Druga smrtPre koju godinu (pismo sam izgubio), Ganon mi je pisao iz Gualeguajija, najavljujui da e mi poslati prevod speva The Past Ralfa Valda Emersona, moda prvi na panskom, i dodajui u postskriptumu da jc don Pcdro Damijan, koga se verovatno seam, umro nekoliko noi prc toga od zapaljenja plua. Taj ovek je, izmoden groznicom, ponovo u bunilu preiveo krvavu bitku kod Masoljera; uini mi se da se ovakva vest mogla predvideti, ak da je bila za oekivanje, budui da je don Pedro, sa svojih devetnaest ili dvadeset godina, vojevao pod zastavama Aparisija Saravije. Revolucija iz 1904. zatekla ga je na nekom imanju blizu Rio Negra ili Paisandua, gde je nadniio; Pedro Damijan je bio iz pokrajine Entre Rios, iz Gualeguaja, ali se pridruio prijateljima, zanesen i neupuen koliko i oni. Borio se u pokojem okraju i u poslednjoj bici; vraen 1905, prihvatio se seoskih poslova, smerno i durano. Koliko je meni poznato, izpokrajine se vie nije micao. Trideset poslednjih godina proveo je na nekom ma-lom osamljenom posedu, milju-dve od Njankaja; u toj nedoiji razgovarao sam s njim jednog popodneva (tanije, pokuao sam da razgovaram s njim jednog popodneva), ini mi se, 1942. Bio je utljiv i priprost. Buka i bes bilo je sve to je ispriao o bici kod Masoljera; zato me nije ni zaudilo to ih je na samrti ponovo preiveo... Znajui da vie neu videti Damijana, pokuah da ga se prisetim; moje vizu-elno pamenje toliko je oslabilo da sam ga se setio tek sa jedne fotografije na kojoj ga je Ganon uslikao. Ovo i ne treba da udi, ako uzmemo u obzir da sam tog oveka video samo jednom, poetkom 1942, a lik na slici bezbroj puta. Fotografiju mi je poslao Ganon lino; zaturio sam je negde i vie je ne traim. Da je pronaem, uplaio bih se.Druga epizoda odigrala se nekoliko meseci kasnije, u Montevideu. Damijanova groznica i hropac naveli su me da napiem jednu fantastinu priu o porazu kod Masoljera; Emir Rodrigez Monegal, kome sam ispriao njen zaplet, pisamcetom me je preporuio pukovniku Dionisiju Tabarezu, koji je uestvovao u tom pohodu. Pukovnik me je primio posle veere. Zavaljen u stolici za ljuljanje, u dvoritu, priseao se zbrkano, razgaljen, prohujalih vremena. Govorio je o municiji koja nikad nije stigla i iscrpljenim konjima, o neispavanim vojnicima zemljanog lica dok mariraju neznano kuda, o Saraviji, koji je mogao da ueta u Montevideo ali je od toga odustao, jer se gauo pribojava grada", o ljudima preklanim od uha do uha, o graanskom ratu koji jc pre liio na na ostvarenje kakvog razbojnikog sna nego na sudar dveju vojski. Spomenuo jc Iljcskas, Tupambae, Masoljer. Govorio jc u lako zaokruenim reenicama i tako upeatljivo da sam shvatio da o tim istim stvarima stalno pripoveda, pa posumnjah da iza tih rei uopte i ima uspomena. U jednom predahu polo mi je za rukom da nabacim Damijanovo ime.- Damijan? Pedro Damijan? - ree pukovnik. - Taj jc bio moj vojnik. goljavko koga su momci zvali Dajman.Gromoglasno se zacerekao i naglo utihnuo, obuzet nekom bilo glumljenom bilo istinskom nelagodom.Drugaijim glasom ree da rat, kao i ena, slui mukarcu da se iskae i da, pre no to se okua u boju, niko ne zna ko je i ta jc. Neko bi za sebe mogao misliti da je kukavica a ispadne junaina, i obrnuto, kao to se desilo tom jadnom Damijanu, koji sc po gostionicama epurio da pripada stranki belih, da bi pokleknuo kod Masoljera. U retkim arkama sa crvendaima poneo se kao mukarac, ali je drugu pesmu pevao kad su se sudarile vojske, zagruvali topovi, a svaki osetio kako se pet hiljada ljudi namerilo da ga ubiju. Jadan momak, mirno ivotario striui ovce a onda odjednom u ratnom kovitlacu...Tabarezova verzija neobjanjivo me je posramila. Vie bih voleo da se stvari nisu tako dogodile. U razgovoru sa ostarelim Damijanom, pre toliko godina, ja sam i nehotice stvorio od njega neku vrstu idola; Tabarezova verzija ga je potpuno razbila. Naglo shvatih razlog za uzdranost i tvrdokorno Damijanovo samovanje; nije ga skromnost na to navela, ve sramota. Zalud sam sebe uveravao da je ovek optereen kukavikim inom sloeniji i zanimljiviji od obinog junoe. Gauo Martin Fijero, mislio sam, tee ostaje u seanju od Lorda Dima i Razumova. No ako je i tako, Damijan je, kao gauo, bio obavezan da bude Martin Fijero - naroito pred urugvajskim gauima. U onome to je Tabarez rekao i preutao naslutio sam opori okus takozvanog artigizma" ili Artigasovog duha: uverenje (moda nepobitno) da je Urugvaj priprostiji od nae zemlje i,upravo zbog toga, junaniji... Seam se da smo se te noi oprostili glumei srdanost.Te zime mojoj fantastinoj prii (koja nikako nije dobijala svoj konaan oblik) jo uvek su nedostajali izvesni podaci, te sam opet morao da svratim do pukovnika Tabareza. Zatekoh ga sa jednim gospodinom njegovih godina, doktorom Huanon Fransiskom Amarom, iz Paisandua, koji je takoe ratovao u Saravijinoj revoluciji. Razgovor se, dakako, poveo o Masoljeru. Amaro je ispriao nekoliko dogodovtina i zatim dodao nekako otegnuto, kao da naglas razmilja:- Zanoili smo na imanju Santa Irena, seam sc, gde nam se prikljuie neki ljudi. Meu njima je bio i jedan francuski veterinar koji je poginuo dan uoi bitke, i jedan mlaani stria ovaca, iz Entre Riosa, neki Pedro Damijan.Zajedljivo mu upadoh u re.- Znam, znam - rekao sam. - Argentinac koji se kukaviki poneo kad je krenulo da puca.Zautao sam; obojica me zbunjeno pogledae.- Greite, gospodine - izusti konano Amaro. - Pedro Damijan je umro onako kako bi to poeleo svaki mukarac. Bilo je to oko etiri po podne. Na vrhu breuljka utvrdila se protivnika peadija; nai krenue u juri uperenih kopalja. Predvodio ih jc Damijan. Dok je isputao ratni pokli, metak ga pogodi posred grudi. Zategao je dizgine, dovrio pokli i svalio se na zemlju gaen konjskim kopitima. Izdahnuo je, a poslednji jurinici kod Masoljera preli su preko njega. Takav junak a jo ni dvadeseta mu nije bila.Govorio je, nema sumnje, o nekom drugom Damijanu, no ja ga, ne lezi vrae, upitah ta je to uzvikivao.- Psovke - ree pukovnik. - ta drugo ovek da uzvikuje u juriu?- Moe biti - ree Amaro - ali je klicao i iveo Urkisa!" Nastade tajac. Na kraju pukovnik promrmlja:- Kao da se nije borio kod Masoljera, ve kod Kagane ili Indija Muerte, pre sto godina.Iskreno zbunjen, dodao je:- Ja sam zapovedao tim jedinicama i smem da se zakunem da prvi put ujem za tog Damijana.Nismo uspeli da mu ga prizovemo u seanje.Na povratku u Buenos Airesu opet sam se zaudio nad injenicom da ga je mogao zaboraviti. Ispred jedanaest divnih tomova Emersonovih dela, u prizemlju Mielove engleske knjiare, zatekao sam jednog popodneva Patrisija Ganona. Upitah ga ta je sa njegovim prevodom speva The Past. Ree da nema nameru da ga prevodi i da je panska knjievnost ionako dovoljno dosadna da bi joj bio potreban jedan Emerson. Podsctih ga da mi je taj prevod obeao u istom pismu u kojem mi je javio o Damijanovoj smrti. On me upita ko je Damijan. Odgovorih mu, ali uzalud. Budui da sam sa jezom ustanovio da me zaueno slua, izlaz sam potraio u knjievnoj raspravi o napadima na Emcrsona, tog pesnika raznovrsnijeg, vetijeg i nesumnjivo samosvojnijeg od zlosrenog Poa.Treba da spomenem jo neke injenice. U aprilu primih pismo od pukovnika Dionisija Tabareza; proradio mu je mozak i sada se ivo seao mladia iz Entrc Riosa koji jc predvodio juri kod Masoljera i koga su njegovi te iste noi sahranili podno breuljka. U julu sam boravio u Gauleguajiju; nisam uspeo da pronaemDamijanovo imanje. Vie ga niko nije pamtio. Hteo sam da se raspitam kodnadzornika Dijega Abaroe, koji je bio uz njega dok je umirao; i on jc preminuo, jo prc zime. Hteo sam i da se podsetim Damijanovog lika; nekoliko meseci kasnije, prelistavajui neke albume, ustanovio sam da natmureno lice koje sam sebi predstavio pripada slavnom tenoru Tamberliku, u ulozi Otela.Prelazim na pretpostavke. Po onoj najlakoj, mada i najneuverljivijoj, postoje dva Damijana: kukavica koji je negde 1946. umro u Entrc Riosu, i junaina, poginuo kod Masoljera 1904. Njen nedostatak lei u lome to ne objanjava zagonetno, udljivo seanje pukovnika Tabareza, zaborav koji za tako kratko vremc brie i lik i ime onoga koga se naknadno prisetio. (Ne prihvatam, ne elim da prihvatim jo jednostavniju pretpostavku: da sam onoga prvoga samo sanjao.) Jo zanimljivija je pretpostavka koju je Urlika fon Kilman pripisala natprirodnim silama. Pedro Damijan je poginuo u bici, rekla je Urlika, ali je u smrtnom asu zamolio Boga da ga vrati u Entre Rios. Bog se naas dvoumio da li da mu udeli tu milost: onaj koji ju je iskao ve je pao mrtav, a neki su vojnici videli da se stropotao sa konja.Bog, koji ne moe da menja prolost ali moe sliike iz prolosti, za-meni sliku smrti u sliku nesvestice, a senku oveka iz Entre Riosa vrati u njen zaviaj. Vratila se jeste, ali ne smemo) smetnuti s uma da je to ipak bila senka. Vratila se u osamu, u ivot bez ene i prijatelja; sve je to volela i imala, ali izdaleka, kao da je sa druge strane stakla; preminuo je", a njegova bleda slika nestala je kaio voda u vodi. Ova pretpostavka nije tana, ali me je po svemu sudei navela na onu ispravnu (koju danas vidim kao ispravnu), u isti m;ah i jednostavniju i ncobiniju. Otkrio sam je na gotovo voleban nain u raspravi De Omnipotentia Pjcra Damijanija, na koju su me luputila dva stiha iz XXI pevanja Raja, u kojima se postavlja upravo pitanje identiteta. U petom poglavlju te rasprave, Pjcr Damijani tvrdi, protivno Aristotelu i Fredegariju iz Tura, da Bog moe udesili da ne bude ono to je neko bilo. Iitah te ovetale teoloke rasprave i poeli irazumevati traginu priu o don Pedru Damijanu.Ovako jc ja vidim. Damijan se poneo kao kukavica na bojitu kod Masoljera i ostatak ivota iskoristio je da se iskupi za tu sramotnu ljagu. Vratio se u Entre Rios; ni na koga nije podigao ruku, nikoga nije zasekao, niti se upinjao da stekne glas sranog oveka, ali se zato eliio na poljima Njankaja, borei se s planinom i neukrotivom stokom. Pripremao je, a da to zaelo nije ni znao, ostvarenje uda. U dubini due ovako je razmiljao: ako me sudbina baci u drugu bitku, umeu da se istaknem. etrdeset punih godina ekao jc na nju nadajui se iz potaje, i sudbina mu je na kraju i udeli, u samrtnom asu. Udelila mu ju jc u obliku bunila, no jo su Grci znali da smo svi mi samo senke iz sna. Na samrti je ponovo doiveo svoju bitku, poneo se kao pravi mukarac predvodei poslednji juri, sve dok ga metak nije pogodio posred grudi. Tako je 1946, uz pomo strasti koja je dugo tinjala, Pedro Damijan poginuo u porazu kod Masoljera, koji se odigrao na prelasku zime u prolee godine 1904.U Teolokoj sumi porie se da Bog moe da udesi da prolosti nije bilo, ali se uopte ne pominje zamren sled uzroka i posledica, koji je tako nepregledan i tako sloen da se moda ne bi mogao ukloniti ni jedan jedini davnanji dogaaj, ma koliko beznaajan bio, a da se time ne poremeti sadanjost. Izmeniti prolost ne znai izmeniti samo jedan dogaaj, ve i ponititi sve njegove posledice, kojih obino ima bezbroj. Drugim reima, to znai stvoriti dve opte istorije. U prvoj (recimo), Pedro Damijan umire u Entre Riosu 1946; u drugoj, kod Masoljera,godine 1904. U drugoj ivimo sada, ali odbacivanje prve nije bilo trenutno i izazvalo je nesaglasnosti koje sam ovde izneo. U pukoviniku Dionisiju Tabarezu stekle su se razliite etape: isprva se setio da se Damijan poneo kao kukavica; zatim je potpuno na njega zaboravio, da bi se na kraju setio njegove junake pogibije. Nita manje nije pouan ni sluaj nadzornika Abaroe; verujem da je umro zato to je o don Pedru Damijanu znao previe.to se mene tie, znam da mi ne preti slina opasnost. Naslutio sam i pribeleio proces koji je ljudima nedostupan, svojevrsni misaoni skandal; pa ipak, izvesne okolnosti ublaavaju moju jezivu povlasticu. Rekao bih, naime, da nisam napisao jedino istinu. Slutim da u ovoj prii ima i lanih uspomena. Slutim da sc Pedro Damijan (ako je ikad i postojao) nije zvao Pedro Damijan, i da ga se seam pod tim imenom samo zato da bih jednog dana poverovao kako su me na priu o njemu naveli argumenti Pjcra Damijanija. Neto slino dogaa se i sa spevom koji sam spomenuo na poetku, a koji se odnosi na bespovratnost prolosti. Oko 1951. poverovau da sam izmislio fantastinu priu a ispostavie se da sam opisao stvarni dogaaj; bezazleni Vergilijc, pre dve hiljade godina, takoe je verovao da nagovetava roenje obinog oveka, a prorekao jc Boje roenje.Jadni Damijan! Smrt ga je pokosila u dvadesetoj, u besmislenom i nevanom ratu i u bratoubilakoj bici, ali je postigao ono za im je udeo svim srcem, naekavi se da u tome uspe, od ega, moda, i nema vee sree.