udio krmača pod selekcijom u odnosu na ukupan broj kretao se oko 16 %. Broj krmača pod selekcijskim  obuhvatom  povećao  se  od  1993.  do  2002.  za 20,86 %.  

U 2008. godini je vidljiv pad broja krmača pod kontrolom proizvodnosti kao rezultat rekonstrukcije  i depopulacije ne‐kih velikih proizvodnih sustava. Obnavljanje farmi je u kasni‐jim  godinama  rezultiralo  povećanjem  broja  krmača  pod kontrolom  prozvodnosti. U  2012.  godini  udio  krmača  pod kontrolom proizvodnosti u odnosu na ukupan broj krmača povećao se na oko 27 %, što  je dijelom  i posljedica značaj‐nog pada ukupnog broja krmača. 

 

 Broj krmača pod kontrolom proizvodnosti od 1993. do 2012. godine 

 Ukupan broj krmača pod kontrolom proizvodnosti na velikim farmama i obiteljskim gospodarstvima od 2002. do 2012. godine 

______________________________________________________________________________    

121 

U razdoblju od 2002. do 2012. godine pad ukupnog broja krmača pod kontrolom proizvodnosti je 9 %. To je uglavnom posljedica smanjenja broja krmača na obiteljskim gospodar‐stvima  koji  se,  promatrajući  u  desetogodišnjem  vremen‐skom  razdoblju, smanjio za više od 70 %. Broj krmača pod kontrolom  proizvodnosti  na  velikim  farmama  se  u  istom tom razdoblju neznatno povećao.  

Od ukupnog broja  krmača pod  selekcijskim obuhvatom 2002. godine, više od 73 %  ih se uzgajalo na velikim farma‐ma, a nešto manje od 27 % na obiteljskim gospodarstvima. Udio  krmača  s obiteljskih  gospodarstava  se  značajno  sma‐njuje, te u 2012. godini iznosi nešto više od 8 %. 

U razdoblju od 2004. do 2009. godine smanjuje se udio gospodarstava koja drže do 5 krmača, a u kasnijem razdob‐lju se bilježi njihov veći udio, što je posljedica pada ukupnog broja  držatelja  uzgojno  valjanih  krmača  na  obiteljskim  go‐spodarstvima. 

Broj držatelja s 10 do 20 ili više od 20 krmača ima obrnu‐ti trend u odnosu za male držatelje. Jedan od razloga za ovo povećanje je specijalizacija proizvodnje i povećanje farmskih kapaciteta, ali  i državna politika poticanjem uzgoja uzgojno valjanih  krmača.  Nakon  izjednačavanja  poticaja  za  sve  kr‐mače, smanjio se i broj uzgajivača uzgojno valjanih krmača. 

 

 Udio uzgajivača (%) prema broju uzgojno valjanih krmača od 2003. do 2012. godine 

Nerast pasmine landras 

_______________________________________________________________________________ 

122 

Analizirajući  broj  krmača  uzgojno  valjanih  majčinskih pasmina (veliki jorkšir, švedski i njemački landras) kroz vrije‐me od dvadeset godina, vidljivo  je povećanje broja krmača u prvih deset godina, do 2003. ili 2004. godine, a nakon toga nagli  pad,  da  bi  u  2012.  broj  krmača  pasmine  njemački  i švedski  landras bio manji nego u početnim godinama pro‐matranog razdoblja (1993. godine).  

 

 Broj uzgojno valjanih krmača pasmine landras i veliki jorkšir od 1993. do 2012. 

 Broj uzgojno valjanih krmača križanki i hibrida od 1993. do 2012.   

______________________________________________________________________________    

123 

Sudbinu  sličnu majčinskim pasminama doživjele  su  i kr‐mače terminalnih pasmina (Durok i Pietren). Nakon poveća‐nja  u  prvoj  dekadi  i  dostizanja  vrhunca,  broj  terminalnih krmača  se drastično  smanjuje  zadnjih nekoliko godina,  što je  rezultanta  sve manjeg broja uzgajivača  i proizvođača na obiteljskim  poljoprivrednim  gospodarstvima,  povećanja udjela  umjetnog  osjemenjivnja  krmača,  ali  je  i  indirektno posljedica korištenja različitih uzgojnih programa. 

To nije slučaj za križanke i hibridne krmače čiji je broj ve‐ći dio promatranog razdoblja bio konstantan, da bi se u zad‐njih nekoliko  godina povećao. Navedeno povećenje uglav‐nom se odnosi na krmače hibridnih programa, a u najvećem broju krmače PIC  i Topigs programa. Ova dva hibridna pro‐grama u  zadnjih nekoliko godina  (od vremena adaptacije  i izgradnje novih proizvodnih sustava velikih farmi) dominira‐ju u udjelu uzgojno valjanih svinja. Krmače hibridnih progra‐ma na velikim farmskim sustavima zamijenile su krmače či‐stih pasmina i programske križanke hrvatskog uzgojnog pro‐grama. 

Izvorne pasmine 

Također je vidljivo kontinuirano povećanje broja krmača autohtone  pasmine  crne  slavonske  svinje  s  tendencijom daljnjeg rasta  i povećanja, koja bi, ako se tako nastavi, mo‐gla  izaći  iz kategorije ugrožene pasmine. Ponovnu populari‐zaciju  uzgoja  crna  slavonska  svinja  može  zahvaliti  niskim troškovima  držanja  i  proizvodnji  određenih  tradicionalnih proizvoda  od  svinjskog mesa.  Također  je  kod  turopoljske pasmine u dvadesetogodišnjem razdoblju vidljiv trend pove‐ćanja broja krmača. Međutim, taj je broj imao vrhunac 2007. godine sa 164 krmače, ali  je u narednom razdoblju taj broj smanjen zbog pojave bruceloze u najvećem uzgojnom stadu 2005. godine, zbog  čega  je u nekoliko navrata eutanaziran velik broj krmača.  

Ako se promatra kretanje broja nerasta po pasminama u petogodišnjem  razdoblju,  primjećuje  se  blago  smanjenje udjela nerasta pasmine njemački landras koji se u 2012. go‐dini  smanjuje  na  19,86  %.  Još  je  jače  izražen  pad  udjela umatičenih nerasta pasmine švedski  landras koji  je u 2012. 

Nerast turopoljske svinje u ekstenzivnim uvjetima 

 

Crna slavonska svinja  u ekstenzivnim uvjetima 

_______________________________________________________________________________ 

124 

iznosio nešto manje od 5 %. Izrazito je strmoglav pad udjela uzgojno  valjanih umatičenih nerasta Pietren  koji  je pao  za više od 8 % u odnosu na 2008. godinu, dok je za Durok broj umatičenih nerasta u blagom porastu promatrajući petogo‐dišnje razdoblje.  

Sukladno  povećanju  udjela  krmača  hibridnih  uzgojnih programa, povećan  je udio nerasta hibridnih uzgojnih pro‐grama. Njihov udio  se u petogodišnjem  razdoblju povećao za 10 %. 

 

 Brojčano stanje crne slavonske i turopoljske svinje od 2001. do 2012. godine 

 Udio uzgojno valjanih nerasta (%) u razdoblju 2008. – 2012.  

______________________________________________________________________________    

125 

2.3.2.  Plodnost uzgojno valjanih krmača 

Plodnost  uzgojno  valjanih matičnih  krmača  u  razdoblju od 2002. do 2012. godine  imala  je pozitivan trend kod svih triju majčinskih pasmina. Kod  krmača  velikog  jorkšira una‐zad nekoliko godina došlo je do stagnacije plodnosti. Razlog tomu  je mala  varijabilnost,  budući  da  vrlo mali  broj  farmi uzgaja velikog jorkšira.  

 

 Broj ukupno oprasene prasadi po pasminama po leglu od 2002. do 2012. godine 

 Broj živorođene prasadi po pasminama (po leglu) od 2002. do 2012. godine 

 

_______________________________________________________________________________ 

126 

2.3.3.  Rezultati tova i mesnatost svinja  na liniji klanja 

Znatan napredak u proteklih deset godina postignut je u mesnatosti tovljenika na liniji klanja, što je vidljivo iz osnov‐nih klaoničkih parametara tovljenika isporučenih na klanje s velikih farmskih sustava prikazanih u sljedećoj tablici. Samo u vremenu od 1996. do 2002. godine mesnatost  tovljenika na  liniji klanja povećala se s 47,20 % na 54,80 %. Sljedećih desetak  godina  je  nastavljen  trend  povećanja,  a  najveća mesnatost  je bila 2012.  godine,  kada  je prosječno  iznosila 58,72 %. U Hrvatskoj se godišnje u klaonicama zakolje oko 900 tisuća tovljenika, a rezultati mesnatosti su na ukupnom broju vrlo slični mesnatosti tovljenika s velikih farmskih su‐stava. Međutim, zadnjih nekoliko godina, zbog pada ukup‐nog broja krmača, a posljedično tomu  i pada broja prasadi, hrvatsko  tovno  svinjogojstvo  u  velikoj  je  mjeri  ovisno  o uvoznoj prasadi. 

 Klaonički rezultati za razdoblje od 1996. do 2012. godine 

 

Godina Broj grla 

isporučenih na klanje 

Težina grla isporučenih na klanje (kg) 

Težina polovica (kg) 

Prosječni udio mesa (%) 

Prosječno mesa u 

polovicama (kg) 

1996.  62.460  93,25  74,32  47,20  35,00 1997.  67.470  94,41  75,53  51,45  39,00 1998.  122.837  97,40  78,00  51,00  40,00 1999.  97.921  99,14  75,94  53,01  40,12 2000.  118.290  96,09  77,17  53,87  41,57 2001.  124.110  97,49  77,69  54,68  42,48 2002.  153.929  101,10  81,61  54,80  44,72 2003.  228.597  104,71  83,68  54,67  45,75 2004.  152.354  101,77  79,63  56,08  46,29 2005.  252.675  104,30  82,31  56,16  47,55 2006.  300.396  104,08  82,78  56,32  47,32 2007.  268.661  106,84  83,73  56,90  48,26 2008.  345.154  104,59  83,35  57,67  48,07 2009.  258.056  105,81  82,76  58,06  48,06 2010.  317.183  108,85  86,29  58,22  50,24 2011.  375.474  108,05  87,34  58,39  51,00 2012.  436.590  109,38  85,15  58,72  50,00 

 

______________________________________________________________________________    

127 

Osim  poboljšanja  klaoničkih,  došlo  je  i  do  poboljšanja tovnih  svojstava  svinja. U  razdoblju od 2007. do 2012. go‐dine trajanje tova je smanjeno za 25 dana.  

Značajan pomak  i povećanje prosječnog dnevnog prira‐sta vidljivo je u zadnjih pet godina. U odnosu na 2007. godi‐nu, prosječni dnevni prirast povećan je za oko 150 grama. 

Napredak  u  tovnim  svojstvima  rezultat  je  ulaganja  u objekte, opremu i genetiku, ali i kvalitetnije upravljanje far‐mama. Takvi rezultati značajno doprinose konkurentnosti u proizvodnji tovljenika. 

 

 Trajanje tova na velikim farmama (u danima) od 2004. do 2012. godine 

 Rezultati dnevnog prirasta (u gramima) na velikim farmama od 2004. do 2012. godine  

_______________________________________________________________________________ 

128 

2.3.4.  Test mladih nerasta 

U razdoblju od 1995. do 2012. godine ukupno je testira‐no (field i performance test) 11.525 nerastića. Znatno pove‐ćanje broja  testiranih nerastića do 2003. godine rezultat  je uvođenja testa nerastića u field uvjetima (obiteljska gospo‐darstva),  i  povećan  interes  za  uzgojno  valjanim  nerastima zbog povoljnih kreditnih linija. Nakon tog razdoblja vidljiv je 

 

Ukupan broj testiranih nerastića od 1995. do 2012. godine 

Prosječna debljina leđne slanine (mm) nerastića u field testu po pasminama  za razdoblje od 2003. do 2012. godine

______________________________________________________________________________    

129 

dugogodišnji  pad  broja  testiranih  nerastića  s  tendencijom daljnjeg  pada.  U  2012.  godini  testirano  je manje  od  200 nerastića.  To  je  rezultat  smanjenja  korištenja  nerasta  na obiteljskim  gospodarstvima,  odnosno  povećanje  korištenja umjetnog  osjemenjivanja,  postojanja  različitih  uzgojnih programa, ali i općenito pada ukupnog broja krmača. 

Prosječni životni dnevni prirast nerastića pasmine njema‐čki landras za devetogodišnje razdoblje je nešto niži od 600 grama, što je prosječno za 5 % veći prirast u odnosu na ne‐rastiće švedskog  landrasa  i 5,2 % velikog  jorkšira. Prosječni dnevni prirast za nerastiće pasmine Pietren je nešto veći od 550  grama.  Kod  pasmine  Durok  nije  utvrđeno  povećanje životnog dnevnog prirasta,  što  je posljedica  testiranja  vrlo malog broja nerastića iz samo dva uzgoja. 

U  desetogodišnjem  razdoblju  vidljiv  je  polagani  trend smanjenja prosječne debljine  leđne slanine  (dls) za majčin‐ske  pasmine  (njemački  i  švedski  landras  i  veliki  jorkšir), premda je dls prosječno oko 10 mm. Kod Pietrena je deblji‐na  leđne  slanine  konstantna,  što  zadovoljava ulogu  termi‐nalne  pasmine  sukladno  uzgojnom  programu.  Kod Duroka je vidljivo  smanjenje prosječne debljine  leđne  slanine, ali  i manje  varijacije,  s  obzirom  na  broj  testiranih  nerasta  po određenoj godini. 

 

 Nerast pasmine veliki jorkšir 

_______________________________________________________________________________ 

130 

2.3.5.  Prodaja uzgojno valjanih rasplodnih svinja 

Uvođenje  kvalitetnih,  uzgojno  valjanih  grla  u  rasplod preduvjet  je  uzgojnog  napretka.  U  vremenu  od  1993.  do 2012.  godine  organizirano  je  prodano  7.990  nerastića  i 52.851 nazimica.  

Znatno  povećanje  broja  prodanih  uzgojno  valjanih  ras‐plodnih nerasta počelo je 1998. godine. U to vrijeme nabava kvalitetnih rasplodnjaka rezultat je povoljnih kreditnih linija, državnih poticaja, ali i spoznaja o potrebi korištenja kvalitet‐nih nerasta za popravljanje loših osobina domaćih svinja na velikom broju obiteljskih gospodarstava. Nerasti njemačkog i  švedskog  landrasa  te velikog  jorkšira nabavljaju  se uglav‐nom za proizvodnju kvalitetnih proizvodnih krmača, a nera‐sti Pietren  za proizvodnju prasadi  za  tov. Poslije 2004. go‐dine značajno pada prodaja uzgojno valjanih nerasta. Pad je dobrim dijelom rezultat korištenja sjemena nerasta iz centa‐ra  za umjetno osjemenjivanje, ali  i ukidanja određenih dr‐žavnih  potpora  za  proizvodnju  i  nabavu  uzgojno  valjanih nerasta te procesa hibridizacije.  

  

 Prodaja uzgojno valjanih nerastića od 1993. do 2012. godine    

______________________________________________________________________________    

131 

 Prodaja uzgojno valjanih nazimica od 1993. do 2012. godine  

Usporedo  s  povećanjem  interesa  za  nabavu  kvalitetnih nerasta, pojavljuje se  interes za kupnju kvalitetnih uzgojno valjanih nazimica. Veliko  povećanje prodaje uzgojno  valja‐nih  nazimica  posljednjih  godina  rezultat  je  uglavnom  pro‐metovanja nazimica između farmi članica uzgojnih društava za PIC  i Topigs hibridni uzgojni program  i  izgradnje određe‐nog broja novih  farmi kroz Operativni program razvoja svi‐njogojstva u Republici Hrvatskoj. U 2012. došlo  je do pada prodaje  uzgojno  valjanih  nazimica,  što možemo  opravdati završetkom  operativnog  programa,  posljedično  neizgrad‐njom novih farmi. 

2.3.6.  Umjetno osjemenjivanje 

Umjetno osjemenjivanje vrlo je važna uzgojna mjera. Ko‐rištenje vrhunskih rasplodnjaka putem umjetnog osjemenji‐vanja  nesumnjivo  je  pridonijelo, među  ostalim,  i  znatnom povećanju mesnatosti na liniji klanja. Umjetno osjemenjiva‐nje prihvatili  su manji  farmeri  koji  su posljednjih  godina u velikom  broju  završili  tečaj  za UO  krmača  te  i  sami  počeli osjemenjivati krmače u vlastitom stadu. Široko prihvaćanje UO potvrđuje podatak o broju prodanih doza sjemena nera‐sta  između 1999.  i 2012. godine, koji se povećao 53 puta s 

_______________________________________________________________________________ 

132 

tendencijom daljnjeg povećanja korištenja, bez obzira što se smanjuje broj krmača.  

 

 Broj prodanih doza sjemena nerasta 1999. – 2012.   

Farma svinja u tovu 

______________________________________________________________________________    

133 

 Nazimice njemački landras 

 

2.4.  Zaključak 

Hrvatsko svinjogojstvo je u zadnjem desetljeću doživjelo značajne  promjene.  Promjene  su  prvenstveno  vezane  za smanjenje broja krmača koje je uzrokovano određenim pro‐cesima restrukturiranja  i odustajanja od svinjogojske proiz‐vodnje manjih gospodarstava. Jedan dio velikih farmskih su‐stava  završio  je  rekonstruiranje  svoje  proizvodnje  i  danas postiže  respektabilne  proizvodne  rezultate.  Na  manjim  i srednje  velikim  farmama  proces  restrukturiranja  nastavlja se  i  dalje. U  zadnjih  desetak  godina  došlo  je  do  značajne izmjene  genetske  strukture  uzgojno  valjanih  krmača.  Kod velikih  farmskih  sustava  hrvatski  uzgojni  program  zamije‐njen  je  hibridnim  uzgojnim  programima  velikih  hibridnih kuća. U zadnje vrijeme dolazi do jačanja svijesti uzgajivača o revitalizaciji  uzgoja  hrvatskih  izvornih  pasmina  svinja. Ponajprije se to odnosi na crnu slavonsku, a u manjoj mjeri na turopoljsku svinju. Proizvodi od  izvornih pasmina svinja, uz  dobru  organizaciju,  mogli  bi  pronaći  svoje  mjesto  na zahtjevnom europskom tržištu. 

 

 

                                 

3. OVCARSTVO

______________________________________________________________________________    

135 

 

3.1.  Povijesni pregled uzgoja ovaca  u Hrvatskoj 

Ovčarstvo u Republici Hrvatskoj oduvijek je predstavljalo važnu  granu  stočarstva.  Prirodni  uvjeti  i  velike  pašnjačke površine  prikladne  za  ovčarstvo,  koje  se  ne mogu  koristiti kao ratarske površine, a niti za neku drugu granu stočarstva, omogućavali  su da ovca bude prisutna u velikom broju na ovim prostorima. 

Ovce se u Hrvatskoj uzgajaju stoljećima. Potvrda njihove višestoljetne nazočnosti na našim prostorima su ovčje kosti pronađene na otocima Hvaru i Svetom Andriji 7.000 godina prije Krista. Svi južni Slaveni bili su ovčari, osobito oni u Dal‐maciji.  Ovce  su,  uz  koze,  stanovništvu  tih  područja  bile glavni  izvor  bjelančevina  životinjskog  podrijetla,  u  obliku mesa  i  mlijeka,  a  prodaja  uzgojenih  viškova  često  jedini izvor prihoda. Broj ovaca i njihova ekonomska važnost, pod‐ložni  utjecaju  različitih  činitelja,  tijekom  povijesti  značajno su  se mijenjali.  Arheološki  nalazi  na  pašnjacima  dinarskih planina potvrđuju da su Iliri još prije više od dvije tisuće go‐dina na takvim lokalitetima imali svoje pastirske kolibe i to‐rove za stoku. Ne tako davno, samo na širem području Dal‐macije i otoka uzgajalo se preko milijun ovaca. Prema prvoj sustavnoj  procjeni  broja  stoke  u  Dalmaciji,  1808.  godine uzgajano  je 1.105.078 ovaca, što  je tada, u odnosu na broj stanovnika, bilo najviše u Europi. Na tim su prostorima ovce čovjeku uvijek osiguravale važne  živežne namirnice  (meso, mlijeko), a od vune i kože izrađivani su različiti odjevni pred‐meti. Uz  to,  koža  je  korištena  za  izradu mjehova  za  proiz‐vodnju sira  (sir  iz mijeha  ili mješine)  te za glazbala  (gajde). Među  najstarije  podatke  o  broju  ovaca  na  nekom  hrvat‐skom području svakako spadaju oni iz 1553. godine u kojima se ističe da „prostrane creske pašnjake napasa oko 120.000 ovaca i koza“. 

_______________________________________________________________________________ 

136 

Tijekom 18.  i 19.  stoljeća,  razvojem  tekstilne  industrije, dolazi  do  veće  potražnje  za  vunom,  što  rezultira  uvozom vunskih tipova, uglavnom ovnova, a manje ovaca,  iz različi‐tih  europskih  zemalja.  Prvi  veći  organizirani  uvoz merino ovaca,  u Mrkopalj,  organiziran  je  1771.  godine  za  vrijeme Marije Terezije, gdje  je uređena prva stanica za uzgoj  fino‐runih španjolskih i paduanskih ovaca (Ogrizek, 1948.). Na taj način dolazi do oplemenjivanja autohtonih ovaca – pramen‐ki  i nastaju različite, uglavnom otočne  i primorske pasmine ovaca:  creska  ovca,  dubrovačka  ovca  –  ruda,  krčka  ovca, paška ovca  i  rapska ovca. Međutim, uslijed različitih činite‐lja, prije svega zbog izraženog iseljavanja stanovništva, dola‐zi do drastičnog pada broja ovaca na tim područjima. Razvo‐jem  industrije  i  turizma  stanovništvo bira  lakša  zanimanja, što rezultira daljnjim zapostavljanjem ovčarstva  i značajnim padom broja ovaca. 

Tijekom Drugog svjetskog rata (1942.) iz Bavarske je uve‐zeno 1.250 ovaca pasmine Merinolandschaf koje su  raspo‐ređene na područje Križevaca, Bjelovara, Grubišnog Polja  i Garešnice, a manji broj grla i u Dalmaciji (Brač, Makarska). 

Nakon  Drugog  svjetskog  rata  unaprjeđenju  ovčarstva nastoji se dati veće značenje. Uvozom ovaca  iz Makedonije za područje Like počinje se razmišljati i o poboljšavanju pro‐izvodnih osobina ovaca. Kao primjer možemo navesti Ljubo‐vo u Lici, gdje se osniva ovčarska stanica. Križanjem uvezene pešterske ovce  iz Makedonije s ovnovima pasmine Merino precoce nastoji se stvoriti novi soj kvalitetnije ovce, koji bi odgovarao području  Like. Tom  je prilikom na  Ljubovu prvi put obavljena umjetna oplodnja ovaca, radi što boljeg isko‐rištavanja malog  broja  kvalitetnih  ovnova.  Na  Ljubovu  se prvi put započelo s vođenjem matičnih knjiga ovaca uz kon‐trolu proizvodnosti ovaca. Postojeće stado trebalo  je pred‐stavljati elitno matično  stado  sa  svrhom proizvodnje kvali‐tetnih rasplodnih ovnova, koji su trebali služiti za oplemenji‐vanje ovaca izvan samog stada. 

Taj rad, koji se zbivao 1947. godine, nije dugo trajao. Od‐laskom  stručnjaka koji  su  radili na  tim poslovima ovčarske su stanice ukinute. U tom razdoblju uvezeno je stado ovaca 

______________________________________________________________________________    

137 

pasmine  Il de France za PD Feričanci sa željom da se proiz‐vedu kvalitetni merino ovnovi koji bi  se koristili u  stadima ovaca na poljoprivrednim dobrima. Kako se o tom stadu nije vodilo dovoljno računa, ono je za kratko vrijeme nestalo.  

U  razdoblju  od  1947.  do  1955.  godine  nije  bilo  većih aktivnosti  u  ovčarstvu  Hrvatske.  Zahvaljujući  osiguranim sredstvima za radove na merinizaciji i regresima za uvezene ovce 1956. godine, počeo je  i ozbiljniji rad u ovčarstvu, koji se očitovao kroz proces merinizacije ovaca. Krajem 1955.  i početkom 1956. godine uvezen  je  za poljoprivredna dobra određeni  broj merino  ovaca  i  ovnova  radi  oplemenjivanja autohtonih pasmina i sojeva, kao i povećanja prinosa i kvali‐tete mesa i vune.  

 Stado ovaca nakon Drugog svjetskog rata na Trgu bana Jelačića  

_______________________________________________________________________________ 

138 

U  prvoj  organiziranoj  akciji merinizacije  ovaca  u  Repu‐blici Hrvatskoj te je godine (1956.) merinizirano 18.160 ova‐ca. 

Godina 1957. važna je po tome što su tada već postojale mogućnosti za kupnju mladih ovnova proizvedenih na poljo‐privrednim  dobrima,  gdje  su  postojala  čistokrvna  merino stada.  Zadružne  organizacije  i  neka  poljoprivredna  dobra koristila  su  rasplodne  ovnove  i  za  merinizaciju  ovaca  na svojem području. 

Sa spomenutim  i prije uvezenim grlima uspjelo se 1957. godine merinizirati 47.000 ovaca. 

Broj nabavljenih ovnova po kotarima  

Gospić  257 grla  Vinkovci  10 grla Pazin  72 grla  Sinj  12 grla Osijek  47 grla  Makarska  25 grla 

Uvoz merino ovaca  

Pasmina  Poljoprivredno dobro  

Broj grla  

PD Jasenovac  105 grla PD Orlovnjak  110 grla Stočarski savez Bjelovar 

18 grla 

Merino de l'est 

Stočarski savez Daruvar 

11 grla 

Ukupno    244 grla PD Jasenovac  70 ovaca i 3 ovna Merino precoce PD Lika  49 ovaca i 23 ovna

Ukupno    119 ovaca i  26 ovnova 

Stočarska zadruga Knin 

30 ovaca i 8 ovnova Merino d'aril 

Poljoprivredna zadruga Vodnjan 

8 ovaca i 2 ovna 

Ukupno    38 ovaca i  10 ovnova 

Merinolandschaf  PD Lika  8 ovaca i 2 ovna Merino rambouillet 

PD Lika  2 ovna 

 

Ovan merinolandschaf pasmine 

______________________________________________________________________________    

139 

Tijekom 1958. godine intenzivira se rad na unaprjeđenju ovčarstva. Prelazi se i na formiranje matičnih merino stada. U Slavoniji su osnovana 3 merino stada: 

• na Poljoprivrednom dobru Orlovnjak 215 grla ovaca pas‐mine Merino de l'est; 

• na Poljoprivrednom dobru Jasenovac 250 grla ovaca pas‐mina Merino precoce i Merino de l'est; 

• na Zadružnoj ekonomiji Pijetlovac 50 grla ovaca pasmine Merinolandschaf. 

Proces merinizacije ovaca dolazi najviše do izražaja u Lici, gdje je te godine merinizirano 31.200 ovaca. Za to je podru‐čje  iz  tadašnje  Zapadne  Njemačke  uvezeno  stado  od  100 Merinolandschaf ovaca smješteno na objektu Poljoprivred‐ne zadruge Bunić u Ljubovu. 

U  jadranskom  području  (Istra,  Primorje  i  Dalmacija),  s brojem od oko 1.000.000 ovaca, merinizacija poprima blaže 

 

Pasmina Merinolandschaf 

_______________________________________________________________________________ 

140 

forme. Uzgajivači ovaca na tim područjima u vrijeme merini‐zacije skloniji su poboljšavanju mliječnih karakteristika ova‐ca. To se naročito odnosi na područje  Istre  i nekih primor‐skih  i dalmatinskih otoka, gdje se proizvodnja mlijeka  i ov‐čjeg sira pokazala vrlo dohodovnom za uzgajivače. 

Putem  poslovnih  saveza  Pazin,  Knin,  Zadar  i Makarska, Stočarske  zadruge  Sinj  i  Poljoprivredne  stanice Dubrovnik ipak  je  te  godine merinizirano  oko  20.000  ovaca.  Tijekom 1958. godine u Hrvatskoj je merinizirano 71.200 ovaca. 

Tijekom 1959. god. nastavljen  je uvoz merino ovaca. Za područje  Dalmacije  uvezeno  je  250 Merino  d`arl  ovaca  iz Francuske,  i  to  za  Poljoprivrednu  zadrugu  Filip  Jakov  200 grla i za Poljoprivredno dobro „Glavica“ Knin 50 grla.  

Iz  Zapadne Njemačke  uvezeno  je  za  Poljoprivrednu  za‐drugu  Poreč  (zadružno  Poljoprivredno  dobro  Tehnikum)  i Poljoprivrednu zadrugu Vrbovsko 220 ovaca pasmine Meri‐nolandschaf. Osim  toga,  za punktove umjetnog osjemenji‐vanja ovaca nabavljeno je također iz tadašnje Zapadne Nje‐mačke 45 merino ovnova pasmine Merinolandschaf. 

Godine 1960. merinizacija ovaca  lokalizirana  je samo na neka područja. Pomanjkanje  sredstava  za  troškove merini‐zacije odrazilo se negativno na masovnost akcije. No u ne‐kim područjima, kao u Lici, to se nije dogodilo. Zahvaljujući pravovremeno  osiguranim  sredstvima  na  području  kotara Gospić merinizirano je, što prirodnim, što umjetnim putem, oko 75.000 ovaca. 

U  ostalim  kotarima  u  Republici  Hrvatskoj  merinizacija ovaca svela se na nabavu merino i merino križanaca ovnova, koji su korišteni za prirodni pripust ovaca. Na taj je način na području  izvan  Like,  u  Slavoniji,  Istri,  Primorju  i Dalmaciji, prema  izvještajima,  merinizirano  svega  25.358  ovaca. Prema  tome, do 1960. godine u proces merinizacije bilo  je uključeno 100.358 ovaca. 

Tijekom  1961.  godine  akcija  merinizacije  ovaca  nema organizirani  karakter  zbog  neriješenih  financijskih  pitanja. Daljnju  akciju  trebali  su  podržati  narodni  odbori  kotara  i 

Paška ovca 

______________________________________________________________________________    

141 

komuna te same zadruge, poljoprivredna dobra, a i privatni proizvođači.  Čitava akcija merinizacije ovaca  tijekom 1961. godine  svela  se  na  kupnju  merino  i  polumerino  ovnova proizvedenih  u  društvenom  sektoru  i  na  njihovo  davanje, prema potrebama  i  interesu proizvođača, na  korištenje  za prirodni pripust. 

Broj meriniziranih ovaca u Republici Hrvatskoj  od 1956. do 1961.  

GODINA  BROJ MERINIZIRANIH OVACA 1956.  18.610 1957.  47.000 1958.  71.599 1959.  85.941 1960.  100.358 1961.  od 90 do 100.000 

 Iz pokazatelja broja meriniziranih ovaca vidljivo  je da  je 

od 1956. do 1960. godine broj meriniziranih grla iz godine u godinu  rastao.  Stočarski  selekcijski  centar  (danas Hrvatska poljoprivredna agencija) pridavao  je veliku važnost osniva‐nju  elitnih  ovčarskih  centara  čistokrvnih merino  ovaca  te organizaciji  proizvodnih matičnih  stada  polumerino  ili  do‐maćih ovaca,  koja  su  trebala predstavljati elitna  stada do‐maćih oplemenjenih ovaca. 

Elitni centri  

LIKA PD Vrhovine   225 grla pasmine Merinolandschaf PZ Bunić   125 grla pasmine Merinolandschaf Ukupno   350 grla SLAVONIJA PD Jasenovac   450 grla pasmine Merino precoce PD Jasenovac   120 grla pasmine Merino de l`est PD Topolje  125 grla pasmine Merinolandschaf Ukupno  695 grla DALMACIJA PD „Glavica“   315 grla pasmine Merino d'arl PZ Filip Jakov   125 grla pasmine Merino d'arl Ukupno  440 grla ISTRA ZO Poreč  325 grla pasmine Merinolandschaf 

Ovan pasmine rapska ovca 

_______________________________________________________________________________ 

142 

Ukupan broj grla po pasminama u elitnim centrima  

Merinolandschaf  915 grla Merino precoce  450 grla Merino d'arl  340 grla Merino d'est  112 grla Ukupno  1.817 grla 

Proizvodna matična stada polumerino ovaca  s brojem ovaca po područjima 

LIKA  PD Udbina  300 grla   PD Ostrvica  225 grla   PD Boričevac  215 grla   PZ Bunić  153 grla   PZ Ondić  125 grla   PZ Mekinjar  157 grla   PZ Bruvno  183 grla Ukupno    1.358 ovaca DALMACIJA  PD „Glavica“ Knin  325 grla   PD „Vrana“ Biograd  178 grla   PD Pag  155 grla   PZ Filip Jakov  120 grla   Zlarin  225 grla Ukupno    1.003 ovce SLAVONIJA  Našice ‐ PZ Kutevi  700 grla   PZ Zdenci  450 grla   Virovitica ‐ PZ Slatina  600 grla   PZ Lisičine  630 grla Ukupno    2.380 ovaca ISTRA  PD Vodnjan  250 grla   PZ Bale  175 grla   PZ Rovinj  270 grla   PZ Umag  200 grla   PD Pula  225 grla Ukupno    1.120 ovaca PRIMORJE  PZ Gornje Jelenje  250 ovaca 

Broj ovaca u proizvodnim matičnim stadima  prema regijama 

PODRUČJA  BROJ GRLA Lika  1.358 Dalmacija  1.003 Slavonija   2.380 Istra   1.120 Primorje  250 Ukupno  6.111 

______________________________________________________________________________    

143 

Završno  s  1961.  godinom,  u  Republici Hrvatskoj  raspo‐lagalo se sa sedam elitnih centara u kojima se nalazilo 1.817 čistokrvnih merino ovaca  i 32 proizvodna matična stada sa 6.111 domaćih polumerino ovaca. 

Nažalost,  1961. god.,  zbog  neriješenih  financijskih  pro‐blema  o  kojima  je  ovisila  akcija  unaprjeđenja  ovčarstva, došlo  je do  zastoja,  tako da praktički  kvalitetnijeg  rada na unaprjeđenju ovčarske proizvodnje nema sve do 1986. 

Pokušaj  intenzivnijeg  rada,  zapravo  pokušaj  da  se  po‐novno  pokrene  organizirano  unaprjeđenje  ovčarske  proiz‐vodnje, može  se vezati  za 1986. godinu. Tada  se  Stočarski selekcijski  centar  počeo  čvršće  povezivati  s  društvenim organizacijama koje su bile nositelji ovčarske proizvodnje ili barem  čimbenici koji bi mogli  i  trebali  raditi na unaprjeđe‐nju. Na taj način započeo je intenzivan rad u Slavoniji i Bara‐nji  uspostavljanjem  suradnje  s  PIK‐om  „Belje“  i  IPK‐om „Osijek“ te u Dalmaciji, naročito na otoku Pagu. 

Domovinski rat se, također, negativno odrazio na veliči‐nu ukupne populacije ovaca u Hrvatskoj koja je, prema sta‐

 

 Istarska ovca 

_______________________________________________________________________________ 

144 

tističkim podatcima, neposredno prije početka  rata  (1991.) brojila oko 750.000 grla. U ratu je, nažalost, skoro prepolov‐ljena ionako ne velika ukupna populacija ovaca. Po završet‐ku  rata,  prema  podatcima  Državnog  zavoda  za  statistiku (Statistički  ljetopis Republike Hrvatske, 1997.), u Hrvatskoj se  uzgajalo  samo  452.130  ovaca.  Tijekom  rata,  u  proljeće 1994. godine, u Hrvatsku je uvezeno oko pet tisuća ovaca iz Australije koje se nisu uspjele prilagoditi niti ostaviti dubljeg traga u našem ovčarstvu. Prema podatcima  iz Jedinstvenog registra ovaca i koza (JROK), u kojem se prate ovce i koze od trenutka registracije do kraja života  i koji se vodi pri Hrvat‐skoj poljoprivrednoj agenciji, na  kraju 2012. godine bilo  je evidentirano ukupno 586.088 ovaca starijih od godinu dana. Procjenjuje se da od ukupnog broja ovaca u Republici Hrvat‐skoj, 80 % otpada na izvorne pasmine koje su vrlo skromne u pogledu  ishrane  i njege, ali  i otporne prema nepovoljnim klimatskim čimbenicima. Približno oko 20 % ovaca predstav‐ljaju inozemne pasmine ili križanci s njima. 

Općenito  gledano, u Hrvatskoj  se ovce najviše uzgajaju radi proizvodnje mesa, osobito proizvodnje lakih do srednje teških  janjećih trupova poželjnih za pripremu na ražnju. Ja‐njetina, osobito ona na  ražnju  ili  ispod peke,  i dalje  je pri‐godno jelo koje hrvatski potrošači konzumiraju u trenutcima slavlja. Za proizvodnju mlijeka koristi oko 10 – 12 % ukupne naše populacije ovaca, odnosno oko 50.000 grla. Međutim, u posljednje  vrijeme povećan  je  interes  za uzgoj ovaca  za proizvodnju mlijeka  te  preradu mlijeka  na  obiteljskim  go‐spodarstvima. Obiteljska gospodarstva  i mljekare uglavnom prerađuju mlijeko u različite vrste punomasnih polutvrdih ili tvrdih  ovčjih  sireva  (Paški,  Creski,  Istarski,  Brački  itd.).  Na otocima, npr. Pagu i Cresu, te u Istri proizvodi se i skuta, a u posljednje vrijeme u našim se krajevima proizvodi i sir u sa‐lamuri u tipu Travničkog. Vuna nema neku veću ekonomsku važnost,  jer se samo manji dio prerađuje, a određena koli‐čina završava bačena u prirodi  i, nažalost, čini ekološki pro‐blem. S obzirom na prirodne i tržišne uvjete, mogućnost uz‐goja ovaca na području cijele Hrvatske znatno  je veća, oso‐bito  u  onim  područjima  gdje  je manja mogućnost  uzgoja krupnije stoke i organizacije ratarske proizvodnje. 

Ovan pasmine suffolk  

Ovan pasmine lička pramenka 

______________________________________________________________________________    

145 

3.2.  Program uzgoja ovaca  u Republici Hrvatskoj 

Početak organiziranog uzgojno‐selekcijskog rada u ovčar‐stvu na cijelom području Republike Hrvatske započinje do‐nošenjem  Programa  uzgoja  i  selekcije  ovaca  u  Republici Hrvatskoj 1999. godine  (Narodne novine br. 13/99). U nje‐mu su bili opisani  i navedeni uzgojni ciljevi za 17 pasmina, kao  i metode  i  tehnološki  postupci  za  njegovu  provedbu. Naročito  je važno što se  tim Programom definiraju uzgojni ciljevi za hrvatske izvorne pasmine ovaca: cresku ovcu, istar‐sku pramenku, pašku ovcu, dubrovačku  rudu, cigaju  i  ličku pramenku. Zahvaljujući Programu, uvođenju županijskih se‐lekcijskih službi, jačanju mreže djelatnika na terenu i kontro‐liranju  provedbi  uzgojno‐selekcijskog  zahvata  učinjeni  su značajni pomaci u  cjelokupnom hrvatskom ovčarstvu. Uvi‐đajući značaj  izvornih pasmina ovaca Odjel za razvoj ovčar‐stva,  kozarstva  i  uzgoja malih  životinja  Hrvatske  poljopri‐vredne  agencije  od  samih  se  početaka  uključio  u projekte standardizacije  i  zaštite  izvornih pasmina ovaca  i koza. Za‐hvaljujući  tomu  već  je  2006.  godine  došlo  do  uvrštavanja naših  izvornih  pasmina  u  službeni  popis  pasmina  i  hibrida koje se uzgajaju u Republici Hrvatskoj. Na taj način je kona‐čno zaštićeno nacionalno blago koje je nastalo stoljetnim ra‐dom uzgajivača. U  siječnju  2010.  je donesen  i  „Nacionalni program očuvanja izvornih i zaštićenih pasmina domaćih ži‐votinja u Republici Hrvatskoj“ u kojem su propisani postupci i stvoren  institucionalni okvir očuvanja  izvornih  i zaštićenih pasmina domaćih  životinja u Republici Hrvatskoj.  Izvorne  i zaštićene pasmine domaćih životinja naslijeđe su Republike Hrvatske čija je vrijednost vidljiva na ekonomskoj, socijalnoj, prirodnoj i kulturološkoj razini. Naslijeđene izvorne pasmine domaćih životinja u svojim genima objedinile su tisućljetna događanja  iz svog okruženja, pod utjecajem  ili bez utjecaja čovjeka. Izvorne pasmine su živi spomenik minulih vremena koje čuvaju identitet podneblja.  

Očuvanje izvornih i zaštićenih pasmina domaćih životinja u Republici Hrvatskoj značajno je iz gospodarskih, kulturnih i znanstvenih razloga. Treba  imati u vidu da su u tijeku povi‐jesti izvorne pasmine nastajale najčešće u krajevima gdje ni‐

 Krčka ovca 

_______________________________________________________________________________ 

146 

je bila moguća druga poljoprivredna proizvodnja te  je  ljud‐ski opstanak na tim područjima  izravno ovisio upravo o tim pasminama  čiji su proizvodi bili nezamjenljivi u  ishrani vla‐snika, ali su prerađevine  imale  i drugu uporabnu vrijednost na gospodarstvu. Vrlo je važno i dalje razvijati svijest ljudi da su izvorne pasmine i proizvodi dobiveni od njih sve vrjedniji. U ovo vrijeme, kada se sve više ljudi okreće proizvodima vi‐še kvalitete vezanim uz određena područja, upravo u zaštiti proizvoda dobivenih od izvornih pasmina i njihovim plasira‐njem na ekskluzivnim tržištima kroz turističku ponudu treba tražiti dodatni prihod. Pozitivan trend poslijeratnog oporav‐ka hrvatskog ovčarstva  rezultirao  je  i  znatnim povećanjem ukupne populacije ovaca u Hrvatskoj, kao i povećanjem boja pasmina, populacija, stada i grla obuhvaćenih sustavnim uz‐gojno‐selekcijskim radom, te se ukazala potreba za donoše‐njem  novog  Programa  uzgoja  ovaca  u  Republici Hrvatskoj (donesen 2011. godine). U ovom uzgojnom Programu nave‐deni su uzgojni ciljevi te mjere, postupci i metode za njihovo provođenje. Njegova osnovna svrha je provedba organizira‐noga  i  smišljenoga uzgojno‐selekcijskog  rada, a  s ciljem ne samo  selekcijskoga, nego  i  gospodarskoga napretka hrvat‐skoga ovčarstva. Ovaj uzgojni Program je također osnova za izradu detaljnijih uzgojnih programa koji  će se  izrađivati za pojedine pasmine koje se uzgajaju u Republici Hrvatskoj. 

Glavni cilj ovoga uzgojnog Programa  je stvaranje genet‐skih potencijala veće proizvodnosti mesa  i mlijeka. Prinos  i kvaliteta vune nisu definirani kao zasebni uzgojni cilj. S obzi‐rom na različite makroklimatske i geografske uvjete, raznoli‐kosti tla i vegetacije, kao i postojanost tradicije uzgoja ovaca te proizvodnje  i prerade ovčjih proizvoda, uzgojno‐selekcij‐ski rad trebao bi biti podređen proizvodnim ciljevima: meso, meso‐mlijeko  ili mlijeko‐meso, mlijeko, meso‐vuna. U pro‐vedbu Programa uzgoja ovaca u Republici Hrvatskoj uključe‐ni su uzgajivači udruženi u Hrvatski savez uzgajivača ovaca i koza, Hrvatska  poljoprivredna  agencija,  Centri  za  umjetno osjemenjivanje  te  znanstvene  i  stručne  organizacije.  Ovaj program općeg je nacionalnog karaktera. Njegova provedba unutar pojedinih pasmina ovaca u organizaciji udruga uzga‐jivača zahtijeva detaljnu razradu organizacijskih, tehničkih  i tehnoloških postupaka. 

______________________________________________________________________________    

147 

 Ovan pasmine Merinolandschaf ‐ šampionsko grlo  Državne stočarske izložbe Gudovac 2009. 

 

3.2.1.  Pokazatelji ovčarske proizvodnje 

Od približno 630.000 ovaca koliko se uzgaja u Republici Hrvatskoj, uzgojno‐selekcijski  rad  se provodi na 44.917 uz‐gojno  valjanih  ovaca  kod  481  uzgajivača  na  ukupno  16 pasmina. 

Provedba  „Programa  uzgoja  ovaca  u  Republici  Hrvat‐skoj“, temeljnog dokumenta u organizaciji i provedbi uzgoj‐no‐selekcijskog rada u ovčarstvu, odvija se u okviru kontrole reprodukcijskih osobina u svim stadima s uzgojno valjanim ovcama, kontrole mliječnosti u stadima mliječnih i kombini‐ranih pasmina ovaca, te provedbe performance  testa oda‐brane muške janjadi u field uvjetima. 

Broj uzgojno valjanih ovaca  u razdoblju od 2008. do 2012. godine 

Godina Broj uzgajivača uzgojno 

valjanih ovaca Broj uzgojno valjanih ovaca 

2008.  470  43.190 2009.  560  48.500 2010.  566  47.726 2011.  524  46.531 2012.  481  44.917 

Ovan pasmine Merinolandschaf, šampion gudovačkog sajma 2012. godine 

_______________________________________________________________________________ 

148 

U  sljedećim  dvjema  tablicama prikazani  su  rezultati proizvodnih osobina  za pasmine koje su navedene u Programu uzgoja ovaca u Republici Hrvatskoj. 

Pasminski sastav uzgojno valjanih ovaca 2002. – 2012. godine 

Godina Pasmina 

2002.  2004.  2006.  2008.  2010.  2012. Istarska ovca  1.256  2.240  2.261  2.261  2.175  2.515 Creska ovca  357  384  747  896  1.064  969 Rapska ovca  658  0  796  1.181  717  521 Krčka ovca  0  0  0  152  95  141 Paška ovca  4.244  1.418  2.443  2.390  4.106  4.630 Dubrovačka ruda  137  251  307  491  661  702 Lička pramenka  9.525  4.798  4.982  5.651  7.208  8.496 Dalmatinska pramenka  21.103  2.032  2.836  8.135  9.304  11.462 Cigaja  336  752  2.562  2.849  1.245  1.376 Travnička pramenka  5.579  3.724  2.825  4.433  5.597  3.418 Merinolandschaf  15.211  8.917  5.485  6.664  5.768  3.418 Suffolk  218  342  349  386  393  266 Romanovska  537  1.674  1.931  2.244  3.705  3.481 Istočnofrizijska  1.646  1.565  1.436  1.490  1.469  492 Solčavsko‐jezerska  1.211  2.025  2.378  3.575  3.954  2.627 Il’ de France  49  91  71  214  265  124 

 

Reprodukcijske odlike matičnih grla po pasminama ovaca  u vremenu od 2002. do 2012. godine. 

 

Veličina legla Pasmina  2002. 

godina 2004. godina 

2006. godina 

2008. godina 

2010. godina 

2012. godina 

Istarska ovca  1,30  1,18  1,16  1,09  1,16  1,16 Creska ovca  1,03  ‐  1,06  1,03  1,03  1,07 Rapska ovca  ‐  ‐  1,02  1,01  1,00  1,07 Krčka ovca  ‐  ‐  ‐  1,07  1,04  1,06 Paška ovca  1,04  1,06  1,02  1,05  1,14  1,10 Dubrovačka ruda  1,16  1,17  1,14  1,16  1,13  1,09 Lička pramenka  1,03  1,17  1,12  1,14  1,05  1,00 Dalmatinska pramenka  1,03  1,14  1,09  1,01  1,04  1,02 Cigaja  1,29  1,28  1,07  1,07  1,19  1,21 Travnička pramenka  1,01  1,09  1,10  1,29  1,11  1,05 Merinolandschaf  1,17  1,15  1,14  1,19  1,22  1,18 Suffolk  1,25  1,17  1,15  1,20  1,37  1,19 Romanovska  1,71  1,45  1,73  1,67  1,44  1,34 Istočnofrizijska  1,39  1,52  1,27  1,42  1,34  1,14 Solčavsko‐jezerska  1,30  1,27  1,33  1,19  1,06  1,09 Il’ de France  1,34  1,22  1,04  1,12  1,14  1,04 

______________________________________________________________________________    

149 

Od  1998.  godine  provodi  se  i performance  test mladih ovnića  (odabrane muške  janjadi)  u  field  uvjetima.  Perfor‐mance testom se prati rast i razvoj odabrane muške janjadi do spolne zrelosti. Na osnovi podataka vlastite proizvodno‐sti (rasta, prirasta, konformacija i tipa), kao i na temelju po‐dataka o  roditeljima  za bitna  svojstva  (proizvodni podatci, plodnost, podrijetlo) obavlja se odabir mladih ovnova  i  jar‐čeva za daljnji uzgoj. Za performance  test prijavljuje se sa‐mo  odabrana muška  janjad  iz matičnih  stada,  čije majke zadovoljavaju  kriterije  navedene  u Uputstvu  za  odabir  ov‐novskih majki. U  sljedećoj  tablici  predstavljeni  su  rezultati tih testova po pasminama. 

 

Rezultati performance testa odabrane muške janjadi  u field uvjetima u razdoblju od 2004. do 2012. godine 

 

godina 2004.   2006.   2008.   2010.   2012.  

Pasmina 

Broj te

stiranih 

ovnića 

Prosječni 

dnevni prirast 

(kg) 

Broj te

stiranih 

ovnića 

Prosječni 

dnevni prirast 

(kg) 

Broj te

stiranih 

ovnića 

Prosječni 

dnevni prirast 

(kg) 

Broj te

stiranih 

ovnića 

Prosječni 

dnevni prirast 

(kg) 

Broj te

stiranih 

ovnića 

Prosječni 

dnevni prirast 

(kg) 

Merinolandschaf  53  0,325  50  0,325  89  0,314  46  0,330  16  0,351 Solčavsko‐jezerska  4  0,263  17  0,302  169  0,309  90  0,280  41  0,317 Suffolk  1  0,241  12  0,325  16  0,316  20  0,34  6  0,352 Romanovska  2  0,222  10  0,205  76  0,237  74  0,330  55  0,254 Istočnofrizijska  1  0,272  18  0,290  34  0,288  24  0,20  9  0,331 Dubrovačka ruda  17  0,257  15  0,204  22  0,215  33  0,220  19  0,231 Lička pramenka  ‐  ‐  45  0,265  145  0,276  88  0,280  112  0,276 Paška ovca  22  0,175  19  0,191  30  0,182  47  0,190  56  0,188 Cigaja  7  0,235  ‐  ‐  20  0,310  3  0,240  3  0,307 Istarska ovca  ‐  ‐  32  0,315  51  0,294  51  0,310  36  0,256 Travnička pramenka 

23  0,353  46  0,290  120  0,331 127  0,270  48  0,310 

Creska ovca  ‐  ‐  ‐  ‐  4  0,254  11  0,250  7  0,269 Dalmatinska pramenka 

‐  ‐  ‐  ‐  63  0,207 46  0,190  50  0,212 

Rapska ovca  ‐  ‐  ‐  ‐  5  0,247  14  0,240  9  0,243 Krčka ovca  ‐  ‐  ‐  ‐  1  0,199  2  0,160  2  0,179 

      

 

Ocjena mladih ovnova iz performance testa 

_______________________________________________________________________________ 

150 

Kontrola mliječnosti kod ovaca provodi se u potpunosti u skladu s pravilima  ICAR‐a  (International committee  for ani‐mal  recording)  za  3  pasmine:  istarska  ovca,  paška  ovca  i istočnofrizijska ovca.  

 

 Rezultati kontrole mliječnosti u razdoblju od 2003. do 2012. godine 

 

a) istočnofrizijska  

Razdoblje mužnje  

Godina Broj 

zaključenih laktacija* 

Dužina laktacije (dana) 

Količina mlijeka (kg) 

Dnevna proizvodnja mlijeka (kg/dan) 

Mast (%) 

Mast (kg) 

Bjelančevine (%) 

Bjelančevine (kg) 

2003.  532  230  161,54  1,01  6,28  10,17  5,48  8,55 2004.  611  212  176,15  1,06  5,99  10,47  5,01  8,79 2005.  444  195  194,25  1,42  5,87  11,29  5,09  9,87 2006.  596  209  193,69  1,23  5,83  11,36  5,02  9,76 2007.  789  201  206,08  1,29  5,70  11,87  5,05  10,32 2008.  747  192  192,19  1,26  5,76  11,16  4,96  9,54 2009.  621  193  167,55  1,25  5,35  8,86  5,09  8,55 2010.  821  191  157,99  1,21  5,88  9,05  5,28  8,37 2011.  459  197  195,68  1,38  6,15  11,81  5,21  10,19 2012.  334  184  142,70  1,15  6,74  9,91  5,30  7,51  

b) istarska  

Razdoblje mužnje  

Godina Broj 

zaključenih laktacija* 

Dužina laktacije (dana) 

Količina mlijeka (kg) 

Dnevna proizvodnja mlijeka (kg/dan) 

Mast (%) 

Mast (kg) 

Bjelančevine (%) 

Bjelančevine (kg) 

2003.  764  196  118,35  0,99  8,12  10,14  6,36  7,94 2004.  579  187  142,70  0,95  7,23  10,30  5,84  8,40 2005.  336  188  127,18  0,95  6,99  8,87  5,96  7,58 2006.  386  182  101,55  0,87  8,04  8,06  5,93  6,02 2007.  683  181  156,02  1,16  7,02  10,52  6,14  9,38 2008.  1.157  182  136,17  1,02  7,44  9,94  6,04  8,13 2009.  1.298  186  132,29  1,03  7,18  9,31  6,04  7,92 2010.  1.307  176  123,91  0,98  7,35  8,88  6,00  7,38 2011.  1.397  179  127,00  1,04  7,15  8,76  5,88  7,46 2012.  1.627  180  145,06  1,17  6,89  9,80  5,81  8,42   

 

______________________________________________________________________________    

151 

c) paška  

Razdoblje mužnje  

Godina Broj 

zaključenih laktacija* 

Dužina laktacije (dana) 

Količina mlijeka (kg) 

Dnevna proizvodnja mlijeka (kg/dan) 

Mast (%) 

Mast (kg) 

Bjelančevine (%) 

Bjelančevine (kg) 

2003.  784  173  113,00  0,77  7,81  8,65  6,26  6,93 2004.  754  172  122,69  0,84  8,00  9,75  6,03  7,39  2005.  677  162  114,61  0,87  7,73  8,78  6,19  7,07 2006.  1.008  173  121,80  0,85  7,91  9,54  6,08  7,41 2007.  1.501  162  109,70  0,82  7,62  8,30  6,04  6,59 2008.  1.645  165  105,11  0,78  7,83  8,15  6,00  6,27 2009.  2.700  163  100,27  0,76  7,35  7,32  6,03  6,03 2010.  2.839  166  107,94  0,80  7,43  7,97  6,06  6,53 2011.  2.790  166  126,44  0,75  7,38  7,27  5,99  5,94 2012.  2.631  164  101,84  0,79  7,37  7,47  5,87  5,98  

 

Usklađenost  kontrola mlijeka  s  procedurama međuna‐rodne  organizacije  ICAR‐a  omogućilo  je  da  su  rezultati  o obavljenim kontrolama naših ovaca dostupni  svim  članovi‐ma organizacije i usporedivi s ostalim pasminama u Svijetu, a  pridonosi  i  vjerodostojnosti  dobivenih  rezultata  zaklju‐čenih  laktacija  i  izračuna  uzgojnih  vrijednosti  za  osobine mliječnosti. 

Tijekom 2011. godine započelo  se  s procjenom uzgojne vrijednosti  za  mliječne  pasmine  ovaca.  Procjena  uzgojnih vrijednosti  (UV)  životinja  istočnofrizijske,  paške  i  istarske pasmine ovaca za svojstva mliječnosti temelji se na podatci‐ma o proizvodnji mlijeka. Uzgojne su vrijednosti procijenje‐ne temeljem zapisa dnevnih kontrola mliječnosti putem AT4 i B4 metode. Za procjenu UV  je korišten model  s dnevnim zapisima (engl. test‐day model), i to za svojstva dnevne koli‐čine mlijeka, količine  i sadržaja mliječne masti  i bjelančevi‐na, te broja somatskih stanica odvojeno po pasminama. Po‐datci su pročišćeni i pripremljeni za obradu korištenjem sta‐tističkog paketa SAS. Komponente varijance su procijenjene temeljem metode najveće vjerodostojnosti za ostatak (eng. Residual Maximum Likelihood – REML), koristeći programski paket VCE‐6, dok su UV izračunate korištenjem PEST progra‐ma. 

_______________________________________________________________________________ 

152 

Statistički model  za procjenu UV  svojstava dnevne koli‐čine mlijeka, mliječne masti  i  bjelančevina  uključuje  fiksni utjecaj sezone janjenja, dok je stadij laktacije modeliran Ali‐Schaefferovom laktacijskom krivuljom ugniježđenom unutar rednog broja  laktacije  i  veličine  legla.  Starost  kod  janjenja opisana  je  linearnom regresijom ugniježđenom unutar red‐nog broja  laktacije. Direktni aditivni genetski utjecaj, stado, interakcija stado‐dan kontrole i permanentni utjecaj okoliša unutar laktacije uključeni su u model kao slučajni utjecaji. U statističkom modelu  za  procjenu  sadržaja mliječne masti  i bjelančevina  te  broja  somatskih  stanica,  korišteni  su  isti utjecaji  osim  starosti  kod  janjenja,  dok  je  utjecaj  veličine legla modeliran kao fiksni utjecaj s razredima.  

UV  je  izražena u standardiziranim vrijednostima – sred‐nja  vrijednost  100  i  standardna  devijacija  od  12  bodova. Životinje bolje od prosjeka su  iznad 100 bodova. Prikaz UV sadrži i dnevni indeks mliječnosti ili tzv. indeks bjelančevine: mliječna mast  (IBM),  pri  čijem  izračunu  količina mliječnih bjelančevina ima dva puta veću ekonomsku težinu u odnosu na količinu mliječne masti. Kriteriji za prvu objavu rezultata UV ovna  sukladni  su  Programu uzgoja ovaca  u RH. Razvoj genomske selekcije u ovčarstvu, a naročito u kozarstvu, od‐vija  se  sporijim  tempom  nego  u  govedarstvu.  Međutim, ovce i koze čine znatni udio u ukupnoj svjetskoj proizvodnji mlijeka, mesa i vlakna, naročito u zemljama u razvoju. Stoga je bitno iskoristiti genetsku varijabilnost za poboljšanje pro‐izvodnje, ali  i otpornosti na različite bolesti koristeći suvre‐mene metode uzgoja. Genomska selekcija je svakako  jedna od  njih. U  Europi  se  na  području  genomske  selekcije  kod ovaca najviše radi u Francuskoj. Za potrebe genomske selek‐cije korišten je već spomenuti OvineSNP50 čip u sklopu više projekata u koje su aktivno uključene i uzgojne organizacije u Francuskoj.  Jedan od ciljeva projekata  je uključenje utje‐caja SNP kao dodatne  informacije za procjenu uzgojne vri‐jednosti za svojstva mliječnosti za pasminu ovaca Lacaune. Rezultati upotrebe SNP podataka govore da je moguće pro‐cijeniti uzgojnu vrijednost mladih životinja s  relativno viso‐kom pouzdanošću procjene,  što omogućuje povećanje  ge‐netskoga napretka. 

Kontrola mliječnosti paških ovaca 

______________________________________________________________________________    

153 

3.3.  Uloga i značaj uzgojnih udruženja  u provedbi uzgojnih programa 

Po ugledu na razvijene europske zemlje, i na prostorima Republike Hrvatske  je bilo u prošlosti pokušaja udruživanja uzgajivača  ovaca.  Tako  se  u  izvještaju  Saveza  stočarskih udruga  iz  1935.  god.  navodi  djelovanje  sedam  ovčarskih udruga za uzgoj ovaca peštersko‐sjeničnog soja, i to: 

• u kotaru Jastrebarsko dvije udruge (Sošice i Kalje), 

• u  kotaru  Delnice  tri  udruge  (Mrkopalj,  Brod  Moravice, Vrata), 

• u kotaru Vrbovsko udruga Lukovdol, 

• u kotaru Sušak udruga Praputnjak. 

Na otoku Rabu djelovala je udruga Metajna za uzgoj pra‐menke te u kotaru Gospić udruga Bilajsko Novoselo za uzgoj pramenke. 

U razdoblju zakonske prilagodbe naše poljoprivrede onoj u Europskoj uniji došlo  je do određenih promjena  i u dijelu zakonskih odredaba koje se odnose na stočarstvo, pri čemu središnje mjesto u organizaciji i provedbi uzgojnih programa zauzimaju središnji uzgajivački savezi. Tako  je Hrvatska po‐ljoprivredna  agencija  pomogla  osnivanju Hrvatskog  saveza uzgajivača ovaca  i koza. Savez  je osnovan na skupštini odr‐žanoj u Kostanjevcu u Zagrebačkoj županiji 7. svibnja 2005. kao organizacija udruženih udruga uzgajivača ovaca  i koza. Temeljni  cilj  Saveza  je  promicanje,  unaprjeđivanje  i  razvoj ovčarske  i  kozarske  proizvodnje. U  samom  početku  Savez nije bio niti dovoljno organiziran, ali niti dovoljno velik da bi se mogao  intenzivnije uključiti u  tako  složene poslove  kao što je organizacija uzgoja i selekcije za svoje članove. Danas Savez broji ukupno 25 dobro organiziranih udruga, tako da su se još 2. lipnja 2009. stvorili uvjeti te je Ministarstvo po‐ljoprivrede, ribarstva i ruralnog razvoja po zahtjevu Saveza i temeljem  Zakona  o  stočarstvu  rješenjem  dalo  suglasnost Hrvatskom savezu uzgajivača ovaca i koza za bavljenje uzgo‐jem  uzgojno  valjanih  grla  ovaca  i  koza.  Osnova  bavljenja 

_______________________________________________________________________________ 

154 

uzgojem bili su „Program gojidbenog stvaranja koza u Repu‐blici Hrvatskoj“ koji  je objavljen 1996. godine,  te „Program uzgoja i selekcije ovaca u Republici Hrvatskoj“ koji je objav‐ljen 1999. godine. Jasno je da su se u vremenu od izdavanja ovih  programa  dogodile  brojne  promjene,  tako  da  su  se stvorili svi preduvjeti da se na njihovim temeljima izrade su‐vremeni uzgojni programi u kojima je Hrvatski savez uzgaji‐vača stavljen u središnje mjesto. Novi, suvremeni „Program uzgoja ovaca u Republici Hrvatskoj“ je izrađen u tijeku 2011. godine, a njegovim prihvaćanjem na skupštini postaje teme‐ljni dokument koji definira sve postupke provedbe uzgojno‐selekcijskog rada u ovčarstvu. On je i temelj za buduću izra‐du uzgojnih programa za pojedine pasmine ovaca. U svrhu ostvarivanja  temeljnog  cilja  Savez  surađuje  s  Odjelom  za razvoj ovčarstva, kozarstva i uzgoja malih životinja Hrvatske poljoprivredne  agencije  u  provedbi  uzgojnih  programa  za sve pasmine ovaca i koza u Republici Hrvatskoj.  

U okviru Hrvatske poljoprivredne agencije je 2001. godi‐ne osnovan Savjet za provedbu uzgojnog programa iz ovčar‐stva. S preuzimanjem poslova vezanih uz provedbu uzgojnih programa i Savjet programa uzgoja ovaca u Republici Hrvat‐skoj postaje savjetodavno tijelo Saveza u čijem radu sudje‐luju  stručnjaci  s  Agronomskog  i  Veterinarskog  fakulteta Sveučilišta  u  Zagrebu  i  Hrvatske  poljoprivredne  agencije. Savjet programa, osim u provedbi „Programa uzgoja ovaca u Republici Hrvatskoj“, sudjeluje i u donošenju svih pravilni‐ka važnih za njegovu provedbu. 

______________________________________________________________________________    

155 

3.4.  Zaključak 

Izneseni  rezultati potvrđuju kako su stvorene kvalitetne osnove za daljnje unaprjeđivanje uzgojno‐selekcijskog  rada u ovčarstvu Republike Hrvatske. Temeljna zadaća u nadola‐zećim vremenima je povećavanje broja matičnih grla, pogla‐vito naših izvornih pasmina, kao osnovice za kvalitetnu pro‐vedbu  uzgojnog  programa  i  što  bržeg  ostvarivanja  genet‐skog napretka, uvođenje  izračunavanja uzgojne  vrijednosti matičnih grla za svojstva plodnosti, prirasta, mesnatosti, kva‐litete mesa, dugovječnosti, otpornosti na pojedine genetski predisponirane  bolesti,  kao  i  ostalih  za  naše  uzgajivače važnih osobina roditelja budućih generacija.  

 

   

 

 

 Stado cigaja ovaca izvorne pasmine naših ravničarskih kontinentalnih krajeva 

 

 

                                 

4. KOZARSTVO

______________________________________________________________________________    

157 

 

4.1.  Povijesni pregled uzgoja koza  u Hrvatskoj 

Koze stoljećima obitavaju na hrvatskom području  i kori‐ste  čovjeku dajući mu vrlo važne proizvode u obliku mesa, mlijeka, kože, vlakna i gnoja, a uz to održavaju okoliš ne do‐puštajući da zaraste u korov, drač i trnje. Najveći broj koza u Hrvatskoj  se  uzgaja  na  škrtim,  nepristupačnim  terenima Dalmacije, Dalmatinske zagore, Primorja i otoka. Broj koza i njihova  ekonomska  važnost  tijekom  povijesti  jako  su  se mijenjale. Tako  je, primjerice, najveći broj koza evidentiran 1808. godine kada  ih  je samo na području Dalmacije obita‐valo  oko  750.000.  Sredinom  19.  st.  uzgajano  ih  je  oko 427.000, početkom 20. st. oko 200.000, dok ih je 1939. bilo svega 115.000.  

                     

Hrvatska šarena koza 

_______________________________________________________________________________ 

158 

Nakon Drugog svjetskog rata, zbog štete od uništavanja šumskih nasada te iskrivljene percepcije da su koze pokaza‐telj bijede,  siromaštva  i primitivizma,  1954.  godine donosi se Zakon o zabrani držanja koza.  

Uvozom koza krajem 1983. godine započeo je intenzivan rad na uspostavljanju moderne kozarske proizvodnje u Re‐publici Hrvatskoj. Koza, koja je u više navrata stavljana izvan Zakona,  konačno  je  1982.  godine  ukidanjem  Zakona  o  za‐brani  držanja  koza  stekla mogućnost  dokazati  se  u  ravno‐pravnom tretmanu s ostalim domaćim životinjama.  

Dvije velike mljekarske kuće, „Sirela“  iz Bjelovara  i „Vin‐dija“  iz  Varaždina,  nekoliko  su  puta  uvozile  koze  kako  bi osigurale sirovinu za realizaciju svojih programa.  

Uvezena su grla alpske i sanske pasmine, s rodovnikom iz kontrolirane populacije  (kontrolirano podrijetlo  i proizvod‐ne osobine). 

Iako su u proizvodnju ušle s dvije različite koncepcije dr‐žanja, „Sirela“ velikom aglomeracijom na  jednom mjestu, a „Vindija“ manjim stadima razvijajući kooperativnu proizvod‐nju na obiteljskim gospodarstvima, učinak obaju sustava na razvitak  kozarske  proizvodnje  izvanredno  je  velik. Obje  su organizacije  putem  rasplodnog materijala  proizvedenog  u tim stadima utjecale na širenje kvalitete u zemaljsku popu‐laciju, kao  i na  širenje  i povećavanje broja grla  s poznatim podrijetlom i proizvodnim osobinama. 

 

Uvoz koza po godinama  

Godina  “Sirela”  “Vindija” 1983.  359 grla (Francuska)  ‐ 1984.  150 grla (Francuska)  70 grla (Francuska) 1985.  32 grla (Njemačka)  230 grla (Francuska) 1986.  ‐  100 grla (Francuska) 

Ukupno  541 grlo  400 grla  

Hrvatska bijela koza 

______________________________________________________________________________    

159 

Treba naglasiti da  je  već 1962. godine, dakle u  vrijeme kada koza nije smjela biti uzgajana na pašnom sustavu, obi‐telj Haber započela kozarsku proizvodnju u okolici Rovinja. 

U  svrhu  praćenja  razvoja  flore  i  faune  na  površinama koje koristi koza, obitelj Haber  je dobila dozvolu za uzgoj  i držanje  koza  na  tom  području,  u  pokusnom  programu. Odlučivši se za njemačku šarenu plemenitu kozu, u nas po‐znatiju pod imenom srnasta, vodeći strogu selekciju, utirala je put kozarstvu. 

Uvozom uzgojno vrijednih grla i postojanjem kvalitetnog stada  koza  u  Istri  stvorene  su  osnovne  pretpostavke  za organizaciju  uzgojno‐selekcijskog  rada  u  kozarstvu,  koji  je Hrvatski  stočarski  centar  (danas  Hrvatska  poljoprivredna agencija) 1985. godine i počeo. 

  

 

Stado koza alpina pasmine  

 

_______________________________________________________________________________ 

160 

4.2.  Program uzgoja koza  u Republici Hrvatskoj 

Početci uzgojno‐selekcijskog rada utemeljeni su „Progra‐mom  gojidbenog  stvaranja  koza  u  Republici  Hrvatskoj”  iz 1996. godine. Program opisuje potrebne uzgojne mjere  te donosi uzgojne  ciljeve  i planove  za glavne pasmine koza u uzgoju Republike Hrvatske (sanska, francuska alpina i doma‐ća koza), kao  i metode  i tehnološke postupke bitne za nje‐govu  provedbu.  U  vrijeme  donošenja  ovog  programa  u Hrvatskoj se kozarska proizvodnja odvijala u više bitno razli‐čitih organizacijskih i tehnoloških sustava. Najveći broj koza držan  je  na  ekstenzivan  pašno‐štalski  način,  s minimalnim ulaganjima  i  razmjerno  njima  i  niskom  proizvodnosti  kako mlijeka,  tako  i mesa. U  većini  stada  koze  se nisu muzle  ili pak u manjoj mjeri za potrebe vlastitog domaćinstva. U tom sustavu glavni proizvodni cilj bilo  je meso – mlada  jaretina. U  suvremenijim  sustavima  organizirana  je  proizvodnja  uz veća ulaganja i na temelju inozemnih mliječnih pasmina ko‐za.  Uviđajući  tada  da  je  ekonomska  vrijednost  navedenih osobina u omjeru 65‐75 : 35‐25 u korist proizvodnje mlijeka, ovaj „Program gojidbenog stvaranja koza” težište stavlja na genetsko  unaprjeđivanje  populacije  koza  za  proizvodnju  i kakvoću mlijeka, te proizvodnju mesa.  

Imajući u vidu brojne promjene  koje  su  se dogodile od početka  provedbe  „Gojidbenog  stvaranja  koza  u  Republici Hrvatskoj“  iz  1996.  godine,  nametnula  se  potreba  pisanja novog Programa usklađenog s najnovijim znanstvenim, teh‐nološkim i stručnim spoznajama te prilagođenog postojećoj situaciji u hrvatskom i europskom kozarstvu. Neke od važni‐jih  promjena  su:  svrstavanje  određenih  pasmina  na  popis hrvatskih  izvornih pasmina  (hrvatska šarena koza, hrvatska bijela koza), pojava novih inozemnih pasmina u uzgoju (bur‐ska  koza), metode  kontrole  proizvodnosti  su  u  potpunosti usklađene sa standardima Međunarodnoga odbora za kon‐trolu proizvodnosti domaćih životinja  (ICAR –  International Committee for Animal Production), osnivanje Hrvatskog sa‐veza uzgajivača ovaca  i koza koji  je ubrzo po osnivanju do‐bio  suglasnost Ministarstva poljoprivrede,  ribarstva  i  rural‐

 

______________________________________________________________________________    

161 

nog  razvoja  (2.  lipnja 2009.  temeljem zakona o stočarstvu) za bavljenje uzgojem uzgojno  valjanih  koza. Novi Program uzgoja koza u Republici Hrvatskoj je objavljen 2012. godine, a  u  njemu  su  navedeni  uzgojni  ciljevi  te mjere,  postupci  i metode  za  njihovo  provođenje. Njegova  osnovna  svrha  je provedba  organiziranoga  i  osmišljenoga  uzgojno‐selekcij‐skog  rada, a  s ciljem ne  samo  selekcijskoga, nego  i gospo‐darskoga  napretka  hrvatskoga  kozarstva.  Pasmine  koje  su obuhvaćene ovim Programom  svrstane  su u dvije  skupine: izvorne pasmine koza  i uvezene pasmine koza.  Izvorne pa‐smine koza nastale su u našim različitim klimatskim, hranid‐benim  i  općenito  okolišnim  uvjetima,  odnosno  u  specifi‐čnom  autohtonom  okružju.  Toj  skupini  pripadaju  hrvatska šarena koza i hrvatska bijela koza. Osim izvornih pasmina, u Hrvatskoj  se  uzgaja  nekoliko  inozemnih  pasmina  različite zastupljenosti i gospodarske važnosti, i to: alpska koza (alpi‐na), sanska koza, srnasta koza i burska (Boer) koza. Uzevši u obzir  različite makroklimatske  i  geografske uvjete,  raznoli‐kosti tla i vegetacije, kao i postojanost tradicije uzgoja koza te proizvodnje  i prerade kozjih proizvoda, uzgojno‐selekcij‐ski rad je programom određen proizvodnim ciljevima: meso, mlijeko te meso‐mlijeko ili mlijeko‐meso. 

  

Pasmine koza obuhvaćene uzgojnim programom  prema proizvodnim ciljevima i metodama uzgoja  

 

Skupina  Pasmina  Uzgojni cilj  Temeljno načelo uzgoja 

1. Kombinirane pasmine, namijenjene proizvodnji mesa i mlijeka 

1. hrvatska šarena koza2. hrvatska bijela koza 

Meso ili meso‐mlijeko

Uzgoj u čistoj krvi i moguća križanja s 

jarcima 2. i 3. skupine  

2. Pasmine namijenjene proizvodnji mlijeka 

1. alpska koza 2. sanska koza  3. srnasta koza 

Mlijeko ili mlijeko‐meso

Uzgoj u čistoj krvi i primjena križanja 

3. Pasmine namijenjene proizvodnji mesa 

1. burska koza  Meso Uzgoj u čistoj krvi i 

križanja         

Francuska alpina  ‐ više od 800 kg mlijeka u laktaciji   

Jarac burske pasmine koza 

_______________________________________________________________________________ 

162 

4.2.1.  Pokazatelji kozarske proizvodnje 

Uzgojno‐selekcijski rad u kozarstvu zasniva se na kontroli reproduktivnih odlika svih koza pod selekcijskim obuhvatom i kontroli mliječnosti u stadima mliječnih pasmina koje su u potpunosti usklađene sa standardima Međunarodnoga od‐bora  za  kontrolu  proizvodnosti  domaćih  životinja  (ICAR  – International Committee for Animal Production). U popula‐ciji obuhvaćenoj uzgojno‐selekcijskim radom 4 su inozemne pasmine (sanska, alpska, njemačka šarena plemenita koza  i burska  koza),  te  dvije  izvorne  hrvatske  pasmine  (hrvatska šarena i hrvatska bijela koza). Danas alpina predstavlja glav‐ni dio (78 %) matične populacije koza obuhvaćene uzgojno‐selekcijskim  radom.  Od  ukupno  65.000  rasplodnih  koza, koliko se uzgaja u Republici Hrvatskoj, koje su evidentirane u Hrvatskoj poljoprivrednoj agenciji, uzgojno‐selekcijski rad se 2012. godine provodio na 8.196 grla. 

 

Broj uzgojno valjanih koza  u vremenu od 2008. do 2012. godine 

Godina Broj uzgajivača uzgojno valjanih 

koza 

Broj uzgojno valjanih koza 

2008.  129  8.196 2009.  154  9.560 2010.  196  11.286 2011.  198  11.731 2012.  190  11.828 

    

Pasminski sastav koza u vremenu od 2002. do 2012.  

GODINA Pasmina 

2002.  2004.  2006.  2008.   2010.  2012. Sanska  1.234  1.087  824  963  1.165  755 Alpina  10.669  10.926  9.066  9.544  8.893  6.377 Njemačka šarena plemenita koza (srnasta) 

724  443  308  358  237  129 

Burska  398  557  537  368  411  179 Hrvatska šarena koza  7.605  299  240  517  510  680 Hrvatska bijela koza  1.721  0  0  781  70  76 

 

Jarac alpina pasmine ‐ šampion državne stočarske izložbe Gudovac 2011.  

______________________________________________________________________________    

163 

U  okviru  provedbe  uzgojnog  programa  kontroliraju  se reproduktivne odlike matičnih grla koza. U sljedećem tabli‐čnom prikazu donosimo pregled veličine legla matičnih grla koza po pasminama u vremenu od 2002. do 2012. godine. 

 Veličine legla uzgojno valjanih grla koza po pasminama u vremenu od 2002. do 2012. 

 

Veličina legla Pasmina 

2002.  2004.  2006.  2008.  2010.  2012. Sanska  1,450  1,530  1,480  1,566  1,362  1,402 Alpina  1,330  1,310  1,270  1,410  1,260  1,148 Njemačka šarena plemenita koza – srnasta 

1,40  1,720  1,470  1,466  1,583  1,461 

Burska  1,640  1,540  1,420  1,642  1,363  1,373 Hrvatska šarena koza  1,370  1,510  1,240  1,400  1,166  1,273 Hrvatska bijela koza  ‐  ‐  ‐  1,230  1,035  1,250 

  

Od 2000. godine provodi se i performance test odabrane muške  jaradi na obiteljskim gospodarstvima  (u  field uvjeti‐ma). U sljedećoj tablici donosimo prikaz rezultata dobivenih u performance testu. 

 Rezultati rada u performance testu 

 

godina 2004.   2006.   2008.   2010.   2012.  

pasmina 

Broj te

stiranih 

jarčeva 

Prosječni 

dnevni prirast 

(kg) 

Broj te

stiranih 

jarčeva 

Prosječni 

dnevni prirast 

(kg) 

Broj te

stiranih 

jarčeva 

Prosječni 

dnevni prirast 

(kg) 

Broj te

stiranih 

jarčeva 

Prosječni 

dnevni prirast 

(kg) 

Broj te

stiranih 

jarčeva 

Prosječni 

dnevni prirast 

(kg) 

Sanska  8  0,206  8  0,180  23  0,187  10  0,211  14  0,225 

Alpina  70  0,217  5  0,220  111  0,205  54  0,212  53  0,220 Njemačka šarena plemenita koza – 

srnasta ‐  ‐  ‐  ‐  21  0,228  2  0,306  6  0,225 

Burska  8  0,296  ‐  ‐  6  0,247  7  0,180  1  0,247 Hrvatska šarena 

koza  ‐  ‐  ‐  ‐  14  0,183  6  0,181  3  0,180 Hrvatska bijela 

koza  ‐  ‐  ‐  ‐  ‐  ‐  ‐  ‐  3  0,180 

   

_______________________________________________________________________________ 

164 

Kontrola mliječnosti  počela  se  provoditi  1987.  godine. Količina  i kvaliteta proizvedenog mlijeka osnova  su za pro‐cjenu  genetskog potencijala  za mliječnost  životinje  i  imaju izrazito veliko značenje u provedbi uzgojnih programa. Slje‐deće  tablice predstavljaju  rezultate kontrole mliječnosti po pasminama za vrijeme od 2003. do 2012. godine. 

 

 Rezultati kontrole mliječnosti: pasmina sanska 

 

Razdoblje mužnje  

Godina Broj 

zaključenih laktacija* 

Dužina laktacije (dana) 

Količina mlijeka (kg) 

Dnevna proizvodnja mlijeka (kg/dan) 

Mast (%)  Mast (kg) Bjelančevine (%) 

Bjelančevine (kg) 

2003.  224  263  666,99  2,98  3,27  21,31  3,09  20,25 2004.  196  254  621,43  2,76  3,35  20,16  3,05  18,64 2005.  168  268  685,63  2,82  3,29  21,90  2,95  19,95 2006.  334  267  610,79  2,63  3,26  19,55  3,01  18,27 2007.  385  245  555,99  2,59  3,40  17,27  3,02  16,60 2008.  481  254  565,50  2,56  3,07  17,26  2,96  16,61 2009.  583  243  535,28  2,54  3,21  17,03  2,98  15,86 2010.  708  263  569,47  2,51  3,37  18,99  2,99  16,85 2011.  621  282  670,91  2,71  3,24  21,36  2,97  19,83 2012.  493  259  634,32  2,89  3,21  20,22  2,95  18,65   

Rezultati kontrole mliječnosti alpina pasmine  

Razdoblje mužnje  

Godina Broj 

zaključenih laktacija* 

Dužina laktacije (dana) 

Količina mlijeka (kg) 

Dnevna proizvodnja mlijeka (kg/dan) 

Mast (%) Mast (kg)Bjelančevine 

(%) Bjelančevine 

(kg) 

2003.  3.203  257  415,41  2,13  3,64  15,11  3,21  13,32 2004.  3,636  259  426,41  2,03  3,55  14,99  3,08  13,03 2005.  2.945  267  462,08  2,06  3,59  16,41  3,01  13,84 2006.  3.866  266  459,39  2,09  3,47  15,77  3,09  14,09 2007.  5.313  257  456,71  2,06  3,39  15,27  3,13  14,15 2008.  5.539  262  501,74  2,20  3,41  17,06  3,08  15,35 2009.  5.755  257  510,75  2,25  3,40  17,24  3,02  15,84 2010.  5.486  262  540,52  2,28  3,45  18,46  3,05  16,39 2011.  4.979  269  553,16  2,31  3,46  18,96  3,04  16,74 2012.  3.927  264  573,73  2,46  3,46  19,70  3,03  17,27   

______________________________________________________________________________    

165 

Rezultati kontrole mliječnosti njemačke šarene plemenite koze (srnasta)  

Razdoblje mužnje  

Godina Broj 

zaključenih laktacija* 

Dužina laktacije (dana) 

Količina mlijeka (kg) 

Dnevna proizvodnja mlijeka (kg/dan) 

Mast (%) Mast (kg)Bjelančevine 

(%) Bjelančevine 

(kg) 

2003.  71  251  378,09  2,13  3,42  12,01  3,08  11,68 2004.  60  242  402,07  2,04  3,49  13,79  3,23  12,80 2005.  57  250  408,07  1,89  3,52  14,36  3,15  12,67 2006.  129  256  419,48  1,98  3,73  15,50  3,40  14,01 2007.  125  250  458,78  2,29  3,97  17,61  3,17  14,38 2008.  154  227  397,41  2,13  3,63  14,16  3,13  12,40 2009.  167  224  390,91  2,22  3,52  13,83  3,14  12,21 2010.  132  232  382,17  2,22  3,28  12,67  3,08  11,79  

 

Kontrola mliječnosti koza tijekom 2012. godine provodila se za dvije pasmine: alpina i sanska. Sveukupno je izračuna‐ta  laktacijska proizvodnja za 4.390 koza. Kontrola mliječno‐sti  provodila  se  najvećim  dijelom  AT  metodom,  gdje  se svakih 30 (28 – 34) dana kontrolira naizmjenično jutarnja ili večernja mužnja. Manjim dijelom provodila se i B4 metoda, gdje  uzgajivač  samostalno,  u  skladu  s  uputama  koje  su izrađene u Hrvatskoj poljoprivrednoj agenciji kontrolira obje dnevne mužnje u razmaku od 30 (28 – 34) dana. Sve proce‐dure provedbe kontrole mlijeka u potpunosti su usklađene sa standardima Međunarodnoga odbora za kontrolu proiz‐vodnosti domaćih životinja (ICAR – International Committee for Animal Production). 

Tijekom 2009. godine započelo se s uvođenjem procjene uzgojne vrijednosti za svojstva mliječnosti metodom BLUP‐a u  kozarstvu  Republike  Hrvatske.  Ovaj  projekt  provode Hrvatska  poljoprivredna  agencija, Udruga  uzgajivača mati‐čnih  stada  ovaca  i  koza Varaždinske  županije  i Regionalna udruga  kozara  i  ovčara  RUKA  iz  Međimurske  županije  u suradnji s Biotehnološkim fakultetom iz Domžala. 

Procjena uzgojnih  vrijednosti  (UV)  životinja  alpina,  san‐ske i srnaste pasmine koza za svojstva mliječnosti temelji se na podatcima o proizvodnji mlijeka njihovih kćeri. Uzgojne su vrijednosti procijenjene temeljem zapisa dnevnih kontro‐la mliječnosti  putem AT4  i B4 metode.  Za  procjenu UV  je 

 Ovan pasmine hrvatska šarena koza 

_______________________________________________________________________________ 

166 

korišten model s dnevnim zapisima (engl. test‐day model), i to  za  svojstva  dnevne  količine mlijeka,  količine  i  sadržaja mliječne masti i bjelančevina te broja somatskih stanica.  

UV  je  izražena u standardiziranim vrijednostima – sred‐nja  vrijednost  100  i  standardna  devijacija  od  12  bodova. Životinje bolje od prosjeka su  iznad 100 bodova. Prikaz UV sadrži i dnevni indeks mliječnosti ili tzv. indeks bjelančevine: mliječna mast  (IBM),  pri  čijem  izračunu  količina mliječnih bjelančevina ima dva puta veću ekonomsku težinu u odnosu na količinu mliječne masti. Kriteriji za prvu objavu rezultata UV jarca sukladni su Programu uzgoja koza u RH. 

 

 

 

Koze sanske pasmine na pašnjaku 

______________________________________________________________________________    

167 

4.3.  Uloga i značaj uzgojnih udruženja    u provedbi uzgojnih programa 

Hrvatski  savez  uzgajivača  ovaca  i  koza  je  osnovan  na skupštini  održanoj  u  Kostanjevcu  u  Zagrebačkoj  županiji  7. svibnja 2005. godine. U njega su od samog početka udru‐žene sve udruge koje se bave ovčarskom i kozarskom proiz‐vodnjom. U početku je osnovni cilj udruživanja bio promica‐nje ovčarske i kozarske proizvodnje, te unaprjeđenje i razvoj ovčarstva  i kozarstva u Republici Hrvatskoj. S tim ciljem je  i Hrvatski savez uzgajivača ovaca  i koza sudjelovao u organi‐zaciji brojnih aktivnosti koje su bile od koristi za uzgajivače učlanjene  u  udruge. Organizirana  su  brojna  specijalizirana predavanja s područja uzgoja,  ishrane, proizvodnje mlijeka, sira  i mesa  i  ostalih  tema  važnih  za  ovaj  vid  proizvodnje. Moramo  tu naglasiti  i veliku ulogu koju  je Savez odigrao u organiziranju Savjetovanja uzgajivača ovaca  i koza koje ove godine obilježava  svoju 15. obljetnicu. U  sklopu Savjetova‐nja  redovito  se organizira  i  izložba hrvatskih ovčjih  i kozjih sireva koja je značajno doprinijela poboljšanju kvalitete ove sve  isplativije  proizvodnje  u  Republici  Hrvatskoj.  Savez  je također  i suorganizator brojnih stočarskih  izložbi na kojima su uzgajivači izlagali najbolja grla iz svojih stada. Na taj način su  se  posjetitelji  mogli  uvjeriti  u  kvalitetu  i  razinu  naše kozarske  proizvodnje  koja  niti malo  ne  zaostaje  za  onima  iz  najrazvijenijih  kozarskih  zemalja.  Jačanjem  i  sve  boljom organizacijom  rada stvorili su se uvjeti da Savez po ugledu na europske uzgajivačke organizacije postane nositelj uzgoj‐nog rada u kozarstvu. Ministarstvo poljoprivrede, ribarstva i ruralnog  razvoja  je 2.  lipnja 2009.  temeljem  zakona o  sto‐čarstvu izdalo rješenje i dalo suglasnost Savezu za bavljenje uzgojem uzgojno valjanih ovaca i koza. Od ukupno 25 udru‐ga učlanjenih u Savez, u dvije su učlanjeni gotovo  isključivo uzgajivači  koza;  to  su  Udruga  uzgajivača  matičnih  stada ovaca  i  koza  iz  Varaždinske  županije  i  Udruga  uzgajivača koza  „RUKA“  iz Međimurske  županije.  Te  dvije  udruge  su prve koje su dobile suglasnost za bavljenje uzgojno‐selekcij‐skim  radom u  stadima koza  svojih  članova  i uvelike  su  za‐služne za sve veću kvalitetu proizvodnje na području sjeve‐rozapadne Hrvatske. Priznavanjem  izvornih pasmina hrvat‐

_______________________________________________________________________________ 

168 

ske šarene koze i hrvatske bijele koze u udruge koje djeluju na uzgojnom području ovih pasmina uključili su se  i uzgaji‐vači zainteresirani za projekte zaštite  i očuvanja koza,  tako da se rad Saveza proširio i na područje zaštite ovih dviju iz‐vornih pasmina. U budućnosti  će Hrvatski  savez uzgajivača ovaca  i  koza,  u  skladu  s  novim  Programom  uzgoja  koza  u Republici Hrvatskoj  još više biti uključen u poslove  vezane uz evidenciju, obilježavanja i kontrolu proizvodnosti uzgojno valjanih koza, kao i zaštitu izvornih pasmina koza i proizvoda koji se tradicionalno od njih proizvode.  

Od  2001.  godine  djeluje  Savjet  za  provedbu  uzgojnog programa za kozarstvo. U njegovom radu sudjeluju stručnja‐ci  s  Agronomskog  i  Veterinarskog  fakulteta  u  Zagrebu  i Hrvatske  poljoprivredne  agencije.  Kako  je  za  određeni  dio poslova  u  vezi  s  uzgojno‐selekcijskim  radom  odgovornost preuzeo Hrvatski savez uzgajivača ovaca i koza, to se i Savjet za  provedbu  uzgojnog  programa  uključio  svojim  radom  u pomoć organizacije poslova provedbe uzgojno‐selekcijskog rada unutar udruga članica Saveza. Savjet programa je u po‐sljednjih 12 godina  sudjelovanjem u donošenju  svih pravil‐nika i ostale legislative vezane uz kozarsku proizvodnju zna‐čajno utjecao na pripremljenost sektora kozarske proizvod‐nje uvjetima koji vladaju na tržištu Europske unije.  

 

 

______________________________________________________________________________    

169 

4.4.  Zaključak 

Iz  svih  podataka možemo  zaključiti  da  je  nakon  dugog razdoblja zanemarivanja, a nažalost  i pokušaja zatiranja ko‐zarske proizvodnje na našim područjima, konačno prevlada‐lo uvjerenje da koza spada u najvrjednije vrste domaćih ži‐votinja. Sposobna je preživjeti  i proizvoditi u najtežim  i naj‐oskudnijim uvjetima. Isto tako, ukoliko im se omoguće kvali‐tetni uvjeti, sposobne su najefikasnije  iskorištavati ponuđe‐nu hranu  i proizvoditi visokovrijedne proizvode. Budućnost kozarstva u Republici Hrvatskoj nije upitna i iz razloga što se odlično uklapa  i u najnovije  trendove  kod potrošača u  za‐htjevima za visokokvalitetnim proizvodima koji se proizvode u za okoliš povoljnim proizvodnim sustavima. Brojnim znan‐stvenim istraživanjima je potvrđeno ono što su ljudi u našim krajevima odavno znali: da kozje meso zbog svojeg sastava spada u najkvalitetnije proizvode pogodne i za ishranu ljudi s posebnim dijetetskim potrebama. Od davnina  se  smatra da kozje mlijeko  ima  ljekovita svojstva. Zbog otpornosti ko‐za na pojedine bolesti, ali i specifičnog sastava masnih kise‐lina  koje  daju  jedinstvenu  aromu  i miris  kozjem mlijeku  i mliječnim  proizvodima, može  se  očekivati  i  povećanje  po‐tražnje na domaćem tržištu uzimajući u obzir i plasman kroz turizam. Da bi se ti zahtjevi mogli zadovoljiti, od velike je va‐žnosti povećanje broja kvalitetnih uzgojno valjanih koza  te povećanje proizvoda dobivenih po kozi promjenom  tehno‐logije držanja  i  ishrane, kao  i povećanje genetskog potenci‐jala grla kroz intenzivan uzgojno‐selekcijski rad.  

 

Jarac alpina pasmine, šampion gudovačkog sajma 2012. godine 

 

 

                                 

5. KONJOGOJSTVO

______________________________________________________________________________    

171 

 

5.1.  Povijest uzgoja konja  na području Hrvatske 

Uzgoj konja na području Hrvatske kroz povijest je uvjeto‐van društvenim, gospodarskim i vojnim kretanjima na ovom prostoru. Primjena konja u poljoprivredi, u seljačkim gospo‐darstvima, odnosno širenje  tzv. „zemaljskog uzgoja“, zapo‐čelo je ukidanjem feudalnog društvenog uređenja sredinom XIX. stoljeća. Broj konja korištenih u poljoprivredi od tada se značajno  povećao,  no  pojava mehanizacije  u  poljoprivredi te njezino sve šire korištenje u desetljećima nakon  II. svjet‐skog  rata  dovelo  je  do  drastičnog  smanjenja  broja  konja  70‐ih godina XX. stoljeća.  

U prošlosti se osmišljeni uzgojni rad provodio uglavnom za potrebe vojske  te na vlastelinskim ergelama. Najpozna‐tije ergele, od kojih su neke djelovale do sredine XX. stoljeća su: Vukovar, Terezovac, Voćin, Valpovo, Virovitica, Retfala, Cabuna, Suhopolje, Čepin, Gornji Miholjac, Našice, Rogovac. Početkom 20. stoljeća na velikim privatnim posjedima osno‐vane su ergele: Adolfov  dvor,  Brezik‐Pusta,  Daruvar,  Donji Miholjac, Gladnoš, Inocenc‐dvor, Isidorovac, Grabovo, Kapin‐ci, Kolođvar, Lug, Nuštar, Orahovica, Orlovnjak  i Žlebine. U vremenu nakon Prvog svjetskog rata pa sve do kraja Drugog svjetskog rata raspala su se mnoga bivša vlastelinstva. Pro‐vođenjem  agrarnih  reformi  i  propadanjem  gospodarstava gasio se  rad nekih starih privatnih ergela, a osnovane su u isto  vrijeme  državne  ergele  Stančić  i  Štakorovac.  Nastaja‐njem  novih  velikih  posjeda  na  područjima Ovčare,  Podgo‐rača, Puste Korija, u Selcima, Selešu, Tenji, Terezinom Polju i Višnjevcima osnovane su nove privatne ergele koje su u tije‐ku i pri kraju Drugog svjetskog rata prestale s radom. Osno‐vane su ergele Amalijino Polje, Betin‐Dvor, Ernestinovo, Fra‐njin dvor, Vrbik te državne ergele u Lipiku, Slavonskoj Pože‐gi, kao  i civilne pastuharne u Kutjevu. Nakon Drugog svjet‐skog  rata bivša pastuharna u Kutjevu prvo  je pretvorena u vojnu, a potom u civilnu ergelu, a u isto je vrijeme u Hrvat‐

_______________________________________________________________________________ 

172 

skoj na državnim odnosno  zemaljskim dobrima osnovano  i nekoliko tzv. radnih ergela.  

Svjetski poznate ergele Terezovac, Đakovo, Višnjevci, Vu‐kovar i druge uzgojile su i po nekoliko stotina visokokvalitet‐nih rasplodnih pastuha i kobila. U pojedinim ergelama izgra‐đene su nadaleko poznate linije muških i rodovi ženskih ras‐plodnjaka. Pretežito su uzgajane sljedeće pasmine: arapski i engleski punokrvnjaci, lipicanci, noniusi i druge za to razdob‐lje važne pasmine konja.  

Posebno valja  istaknuti našu, dokumentirano najstariju  i najznačajniju ergelu Đakovo, koja se u pisanim dokumenti‐ma spominje davne 1506. godine, kada je na ergeli započeo uzgoj  arapskih  konja.  Danas  je  ergela  u  Đakovu  državna ergela i matična ustanova za uzgoj lipicanske pasmine konja u Republici Hrvatskoj.  

    

Broj konja u Hrvatskoj u razdoblju 1918. – 2000. godine  

______________________________________________________________________________    

173 

5.2.  Hrvatske pasmine konja 

Uzimajući u obzir zahtjeve vojske, odnosno s druge stra‐ne  potrebu  za  radnim  konjima  na  velikim  poljoprivrednim gospodarstvima,  usmjeravao  se  uzgojni  rad  prema  poželj‐nim osobinama konja za pojedine namjene. U početcima se uzgoj temeljio na populaciji konja nastalih raznim utjecajima i križanjima konja u prostorima srednje Europe, no svakako je  iz najranijih vremena značajan utjecaj na oblikovanje ko‐nja u Hrvatskoj  imala arapska pasmina konja. S druge stra‐ne, značajan utjecaj na oblikovanje konja svakako valja pri‐pisati specifičnim uvjetima pojedinog područja.  

Kao primjer može se navesti razvoj pasmine hrvatski po‐savac, koji  jednim dijelom možemo pripisati višestoljetnom uzgojnom  radu  uzgajivača  koji  su  odabirom  rasplodnjaka usmjeravali  uzgoj  u  poželjnom  smjeru,  koristeći  pritom  u rasplodu grla od noričke do arapske pasmine. No, svakako, uvjeti držanja konja na otvorenim pašnjacima veći dio godi‐ne,  botanički  sastav  krme, meki  poplavni  tereni,  doticaj  s nametnicima, način  korištenja  i drugo  utjecali  su  bitno na oblikovanje pojedinih obilježja. Početci  rada na umatičava‐nju zabilježeni su u dva navrata, 1978.  i 1980. godine. U ta dva navrata obilježena su ukupno 83 grla,  i  to u mjestima: Tišina  Kaptolska, Mahovo,  Posavsko  Jezero,  Ljubljanica  te 

Pastuh pasmine  hrvatski posavac 

 

Broj konja pasmine hrvatski posavac u razdoblju 1998. – 2011. godine  

_______________________________________________________________________________ 

174 

Martinska Ves. Sustavni rad na provedbi uzgojnog programa započeo  je  1994.  godine  u  okviru  Hrvatskog  stočarsko‐selekcijskog centra.  

Hrvatski hladnokrvnjak nastao je na području sjeveroza‐padnog dijela Hrvatske oplemenjivanjem domaćih  kobila  s pastusima hladnokrvnih pasmina iz Austrije, Mađarske, Bel‐gije i Francuske. Do kraja XIX. stoljeća za pripust su se upo‐trebljavali  uglavnom  norički  pastusi,  a  od  početka  pa  do osamdesetih godina XX. stoljeća uglavnom ardenski i perše‐ronski  pastusi. U  uzgoju  su  najznačajniji  utjecaj  u  posljed‐njim desetljećima XX. stoljeća ostavile ergele Središnjeg za‐voda  za  razmnožavanje domaćih  životinja Križevci, gdje  su djelovali  rasplodnjaci belgijskih hladnokrvnih pasmina, naj‐prije  u  ergeli  pri  Poljoprivrednom  institutu  u  Križevcima (danas Visoko gospodarsko učilište u Križevcima), a potom u ergeli u Lemešu Križevačkom.  

Danas  se  uzgoj  provodi  u  čistoj  krvi. Uzgojni  cilj  bio  je uzgojiti izrazitog radnog konja pogodnog za obavljanje težih radova u polju, ali također pogodnog za transport te obav‐ljanje  radova u  šumi. Najbolje  rezultate u uzgoju  i korište‐nju, a s obzirom na uzgojnu povijest  i cilj, postiže u krajevi‐ma  intenzivne  ratarske  proizvodnje,  no  kako  je  izgubio  tu svoju radnu funkciju, danas se u većem broju zadržao samo 

Pastuh pasmine  hrvatski hladnokrvnjak 

 

Broj konja pasmine hrvatski hladnokrvnjak u razdoblju 1998. – 2011. godine  

______________________________________________________________________________    

175 

u područjima otežane mogućnosti korištenja poljoprivredne mehanizacije i na rubnim područjima vlažnih staništa. 

Međimurski  konj  nastao  je  križanjem  domaćih  kobila, koje su u sebi  imale primjese angloarapske krvi, s noričkim pastusima  u  samom  početku  uzgoja.  Kasnije  se  sve  više uvode u uzgoj  linije peršerona,  famanskog  i ardenskog ko‐nja. Godine 1861. Međimurje potpada pod mađarsku upra‐vu, pa  tako  i međimursko  konjogojstvo pod upravu ergele Kišber koja je proizvodila rasplodne pastuhe za Međimurje i susjedne krajeve.  

Međimurski konj bio je vrlo cijenjen radni konj posebice za vuču težih tereta iz polja, a poznato je da su međimurski konji bili korišteni za vuču tramvaja u Beču. U razdoblju od 1979. godine pa do 1991. godine djelovala je Udruga uzgaji‐vača međimurskog konja, zahvaljujući kojoj  je  iz Mađarske uvezeno 9 pastuha, a  iz domaćeg uzgoja umatičeno  je 120 kvalitetnih  rasplodnih  kobila. Osamdesetih  godina  20.  sto‐ljeća dolazi do drastičnog pada broja konja, a ponovni uzgoj‐ni  rad počinje 1999. godine  kada  je u Središnji popis mati‐čnih  grla Hrvatskog  stočarsko‐selekcijskog  centra upisano  i evidentirano 24 grla. 

 

 Broj grla međimurskog konja u razdoblju 1998. – 2011. godine     

 Kobila i ždrijebe pasmine međimurski konj 

_______________________________________________________________________________ 

176 

Smatra  se  da  je  početak  uzgoja  lipicanske  pasmine  na području Hrvatske započeo početkom XVII. stoljeća na erge‐li  grofa  Jankovića  u  Terezovcu.  Naime,  tada  je  za  ergelu Terezovac nabavljeno nekoliko  lipicanskih pastuha  iz ergele Lipica.  Značajniji  uzgojni  rad  započinje  u Hrvatskoj  godine 1806.,  kada  su  u  Đakovu,  zbog  prijeteće  vojne  opasnosti, privremeno smješteni konji  iz ergele Lipica. Tom prigodom ergela  Lipica  je  Đakovačkoj  ergeli  darovala  tri  lipicanska pastuha i nekoliko kobila. Godine 1855. za ergelu u Đakovu kupljeno je sedam kobila i pastuha u ergeli Lipica, odakle je godine 1912. kupljeno još četiri kobile.  

Lipicanci  su  postupno  prihvaćeni  na  veleposjedničkim imanjima  te u narodnom uzgoju. Lipicanci  su do današnjih dana  ostali  simbol  ljepote,  tradicije  i  običaja,  posebno  u Slavoniji.  Lipicanska  pasmina  konja,  koja  je  prvenstveno oblikovana  za potrebe Bečkog dvora,  smatra  se pasminom bivše Austro‐Ugarske Monarhije, premda  se nakon njezina raspada najveći dio  aktivne  lipicanske populacije nalazio u Hrvatskoj, manjim dijelom u ergelskom, a  većim u  zemalj‐skom uzgoju. 

 

 Broj lipicanskih konja u razdoblju 1998. – 2011. godine  

        

 

______________________________________________________________________________    

177 

5.2.1.  Početci uzgoja konja za sport i rekreaciju 

Razvoj konjičkog sporta u Hrvatskoj 70‐ih godina XX. sto‐ljeća nametnuo  je potrebu za kvalitetnim sportskim pasmi‐nama. Ukidanjem ergela koje su do tada proizvodile  jahaće konje za potrebe vojske, nestalo je osnovne populacije koja je mogla poslužiti  kao  temelj  za uzgoj  kvalitetnih  konja  za potrebe  sporta  te  se  započelo  s  uvozom  konja  iz  inozem‐stva.  Uglavnom  zbog  ograničenih  financijskih mogućnosti, najčešće  se nisu  kupovala grla najveće  kvalitete. Vrlo brzo se  počelo  promišljati  o  upitnosti  koncepta  koji  se  temelji isključivo na stalnom uvozu,  te  je prevladao stav o potrebi uzgoja kvalitetnih sportskih konja u Hrvatskoj, i to na osnovi uvezenih najkvalitetnijih grla. Pritom je svakako bilo vrlo bi‐tno uzgoj  temeljiti na provjerenoj genetici – pasmini doka‐zanoj u sportskim disciplinama. Zbog tradicionalne usmjere‐

 Lipicanci u dvopregu 

 

_______________________________________________________________________________ 

178 

nosti  u  gospodarskim,  stručnim  i  znanstvenim  tijekovima Hrvatske prema zapadnoj Europi te spoznaji o kvaliteti nje‐mačkih uzgoja sportskih konja, logičan izbor za hrvatske uz‐gajivače  bio  je  upravo  uvoz  kvalitetnih  rasplodnih  grla  iz Njemačke, što bi bilo nukleus budućeg uzgojnog stvaranja. Rezultat  tih  promišljanja  bio  je  uvoz  prvih  rasplodnih  grla Holstein pasmine. Pri Poljoprivrednom institutu Križevci dje‐lovao je Centar za konjogojstvo i konjički sport koji je zapo‐čeo uzgoj  s 5 uvezenih bređih Holstein kobila  (Jessica, Hil‐mara, Molina,  Nordmoewe  i Millia)  i  jednim  licenciranim Holstein  pastuhom  (Fredericus).  Po  dolasku  prvih  rasplod‐nih kobila na ergelu, započeto je vođenje uzgojne dokumen‐tacije,  a  kasnije  je donesen  i  Program  uzgoja. Nakon  toga brojčano  se  uzgoj  širi  te  je Holstein  pasmina  konja  domi‐nantna u temeljima uzgoja sportskih konja u Hrvatskoj. Na‐kon uspjeha u organizaciji uzgoja sportskih konja temeljnih na Holstein pasmini, nešto  kasnije  se  za potrebe osmišlje‐nog uzgoja uvoze rasplodna grla trakenske, hanoveranske  i drugih pasmina.  

 

Kobila Contessa (Hrvatski uzgoj Kovač) na 58. Lipanjskom turniru, Zagreb, 2013. (Foto: S. Koblar) 

______________________________________________________________________________    

179 

5.3.  Razvoj modela provedbe    uzgojnih programa 

Nositelji provedbe programa uzgoja  konja u prošlosti u Hrvatskoj svakako su bile ergele u vlasništvu veleposjednika, crkve ili vojske. Njihov uzgojni rad bio je usmjeren postavlje‐nim ciljevima vlasnika: uzgojiti dobrog radnog konja za po‐trebe obrade zemlje  i  transport  roba na vlastelinskim  ima‐njima ili uzgojiti kvalitetnog jahaćeg konja za potrebe konji‐ce  u  vojsci,  odnosno  konja  sposobnog  za  vuču  borbenih sredstava  i  oruđa.  S  druge  strane,  potrebe  aristokracije  i crkve bile su za kvalitetnim karosijerima. Stoga su ergele u svom uzgojnom radu, koristeći odabrane pastuhe pojedinih pasmina, gradile konja prema vlastitim željama. Nažalost, u najvećem dijelu, osmišljeni uzgojni  rad nije se provodio na ostalom dijelu populacije konja zemaljskog uzgoja. Početci i pokušaji provedbe osmišljenog uzgojnog rada na široj popu‐laciji konja započeti su uspostavom državnih ergela čiji je cilj bio vlastitim licenciranim pastusima uzgojno unaprijediti ze‐maljsku populaciju. Posljednjih desetljeća XX. stoljeća u tom smislu značajan utjecaj imale su ergele Središnjeg zavoda za razmnožavanje domaćih životinja Križevci, prvo na ergeli na Poljoprivrednom  institutu u Križevcima, a kasnije u Lemešu Križevačkom, koje su započele sustavno praćenje populacije pripuštenih kobila u zemaljskom uzgoju te vođenje matične evidencije. 

Sredinom 1990‐ih godina počinje stvarni sustavni uzgojni rad  u  konjogojstvu  na  široj  zemaljskoj  populaciji  konja,  u okrilju Hrvatskog  stočarsko‐selekcijskog  centra.  Aktivnosti‐ma djelatnika HSSC‐a označena su rasplodna grla, započeto je vođenje matičnih knjiga za pojedine pasmine te  je uspo‐stavljena središnja evidencija svih označenih kopitara u Re‐publici Hrvatskoj. Od tih godina zamjetan je stalan trend ra‐sta populacije evidentiranih kopitara, kao i broj uzgojno va‐ljanih konja pod selekcijskim obuhvatom. U isto vrijeme za‐počelo  se  s  inicijativama  za  oživljavanje  i  osnivanje  novih udruga uzgajivača konja po pojedinim pasminama, kako bi se odgovornost za utvrđivanje uzgojnih ciljeva  i mjera, do‐nošenje te provedbu uzgojnih programa prenijela u nadlež‐

_______________________________________________________________________________ 

180 

nost samih uzgajivača, sukladno tradiciji ali i modelima kakvi su uspostavljeni u organiziranim uzgojima u zapadnoj Euro‐pi. 

2009. godine osnovan je Hrvatski centar za konjogojstvo – Državne ergele Lipik  i Đakovo koji  je preuzeo nadležnost za provedbu uzgojnih programa  i  razvoj konjogojstva. Pre‐stankom rada HCK‐a, krajem 2012. godine, njegove nadlež‐nosti ponovno prelaze Hrvatskoj poljoprivrednoj agenciji.  

 

5.3.1.  Nositelji provedbe uzgojnih programa 

U posljednje vrijeme uzgojni rad provodi se najvećim di‐jelom kroz središnje saveze udruga uzgajivača i udruge koje sukladno  zakonskoj  legislativi  samostalno  vode  matične knjige, obavljaju odabir pastuha  te provode ostale uzgojne mjere. Za pasmine  i uzgojne tipove čiji uzgajivači nisu orga‐nizirani u udruženja  ili nemaju službeno potvrđenu nadlež‐nost  za provedbu uzgojnog programa, uzgojni  rad provodi Hrvatska poljoprivredna agencija.  

Krajem 2012. godine u Republici Hrvatskoj nadležnost za provedbu uzgojnog programa,  temeljem Rješenja Ministar‐stva poljoprivrede,  imaju ukupno 33 udruženja, od kojih 25 udruga  ima nadležnost za provedbu programa na  lokalnoj  i regionalnoj  razini,  a  preostalih  8  predstavljaju  nacionalne saveze ili udruge uzgajivača. 

Savezi  i udruge s nadležnošću za provedbu programa na nacionalnoj razini: 

1. Hrvatska  udruga  uzgajivača  športskih  konja  HUUŠK, Zagreb, R. Cimermana 5  i Križevci, M. Demerca 1, Ovla‐štena Rješenjem Ministarstva poljoprivrede od 11. srpnja 2005., područje nadležnosti Republika Hrvatska, za uzgoj pasmine/uzgojnog tipa hrvatski športski konj 

2. Udruga  Savez  uzgajivača  trakenerskih  konja  Hrvatske (CROAT),  Rovinj,  Val  de  Lesso  1,  Ovlaštena  Rješenjem Ministarstva poljoprivrede od 30. ožujka 2006., područje nadležnosti Republika Hrvatska, za uzgoj pasmine trake‐ner 

______________________________________________________________________________    

181 

3. Hrvatski  savez  udruga  uzgajivača  lipicanske  pasmine konja, A.  Šenoe  45,  Đakovo, Ovlašten  Rješenjem Mini‐starstva poljoprivrede od 2.  lipnja 2006., područje nad‐ležnosti Republika Hrvatska, za uzgoj pasmine lipicanac 

4. Središnji savez udruga uzgajivača hrvatskog hladnokrv‐njaka,  Popovača,  Sisačka  1,  Ovlašten  Rješenjem  Mini‐starstva poljoprivrede od 4. 12. 2006., područje nadlež‐nosti Republika Hrvatska, za uzgoj pasmine hrvatski hlad‐nokrvnjak 

5. Hrvatska udruga uzgajivača „Shagya arap“ konja, Osijek (HUSAK), Šandora Petefija 122, Osijek, Ovlaštena Rješe‐njem Ministarstva poljoprivrede od 4. 9. 2007., područje nadležnosti Republika Hrvatska, za uzgoj pasmine Shagya arap  

6. Hrvatska  udruga  uzgajivača  haflinger  konja  (HUUH), Kišureva ulica 13, 49 243 Oroslavje, Ovlaštena Rješenjem Ministarstva  poljoprivrede  od  11.  12.  2007.,  područje nadležnosti Republika Hrvatska, za uzgoj pasmine haflin‐ger 

7. Središnji savez hrvatskog posavca, Martinjska Ves Desna 67, Martinjska Ves 44 201, područje nadležnosti Republi‐ka Hrvatska, za uzgoj pasmine hrvatski posavac 

8. Udruga uzgajivača konja hrvatski toplokrvnjak, Sveti Pe‐tar Orehovec 114, 48 267 Sveti Petar Orehovec, Ovlašte‐na Rješenjem Ministarstva poljoprivrede od 28. 4. 2010., područje  nadležnosti  Republika Hrvatska,  za  uzgoj  pas‐mine hrvatski toplokrvnjak. 

_______________________________________________________________________________ 

182 

5.4.  Pregled sadašnjeg stanja    u konjogojstvu 

Prema podatcima  iz Središnjeg  registra kopitara vidljivo je da se broj registriranih kopitara povećao u posljednjih 20 godina,  što  je  svakako  rezultat  sustavnog  rada  i  suradnje Hrvatske poljoprivredne agencije, udruženja uzgajivača i sa‐mih uzgajivača. Navedeni trend svakako je dijelom posljedi‐ca evidentiranja dotad neregistriranih grla, no s druge stra‐

 

Kretanje broja registriranih konja u razdoblju 1998. – 2012. godine 

Broj vlasnika konja po županijama u 2011. godini 

______________________________________________________________________________    

183 

ne raste interes uzgajivača i nabavljaju se grla u svrhu spor‐ta i rekreacije, te je njihovo uključivanje u uzgoj također pri‐donijelo povećanju populacije. Trend povećanja broja  regi‐striranih  grla  svakako  je  znak  revitalizacije  konjogojstva  u Republici Hrvatskoj. 

Obveza označavanja  svih kopitara u Republici Hrvatskoj te državne potpore koje mogu ostvariti uzgajivači  izvornih  i zaštićenih pasmina pridonijele su značajnom povećanju  re‐gistriranih  grla magaraca.  Samo  tijekom 2012.  godine broj registriranih magaraca povećan je za 35,33 %. 

 

 Broj registriranih magaraca u razdoblju 1998. – 2012. godine 

 Broj vlasnika magaraca po županijama u 2011. godini 

 Magarica i pule 

_______________________________________________________________________________ 

184 

U Središnjem registru kopitara tijekom 2012. godine upi‐sano  je  ukupno  24.167  grla,  od  čega  20.335  konja,  3.827 magaraca, 2 mule te 3 zebre. 

 Udio konja i ostalih kopitara u ukupnoj populaciji  u 2012. godini 

 

U konjogojstvu  je najzastupljenija  skupina hladnokrvnih konja s 56 %, zatim toplokrvnjaci s 37 %, te skupine poni s  3 % i ostali 2 %. 

 Udjeli pojedinih skupina u konjogojstvu u 2012. godini 

  

Povećanje populacije pojedinih skupina u konjogojstvu u razdoblju 1998. – 2011. 

______________________________________________________________________________    

185 

S obzirom na zastupljenost pojedinih pasmina  i uzgojnih tipova, prema podatcima za 2012. godinu, najveći udio, čak 73,6 % zauzimaju hrvatske pasmine: hrvatski hladnokrvnjak, hrvatski posavac, lipicanac te toplokrvni križanci.  

Pasmine i uzgojni tipovi čija je veličina populacije između 100  i  1.000  grla  čine  22,35  %  ukupnog  broja  konja  u Republici Hrvatskoj. 

 

  

Brojčano stanje najzastupljenijih pasmina i uzgojnih tipova konja u 2012. godini  

  

Broj grla po pasminama i uzgojnim tipovima konja s populacijom između 100 i 1.000 grla u 2012. godini  

_______________________________________________________________________________ 

186 

Ukupno 12 pasmina i uzgojnih tipova nalazi se u rasponu 20 – 100 grla s ukupno 572 grla odnosno 2,8 %. 

U  rasponu  od  10  do  20  grla  nalazi  se  10  pasmina  od‐nosno uzgojnih tipova s ukupno 144 grla.  

 

 Broj konja po pasminama i uzgojnim tipovima konja s populacijom između 20 i 100 grla  u 2012. godini 

 

 Broj konja po pasminama i uzgojnim tipovima konja s 10 do 20 grla u 2012. godini 

 

______________________________________________________________________________    

187 

Ukupni broj grla 7 pasmina koje su zastupljene s 5 do 10 grla je 48 ili svega 0,24 %. 

 

 Stanje pasmina i uzgojnih tipova konja s brojem između 5 i 10 grla u 2012. godini 

     

_______________________________________________________________________________ 

188 

Sa  svega  nekoliko  grla  u  hrvatskoj  populaciji  konja  za‐stupljena je čak 31 pasmina ili uzgojni tip, koje ukupno broje 57 grla. 

 

Pregled pasmina i uzgojnih tipova konja s 1 do 4 grla  u 2012. godini 

R.br.  pamina/uzgojni tip  broj grla 1  Austrijski toplokrvnjak   4 2  Američki kasač   3 3  Mađarski kasač   3 4  Nizozemski kasač   3 5  Kisberi   3 6  Sele Franse   3 7  Češki toplokrvnjak   3 8  Nizozemski hladnokrvnjak   3 9  Zweibrücker  3 10  Furioso North Star  2 11  Hesen   2 12  Peršeron   2 13  Belgijski toplokrvnjak   2 14  Njemački jahaći konj   2 15  Slovački toplokrvnjak   2 16  Slovenski toplokrvnjak   2 17  Buđoni   1 18  Austrijski kasač   1 19  Ljutomerski kasač   1 20  Ruski kasač   1 21  Bayer  1 22  Belgijski hladnokrvnjak   1 23  Danski toplokrvnjak   1 24  Mađarski sportski konj   1 25  Malopolski   1 26  Nizozemski jahaći konj   1 27  Njemački toplokrvnjak   1 28  Rheinlander   1 29  Schweres Warmblut  1 30  Švicarski toplokrvnjak   1 31  Wiekopol  1 

  

______________________________________________________________________________    

189 

5.5.  Perspektive konjogojstva 

Krajem  XX.  stoljeća  u  Hrvatskoj  započinje  revitalizacija uzgoja  te  uz  populacije  izvornih  pasmina  započinje  uzgoj konja namijenjenih  za  sport  i  rekreaciju. Uzimajući u obzir trendove  u  posljednjem  desetljeću, može  se  pretpostaviti da će u budućnosti broj grla izvornih hladnokrvnih pasmina stagnirati,  te da  će njihova uloga biti  značajna u očuvanju biološke raznolikosti parkova prirode, rekreaciji, tradicijskoj kulturi  i  folkloru.  Ostale,  uglavnom  toplokrvne  pasmine  i uzgojni tipovi, prvenstveno lipicanac, hrvatski toplokrvnjak i hrvatski sportski konj, čija je namjena u rekreaciji i sportu, i dalje će brojčano rasti. 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

                                 

6. PERADARSTVO

______________________________________________________________________________    

191 

 

Unutar ukupne  stočarske proizvodnje peradarska proiz‐vodnja zauzima značajno mjesto zahvaljujući visokoj repro‐duktivnoj moći peradi, napose kokoši. Hrvatsko peradarstvo ima dugu tradiciju  i dobru podlogu za sve vidove proizvod‐nje kao što su: uzgoj i držanje rasplodnih nesilica hibrida te‐ških pasmina, tov pilića, purića, pačića i guščića, uzgoj i drža‐nje rasplodnih nesilica hibrida lakih pasmina, uzgoj konzum‐nih nesilica i proizvodnja konzumnih jaja.  

U  Hrvatskoj  je  peradarska  proizvodnja  od  šezdesetih godina počela poprimati industrijska obilježja, tako da je do devedesetih godina prošlog stoljeća imala sve odlike moder‐nog industrijskog peradarstva. Zahvaljujući vrlo učinkovitom radu  na  selekciji,  stvoreni  su  hibridi  različitih  vrsta  peradi koji  zbog  brzog  rasta  i  iskoristivosti  hranjivih  tvari  u  vrlo kratkom vremenu daju finalni proizvod, meso i jaja. 

Današnja proizvodnja peradskog mesa zasniva  se na  in‐tenzivnom  iskorištavanju  selekcioniranih hibrida peradi  i u Hrvatskoj ima sve veću tendenciju rasta. Hibridne kokoši ne‐silice i tovni pilići jesu osnovica suvremene intenzivne proiz‐vodnje  kokošjih  jaja  i mesa  brojlera. U Hrvatsku  se  uvoze rasplodna roditeljska jata koja se za proizvodnju mesa i jaja iskorištavaju u F‐1 generaciji. Hrvatska poljoprivredna agen‐cija  ima evidenciju uvezenih matičnih  jata peradi  i njihovih uvoznika.  

Republika Hrvatska u peradarskoj proizvodnji ima značaj‐ne  komparativne  prednosti  u  usporedbi  s  velikim  brojem stočarski razvijenih zemalja. Velike nenapučene površine, iz‐nimno dragocjene za uzgoj izvornih pasmina peradi slobod‐nim načinom držanja, te dugogodišnja tradicija uzgoja u ne‐kim dijelovima naše zemlje, čini solidnu osnovicu za organi‐zaciju  uspješnih  proizvodnih  sustava.  Posljednjih  desetak godina u Hrvatskoj i u zemljama EU raste interes za mesom peradi i jajima dobivenim slobodnim načinom uzgoja. U pro‐gramu Zaštite i očuvanja izvornih i zaštićenih pasmina pera‐di nalaze se zagorski puran i kokoš hrvatica, za koje Hrvatska 

_______________________________________________________________________________ 

192 

poljoprivredna agencija posjeduje bazu podataka sastavlje‐nu od registracije svakog pojedinog matičnog jata i njihovih uzgajivača te proizvodnih pokazatelja.  

 6.1.  Zagorski puran 

Zagorski  puran  vuče  podrijetlo  od  srednjoameričkog purana Meleagris  gallopavo,  koji  je  u  naše  krajeve  dospio 1561.  godine  iz  Italije,  kao  dar  biskupa  Geraldinija.  Uzgoj kontinuirano  traje od 16.  stoljeća uz povremena križanja  s drugim europskim pasminama. 

Zagorski puran se kao hrvatska izvorna pasmina tradicio‐nalno uzgaja na tipično ekstenzivan način, na malim obitelj‐skim gospodarstvima u  sjeverozapadnom dijelu Hrvatske – u Hrvatskom zagorju. Procvat u uzgoju zagorskih purana bi‐lježi se tridesetih godina prošlog stoljeća  i usko  je vezan uz izvoz koji je išao poglavito u Englesku, Švicarsku, te u nešto manjim količinama u Njemačku,  Italiju  i Austriju. Sredinom 20. stoljeća ova proizvodnja se značajno smanjila  i prestala biti izvozna, a time i profitabilna. 

U Hrvatskoj se uzgajaju četiri soja zagorskih purana,  i to brončani, sivi, crni  i svijetli. Koliko je pojedini soj zastupljen na  nekom  području,  isključivo  je  zasluga  odabira  lokalnog stanovništva i tradicije uzgoja koja postoji na tom području. Praćenje  izvornih pasmina peradi započelo je 1996. godine, kada su odabrani i evidentirani zagorski purani koji odgova‐raju postavljenim standardima. Tada je na području Krapin‐sko‐zagorske  županije evidentirano nešto više od 300 klju‐nova zagorskih purana u  sva  četiri  soja. S obzirom na mali broj životinja koji  je popisan na  tom području, utvrđeno  je da je pasmina kritično ugrožena te je pokrenut postupak za zaštitu zagorskih purana. 

Posljednjih  se godina ova proizvodnja nastoji potaknuti novčanim poticajima za uzgoj u tradicionalnom obliku. Isto‐vremeno se nastoji zaštititi i konzervirati kao jedinstveni ge‐netski resurs u okviru svjetskog programa očuvanja biološke raznolikosti populacija, zbog ekonomskih, znanstvenih i kul‐

______________________________________________________________________________    

193 

turnih interesa. Od 2000. godine zagorski puran je upisan u svjetski  registar pasmina domaćih  životinja koji  se vodi pri FAO‐u. 

Krajem 2003. godine osnovana je poljoprivredna zadruga „Puran zagorskih brega“ koja  je okupila većinu uzgajivača s tog područja. Članovi zadruge su bili upoznati s načinom uz‐goja i držanja zagorskih purana te su u tome kontrolirani od strane  djelatnika Hrvatske  poljoprivredne  agencije. Na  za‐htjev poljoprivredne zadruge „Puran zagorskih brega“, me‐so zagorskog purana je dobilo oznaku zemljopisnog podrije‐tla.  

Udruga uzgajivača  zagorskih purana Krapinsko‐zagorske županije osnovana je 2011. godine te kao takva  i registrira‐na u Ministarstvu poljoprivrede.  

U  rujnu  2007.  godine  osnovana  je  Udruga  uzgajivača zagorskog  purana  Varaždinske  županije  koja  je  u  siječnju 2012. godine dobila  i rješenje Ministarstva poljoprivrede za bavljenje uzgojno‐selekcijskim radom. 

Uzgojni  program  za  uzgoj  zagorskih  purana  ograničava veličinu matičnog  jata na omjer purana  i purica 1  : 5  radi mogućnosti  oštrijeg  izbora  jedinki  iz  sadašnje  populacije. Uzgajivač može  imati više matičnih  jata uz uvjet da  ih drži odvojeno u vrijeme nošenja rasplodnih jaja i uzgoja pomlat‐ka.  

 

Broj purana i broj uzgajivača u razdoblju  od 2003. do 2012. godine 

Godina  Broj uzgajivača  Broj purana 2003.  264  2.013 2004.  231  1.933 2005.  206  1.920 2006.  170  1.816 2007.  178  2.151 2008.  181  2.681 2009.  224  2.501 2010.  211  2.615 2011.  210  2.860 2012.  183  3.258 

 Zagorski puran  

_______________________________________________________________________________ 

194 

Matična  jata  se drže na otvorenom, u prirodi,  i njihovo razmnožavanje  i  dobivanja  pomlatka  ovisi  o  vremenskim prilika kojima su izloženi. Glavnina proneska je zabilježena u ožujku i travnju, dok se većina purića vali u travnju i svibnju.  

Provedbom  uzgojno‐selekcijskog  rada  na  terenu  svaki uzgajivač  je  dužan  dostavljati  proizvodne  pokazatelje  za matična jata registrirana na njegovom gospodarstvu.  

 Prosječan broj jaja i purića po tipu 2007. – 2012. godine 

 

2007.  2009.  2012. Tip purana 

sneseno jaja odgojeno purića 

sneseno jajaodgojeno purića 

sneseno jaja odgojeno purića 

brončani  16,86  11,68  21,08  16,7  20,56  19,02 crni  14,98  9,93  16,91  11,33  18,4  17,11 sivi  14,89  10,4  14,93  8,59  18,07  16,16 

svijetli  15,52  10,49  17,76  10,65  19,32  17,02                         

______________________________________________________________________________    

195 

6.2.  Kokoš hrvatica 

Krajem osamdesetih godina prošlog stoljeća, zahvaljujući entuzijazmu pojedinaca s područja Međimurja  i Podravine, pokrenuta  je  akcija  revitalizacije  uzgoja  kokoši  hrvatice  te povećanja broja rasplodnih životinja. Tijekom 2006. – 2008. godine  evidentirano  je  brojčano  stanje  kokoši  hrvatica  na području Republike Hrvatske,  te  su  fenotipskim  izmjerama utvrđene razlike između postojećih sojeva. Djelatnici Hrvat‐ske  poljoprivredne  agencije  obavljali  su  odabir  rasplodnih životinja i formiranje matičnih jata. 

Zbog činjenice da tržište, odnosno potrošači iskazuju sve veći  interes  za  proizvode  dobivene  od  izvornih  pasmina  i proizvedene na tradicionalan način, hrvatska pasmina kokoš hrvatica nema samo ulogu u očuvanju biološke raznolikosti, već i značajnu gospodarsku vrijednost. 

Kokoš hrvatica opisana je u četiri soja: jarebičasto‐zlatni, crveni, crni i crno‐zlatni. Brojčano stanje registriranih uzgoj‐no  valjanih  jata  bilo  je  zabrinjavajuće  te  je  ova  pasmina uvrštena  na  popis  izvornih  i  zaštićenih  pasmina.  Prvo  ras‐plodno  jato  registrirano  je  tijekom 2006. godine na podru‐čju  Zagrebačke  županije.  Nakon  registriranja  prvog  mati‐čnog  jata slijedile su godine u kojima se uzgoj kokoši hrva‐

 

 Udio (%) kokoši hrvatice po sojevima u uzgoju tijekom  2012. godine 

Kokoš hrvatica ‐ Jarebičasti pjevac 

_______________________________________________________________________________ 

196 

tice proširio na velik dio županija. Izraziti  interes uzgajivača potaknuo je HPA da organizira uzgajivače u udruge. U 2011. godini osnovane su tri županijske udruge: varaždinska, split‐sko‐dalmatinska  i virovitičko‐podravska koje su registrirane u Ministarstvu poljoprivrede  i kao uzgojne udruge. U  lipnju 2012. godine  sve osnovane uzgojne udruge organizirale  su se u središnji savez – Hrvatski savez uzgajivača kokoši hrva‐tice. Tijekom 2012. godine osnovane su još dvije županijske udruge, sisačko‐moslavačka  i bjelovarsko‐bilogorska. Može‐mo reći da je uzgoj kokoši hrvatice od registracije prvog ma‐tičnog jata 2006. godine do danas znatno napredovao, tako da  je  2012.  godine  registrirano  na  području Hrvatske  138 matičnih jata.  

Zahvaljujući mjerama  potpore  ruralnog  razvoja,  a  prije svega zbog sve većeg interesa uzgajivača, matična populaci‐ja kokoši hrvatice je u stalnom porastu.  

Broj umatičenih kokoši hrvatica  od 2006. do 2012. godine po županijama 

Godina  Kokoši  Pijetlovi  Ukupno 2006.  20  2  22 2007.  110  11  121 2008.  361  38  399 2009.  389  40  429 2010.  532  59  591 2011.  949  103  1.052 2012.  1.281  138  1.419  Program  uzgoja  i  selekcije  za Hrvatski  savez  uzgajivača 

kokoši hrvatica registriran je u Ministarstvu poljoprivrede u lipnju 2012.  godine.  Svi uzgajivači  su obvezni pratiti proiz‐vodne  karakteristike  svojih  životinja.  Na  osnovi  podataka koji se dostavljaju u HPA na kraju godine  imamo podatke o nesivosti, valivosti te odgojenosti pilića. 

Kokoš hrvatica ‐ crni tip

______________________________________________________________________________    

197 

 Kokoš hrvatica  

 

6.3.  Zaključak 

Peradarsku proizvodnju u Hrvatskoj, posebice proizvod‐nju konzumnih jaja, očekuju velika ulaganja u modernizaciju i prilagodbu europskim standardima. U peradarstvu su do‐minantni  ciljevi  proizvodnja  peradskog mesa  i  konzumnih jaja. Trenutačno se u Hrvatskoj ne proizvode dovoljne količi‐ne peradskog mesa  i konzumnih jaja,  iako postoje značajne pretpostavke  za  proizvodnju  dostatnih  količina  za  potrebe domaćeg stanovništva, a i za potrebe turističke ponude. Do‐bro planiranom i vođenom daljnjom razvojnom strategijom, peradarska proizvodnja u Republici Hrvatskoj može biti kon‐kurentna proizvodnim sustavima u zemljama Europske uni‐je. Na obiteljskim gospodarstvima perad se najčešće uzgaja samo za podmirenje vlastitih potreba za mesom  i  jajima, a puno rjeđe za ponudu na tržištu. Posljednjih godina sve veći značaj  ima  uzgoj  izvornih  pasmina  peradi  slobodnim  nači‐nom držanja,  čiji proizvodi ujedno postižu  i  višu  cijenu od proizvoda dobivenih na konvencionalan način. Kvaliteta ta‐kvih proizvoda  trebala bi pronaći  svoje mjesto  i na europ‐skom tržištu. 

 

 

                                 

7. PCELARSTVO

______________________________________________________________________________    

199 

 

O pčelarstvu na našim prostorima kroz povijest  ima niz podataka, koji datiraju još iz doba grčkih i rimskih vremena. U  najstarijim  pisanim  tragovima  s  ovih  prostora  češća  su spominjanja meda  i posebno voska  i voštanih svijeća, nego što se spominje pčelarenje.  

Med se upotrebljavao u prehrani, tradicijskoj medicini, a imao  je ulogu  i u  nekim  običajima. U  tradicijskoj  prehrani med se koristio za pripremanje kolača s medom, i to više na otocima  i u  gradskim  sredinama, a manje u  zaleđu.  S me‐dom su se pravili  i napitci  i začini za  jelo. Med  je u mlijeku davan maloj djeci kao obrok.  

U  tekstu  Vinodolskog  zakona  iz  1288.  godine  između ostalog se navodi:  

(čl. 8) Nadalje, ako je netko noću ukrao u staji neko živin‐če  ili  s  guvna  žito  ili  u  ulištu,  s mjesta  gdje  se  drže  pčele, med, također plaća knezu 50  libara, ako  je bio ondje povik "pomagaj", a po danu 40 soldina, a također i u noći, ako nije bilo povika, kao i dvostruku štetu, kako je pisano. 

Premda  je med najpoznatiji pčelinji proizvod, stoljećima je vosak bio znatno više cijenjen i imao veću vrijednost, sve do kraja 19. stoljeća. U srednjem vijeku su se dugovi podmi‐rivali  voskom  i medom.  Vosak  se  i  izvozio  u  Veneciju  i  u Papinsku državu. Voštane svijeće izrađivale su se u niz obli‐ka i njihov način izrade i različiti oblici bili su vezani uz odre‐đene običaje. U Dubrovniku  je u 15.  stoljeću postojala  ra‐dionica voštanih  i  lojanih svijeća, a zvala se „voskovarnica“. Vlada (Republika)  je svake godine sklapala ugovor s  jednim ili više majstora  i davala  im dozvolu za proizvodnju svijeća, određivala cijenu vosku, loju i svijećama, a u Dubrovniku su svijeće pravili i ljekarnici. 

U  vrijeme  vladavine  kraljice Marije  Terezije  (1775.) ob‐javljen  je naputak  „Patent o pčelarstvu“, u kojem  su dane postavke  za  širenje  i  njegovanje  pčelarstva  u  svih  slojeva monarhije. 

 Naslovnica knjige o pčelarstvu tiskane u Zagrebu 1861. godine 

_______________________________________________________________________________ 

200 

Oprema,  pribor  i  način  pčelarenja  stoljećima  su  ostali nepromijenjeni pa  se  još  i danas u nekim krajevima mogu pronaći  tradicionalne  košnice  i  pribor.  U  mediteranskom dijelu  Hrvatske  poznate  su  kamene  košnice  u  samostanu Blace na Braču, a Domaćinović (1999.) navodi da su se takve košnice nalazile  i na drugim otocima u Jadranu, a posebice na otoku Hvaru.  

U drugoj polovici 19. stoljeća počele su  izmjene  i tehno‐loška poboljšanja u  izradi košnica  te se pojavljuje prvo po‐kretno saće. To je bio osnovni preduvjet za promjenu načina pčelarenja i za nove spoznaje o životu pčelinje zajednice. Od sredine  19.  stoljeća  pokreće  se  razvoj  modernih  košnica kakve, uz manje izmjene, sada poznajemo (Dadant, 2003.). 

 

Tradicionalni pčelinjak s pletarama u Slavoniji 2007. godine (Foto: D. Krakar)  

______________________________________________________________________________    

201 

Godine 1905. Hrvatska i Slavonija imaju 96.000 košnica, i to 87.000 s nepokretnim i 9.000 s pokretnim saćem (Belčić i sur., 1990.). Za usporedbu, u 1999. godini registrirano je vi‐še od 146.000 košnica s pokretnim  i 6.500 košnica s nepo‐kretnim saćem. U Hrvatskoj se način tradicionalnog pčelare‐nja zadržao dugo, sve do sredine 20. stoljeća.  

Na  smanjenje  broja  zajednica  u  košnicama  s  nepokret‐nim saćem, osim ekonomskih razloga, utjecalo je širenje na‐metnika  Varroa  destructor,  koji  je  početkom  80‐ih  godina invazijom  u  ovo  područje  uzrokovao  stradavanje  velikog dijela pčelinjih zajednica.  

Pojavom varoze smanjuje se  i gubi običaj da svako seo‐sko gospodarstvo ima pčele, najčešće nekoliko košnica s ne‐pokretnim saćem. U sadašnjim uvjetima držanja pčela prije‐ko je potrebno veće znanje i veća briga o zajednicama kako bi se održale.  

 

7.1.  Sadašnje pčelarstvo 

Pčelarstvo  kao  poljoprivredna  grana,  osim  proizvodnje meda  i drugih pčelinjih proizvoda, utječe na povećanu go‐spodarsku aktivnost zajednice, ruralni razvoj i održanje eko‐loške ravnoteže. Broj pčelinjih zajednica  i njihovo očuvanje povezano  je  s  antropogenim  utjecajima  u  prirodi,  a  oni uključuju  promjene  u  gospodarenju  zemljištem, modernu poljoprivrednu praksu, primjenu raznih sredstava u suzbija‐nju štetnika. 

Hrvatska  poljoprivredna  agencija  prikupljala  je  podatke do 2010. godine o broju pčelara i pčelinjih zajednica kroz su‐stav potpora za pčelarstvo, gdje  su  se  registrirali pčelinjaci koji imaju više od 30 pčelinjih zajednica.  

 

Broj pčelara i pčelinjih zajednica u razdoblju od 2005. do 2010. godine registriranih u HPA  

Godina  2005.  2006.  2007.  2008.  2009.  2010. Broj pčelara  2.658  2.664  3.390  3.515  3.395  3.417 Broj pčelinjih zajednica  245.759  255.276  313.978  310.113  300.053  305.817 

 

Pčela na cvijetu bušinca 

_______________________________________________________________________________ 

202 

7.2.  Uzgoj i selekcija matica 

Pasmina pčela  je rezultat prirodne selekcije. Pčele su se prilagodile okolišu, ali ne i ekonomskim zahtjevima pčelara. Unutar određene pasmine postoje ekotipovi  adaptirani na specifične klimatske uvjete  (Loveaux, 1969., citirano u Rut‐tner,  1987.).  Bez  obzira  kakav  sustav  uzgoja  i  selekcije  se koristio, ta se genetska varijabilnost mora uzeti u obzir kako bi se osigurali optimalni rezultati. U našoj zemlji poznata su tri ekotipa sive pčele – panonski (kontinentalni), subalpski  i mediteranski.  

U  Hrvatskoj  je  uzgoj  matica  godinama  bio  prepušten pčelarima bez praćenja bilo koje od znanstvenih  ili stručnih institucija. Matice su se do devedesetih godina XX. stoljeća uglavnom  nabavljale  iz  Slovenije,  gdje  taj  uzgoj  ima  dugu tradiciju. Početkom 90‐ih uzgoj matica u Hrvatskoj ozbiljnije je  organiziran.  Nekolicina  iskusnih  pčelara  pokrenula  je njihovu proizvodnju za tržište.  

Eksperimentalni uzgoj  i praćenje proizvodnih  i morfolo‐ških odlika matica provođeni su od 1994. godine, a 1997. je donesen  Program  gojidbenog  stvaranja  pčela  u  Republici Hrvatskoj (Dominiković i sur., 1997.), koji je dopunjen 2005. godine kad je Udruga uzgajivača selekcioniranih matica pče‐la Hrvatske preuzela provođenje uzgojnog programa  rješe‐njem Ministarstva poljoprivrede (Kobra i Kezić, 2005.). 

Programom  gojidbenog  stvaranja  pčela  postavljeni  su uzgojni ciljevi:  

- povećanje proizvodnje meda po košnici 

- povećanje mirnoće pčela na saću 

- smanjenje agresivnosti pčela  

- zadržavanje brzog proljetnog razvoja  

- smanjenje rojivosti  

- povećanje  tolerantnosti na bolesti,  s naglaskom na varo‐zu. 

______________________________________________________________________________    

203 

 Rješenje o upisu prvog uzgajivača Milisava Koraća  u registar 1992. godine  

 

Od početka  uzgoja matica naglašava  se briga  za  zdrav‐stveno stanje na matičnim pčelinjacima jer matice ne smiju biti  izvor  ili  prijenosnik  širenja  bolesti među  pčelinjacima. Varoza  predstavlja  temeljni  problem  u  pčelarstvu  i  veliki izazov u selekciji pčela. Poznato  je da nametnik Varroa de‐structor vrlo brzo postaje otporan na  lijekove koji se  često primjenjuju. Jedino dugotrajno rješenje u borbi protiv varo‐ze  je  odabir  i  uzgoj  pčela  tolerantnijih  na  tog  nametnika. Kroz nacionalni selekcijski program počela se pratiti dinami‐ka populacije varoe na  leglu  i na pčelama te higijensko po‐našanje pčela.  

_______________________________________________________________________________ 

204 

7.3.  Provedba uzgojnog programa 

Udruga uzgajivača matica  sive pčele osnovana  je 1999. godine  radi zaštite  i promicanja zajedničkih ekoloških  i go‐spodarskih  interesa  i  ciljeva  članova  udruge.  Osnovni  cilj udruge  je uzgoj  i  selekcija autohtone  sive pčele  (Apis mel‐lifera carnica), odnosno uzgoj mladih, produktivnih matica s poboljšanim uzgojnim i gospodarskim odlikama. 

Ciljevi rada udruge su: 

- razvoj  i  unaprjeđenje  uzgoja  i  testiranja  selekcioniranih pčelinjih matica na području Republike Hrvatske, 

- poduzimanje mjera  za  zaštitu domaće  (izvorne) pasmine pčela  i  selekcioniranih  pčelinjih  matica  na  domaćem  i međunarodnom tržištu, 

- provođenje mjera zaštite okoliša, 

- stalna briga oko unaprjeđenja gospodarskih uvjeta za uz‐goj,  zdravstvenu  zaštitu  i plasman domaćih  selekcionira‐nih pčelinjih matica. 

 

  

Pčelinjak za uzgoj matica – oplodna stanica obitelji Korać 2011. godine 

______________________________________________________________________________    

205 

U udrugu su učlanjeni uzgajivači pčelinjih matica koji su upisani u registar uzgajivača Hrvatske poljoprivredne agen‐cije.  

7.3.1.  Rezultati testiranja 

Organizaciju  i praćenje odlika na  svakom pčelinjaku  re‐gistriranih uzgajivača matica za sve matične  i  trutovske za‐jednice provodi Hrvatska poljoprivredna agencija.  

 

  

Prosječna snaga (broj ulica zaposjednutih pčelama) testiranih zajednica u razdoblju od 2008. do 2010. u kontinentalnoj regiji 

 

  

Prosječna snaga (broj ulica zaposjednutih pčelama) testiranih zajednica u razdoblju od 2008. do 2010. u mediteranskoj regiji  

_______________________________________________________________________________ 

206 

Podatci  uključuju:  prinos  meda,  ocjene  ponašanja  te praćenje higijenskog nagona. Dinamika razvoja zajednica ra‐čuna se iz broja okvira s leglom i broja ulica koje zaposjeda‐ju pčele.  

Ocjene ponašanja uključuju mirnoću na saću, obrambeni nagon te sklonost rojenju,  i kreću se u rasponu od 1  (loše) do 4  (izvrsno). Podatci se prikupljaju sukladno međunarod‐nim preporukama (Ruttner, 1988.).  

 

Prosječni rezultati za ocjene ponašanja testnih zajednica   

Agresivnost  Mirnoća na saću  Rojivost Godina testiranja 

prosjek  sd  prosjek  sd  prosjek  sd 2006.  3,31  0,73  3,29  0,73  3,51  0,67 2007.  3,13  0,70  3,04  0,74  2,59  0,97 2008.  3,25  0,58  3,25  0,48  3,41  0,76 2009.  3,11  1,78  3,11  0,65  3,62  0,80 2010.  3,46  0,73  3,40  0,66  3,65  0,65 2011.  3,16  0,51  3,24  0,44  3,35  0,69 2012.  3,32  0,39  3,31  0,43  3,58  0,53 

  

Tolerantnost  na  bolesti mjeri  se  indirektno,  praćenjem svojstava koja mogu imati utjecaja na razvoj bolesti. Higijen‐sko ponašanje pčela koje aktivno  traže  stradalo  ili bolesno leglo  te  ga  čiste,  ima  visoku  korelaciju  s  preživljavanjem zajednica (Büchler et al, 2010.).  

Metoda  za  mjerenje  higijenskog  ponašanja  je  pin‐test (prilagođena metoda Newton and Ostasiewski, 1986.). U te‐stiranja se  iz godine u godinu uključuje sve veći broj zajed‐nica.  

Udio očišćenih stanica (%) nakon 8, 12 i 24 sata  u testu na higijensko ponašanje pčela 

Udio očišćenih stanica (%) nakon Godina  testiranja  8 sati  12 sati  24 sata 2006.  76,00  85,00  100,00 2007.  73,20  83,20  100,00 2008.  49,10  80,90  100,00 2009.  34,72  74,46  99,28 2010.  70,90  82,54  93,02 2011.  72,15  79,90  94,13 2012.  73,12  80,12  96,67  Pin‐test 

______________________________________________________________________________    

207 

Proizvodnja meda jedno je od temeljnih svojstava bitnih u odabiru zajednica za uzgoj matica, no ujedno  i svojstvo s vrlo niskim heritabilitetom (Bienfeld  i Pirchner, 1989.) te  je vrlo  ovisno  o  vanjskim  utjecajima,  odnosno  klimatskim  i pašnim  prilikama  tijekom  sezone.  Prilikom  svakog  vrcanja bilježi se količina meda po zajednici. 

Rezultati  se  računaju  za  svaku  testiranu maticu  (Rinde‐rer, 1986.; Bienefeld i sur., 2007.). 

 

Prosječna (kg) i relativna proizvodnja meda (RPM; %) testiranih matica  u razdoblju od 2006. do 2010.  

 

Kontinentalna regija  Mediteranska regija Test year 

Med kg  RPM (%)  Sd  Med kg  RPM (%)  sd 2006.  34,35  107,57  11,71  12,63  92,58  40,53 2007.  39,13  112,42  43,62  16,50  138,05  41,11 2008.  37,25  104,46  23,12  14,00  107,95  22,40 2009.  28,43  104,27  27,46  17,50  106,00  37,15 2010.  30,97  108,26  11,22       2011.  28,81  101,37  10,06  18,30  104,12  17,65 2012.  17,63  100,71  14,89  9,76  100,69  9,78 

 

 

 

7.4.  Zaključak 

Područje Hrvatske izvorno je područje nastanka sive pče‐le te  je  i rezervoar genetske raznolikosti pasmine, posebno znajući da na našem prostoru postoji više prepoznatih ekoti‐pova pčela. Zemlje Europske unije uvoze  značajne količine pčelinjih  proizvoda.  Pristupanjem Hrvatske  Europskoj  uniji uklanjaju se administrativne barijere za promet pčela, te se u narednim godinama očekuje, uz promet meda,  i povećan promet paketnih rojeva pčela i matica.  

 

 

 

                                 

8. LITERATURA

______________________________________________________________________________    

209 

 

Auslender, D.: 60 godina selekcijskog rada, Žabno, 1973.  

Barać, Z., Mioč, B.,  Čokljat, Z.  (2006.): Ovčarstvo u Primorsko‐goranskoj  županiji. Zadružni savez Hrvatske, Zagreb. 

Barać, Z., Mioč, B., Pavić, V., Sušić, V. (2007.): Uzgoj izvornih pasmina ovaca i koza u Republi‐ci Hrvatskoj. Konferencija o izvornim pasminama i sortama kao dijelu prirodne i kulturne baštine s međunarodnim sudjelovanjem. Šibenik, 13. – 16. 11. 2007. 

Barać, Z., Mioč, B., Havranek, J., Samaržija, D. (2008.): Paška ovca – hrvatska izvorna pasmi‐na. Izd. Matica hrvatske Novalja i Grad Novalja, Novalja. 

Belčić, J., Katalinić, J., Loc, D., Lončarević, S., Peradin, L., Sulimanović, Đ., Šimić, F., Tomašec, I.  (1990.): Pčelarstvo. Ur. Katalinić,  J. VII. dopunjeno  i dotjerano  izdanje. Na‐kladni zavod Znanje, Zagreb. 

Bičanić, R.: Agrarna kriza u Hrvatskoj 1873. – 1895., Zagreb, 1937., s. 5. 

Bienefeld, K., Ehrhardt, K., Reinhardt, F. (2007.): Genetic evaluation in the honey bee consi‐dering queen and worker effects ‐ A BLUP‐Animal Model approach. Apidologie 38: 77‐85. 

Bienefeld, K., Pirchner, F.  (1990.): Heritabilities  for  several colony  traits  in honeybee  (Apis mellifera carnica) Apidologie, 21: 175‐183. 

Brlek,  S.  (1976.): Robna proizvodnja mlijeka  i  rasplodnog materijala u  govedarstvu. Bilten Poljodobra 6/76. 

Brlek,  S., Caput,  P., Dabac,  I.  (1972.): Rad na  selekciji  goveda  u Hrvatskoj,  Poljoprivredna znanstvena smotra. 

Büchler, R., Berg,  S.,  Le Conte, Y.  (2010.): Breeding  for  resistance  to Varroa destructor  in Europe. Apidologie 41: 393‐408.  

Caput, P.,  Jakopović,  I., Karađole,  I., Viduč, D., Hodak,  I., Mikulić, Božidar  (1991.): Program gojidbenog  stvaranja  goveda  u  Hrvatskoj.  PCH  Stočarsko  selekcijski  centar. Zagreb. 

Dadant,  C.  C.  (2003.)  Beekeeping  equipment.  U  knjizi  „The  hive  and  the  honeybee“  Ed. Graham, J. M. Dadant & Sons, Hamilton, Ilinois, USA pp 539‐573. 

Domaćinović, V.  (1999.): Hrvatsko pčelarstvo. U  knjizi: Ričković M.  (Ed) Med, pčelarenje  i običaji. Pučko otvoreno učilište Zagreb. 

Dominiković, Z., Brence‐Lazarus, T., Bubalo, D., Dražić, M., Kezić, N. (1997.): Program gojid‐benog  stvaranja  pčela  u  Republici  Hrvatskoj.  Hrvatski  stočarsko  selekcijski centar, Zagreb. 

Duvnjak,  G.,  Dražić, M.,  Bedeković,  D.:  Uloga  Hrvatskog  stočarskog  centra  u  peradarskoj proizvodnji u Republici Hrvatskoj, Zbornik radova „Peradarski dani 2009“. 

_______________________________________________________________________________ 

210 

Duvnjak, G., Dražić, M., Janječić, Z., Bedeković, D.: Proizvodne odlike izvornih pasmina pera‐di, Zbornik radova „Peradarski dani 2011“. 

Grupa autora (1974.): Program gojidbene  izgradnje u govedarstvu Hrvatske. PCH Stočarsko selekcijski centar, Zagreb. 

Grupa  autora  (1993.):  80.  obljetnica  organiziranog  uzgojno‐selekcijskog  rada  u  stočarstvu Hrvatske. PCH Stočarsko selekcijski centar, Zagreb. 

Grupa  autora  (2003.):  90.  obljetnica  uzgojno‐selekcijskog  rada.  Hrvatski  stočarski  centar, Zagreb.  

Grupa autora (2007.): Simentalac u Hrvatskoj. Hrvatski stočarski centar, Zagreb.  

Grupa autora (2007.): Uzgojni program goveda. Hrvatski stočarski centar, Zagreb.  

Grupa  autora  (2012.):  Zelena  knjiga  izvornih  pasmina  Hrvatske.  Hrvatska  poljoprivredna agencija i Državni zavod za zaštitu prirode, Zagreb. 

Grupa autora: Zelena knjiga izvornih pasmina Hrvatske. 

Gušić, B. (1962.): Naše primorje (Historijsko‐geografska studija), Pomorski zbornik JAZU. 

Henderson, C.R., 1973. Sire evaluation and genetic  trends.  In: Proceedings of Animal Bre‐eding and Genetic Symposium in Honor of J. L. Lush. Champaign, IL, ASAS and ADSA: 10‐41. 

Hrvatska poljoprivredna agencija (2013.): Dani hrvatskog simentalca. Međunarodni forum o uzgoju simentalca. Zbornik predavanja. Sveti Ivan Žabno.  

Hrvatska poljoprivredna agencija: Godišnja izvješća 2009. – 2012. Zagreb.  

Hrvatski stočarski centar: Godišnja izvješća 2003. – 2008. Zagreb. 

Hrvatski stočarsko‐selekcijski centar (1996.): Program gojidbenog stvaranja koza u Republici Hrvatskoj.  

Hrvatski stočarsko‐selekcijski centar  (1997.): Uzgojno‐selekcijski rad u stočarstvu Republike Hrvatske, Ovčarstvo i kozarstvo, Godišnje izvješće. 

Hrvatski stočarsko‐selekcijski centar  (1998.): Uzgojno‐selekcijski rad u stočarstvu Republike Hrvatske: Ovčarstvo i kozarstvo. Godišnje izvješće.  

Hrvatski  stočarsko‐selekcijski  centar  (1999.):  Program  uzgoja  i  selekcije  ovaca  u  Republici Hrvatskoj. 

Hrvatsko stočarsko selekcijski centar, godišnja izvješća 1994.‐2002. 

ICAR 2012. Guidelines approved by the General Assembly held in Cork, Ireland on June 2012. Rome, ICAR: 580 p 

Ilančić, D., Wurth, D.  (1942.): Promjene brojnog stanja  i strukture govedarstva u hrvatskim zemljama. Veterinarski arhiv Zagreb, XII/1942. 

Izvješće o radu Zemaljske gospodarske uprave Kraljevine Hrvatske i Slavonije 1896. – 1905., svezak I. – V., Zagreb, 1909. 

______________________________________________________________________________    

211 

Janječić Z., Mužic, S.: Phenotypic traits in zagorje turkey, Agriculture, 2008. 

Janječić  Z., Mužic,  S.,  Vlasta Herak‐Perković,  Kos,  I.,  Šimić,  B.:  Fenotipska  obilježja  kokoši hrvatice, Zbornik radova „Peradarski dani 2007“.  

Jeličić, L., Šmalcelj,  I.  (1939.):  Import bikova simentalske pasmine  iz Švicarske. Gospodarski list 12/1939. 

Jeličić, L.: Kontroliranje muznosti krava, 1947., Zagreb. 

Jelić, S.: Uzgoj stoke s osobitim obzirom na Hrvatsku i Slavoniju, 1908. 

Jurko, D. (1987.): Krediti u poljoprivredi ‐ AGRIZ‐a Bilten „Poljodobra“ 11‐12/1987. i Iskustva i efekti poticajnog kreditiranja razvojnih programa AlK‐a – Bilten „Poljodobra“ 5‐6/89. 

Karaman, T.: Osnovna obilježja razvitka industrijske privrede u sjevernoj Hrvatskoj do Prvog svjetskog  rata. ACTA  historica  oeconomica  Yugoslavie,  Zagreb, Vol.  I.  37‐60, 1974. 

Kobra, M., Kezić, N. (2005.): Uzgojni program sive pčele Apis mellifera carnica, Udruga uzga‐jivača selekcioniranih matica pčela Hrvatske, Zagreb.  

Kovač, M., Groeneveld, E., Garcia Cortes, L., 2002. VCE‐5, a package  for  the estimation of dispersion parameters.  In: 7th World Congress on Genetics Applied  to Lives‐tock  Production, Montpellier,  19‐23  Aug.  2002,  Vol.  33. Montpellier,  INRA: 741‐742. 

Kućenjak, L.: Govedarstvo, 1879.  

Kuralt, F.: Rad Hrvatsko‐Slavonskog gospodarskog društva i njegov razvitak od godine 1841. do 1883., Zagreb, 1884.  

Mioč, B., Pavić, V., Barać, Z., Vnučec, I., Prpić, Z., Mulc, D., Špehar, M. (2011.): Program uzgo‐ja ovaca u Republici Hrvatskoj. 

Mioč, B., Pavić, V., Sušić, V. (2007): Ovčarstvo. 

Mioč, B., Barać, Z., Pavić, V., Prpić, Z., Mulc, D., Špehar, M. (2012.): Program uzgoja koza u Republici Hrvatskoj. 

Mioč, B. (2002.): Kozarstvo. U „Stočarstvo“, str. 433‐507. Izd. Agronomski fakultet Sveučilišta u Zagrebu. 

Mioč, B., Ivanković, A., Vesna Pavić, Barać, Z., Karmen Sinković, Marić, I. (2003.): Odlike eks‐terijera i polimorfizmi proteina krvi dubrovačke ovce, Stočarstvo. 

Mioč, B., Pavić, V. (2002.): Kozarstvo. Hrvatska mljekarska udruga, Zagreb. 

Mioč, B., Pavić, V., Posavi, M., Karmen, S. (1999.): Program uzgoja i selekcije ovaca u Repu‐blici Hrvatskoj. 

Mioč, B., Vesna Pavić, Z. Barać (1998.): Odlike eksterijera ličke pramenke, Stočarstvo 52 (2), 93‐98. 

_______________________________________________________________________________ 

212 

Mirković, M.: Ekonomska historija Jugoslavije, Zagreb, 1958.  

Nemčić (1921.): Poratno gospodarstvo u Hrvatskoj i Slavoniji 1918. – 1921. 

Newton, D. C., Ostasiewski, N. J. (1986.): A simplified bioassay for behavioural resistance to American foulbrood in honey bees (Apis mellifera L.). Am. Bee J. 126: 278‐281. 

Ogrizek, A.: Izvještaj i perspektive naše stočarske proizvodnje i uzgoj goveda, Zagreb, 1941.  

Pavić V. (2002.): Ovčarstvo, U „Stočarstvo“, str. 359‐431. Izd. Agronomski fakultet Sveučilišta u Zagrebu. 

Pavić, V., B. Mioč, Z. Barać (1998.): Odlike eksterijera travničke pramenke, Stočarstvo 53 (2), 83‐ 89. 

Pavić, V., Mioč, B. (1997.): Creska sheep – sheep of the Island Cres, Stočarstvo 51 (1), 47‐ 51. 

Poljoprivredni centar Hrvatske, godišnja izvješća 1986.‐1993. 

Posavi, M., Ernoić, M., Ozimec, R., Poljak, F. (2002.): Hrvatske pasmine domaćih životinja. 

Posavi, M., Ozimec, R., Ernoić, M., Poljak, F. (2004.): Enciklopedija hrvatskih domaćih životi‐nja. 

Pozajić, D.: Stočarsko zadrugarstvo 1929., Zagreb. 

Prohaska, Lj.: Govedarstvo, Zagreb. 

Puškaš, Z.: Povijesni uvjeti razvoja hrvatskog govedarstva od 1850. do 1950. godine. Doktor‐ska disertacija. Poljoprivredno znanstvena smotra broj 60./1983.  

Rinderer, T. E. (1986.): Selection. In: Be Genetics and Breeding. (Rinderer, T. E., ed) Academic Press Inc. Orlando, 305‐321.  

Ruttner, F. (1988.) Breeding techniques and selection for breeding of the honeybee. British Isles Bee Breeders Association and Ehrenwirth Verlag, Munich, pp 152. 

SAS Inst. Inc. 2009. The SAS System for Windows. Version 9.2. Cary. NC. SAS Institute  

Starčević, S.: 1. Republička izložba 1955. i Stočarstvo 11‐12/1955. 

Statistički ljetopis Republike Hrvatske (1997.): Državni zavod za statistiku. 

Stipetić, V.: Kretanje  i  tendencije u  razvitku poljoprivredne proizvodnje na području NRH. Zagreb, 1959. 

Stražićić, N. (1981.): Otok Cres, prilog poznavanju geografije naših otoka. SIZ culture općine Cres‐Lošinj i GDH Zagreb. 

Šatović, F.: Agroinovacije na području  Jugoslavije od pojave kukuruza u Europi do  linijskih hibrida (1493. – 1919.), Poljodobra br. 9/10, 1990.  

Šmalcelj, L.: Govedarstvo, Zagreb, 1943.  

Šramek, A. T. (2008.): 100 godina unapređivanja govedarstva (1908.‐2008.). Hrvatski stočar‐ski centar. Sveti Ivan Žabno. 

______________________________________________________________________________    

213 

Štoković, I., Karadjole, I., Krizanović, D., Božić, P., Kabalin, A. E., Karolyi, D. (2009.): The trend of body tissues share of Simmental cattle in about twenty years period. Italian journal of animal science 8, 116‐118. 

Turopoljska svinja autohtona hrvatska pasmina, Marija Đikić i suradnici, V. Gorica, 2002. 

Uremović,  Z.  (1989.):  Analiza  proizvodnje  mlijeka  u  novim  društvenim  farmama.  Bilten „Poljodobra“ 5‐ 6/1989. 

Vuković, D. V.: Studija o razvitku ekonomskih svojstava goveđeg stada Poljoprivredne škole u Križevcima i o faktorima koji na to uplivišu, Doktorska disertacija, Zagreb. 

Zadružni savez Hrvatske ‐ Odobreni krediti  iz sredstava za razvojne programe AIK‐a 1989. – 1990. god. 

Zakon o promicanju stočarstva sa naputkom (1905. – 1908.), Zagreb, 1909.  

 

 

Pokrovitelji i sponzori 

MINISTARSTVO POLJOPRIVREDE 

  

KOPRIVNIČKO–KRIŽEVAČKA ŽUPANIJA  

  

 Širjan d.o.o, Kusijevec 29, 48268 Gornja Rijeka 

 

 CENTAR ZA REPRODUKCIJU U STOČARSTVU HRVATSKE d.o.o. 

 

215 

 42 000 VARAŽDIN, Trg Ivana Perkovca 24,  Tel: 042/240‐323 Fax: 042/240‐461  Matični broj: 01922980