hronika lazarevca.pdf

dr.Prvoslav Lule Mihailovi Prilozi za Hroniku Lazarevca

1

HRONIKA LAZAREVCAHRONIKA LAZAREVCAHRONIKA LAZAREVCAHRONIKA LAZAREVCA

NASELJAVANJE STANOVNI[TVANASELJAVANJE STANOVNI[TVANASELJAVANJE STANOVNI[TVANASELJAVANJE STANOVNI[TVA U drugoj polovini XIX veka u jednoj od povijaraca rudni~kih planina koje se blago spu{taju u kolubarsku dolinu nastalo je naselje Lazarevac.Lazarevac.Lazarevac.Lazarevac.

1Lazarevac je nastao kao ogranak sela [opi} i da bi se mogao pratiti njegov nastanak i razvoj potrebno je upoznati se najpre sa nastankom i razvojem [opi}a[opi}a[opi}a[opi}a. [opi} je nastao sredinom XVIII veka, posle beogradskog mira 1739. godine 2) kada se u ovaj plodni deo [umadijske Kolubare doselio sa svojom porodicom Stevan [op aga, Srbin iz Sjenice. Selo se brzo izgra|ivalo tako da je uskoro podignuta i crkva, na mestu gde se danas nalazi Lazareva~ko groblje, te se ovaj kraj i danas naziva Crkveno polje. U to vreme je, u blizini crkve sagra|en i konak letnjikovac turskih spahija. Po prvom stanovniku selo je dobilo naziv [opi}, a prostor na kome se danas nalazi Lazarevac zvao se Zbegovac, jer se tu s begovskih imanja sabirala letina. 1846 godine [opi} je brojao devedeset pet ku}a, 578 du{a, a pored crkve ima {kolu3). Jedina gra|evina koja se nalazila u Zbegovcu bila je vodenica MilanMilanMilanMilana Topalovi}aTopalovi}aTopalovi}aTopalovi}a, zemljoradnika iz [opi}a, podignuta 1840. Godine, na Lukavi~koj reci. Ve}i deo Zbegovca bio je svojina Jovana Paunovi}aJovana Paunovi}aJovana Paunovi}aJovana Paunovi}a i Milana Topalovi}aMilana Topalovi}aMilana Topalovi}aMilana Topalovi}a, zemljoradnika iz [opi}a. Paunovi}evoPaunovi}evoPaunovi}evoPaunovi}evo imanje obuhvatalo je je prostor dana{nje `eleni~ke stanice, ju`no od glavnog puta, sve do Lukavi~ke reke i bilo je tako plodno da su se na njemu o uskrsu skupljali ~obani iz okoline , pu{taju}i stoku da pase po p{enici (jer bi iz|ikala do ~ove~ijeg pasa) da bi na leto rod bio bolji, a Topalovi}evoTopalovi}evoTopalovi}evoTopalovi}evo imanje pak protezalo se severno od dana{njeg glavnog puta.

1 U FNRJ postoje 4 naselja koje nose naziv Lazarevac a) Lazeravac, selo, op{tina Beljehin, srez Prokuplje, NRS, po{ta G. Bragadin, b) Lazarevac, selo op{tina Konjih , srez Kru{evac, NRS, po{ta Bele Vode, c) Lazarevac, selo , op{tina op{tina Vrbovec, Srez Kri`evci, NR Hrvatska, i d) Lazarevac, varo{, op{tina Lazarevac, srez Valjevo, NRS, o kome se govori u hronici. 2) U knjizi Srbija i Beograd od Du{ana J. Popovi}a u kojoj se nalazi i popis sela u Srbiji ne pominje se u priodu od 1718-1739 god. selo [opi}. 3) Re~nik geografsko-stati~eski od Jovana Gavrilovi}a god. 1846.


2

Sam poloàj Zbegovca, koji se prostirao s jedne i druge strane glavnog puta Beograd-Rudnik, bio je kao stvoren za formiranje naselja. Jovan Paunovi}Jovan Paunovi}Jovan Paunovi}Jovan Paunovi} i MMMMilan Topalovi}ilan Topalovi}ilan Topalovi}ilan Topalovi} su iskoristili tu okolnost prodaju}i delove svog imanja blizu puta kao placeve. Tako je Nedeljkovi} NegovanNedeljkovi} NegovanNedeljkovi} NegovanNedeljkovi} Negovan, zemljoradnik iz [opi}a, 1858.1858.1858.1858. godine sagradio ku}u kraj puta, na placu kupljenom od Paunovi}a. 1860.1860.1860.1860. godine, sa severne strane puta, prema Nedeljkovi}evoj ku}i, nikla je ku}a Raje Raji}aRaje Raji}aRaje Raji}aRaje Raji}a na placu koji je kupio od Topalovi}a. To su bili prvi stanovnici budu}eg Lazarevca. Pored me{tana, [opi}ana, me|u prvim naseljenicima ima dosta jabanaca1), koji

dolaze iz raznih krajeva Srbije. Bra}a Cvetkovi}iCvetkovi}iCvetkovi}iCvetkovi}i, \\\\or|eor|eor|eor|e, JovanJovanJovanJovan i ZlatkoZlatkoZlatkoZlatko, rodom iz sela Sem~e (okolina Ni{a) naseljavaju se 1862. godine (\or|e je ubio Tur~ina, pa je, pla{e}i se osvete, pobegao sa bra}om u srpsko). Cvetkovi}i su kupili u [opi}u Zbegovcu imanje od Jovana Paunovi}a i otvorili radnje. \or|e i Jovan bili su kolari, dok se Zlatko bavio zemljoradnjom. Postepeno naseljavanje Zbegovca nije bilo slu~ajno. Brz ekonomski razvoj Srbije, posle dobijanja autonomije, zahtevao je da se na ovom delu [umadijske Kolubare zanuje zanatlijsko-trgova~ki centar, koji bi ~inio usluge okolnim selima i u kome bi se vr{ila razmena dobara. Do obli`njih varo{ica i gradova trebalo je i}i satima (Valjevu udaljeno 5 sati hoda, Aran|elovac, tako|e, Rudnik 7 sati, Beograd 10 sati). Same prilke su zahtevale da se na magistrali Beograd-Rudnik, na ~ijoj duìni od 100 kilometara nije postojalo nijedno ve}e mesto, osninuje varo{ica koja bi zadovoljila potrebe ~estih kiridìja iz okolnih sela.

1) Jabanac stranac - doseljenik

Porodica Cvetkovica snimljena 1917.godine.Na slici su ore iJovan saporodicama,[prim.P.M.lule]


3

Godine 1865. Zbegovac dobija prvog opan~ara Milancuku iz Pirota, koji je izra|ivao traène crvene opanke, potiskuju}i vrcane opanke primitivno na~injene od presne koè, uvezane vrpcama od koè ili kudelje. Prvi koàr, Grigorije Grigorije Grigorije Grigorije Giga Nikoli}, Giga Nikoli}, Giga Nikoli}, Giga Nikoli}, rodom iz Ferdina (Banat), naselio se 1867. Godine da ne bi sluìo unutra{njoj vojsci on je pobegao iz Banata u eleznik, pa se docnije naselio u [opi}u. Od op{tine [opi} dobio je besplatan plac i sagradio je ku}u u Zbegovcu. Iste godine otvorio je prvu mehanu Makedonija Jovan Jovan Jovan Jovan Vi{nji},Vi{nji},Vi{nji},Vi{nji}, zvani VlaucaVlaucaVlaucaVlauca, Cincarin iz Makedonije. Godine 1868. Petar Petar Petar Petar Stevanovi}Stevanovi}Stevanovi}Stevanovi} iz Krive Reke (Ka~er) poduè [arenu mehanu kod Broda (re~ni prelaz na putu Beograd [opi}, pored dana{njeg gvozdenog mosta na ulazu u Lazarevac). [arenom je prozvana zbog mnogobrojnih crteà po spoljnjim zidovima. Pored soba za preno}i{te i staja za sme{taj stoke mehana je imala i pekaru, tako da su namernici pored pi}a i preno}i{ta mogli dobiti i hleb. Prvu trgova~u radnju otvorio 1870. godine Milo{ Milo{ Milo{ Milo{ \\\\or|evi}or|evi}or|evi}or|evi}. U Zbegovcu, zaseoku [opi}a, biolo je tada 9 ku}a sa 32 stanovnika. Sedamdesetih godina pro{log veka naseljavanje se vr{ilo intezivnije. Jevrem Jevrem Jevrem Jevrem @ivkovi}@ivkovi}@ivkovi}@ivkovi} i Despot Vasi},Despot Vasi},Despot Vasi},Despot Vasi}, opan~ari rodom iz sela ispod planine Tare, naseljavaju se 1871. godine, a Obren Peri{iObren Peri{iObren Peri{iObren Peri{i}, tako|e opan~ar pridru~uje im se tako|e 1872. godine. Prvu obu}arsku radnju otvorio je 1875. godine Obrad Obrad Obrad Obrad Popovi},Popovi},Popovi},Popovi}, Kosmajac, a posle sedam godina naselio se i drugi obu}ar, Dragutin Dragutin Dragutin Dragutin Markovi},Markovi},Markovi},Markovi}, zvani TrentaTrentaTrentaTrenta, tako|e Kosmajac. Prve terzije bili su Milutin Filipovi}Milutin Filipovi}Milutin Filipovi}Milutin Filipovi} rodom iz Valjeva, koji se doselio 1877. godine i JoJoJoJovan Vi{nji},van Vi{nji},van Vi{nji},van Vi{nji}, VlaucaVlaucaVlaucaVlauca (koji je pored mehane, 1876. godine otvorio je terzijsko-abadìjsku radnju). Nagli ekonomski napredak u Srbiji, nastao posle dobijanja gradova 1868. godine, odrazio se povoljno i u ovom delu [umadijske Kolubare. Blizina Beograda i Austro-ugarske granice pozitivno su uticale na brù razmenu produkata i stavrale mogu}nost da se lak{e do|e do novca i do ostavrenja vi[eg ìvotnog standarda. Bogati, ravni~raski krajevi uzimaju sada aktivnijeg u~e{}a, ne samo u ekonomskom, ve} i u politi~kom ìvotu zemlje, tako da stari strate{ki politi~ki centri gube svoju va`nost. Dobijanje dràvne

Lazarevaka pijca.posle I Svetskog rata


4

nezavisnosti posle Berlinskog kongresa, javila se u ovom delu [umadijske Kolubare potreba da se stvori novi, prirodni privredni i politi~ki centar sreza kolubarskog tj. da se administrativno sredi{te sreza kolubarskog do tada u îbutkovici prenese u ravni~arske krajeve. Novo administrativno sedi{te trebalo je da bude u [opi}u ili Baro{evcu. Sve{tenik Gerasimovi} iz Baro{evca teìo je da se centar sreza premesti u BaroBaroBaroBaroevacevacevacevac, dok su liberali koje je vodio Mi}a BrankoviMi}a BrankoviMi}a BrankoviMi}a Brankovi}, trgovac iz Drena, predsenik op{tine [opi}, èle}i da [opi}u pripadne ta ~ast povodom toga je u Baro{evcu je 28 juna 1878. godine odràna sreska skup{tina kojoj su prisustvovali svi vi|eniji ljudi iz sreza. Odlukom ve}ine re{eno je da se novonaseljeni deo [opi}a Zbegovac proglasi sredi{tem sreza kolubarskog1) Jovan Paunovi} Jovan Paunovi} Jovan Paunovi} Jovan Paunovi} zemljoradnik iz [opi}a, poklonio je plac zvani Ada u Zbegovcu da se podigne kapetanije i apsana. Ispod zatvora sagra|ena je staja za konje. Kapetanije je bila belo okre~ena, te su je zvali bela ku}a. Prvi kapetan sreza Kolubarskog sa novim sredi{em u Zbegovcu ([opi}) bio je Petar Molerovi}Petar Molerovi}Petar Molerovi}Petar Molerovi} rodom iz Vra~evi}a, koga su u jesen 1878. godine seljaci iz okoline i naseljinici iz Zbegovca sve~ano do~ekali. On je bio sve~ano obu~en sa fesom na kome je vijorila ki}anka. Preko rasko{nog dèmerdanca2) blistao je fermen3) krdàlinac4), sav u srmi. âk{ire - poturlije5) krasile su izvezene osmice6) i ~arme7), a na nogama su se sijale plitke kondure8). Sa kapetanom do{lo je i ostalo osoblje, pisar Vi}entije Popovi}, rodom iz [opi}a, praktikant Velimir Markovi}Velimir Markovi}Velimir Markovi}Velimir Markovi} zvani \\\\edaedaedaeda i jedan pandur. Progla{enje [opi}a za sresko mesto izazvalo je nov priliv stanovni{tva. Tome je doprinelo prosecanje novih puteva, koji su spajali [opi} kako sa oklinim tako i sa ve}im i zna~ajnijim mestima, Kako su u to vreme, ponalogu Narodne skup{tine, presecani i gra|eni putevi ka Aran|elovcu, Milanovcu, rudniku, Valjevu i Beogradu, to je svako selo na svojoj teritoriji u~estvovalo u izgradnji istih. Po nare|enju sreskog kapetana, seosko stanovni{tvo [opi}a je kulukom davalo svoj deo u izgra|ivanju, dok su zanatlije u trgocu ispla}ivali svoj deo novcem. Kako su to bili putevi kr~enici nasuti peskom to su imu}niji seljaci dovla~ili sto~nom zapregom pesak i kamen, a sirotinja je kr~ila put, nasipala ga peskom i prokopavala odvodne kanale. Nije bila retka slika da panduri

1) U delu Kneèvine Srbije od M. \. Mili}evi}a stoji da se okrug Beogradski delio na 5 srezova, izme|u ostalih Kolubarski sa sredi{tem u [opi}u. U fusnoti stoji gotovo pre u Stubici, ali se zove i pi{e u [opi}u. Ovde Filipovi} misli da [opi} zahvata ravni~arski kraj, a da Zbeogovac zaseok [opi}a pripada Stubici (prim. Hron.) 2) dèmerdanac - ode}a sa dugim rukavima koja je dosezala do kolena 3) femen ode}a bez rukava koja se navla~i preko dèmerdanca 4) krdàlinac nazvan zbog obilja ukrasa koji su nosili samo hajduci krdàlije 5) poturlije - ~ak{ire sa duga~kim turom 6) osmice ukras izveèn svilom u obliku osmica 7) ~arme ukras izveèn svilom i gajtanom u obliku grane 8) kondure - cipele


5

privedu po nekog seljaka i javno ga izbatinaju zbog neizlaska na kuluk. Naj~e{}a kazna zbog neispunjavanja obaveza bila je pove}anje radnih dana od 5 10 nadnica na kulu~enju. Zahvaljuju}i boljoj povezanosti sa okolinom broj naseljenika raste. Svetozar Jovanovi}Jovanovi}Jovanovi}Jovanovi} otvara kafanu 1879. godine, Jovan Risti}Jovan Risti}Jovan Risti}Jovan Risti} zida 1880. godine novu zgradu tako|e za kafanu, koju naziva Jelina kafana. Otvaraju se nove opan~arske radnje Zdravka Stefanovi}aZdravka Stefanovi}aZdravka Stefanovi}aZdravka Stefanovi}a (1880), i Petrai Petrai Petrai Petra Negovanovi}aNegovanovi}aNegovanovi}aNegovanovi}a - âruganaâruganaâruganaârugana (1881), a Lazar Jejki}Lazar Jejki}Lazar Jejki}Lazar Jejki} (1881) i StevanStevanStevanStevan Stevanovi}Stevanovi}Stevanovi}Stevanovi} (1882) otvaraju kova~ke radnje. Kosta Markovi},Kosta Markovi},Kosta Markovi},Kosta Markovi}, zvani MeraklijaMeraklijaMeraklijaMeraklija i Vasa Milutinovi} Vasa Milutinovi} Vasa Milutinovi} Vasa Milutinovi} Crni Crni Crni Crni VasaVasaVasaVasa (1882) vr{e terzijsko-abadìjske usluge. Prvi lekar u Zbegovcu bio je Dr Gligorije Sko~i}Gligorije Sko~i}Gligorije Sko~i}Gligorije Sko~i} (1882). Zbog naglog rasta broja stanovnika kapatan je podneo odgovaraju}im organima zahtev da se [opi} proglasi za varo{icu. Narodna skup{tina je ispunila èlju gra|ana. U Srpskim novinama slu`beni list od 29.9.1882. godine iza[ao je oglas da se [opi} progla{ava za varo{icu. Uskoro se u varo{ici [opi} naseljavaju opan~ari Milan Nikoli}Milan Nikoli}Milan Nikoli}Milan Nikoli} (1882) i Dobrosav Dobrosav Dobrosav Dobrosav Maksi}Maksi}Maksi}Maksi} (1883). Milovan Damjanovi}Milovan Damjanovi}Milovan Damjanovi}Milovan Damjanovi} Kur}ubaKur}ubaKur}ubaKur}uba dolazi iz Beograda i 1883. godine otvara trgova~ku radnju i hotel. Iste godine Kuzma Kuzma Kuzma Kuzma Ili}Ili}Ili}Ili} iz Lukavice i Stefanovi} PetarStefanovi} PetarStefanovi} PetarStefanovi} Petar zidaju pekare, a JovanJovanJovanJovan PanteliPanteliPanteliPanteli}, Kosmajac, otvara 1884. godine trgova~ku radnju. Prvi stolar Toma Lomi}Toma Lomi}Toma Lomi}Toma Lomi} iz Uìca otpo~inje sa radom 1885. godine. Godine 1885. posetio je varo{icu [opi} u svojstvu {kolskog nadzornika Jovan Miodragovi}, koji u svom izve{taju napominje da ova varo{ica ne zasluùje da se tako zove, jer nema ni po{te, a nije ni na reci i samo naselje usred bara i blata po~elo je da se preme{ta du` puta1). Zanimljivo je da je Miodragovi}, ne bez osnova, predvideo dalji napredak i preimu}stva novog dela [opi}a, Zbegovca, budu}eg Lazarevca, u odnosu na stari deo [opi}a. Godine 1883. stanovni{tvo varo{ice [opi} uz pomo} okolnih sela ([u{njara, Drena, Stubice i Dudovice) sazidalo je za svoje potrebe {kolu. Kako ni okolna sela nisu imale {kole, to su se na inicijativu presednika op{tine [opi}, Mi}e Brankovia odazvali imu}niji seljaci i za gradnju {kole poklanjali gra|u, ciglu i kamen, a stovni{tvo varo{ice je platilo rad majstorima u iznosu od 1.700 dinara. Ova suma je razrezana prema imovnom stanju na sve gra|ane varo{ice. U novom naselju, varo{ice [opi}, pove}avao se broj gra|ana. PetaPetaPetaPetar Stefanovi}Stefanovi}Stefanovi}Stefanovi} i Toma Paunovi}Toma Paunovi}Toma Paunovi}Toma Paunovi} otvaraju 1886. godine manufakturno-

1) Jovan Miodragovi}: Iz revizije, u Srp~etu V, strana 194


6

galanterijske radnje. Milan Milan Milan Milan \\\\or|evi}or|evi}or|evi}or|evi} otvara opan~arsku radnju 1886. godine, a Milovan Petrovi}Milovan Petrovi}Milovan Petrovi}Milovan Petrovi} prvu sara~ku radionicu. Cvetko Pavlovi},Cvetko Pavlovi},Cvetko Pavlovi},Cvetko Pavlovi}, \\\\erasim erasim erasim erasim \\\\erasimovi}erasimovi}erasimovi}erasimovi} i LLLLjuba Ne{i}juba Ne{i}juba Ne{i}juba Ne{i} otvaraju pekarske radnje 1888. godine, dok je Milovan Milovanovi}Milovan Milovanovi}Milovan Milovanovi}Milovan Milovanovi} prvi kasapin koji se isklju~ivo bavi mesarskim zanatom. [est pekarskih radnji svedo!~i o ìvom prometu u varo{ici, pogotovo kada se uzme u obzir da su doma}ice skoro svih zanatlija pekle hleb za svoje uku}ane. Zbog ~estih sukoba izme|u uglednih zanatlija i trgovaca novog, gra|anskog dela [opi}a (Zbegovca) sa vi|enijim ljudima zemljoradni~kog, starog dela [opi}a oko razrezivanja poreza i op{tinskih izbora, gra|ani su zahtevali da formiraju svoju op{tinu i da novo naselje dobije novo ime. Na zboru, odrànom 24. aprila 1887. godine (na Lazarevu subotu) gra|ani varo{ice [opi} izrazili su jednodu{no svoju èlju da varo{ica dobije ime LAZAREVAC. Narodna skup{tina Kraljevine Srbije usvojila je zahtev gra|ana i 28. juna 1889. godine zvani~no je objavljeno u Srpskim novinama da se naselje

varo{ica [opi} od sada ima zvati Lazarevac. Kako je Lazarevac dobio svoje ime ima razli~itih tvr|enja. Petar Petrovi} u svojoj knjizi [umadijska Kolubara iznosi dve pretpostavke.


7

Prva je, da je Lazarevac dobio svoje ime po kafani Knez Lazar, a druga, da je dobio ime na Lazarevu subotu, pa se otuda i zove Lazarevac. Neki me{tani (êdomir Popovi}, sve{tenik i drugi) tvrde da je Lazarevac dobio ime po vidovdanskoj skup{tini odrànoj u Baro{evcu 1878. godine (kada je preme{ten srez iz îbutkovice), a to je dan kada se odigrala kosovska bitka i pogibija kneza Lazara. Mi{ljenje najstarijeg Lazarev~anina, Milivoja Paunovi}a je druga~ije. On tvrdi da je kralj Milan, na putu od Rudnika ka Beogradu, pro{ao je kroz [opi}. Kada su ga gra|ani zamolili da mest da novo ime, on ih je upitao:

- Koji je danas dan? - Lazareva subota, va{e veli~anstvo, odgovorili su gra|ani. - Lepo! Neka se zove Lazarevac.

Najverovatnije je da je Lazarevac dobio ime po Lazarevoj suboti, kada je doneta odluka o odvajanju od sela [opi} ili po kraljevoj èlji. Kafana Knez Lazar po izjavi najstarijih Lazarev~ana (Milivoja Paunovi}a, Zdravka Peri{i}a i Dimitrija Nikoli}a) nije postojala. Za nepunih {est godina Lazarevac je tako napredovao da je brojao 565 stanovnika, od toga 368 mu{kih i 197 ènskih1). Imao je 9 trgova~kih, 10 opan~arskih, 2 kolarske, 3 koàrske, 7 terzijsko-abadìske, 2 sara~ke i 2 obu}arske radnje, 7 kafana i po 1 stolarsku, bravarsku, voskarsku i berbersku radnju. Lazarevac je imao samo jednog lekara (najpre Dr Gligorija Sko~i}aGligorija Sko~i}aGligorija Sko~i}aGligorija Sko~i}a, koji je umro 1896., a potom Dr Jovana Aleksi}aDr Jovana Aleksi}aDr Jovana Aleksi}aDr Jovana Aleksi}a), jednog apotekara Savu Savu Savu Savu Mrcailovi}aMrcailovi}aMrcailovi}aMrcailovi}a iz Beograda i babicu Jelenu Mr{ovi}.Jelenu Mr{ovi}.Jelenu Mr{ovi}.Jelenu Mr{ovi}. U vremenu od 1895. do 1900. godine broj stanovnika se uve}ao za 106. Prema popisu od 31.12.1900. godine Lazarevac je brojao 383 mu{kih i 288 ènskih, svega 671 stanovnik. Prira{taj stanovni{ta se nastavio. Dragutin Dragutin Dragutin Dragutin Baoeti},Baoeti},Baoeti},Baoeti}, opan~ar iz Beograda i Sava Arsenovi},Sava Arsenovi},Sava Arsenovi},Sava Arsenovi}, abadìja iz Bijeljine otvorili su svoje radnje 1903.godine, a 1904. godine naseljavaju se Ljubomir Ljubomir Ljubomir Ljubomir \\\\or|evi},or|evi},or|evi},or|evi}, opan~ar, êdomir Vesi},êdomir Vesi},êdomir Vesi},êdomir Vesi}, abadìja, Ljubomir ôlovi},Ljubomir ôlovi},Ljubomir ôlovi},Ljubomir ôlovi}, opan~ar i Dragi} Staji},Dragi} Staji},Dragi} Staji},Dragi} Staji}, pu{kar. Pored Milovana Milovanovi}a, mesara, otvorili su su{nice i mesnice Vasa ]ukoviVasa ]ukoviVasa ]ukoviVasa ]ukovi}2) (1903) i Ratko Radosavljevi}Ratko Radosavljevi}Ratko Radosavljevi}Ratko Radosavljevi} (1904), {to govori o jo{ ìvljem prometu u mestu. Prema popisu od 31.12.1905. godine (Statisti~ki godo{njek za 1905 godinu) Lazarevac je imao 421 mu{kih i 266 ènskih, svega 687 stanovnika. Op{tina

1) Prema podacima statisti~kog godi{njaka Kraljevine Srbije, II knjiga od 1894/95 Beograd, strana 34, prema popisu od 31.12.1895.godine. 2) Vasa ]ukovi} ostac Spasenije ]ukovi} Babovi} iz sela Radovine, srez Nova Varo{. U svom selu ubio je Tur~ina i pobegao u Valjevo. Do 1903 godine nekoliko puta prelazio je u Sandàk nose}i oruìje i drugi materijala za podizanje ustanka protiv Turaka. Posle majskog prevrata pre{ao je u Vreoce i oènio se Stamenom. 1903 godine nastanio se u lazarevcu i ìveo do smrti do 1942 godine


8

lazareva~ka obuhvatala je i sela Stubicu i [u{njar i brojala je (731 mu{kih i 536 ènskih) 1267 stanovnika. Godine 1905 Lazarevac je dobio po{tu koja je bila sme{tena u privatnoj ku}i, a 1906. godine otpo~ela je izgradnja èlezni~ke pruge koja je zavr{ena 1908. godine.3) Izgradnjom pruge Lazarevac je povezan sa Valjevom, Aran|elovcem i beogradom. Godine 1908. napustio je Lazarevac apotekar Sava Sava Sava Sava Reailovi}Reailovi}Reailovi}Reailovi} i oti{ao za Beograd. Na njegovo mesto za apotekara do{ao je Vojislav Mihailovi}Vojislav Mihailovi}Vojislav Mihailovi}Vojislav Mihailovi} iz Zaje~ara, koji je iste godine sazidao apoteku koja i danas postoji. Idu}e godine Lazarevac je dobio jo{ jednog lekara Dr Simu GovedaricuDr Simu GovedaricuDr Simu GovedaricuDr Simu Govedaricu. Nagli uspon mesta zahtevao je i postojanje i sreskog suda. On je otvoren 1910. godine a zgrade za sud podiglo je Ministarstvo pravde. Iste godine

podignuta je nova zgrada nove {kole. Uo~i balkanskih ratova broj stanovnika u Lazarevcu se pove}ao za 27 i iznosio je 433 mu{kih, 281 ènskih, svega 714 stanovnika. U ratovima 1912-1913 u~estvovalo je 85 obveznika, a pognilo je 5.1) Ratne operacije u prvom svetskom ratu 1914 angaòvale su sve sposobne obveznike. 197 lazarev~ana oti{lo je u rat. Prilikom drugog neprijateljskog napada na Srbniju (posle Cerske bitke) Srpska vojka se povla~i i formira front koji se protezao kosama sela Drena, Stubice, [u{njara, @upanjca i ]elija. Pred navalom neprijatelja ve}i deo stanovi{tva Lazarevca je emigrirao. Povorka se kretala beànija prema Valjevu, Kragujevcu i Rudniku. Posle kolubarske bitke stanovni{tvo se vratilo svojim domovima. Do oktobra 1915

3) Petar @. Petrovi} [umadijska Kolubara, Beograd, 1949. Godina god.1910 Lazarevac je dobio èlezni~ku stanicu na pruzi Lajkovac Aran|elovac 1) Poginuli u balkanskim ratovima:

Tihomir Nikoli}, opan~ar iz Lazarevca, pognuo 5.11.1912 u Bitolju, Vojislav Stevanovi} iz Lazarevca, poginuo 9.12.1912. u Jedrenu, Bogosav Peri{i} iz Lazarevca, umro od rana 15.03.1913 u Dra~u, @arko Topalovi} iz Lazarevca, umro od rana, 15.3.1913. u Kumanovu @ivko Veljanovi}, trgovac iz Lazarevca, poginuo, 11.07.1913. na Vlasini.

Osnovnakola, snimak pred ruenje1959.


9

godine Lazarevac je ìvotario ìvotom prepla{ene palanke ~iji su stanovnici bili ène, deca i pokoji starac. Oktobra 1915. godine ofanziva Austro-Nema~kih snaga izazvala je novu beàniju - povla~enje ispred neprijatelja. Ponovo su se kolone kretale ka poznanicima iz 1914. godine. Neprijateljske trupe okupirale su Lazarevac 3 novembra 1915. godine. Posle zauzimanja Srbije od Strane napada~a izbeglice su se vratile svojim ku}ama. U periodu od 1915 1918 zamro je privredni ìvot Lazarevca.

EKONOMSKE PRILIKE OD 1876 DO 1918EKONOMSKE PRILIKE OD 1876 DO 1918EKONOMSKE PRILIKE OD 1876 DO 1918EKONOMSKE PRILIKE OD 1876 DO 1918 U LAZAREVCU CENTRU KOLUBARSKOG SREZAU LAZAREVCU CENTRU KOLUBARSKOG SREZAU LAZAREVCU CENTRU KOLUBARSKOG SREZAU LAZAREVCU CENTRU KOLUBARSKOG SREZA Kao sresko mesto Lazarevac je predstavljao ne samo administrativni ve} i privredni centar sreza. Srez kolubarski je imao raznorodnu privredu. Dok je njegov severozapadni deo ravni~arski, dotle je jugoisto~no brdski i prete`no sto~arsko-vo}arski. Najbogatiji dru{tveni sloj gra|ana predstavljali su trgovci. Oni u ve}ini poti~u uglavnom iz zemljoradni~kih porodica, pa se pored trgovine bave i zemljoradnjom (Dragoljub Stefanoovi}, Mi}a Branskovi} i drugi), a manji deo, uglavnom doseljenici, kao Milovan Damjanovi}, êdomir Bro}i} i drugi bavili su se samo trgovinom. Ve}ina trgovaca dràla je galanterijsko-manufakturne ili gvo`|arske radnje. Uzgredno, bavili su se i otkupom seoskih proizvoda: p{enice, kukuruza, suve {ljive, rakije i koè, {to su odvozili za Beograd. (Do 1905 godine nije bilo trgovaca koji su se bavili isklju~ivo otkupom i izvozom. Od 1905 godine jedini izvoznik bio je Milovan Lazarevi}). Trgovci su se pored trgovine bavili i davanjem novca pod interes. U tom pogledu naro~ito se isticao Milovan Damjanovi} Kur}uba, koji se tako


10

obogatio da se govorilo da je njegovo imanje od reke do apoteke ako bi ko zapitao gazda Milovana na koji je na~in postao bogat, on bi, mo`da, rekao da je stekao krvavim znojem, ono, istina, nije bilo ba{ bez znoja, kad ~ovek zapali svoje dobro, koje je bilo osigurano i onda prevari osiguravaju}e dru{tvo i naplati ga, pa onda pobe}i u Kolubaru da nas ovde usre}i. (zapalio je svoj hotel Crna ma~ka, u Beogradu prim. hroni~ara. Daleko mu lepa ku}a. Pod reakcijom G. Milovan je bio prava sila i {to on kaè mora to da bude. Vodio je doma}insku politiku: sve za narod, pa u svoj dèp. On je ulep{avao varo{icu, kopao arteske bunare, pa kako ga je bog dao, umeo je nekako zgodno da napi{e i sastavi bilans. Ko bi jo{ mogao da nabroji dela ovoga velikoga i zaslu`nog gazda Milovana1). Mnogi radnici su na svojim le|ima osetili dobratu ovakvih trgovaca, ali su njihove prave `rtve bili svakako seljaci koji su se zaduìvali uglavnom kod trgovaca. Kamatna stopa iznosila je 10 do 20%. U prole}e kad je seljaku bilo najteè, menice su davane na protest zbog izmirenja duga i seljak je bio prinu|en da bud za{to prodaje rod na zelene. Pored trgovaca, nov~anim {prekulacijama bavile su se i kafedìje. Kako je sedamdesetih godina pro{log veka seljaka pogodio proces raspadanja patrijahalnih zadruga, to su se ovi obra}ali trgovcima i kafadìjama za zajmove. Da bi iskooristili ovaj momenat, Milovan Damjanovi} i Milo{ \or|evi} osnivaju 18901) privatni nov~ani zavod pod nazivom Lazareva~ka zadruga za kredit i {tednju. Ovu i ovakvu zadrugu koristili su trgovci, politi~ki jednomi{ljenici njenih osniva~a, koji su od zadruge na ime usluge bez ve}eg interesa, uzimali novac u zajam, koji su posle davali seljacima na kamatu od 20-30%. Zato zadruga nije imala veliku dobit, {to se vidi iz njenog poslovanja od 1894 do 1900 godine. godina Upla}eni

kapital Kamtna stopa Ukupni obrt îsta dobit

1894 64842.00 10 638580.00 2362.14 1895 11606.00 10 83457.00 1896 22393.00 10 225974.00 457.60 1897 33883.00 10 101028.00 1041.00 1898 44988.00 10 462842.00 1708.00 1899 1900 5977.00 10 56152.00 Kakv je bio njen prioritet, najbolje se vidi iz tabele na kojoj je data pore|enje celokupnog obrta (dinarima), nov~anih zavoda Lazarevca, Valjeva i Aran|elovca.

1) Ratorni~ke novine br.37 od 1.8.1903. godine 1) U sedam izve{taja statisti~kog godi{njaka kraljevine Srbije navodi se datum osnivanja 1890 godine, a u jednom od 1900 1888.


11

Celokupni obrt u dinarima mesto 1900 1901 1902 1903 1904 Lazarevac 56152 66482 55728 Valjevo 2477852 12608794 14020743 15885793 19282624 Aran|elovac 5451892 5495300 4526909 5015522 5116916 Posle majskog prevrata 1903. ovaj nov~ani zavod prestao je da egzistira. Posle trgovaca, po ekonomskoj snazi, naja~i su bili zemljoradnici. Zemljoradni~kih porodica bilo je u Lazarevcu desetak2). To su obi~no bili ro|aci bogatih trgovaca (bra}a i sl.) koji su ostajali na imanju. Oni su zadràli i odevanje i na~in ìvota seljaka. Najbrojniji su bili zanatlije i radnici. Proizvo|a~ka delatnost zanatlija orijentisala se prema zahtevima okoline, tj. sela ({to je prirodno, jer je seljak bio glavni potro{a~ robe) a manjim delom delom zadovoljavala je i varo{icu. Zanatlije otvaraju radionice sa minimalnim obrtnim sredstvima (osnovni kapaital od 150 do 200 dinara) i najprimitivnijim alatom. Produkcija je bila manufakturno-radioni~kog tipa, {to je zavisilo od materijalne mo}i zanatlija (siroma{an zanatlija radio je sve sam) i prirode posla. Kod najve}eg broja zanatlija proizvodnja je bila radioni~ko-esnafskog tipa. Najbrojniji su bili opan~ari. U njihovim radionicama radilo je 4 do 5 radnika. Kod Dobrosava Maksi}a radilo je 4 radnika, Jevrema @ivkovi}a 5, Zdravka Stefanovi}a 3. Broj radnika bio je varijabilan i zavisio od sezone. Abadìje su dràle tako|e pribliàn broj radnika, a ostali: obu}ari, kolari, stolari po jednog ili dvojicu. U Lazarevcu su bile, krajem IXX veka, 32 zanatlije razli~itih struka. Godine 1890. zanatlije su formirale svoju organizaciju Zanatlijsko udruènje. Udruènje je imalo humani karakter. Cilj mu je bio uzajamno potpomaganje iznemoglih i za rad nesposobnih ~lanova, briga o materijalnom dobru ~lanova, staranje da svojim umrlim ~lanovima obezbedi pristojan pogreb, itd. Udruènje je primalo u svoje redove i radnike, jer je poloàj radnika i zanatlija bio isti s obzirom na uslove ìvota, primitivnost sredstava za proizvodnju, mali obrt. Udruènje se uspe{no borili protiv eksploatacije bogatih trgovaca ____________ i poreskih optere}ivanja od strane poreskih vlasti. Kako se, kasnije, izvestan broj zanatlija ekonomski osnaìo i time politi~ki orijentsao prema vladaju}im partijama, liberalima i naprednjacima, to se u novostvorenoj situaciji osetila i klasna diferencijacija, te Zanatsko udruènje gubi svoju pravi vrednost i svoje ciljeve zamenjuje eksploatatorskim.

2) Neke su u dana sostali zemljoradnici kao Milivoje Paunovi}, Vladisavljevi}i i Raji}i.


12

Zao{travanje klasnih suprotnosti povezano sa politi~kom borbom Zanatskom udruènju najjasnije se odrazilo u Beogradskom zanatlijskom udruènju, te su radnici i siroma{ne zanatlije istupile iz udruènja i formarali 26 oktobra 1892. svoju klasnu organizaciju Srpski zanatlijski rotorni~ki savez. Srpski zanatlijski rotorni~ki savez imao je za cilj da radi na radni~kom i znatlijskom boljitku, da zastpa interese radnika i zanatlija, bori se za nedeljni odmor, za pobolj{anje higijenskih uslova rada, protiv rada na akord uop{te za sno{ljiv ìvot radnika i zanatlija1). Radnici i zanatlije Lazarevca prihvatili su osnivanje Srpskog zanatlijskog rotorni~kog saveza i 18 aprila 1894.godine (po novom kalendaru), {alju svoje delegate Vladislava Spasojevi}a sara~a, Jovana Risti}a }ur~iju i Stevana Stefanovi}a kova~a u ]upriju na saveznu zemaljsku skup{tinu Srpskog zanatlijskog rotorni~kog saveza. Istupanja radnijka i inokosnih zanatlija iz zanatskog udruènja mobilisalo je nazadne krugove varo[ice te su naprednjaci i liberali, Branisav \or|evi} trgovac, Dragoljub Stefanovi} trgovac i Marion Popovi} sve{tenik napali radnike da su nihilisti, komunisti i crvenda}i da bi upla{ili reakcionarnu o{ricu vlasti i otklonili progone i maltretiranja, vo|i Zanatlijsko radni~kog pokreta nazivali su sebe samo zanatlijama. Oni su 18 aprila 1894.godine (po novom kalendaru) poslali drugoj redovnoj zemaljskoj skup{tini Srpskog zanatlijsko rotorni~kog saveza koji se odràvao u ]upriji pozdravni telegram slede}e sadrìne: Lazarevac, 6 april 1894.godine Sre}an rad bra}o zanatlije. Va{ rad da urodi plodom, punog sre}om i napretkom za nas zanatlije i ceo narod srpski. Mi zanatlije varo{ice Lazarevac i ako smo na{im vrednim izaslanicima uve}ali skup{tinu ipak hitamo da im iz dubine du{e ~estitamo sloèn i sre}an rad, a taj rad udari}e, ako bog da, ~vrst temelj Srpskom zanatlijskom savezu. Jovan Janji}, Vilhela Bili, Todor Stojkovi}, Lazar Popovi}, Lazar Jeji}, Petar Negovanovi}, Vasa Milutinovi}, Du{an Markovi}, Jovan Cvetkovi}, Josip _____. Jovan Risti}, Sava Kova~evi}, Dragoljub Nikoli}, Jovan \or|evi}, Milorad Ran~evi}, Vasa Komadini}, Sotir Gligorijevi}, Sava Stevanovi}, Savko Stevanovi}, Vitomir Ignjatovi}, Rista Radovi}, Milo{ Risti}, Gaja Andrejevi}, Milivoje Milovanovi}, Sima Andrejevi}, Frane Vilhem, Mihailo Mihailovi}, Svetomir Milutinovi} i Gli{a Tadi}1) I sastav telegrama i njegovi potpisnici govore o nedovoljnoj politi~koj klasnoj zrelosti i poznavanju marksisti~ke nauke. Uz radni~ku borbu idu zanatlije sa svojim sitno-buròaskim nazorima i religiozno{}u. To uopstalom nije ~udno jer kada se prou~avaju radni~ki pokreti ostalih zemalja u svom embrionalnom razvoju vidi se da boluju od nedovoljne izdiferenciranosti i rasnih shvatanja, {to je uostalom odgovaralo datom trenutku istorijskog razvoja.

1) Dragi{a Lap~evi} Poloàj radni~ke klase i sindikalni pokret u Drbiji, Beograd, 1920. Str.178 1) Novine Zanatlijski savez br.47 od 14.8.1894.godine


13

Do formiranja zanatlijsko-radni~kog saveta u Lazarevcu nije do{lo 1894. godine. Vlast i buròazija poku{ali su da onemogu}e najrevolucionarnije radnike i zanatlije da istupe iz zanatlijskog udruènja i formiraju zanatlijsko-radni~ki savez. Kako je hajdu~ija bila u~estala u Kolubari krajem XIX i bila rezultat politi~kog i ekonomskog delovanja obrenovi}evskih reìma, to su vlasti u gonjenju hajduka naj~e{}e angaòvali radnike i siroma{ne zanatlije da bi ih zakonski iznurili i politi~ki razbili Mi gra|ani ovog grada kao da smo osu|eni, da jednako teramo potere ~as za hajducima, ~as za hap{enicima, a na{e doma}e poslove ostavili smo bez ikakve pomo}i i nadzora. Vlasti porezu traè, a gra|ane i potere teraju, za porez prodaju i crno ispod nokta ne obaziruju}i se {to radnici ni tre}i dan svoje poslove ne rade, ve} se vrzmaju ~as na poziv kmeta, ~as na poziv predsednika, a ~as na poziv kapetana oko op{tinskih i sreskih kancelarija. Niko te brate ne pita moè{ li brate u poteru, nego samo hajde, niko te ne pita ima{ li da platiti{ porezu nego sam daj imao, nemao; a ako se izgovara{ da nema{ onda udri u prodaju prnja i ostalih pokretnosti, pa {ta vi{e prodaju za drugo polugodi{te2) Izbroni politi~ki sukobi sve su vi{e zao{travali odnose u zanatskom udruènju jer su vode}i ~lanovi pristupili liberalima koje je predvodio Milovan damjanovi}, Kur}uba, dok su radnici i ostale sitne zanatlije podràvale radikalaskog vo|u Mi}u Brankovi}a. zao{travanje klasnih protivvrednosti izbilo je u formi manjeg {trajka oko pove}anja nadnica. Sukob je izbio po~etkom januara 1895. godine, to je bio povod da se po~etkom februara 1895. godine osnuje zanatlijsko-rotorni~ki savez za Lazarevac i okolinu1). U Zanatlijsko-radni~kom savezu bilo je u~lanjeno 40 radnika i zanatlija. Postojali su upravni i kontrolni odbor, kao i pravila organizacije. Zanatlijsko-radni~ki savez primao je 5 komada lista Socijaldemokrat2). Zanatlije poslodavci su svoje udruènje posle istupanja radnika i siroma{nih zanatlija nazvali Fond za uzajamnu pomo} u slu~aju bolesti, povrede na radu, smrti, kra}e renaf, dok su radnici svoju organizaciju nazivali zanatlijsko udruènje. Izme|u jedne i druge organizacije izbijali su sukobi koji po formi i sadràju nisu dobijali ve}u o{trinu. Sukob sa reakcionarnom ~ar{ijom ilustruje dopis

2) Zanatlijski savez br.56 od 9.10.1894.godine 1) Milenko Topalovi}: Hronologija rotorni~kog pokreta u Srbiji, knjiga I do 1919, Nolit Beograd 1964. Str 411895, febrar, Lazarevac. Osnovano zanatlijsko-radni~ko udruènje (Socijaldemokrat, Beograd, br.2, 30.4.1895.; DA SRS. MNP, + III 42, 27.02.1895 2) Socijaldemokrat-organ srpskih socijalista izlazio u Beogradu 1895 (35 brojeva) i 1896 (15 brojeva). To je prvi list marksisti~ke orijentacije u Srbiji. Ure|ivao ga je redakcioni odbor na ~elu sa @ivojinom Balugdì}em. U Njemu sara|ivali: Vasa Pelagi}, Andra Bankovi}, Jovan Skerli}, Miljko Savi}, Georgi bakalov, Ivan Ancelj i drugi.


14

Jedno pitanje koji je iza{ao u listu Socijaldemokrat broj 7 od 20 juna 1895 godine po novom kalendaru. U varo{ici Lazarevcu postoji savezno udruènje za varo{icu i okolinu. Ono je svoje pravila potrvdila meseca februara teku}e godine. I rad pod istim otpo~eo sa dobrim uspehom. Njegovi pokreta~i imali su mnogo _________ od trgova~kih momaka potpomognuti za ono nekoliko trgovaca. Oni su ba{ u trenutku kada je zanatlijsko udrùenje stupilo u svoju akciju, pokrenuli da obrazuju nekakvu ________ Trgova~ko-zanatlijsku omladinu, a sve u cilju da zanatlijama u~ine smatnju, te da oni ne mogu osnovati svoju ideju. U tom cilju ~injene su razne smetnje ovom ustanovljenom udruènju, tako da je 11 februara teku}e godine priredila zabavu Zanatlijsko udruènje u korist svoje kase i ~im su pozivnice rasturene odmah su od strane tih smetenjaka rasturane druge pozivnice u kojima je stajalo da toga ve~era prire|uje zabavu i ta nazovi zanatlijska omaldina, i zaista te ve~eri bile su dve zabave obe dobro pose}ene. Zanatlijsko udruènje unelo je prihod od zabave u svoju kasu, koje je prema smetnji takore}i bio dobar, a ta nazovi trgova~ka omladina ni do danas nije ustanovljena, a novac dobijen na zabavi sigurno je pojela povr{ina, jer se to dru{tvo u Lazarevcnu ne moè ni obrazovati, jer u Lazarevcu nema vi{e od 8 trgovaca, a zanatlije ne}e sa njima, zato {to se interesi zanatlija ne koriste od strane trgovaca, no na protiv kmeta. Mi bi molili nadle`ne da izvide gde je novac {to je pao kao prihod na toj trgova~koj zabavi koja je dràna jedino u cilju da ~ini smetnju zanatskom udrùenje, pa ni do danas nije dru{to pod tim imenom obrazovano. Sigurno su taj novac pojeli oni koji su nazvali pokreta~e zanatlijskog udruènja propalicama. Sad imaju re~ gospoda prire|iva~i trgova~ke zabave, a mi }emo se na ovu stvar opet vratiti. 25.5.1895 Vladislav Spasojevi}, zanatlija1 Uprkos mnogobrojnim napadima od ~ar{ije, koja je napadala zanatlijsku-radni~ku organizaciju da je crvena, komunisti~ka, najuporniji radnici Petar Negovanovi} i Lazar Jaji}, kao i zanatlije Vasa Milutinovi}, Vasa Komadini}, Vladislav Spasojevi}, organizaciono su u~vrstili Zanatlijsko-radni~ko i omogu}ili mu dalji rad. Poloàj radnika organizonav u udruènju je pobolj{an, fiksirane su cene zanatlijskih i rotorni~kih usluga, dok se u politi~kom ìvotu udruènje nije moglo afirmisati jer je imovinski cenzus

1) Da je ovde re~ o zanatlijsko-radni~kom savezu a ne samo o zanatlijskom udruènju videti: Socijalisti~ke rotorni~ke organizacije u Srbiji na kraju XIX veka od Sargija Dimitrijevi}a, izdanje Rad 1953.Beograd str.16 gde stoji: Od mesnih odbora u unutra{njosti spominju se odbor u Aleksincu 11.11.1895, zanatlisko-radni~ko udruènje za varo{ Lazarevac i okolnu koje je potvrdilo pravilo u februaru 1895.


15

uskra}ivao pravo glasa svakome ko nije pla}ao neposredni porez ve}i od 15 dinara. Drugog februara 1896 po novom kalendaru iza{ao je u listu Socijaldemokrat poziv za skup{tinu udruènja: Upravni odbor Zanatliskog saveznog udruènja za varo{icu i okolinu na sednici svojoj od 6-og ovog meseca broj dva na osnovu ~lana 41, 44 i 45 dru{tvenih pravila re{ilo je da na dan 31 ovog meseca u 2 sata sazove druga redovna skup{tina ovog udruènja u kafani Makedonija sa ovim

Dnevnim redom 1. Izbor overa~a skup{tinskog zapisnika 2. Izve{taj Upravnog odbora o svom radu za pro{lu 1895 3. Izve{taj Upravnog i Kontrolnog odbora o stanju kase 4. Izbor Upravnog i kontrolnog odbora za 1896 5. Predlozi uprave i pojedinih ~lanova {to u krug dru{tvenih pravila

dolazi Pozivaju se ~lanovi ovog udruènja da na ovu skup{tinu do}i izvole. Na ovoj op{tini imaju pravo re{avanja svi ~lanovi koji su upisani i koji se upi{u do otvaranja skup{tine, a pristupa imaju oni koji nisu ~lanovi koji }e biti kao slu[aoci sa pristojnim pona{anjem. Od strane Upravnog odbora 10.01.1896 u L:azarevcu Rad skup{tine su poku{ali da omete nekolicina pijanaca, potpla}enih od strane bogatih trgovaca i zanatlija. Oni su poku{ali da izazovu tu~u, no u tome nisu uspeli. Izabrana je nova uprava sa Vladislavom Spasojevi}em na ~elu. Zanatlisko-rotorni~ko savezno udruènje nije dugo egzistiralo. Reakcionarna politika Obrenovi}a, posledice naprednja~kog poslanika za srez kolubarski Branislava \or|evi}a politi~ko ubistvo Ljube Lazarevi}a, onemogu}ili su dalji rad ovog udruènja. Sredinom 1896 udruènje je zabranila policija, tako da je socijalisti~ki pokret u Lazarevcu zamro. Posle 1900 poku{ali su Milojko Bogdanovi}, sara~ki radnik i Pavle Lazarevi} opan~arski radnik da osnuju radrni~ko udruènje, ali nisu imali uspeha zbog progona od strane policije. Tek posle 1905 borba protiv eksploatacije vodi se organizovanije. Odmah posle majskog prevrata lazareva~ki radnici su pristupili formiranju radni~kog dru{tva. Odluku radnika registruju Rani~ke novine dopisom radni~ka organizacija u Lazarevcu radni~ki pokret na{ao je svoga odjeka i ovde 29 pro{log meseca odràta je ovede konferencija na kojoj je u~estvovalo preko 50 radnika. Re{eno je da se osnuje radni~ko dru{tvo na saveznoj osnovi s programom radni~kog saveza. [aljite 30 primeraka Radni~kih novina, jer ljudi ho}e da ~itaju, a sada ne dobijaju.


16

Socijaldemokratski pozdrav1) Odluka radnika da formiraju radni~ku organizaciju nai{la je na èstoku reakciju me|u trgovcima i zanatlijama. Sledovao je napad za napadom, tako da su radnici doneli odluku da se protiv reakcije bore bojkotom. O prvom bojkotu pi{u Radni~ke novine slede}e: Na{i drugovi socijaldemokrati odràli su zbor u Lazarevcu 13 ovog meseca i posle zbora bojkotirali smo kafanu gazda Milovana Damjanovi}as, da ni jedan od na{ih svesnih drugova ne ide u ovu kafanu zato {to ne}e da prima na{e Radni~ke novine i {to nas naziva da smo ni{tavilo i da ne znamo {ta ho}emo. Kad su 17 ovog meseca kolubarski liberali odràli zbor u kafani Brajkovi}a, nekako slu~ajno, posle zbora do{ao je u ovu kafanu jedan na{ drug, kojeg po{tovani gazda napade re~ima: Kakva sloboda za vas? Ne damo mi vama slobodu, vi ste propalice, treba vama kamdìja, a ne sloboda. A kad smo mu mi objasnili, da to tako ne ide, on se razgoropadi i po~e vikati da }e on poraditi da se bi~ vrati i tada }emo vas, veli ~estiti gazda Milovan sve iskamdìjati pa ne}ete smeti da traìte slobodu. Zar vi propalice jedne nemate hleba da jedete, a ho}ete da se izravnate sa nama uglednim i vi|enijim ljudima. Ja za vas 20 pla}am porez. Radnici se bude gazda Milovane. Vi{e s njima ne moè niko zbivati {alu i olako se igrati kao {to bi ti hteo. @ivela radni~ka svest. Borimo se najenergi~nije protiv radni~kih neprijatelja, starih i ______ radni~kih grobara kao {to je gazda Milovan.1) Na zboru odrànom 26 jula 1903. Godine u kafani Milo{a Petkovi}a, u prisustvu pedesetorice radnika govorio je Milojko Bogdanovi}, sara~ki radnik o eksploataciji radni~ke klase i potrebi stvaranja radni~kih organizacija. Potom se pristupilo osnivanju Radni~kog dru{tva i izboru uprave. Za presedinika izabran je Pavle Lazarevi}, za podpresedinika Sima Bojovi}, za sekretara Milojko Bogdanovi}, za blaganika Vlad. Bogosavljevi}, a kao ~lanovi uprave izabrani su: Milorad Raj{i}, Boà Suvajdì}, Marko Nenadovi}, Stevan Radoj~i} i Sredoje Marti}. U nadzorni odbor u{li su Mlorad Berisavljevi}, Milja Radojkovi}, êdomir Miju~i}. Na zboru su prihva}ena pravila dru{tva2) Za delegata predstavnika na kongresu glavnog radni~kog saveza koje se odràvao u Beogradu izabran je Milojko Boganovi}, sara~ki radnik. Tom prilokom skupljeno je 5 dinara kao pomo} Radni~kim novinama.

1) Radni~ke novine br.29 strana 2 od 4.7.1903 (po straom kalendaru) 1) Radni~ke novine br.37 od 1.VIII 1903 godine, ~lanak Radni~ki neprijatelji 2) Izvod iz pravila radni~kog dru{tva: radni~ko dru{tvo je radni~ka organizacija koja radi na umnom i moralnm unapre|enju svojih ~lanova. Dru{tvo }e svoj cilj postizati a)osnivanjem knji`nice i ~itaonice, b) prire|ivanjem predavanja i kurseva u kojima }e podu~avati svoje ~lanove u ~itanju i pisanju, prirodnim i dru{tvenim naukama, v) osnivanjme radni~kih peva~kih horova, prire|ivanjem zabava i izleta, g) rasprevlja}e pitanja koja se odnose na popravku radni~kog stanja, d) radom na organizaciji radnika i bu|enju njihove svesti, a naro~ito agitacijom zastupanja radnika u stru~ne organizacije. izvod iz knjge Dragi[a Lap~evi} Poloàj radni~ke klase i sindikalni pokret u Srbiji Beograd , 1928. godine.


17

Kako je Radni~ko dru{tvo obuhvatalo skoro sve radnike raznih struka, to su opan~arski radnici kao najbrojniji zahtevali da se osnuje pododbor Saveza opanàrskih radnika. Drugog septembra 1904. Godine osnovan je pododbor opan~arskih radnika3) i izabrana uprava koju su sa~injavali: potpresednik Vojislav Stefanovi}, blagajnik Milojko Rajkovi} Brka, sekretar Ilija Ili}, ~lanovi Dragoljub Mili}evi} i Sredoje Marti}. Nadzorni odbor sainjavali su Milorad Blagojevi} i Stanimir Radojevi}4). Pododbor je odmah postavio pred poslodavce svoj zahtev: utvr|ivanje tarifnog pravilnika, tj. cena radni~kih usluga. Ukoliko bi poslodavac odbio da potpi{e tarifni pravilnik, radnici su ga napu{tali i obnjavljivali bojkot. Tako je zbog nepotpisivanja tarifnog ugovora bojkotovan Despot Vasi} opan~ar, kao i njegovi radnici 6edomir Tomi} i Milorad Blagojevi}5). Bojkot je uspeo. Poslodavac je prihvatio radni~ke zahteve, jer su bojkotovani radnici istupili s posla.1) Izolacija i bojkot bili su vrlo pogodno vaspitna sredstva za radnike i imali su efekta. Radnici su bili povezani ne samo u mestu, nego i na Glavnim radni~kim savezom, tj. Savezom opan~arskih radnika. Poku{aji bojkotovanih radnika da se uklju~e u prododbore drugih mesta nisu uspevali . Svesna disciplina i organizovana povezanost radnika primoravali su disedente da se poprave. Slu~aj Vasilija Slovi}a svedo~i o tome koliko je bila jaka radni~ka organizacija.2) Prvi trag o proslavi Prvog maja u lazarevcu spominje se 1905. godina. Radnici Lazarevca, povodom proslave dana rada beogradskih radnika, okupili su se u kafani Makedonija i poslali pozdravni telegram Glavnom radni~kom savezu ~estitaju}i praznik rada.3)

3) Milenko Topalovi}: Hronologija radni~kog pokreta u Srbiji, str 80, .1904, 8 septembar (26 avgust) osnovan pododbor Saveza opan~arskih radnika (lap~evi} Dragi{a: Organizacija izbora opan~arskih radnika, Kragujevac, 1909., str.37) 4) radni~ke novine br. 74 od 11.IX 1904 5) êdomir Tomi} i Milorad Blagojevi}, opan~arski radnici iz Lazarevca bojkotovani su od strane tamo{njeg odbora Saveza opan~arskih radnika zbog toga {to su kao organizovani radnici stupili na posao kod bojkotovanog poslodavca. Pozivaju se drugovi da bojkot odràvaju. Radni~ke novine br. 19 od 2.3.1905. 1) Bojkot radnje Desspota Vasi}a, opanàra iz lazarevca skinut je re{enjem tamo{njeg pododbora saveza opanàrskih radnika. Radni~ke novine br. 30 od 23.4.1905. godine 2) Bojkot Vasilija Slovi}a, opan~arskog radnika iz Lazarevca skinut je re{enjem tamo{njeg pododbora Saveza opanàrskih radnika. On je pro{le godine bojkotiran u G. milanovcu, ali je u lazarevcu popravio svoje drànje, postao solidaran i revnostan drug radni~ke novine br. 30 od 23.4.1905.godine 3) Preko 17000 proletera u~estvovalo je u majskoj demonstraciji u Srbiji, u mestima gde su organizovane proslave, ali su se proslave setili drugovi i iz mesta u kojima pohoda nije bilo telegramima sa mnogobrojnim potpisima iz Negotina, Mionice, Topole, Zaje~ra, Donjeg Milanovca, Gradi{ta, lazarevca, Obrenovca i . Prvi maj u Srbiji 1893-1914, Rad, Beograd, 1954. str. 131


18

Po ugledu na opan~arske radnike ab`dìjski radnici su 20.07.1905. godine osnovali svoj pododbor, koji se preko Glavnog radni~kog saveza uklju~io u Savez {iva~kih radnika. Uprava abadìjskog pododbora sa~injavali su: predsednik Panta Petrovi}, blagajnik Milutin Petrovi}, sekretar Milo{ Para}inac. ^lanovi nadzornog odbora bili su Dobrosav @ivanovi}, i Ljuba Teofilovi}, a ~lanovi uprave Boìdar An|elkovi} i Du{an Talovi}4). Odmah po osnivanju pododbor abadìjskih radnika je bojkotovao poslodavca Savu Arsenovi}a zbog ignorisanja radni~ke organizacije i zabrane radnicima koji su radili koji su radli kod njega da stpe u pododbor.5) Bojkot je trajao 10 dana. Posllodavac je bio prinu|en na popu{tanje i tek kada se obratio pododboru s molbom da mu se po{alju radnici i kada je priznao radni~ku organizaciju, bojkot je skinut. O{tri sukobi izme|u radnika i poslodavaca izbjali su i tokom 1906 godine. Kako je 1905 godina bila su{na i letina podbacila, kriza u selu odrazila se i u varo{ici. Poslodavci su poku{ali da smanjenjem nadnica prinude jedan broj radnikada sami napuste posao. Stav pododbora opan~arskih radnika bio je da se, s obzirom na privrednu krizu, radnici zadrè na poslu ~ak i pod cenu sniènja nadnica. Izvestan boj ~lanova uprave nije se sloìo sa ovakvim predlogom. Hitno je sazvana skup{tina pododbora 7 januara 1906 godine. Stara uprava je smenjena i izabrana nova koju su sa~injavali: predsenik Ilija Ili}, sekretar @ivko Voji}, blagajnik Milija Rajkovi} i ~lanovi upreve: Stevan Radi{i} i vasilije Slovi}. Nadzorni odbor ~inili su Sredoje Marti} i Milorad Bl;agojevi}. Skup{tina je prihvatila predvi|enu taktiku da bi se radnici odràli na poslu i sa poslodavcima regulisali pitanje nadnica koje su svedene sa 1.05 prose~no na 0.50 dinara. O ovome je obave{ten Savez opan~arskih radnika, koji je objavio u Radni~kim novinama vest:Neka opan~arski radnici za sada ne dolaze na posao u lazarevac, jer je tamo bezposlica1). Sli~no su postupili i abadìjski radnici, tako da su svi opan~arski i abadìjski radnici u Lazarevcu ostali na poslu, uprkos krizi koja je ekonomski 1905-1906 besnela Srbijom. Ovakvo kriti~ko stanje trajalo je do aprila 1906 godine. Kako je u izgledu bio dobar godi{nji prinos agrarnih proizvoda, poslodavci su pove}avali proizvodnju, da bi se, koriste}i niske nadnice, obezbedili robom za jesenji period. Taj manevar poslodavaca prozreli su radnici. dA bi popravili svoj ekonomski poloàj, pododbor opan~arskih radnika podneo je poslodavcima tarifni ugovor, kojim su predloène nadnice pove}ane u proseku na 1.29 dinara. Svi poslodavci su odbili povi{enje nadnica. Na ovakav kolektivni

4) radni~ke novine br. 63 od 27.7.1905. 5) Uprava pododbora abadìjskih radnikau lazarevcu bojkotovala je Savu Arsenovi}a, zato opominje sve abadìjske radnike koji dolaze u Lazarevac da kod njega ne stupaju u rad, te da uvidi Sava da je samo sebi na{kodio, a radnicima ne. Radni~ke novine br.80 od 24.09.1905. godine. 1) Radni~ke novine br. 16 od 14.11906.godine


19

istup opan~arskih poslodavaca opan~arski radnici odgovorili su svojim PRVIM [TRAJKOM, koji je otpo~eo 28.05.1906 godine. Oko 40 opan~arskih radnika obustavilo je posao. Me|utim, na{li su se i {trajbreheri. Milenko Peri{i}, opan~arski radnik, koji je radio kod Dobroslava Maksi}a, nije hteo da prihvati odluku pododbora. Poslodavci su poku{ali da i iz Valjeva dovedu {trajkbrehere, ali im to nije uspelo. Opan~arske gazde su preduzele akciju preko Sreskog na~elstva da radnike {trajka~e odstrane iz Lazarevca, kako bi bez smetnji uposlili {trajkbrehere. Ovaj posao je propao, jer se presednik pododbora Ilija Ili} suprodstavio sreskom na~elniku. Na~elnik je pretio zatvorom i progonstvom, a Ili} àlbom Glavnom radni~kom savezu i narodnom poslaniku Srpske socijal-demokratske partije. Tri {trajkbrehera iz Ven~ana pod za{titom àndarma do{li su da rade kod Dragutina Baceti}a. Pododbor je upozorio {trajkbrehere da obustave posao, na{to se ovi nisu obazirali ukazuju}i na Peri{i} Milenka, koji, kao njihov lazareva~ki radnik radi tako|e kao {trajkbreher kod Maksi}a. Kada su Ilija Ili}, predsednik pododbora i ~lan uprave Vasilije Slovi} po{li da ubede Peri{i}a da napusti posao u maksi]evom dvori{tu nastala je sva|a. kako Peri{i} nije hteo da obustavi rad, nastala su me|usobna vre|anja iz kojih se izrodila tu~a. Peri{i} je izvukao no`, ubio Slovi}a i te{ko ranio Ili}a. Zlo~in koji se odigrao 6 juna 1906 godine uzbudio je varo{icu. Ve}i broj kolebljivih radnika napustio je Lazarevac i zaposlio se u drugim mestima. Poslodavci Zdravko Peri{i} i Dragutin Maceti} zauzeli su se za Peri{i}a da bi ovaj bio blaè osu|en. Okru~ni sud u valjevu osudio je ubicu na 8 godina robije.1) [trajk je trajao do do oktobra 1906 godine i zavr{io se neuspehom. Radnici, koji su ostali u Lazarevcu, stupali su na posao po li~noj nagodbi sa poslodavcima. U ovoj godini izbio je jo{ jedan {trajk zbog sukoba izme|u abadìjskih radnika i poslodavaca. On je nastao iz istih razloga kao i opan~arski. Zahtevi abadìjskih radnika bili su skromniji od opan~arskih, pododbor zahtevao je pove}anjenadnica za 20%. Abadìjski poslodavci, ohrabreni neuspehom opan~arskog {trajka, odbili su da potpi{u kolektivni ugovor, tako da je {trajk otpo~eo 2.7.1906 godine. O tom obave{tavaju Radni~ke novine: Abadìjski radnici u Lazarevcu stupili su u {trajk radi utvr|ivanja cenovnika i tarifa s poslodavcima. Jo{ pre godinu dana oni su se organizovali i za celo vreme su se spremali za ~as borbe. Solidarnost i drugarska ljubav me|u njima su razvijeni. I ako su sve to poslodavci videli, i ako su radni~ki zahtevi skromni i opravdani, ipak su odbili pregovore. Otuda su radnici napustili posao. [trajkbrehera nema ni jednog i {trajk }e sigurno pobediti. Svi pododbori abadìjskih radnika traba odmah o ovome da obaveste sve radnike kako ih

1) Peri{i} je 1914 godine pomilovan i mobilisan. Poginuo je u ratu 1914 godine.


20

agenti poslodava~ki ne bi odmamili u Lazarevac. Od toga zavisi pobeda na{ih drugova.2) [trajk abadìjskih i opan~arskih radnika dobijao je svoju o{trinu zahvaljuju}i upornom radu ne samo pododbora ve} i partijskog poverenstva. U jednom od najaktvnijih ~lanova partijskog poverenstva @ivojinu @iki Markovi}u, u~eniku gimnazije, radnicu su imali i idejnu i materijalnu podr{ku. I uprava Saveza abadìjskih radnika tako|e je pomagala {trajka~e pozivaju}i sve svoje pododbore da izveste radnike da ne idu u Kragujevac i Lzarevac jer je tamo {trajk.3). [trajk se nastavio svom èstinom i o tom izve{tavaju Radni~ke novine: Abadìjski radnici {trajkuju ve} 6 nedelja. [trajka~i ne popu{taju, solidarni su svi iako ih poslodavci i vlast gone. Poslodavci su se zakleli na soli i hlebu da ne}e popu{tati. Oni su izradili na svoj na~in tarifu i cenovnik u kojima nema ni jednog radni~kog zahteva. Poslodavci ne}e da znaju za organizaciju radni~ku. Radnice se nadaju da }e abadìjske gazde popustiti i da ne}e biti toliko neuvi|ajni, te da iz inata i tvrdoglavosti sami sebi {tete nanose.4) Materijalni poloàjk radnika bio je sve teì, {to je imalo za posledicu oboljevanje, pa ~ak i smrtne slu~ajeve me|u radnicima. Nagrièni tuberkolozom, za vreme {trajka 1906 godine, umiru zbog slabe ishrane i nedostatka lekarske pomo}i predsenik pododbora abadìjskih radnika Pavle Lazarevi} i sekretar pododbora Boìdar An|elkovi}. [trajk je trajao do kraja septembra. Ubistva Vasilija Slovi}a, te{ko ranjavanje Ilije Ili}a, smrt predsenika i sekretara abadìjskog pododbora, te{ke materijalne prilike radnika i upornost poslodavaca slomili su malodu{ne. pet radnika istupilo je iz pododbora i prihvatilo se posla kod Save An|elkovi}a. Pododbor je odmah intervenisao preko svog poverenika Zdravka Stefanovi}a, abadìjsdkog radnika, da radnici prekinu sa poslovima. Poslodavac se àlio Sreskom na~elstvu da mu Stefanovi} razgoni radnike. Stefanovi} je uhap{en i ka`njen je kaznom od 5 dana zatvora, a @ivku Voji}u opan~arskom radniku, sreski na~elnik je naredio da ne sme dràti na stanu abadìjske radnike, u protivnom , on }e ih àndarmima isterati.1) Solidarsnost abadìjskih poslodavaca i pritisak policije izazvali su neuspeh {trajka. [trajk je propao, a pododbor abadìjskih radnika se rasformirao.

2) Radni~ke novine br.83 od 11 jula 1906 godine 3) Radni~ke novine br.103 od 26 avgusta 1906 godine 4) Radni~ke novine br.103 od 26 avgusta 1906 godine 1) Radni~ke novine br.117 od 28 septembra 1906 godine


21

Po~etkom novembra, radnici koji su ostali u mestu, prihvatili su uslove diktirane od poslodavaca. Godine 1907 u lazarevcu nisu postojale aktivne radni~ke organizacije. Glavni radni~ki savez ragistruje samo pododbor opan~ara sa 8 ~lanova2). Policija je zabranjivala rad opan~arskog pododbora, a skupove radnika rasturala. O teroru lazareva~ke policije radni~ke novine pi{u: .. u pro{lu nedelju (7.VIII 1907 godine pr.hroni~ara) policija je napala na{e drugove D. Ostoji}a, Jovana Klempara, Pavla Oglu, g. Popovi}a i Dimitrija Bosanovi}a, kamenoreza~ke radnike. Oni su napadnuti bez ikakvog povoda i tu~eni. Ostoji} je udaren u slepo oko i te{ko povre|en.3) Radni~ke novine iznose da je povod za ovaj istup policije bila primedba Ostoji}a u kafani makedonija da je u Turskoj ve}a sloboda nego u Srbiji. Na to je jedan od prisutnih àndrama reagovao i pohapsio radnike. Kako su se ovi usprotivili bezpravnom hap{enju, do{lo je do tu~e. U zatvoru su radnici premla}eni. 1907 godina pro{la je sva u znaku o{trog pritiska na radnike. Poku{aji da se oìvi rad pododbora nisu uspevali. Kada je abadìjsi radnik Dobrosav @ivanovi} do{ao u Sresko na~elstvo sa zahtevom da seodobri skup abadìjskih radnika, bio je zatvoren i proteran u radno mesto zeoke, pod motivacijom da buni radnike i {iri komunisti~ku zarazu. Kada su u jesen 1908 godine, @ivojin Markovi} i Dimitrije Stani{i}, ~lanovi SSNS uspeli, pod pretnjom da }e se àliti Skup{tini, od sreskog na~elstva da dobiju odobrenej za formiranje partijske organizacije i strukovnih pododbora,1) abadùjski radnici su uspeli da obnove svoj pododbor, da ih poslodavci priznaju kao organizaciju i da njihov umereni tarifni ugovor bude prihva}en. Radno vreme je ostalo isto (od 12 do 16 ~asova dnevno) nadnice su povi{ene i kretale su se od 0.80 2.5 dinara. Od 14 abadìjskih radnika, koliko ih je bilo u Lazarevcu ni jedan nije bio neorganizovan.2) Dolaskog opan~arskih radnika Bogdana Gruji}a, rodom iz Darosave, i Petra Radovanovi}a, rodom iz Lisovi}a, pododbor opan~arskih radnika postao je aktivniji i okupio sve radnike u organizaciju. 25.jula 1909 godine izabrana je nova uprava opan~arskog pododbora.3) U ovom periodu partijska organizacija SSDP je razvila poja~anu delatnost na idejnom uzdizanju svog ~lanstva i ~lanstva pododbora, tako da je strah od

2) Radni~ke novine br.7 od 16 januara 1907 godine 3) Radni~ke novine br.14 od 14 avgusta 1907 godine 1) Savez abadìjskih radnika javlja da je u Lazarevcu 30.8 ove godine obnovljen pododbor i izabrata stalna uprava u koju su u{li drugovi: predsednik Dimitrije Marinkovi}, sekretar @ivko Gojkovi}, blagajnik @ivan Markovi}, ~lanovi Dragoljub Nikoli} i Dobrosav @ivanovi}, nadzorni odbor Vlastimir Babovi} Radni~ke novine br.107 od 6 septembra 1908. 2) Lazarevac 1908 14 ~lanova, 1909 14 ~lanova, Rani~ke novine br.107 od 6 septembra 1908. 3) Predsednik Bogdan Gruji}, sekretar @ivko Voji}, blagajnik Milija Rajkovi}, ~lanovi Dragi} Antonijevi} i Svetislav Cvetkovi}, nadzorni odbor Petar Radovanovi} i Milorad Blagojevi} Radni~ke novine br.90 od 1.VIII 1909.godine


22

naglog ja~anja sindikalnog i partijskog pokreta nagnao poslodavce da se pripreme za borbu protiv eventualnih radni~kih zahteva za pove}anje nadnica. Sredinom avgusta 1909 godine opan~arski radnici su zaista podneli zahtev za izmenu tarifnog ugovora i pove}anja nadnica. Opan~arski podlodavci su na~elno priznali radni~ku organizaciju pododbor i pokazali dobru volju da prime tarifni ugovor. Ali, da bi dobili u vremenu, otpo~eli su sa opstrukcijom. Stavljali su primedbe na ugovor, cenovnik, vodili su duge diskusije, sastanci su otkazivani i sl. Pregovori su se otegli dva meseca (od polovine avgusta do polovine oktobra). Za to vreme opan~arski poslodavci su stvorili poseban lager robe, i da se ne bi do{lo u sukob sa opan~arskim pododborom stvaranjem au{parunga tj. otpu{tanja radnika, otpo~ele su agitacije u dogovoru sa bojkotovanim opan~arskim gazdama da radnici sami napuste posao i da se zaposle u Obrenovcu. Ne, ni jedan od radnika nije bio zavrbovan. Na ovaj primer klasne svesti istakle su Radni~ke novine u dopisu Klasna solidarnost zavr[avaju}i re~ima: Drugovi opan~arski radnici sledujte primeru drugova iz Lazarevca4). Poput opan~arskih poslodavaca i abadìjski majstori su se snabdeli velikim lagerom robe u toku leta. Kako se po~elo govoriti da }e i abadìjski radnici podneti nov tarifni ugovor na potpis, abadìjski poslodavci doneli su odluku da objave lok-aut5) 1. Septembra 1909 godine njihovim primerom po{li su i opan~ari. Skoro svim opan~arskim2) ili abadìjskim radnicima3) Radnici su poku[ali da se zadrè na poslu vode}i pregovore s zanatlijskim udruènjem (esnafom) predlaù}i znatno sniènje nadnica. Pododbor opan~arskih radnika je uklju~io u svoju organizaciju i obu}arske radnike, koji su isto tako ostali bez posla i stvorio 1. decembra povereni{tvo opan~arsko-obu}arskih radnika, nadaju}i se da }e skupljanjem ve}eg broja radnika uspeti da primora Zanatlojsko udruènje na popu{tanje. Me|utim, u tome se nije uspelo. Ve}i broj opan~arskih i obu}arskih radnika napustio je mesto. Usled odlaska ~lanova iz ovog mesta prestalo je povereni{tvo da funkcioni{e i izvr{ena je likvidacija.4) Zbog neizmirenih dugova Radni~ke novine obustavile su slanje svojih publikacija u Lazarevac5). Radnici me{tani, koji su ostali u Lazarevcu borili

4) Radni~ke novine br. 97 od 18.VIII.1909 5) lok-aut (enlg. look-out) zatvaranje preduze}a, koje vr{e sami kapitalisti i masovno otpu{tanje radnika u svrhu da se prisile na odustajanje od istaknutih zahteva i na prihvatanje teìh uslova rada. 2) Skre}e se pa`njaopan~arskim radnicima da je u Beogradu i Lazarevcuvelika bezposlica, da prema tome ne treba da idu na doti~na mesta. Radni~ke novine br.120od 10.X.1909 u Lazarevcu je velika bezposlica u opan~arskom poslu izvadak iz radni~kih novina br.140od 26.XI1909 3) Pododbor abadìjskih radnika u Lazarevcu javlja da je velika besposlica i da niko ne traì rada i ne dolazi Radni~ke novine br. 107 od 8.IX.1909 4) Radni~ke novine br. 31 od 13.III 1910 5) Radni~ke novine br. 20 od 16.II 1910


23

su se sa materijalnim te{ko}ama, a teàk poloàj radnika krajem 1909 i po~etkom 1910 godine ilustruju statisti~ki podaci

Radnici Prazni~nih dana u godini Sezona besposlice Radnih dana Opan~ari 53 100 212 Abadìje 34 121 200

Zarada radnika iznosila je:

D N E V N I C E Godi{nja A J L U K Radnici najmanje najve}e prosek zarada najmanji najve}i prosek Opan~ari 0.60 2.60 1.05 222.60 200 840 340 Abadìje 0.60 2.50 1.30 260.00 200 600 260

Kakav je bio ìvot radnika, tj kakav je bio odnos njihovih potreba i prihoda govore slede}i podaci: mese~no - radniku sa porodicom da bi se obezbedio pristojan ìvot, uklju~uju}i ishranu, obu}u, ograv, ve{, stan, osvetljenje, porez, ~lanarinu organizacije i izdatke za {tampu potrebna je bila godi{nja plata u uznosu 761 dinar, a radniku bez porodice 401 dinar, dok su se prihodi kretali od 222 do 260 dinara ili

dnevne potrebe deficit Ako su Radnici saporodicom bez porodice saporodicom bez porodice dnevnice Opan~ari 4.15 2.49 3.54 1.88 0.61 Abadìje 4.15 2.49 3.54 1.88 0.71

Higijenski uslovi pod kojim asu radnici radili mogu se sagledati iz ovog dokumenta: Radionice u kojima rade abadìjski radnici u Lazarevcu daleko su od toga da se moè govori ti o higijenskih uslovima kod njih, one su vla`ne, mra~ne, nepatosane, nepodesne za provetravanja i u njima danju i no}u obitava 6 do 8 radnika. Najlo{ije su radionice Save Arsenovi}a i êde Vesi}a. Radionica Vesi}eva je jedna rupa u zemlji, nepatosana, vla`na sa jednim malim prozor~i}em u dvori{tu jedne kasapnice koje je puno ne~isto}e i izmeta sto~nog. U toj radioni radi, a no}u spava 6 radnika. Ne moè se pretpostaviti da êda Vesi} abadìja iz Lazarevca ne vidi opasnost za zdravlje svojih radnika, ~im je svoju bra}u odvojio i dao im drugu sobu za rad1). Likvidacija sindikalne organizacije koàraca i {iva~kih radnika tretirala se kao politi~ki neuspeh socijalisti~ke organizacije, te je na inicijativu Glavnog radni~kog saveza i SSDP, partijski odbor doneo odluku da se od opan~arskih radnika, koji su ostali u Lazarevcu oformi ponovo pododbor koàrskih radnika. Na sastanku opan~arskih radnika (16.V.1910) govorio je @ivojin

1) Radni~ke novine br. 101 od 24.VIII.1909


24

Markovi}, student, ukazuju}i na potrebu organizovanja radnika i njihovom idejnom izgra|ivanju. Od 10 prisutnih radnika, 7 ih je u{lo u upravu pododbora i to: presednik Krsta Popovi}, sekretar @ivko Voji}, blagajnik Ilija Rajkovi}, ~lanovi uprave: \ura Rajkovi} i Dragoljub Proti}, nadzorni odbor: Stanimir Radojevi} i Milorad Blagojevi}2). U pododbor se nije u~lanio neznatan broj radnika.3) 15 dana kasnije pododbor abadìjskih radnika u Lazarevcu je. Izabrao novu upravu: presednik Jovan Manojlovi}, sekretar \or|e marinkovi}, blagajnik Svetislav Kati}, kontrolori Miloje Dragi}evi} i @ivko Bojovi}4). Iako je jo{ uvek trajala besposlica, pododbori u otpo~eli ponovo sa primanjem Radni~kih novina, kao i materijalnim pomaganjem ekonomsko najslabijih porodica (na posao, ukoliko se ukazao, stupali su radnici koji nisu imali podr{ke od svojih porodica sa sela kao na pr. @. Stoji}). Nada bez posla, opan~arski radnici nisu dozvoljavali da ih poslodavci {ikaniraju ve} su i u najteìm trenucima bessposlice preduzimali bojkot poslodavaca koji su maltretirali radnike.1)

Borbenost pododbora i klasna solidarnost uprkos besposlici podigli su moral radnicima. Delatnost socijalisti~ke organizacije na ~ijem su se ~elu nalazili popularizator marksisti~kih ideja @ivojin Markovi}, student, Bogdan Gruji} i Petar Radovanovi}, opan~arski radnici, odrazila se na oìvljavanje rada pododbora opan~arskih i abadìjskih radnika, {to je prinudilo poslodavce na izvesno odstupanje izazvano bojkotom i organizovanim istupanjem pododbora.

Bojkotovani poslodavac Ljubomir \or|evi}, opan~ar, bio je prinu|en da se sporazume s radnicima. On je prihvatio zahteve radnika:

1) da u svojoj radionici drì organizovane radnike,

2) da radnike ispla}uje na vreme i

3) da sporove izme|u poslodavca i radnika raspravlja organizacije.2)

Prestanak besposlice u leto 1910. godine i priliv novih radnika omogu}ili su pododborima delatnost {ireg obima. Novim izborom abadìjskog pododbora1) smenjena je neodlu~na uprava, oformljena u junu, i postavljen pred abadìjske

2) Radni~ke novine br. 60 od 20.V.1910 3) Ibid 4) Radni~ke novine br. 18 od 5.VI.1910 1) Pododbor opan~arskih radnika u Lazarevcu bojkotuje radnju Ljubomira \or|evi}a, opan~ara iz Lazarevca. On je pre nekoliko dana napao druga Svetozara Radovi}a i zverski ga tukao da su ga jedva drugovi oteli samo zato {to drug Svetozar nije mogao da podnosi {ikaniranje i traìo da ga poslodavac otpusti i isplati. Ovim se upozoravaju drugovi opan~arski radnici kako u mestu, tako i u unutra{njosti da kod ovog zvera i eksploatatora ne idu na rad sve dotle dok bojkot bude trajao... u isto vreme javlja se da je velika besposlica u Lazarevcu... - Radni~ke novine broj 67 od 3.VI 1910. godine 2) Radni~ke novine br 77 od 29. juna 1910. godine 1) Uprava pododbora opan~arskih radnika, izabrana na skup{tini 20. II 1911. sastojala se: predsednik Milorad Blagojevi}, sekretar @ivko Voji}, blagajnik Milija Rajkovi}, ~lanovi Milovan Jankovi} i Radosav Jovanovi}, nadzorni odbor Spasoje Cvetkovi} i Dragomir Proki} - Radni~ke novine broj 34 od 24.II 1911. godine


25

poslodavce zahtev: da se prizna radni~ka organizacija, pododbor, kao arbitar u re{avanju sporova izme|u radnika i poslodavaca, da se fiksira zajedni~ki cenovnik radni~kih usluga i da nadnice ne mogu biti niè od 0,80 dinara. Poslodavcima je u~injen ustupak da oni mogu klasicirati radnike prema njihovim sposobnostima i kvalitetu rada. U ovom je pododbor abadìjskih radnika uspeo.

Godi{nje skup{tine abadìjskog i opan~arskog pododbora 1911. godine pro{la su u znaku konsilidacije i sumiranja postignutih rezultata u 1910. godini.2) Partijska organizacija je energi~no stala na stanovi{te da radnici slobodno vreme koriste za li~no obrazovanje, a ne u kockanju i besposli~enju kako je to do sada bilo uobi~ajeno. Na predlog socijalisti~ke organizacije pododbor abadìjskih radnika isklju~io je iz ~lanstva abadìjskog radnika Kostu Arasnovi}a, koji je kockar, uzima novac na zajam, ukr3) ao fermen od Save (svog poslodavca - prim.hrom.) i prodao ga. Pododbor je bojkotovao ovog radnika i putem {tampe preporu~io: da mu se ni{ta ne poverava niti prima u organizaciju.1) Iako malobrojni, lazareva~ki radnici su uzimali kao primer visoke radni~ke svesti i odli~ne organizacije. O tome svedo~i dopis iz Poàrevca u Radni~kim novinama - Unakrst po Srbiji DOK NA[E SINDIKALNE KAO I PARTIJSKE ORGANIZACIJE, SA MALIM IZUZETKOM, U CELOJ SRBIJI, NAGLO NAPREDUJU, DOK U MALIM PALANKAMA, KAO [TO JE ARAN\ELOVAC I LAZAREVAC, RADNI^KE ORGANIZACIJE BUJAJU DOTLE U PO@AREVCU2) (kursiv hroni~ara). Stanje u pododborima na dan 12. maja 1911. godine bilo je slede}e: LAZAREVAC3) Pododbora Organizovanih

radnika ^lanova partije

îtalaca radn. novina

Radnika van organizacije

Abadìski 15 10 13 - Opan~arski 23 3 8 6 Svega: 38 13 21 6

Stanje u pododborima bilo je normalizovano, tarifni ugovori po{tovani, a radni~ke organizacije vr{ile arbitraù u manjim sporovima izme|u radnika i

2) Novu upravu sa~injavali su predsednik Nikola Nikoli}, sekretar \or|e Marinkvovi}, blagajnik Blagoje Smiljani}. Nadzorni odbor: Miloje Dragi}evi}, Budimir Ta{i} i Svetislav Mati}. Radn. novine br. 88 od 24.7.1910. god. 3) Radn. novine br. 65 od 11.IV.1911. godine 1) Radni~ke novine br. 65 od 11.IV.1911. godine 2) Radni~ke novine br. 76 od 15.IV.1911. godine 3) Radni~ke novine br. 99 od 12.V.1911. godine


26

poslodavca. Sre|ivanje prilika unutar radni~kih organizacija nije godila vlastima a ni zanatlijama. Stalna klasna borba se nastavila. Nekolicina opan~arskih poslodavaca poku{ala je da uve}a svoj kapital eksploatacijom radnika i sniàvanjem nadnica. Predsednik pododbora nije reagovao na udarac poslodavaca. Otpu{tanje dvojice organizovanih radnika, a primanje dvojice neorganizovanih jasno je pokazalo tendenciju poslodavaca da u svojim preduze}ima ne èle sindikalnu organizaciju. Ovaj slu~aj izazvao je o{tar sukob u pododboru. Predsednik Milorad Blagojevi} bio je nemo}an da drì kormilo uprave u svojim rukama i da parira gazdama. Dao je ostavku, a 22. juna 1911. godine izabrana je nova uprava u koju su u{li Krsta Popovi}, kao predsednik, sekretar @ivko Voji}, blagajnik Spasoje Cvetkovi}, ~lanovi: Andrija Milovanovi} i êdomir Nikoli}, nadzorni odbor: Radojko @ivanovi} i Dragomir Proki}.1) Nova uprava protestvovala je kod poslodavca Ljubomira \or|evi}a i Ljubomira ôlovi}a zbog nepo{tovanja tarifnog ugovora i odbijanja arbitraè pododbora opan~arskih radnika. Na ovaj protest poslodavci su odgovorili da prema upravi pododbora nemaju nikakve obaveze, a njihovi radnici, ako nisu zadovoljni, mogu napustiti posao ako èle. Zbog ovakvog istupa pododbor je odmah intervenisao, zahtevaju}i od svih poslodavaca da obnove tarifne ugovore za novu sezonu 1911. godine. Dvadesetdevet opan~arskih radnika, uklju~uju}i i {est neogranizovanih, prekinulo je rad 28.VII 1911. godine. Jedini {trajkbreher, Dragomir Ili}, bojkotovan je zato {to je za vreme trajanja {trajka, mimo sve druge radnike radio.2) U toku {trajka nije bilo me{anja policije ni izgreda. Nastalo je poga|anje izme|u radnika i poslodavca. I najzad[trajk opan~arskih radnik u Lazarevcu posle petnajstodnevnog trajanja svr{en je s uspehom. Svega 3 radionice (\. \or|evi}a, Lj. ôlovi}a i O. Peri{i}a - prim. hron.), nisu pristale na uslove {to su ih radnici podneli3). Posle nedelju dana bojkota i ova tri poslodavca prihvatila su radni~ke uslove. Lazareva~ki radnici su uzeli aktivnog u~e{}a ne samo u sindikalnim organizacijama svog mesta ve} i u radu vi{ih radni~kih foruma. Nikola Nikoli}, abadìjski radnik izabran je za delegata za vanrednu skup{tinu glavnog radni~kog saveza, koja se odràvala 7,8 i 9. IX 1911. godine u Beogradu).4) Izbor za stalne ~lanove radni~ke komore odràn je u julu 1911. godine.

1) Radni~ke novine br. 124 od 11.6.1911. godine 2) Radni~ke novine br. 166 od 30.7.1911. godine 3) Radni~ke novine br. 170 od 12.8.1911. godine 4) Radni~ke novine br. 204 od 13.9.1911. godine


27

Radni~ki pododbori Sopota, Lazarevca i Mladenovca birali su jednog ~lana. Na izborima Sopot je u~estvovao sa 13, Lazarevac sa 21 i Mladenovac sa 20 glasa~a. Za stalnog ~lana Radni~ke komore izabran je Petar Radovanovi}, opan~arski radnik iz Lazarevca sa 43 glasa.1) Opan~arski abadìjski pododbori uspeli su da nagnaju poslodavce da se pridràvaju Zakona o radnjama, dok su neorganizovani radnici dirin~ili po 15-16 ~asova dnevno. Izuzimaju}i opan~arske i abadìske radnje sve ostale radnje u Lazarevcu ne primenjuju Zakon o radnjama. Trgovine se drè otvorene dokle koje ho}e, pa ~ak i nedeljom i praznicima trgovci bez brige pazare. Ovo ne vr{enje zaona najvi{e ose}aju bednim trgova~ki pomo}nici koji rade od ujutro do 10-11 ~asova no}u. No isto tako pate i svi drugi radnici koji nemaju svojih organizacija.2) 1912. godine nastala je privredna kriza. Vojni kredit za 1912. iznosio je samo za oru`je 2.500.000.-dinara, a na teret poreskih obveznika padali su zajmovi iz 1909 u iznosu 150.000.000.-dinara i iz 1906. godine 96.000.000.-dinara. Pored toga, gra|ane je pogodio i skok cena agrarnim proizvodima, koje su, upore|ene sa onim iz 1911. izgledale ovako:

Artikal

1911

1912

Poskupljenje u %

jaja 0,05 din. 0,10 din. 100 meso 0,70 din. 1,30 din. 86 {e}er 0,80 din. 1,40 din. 75 mast 1,00 din. 1,40 din. 40 stanarina 10,00 din. 26,00 din. 260

Poskupljenje ìvotnih namirnica te{ko je pogodilo radnike, te su stoga podneli zahtev da ima se nadnice usklade srazmerno pove}anju cena industrijskoj robi i agrarnim proizvodima. Odbijanje radni~kog zahteva poslodavci su motivisali odgovorom da su u avgustu pro{le godine potpisali jedan tarifni ugovor i da ne}e svakog meseca potpisivati novi. Radnici su pretili da }e objaviti {trajk. Do sporazuma nije do{lo i {trajk opan~arskih radnika otpo~eo je marta 1912. godine. Lazareva~ki poslodavci bili su spremni da prihvate borbu s radnicima. Oni su stupili u kartel1) s valjevskim opan~arima da bi ostvarili svoje zahteve i vodili borbu protiv sindikata.

1) Radni~ke novine br. 159 od 22.VII.1911. godine 2) Radni~ke novine br. 217 od 28.9.1911. godine 1) Kartel je sporazum me|u poslodavcima u svrhu pove}anja profita ili sporazum da bi se proveo zajedni~ki program o nekom posebnom pitanju. Prema uzoru valjevskih poslodavaca, lazareva~ki opan~ari su obrazovali kartel. Po propisima ugovora, svi opan~arski i abadìjski poslodavci stupaju u kartel i deponuju kod zanatlijskog udruènja menicu u iznosu od 1.000 dinara. Deponovanje menice sluì kao osnov za nov~ano ka`njavanje u~esnika ukoliko koji prekr{i odredbe kartela. Poslodavac koji ne stupi u kartel onemogu}i}e mu se kreditno poslovanje sa trgovcima - grosistima koji ga snabdevaju sirovinom ili fabrikatima. Sve odluke kartela su tajne, a odavanje povla~i nov~anu kaznu. Izvr{ni organ kartela je odbor petorice. Delimi~ne sukobe s radnicima razmatra ve}e trojice.


28

[trajka~i su bili uporni u svojim zahtevima. Nekolicinu {trajkbrehera su premlatili. Policija se ume{ala. Petar Radovanovi} je, kao pokreta~ {trajka, uhap{en, pretu~en i proteran u rodno mesto Lisevi}, kao i @ivko Voji}, a Miloradu Blagojevi}u zabranjeno je da drì u svom stanu samce - {trajka~e. Pekarima je zabranjeno da kreditiraju radnike hlebom pod pretnjom nov~ane globe. [trajk nije prestao, ali nijepokazivao izglede na uspeh. Opanàrski poslodavci su no}u vozili sirovu koù u Obrenovac ili Sopot koju su prera|ivali seoski majstori ili njihove kolege i kri{om, no}u, gotove proizvode dovozili u Lazarevac. Opan~arski pododbor nije pokazivao dovoljno budnosti da ih u ovome onemogu}i. Posle tromese~ne borbe (po~etkom juna) {trajk je slomljen. Opan~arski poslodavci su se dogovorili da na rad ne primaju buntovnike, ve} da svaki radnik, koji ho}e da se zaposli, mora da pokaè uverenje prethodnog poslodavca o svom vladanju.1) Neuspeh opan~arskih radnika nije obeshrabrio abadìjske radnike. Tek {to se smirio pokret opan~arskih, izbio je {trajk abadìjskih radnika, koji je trajao od po~etka jula do oktobra 1912. godine. Povod ovom {trajku bio je izbacivanje s posla onih radnika, koji su traìli potpisivanje kolektivnog ugovora. Prvi su odpustili svoje radnike Milutin Filipovi} i Kosta Markovi}. Savez terzijsko-jorgandìjsko-pamuklija{kih radnika obavestio je svoje ~lanove da ni jedan radnik na poziv Milutina Filipovi}a, Koste Markovi}a i êde Vesi}a ne ide kod istih jer je kod prvih nastupio {trajk, koji je izbio zbog izbacivanja radnika U isto vreme skre}e se pa`nja upravama, kao i pojedinim radnicima da obrate pa`nju da se u drugim mestima ne izra|uje terzijski posao za lazareva~ke poslodavce2) Poslodavci su poku{ali da policijom ugu{e {trajk. O tome pi{u Radni~ke novine: Doti~ni poslodavci vr{e najskandaloznije napade na ìvot radnika. Oni su izvr{ili napad na radni~ke organizacije, napadali fizi~ki na pojedine {trajka~e i preko op{tine vr{ili hap{enje radnika i prebijanje u }elijama.1) O teroru policije Radni~ke novine su pisale nekoliko puta.2)

Kartel propisuje visinu nadnice, a u toku radni~kog {trajka moè povisiti nadnice, kao i raspore|ivati {trajkbrehere na rad i kod drugih poslodavaca. Radni~ke ugovore niko ne sme potpisivati bez saglasnosti kartela. Kartel moè objaviti {trajk radnicima ukoliko radni~ke organizacije bojkotuju kartel. [trajk se objavljuje otpu{tanjm radnika s posla. Ukoliko do|e do sukoba s radnicima, isti }e biti prvo opomenuti da po{tuju odluke kartela. Ukoliko se radni~ki bojkot produì, kartel }e objaviti {trajk. ^lanstvo u kartelu traje od dana upisa do novembra 1914. godine. 1) Radni~ke novine br. 130 od 6.juna 1912. god. ~lanak Karteldìje opan~arske u Lazarevcu. 2) Radni~ke novine br. 167 od 19.7.1912. godine 1) Radni~ke novine br. 170 od 23.jula.1912. godine 2) Radni~ke novine br. 170 od 23.jula.1912. godine, ~lanak Gde smo mi? Prekju~e smo obave{teni iz Lazarevca telefonom iz Uba da su tamo{nje vlasti izvr{ile ~itave zlo~ine prema abadìskim radnicima u prvome i opan~arskim u drugome redu. U Lazarevcu su abadìski poslodavci izbacili pre duèg vremena radnika u cilju prinu|ivanja da cepaju svoje ~lanske knjiìce i da daju izjavu. Radnici su odgovorili {trajkom. Op{tinska vlast je pretila da }e ih sve proterati, ako joj se za to najmanjeg povoda pruì. 26. pro{log meseca sukobili su se na ulici jedan {trajka~ i jedan drugi abadìski radnik. Oko ~ega se ovaj sukob izrodio ne znamo, niti se to moè uvek znati. Glavno je ovo da ovaj drugi radnik nije {trajkbreher.


29

Drugovi su posle izlaska iz ztvora i{li kod lekara tamo{njeg radi pregleda i uverenja o povredama, ali ih je ovaj kulturni ~ovek odbio nepregledav{i ih. îji li je to prst? - ~ik pogodite ~itaoci. Istog dana drugovi su poslali depe{e Glavnom radni~kom savezu i Savezu abadìskih radnika, ali ni jedna, ni druga depe{a nije ovamo primljena, niti je od lazareva~ke po{te isposlata. îji li je ovo prst? - pogodite sami ìtaoci. Tek danas su drugovi uspeli da nas jednim indirektnim putem obaveste i jave o anarhiji tamo{nje vlasti i }iftarije. Ili dopis da je policija lakej i sluga poslodavaca najbolje se moè videti iz policijskog pona{anja prema radnicima {trajka~ima. Evo jednog primera: jedan drug donosi ve~eru uhap{enim {trajka~ima, policija uzima ve~eru, otima, i njega stavlja u zatvor. Uhap{enim drugovima nisu davali vode cele no}i i ceo dan do 4 sata. Policija se nije zadovoljila time {to je uhapsila 27. VI {trajka~e na tri dana, ve} je 4 jula tek. god. opet stavila u zatvor dvojicu drugova. - Radni~ke novine od 27. jula 1912. godine. Lazarevac je postao najozloga{enije mesto terora u Srbiji. Ko ho}e da ide u gnezdo varvara i razbojnika, taj neka ide u Lazarevac u kome }e na}i poslodavce kakvih nigde nema u ovoj divljoj Srbiji. Tamo }e videti i to kako razni sinovi poslodava~ki, ùtokljunci, osiono postupaju sa ostarelim i zrelim radnicima kao balije sa turskim robljem. Ko ho}e, dakle, ne samo eksploatacije, nego jo{ i li~nog poniènja i omalovaàvanja kao ~ovek, kao iksan, samo taj moè oti}i u Lazarevac da radi dokle radni~ka borba tamo traje.1) [trajk je svr{en. Glavni radni~ki savez je intervenisao povodom neuspe{nih {trajkova u Srbiji. On je zahtevao da se prestane sa {trajka{kom gimnastikom, jer su mnogi pododbori otpo~injali {trajkove nespremni, bez pripremljenog materijalnog fonda, tako da su mnogi od njih doìvljavali fijasko, {to je negativno uticalo na radnike, koji su gubili poverenje u radni~ke organizacije i istupali iz njih. Buròaske snage koristile su kr{enje {trajkova na politi~kom i ekonomskom planu, podjarmljuju}i i eksploati{u}i radnike. Stoga Glavni radni~ki savez zahteva da se za objavljivanje {trajka od sada mora traìti saglasnost od vi{ih foruma.

Vlast mesna mesto da prizove i kazni oba izgrednika, bez obzira na to ko su i {ta su oni - ona je sasvim druk~ije u~inila. Na mesto nereda kmet op{tinski sa àndarmima napadne na radnika {trajka~a i isprebija ga, pa ga onda preda sakupljenim }iftama, poslodavcima abadìskim kod kojih je ovaj {trajk te ga ovi tako|e onda na sred ulice, a u po bela dana, ciganski izmlate. Posle toga je radnik, {trajka~, oteran u zatvor, a pomo}u àndarmerijske hajke po varo{i i kafanama pohap{eni i svi ostali {trajka~i. Prve no}i je nad {trajka~ima izvr{eno ìvotinjsko nasilje, pravi zlo~in. Po{to su ih prethodno odvojili po jednog u ~etiri sobe otpo~ela je tu~a i batinjanje. Dva àndarma su ulazila te je jedan drào, a drugi zverski tukao uhap{ene ljude. Drugovi su grozno isprebijani da im se i danas, posle sedam dana modrice i otoci poznaju. Posle 3 dana zatvora pu{teni su u slobodu s tim da u roku od 3 dana na|u rada ili u protivnom da otputuju iz tog mesta. 1) Radni~ke novine od 23.jula 1912. godine


30

Mobilizacija i balkanski ratovi paralisali su rad radni~kih organizacija. U balkanskim ratovima u~estvovalo je pet lazareva~kih radnika. Poloàj radnika za vreme trajanja rata ni{ta nije izmenio, ~ak se i pogor{ao.Poslodavci, koji nisu oti{li u rat, hteli su da iskoriste mutna vremena da bi se obogatili. Da bi vr{ili neometanu eksploataciju opan~arski poslodavci ~ine pritisak na neorganizovane radnike. Pored toga, {to radnika otpu{taju s posla bez ikakvog otkaza oni jo{ fizi~ki nasr}u na radnike koji su fizi~ki slabi.1) Povodom Prvog maja1913. godine, u ime lazareva~kih socijalista u~itelj Dragomir Ivkovi} poslao je beogradskim radnicima telegram slede}e sadrìne: Manifestaciji na{eg slavlja pridruùjemo svoja ose}anja. @iveo praznik rada! @ivela socijalna demokratija! @ivela budu}a federacija balkanskih naroda, koja }e biti no` pod grlom kapitalisti~kim zverovima i razbojnicima oliènim u velesilama prosve}ene Evrope.2) U zamrloj varo{ici ~uo se i jauk neorganizovanih trgova~kih pomo}nika koji protestuju zbog prekomernog vremena jer rade od 4 do 23 ~asa, a i nedeljom drè radnje otvorene.3) Tek posle demobilizacij radnika moglo se pri}i organizovanijem istupanju i oìvljavanju partijske i sindikalnih organizacija. Po~etkom oktobra 1913. godine organizovani su pododbori opan~arskih1) i abadìjskih2) radnika. Me|utim, rad je u pododborima tekao prili~no sporo, a partijska organizacija nije imala dovoljno rutine u re{avanju radni~kih problema. Ona nije pristupila oformljenju suda dobrih ljudi, koji je trebalo da spre~i malverzacije poslodavaca i za{titi radni~kih prava. Slabost radni~kih organizacija imala je za posledicu ponovno maltretiranje radnika od strane poslodavaca. Radnici su podneli svoje tu`be pododborima. Tihomir Mihailovi} podneo je tu`bu protiv svog poslodavca Radoice pre ~etiri meseca, pa se ni do danas nije re{ila. Tri tu`be postojale se protiv Mihaila Kaaklaji}a, poslodavca, po kojima su radnici svoju zaradu dobili posle dve godine. Dobrosav Maksi}, poslodavac, zadrào je zaradu Viti Popovi}u za kauciju i obavezao ga time da mu ovaj radi po{to i kako ho}e.3)

1) Radni~ke novine br. 57 od 6.aprila 1913. godine 2) Radni~ke novine br. 78 od 4.maja 1913. godine 3) Radni~ke novine br. 100 od 27.septembra 1913. godine 1) Radni~ke novine br. 200 od 25.IX 1913. godine - Lazarevac - obnovio pododbore jedan abadìski i jedan opan~arski 2) Radni~ke novine br. 202 od 27.septembra 1913. godine Abadìski pododbor je otpo~eo svoje funkcije i izabrao novu upravu: predsednik Milo{ @ivkovi}, sekretar Vlastimir Danovi}, blagajnik Milutin Pavlovi}, kontrola Milutin Kamenica i Sreten Stefanovi} - Mura~a. 3) Radni~ke novine br. 23 od 27.1.1914. godine


31

Sukobi s poslodavcima ddoveli su do krvoproli}a Takav se slu~aj desio izme|u poslodavca Dragomira An|elkovi}a i radnika Milovanovi} Andrije. Poslodavac Dragomir nije hteo isplatiti Andriji, dok ga ovaj onako ozloje|en nije dva puta noèm udario.4) Poslodavci su pogazili i Zakon o radnjama i obaveznom {kolovanju radnika. Radnje su se dràle otvoreno po 15 i 16 ~asova, ve~ernju {kolu od 50 radnika pose}uje samo 3 i 1 u~enik5) Briga o radnicima u pododborima nije bila zadovoljavaju}a dok se radnici po drugim mestima grupi{u oko svojih organizacija, dotle se radnici u Lazarevcu odaju najopasnijem poroku po radnike: kockanju i pijan~enju, koje ih demorali{e i onesposobljava za svaki rad.1) Slabost radni~ke organizacije iskoristila je buròazija i svaki poku{aj radni~ke borbe osujetila bi o{tro, bez kompromisa. O tome izve{tavaju Radni~ke novine, pi{u nam iz Lazarevca kako su tamo{nje vlasti gluve i slepe kada je re~ o izvo|enju Zakona o radnjama, a umele su da podvrgnu prepotopski krivi~ni zakonik i da u njemu i{~eprkaju neki paragraf kojim se nagovaranje na nered i {trajk ka`njava i da na osnovu njega kazne nekoliko drugova po 5 dana zatvora. I ako je ovaj paragraf izgubio svaki smisao, jer je poni{ten Zakonom o radnjama, oni su ga iskoristiti, a dopu{taju da tamo{nji poslodavci drè po 3-4 u~enika, a jednog pomo}nika i da se proizvode posle godinu dana ako plate 100 dinara majstoru.2) Najteì je bio poloàj u~enika u privredi - {egrata. Oni su regrutovani od najsiroma{nijeg dela seoskog stanovni{tva. Od poslodavca {egrt je dobijao stan i hranu. U toku {egrtovanja od 2-3 godine, pored u~enja zanata {egrt je morao da ljulja majstorovu decu, pere sudove, hrani svinje itd., a fizi~ka kazna nad {egrtom koji je u~inio ma i najmanji prekr{aj u poslu bila je redovna pojava. [ikanacije su i{le dotle da je retko koji {egrt izdrào na zanatu 3 godine. Samo najbedniji, koji se nisu imali gde vratiti ostajali su do kraja. Poku{aji u~enika u privredi da se za{tite od samovolje poslodavaca stupanjem u sindikate bili su strogo ka`njavani. O tome svedo~i ovaj slu~aj, Mihailo Karaklaji} je tukao jednog de~ka od svojih 16 godina samo zato {to je organizovan u sindikat. Kada se ovaj de~ko otrgao i do{ao da se poàli starijim radnicima, poslodavac ga je zbog toga otpustio.3) êsto su poslodavci dr`sali 3-4 u~enika a samo jednog kalfu da bi izvukli ve}i profit na {tetu kvaliteta. Neki bi pak, {egrte proizvodili posle godinu dana, ako plate majstoru 100 dinara,1) i ako u~enik skoro ni{ta nije nau~io od zanata. Posle proizvo|enja za kalfu majstor je takvog radnika otpu{tao.

4) Radni~ke novine br. 23 od 27.1.1914. godine 5) Ibid 1) Radni~ke novine br. 46 od 22.II 1914. godine 2) Radni~ke novine br. 44 od 20.II 1914. godine 3) Radni~ke novine br. 57 od 6.IV 1913. godine 1) Radni~ke novine br. 44 od 2.februara 1914. godine


32

Ukoliko bi u~enik - {egrt proveo na zanatu ~itav odre|eni rok, proizvodio bi se za kalfu - pomo}nika. Tada je polagao u Zanatskom udruènju (Esnafu) ispit i dobijao od majstora ajluk - platu od tri, {est ili dvanest meseci unapred. Tako je majstor vezivao mladog radnika za sebe jer je kao mla|a snaga bio jeftiniji. Preko svog Zanatlijskog udruènja poslodavci su vodili borbu protiv otvaranja novih radnji i konkurencije. Da bi se steklo zvanje majstora, tj. pravo na vo|enje sopstvene radnje, kandidat je morao da poloì (za komisiju i razne takse) sumu u iznosu od 16 dinara.2) Pored toga, kandidat je morao da izradi ugledni rad od svog materijala. Ako bi ovi uslovi bili ispunjeni za otvaranje radnje bilo bi potrebno dobiti saglasnost Esnafa, kao i razne dozvole za rad, koje je izdavalo Sresko na~elstvo a sve je to iznosilo sumu oko 110 dinara. Nije onda ~udo {to se mali broj radnika usu|ivalo da otvori svoju radnju. Te{ko stanje u radni~kim organizacijama trajalo je do marta 1914. godine. Povratak Bogdana Gruji}a zna~io je prekretnicu u

hronika lazarevca.pdf

Documents