3753081 ivo andric travnicka hronika

8/13/2019 3753081 Ivo Andric Travnicka Hronika

http://slidepdf.com/reader/full/3753081-ivo-andric-travnicka-hronika 1/36

PROLOG

Na kraju travničke čaršije, ispod hladovitog i hučnog izvora Šumeća,postoji otkad svet pamti mala »Lutvina kahva«. Toga prvogsopstvenika kaane, Lutve, ne sećaju se ni najstariji ljudi! taj je "ar

stotinjak godina već na nekom od razasutih travničkih gro"alja, ali sviidu kod Lutve na kau i njegovo se ime pamti i izgovara tamo gde suza"oravljena imena tolikih sultana, vezira i "egova. # "ašti tekaani$e, pod samom stenom. u podno%ju "rega, ima jedno odvojeno,hladovito i malo uzvišeno mesto, gde raste stara lipa. &ko te lipe iizme'u stena i "usenja uklop(jene su niske klupe nepravilna o"lika nakojima je zadovoljstvo posedeti i sa kojih se teško ustaje. &ne suizlizane i iskrivljene godinama i dugom upotre"om i potpuno srasle ipostale jedno sa drvetom, zemljom i kamenom oko se"e.

)a vreme letnjih mese$i, to jest od početka maja pa do kraja okto"ra,to je, po davnašnjoj tradi$iji, mesto na kom se posle podne, okoićindije, sastaju travnički "egovi i ugledniji ljudi koji su pripušteni unjihovo društvo. # to do"a dana niko se drugi od gra'ana ne "i usudioda sedne i pije kau na toj uzvisini. To se mesto zvalo *oa. ( ta je reču narodnom govoru u Travniku imala, kroz naraštaje, svoje utvr'enodruštveno i političko značenje, jer što je na *oi rečeno, pretreseno izaključeno, to je "ilo gotovo isto toliko koliko da je rečeno me'uajanima, na +ivanu kod vezira.

( danas tu sedi desetak "egova, iako je dan već o"lačan i javlja sevetar koji u ovo do"a godine donosi kišu. oslednji je petak u mese$uokto"ru -/0. godine. *edeći na svojim mestima, "egovi tihorazgovaraju! većina ih zamišljeno prati igru sun$a i o"laka i zlovoljnokašlju$a

1ovor je o jednoj krupnoj novosti. 2edan od njih, neki *ulejman3"eg 4jvaz, koji je ovih dana putovaoposlom u Livno, razgovarao je tamo sa nekim *plićaninom, oz"iljnimčovekom kako ka%e, i od njega čuo tu vest koju on sada "egovimakazuje. Ljudima je nejasno, raspituju ga za pojedinosti i tra%e daponovi već rečeno. *ulejman3"eg o"jašnjava5 6 a eto kako. Lijepo me čovjek pita5 »*premate li se musairima uTravniku7« »2ok mi«, ka%em ja, »nije nam do musaira.« »8, "ilo vamne "ilo, valja da im se spremate«, ka%e, »jer će vam stići ran$uski

konzul. Tra%io 9unaparta na :apiji u *tam"olu da mo%e poslati svogakonzula, da otvori konzulat u Travniku i da tu sjedi. ( već mu je toodo"reno. 2os ove zime se mo%ete nadati konzulu.« &d"ijam ja na



Najposle =amdi3"eg svojim začudo mladim glasom prekinenaga'anja, slutnje i "ojazni5 6 +e sad, da ne %alimo za %iva had%ije, štono se ka%e, i da neuz"unjujemo svijet "ez potre"e. *ve tre"a slušati i pamtiti, ali ne

tre"a sve odmah sr$u uzimati. ( sa tim konzulima, ko zna kako je. 2adoći ja ne doći. 4 i da do'u, neće Lašva poteći naopako, nego opetovuda kuda i teče. >i smo ovdje na svome, a svaki drugi koji do'e natu'em je i nema mu duga stanka. ?ojske su ovdje padale pa se nisumogle dugo zadr%ati. >nogi je ovdje došao da ostane, ali mi smosvakom dosada u le'a pogledali, pa ćemo i njima, ako "aš do'u. *adih još nema ni na pomolu. 4 što je taj tamo tra%io u *tam"olu, to jošne mora "iti gotova stvar. ( dosada je mnogi mnogo koješta tra%io, aline "iva sve što ko tra%i ... (zgovorivši ljutito poslednje reči, =amdi3"eg zastade i u potpunoj tišiniod"i jedan dim pa nastavi5 6 a i da "ude< ?alja vidjeti kako će "iti i koliko će "iti. Ničija nije dozore gorila, pa neće ni toga ... toga... ( tu se =amdi3"eg lako zagr$nu i zakašlja od prikrivene ljutnje, i takone izgovori 9unapartino ime koje je "ilo u svima mislima i na svimaustima. ?iše niko ne reče ništa i na tome ostade razgovor o toj najnovijojvesti. #"rzo o"la$i zakloniše sasvim sun$e i pro'e jak i hladan talas vetra.Na topotama pored vode zašusta lišće metalnim zvukom. *tudena jeza koja je prolazila $elom travničkom dolinom kazivala je da je zaovu godinu došao kraj sedenjima i razgovorima na *oi. 2edan po jedan počeše "egovi da se di%u i uz neme pozdrave razilaze kućama.

očetkom -/@. godine stale su da se dešavaju neo"ične i dotlenepoznate stvari u Travniku.

Nikad niko u TravniAku nije ni pomislio da je to varoš stvorena zao"ičan %ivot i svagdašnje doga'aje. Nikad, ni poslednji "alija ispod?ileni$e. To osnovno osećanje da su oni odnekud drukčiji nego ostalisvet, stvoreni i pozvani za nešto "olje i više, ulazilo je u svako ljudsko

stvorenje, sa hladnim vetrom sa ?lašića, sa reskom vodom iz Šumeća,sa »slatkim« %itom prisojnih njiva oko Travnika, i nije ih nikadnapuštalo, ni u snu ni u "edi ni na samrtnom času.



To je va%ilo u prvom redu za Turke koji %ive u samoj varoši. 4li je čak iraja od sve tri vere, rasturena po strmim okraj$ima ili sa"ijena uodvojenom predgra'u, "ila ispunjena istim osećanjem, samo na svojnačin i shodno svome stanju. To je va%ilo i za samu njihovu varoš učijem je polo%aju i rasporedu "ilo nečeg naročitog, oso"enog i

ponositog.

Njihov grad to je u stvari jedna tesna i du"oka raselina koju sunaraštaji s vremenom izgradili i o"radili, jedan utvr'en prolaz u komsu se ljudi zadr%ali da %ive stalno, prilago'avajući kroz stoleća se"enjemu i njega se"i. *a o"e strane ruše se "rda strmo i sastaju podoštrim uglom u dolini u kojoj jedva ima mesta za tanku raku i drumpored nje. Tako sve liči na napola rasklopljenu knjigu na čijim sustrani$ama, s jedne i druge strane, kao naslikani, "ašte, soka$i, kuće,

njive, gro"lja i d%amije.Nikad niko nije izračunao koliko je sunčanih sati priroda uskratilaovome gradu, ali je izvesno da se sun$e ovde do$nije ra'a i ranijezalazi nego u ma kojoj od "osanskih mnogo"rojnih varoši i varoši$a.To ne poriču ni Travničani, ali zato tvrde da sun$e, dok sja, nigde nesja tako kao nad njihovim gradom.

# toj uskoj dolini kojom po dnu protiče Lašva a sa strane je šarajuvrela, jazovi i poto$i, punoj vlage i promaje, gotovo nigde nema pravaputa ni ravna mesta, koliko da čovek nogu metne slo"odno i"ez"ri%no. *ve je strmo i neujednačeno, izukrštano i isprepleteno,povezano ili isprekidano privatnim putevima, ogradama, čikmama,"aštama i kapid%i$ima, gro"ljima ili "ogomoljama.

Tu, na vodi, tajanstvenoj, nestaloj i moćnoj stihiji, ra'aju se i umirunaraštaji Travničana. Tu oni rastu, sla"unjavi i "ledoliki, ali otporni isvemu dorasli! tu %ive, sa vezirskim :onakom pred očima, gordi,tankovijasti, gizdavi, pro"irači i mudri$e! tu posluju i stiču ili sede

dokoni i sirotuju, svi uzdr%ljivi i oprezni, ne znaju za glasan smeh, aliumeju da se podsmehnu, malo govore, ali vole da šapatom ogovaraju!i tu se sahranjuju, kad im do'e vreme, svaki po svojoj veri i svojimo"ičajima, u podvodna gro"lja, praveći mesta novom, sličnomnaraštaju.

Tako se smenjuju pokolenja i predaju jedno drugom ne samoutvr'ene telesne i duševne oso"ine, nego i zemlju i veru, ne samonasledno osećanje mere i grani$e, ne samo znanje i razlikovanje svih

staza, kapid%ika i prolaza svoje zamršene varoši, nego i uro'enusposo"nost za poznavanje sveta i ljudi uopšte. *a svim tim dolazetravnička de$a na svet, ali više od svega sa gordošću. 1ordost, to im



je druga priroda, %iva sila koja ih kroz $eo %ivot prati i pokreće i udaraim vidan znak po kome se razlikuju od ostalog sveta.

Njihova gordost nema ničeg zajedničkog sa naivnom nadmenošćuo"ogaćenih seljaka i sitnih kasa"alija koji se, zadovoljni sami so"om,

vidno prse i glasno hvale. Njihova gordost je, naprotiv, sva unutarnja!više jedno teško nasle'e i mučna o"aveza prema se"i, svojoj porodi$ii varoši, upravo prema visokoj, gordoj i nedosti%noj predstavi koju oniimaju o se"i samima i o svojoj varoši.

*amo, svako ljudsko osećanje ima svoju meru i grani$u, čak iosećanje sopstvene veličine. 2este da je Travnik vezirski grad i unjemu svet gospodski, čist, odmeren i mudar, s $arem da govori, ali iTravničanima su dolazili dani kad "i im njihov nam udarao u nos i kad

"i u se"i po%eleli da %ive mirno i "ez"ri%no, u nekoj od onih o"ičnih,neslavnih kasa"a koje se ne pominju u o"računima $areva ni usuko"ima dr%ava i koje nisu na udaru svetskih doga'aja ni na putuslavnih i va%nih ličnosti.

?remena su postala takva da se ničem prijatnom nije moglo nadati,da do"ro nije moglo doći. )ato su gordi i lukavi Travničani %eleli dauopšte nista ne do'e, da se %ivi, koliko je god mogućno, "ez promenai iznena'enja. :akvo do"ro mo%e doći kad su $arevi zava'eni, narodise krve i zemlje gore7 Nov vezir7 Neće "iti "olji nego gori od ranijeg,a pratnja mu je nepoznata i mnogo"rojna, izgladnela, sa "ogznakakvim novim prohtevima. B»4 naj"olji je onaj koji je došao dori"oja, pa se odatle vratio u *tam"ol i nikada nije nogom stupio u9osnu.«C Neki strana$7 #gledan putnik, mo%da7 6 ( to se zna šta je ikako je. &stave nešto troška i poklona u varoši, ali za njima ide poteraili već sutradan ispit i istraga. :o su i šta su, kod koga su prenoćili, skim su razgovarali7 +ok se ispetljaš i otarasiš, presedne ti sve i odedeseterostruko. (li uhoda7 (li neki poverenik nepoznatih sila isumnjivih namera7 Na kraju, nikad se ne zna šta ko nosi i čiji je ko

kalauz.

#kratko, danas do"ra nema. Nego ovo hle"a i ovo dana, što je komeostalo, da se pojede i da se po%ivi na miru, u ovom najgospodskijemgradu na zemlji, a 9og da nas sačuva od slave, od krupnih gostiju ivelikih doga'aja.

Tako su, tih prvih godina D(D veka, mislili i %eleli u se"i ugledni

Travničani, ali razume se da je to i ostajalo u njima, jer kod svakogTravničanina ima od %elje i pomisli pa do njihovog vidnog ili glasnogizraza dug i krivudav put koji se lako ne prelazi.



4 doga'aja i promena "ilo je u poslednjim vremenima 6 to jestkrajem D?((( i početkom D(D veka 6 zaista mnogo i od svake ruke.+oga'aji su navaljivali sa svih strana, sudarali se i kovitlali po 8vropi ivelikom turskom $arstvu i dopirali čak i u ovu kotlinu i zaustavljali seu njoj kao "uji$e ili nanosi.

2oš otkako su se Tur$i povukli iz >a'arske, odnosi izme'u Turaka ihrišćana "ivali su sve te%i i slo%eniji i opšte prilike se pogoršavale.;atni$i velikog $arstva, age i spahije, koji su morali da napuste "ogateposede u plodnim ravni$ama #garske i da se vrate u svoju tesnu iu"ogu zemlju, "ili su ozlovoljeni i kivni na sve što je hrišćansko, a uisto vreme oni su povećavali "roj usta koja jedu, dok je "roj ruku kojerade ostajao isti. * druge strane, ti isti ratovi D?((( veka, koji su Turkepotiskivali iz susednih hrišćanskih zemalja i vraćali ih u 9osnu, izazvali

su kod hrišćanske raje smele nade i otvarali dotle neslućene vidike, ato je moralo uti$ati i na odnos raje prema »$arstvujuščoj gospodiTur$ima«.

&"e strane, ako se u toj azi "or"e već mo%e govoriti o dve strane,"orile su se, svaka na svoj način i sredstvima koja su odgovaralaprilikama i vremenima. Tur$i su se "orili pritiskom i silom, a hrišćanistrpljenjem, lukavstvom i zaverom ili spremnošću na zaveru! Tur$i zaod"ranu svoga prava na %ivot i svoj način %ivota, a hrišćani za sti$anjetoga istog prava. ;aja je osećala da joj Tur$i postaju sve te%i, a Tur$isu uvi'ali sa ogorčenjem da se raja pohasila i da nije ono što je nekad"ila. &d tih suko"a tako suprotnih interesa, verovanja, te%nja inadanja, stvaralo se jedino grčevito klupko koje su duga turskaratovanja sa ?ene$ijom, 4ustrijom i ;usijom sve više zaplitala istezala. # 9osni je postajalo tešnje i mračnije, suko"i sve češći, %ivotsve te%i i sa sve manje reda i izvesnosti.

4 početak D(D veka doneo je ustanak u *r"iji kao vidan znak novihvremena i novih načina "or"e. :lupko u 9osni još se jače steglo izamrsilo.

Ta "una u *r"iji zadavala je s vremenom sve više "rige i nezgode,štete, troška i gu"itaka $eloj turskoj 9osni pa i Travniku, ali viševeziru, vlastima i ostalim "osanskim varošima nego travničkimTur$ima samim, koji nijedan rat nisu smatrali dovoljno velikim iva%nim da "i u njemu uzeli učešća svojim imetkom ili čak svojomličnošću. & »:ara'or'evoj uz"uni» Travničani su govorili sa usiljenimnipodaštavanjem, kao što su uvek nalazili neku podrugljivu reč i za

vojsku koju je vezir slao protiv *r"ije i koju su neodlučni i zava'eniajani sporo i neuredno dovodili u okolinu Travnika.



Napoleonova ratovanja po 8vropi "ila su već dostojniji predmettravničkih razgovora. Najpre se o tim ratovima govorilo kao o dalekimdoga'ajima koji se tumače i prepričavaju, ali koji sa njihovimstvarnim %ivotom nemaju i ne mogu imati nikakve veze. +olazakran$uske vojske u +alma$iju primaknuo je neočekivano toga

9unapartu iz pričanja 9osni i Travniku.

# isto vreme u Travnik je došao novi vezir =usre >ehmed3paša idoneo poštovanje za Napoleona i interes za sve što je ran$usko, i to,kako su Travničani nalazili, u mnogo većoj meri nego što jednom&smanliji i $arskom većilu priliči.

*ve je to uznemirivalo i dra%ilo travničke Turke i oni su o Napoleonu injegovim podvizima počeli da se izra%avaju kratkim i "eznačajnim

rečeni$ama ili samo ponosnim i prezirnim uspijanjem usana. 4li sve tonije moglo da ih potpuno udalji i zaštiti od toga 9unaparte i oddoga'aja koji su se čudesnom "rzinom širili od njega po 8vropi, kaokrug talasa od svoga središta, i kao po%ar ili zaraza stizali i onoga koji"e%i kao i onoga koji sedi nepomičan. Taj nevidljivi i njima nepoznatiosvajač "a$io je i u Travnik, kao u tolike druge gradove sveta, nemir,pokret i uz"u'enje. Tvrdo i zvučno ime 9unaparta ispuniće i travničkukotlinu za niz godina i Travničani će, hteli ili ne hteli, često %vakatinjegove čvornovate i ćoškaste slogove!. ono će im dugo zujati u

ušima i titrati pred očima. 2er, nastupala su konzulska vremena.

*vi Travničani, "ez razlike, vole da se prave ravnodušni i da izgledajuneosetljivi. 4li vesti o dolasku konzula, čas ran$uskog, časaustrijskog, čas ruskog, sve troji$e zajedno, izazivale su kod njih nadeili za"rinutosti, "udile %elje i očekivanja, a sve se to nije dalo potpunoprikriti, nego je unosilo pokreta u duhove i %ivosti u razgovore.

>alo je ko znao šta u stvari znače te vesti, koje se prenose još od

jesenas, a niko nije mogao da ka%e ni koji konzuli tre"a da do'u ni štaće da rade u Travniku. 2edna novost i jedna neo"ična reč "ile su usadašnjim prilikama dovoljne da uz"ude maštu sveta, da izazovumnoge razgovore i naga'anja, i još više5 mnoge sumnje i "ojazni,mnoge skrovite %elje i pomisli koje se nose u se"i, ali ne kazuju i neo"javljuju.

+omaći Tur$i su "ili, kao što smo videli, za"rinuti i zlovoljno supominjali mogućnost dolaska konzula. Nepoverljivi prema svemu što

dolazi iz inostranstva i unapred neraspolo%eni prema svakoj novini,Tur$i su se, u se"i, još nadali da "i i to mogli "iti samo r'avi glasovi i



zle prilike, i da "i ti konzuli mogli i ne doći ili, najposle, ako do'u, daće otići sa zlim vremenima koja su ih donela.

=rišćani, kako katoli$i tako pravoslavni, radovali su se naprotiv takvimvestima i prenosili ih i pretakali od usta do usta, kradom i šapatom,

nalazeći u njima povod za neodre'ene nade i za izglede na promene.4 promene mogu "iti samo na"olje.

Naravno da je svaki od njih posmatrao stvari svojim očima i sa svoje,

često protivne, tačke gledišta.

:atoli$i, koji su u većini, maštali su o uti$ajnom austrijskom konzulukoji će doneti pomoć i zaštitu moćnog katoličkog $ara iz 9eča.ravoslavni, koji su malo"rojni i u poslednjih nekoliko godina stalno

gonjeni z"og ustanka u *r"iji, nisu očekivali mnogo ni od austrijskogni od ran$uskog konzula, ali su u tome gledali do"ar znak i dokaz daturska vlast sla"i i da dolaze do"ra i spasonosna nemirna vremena. (odmah su dodavali da, naravno, »"ez ruskog konzula ništa "iti nemo%e«.

( sami malo"rojni ali %ivahni 2evreji, seardi, nisu mogli da kodovakvih vesti zadr%e potpuno svoju poslovnu ćutljivost kojoj su ihnaučila stoleća! i njih je uz"u'ivala pomisao da "i u 9osnu mogao doći

konzul velikog ran$uskog $ara Napoleona, »koji je za 2evreje do"arkao do"ar ota$«.

?esti o dolasku stranih konzula, kao sve vesti u našim krajevima, javljale su se iznenada, rasle do antastičnih razmera, a zatimnestajale odjednom, da "i se posle nekoliko nedelja opet pojavilenovom snagom i u novom o"liku.

#sred zime, koja je te godine "ila "laga i trajala kratko, ti su glasovido"ili prvi izgled stvarnosti. # Travnik je stigao iz *plita neki 2evrejinpo imenu ardo i sa 2usom 4tijasom, travničkim trgov$em, počeo datra%i podesnu kuću za Eran$uski konzulat. &"ilazili su svuda, odlazilikod kajmakama, razgledali sa mutevelijom vakuske zgrade. )austavilisu se na jednoj velikoj, pomalo zapuštenoj kući koja je pripadala?akuu, u kojoj su oduvek odsedali i %iveli du"rovački trgov$i i koja sestoga zvala du"rovački han. :uća je "ila u strani, iznad medrese,usred velike strme "ašte koju je prese$ao potok. Fim je pogod"asvršena, na'eni su majstori, dun'eri i zidari, da kuću urede i oprave.

( ta kuća, koja je dotle stajala po strani i neprimećena zijala praznimprozorima u svet, odjednom je o%ivela, počela da privlači na se"e



pa%nju naroda i (ju"opitstvo de$e i dokonog sveta. &dnekud poče dase govori o gr"u i zastavi koji će "iti vidno i stalno izlo%eni na zgradistranog konzulata. To su "ile stvari koje u istini nikad niko još nijevideo, ali su te dve krupne i va%ne reči Tur$i izgovarali retko i samrštenjem a hrišćani često, zlurado i šapatom.

Travnički Tur$i su, naravno, "ili isuviše mudri i ponosni da svojeuz"u'enje poka%u, ali ga u razgovorima u četiri oka nisu krili.

&davno njih muči i za"rinjava saznanje da je $arska tara"a nagrani$ama posrnula i da 9osna postaje razgra'ena zemlja po kojojgaze ne samo &smanlije nego i kauri iz "ela sveta, u kojoj čak i rajadi%e glavu drsko kao nikad dosada. 4 sada tre"a da navale i nekikaurski konzuli i uhode, koji će na svakom koraku slo"odno isti$ati

vlast i silu svojih $areva. Tako će, malo3pomalo, doći kraj do"romredu i »lijepoj tišini« turske 9osne, koju je i ovako već odavno svete%e "raniti i čuvati. 9o%ja je volja da vlada ovakav red5 Turčin do*ave a Šva"o od *ave. 4li protiv toga jasno "o%jeg nare'enja radi svešto je kršteno i $ima tom ogradom na grani$i i potkopava je danju inoću, javno i tajno. 4 u poslednje vreme i ta sama "o%ja volja "ivanekako sve manje vidna i izrazita. 6 Što još neće doći i ko još nećenaići7 pitali su se stari Tur$i sa iskrenim ogorčenjem.

( zaista, ono što je povodom vesti o otvaranju stranih konzulatagovorio kršten svet, pokazivalo je da turska za"rinutost nijeneopravdana.

6 ;azviće se "arjak< 6 šaputali su ljudi a oči su im sevale prkosno

kao da će to "iti njihov "arjak.

# stvari, niko nije pravo znao kakav "i to "arjak tre"alo da "ude ni šta"i moglo da se desi kad se on pojavi, ali sama pomisao da se osim

zelenog turskog "arjaka mogu razviti i druge "oje i slo"odno lepršatipored njega izazivala je kod sveta neki radostan "lesak u očima ipodizala nade koje samo raja mo%e da ima i poznaje. &d te $igle trireči 6 ;azviće se "arjak< 6 mnogome je siromahu "ar za sekundupostalo svetlije u kući, prijatnije u praznom stomaku i toplije utankom odelu! od te tri proste i neodre'ene reči mnogome je rajetinupoigralo sr$e, za"leštao vid od nekih jarkih "oja i zlatnih krstova, ipo"ednički zašumile u ušima, kao vihor, sve zastave svih hrišćanskih$areva i kraljeva. 2er, čovek mo%e i od jedne reči da %ivi, samo ako u

njemu ima još rešenosti da se "ori i "or"om odr%ava u %ivotu.



&sim svega ovoga, "io je još jedan razlog z"og koga je mnogi trgova$u čaršiji pomišljao sa do"rom nadom na tu promenu. 2avljao se izgledza zaradu od dolaska toga novog, nepoznatog ali verovatno imućnogsveta koji će svakako morati da pazaruje i troši. 2er, poslednjih godinačaršija je "ila osla"ila i pazar utanjio. Naročito otkako se *r"ija

po"unila. >noge komore i kulu$i i česte zaplene od"ili su seljaka odvaroši, pa ne prodaje gotovo ništa, a kupuje samo najnu%nije. &no što je dr%ava kupovala plaćalo se sla"o i neuredno. *lavonija se zatvorila,a +alma$ija, s dolaskom ran$uske vojske, postala neredovno inesigurno tr%ište.

# takvim prilikama računalo se u travničkoj čaršiji i sa malenkostima iu svemu tra%io %eljeni znak za preokret na"olje.

Najposle je nastupilo i to o čemu se već mese$ima govorilo. *tigao je,kao prvi, ran$uski generalni konzul.

9io je kraj e"ruara mese$a, poslednji dan ramazanskog posta. Na jedan sat pred itar, na hladnom e"ruarskom sun$u, koje je zalazilo,svet iz donje čaršije mogao je da posmatra dolazak konzula.+ućand%ije su "ile već počele da unose ro"u i spuštaju ćepenke, kad je trka lju"opitljive $igančadi o"javila dolazak konzula.

ovorka je "ila kratka. Na čelu su jahali vezirovi izaslani$i, dvoji$a od

najuglednijih ičoglana, sa šest konjanika. &ni su "ili izišli do Lašve usretanje. 9ili su svi na do"rim konjima i lepo opremljeni. *a strane ipozadi jahali su zaptije livanjskog kajmakama, koji su na $elom putupratili konzula. (zgledali su dosta neugledno, onako oze"li i umorni, nanetimarenim, sitnim konjima. # sredini povorke jahao je na gojaznomi postarijem zekanu ran$uski generalni konzul, gospodin Gan +avil,visok čovek, plavih očiju i "rkova, $rvena li$a. ored njega jedanslučajni saputnik, gospodin ukvil, koji putuje za 2anjinu gde mu je"rat ran$uski konzul. (za njih, na odstojanju od nekoliko koraka,

jahao je onaj isti splitski 2evrejin ardo i dva krupna *injanina, uran$uskoj slu%"i. *va troji$a su "ili do očiju umotani u $rne ka"ani$e i$rvene seljačke šalove, a iz čizama im je virilo seno.

ovorka, kao što se vidi, nije "ila ni inače mnogo svečana nimnogo"rojna, a zimsko vreme joj je oduzimalo od sjaja idostojanstvenosti, jer studen nameće gru"o odelo, zgrčen stav i "rzhod.

Tako je, izuzev ono nešto proze"le $igančadi, povorka prošla krozopštu ravnodušnost travničkog sveta. Tur$i su se pravili kao da je nevide, a hrišćani nisu smeli da je upadljivo posmatraju. 4 i onaj ko je



sve video, ispod oka ili negde sa skrovitog mesta, "io je pomalorazočaran ovako šturim i prozaičnim ulaskom 9unapartinog konzula, jer je većina zamišljala konzule kao visoke dostojanstvenike koji nosesjajne odore, pune gajtana i odličja, jašu na do"rim konjima ili sevoze u hintovima.

((

:onzulova pratnja je odsela u hanu, a konzul i gospodin ukvil u kući2osia 9aruha, naj"ogatijeg i najuglednijeg 2evrejina u Travniku, jervelika kuća koja se opravljala za ran$uski konzulat nije mogla "itigotova još za petnaestak dana. Tako je u maloj ali lepoj kući 2osia9aruha osvanuo, na prvi dan ramazanskog "ajrama, neo"ični gost.Helo prizemlje kuće "ilo je prepušteno njemu i gospodinu ukvilu.

+avilova so"a je "ila na uglu, velika! dva prozora su gledala na reku adva, sa drvenim demirima, u "aštu koja je "ila pusta i zamrzla,pokrivena slanom koja se nije topila $elog dana.

Na spratu iznad konzula čula se neprestano lupa, trka i dozivanjemnogo"rojne 9aruhove de$e i oštri glas njihove majke, koja ih jepretnjama i kletvama uzaludno umirivala. (z grada je dopiralapu$njava topova i prasak dečjih pušaka, uši je parala $iganska svirka.2ednolično su tukla dva "u"nja a na njihovoj mračnoj pozadini izvijala

je zurla i pirlitala nepoznate melodije sa neočekivanim zavojima iprekidima. To su "ili oni retki dani u godini kad je Travnik izlazio izsvoje tišine.

:ako nije "io red da konzul izlazi pre svečane posete veziru, +avil jeproveo tri dana "ajrama u toj velikoj so"i, stalno sa istom reči$om izamrzlom "aštom pred očima, ali zato su mu uši "ile pune tihneo"ičnih zvukova iz kuće i iz varoši. >rsna i o"ilna jevrejska jela,mešavina španske i orijentalne kuhinje, donosila su te%ak zadahzejtina, pr%ena šećera, luka i jakih začina.

+avil je provodio vreme u razgovoru sa zemljakom ukvilom, uizdavanju nareda"a i primanju o"aveštenja o $eremonijalu prilikomprve posete, koja je tre"alo da "ude u petak, odmah poslije trećegdana "ajrama. (z :onaka je primio kao dar dve velike sveće i po oku

"adema i suvog gro%'a.

:ao veza izme'u :onaka i novog konzula slu%io je vezirov lekar i

tumač HIsar dA4venat, koga su i &smanlije i naš svet zvali +avna. Tomu je "ilo ime koje nosi već $elu drugu polovinu %ivota. # stvari, "io je starinom iz ijemonta a rodom iz *avoje, i po priro'enju Eran$uz.



:ao mlad čovek poslat je na medi$insku školu u >onpelje. Tada se jošzvao Hesare +avenato. Tu se prozvao svojim sadašnjim imenom iopredelio za ran$usku narodnost. &tud je na neo"jašnjen ineo"jašnjiv način dospeo u Harigrad, gde je kao hirurg i lekarskipomoćnik stupio u slu%"u velikog kapudan3paše :učuk =useina. &d

kapudan3paše ga je preuzeo >ehmed3paša, kad je pošao za vezira u8gipat, i odatle ga doveo u Travnik, kao lekara, tumača i čovekadoraslog svakom poslu i korisnog i upotre"ljivog u svim prilikama.

9io je visok, kratak i sna%an čovek, zagasite "oje ko%e i $rne kose,napuderisane i vešto slo%ene u perčin. ;etki ali du"oki tragovi "oginjana širokom, o"rijanom li$u sa velikim, čulnim ustima i %arkim očima.&deven pa%ljivo i po staroj ran$uskoj modi.

+avna je unosio iskrenu do"ru volju u posao i trudio se da "udeistinski koristan svome uglednom zemljaku.

*ve je to "ilo novo i čudno i ispunjavalo +avilu vreme iako nije mogloda ispuni misli koje su, naročito u sporim noćnim satima, velikom"rzinom prelazile, munjevito i proizvoljno, iz sadašnjosti u prošlost ilitra%ile da nazru o"like "udućnosti.

Noći su "ile teške i izgledale "eskrajne.

Teško se privikao na nenavikli niski le%aj na podu, od koga mu sezanosila glava, i na miris vune u punim i nedavno »ispu$anim«duše$ima. 9udio se često, jer ga je o"uzimala vatra od sparinepretrpanih vunenih dušeka i jorgana i palila silina istočnjačkih jelakoja se teško jedu i još te%e vare. #stajao je u tami i pio oštru

studenu vodu, koja je rezala jednjak i "olno hladila stomak.

+anju, dok je razgovarao sa ukvilom ili sa +avnom, on je "io odrešiti miran čovek, sa odre'enim imenom, zvanjem i rangom, jasnim$iljem i vidljivim zada$ima z"og kojih je došao u ovu za"ačenu turskuprovin$iju, kao što "i došao u ma koji drugi kraj sveta. 4li noću, on je"io i ono što jeste i sve ono što je nekad "ivao ili što je tre"alo da"ude. ( taj čovek koji je le%ao u mraku dugih e"ruarskih noći "io je zanjega samoga stran, višestruk i na mahove potpuno nepoznat.

a i kad "i ga, već u ranu zoru, pro"udila "ajramska svirka "u"njeva izurla ili dečja trka na spratu iznad njega, +avilu je tre"alo vremena dase rastrezni i sna'e. +ugo se kole"ao izme'u jave i sna, jer su snoviimali više veze sa javom dosadašnjeg njegovog %ivota, a sadašnja



java ličila pre na neki san u kom čovek "iva naglo "ačen u čudnu,daleku zemlju i doveden u neo"ičan polo%aj.

Tako je i to "u'enje ličilo na nastavak noćnih snova iz kojih se sporo inaporno prelazilo u neo"ičnu javu konzulovanja u dalekoj turskoj

varoši Travniku.( usred mešavine tih novih i neo"ičnih utisaka javljala su se neodoliivosećanja i ukrštavala sa zada$ima i "rigama iz sadašnjosti. +oga'ajinjegovog %ivota nizali su se "rzo i preko reda i pojavljivali u novojsvetlosti i neo"ičnim srazmerama.

)a njim je "io pun i nemiran %ivot.

Gan 9aptist 8tjen +avil B2ean 9aptiste38tienne +avilleC "io je "li%e

četrdesetim nego tridesetim godinama, visok, plav, prava hoda ipogleda. 9ilo mu je sedamnaest godina kad je napustio svoju rodnuvaroš na morskoj o"ali severne Eran$uske i došao u ariz, kao tolikipre njega, tra%eći od čega da %ivi i kako da se proslavi. osle prvihtra%enja i iskustava, u"rzo ga je povukla ;evolu$ija, sa milionima

ostalog naroda, i postala njegova lična sud"ina.

*veska stihova i dva3tri smela početka istorijskih i društvenih drama,

ostali su u sanduku! skromni polo%aj činovničkog pripravnikanapušten je. Gan +avil je postao novinar. &"javljivao je i stihove iknji%evne prikaze, ali glavni posao mu je "ila #stavotvorna skupština.*vu svoju mladost i $elo oduševljenje za koje je "io sposo"an, on jeunosio u opširne skupštinske izveštaje. 4li pod %rvnjem revolu$ije svese mrvilo, menjalo i nestajalo, "rzo i "ez traga. :ao u snovima što"iva, ljudi su prelazili kratko i neposredno od polo%aja na polo%aj, odčasti do časti, od sramote do smrti, od "ede do slave, samo jedni u jednom prav$u a drugi u drugom, o"rnutom.

# tim neo"ičnim vremenima i pod okolnostima o kojima ćemo jošgovoriti, +avil je "ivao naizmen$e novinar, pa vojnik, do"rovolja$ uratu u Španiji, pa činovnik improviziranog >inistarstva inostranihposlova upućivan u misije u Nemačku, zatim u (taliju, kod Hisalpinske;epu"like i >alteškog reda. a opet novinar i knji%evni reerent>oniteura u arizu. ( najposle, sada, generalni konzul u Travniku, sazadatkom da otvori :onzulat, da stvori i razvija trgovinske odnose satim krajevima Turske, da poma%e ran$uskim okupa$ionim vlastima u+alma$iji i da prati pokrete raje u *r"iji i 9osni.



Tako "i izgledao %ivot ovog gosta 9aruhove kuće kad "i tre"alo da"ude prikazan u nekoliko rečeni$a za neki kratak $urri$ulum vitae.

4li, sada iz ove čudne perspektive i neočekivanog trodnevnog zatvora,+avil je često i sam morao da učini napor pa da se tačno seti ko je i

otkuda je, šta je sve "ivao u %ivotu i zašto je došao ovamo, i otkud toda povazdan premerava kora$ima ovaj $rveni "osanski ćilim.

2er dok je čovek u svom društvu i u redovnim prilikama, ti poda$i iznjegovog $urri$uluma vitae znače i za njega samog va%ne delove i

značajne prekretni$e njegovog %ivota.

4li čim ga slučaj ili posao ili "olest izdvoje iz usame, ti poda$i počinjuodjednom da "lede i gasnu, da se neverovatno "rzo suše i raspadaju,

kao "e%ivotna maska od hartije i laka, koju je čovek jednomupotre"io. 4 ispod njih počne da se pomalja naš drugi, samo namaznani %ivot, to jest »zaistinska« istorija našeg duha i našeg tela, kojanije nigde za"ele%ena, koju niko i ne naslućuje, koja ima vrlo maloveze sa našim društvenim uspesima, ali koja je za nas i za našekrajnje zlo i do"ro jedina va%na i jedina stvarna.

(zgu"ljen u ovoj divljini, +avil je u dugoj noći, kad "i umukli svišumovi, gledao unazad na svoj %ivot kao na dugi niz samo njemu

znanih pothvata i klonuća, "or"a, junaštva, sreća, uspeha, preloma,zala, protivrečnosti, nepotre"nih %rtava i uzaludnih kompromisa.

(z tame i tišine ove varoši, koju još nije ni video kako tre"a, ali u kojojga nesumnjivo čekaju "rige i teškoće, izgledalo je da se ništa u svetune da srediti ni izmiriti. +avilu se na mahove činilo da za %ivot tre"amnogo napora i za svaki napor nesrazmerno mnogo hra"rosti. (z ovetame nijednom naporu se ne vidi kraja. Fovek, da ne "i stao i klonuo,vara sam se"e, zatrpava nedovršene zadatke novima, koje tako'e

neće dovršiti, i u novim pothvatima i novim naporima tra%i nove snagei više hra"rosti. Tako čovek potkrada sam se"e i s vremenom postajesve veći i "eznadniji du%nik prema se"i i svemu oko se"e.

4li, kako se primi$ao dan prve posete, ta sećanja i razmatranja sve suviše ustupala mesto novim utis$ima i trenutnim a stvarnim "rigama iposlovima. +avil se pri"rao. &setljivosti i sećanja stupala su upozadinu svesti, odakle će se još često javljati, nadovezujući se čudnoi neočekivano na svakodnevne doga'aje ili neo"ične do%ivljaje novog

%ivota u Travniku.



Najposle, pro'oše i ta tri duga dana i njihove tri neo"ične noći. B*anekom slutnjom, koja o"ično ne vara namučene ljude, +avil je toga jutra pomislio5 mo%e "iti da su ovo "ili još najmirniji i naj"olji dani kojisu mi u ovoj tesnoj dolini su'eni.C

Toga jutra, dakle, već rano se začuo konjski kas i rzanje podprozorima. #tegnut i svečan, konzul je dočekao komandanta vezirovihmameluka, koga je pratio +avna. *ve je "ilo kao što je ranijeugovoreno i predvi'eno. Tu je "ilo dvanaest vezirovih mameluka izodreda koji je >ehmed3paša kao svoju ličnu pratnju doveo iz 8gipta ina koji je "io naročito ponosan. Njihovi zaista vešto savijeni tur"aniod inog tkiva 6 %i$a zlata, %i$a svile 6 njihove krive sa"lje koje suslikovito visile niz konje i njihova široka odela višnjeve "oje, privlačilisu sve poglede. :onji za +avila i njegovu pratnju "ili su prekriveni od

glave do repa čohali ašama. :omanda je "ila do"ra i poredak savršen.+avil se trudio da što prirodnije uzjaše svoga konja, jednog mirnog,postarijeg vran$a širokih sapi. :onzul je "io u svečanoj uniormi.Tamnoplava ka"ani$a je "ila široko raskopčana na grudima, da se videpozlaćena dugmeta, sre"rn vez i odličja. :onzul je do"ro izgledao sasvojim pravim stavom i lepom muškom glavom.

*ve dok nisu zaokrenuli u glavnu uli$u išlo je do"ro i konzul je zaistamogao "iti zadovoljan. 4li čim su došli do prvih turskih kuća, nastadeneko sumnjivo dozivanje, lupa avlijskih vrata i muše"aka naprozorima. ?eć kod prve kapije jedna devojči$a otvori samo malo jedan kanat i izgovarajući nerazumljive reči stade sitno da zaplju$kujena uli$u, kao da vrača. Tako su se redom otvarale kapije i podizalimušep$i i za trenutak pomaljala li$a, puna mr%nje i anatičnog zanosa.)a"uljene %ene su pljuvale i vračale, a deča$i izgovarali psovke,praćene ops$enim pokretima i nedvosmislenim pretnjama, pljeskajući

se po stra%nji$i ili pokazujući rukom kako se re%e grkljan.

:ako je uli$a "ila uska a doksati na kućama istureni sa o"e strane,povorka je jahala kroz dva reda pogrda i pretnja. &dmah na početku,konzul je, iznena'en, usporio kas, ali je +avna priterao svoga konja"li%e i "ez pokreta i promene na li$u uz"u'enim šapatom stao dapreklinje5

6 >olim vašu 8kselen$iju da jaše mirno dalje i da se ne o"zire na sveovo. +ivlji narod, prosta svetina! mrze sve što je strano i tako svakogdočekuju. Naj"olje je ne o"raćati pa%nju. Tako čini i vezir. To je njihov

divljački način. >olim 8kselen$iju da nastavi put.



)"unjen i ogorčen, iako je nastojao da sakrije z"unjenost, konzul je jahao dalje, videći da niko od vezirovih ljudi zaista ne o"raća pa%njuna sve to, ali je osećao kako mu krv udara u glavu. >isli su mu "rzonavirale, ukrštale se i sudarale. rva je pomisao "ila da li kaopredstavnik velikog Napoleona tre"a ovo da podnosi ili da se smesta

vrati kući i izazove skandal. Nije mogao da reši to pitanje, jer sepodjednako "ojao da ne povredi ugled Eran$uske kao i da svojomprenagljenošću ne izazove suko" koji će mu već prvog dana pokvaritiodnos sa vezirom i Tur$ima. Ne nalazeći u se"i odlučnosti ni rešenja,osećao se poni%en i ogorčen sam na se"e. ( gadan i strašan mu je "ioovaj Levantina$ +avna koji mu je iza le'a neprestano ponavljao5

6 >olim ?ašu 8kselen$iju da jaše i da se ne o"zire. To su "osanskidivljački o"ičaji i načini. *amo mirno dalje<

:ole"ajući se u se"i i ne nalazeći rešenja, +avil je osećao kako mu li$eplamti i kako ga i pored studeni o"liva znoj ispod o"a pazuha. +avninuporni šapat "io mu je neprijatan, činio mu se ruijanski i odvratan. #njemu je naslućivao kakav mora "iti %ivot čoveka sa )apada koji svoj

%ivot prenese na (stok i zauvek ve%e svoju sud"inu sa njim.

>e'utim iz poslednjih kuća su nevidljive %enske glave pljuvale saprozora pravo na konje i konjanike. :onzul još jedanput zastade za

trenutak, ali još jedanput krenu dalje, podle%ući +avninim mol"ama ipovučen mirnim kasom pratnje. #to prestadoše kuće a poče čaršija saniskim dućanima. Na ćepen$ima Tur$i dućand%ije ili njihove mušterije,pušeći ili pazarujući. 9ilo je kao kad čovek pre'e iz pregrejane so"e upotpuno hladnu. Najedanput je nestalo divljih pogleda, pokreta kojipokazuju kako se ćairu glava seče, ili sujevernog %enskog plju$kanja.#mesto toga, sa o"e strane uli$e nepomična, kruta li$a. +avil ih jenazirao kao kroz neprijatan veo koji mu je drhtao pred očima. Nikonije prekidao posao ili pušenje ni podigao oči da pogledom udostoji

tako neo"ičnu pojavu i svečanu pratnju. oneki dućand%ija je zakretaoglavu, kao da tra%i neku ro"u po raovima. *amo orijental$i moguovoliko mrzeti i prezirati i ovako pokazati mr%nju i prezir.

+avna je ućutao i opet odmaknuo svoga konja na propisno odstojanje,ali +avilu ovaj neverovatni nemi prezir čaršije nije "io ništa manje"olan ni uvredljiv od glasne mr%nje malopre'ašnjih psovki. Najposlezakrenuše nadesno i pred njima se ukazaše dugi i visoki zidovi i "elozdanje :onaka, skladna velika zgrada sa redom staklenih prozora. To

je "ilo kao neko olakšanje.



&vaj mučni put, koji je sada le%ao za njim, ostaće +avilu dugo usećanju, neiz"risiv kao zli, značajni snovi. # toku godina on ćestotinama puta preći taj isti put, pod sličnim okolnostima. 2er, prilikomsvakog prijema, a oni su "ili česti, naročito u nemirnim vremenima,tre"alo je projahati kroz mahalu i čaršiju. Tre"alo se dr%ati pravo na

konju, ne gledati ni levo ni desno, ni suviše visoko a ni konju me'uuši, ni rasejano ni za"rinuto, ni nasmejano, ni mrko, nego oz"iljno ipa%ljivo a mirno, otprilike onim pomalo neprirodnim pogledom kojimvojskovo'e na portretima gledaju iznad "itke, u daljinu, negde izme'udruma i linije na o"zorju, odakle ima da do'e neka sigurna i do"rosračunata pomoć.

(z kapija će još dugo turska de$a pljuvati konjima u noge, sitno iu"rzano kao da vračaju, kako su videli od starijih. +ućand%ije Tur$i

okretaće le'a, praveći se kao da nešto tra%e po raovima. ozdravljaćega samo retki 2evreji, koji "i se tu zatekli i ne "i nikako mogli iz"ećisusret. Tako je tre"alo "ez"roj puta projahati mirno i dostojanstveno,strepeći u se"i od mr%nje i zle ravnodušnosti, koje ga zasipaju sa svihstrana, od nepredvi'ene nezgode koja svakog časa mo%e da se desi,gadeći se ovog rada i ovakvog %ivota, i prikrivajući u se"i grčevitimnaporom i svoju strepnju i svoje ga'enje.

a i do$nije, kad se sa godinama i promenama svet "ude navikao naprisustvo strana$a i kad se +avil sa mnogima upozna i z"li%i, ova prvasvečana povorka ostaće u njegovoj svesti kao $rna, a u%arena linijakoja "oli, a koju za"orav sporo "riše i "la%i.

*večana povorka pre'e sa tutnjem drveni most i na'e se čelom predvelikom kapijom. &djednom se, naglo, uz lupu mandala i trčanjemomaka rasklopiše o"a krila.

Tu se dakle otvarala pozorni$a na kojoj će Gan +avil nepunih osamgodina igrati razne s$ene jedne iste teške i ne"lagodarne uloge.

( ta nesrazmerna široka kapija otvoriće se još mnogo puta pred njim.&na mu je uvek dolazila u trenutku kad se otvarala, kao ru%nad%inovska usta iz kojih "ije i "azdi zadah svega onoga što uogromnom :onaku %ivi, raste, troši se, isparava i "oluje. &n je znaoda varoš i okolina, koji moraju da hrane vezira i sve njegove, u"a$esvakog dana u :onak oko sedam stotina i pedeset oka raznih

namirni$a, i da se sve to podeli, pokrade i pojede.

)nao je da pored vezira i njegovih naj"li%ih tu ima jedanaestdostojanstvenika, trideset i dva čuvara i još toliko ili više "esposličara



i čankoliza Turaka ili hrišćanskih nadničara ili nameštenika. ored toganeodre'en "roj konja, krava, pasa, mačaka, pti$a ili majmuna. 4liiznad svega osećao se te%ak i mučan miris kravljeg masla i loja odkoga nenavikla čoveka muka hvata. Taj podmukli miris pratio "ikonzula, posle svakog prijema, po $eo dan, a pomisao na njega

izazvala mu je stugu i %elju za povraćanjem. (zgledalo mu je kao da je$eo :onak pro%et tim zadahom, kao $rkva tamjanom, i da je onprodro ne samo u ljude i odela nego i u sve predmete i zidove.

*ada kad se prvi put otvorila pred njim ta nepoznata kapija, odredmameluka se razdvoji i sjaha a +avil sa u%om pratnjom ujaha udvorište. To prvo, usko dvorište "ilo je polumračno, jer je iznad njegale%ao gornji sprat kuće $elom širinom. Tek iza njega dolazila je prava,nepokrivena avlija, sa "unarom i travom i $većem po krajevima. #

dnu je visoka neprozirna ograda zatvarala vezirove "ašte.2oš uz"u'en od onoga što je do%iveo na prolazu kroz varoš, +avil jesad opet "io z"unjen usplahirenom lju"aznošću i svečanom pa%njomkojom ga je dočekivao čitav jedan narod ičoglana i dostojanstvenika u:onaku. *ve je to uzavrelo i ustrčalo se oko njega sa nekomu%ur"anošću i %ustrinom koja je "ila nepoznata kod zapadnih$eremonijala.

rvi je pozdravio konzula tetedar. B?ezirov ćehaja *ulejman3paša*kopljak nije "io u Travniku.C )a njim su išli silahdar, čohadar,haznadar, muhurdar, a za njima se gurala i laktala čitava gomilačeljadi nepoznatih ili neodre'enih činova i zvanja. 2edni su priklonjeneglave mumlali neke nerazumljive reči do"rodošli$e, drugi su širili ruke,a sva se ta masa kretala ka velikoj sali u kojoj se dr%i +ivan.

:roz nju je hitro i "ezo"zirno promi$ao u svima prav$ima visoki i $rni+avna, otresajući se drsko na one koji su zatvarali put, nare'ujući iraspore'ujući upadljivije i glasnije nego što je potre"a zahtevala.

+avil je, z"unjen u se"i, ali dostojanstven i miran spolja, dolazio samse"i kao oni sve$i na katoličkim slikama koje uzavrelo jato an'ela nosiput ne"a. ( ta gu%va ga zaista prenese preko ono nekoliko širokihstepeni$a koje su vodile iz avlije u +ivan.

+ivan je polumračna, prostrana prizemna dvorana. o podu nekolikoćilima. #naokolo minderlu$i zastrti čojom višnjeve "oje. # uglu, poredprozora, šiljteta za vezira i gosta. Na zidu, kao jedina slika, $arskatura5 na zelenoj hartiji zlatnim slovima ispisan monogram $arskog

imena. (spod toga sa"lja, dva pištolja i $rveni "injiš, darovi *elima (((svome miljeniku =usre >ehmed3paši.



(znad ove dvorane, na prvom spratu, nalazila se druga ista ovolika,oskudnije nameštena, ali svetlija. Tu vezir dr%i +ivan samo za vremeleta. +va zida ove dvorane sastojala su se od samih prozora od kojih jedni gledaju na "ašte i strme za"rane a drugi na Lašvu i čaršiju sdruge strane mosta. To su ti »srčali pend%eri« o kojima se pričalo i

pevalo, kakvih zaista nije "ilo u $eloj 9osni! njih je o svom troškuna"avio iz 4ustrije >ehmed3paša i doveo naročitog majstora, Nem$a,da ih ure%e. *edeći na šiljtetu gost je mogao videti kroz te prozoreotvorenu divananu i pod njenim krovom, na smrčevoj gredi, lastavičjegnezdo iz koga se čuje $vrkut i proviruju vlati slame, i posmatratiopreznu lastavi$u kako hitro doleće i odleće.

ored tih prozora "ilo je uvek prijatno sedeti. Tu je uvek "ilo svetlosti izelenila ili "ehara, i povetar$a, i šuma vode, i $vrkuta pti$a, i mira za

odmor, i tišine za razmišljanje ili dogovor. ( tu je mnoga teška istrašna odluka donesena ili odo"rena, ali su nekako sve stvari, kad suovde pretresane, izgledale lakše, jasnije i čovečnije, nego na onom

+ivanu u prizemlju.

To su "ile jedine dve prostorije :onaka koje će +avil za svoga "oravkau Travniku upoznati i dve pozorni$e mnogih njegovih muka izadovoljstava, uspeha i neuspeha. Tu će on u toku godina upoznati nesamo Turke i njihove jedinstvene snage i "eskrajne sla"osti, nego i

se"e sama i mere i grani$e svojih moći, i uopšte ljude, %ivot i svet iljudske odnose u njemu.

&vaj prvi prijem "io je, kao uvek zimi, u prizemnom +ivanu. ozadahu se osećalo da je prostorija "ila, za današnju priliku prvi put tezime otvorena i zagrejana.

Fim je konzul stupio na prag, na protivnoj strani +ivana otvorila su sedruga vrata na kojima se pojavio u "leštavom odelu vezir, praćen

ičoglanima, koji su išli malo pognute glave i sa rukama pokornoskrštenim na prsima.

To je "io veliki protokolarni ustupak, koji je +avil postigao upregovorima vo'enim za ova tri dana preko +avne, i kojim je mislioda naročito začini svoj prvi izveštaj ministru. 2er, Tur$i su tra%ili davezir dočeka konzula sedeći na šiljtetu kao što dočekuje sve ostaleposetio$e. :onzul je pak tra%io da vezir ustane pred njim na noge i daga tako pozdravi. :onzul se pozivao na snagu Eran$uske i ratnu slavu

svoga suverena, Tur$i na svoje tradi$ije i na veličinu $arstva. Najposle,sporazumeli su se da i konzul i vezir u isti mah stupe u dvoranu, da sesusretnu na sredini i da odatle vezir povede konzula ka uzvišenom



+avilu su godile ove reči izgovorene iskreno i mirno, jer su "ileposredno izvinjenje za malopre'ašnje uvrede i jer su u njegovimočima umanjivale veličinu poni%enja koje je do%iveo. &n je, većumiren i "olje raspolo%en, gledao pa%ljivo vezira i prisećao se onoga

što je od +avne o njemu saznao.=usre >ehmed3paša, zvani Topal, "io je Jur'ijana$. +oveden udetinjstvu kao ro" u Harigrad, slu%io je kod velikog :učuk =usein3paše. Tu ga je zapazio *elim ((( još pre nego je došao na presto.=ra"ar, "istar, lukav, rečit, iskreno odan svojim starešinama, tajJur'ijana$ je u trideset i prvoj godini postao vezir u 8giptu. *tvar sedoduše svršila r'avo, jer je veliki ustanak mameluka iz"a$io >ehmed3pašu iz 8gipta, ali on nije potpuno pao u nemilost. osle kraćeg"oravka u *olunu postavljen je za vezira na 9osni. :azna je "ilasrazmerno laka, a >ehmed3paša je činio još lakšom praveći se mudropred svetom kao da to uopšte ne oseća kao kaznu. (z 8gipta je doveoodred od tridesetak odanih mameluka sa kojima je voleo da izvodive%"e na travničkom polju. *jajno odeveni i do"ro hranjeni, mamelu$isu izazvali lju"opitstvo i podizali pašin ugled kod sveta. 9osanski Tur$isu ih gledali sa mr%njom ali i sa strahom i potajnim divljenjem.

?iše od samih mameluka divljenje je izazvala vezirova ergela, dotlenevi'ena u 9osni i po "roju i po vrednosti konja.

?ezir je "io mlad i izgledao još mla'i nego što je. ;astom ispodosrednjeg čoveka, on je $elim svojim dr%anjem, a naročito svojimosmejkom, dodavao u očima gledala$a "ar pedalj svome malom rastu.# desnu nogu je "io hrom, ali je krojem odela i vešto slo%enim, "rzimpokretima prikrivao tu manu koliko god je mogućno. :ad je morao dastoji, umeo je uvek da zauzme takav stav da se njegov nedostatak neprimećuje, a kad je morao da se pokrene, činio je to "rzo, %ivahno i

na mahove. To mu je davalo naročit izgled sve%ine i mladosti.Ničeg od onog nepomičnog osmanlijskog dostojanstva, o kome je+avil toliko slušao i čitao, nije "ilo na njemu. 9oje i kroj odela "ili su jednostavni, ali očigledno pa%ljivo "irani. (ma takvih ljudi koji odelu inakitu time što ga nose na se"i dodaju nešto sjaja i otmenosti.Neo"ično $rveno li$e, kao u pomora$a, sa kratkom, $rnom "radom imalo kosim, $rnim i sjajnim očima, "ilo je otvoreno i nasmejano. To je"io jedan od onih ljudi koji u stalnom osmejku kriju svoje pravoraspolo%enje i u %ivoj rečitosti svoju misao ili odsustvo misli. *vakastvar koju je umeo da ka%e izgledala je tako kao da on zna o njojmnogo više od toga što je rekao. *vaka njegova lju"aznost i svaka



pa%nja i usluga izgledale su samo kao uvod kao prvi deo svega onogašto od njega tre"a još očekivati. >a kako da je ranije o"avešten ipredupre'en, niko se nije mogao oteti utisku da pred so"om imačoveka "lagorodna i razumna koji će ne samo o"ećati nego i učinitido"ro delo, gde god mo%e i kad god mo%e, ali u isto vreme nije "ilo

toga oštroumlja koje "i moglo prodreti i odrediti grani$e tih o"ećanja istvarnu meru tih do"rih dela.

( vezir i konzul skretali su razgovor na one stvari za koje su znali dasu potajna sla"ost ili omiljeni predmet sa"esednikov. ?ezir se stalnovraćao na izuzetnu veličinu Napoleonove ličnosti i na njegove po"edea konzul, koji je od +avne znao za vezirovu lju"av prema moru ipomorstvu, na pitanja koja su u vezi s plovid"om i ratovanjem namoru. *tvarno, vezir je strasno voleo more i %ivot na njemu. ored

prikrivenog "ola z"og neuspeha u 8giptu, on je u stvari najviše patiood toga što je odvojen od mora i zatvoren u ove hladne i divljeplaninske predele. # svojoj najskrovitijoj du"ini, vezir je gajio %elju da jednog dana "ude naslednik svoga velikog gospodara :učuk =usein3paše i da kao kapudan paša nastavi njegove planove i zamisli na

podizanju turske ratne mornari$e.

osle razgovora od sat i po, konzul i vezir su se rastali kao do"riznan$i, svaki u se"i podjednako uveren da će kod drugoga moći

postići mnogo i svaki zadovoljan svojim sa"esednikom i samimso"om.

ri odlasku nastade još veća graja i jurnjava. +oneseni su zaistaskupo$eni ogrtači od krzna, i to od kune za konzula a od čoje i lisičineza njegove pratio$e. 2edan glas je glasno izgovarao molitve i zazivao"lagoslove na ovog $arskog gosta, a ostali su odgovarali u horu. ?išičinovni$i su doveli +avila na sredinu unutarnjeg dvorišta, do kamena"injektaša. *vi su išli raširenih ruku, kao da ga nose. +avil je uzjahao.

reko ka"ani$e pre"ačen mu je vezirov ćurak od kune. Napolju sučekali mamelu$i već na konjima. ovorka je krenula istim putem kojim je i došla.

( pored teškog odela koje je le%alo na njemu, +avila pro'e drhtavi$apri pomisli da će ponovo morati projahati izme'u izlizanih ćepenaka inaherenih muše"aka uz grdnju ili prezir svetine. (zgledalo je kao danjegovi prvi kora$i u Travniku tre"a da "udu stalno praćeniiznena'enjima, pa čak i prijatnim. (stina, Tur$i po dućanima "ili su

mrki i nepomični, namerno o"orenih pogleda, ali iz kuća nije "iloovoga puta ni psovki ni pretnja. *av naje%en, +avil je imao osjećaj daga iza drvenih muše"aka posmatraju neprijazne i lju"opitljive mnoge



oči, ali "ez glasa i pokreta. &dnekud mu se učini kao da ga vezirovćurak štiti od svetine, zato ga i nehoti$e malo jače prigrnu, ispravi sena sedlu i tako uzdignute glave dojaha pred 9aruhovu ozidanu avliju.

:ad je najposle ostao sam u toploj so"i, +avil je seo na tvrdu sećiju,

raskopčao uniormu i du"oko odahnuo. 9io je uz"u'en a izlomljen iumoran. &sećao se prazan, tup i z"unjen, kao da je, "ačen odnekudsa znatne visine, pao na ovu tvrdu sećiju i još ne mo%e da do'e se"i

ni da jasno raza"ere gde je i kako je.

9io je najposle slo"odan ali nije znao šta će sa tim slo"odnimvremenom. omisli na odmor i san, ali mu pogled pade na o"ešenćurak koji je malopre do"io od vezira i odmah se javi, kao nešto "olnoi neočekivano, misao da o svemu tre"a napisati izveštaj ministru u

ariz i am"asadoru u Harigrad. )nači da sve tre"a još jednompre%iveti i sve prikazati tako da ne "ude ni suviše na štetu njegovogugleda a ni daleko od istine. Taj zadatak stoji sada pred njim kaoneprelazna planina koju ipak mora da pre'e. :onzul prekri oči dlanomdesne ruke. 2oš nekoliko puta du"oko udahnu vazduh i izdišući gaizgovori poluglasno5

6 4h 9o%e "lagi, 9o%e "lagi<

( ostade tako zavaljen na sećiji. To mu je "io san i odmor.

(((

:ao što se dešava juna$ima u istočnjačkim pričama, i +avilu su unjegovom konzulovanju najveće teškoće "ile postavljene na početku.*ve kao da je naskočilo da ga uplaši i vrati s puta kojim je pošao.

*ve što ga je u 9osni dočekalo i sve što je od >inistarstva, 4m"asade

u Harigradu i komandanta u *plitu stizalo, "ilo je o"rnuto od onogašto mu je u arizu, pri odlasku, rečeno.

osle nekoliko nedelja +avil se iz 9aruhove kuće preselio u zgradukoja je "ila namenjena za :onzulat. #redio je i namestio dve3tri so"ekako je mogao i umeo i %iveo je sam, sa poslugom, u toj praznojogromnoj kući.

rilikom dolaska on je morao da ostavi %enu u *plitu kod jedneran$uske porodi$e. 1ospo'a +avil je očekivala poro'aj trećeg deteta iu takvom stanju nije smeo da je povede sa so"om u nepoznatu tursku



varoš. osle poro'aja, %ena se sporo i teško oporavljala i njen odlazakiz *plita morao se neprestano odlagati.

+avil je "io navikao na %ivot u porodi$i i dosad se nikad nije odvajaood %ene. # sadašnjim prilikama taj rastanak mu je naročito teško

padao. *amoća, nered u kući, "riga z"og %ene i de$e, mučili su gasvakog dana sve više. 1ospodin ukvil je napustio Travnik već poslenekoliko dana i produ%io put za (stok.

( inače +avil se osećao za"oravljen i prepušten sam se"i. *va sredstvaza rad i "or"u, koja su mu o"ećavana pre njegovog polaska u 9osnuili koja je tra%io do$nije, "ila su nedovoljna ili nisu uopšte stizala.

9ez činovnika i saradnika, morao je sam da piše i prepisuje i radi svekan$elarijske poslove. 9ez znanja jezika i poznavanja zemlje i prilika,nije mu ostalo ništa drugo do da uzme u slu%"u +avnu, kao tumača:onzulata. ?ezir mu je velikodušno ustupio svoga lekara, a +avna je"io oduševljen što mu se pru%a prilika da stupi u ran$usku slu%"u.+avil ga je najmio sa velikim nepoverenjem i prikrivenomodvratnošću, rešen da mu poverava samo takve poslove za koje ivezir mo%e da zna. 4li je uvi'ao i sam kako mu je taj čovek "ioneophodan i od stvarne koristi. +avna je odmah uspeo da do"avi dvapouzdana kavaza, jednog 4r"anasa i jednog =er$egov$a, da uzme usvoje ruke poslugu i da odmeni konzula u mnogim sitnim, neprijatnimposlovima. ;adeći svaki dan sa njim, +avil ga je posmatrao i sve "oljeupoznavao.

&d rane mladosti na (stoku, +avna je primio mnoge oso"ine i navikeLevantin$a. 4 Levantina$ je čovek "ez iluzija i skrupula, "ez o"raza, to jest sa više o"razina, prisiljen da glumi čas snishodljivost, čashra"rost, čas potištenost, čas oduševljenje. 2er sve su to za njegasamo neophodna sredstva u %ivotnoj "or"i, koja je na Levantu te%a islo%enija nego u ma kome drugom kraju sveta. *trana$, koji je "ačen

u tu nejednaku i tešku "or"u, potone sav u njoj i izgu"i pravu ličnost.&n vek provede na (stoku, ali ga upozna samo nepotpuno i jednostrano, to jest samo sa gledišta koristi i štete u "or"i na koju jeosu'en. Ti stran$i, koji ovako kao +avna ostanu da %ive na (stoku, uvećini slučajeva prime od Turaka samo r'ave, ni%e strane njihovogkaraktera, nesposo"ni da uoče i usvoje ijednu od njihovih do"rih, višihoso"ina i navika.

+avna, o kome ćemo još imati prilike da govorimo, u mnogome je "io

takav čovek. 9io je veliki sladostrasnik u mladosti, i dodir sa&smanlijama nije ga u tome ničem do"rom naučio. 4 ljudi te vrste,kad %ivot čula protutnji i sagori, ostaju mračni, gorki i teški se"i i



drugima. 9ezgranično pokoran i do podlosti malen pred silom, vlasti i"ogatstvom, "io je drzak, svirep i nemilosrdan prema svemu što je

sla"o, siromašno i nesavršeno.

a ipak, "ilo je nešto što je ovoga čoveka spasavalo i izdizalo nad sveto. (mao je sina, lepog i pametnog dečaka. +avna se predano "rinuoza njegovo zdravlje i vaspitanje. *ve je činio za njega i sve je "iospreman da učini. To jako osećanje očinske lju"avi oslo"a'alo ga jepostepeno njegovih poroka i činilo "oljim i čovečnijim. ( kako je dečakrastao, tako je i %ivot +avnin "ivao čistiji. ( svaki put kad "i učinioljudima neko do"ro ili propustio da uradi neku od r'avih radnja, činio je to sa sujevernom mišlju, »da će se to malome vratiti«. :ao štočesto u %ivotu "iva, ovaj zalutao i svakakav roditelj %iveo je sa %eljomda mu sin "ude čovek koji će %iveti pravo i časno. ( ništa nije "ilo štone "i učinio ili %rtvovao za ostvarenje te %elje.

To dete "ez majke imalo je svaku negu i svaku pa%nju koje se jednomdečaku mogu dati i raslo je pored o$a kao mlado drvo, vezano uz suvali čvrst kola$. 4 dečak je "io lep, imao je u"la%ene i plemenite očeve$rte i, zdrav telesno i duševno, nije pokazivao ni r'avih sklonosti niteških opterećenja.

# se"i +avna je nosio skrovitu %elju svoj najviši $ilj5 da mu dete ne

ostane kao on, svačiji sluga na Levantu, nego da "ude primljeno prvona školovanje negde u Eran$uskoj, a zatim u ran$usku slu%"u.

To je "io glavni razlog njegove revnosti i predane siu%"e :onzulatu iglavni osnov verovanja u njegovu stvamu i trajnu odanost.

( sa nov$em je novi konzul imao "riga i teškoća. +ostava nov$a "ila jespora i neuredna, gu"i$i na a%iji nepredvi'eni i osetljivi. :rediti koji su"ili odo"reni stizali su do$kan! a oni koje je tra%io za nove potre"e,

od"ijani su.

#mesto toga stizale su nerazumljive i rogo"atne nared"e +irek$ijeračunovodstva, $irkularna pisma "ez ikakvog smisla, koja su +avilu,ovako usamljenom i napuštenom, izgledala kao prava ironija. # jednom se na primer strogo nalagalo da se konzul ograniči nadru%enje sa stranim konzulima a da prijeme stranih am"asadora iposlanika mo%e da posećuje samo ukoliko "i ga njegov am"asador iliposlanik pozvao da to učini. # drugom se propisivalo kako tre"a da se

proslavi Napoleonov ro'endan, -K. avgusta. »Troškove za orkestar idekora$ije "ala koji tom prilikom priredi ima da snosi generalni konzulsam.« Fitajući tu nared"u, +avil se gorko osmehnuo. &dmah su mu



izišli pred oči travnički muzikanti, tri odrpana Higanina, dva "u"njara itreći sa zurlom, koji uz ramazan i o 9ajramu paraju uši 8vropljaninukoji je osu'en da %ivi ovde. *etio se i prve proslave $arskogro'endana, upravo svoga jadnog pokušaja da priredi proslavu. #zalud je već nekoliko dana ranije nastojao preko +avne da mu toga dana

do'e ma ko od uglednijih Turaka. Fak i neki iz :onaka koji su o"ećalinisu došli. Eratri i njihovi verni$i od"ili su (ju"azno ali odlučno.2eromonah ahomije nije ni prihvatio ni od"io poziv, ali nije došao.&dazvali su se jedino 2evreji. 9ilo ih je četrnaest na "roju! neki su,protivno travničkim o"ičajima, čak i %ene doveli.

1ospo'a +avil nije tada još "ila stigla u Travnik. +avil je, upara'en,sa +avnom i kavazima, igrao ulogu (ju"aznog domaćina i slu%iozakusku i neko penušavo vino koje je do"io iz *plita. &dr%ao je i mali

govor u slavu svoga suverena. # govoru je polaskao Tur$ima ipohvalio Travnik kao va%an grad, pretpostavljajući da su "ar dvoji$aod ovih 2evreja u vezirovoj slu%"i i da će mu sve dostaviti, a da će svizajedno pričati po Travniku šta je konzul govorio. 2evrejke, koje susedele na minderluku, sa rukama skrštenim na tr"uhu, samo sutreptale očima za vreme govora i pomerale glavu čas ka levom čas kadesnom ramenu. 2evreji su gledali preda se, što je tre"alo da znači5

tako je i drukčije ne mo%e da "ude, ali mi nismo ništa rekli.

&d penušavog vina svi su se malo zagrejali. +avna, koji nije mariotravničke 2evreje i prevodio mrzovoljno njihove izjave, jedva je stizaoda zadovolji sve, jer je sada svak hteo da nešto ka%e konzulu.1ovorilo se i španski, pri čemu su %ene odjednom razvezale jezike, a+avil se mučio da o%ivi u sećanju ono stotinjak španskih reči što ih jenaučio nekad, kao vojnik u Španiji. # neko do"a mla'i počeše i dapevuše. 9ilo je nezgodno što niko nije znao neku ran$usku pesmu, aturske nisu hteli da pevaju. Najposle, >azalta, 9en$ionova snaha,otpeva jednu špansku romansu, teško dišući od uz"u'enja i od

prerane ugojenosti. Njena svekrva, srdačna, %iva %ena, toliko seraspolo%ila da je udarala dlanom o dlan, njišući se gornjom polovinomtela i popravljajući tepeluk koji je od penušavog vina stalno išaonakrivo.

9ezazleno veselje toga do"roćudnog i jednostavnog društva "ilo jesve što se moglo u Travniku naći za proslavu najvećeg vladara sveta.&no je i dirnulo i rastu%ilo konzula.

+avil je najviše voleo da se ne seća toga. ( pišući, po du%nosti,>inistarstvu o tome kako je u Travniku prošao prvi $arev ro'endan,on je stidljivo i namerno nejasno rekao da je taj veliki dan proslavljen



»kako odgovara naročitim prilikama i o"ičajima ove zemlje«. 4li sada,čitajući taj zado$neli i neumesni $irkular o "alovima, orkestru idekora$ijama, "ilo mu je ponovo i stidno i teško i dolazilo mu je i daplače i da se smeje.

2edna od stalnih teškoća "ila je "riga oko oi$ira i vojnika koji su iz+alma$ije, preko 9osne, putovali za Harigrad.

(zme'u turske vlade i ran$uskog am"asadora u Harigradu postojao jesporazum po kome ran$uska vojska tre"a da ustupi Tur$ima izvestan"roj oi$ira, instruktora i stručnjaka, artilera$a i pionira.

&d penušavog vina svi su se malo zagrejali. +avna, koji nije mariotravničke 2evreje i prevodio mrzovoljno njihove izjave, jedva je stizaoda zadovolji sve, jer je sada svak hteo da nešto ka%e konzulu.1ovorilo se i španski, pri čemu su %ene odjednom razvezale jezike, a+avil se mučio da o%ivi u sećanju ono stotinjak španskih reči što ih jenaučio nekad, kao vojnik u Španiji. # neko do"a mla'i počeše i dapevuše. 9ilo je nezgodno što niko nije znao neku ran$usku pesmu, aturske nisu hteli da pevaju. Najposle, >azalta, 9en$ionova snaha,otpeva jednu špansku romansu, teško dišući od uz"u'enja i odprerane ugojenosti. Njena svekrva, srdačna, %iva %ena, toliko seraspolo%ila da je udarala dlanom o dlan, njišući se gornjom polovinomtela i popravljajući tepeluk koji je od penušavog vina stalno išaonakrivo.


+avil je najviše voleo da se ne seća toga. ( pišući, po du%nosti,>inistarstvu o tome kako je u Travniku prošao prvi $arev ro'endan,on je stidljivo i namerno nejasno rekao da je taj veliki dan proslavljen

»kako odgovara naročitim prilikama i o"ičajima ove zemlje«. 4li sada,čitajući taj zado$neli i neumesni $irkular o "alovima, orkestru idekora$ijama, "ilo mu je ponovo i stidno i teško i dolazilo mu je i daplače i da se smeje.


(zme'u turske vlade i ran$uskog am"asadora u Harigradu postojao je

sporazum po kome ran$uska vojska tre"a da ustupi Tur$ima izvestan"roj oi$ira, instruktora i stručnjaka, artilera$a i pionira.



&d penušavog vina svi su se malo zagrejali. +avna, koji nije mariotravničke 2evreje i prevodio mrzovoljno njihove izjave, jedva je stizaoda zadovolji sve, jer je sada svak hteo da nešto ka%e konzulu.1ovorilo se i španski, pri čemu su %ene odjednom razvezale jezike, a+avil se mučio da o%ivi u sećanju ono stotinjak španskih reči što ih je

naučio nekad, kao vojnik u Španiji. # neko do"a mla'i počeše i dapevuše. 9ilo je nezgodno što niko nije znao neku ran$usku pesmu, aturske nisu hteli da pevaju. Najposle, >azalta, 9en$ionova snaha,otpeva jednu špansku romansu, teško dišući od uz"u'enja i odprerane ugojenosti. Njena svekrva, srdačna, %iva %ena, toliko seraspolo%ila da je udarala dlanom o dlan, njišući se gornjom polovinomtela i popravljajući tepeluk koji je od penušavog vina stalno išaonakrivo.


+avil je najviše voleo da se ne seća toga. ( pišući, po du%nosti,>inistarstvu o tome kako je u Travniku prošao prvi $arev ro'endan,on je stidljivo i namerno nejasno rekao da je taj veliki dan proslavljen»kako odgovara naročitim prilikama i o"ičajima ove zemlje«. 4li sada,čitajući taj zado$neli i neumesni $irkular o "alovima, orkestru idekora$ijama, "ilo mu je ponovo i stidno i teško i dolazilo mu je i daplače i da se smeje.


(zme'u turske vlade i ran$uskog am"asadora u Harigradu postojao jesporazum po kome ran$uska vojska tre"a da ustupi Tur$ima izvestan"roj oi$ira, instruktora i stručnjaka, artilera$a i pionira.

>nogo o"ećanje nije nikad videlo svoga ostvarenja i mnoga vezirovanared"a ostala je neizvršena, iako se vezir sam pretvarao kao da tone primećuje. 4li vezirova do"ra volja "ila je nesumnjiva i očigledna.&n je %elio i po svojoj unutarnjoj sklonosti i iz računa, da va%i kaoran$uski prijatelj i da to delima doka%e. &sim toga, >ehmed3pašinasrećna narav, njegov neuništivi optimizam i nasmejana lakoća sakojom je prilazio stvarima, prelazio preko svih nezgoda, uti$ali su većsami po se"i kao lek na +avila i davali mu snage da podnese mnogesitne i krupne teskoće novog %ivota.

*ada su doga'aji zapretili da konzulu otmu i tu veliku i jedinu pomoć iutehu.



# maju te iste godine došlo je do dr%avnog udara u Harigradu. *elim(((, prosvećeni sultan reormator, svrgnut je od svojih anatičnihprotivnika i zatvoren u *eraj, a na njegovo mesto postavljen je sultan>ustaa. Eran$uski uti$aj u Harigradu je osla"ljen, a što je za +avilalično još gore, polo%aj =usre >ehmed3paše doveden je u pitanje, jer

je >ehmed3paša sa *elimovim padom izgu"io oslona$ u Harigradu, akao prijatelj Eran$uza i pristali$a reormi "io omra%en u 9osni.

(stina, vezir nije gu"io pred svetom svoj široki mornarski osmejak nisvoj orijentalski optimizam koji nije imao korena ni u čemu osim use"i samom, ali to nije moglo nikoga da prevari. Travnički Tur$i, sveodreda protivni$i *elimovih reormi i neprijatelji >ehmed3pašini, tvrdilisu »da veziru vise noge«. # :onaku je nastala neka z"unjena tišina.*vak je gledao da se neprimetno spremi za seo"u koja mo%e doći

svakog sata. ( svak je, zauzet svojom ličnom "rigom, ćutao i gledaopreda se. ( sam vezir je u razgovoru sa +avilom "io rasejan i odsutan,ali je nastojao da lju"aznošću i velikim rečima prikrije svoju nemoć da

pomogne ma kome i ma u čemu.

>nogo o"ećanje nije nikad videlo svoga ostvarenja i mnoga vezirovanared"a ostala je neizvršena, iako se vezir sam pretvarao kao da tone primećuje. 4li vezirova do"ra volja "ila je nesumnjiva i očigledna.&n je %elio i po svojoj unutarnjoj sklonosti i iz računa, da va%i kao

ran$uski prijatelj i da to delima doka%e. &sim toga, >ehmed3pašinasrećna narav, njegov neuništivi optimizam i nasmejana lakoća sakojom je prilazio stvarima, prelazio preko svih nezgoda, uti$ali su većsami po se"i kao lek na +avila i davali mu snage da podnese mnogesitne i krupne teskoće novog %ivota.


# maju te iste godine došlo je do dr%avnog udara u Harigradu. *elim(((, prosvećeni sultan reormator, svrgnut je od svojih anatičnihprotivnika i zatvoren u *eraj, a na njegovo mesto postavljen je sultan>ustaa. Eran$uski uti$aj u Harigradu je osla"ljen, a što je za +avilalično još gore, polo%aj =usre >ehmed3paše doveden je u pitanje, jer je >ehmed3paša sa *elimovim padom izgu"io oslona$ u Harigradu, akao prijatelj Eran$uza i pristali$a reormi "io omra%en u 9osni.

(stina, vezir nije gu"io pred svetom svoj široki mornarski osmejak ni

svoj orijentalski optimizam koji nije imao korena ni u čemu osim use"i samom, ali to nije moglo nikoga da prevari. Travnički Tur$i, sveodreda protivni$i *elimovih reormi i neprijatelji >ehmed3pašini, tvrdili



su »da veziru vise noge«. # :onaku je nastala neka z"unjena tišina.*vak je gledao da se neprimetno spremi za seo"u koja mo%e doćisvakog sata. ( svak je, zauzet svojom ličnom "rigom, ćutao i gledaopreda se. ( sam vezir je u razgovoru sa +avilom "io rasejan i odsutan,ali je nastojao da lju"aznošću i velikim rečima prikrije svoju nemoć da


>nogo o"ećanje nije nikad videlo svoga ostvarenja i mnoga vezirovanared"a ostala je neizvršena, iako se vezir sam pretvarao kao da tone primećuje. 4li vezirova do"ra volja "ila je nesumnjiva i očigledna.&n je %elio i po svojoj unutarnjoj sklonosti i iz računa, da va%i kaoran$uski prijatelj i da to delima doka%e. &sim toga, >ehmed3pašinasrećna narav, njegov neuništivi optimizam i nasmejana lakoća sakojom je prilazio stvarima, prelazio preko svih nezgoda, uti$ali su većsami po se"i kao lek na +avila i davali mu snage da podnese mnogesitne i krupne teskoće novog %ivota.


# maju te iste godine došlo je do dr%avnog udara u Harigradu. *elim(((, prosvećeni sultan reormator, svrgnut je od svojih anatičnihprotivnika i zatvoren u *eraj, a na njegovo mesto postavljen je sultan

>ustaa. Eran$uski uti$aj u Harigradu je osla"ljen, a što je za +avilalično još gore, polo%aj =usre >ehmed3paše doveden je u pitanje, jer je >ehmed3paša sa *elimovim padom izgu"io oslona$ u Harigradu, akao prijatelj Eran$uza i pristali$a reormi "io omra%en u 9osni.

(stina, vezir nije gu"io pred svetom svoj široki mornarski osmejak nisvoj orijentalski optimizam koji nije imao korena ni u čemu osim use"i samom, ali to nije moglo nikoga da prevari. Travnički Tur$i, sveodreda protivni$i *elimovih reormi i neprijatelji >ehmed3pašini, tvrdili

su »da veziru vise noge«. # :onaku je nastala neka z"unjena tišina.*vak je gledao da se neprimetno spremi za seo"u koja mo%e doćisvakog sata. ( svak je, zauzet svojom ličnom "rigom, ćutao i gledaopreda se. ( sam vezir je u razgovoru sa +avilom "io rasejan i odsutan,ali je nastojao da lju"aznošću i velikim rečima prikrije svoju nemoć da


:apid%i"aša, koji je uveravao konzula da je kao i >ehmed3paša iskreno"o%avala$ Napoleona, "io je visok čovek, očigledno melez, sa jako

izra%enim $rnačkim tipom. Njegova %uta ko%a imala je neki siv ton,usne i nokti "ili su tamnomodri a "eonjače mutne, kao prljave.



:apid%i"aša je mnogo i uz"u'eno govorio o svojim simpatijama zaEran$uze i svojoj mr%nji na ;use. # du"okim uglovima sa o"e stranenjegovih $rnačkih, izvijenih usana sakupljala se pri govoru "ela pena.1ledajući ga, +avil je %eleo u se"i da taj čovek predahne i da seu"riše, ali je kapid%i"aša, kao u grozni$i, govorio dalje. +avna je,

prevodeći jedva stizao da ga prati. :apid%i"aša je sa sve%om mr%njompričao o svojim negdašnjim ratovanjima protiv ;usa, o svom podvigunegde kod &čakova, gde je i ranjen. ( u jednom trenutku onneočekivano %ustro zagrnu uski rukav svoje anterije i pokaza napodlakti$i širok o%i(jak od ruske sa"lje. Ta tanka a sna%na $rnačkaruka drhtala je vidno.

>ehmed3paša je u%ivao u srdačnom razgovoru svojih prijatelja ismejao se još više nego o"ično, kao čovek koji ne mo%e da sakrije

koliko je zadovoljan i srećan što ga je o"asjala $arska milost.+ivan se toga dana otegao preko mere. Na povratku +avil je putemzapitao +avnu5

6 :ako vam izgleda ovaj kapid%i"aša7

&n je znao da na slično pitanje o nekom čoveku +avna uvek istresesve podatke koje je o njemu uspeo do toga trenutka da sa"ere. 4liovoga puta +avna je "io neo"ično kratak.

6 To je te%ak "olesnik, gospodine generalni konzule.

6 2este, čudan gost.

6 ?rlo, vrlo "olestan čovek 6 šaputao je +avna, gledajući preda se ine upuštajući se u dalji razgovor.

4 prekosutra, pre uo"ičajenog vremena, +avna je zatra%io hitno da ga

primi konzul. +avil ga je primio u trpezariji, gde je završavao doručak.

9ila je nedelja, jedno od onih letnjih jutara koja su svojom sve%inom ilepotom kao neka nagrada za hladne, ru%ne i sumračne jesenske izimske dane. &d mnogo"rojnih nevidljivih voda vazduh je "io punhladovine, %u"ora i modrog sjaja. +avil je "io odmoran i ispavan,zadovoljan do"rim vestima, po kojima >ehmed3paša ostaje i dalje uTravniku. red njim su stajali osta$i doručka i on je "risao ustapokretima zdravog čoveka koji je upravo utolio glad, kad je ušao

+avna, $rn i "led, kao uvek, stisnutih usana i stegnutih mišića navili$ama.



*ni%enim glasom +avna je saopštio da je kapid%i"aša noćas umro.

+avil je naglo ustao, odgurnuvši stolić sa doručkom, a +avna je,stojeći na istom mestu, ne menjajući ni glas ni polo%aj, na svanjegova uz"u'ena pitanja odgovarao kratkim i neodre'enim izrazima.

2uče posle podne kapid%i"aša, koji inače u poslednje vreme nije "iozdrav, osetio je da mu nije do"ro.

#zeo je toplo kupatilo i legao, a u toku noći izdahnuo je odjednom,kad se niko nije nadao i pre nego mu je iko mogao pomoći. +anas,

pre podne, "iće sahranjen.

*ve što on, +avna, "ude još saznao, "ilo o smrti samoj, "ilo o odjeku

koji će ta vest imati u čaršiji,. javiće naknadno.

?iše se iz njega nije moglo izvući. Na +avilovo. pitanje tre"a li da seštogod učini, da se izjavi saučešće ili slično, +avna je odgovorio da netre"a ništa preduzimati, jer "i to "ilo protivno do"rim o"ičajima. &vdese smrt ignoriše i sve što je u vezi s njom svršava se kratko, "ezmnogo reči i $eremonija.

&stavši sam, +avil je osetio da mu je dan, koji je veselo počeo,

postao odjednom mračniji. Nije mogao da ne misli na onogneprijatnog, visokog čoveka sa kojim je još prekjuče razgovarao a koji je sada mrtav. omišljao je i na vezira i na neprijatnost koju za njegamora da znači smrt ovoga dostojanstvenika upravo u njegovoj kući. (+avnin "ledi, pogre"ni lik "io mu je stalno pred očima, njegovaneosetljivost i ćutanje i način kako se poklonio i izišao, isto onakomračan i hladan kao što je ušao.

o +avninom savetu, konzul nije ništa preduzimao, ali je stalno misliona smrt u :onaku.

Tek sutradan pred podne +avna je došao ponovo i tom prilikom, uudu"ini jednog prozora, šapatom o"jasnio zaprepašćenom konzulupravi smisao kapid%i"asine misije i razlog njegove smrti.

:apid%i"aša je u istini doneo smrtnu osudu vezirovu. Harski erman outvr'ivanju na sadašnjem polo%aju i počasna sa"lja tre"alo je samo

da prikriju tu osudu, da umire vezira i da zavaraju svet.

Neposredno pre svoga odlaska iz Travnika, pošto "i uspavao vezirovupa%nju, tre"alo je da kapid%i"aša izvadi drugi erman, katil3erman,



kojim se vezir, kao i svi posredni i neposredni saradni$i ranijegsultana, osu'uje na smrt, i da naredi jednom od "ostand%i"aša izsvoje pratnje da poseče >ehmed3pašu, pre nego iko od njegovih ljudimogne da mu priteče u pomoć. 4li lukavi vezir, koji je takvumogućnost predvi'ao, o"asuo je pa%njom i počastima kapid%i"ašu,

praveći se da veruje njegovim rečima i da je oduševljen $arskommilošću, i odmah je podmitio njegovu pratnju. )atim mu je pokazaovaroš, i upoznao ga, na +ivanu, sa ran$uskim konzulom. *utradan je"io sjajan teerič na jednoj livadi, pored druma koji vodi ka Tur"etu.osle do"re goz"e i jakih jela, kad su se vratili u :onak, kapid%i"ašu je »od oštre "osanske vode« uhvatila ljuta grozni$a. ?ezir je ponudiosvome gostu da se poslu%i njegovim lepo ure'enim amamom. +ok sekapid%i"aša pario na vrelim kamenim pločama, o"ilno se znojeći ičekajući na masera koga mu je >ehmed3paša naročito hvalio, vezirovi

vešti ljudi odšili su postavu na njegovom ćurku, gde se, po kazivanjupodmićenog "ostand%i"aše, nalazio skriven katil3erman. Eerman jena'en i predan veziru. 4 kad je kapid%i"aša, umoran i rasparen, izišaoiz kupatila, osetio je odjednom "olnu, vrelu %e' koju nikakvo piće nijemoglo da ugasi. ijući sve više, on se trovao sve jače. re mraka pao je hukćući kao čovek kome gore usta i ponutri$a, a zatim se ukočio izaćutao. :ad su videli da mu se oduzeo dar govora i da je sav uzet, dane mo%e ni glasom ni znakom dati java od se"e, rastrčali su se iz:onaka da tra%e lekara i sazivaju hod%e. )a lekare je "ilo do$kan, a

hod%a je uvek na vreme.>odar kao čivit i krut kao mrtva ri"a, kapid%i"aša je le%ao na tankomšiljtetu, nasred so"e. 2edino su mu očni kap$i još podrhtavali i on "i ihs vremena na vreme teško dizao, kolutao očima i nekim strašnimpogledom kru%io po so"i, tra%eći svoj ćurak ili nekog od svojih ljudi. Tevelike, mutne oči prevarenog i u"ijenog čoveka koji je došao da u"ijena prevaru "ile su jedino što je još %ivo na njemu i izra%avale sve ono

što on nije više mogao da ka%e ni učini.

&ko njega je na prstima promi$ala vezirova posluga, ukazujući musvaku moguću pa%nju, i u po"o%nom strahu sporazumevala se meduso"om samo zna$ima i kratkim šapatom. Niko riije ni primetio tačantrenutak kad je izdahnuo.

?ezir se pokazao kao neutešan domaćin. Nenadana smrt njegovogstarog prijatelja pomutila mu je radost z"og do"rih vesiti i velikepočasti. Njegovi "eli, sjajni zu"i "ili su sada stalno prekriveni $rnim,

gustim "rkovima. *av izmenjen, "ez osmejka, vezir je razgovarao sasvima, ali samo kratko, potresnim glasom, punim uzdr%anog "ola.ozvao je kajmakama, ;esim3"ega, sla"og i pre vremena ostarelog



travničkog koljenovića, i zamolio ga da mu se na'e ovih dana napomoći, iako je do"ro znao da taj ni svoje poslove ne ume i ne sti%eda posvršava. ( pred tim kajmakamom %alio se gorko.

6 isano je zar da toliki put pre'e i da umre pred mojim očima. To se

iz"eći ne mo%e, ali voleo "ih, čini mi se, da sam ro'enog "rata izgu"io6 govorio mu je vezir kao čovek koji i pored svega uzdr%avanja nemo%e potpuno da prećuti ono što ga "oli.

6 Šta ćeš, pašo7 )naš kako se ka%e5 *vi smo mi mrtvi, samo seredom sahranjujemo 6 tešio ga je kajmakam.

:atil3erman, koji je tre"alo da o"ezglavi i sahrani >ehmed3pašu,ušiven je opet pa%ljivo, na isto mesto u postavi kapid%i"ašinog ćurka.:apid%i"ašu će jutros sahraniti na jednom od prvih travničkih gro"alja.4 $ela njegova pratnja, podmićena i "ogato nagra'ena, vraća se jošdanas u Harigrad.

Tako je završio +avna svoj reerat o najnovijim doga'ajima u :onaku.

+avil je "io zgranut i nem od ču'enja. *ve mu je to izgledalo kaoneverovatna priča i hteo je nekoliko puta da prekine tumača. ostupak

vezirov izgledao mu je ne samo strašan i zločinački nego i opasan inelogičan. *av naje%en, konzul je hodao po so"i, zagledao +avni uli$e, kao da %eli da vidi, govori li on to oz"iljno i je li pri se"i.

6 :ako7 :ako7 2e li mogućno7 :ako se to mo%e7 a kako sme7 asaznaće se< (, na kraju, šta će mu sve to pomoći7

6 omoći će mu. (zgleda da će pomoći 6 govorio je mirno +avna.

?ezirov račun nije tako pogrešan kao što "i na prvi pogled mogao da

izgleda, iako je vrlo smeo, o"jašnjavao je +avna konzulu, koji jezastao u hodu.

rvo, vezir je iz"egao neposrednu opasnost, i to vrlo vešto, izigravšisvoje protivnike i preduhitrivši kapid%i"ašu. *vet će sumnjati igovorkati. ali niko ne mo%e ništa da ka%e a još manje da doka%e.+rugo, kapid%i"aša je javno nosio veziru radosne i izvanredne počasti.rema tome je vezir "io poslednji koji "i tre"alo da mu %eli smrti. ( onikoji su kapid%i"ašu poslali sa njegovom dvoličnom misijom neće

smeti, "ar za prvo vreme, ništa da preduzmu protiv vezira, jer "i timepriznali da su imali skrivene, zle namere i da su promašili. Treće, ovajkapid%i"aša "io je čovek omra%en i na r'avu glasu, melez, "ez pravih



prijatelja, koji je izdavao i lagao svakoga, isto kao što diše i govori, ikoga nikad nisu $enili ni oni koji su se njime slu%ili. *toga njegovasmrt neće nikoga mnogo iznenaditi, a još manje će izazvati ogorčenje

ili osvetu. )a to će se postarati i njegova podmićena pratnja.

( četvrto, i najva%nije, u Harigradu je sada puna anarhija a >ehmed3pašini prijatelji, kojima je on, upravo nekoliko dana pre iznenadnogdolaska kapid%i"ašinog, poslao »sve što tre"a«, do"iće u vremenu, dazavrše započetu »kontraminu« i da kod novog sultana spasu vezira, iako je mogućno, učvrste na sadašnjem polo%aju.

+avil je slušao, hladan od uz"u'enja, +avnino mirno izlaganje. #nemogućnosti da ga po"ije, on je samo mu$ao5

6 4li ipak, ipak<

+avna nije smatrao za potre"no da dalje u"e'uje konzula, samo jedodao da je čaršija mirna i da vest o kapid%i"ašinoj naprasnoj smrtinije izazvala neko naročito uz"u'enje iako komentara ima mnogo.

Tek kad je ostao sam, +avilu izi'e pred oči sva strahota onoga što jemaločas čuo. ( kako je dan odmi$ao tako je rastao njegov nemir.*la"o je jeo, nije mogao da se skrasi na jednom mestu. Nekoliko puta

mu je dolazilo da zove +avnu i da ga ma šta pita, samo da "i seuverio da li je $ela ona jutrošnja priča zaista stvarnost. očeo je darazmišlja, kakav izveštaj o svemu ovome da napiše i da li uopštetre"a o tome da izveštava. *edao je za sto i počinjao. »# ovdašnjemvezirovom :onaku odigrala se sinoć...« Ne, to je "ljutavo i neukusno.»+oga'aji poslednjih dana ukazuju sve više na to da će >ehmed3paša, načinima i sredstvima koji su ovde uo"ičajeni, uspeti da sačuvasvoj polo%aj i u novim prilikama, i da, prema tome. mo%emo računatida će ovaj nama skloni vezir...« Ne, ne. To je suvo i nejasno.

Najposle, i sam je uvideo da je naj"olje javiti i opisati stvari onakokako izgledaju i kako ih vidi $eo svet5 da je naročiti kapid%i"aša došaoiz Harigrada i doneo erman kojim se vezir utvr'uje na dosadašnjempolo%aju i predao mu sa"lju, kao znak $arske milosti i predstojećegpohoda na *r"iju! na kraju istaknuti da je to do"ar znak za daljirazvoj ran$uskih nastojanja u ovim krajevima, a uzgred dodati da jeslučajno taj kapid%i"aša umro naprasito u Travniku pri vršenju svojemisije.

To krojenje i prekrajanje zvaničnog izveštaja u mislima umirilo je+avila. )ločin koji se desio koliko juče, tu pred njegovim očima,



izgledao je odjednom manje strašan i odvratan čim je postao predmettih razmišljanja o izveštaju. :onzul je uzalud tra%io u se"i onozaprepaštenje i onu moralnu uz"unu od jutros.

*eo je i napisao izveštaj prikazujući stvar onako kako izgleda $elom

svetu. osle toga, prepisujući na čisto, osetio je još veće smirenje, čakkao neku vrstu zadovoljstva sa samim so"om što njegov izveštajpočiva na krupnim i teškim tajnama, mudro prećutanim.

Tako je dočekao letnji suton, pun tišine i posredne svetlosti na teškimsenkama strmih "regova. #miren, konzul je stajao kod otvorenogprozora. Neko je ušao iza njegovih le'a u so"u sa zapaljenim itiljem ipočeo da pali sveće na stolu. # tom trenutku u njemu se javi misao5 ako je mogao pripremiti veziru otrov, udesiti doziranje i znalački

sračunati dejstvo, da stvar ispadne i dovoljno "rza Bsvaka aza u svojodre'eni časC i ne suviše i neprirodno nagla7 :o, ako ne +avna7 To jenjegova struka. &n je "io doskora, a mo%da je još i sada, u vezirovojslu%"i.

*av prividni mir napusti +avila odjednom.

3753081 ivo andric travnicka hronika

Documents