HOMEOPATIJA U DERMATOLOGIJI

STRUKTURA i FUNKCIJA KOŽEKoža je spoljašnji pokrivač tela koji štiti unutrašnje organe od štetnih uticaja spoljašnje sredine i patogenih organizama. Na prirodnim otvorima (usta, očni kapci, genitalni organi, uretra, anus) ona prelazi u odgovarajuće sluzokože. Prosečna površina kože tela iznosi oko dva metra kvadratna. Debljina varira na različitim delovima tela od pola do četri milimetra. Boja kože zavisi od rase, starosti i dela tela. Sačinjavaju je tri sloja tkiva: pokožica ili epidermis, krzno ili dermis i potkožno tkivo. Takođe su joj pridodati kosa, nokti i tri vrste žlezda: znojne, lojne i apokrine. Epiderm i adneksalne strukture potiču iz ektoderma, a derm i potkožno tkivo iz mezoderma. Epidermis je avaskularni, spoljašnji sloj kože. U njemu se razlikuju četiri sloja idući od dubine ka površini:1) Stratum basale-basalni ili germinativni sloj kubičnih ćelija koje se stalno dele. U njemu se nalaze i melanociti, ćelije u kojima se stvara melanin-mrki pigment kože. 2) Stratum spinosum- sloj Malpigijevih ćelija pligonalnog oblika među sobom povezanih dezmozomima. 3) Stratum granulosum-sloj širokih, spljostenih ćelija. 4) Stratum korneum-spoljašnji sloj epiderma. Sadrzi razlicit broj jako istanjenih ćelija bez jedra u zavisnosti od dela tela koji pokriva. Na mestima pritiska izgleda kompaktno, zadebljalo, orožalo, a na ostalim rastresito i elastično. Epidermis se stalno obnavlja kroz mitotsku deobu bazalnih ćelija. Ćerke ćelije lagano putuju ka površini, podležući procesu sazrevanja i na kraju postaju zrele, keratinizovane ćelije koje se neprekidno ljušte sa površine kože. Ovaj proces se naziva keratinizacijom, a same ćelije keratinocitima jer su sačinjene od fibroznog proteina-keratina. Potrebno je oko 28 dana da ćelija prođe put od bazalnog do rožaštog sloja. Dermis je glavna struktura kože, debljine oko 3mm. On predstavlja mrežu vezivno-vaskularnih elemenata u kojoj se nalaza folikuli dlaka, sekretorne žlezde i nervni završeci. Podeljen je u papilarni i retikularni sloj. Vezivna komponenta tkiva je predstavljena je potpornom supstancom, kolagenim i elastičnim vlaknima. Kolagena vlakna čine najveći deo dermisa. Zrela kolagena vlakna su poznata kao retikulum. Elastična vlakna se nalaze između snopova kolagenih i sprečavaju njihovo preterano razvlacenje. U dermisu se nalaze tri tipa ćelija.

1. Fibroblasti koji su odgovorni za stvaranje kolagenih i elasticnih vlakana. 2. Hištociti koji su slicni fibroblastima po izgledu, poseduju moc fagocitoze (unistavanje

mikroorganizama). 3. Ćelije masti, vidljive samo specificnim bojenjem odgovorne za produkciju histamine i

heparina. Potkožno tkivo (subkutis) je od kože jasno odvojeno i čini podlogu na koju ona naleze. Bogato je masnim tkivom koje je pregradama odvojeno od vezivnog tkiva i ostalih struktura. Koža je bogato vaskularizovana narocito u predelu lica, šaka i stopala. Arterijski krvni sudovi su kontraktilni zahvaljujući prisustvu misića u njihovom zidu, dok su kapilari i male venule nekontraktilni, inertni. Temperatura kože zavisi od protoka krvi, što je veći koža je toplija. Koža sadrzi dobru mrežu limfatičnih krvnih sudova koji se dreniraju u velike sudove potkožnog tkiva. Oni dreniraju proteine koji su isuviše veliki da bi bili transportovani preko venskog dela kapilarne cirkulacije. Nervi koji snabdevaju kožu imaju motornu i senzitivnu ulogu Adrenergička vlakna simpatičkog dela nervnog sistema inervišu krvne sudove mišiće erektore dlaka, apokrine

izvodne kanale i odgovorni su za kontrakciju struktura koje opskrbljuju. Holinergička opskrbljuju znojne žlezde. Senzorni deo nerva se deli na slobodne nervne završetke između epidermalnih ćelija, ćelija derma i dodataka kože. Oni prenose senzacije dodira, bola, toplote, vlage i svraba. Ovim putem se ostvaruje kontakt kože sa okolinom. Složena građa kože omogucava joj razne funkcije:

Koža štiti telo od mehaničkog pritiska, prodiranje mikroorganizama, Čuva organizam od isušivanja i znojenjem oslobađa štetne saštojke organizma. Reguliše telesnu toplotu putem sekrecije i isparavanja znoja, Zahvaljujući pigmentu melaninu štiti od UV zracenja Vitamin D se sintetiše u koži u prisustvu sunca. Langerhansove ćelije iz epidermisa fagocituju agense koji napadaju kožu. Sebum, product lojnih žlezda hrani kožu i deluje kao antibakterijski agens.

MIJAZMATSKI KONČEPT KOŽNIH BOLESTIKončept mijazma i teorija hroničnih bolesti je iznesena i objasnjena u Hanemanovoj knjizi “Hronične bolesti” 1828g. Ovaj končept je od početka kreirao neslaganje među homeopatama. Protivmici su smatrali da je moguce praktikovati homeopatiju bez primene ove teorije. U Hanemanovo vreme bolesti su bile poznate samo po imenu bez poznavanja odnosa, metodologije ili klasifikacije. Medicinska praksa nije bila oslobođena od predrasuda. Bolesti su bile posmatrane kao đavolje delo. Malo se znalo o uzrocima, kliničkim manifestacijama i prirodi bolesti. Čovečanstvo se borilo sa raznim infektivnim bolestima. Nije bilo mikroskopa i mogućnosti da se identifikuje uzrocnik bolesti. Uprkos tome Haneman je logički zaključio da infekciju uzrokuju mikroorganizmi, da poštoji inkubacioni period i da su vrlo zarazni. Primetio je da neke osobe pate od ponavljanja simptoma tokom hronične bolesti čak i ako su na uspešnom homeopatskom tretmanu duži niz godina. Objasnio je blisku povezanost tih simptoma sa bolešću “svraba”, gonorejom i sifilisom koji su bili česti u to vreme. Razvrstao je simptome bolesti u tri mijazma: psora, sikoza i sifilis. Smatrao je da mijazam ima vezu sa supresijom te bolesti ili sa nasleđenom crtom tih manifestacija zbog supresije u predhodnim generacijama. Inicijalno širenje psore doveo je u vezu sa direktnim kontaktom preko kože, a širenje gonoreje i sifilisa sa seksualnim kontaktom. Time je prvu klasifikovao kao nevenerični, a druge dve kao venerični mijazam. Smatrao je da je psora najstarija, najuniverzalnija, najdestruktivnija i najneuhvatljivija mijazmatska bolest koja je godinama uništavala čovečanstvo. U predgovoru “Organona” Hering objašnjava kako je Haneman iz originalnog psoričnog mijazma izdvojio pod mijazam pseudo-psora. Zapazio je udruzenost tuberkulinskih bolesti kao što su lihen skrofulozum, oticanje limfnih žlezda, plućna tuberkuloza, karijes, iskrivljena kičma i svrstao ih u poseban mijazam. Diferencirao ga je od prave psore u odnosu na način prenošenja. Tvrdio je da se psora direktno siri preko kože, a pseudo-psora direktno na unutrasnje organe, mukožne membrane, žlezde i kosti. J. H. Allen u svojim razmatranjima mijazma tvrdi da je pseudo-psora ili TBC mijazam mesavina psore i sifilsa. Kentov mijazmatski cončept je vise kao metafizicko objasnjenje da su mijazmi u stvari predispozicija i podložnost za razboljevanje od razlicitih hroničnih bolesti. U danasnje vreme znanje o dijagnozi i prirodnom toku bolesti se znacajno izmenila. Postoje dobro definisani dijagnostički kriterijumi, podržani laboratorijskim i kliničkim teštovima. Mikrobiologija, parazitologija su grane medicine koje su mnogo napredovale. Takođe se zna da neke kožne bolesti nemaju isključivu vezu sa infekcijom. Razumevanje mijazmatske podloge pacijenta često pomaže u prepisivanju pravog leka. Nekad se lekovi prepisuju na osnovu

mijazmatske pozadine bez obzira na prezentujuće simptome. Najčešće su to: Med., Syph., Tub., Psor., Thuj., Anthraci., Sulph. i drugi nozodi. Većina bolesti u homeopatiji se tretira oralnom primenom lekova. Ponekad se drugi oblici lekova kao što su kreme, puderi, obloge i sl. daju za olakšavanje simptoma. Neke homeopate veruju da to uvod u potiskivanje i izazivanje ozbiljnijih problema. Drugi, pak, ne zastupaju takve stavove od kako su se uverili da gljivične i parazitarne infekcije imaju brzi oporvak zahvaljujući spoljašnjoj primeni lekova. ISTORIJA UZIMANJA SLUČAJA i PREGLEDU dermatološkoj praksi vrlo je važno pazljivo uzeti slučaj i dobiti maksimum korisnih informacija za analizu. Neophodno je pogledati leziju da bi se izbeglo dobijanje irelevantnih informacija od pacijenta (fizicki pregled se vrsi na dnevnom svetlu). Ako su lezije u vezi sa zanimanjem pacijenta mora se ispitati da li ima pogoršanje ili poboljšanje dok je na poslu ili tokom vikenda i odmora. U slučaju reakcije na lek neophodno je ispitati uzimanje bilo kog lekovitog sredstva koje je predhodilo erupciji (lekovi alopatske, ajurvedske ili homeopatske medicine mogu izazvati reakciju). U slučaju genetski determinisanih bolesti mora se uzeti detaljna porodična istorija. Takođe, potrebno je razmotriti navike u ishrani, socio-ekonomske uslove, odrzavanje higijene i sl. Posle opšteg ispitivanja građe, uhranjenosti, anemije, cijanoze, edema, lifnih cvorova, stanja zuba i krajnika, kvalitet pulsa, krvnog pritiska i temperature tela treba se skoncentrisati na kožu. To podrazumeva istraživanje same kože, sluzokože, noktiju i kose. Opis kožne promene uključuje: tip promene, lokalizaciju, distribuciju i simetričnost lezija. TIPOVI KOŽNIH PROMENA

Makule: to je zona kože izmenjene boje ali bez promene u konzistenciji. Papule: promena se izdiže iznad površine okolne kože i čvršće je konzistencije

(indurirana je). Ako su veličine jedan do dva milimetra, zovu se mikropapule, veće od pet milimetara su noduli, dok se tumorima nazivaju papule veće od deset milimetara.

Vezikule: lice na papule ali sadrze tecnost. Kad su veće od pet milimetara nazivaju se bule ili plikovi.

Urtike: kada poštoji iznenadna ekstravazacija tečnosti između fibrinskih vlakana bez ograničenja što rezultira pojavom blede zone okružene razlicitim stepenom eritema. Obično se spontano gube za 24h.

Ljuspe: lezije su obično suve, u boji kože koje nastaju tokom ubrzane deskvamacije kože.

Plak: ravna pljosnata zona koja može da bude ulegnuta ili uzdignuta u odnosu na povrsinu okolne kože ali obavezno indurirana(otvrdla).

Atrofija: ako zahvata epidermis koža izgleda sjajno i stiskanjem pokazuje veći broj bora nego što je uobicajeno. Atrofija dermisa se pokazuje kao ulegnuta zona bez induracije.

Fisura: to je rasčep u kontinuitetu kože ili sluzokože. Komedon: lici na papulu sa crnim čepom na vrhu koji je napravljen od keratina. Zove se

otvoren komedon za razliku od zatvorenog koji je obicna mala papula koja unutra sadrzi keratozni čep.

Hiperkeratoza: termin se koristi za lezije sačinjene od otvrdlog, rapavog stratum korneuma.

Ekskorijacija: to su ogrebotine, oguljotine kože obično udruzene sa jakim svrabom. Lihenifikacija: to je difuzno zadebljane kože, obično dobro ograniceno i mrko

pigmentovano. Umbilikacija: kada se centar papule ulegne i formira promenu koja lici na krater. Maceracija: kada kožna promena vlazi i ljušti se.

Krusta (krasta): stvara se sušenjem eksudata. U homeopatiji finalni izbor leka zavisi od totaliteta simptoma samog pacijenta. Međutim postoje neki lekovi koji se uobičajno prepisuju na osnovu izgleda lezije kože. Ako su lezije tipa inflamacije sa bolom, iscedkom i stvaranjem krusti daju se: Agar. ,Apis., Arn., Ars., Bll., Cant., Calc., Cic., Echin., Graph., Hep. ,Kali-s., Lach., Mez., Nat-m., Nit-ac., Rhus-t., Rhus-v. i Sil. Kada su lezije zadebljale, suve i lihenificirane daje se: Hydrc., Alum., Antc., Rhus-t. Za kruzne, prstenaste lezije: Bac., Ars., Chrysar., Sep. i Tell. Za ljuspaste lezije: Ars., Ars-i., Kali-ar., Kali-br. i Mangact. Hipo depigmentovane lezije traže: Ars-s-f., Nat-m., Nit-ac., Sumb. Ili Zinc-p. , dok hiper-pigmentovane traže Berb-a i Berb. Rasčepi ili pukotine kože dobro reaguju na: Petr., Sars., Graph. i Hydrc. BOLESTI KOŽE IZAZVANE FIZIČKIM AGENSIMAKoža je uglavnom dobro adaptirana na izazove spoljašnje sredine kao što su rashlađivanje, toplota, trauma, radijacija. Kad uticaj sredine postanu isuviše jaki i destruktivni mogu izazvati rezlicite lezije. One mogu nastati i ako je uticaj uobicajenog intenziteta ali su mehanizmi zastte i adaptacije kože genetski defektni. PLIK NASTAO USLED TRENJAKada je pritisak velikog intenziteta (kao npr. pritisak od uskih cipela) na mestim sa tanjom kožom dolazi do pojave plikova. On je posledica degeneracije pikricnih ćelija. Najčešće se javlja na peti, dorzumu malog i velikog prsta stopala i metakarpalnim kostima šaka (kod pralja). Po pravilu ove promene se brzo suše i zaleče za dva do tri dana u koliko se ne izlazu daljem povređivanju ili super infekciji. Ako treba lek izbora je Alijum cepa, mogu doci u obzir Sil., Bufo., Calc. ŽULJTo je kruzna zona hiperkeratoze nastala ponavljanim trenjem koje nije dovoljnog intenziteta da izazove plik. Vrlo su česti na šakama radnika, na stopalima se javljaju zbog neadekvatne obuce, nepravilnog drzanja i abnormalnosti stopala. Tokom lecenja je neophodno izbeci dalji pritisak, eventualno primeniti keratoliticka sredstva, a od lekova Ant-c., Calc-f., Ruta., Graph., Ferr-pic., Ranb., Sil., Thuj., Rhus-t. Za spoljašnju upotrebu se koriste maticne tinkture u odnosu jedan prema deset, dva do tri puta na dan: Acetac., Anac-oc., Arg-n., Rhus-t., Sal-ac., Sep. BOLESTI IZAZVANE TOPLOTOMKad koža dođe u kontakt sa izvorom toplote temperature veće od 60 stepeni celzijusa nastaće opekotine. Ako je kontakt sa vrelinom kratak u proces ce biti ukljucen samo epidermis i krvni kapilari, a pojavice se bol, crvenilo, otok. Produzen kontakt i visoka temperature dovode do odvajanja epidermisa od dermisa i formiranja bula. One se ne smeju otvarati jer ce ostati površina otvorene, nezasticene kože što je za pacijenta neprijatno, a može doci i do super infekcije. Za par dana epidermis u osnovi bule ce se regenerisati i dovesti do njenog pucanja. Novoformirana koža je belicasta jer ne sadrzi melanin. Vremenom dolazi do pigmentacije bez ikakvog tretmana. Kod najtezih opekotina tkivo može biti osteceno ili destruisano do same kosti, a bol odsutan ako su nervni završeci uništeni. Obično opekotine tretiraju dermatolozi i hirurzi. Lek izbora je Kantaris. On reducira pečenje, bol i pojavu bula. Rhus-t., Sec., Urt-u. se koriste posle početnog poboljšanja. Caust., Sil., Thiosin. Se koriste za kontrakture kao posledica opekotina. BOLESTI IZAZVANE HLADNOĆOM

Akutno rashlađivanje kože izazvano ekstremno niskim temperaturama uzrokuje smrzotine. Čak izlaganje na par sekundi u prisustvu jakog vetra može biti dovoljno (planinari, vojnici). Istureni delovi tela kao što su prsti, stopala, usi, vrh nos i brada su često zahvaćeni. Te površine prvo postanu ukocene, blede i gubi se osećaj hladnoce. Povratkom u toplu atmosferu koža se zacrveni uz osećaj peckanja i bockanja. U ozbiljnim slučajevima uz jak bol se mogu razviti bule, ulceri i gangrene. Pacijenta treba odmah evakuisati iz hladnog okruženja ali lokalno utopljavanje treba izbegavati jer može doci do oticanja. Abnormalna reakcija na hladnoću se manifestuje kao bolna ili svrbeca, crvena i otecena zona na dorzumu prstiju šaka i stopala, nosu i usima. Ove lezije obično dobiju tamno braon boju, a udovi pacijenta su jako hladni na dodir. Moguca su spontana iscelenja za nedelju do dve. Ipak recidivi su mogući sve dok traje zimski period. Neophodne su mere zastite (utopljavanje). Kada se smrzotine pojave lecenje je simptomatsko. Agar., Ars., Sulph. se najčešće koriste. Carbo-an., Mag-c. i Rhus-t. za ozbiljne slučajeve sa plikovima. Petr., Nit-ac., Hep. i Puls u slučajevima sa bolom i ulceracijama. Ostali mogući lekovi su:Abrot., Borx., Calc., Calen., Ferr-p., Ham., Lach., Canth., Crot-h., Led., Merc., Nit-ac., Sec., Sil., Thyr., Verat-v. i Zinc. BOLESTI IZAZVANE SUNCEVIM SVETLOM i RADIJACIJOMAtmosfera apsorbuje mnostvo štetnih, kratkih ultra violetnih zraka. Zraci koji dospevaju do površine zemlje ukljucuju deo spectra od 200 do 290nm nazvanih UVC zracima, zatim deo spectra od 290 do 320nm što su UVB zraci (odgovorni za eritem kože), deo spectra od 320 do 400nm što su dugi UVA zraci, vidljivi deo spectra od 400 do 700nm i infra crveni zraci iznad 700nm (odgovorni za toplotu). Koža se štiti od njihovih štetnih efekata putem dva mehanizma:1) epidermis, posebno stratum korneum apsorbuje UVC i UVB zrake2) putem melanina, pigmenta u bazalnom sloju ćelija. Bolest uzrokovana suncem nastaje:1) kada se zdrava osoba intenzivno izlozi suncevim zracima2) kada osoba reaguje prenaglaseno (abnormalno) na normalnu izlozenost suncu3) kada zdrava osoba povremeno postane podlozna delovanju suncevih zraka zbog prisustva fotosenzitajzera u telu. To mogu biti sinteticke konponente preklom iz lekova, kozmetickih sredstava, parfema ili hemiske komponente poreklom iz biljaka. FOTODERMATITIS ( ERYTHEMA SOLARE)To je akutno ili hronično zapaljenje kože nastalo usled preteranog izlaganja suncu, zbog preosetljivosti na sunceve zrake ili zbog prisustva fotosenzitajzera. Manifestuje se crvenilom, otokom i pojavom mehurica ispunjenih bistrom tecnoscu. Moguca je groznica, gastricni poremecaji, iscrpljenost, bol. U ozbiljnim slučajevima se mogu formirati bule a u urinu se naci proteini, cilindri i eritrociti. U odlozene kumulativne efekte spadaju keratoze i epitelioni. Alopatska medicina za zastitu preporucuje kreme sa titanijum dioksidom i cink oksidom. Tokom akutne faze dermatitisa preporucuju se slane vlazne konprese dva puta na dan. Od lekova Apis., Ant-c., Nat-m., Puls., Ars., Camph. ,Canth., Clem. i Lach. POREMEĆAJI PIGMENTACIJEBoja kože zavisi od pigmenta melanina, hemoglobina i karotenoida. Melanin sa stvara u melanocitima u bazalnom sloju epidermisa. Iz amino kiseline tirozina, delovanjem enzimatironizaze uz pomoc kiseonika i sunceve svetlosti dolazi do stvaranja melanina u melanozomima. Odatle se transportuje u okolne keratinocite i gubi deskvamacijom. U sutini boja kože zavisi od broja,veličine, distribucije i degradacije melanozoma koji sadrze melanin. Ovaj sistem je podlozan mnogim spoljašnjim uticajima: suncu, toploti, traumama, jonizujucem zracenju, teskim

metalima i dr. Svi ovi uticaji mogu dovesti do hiper ili hipopigmentacije ili oba. Broj funkcionalnih melanocita se smanjuje za deset pošto sa svakom decenijom zivota. Lokalnom povredom se mogu melanociti uništiti privremeno ili trajno. Poremecaji pigmentacije se mogu pripisati i unutrasnjim faktorima kao što su poremecaji metabolizma gvozđa, zucnih boja i karotena. PRIMARNI POREMECAJ PIGMENTACIJE VITILIGOTo je kožno obolenje kod kojeg poštoji razaranje pigmentnih ćelija melanocita i gubitka pigmenta melanina u epidermisu. Promene su asiptomatske bilo gde na telu ukljucujuci mukožu usana i genitalija. Promene su jasno ogranicene. Nekad lezije pre hipopigmentovane nego depigmentovane. Kosa može biti zahvacena i bela. Tok bolesti je promenljiv. Kod manjeg broja pacijenata je viđena spontana repigmentacija. Obično nema promena na rođenju. Kod podloznih osoba čak i mala, ponovljena trauma može izazvati leziju. Kod nekih se siri vrlo brzo i često je udruzen sa bolestima stitne žlezde, anemijama, dijabetom i bolestima nadbubrega. Moguce je da se radi o autoimunom procesu. Sustinski se ne zna kako dolazi do bolesti. Lecenje: svaki slučaj treba podrobno analizirati da bi se otkrio mogući uzrocnik i samim tim uklonio. Nokti moraju biti uredno iseceni da bi se izbegle trauma kože. Proces repigmentacije je spor i obično pocinje na periferiji promena i oko folikula dlaka. Lecenje treba nastaviti do maksimalnog odgovora. Ako uprkos tretmanu ima novih lezija potrebno je razmotriti lek. Nema naucnih osnova za primenu bilo kakve dijete. Moguce je hirusko lecenje i pokrivanje promena kozmetickim sredstvima. Psoral-c u jednopoštotnom rastvoru se koristi za lokalnu aplikaciju kod hroničnih lezija. Lekovi za oralno koriscenje: Alum., Ant-t., Arg-n., Ars-s-r., Calc., Calo., Cob., Cob-n., Cycl., Dros., Hydrc., Lac-c., Lepro., Mangi., Moly., Nat-caust., Nat-m., Nit-ac., Oxyg., Pip-m., Pitu-gl., Pitu-p., Sel., Sep ., Sil., Stann., Sul-ac., Sumb. ,Vern-a. i Zinc-p. ALBINIZAMRadi se o potpunom odsustvu pigmenta melanina u koži, kosi i ocima ili iskljucivo ocima. To je genetski premecaj, nasleđuje se autozomno recesivno. Ovi pacijenti imaju normalan broj melanocita ali su im defektne organelle melanozomi koji stvaraju melanin. Klinicki koža, kosa i oci su potpuno beli sa crvenkastim odsjajem. Osetljivost na svetlost i sunce je izrazita pa su sve mere zastite neophodne. Prakticno lecenje ne poštoji. SEKUNDARNI POREMECAJITamnjenje kože uzrokovano suncevim zracima. Postoje dva tipa reakcije kože nakon izlaganja ultra-violetnog zracnju iz bilo kog izvora. Trenutno tamnjenje:dolazi do promene u distribuciji melanozoma u melanocitima. Dostize maksimum jedan do dva sata posle izlaganja da bi intenzitet opadao tokom dvadesetcetiri sata. Odlozeno tamnjenje:: uključuje formiranje novih melanozoma i porasta veličine i broja melanocita. To je spor proces i traje dva do tri dana posle izlaganja suncu. Lekovi: Berb., Berb-a., Nat-m., Thuj. i Tub su efikasni u tamnjenju kože.

Chloasma (Melasma)To je asimptomatska, braonkasta, povrsna pigmentacija. Viđa se kod zena na obrazima, nosu, gornjoj usni i celu. Lezije mogu biti bilateralne i simetricne. Javljaju se posle izlaganja suncu kod trudnica, zena koje koriste kontračeptivne pilule ili kod devojaka sa poremecenim menstrualnim ciklusom. Mogu biti udruzene sa anemijom, gastroitestinalnim premecajima i difunkcijom jetre. Lecenje: važno je pronaci uzrocni agens i izbeci dalje izlaganje. Neophodna je zastita od sunca. Lezije imaju tendenciju spontanog iscezavanja. Apis., Nat-m., Bell., Canth., Berb i Berb-a mogu biti od koristi.

Berlokova hiperpigmentacijaUzrokovana je fototoksicnoscu esencijalnih ulja iz parfema i drugih kozmetickih sredstava. Promena je ogranicena na zonu aplikacija. Za ciscenje pigmentacije koriste se: Nat-m., Sulph. i Berb-a. ERITEMATO-SKVAMOZNE DERMATOZEGrupa bolesti koja se karakterise ištovremenom pojavom eritema i skvama (ljuspi). PYTYRIASIS ROSEA (PITIRIJAZIS ROZEA)Blago akutno zapaljensko oboljenje. Često oboljevaju zene (u prolece i jesen). Mogući su recidivi posle visegodisnjeg perioda. Pravi uzrok je nepoznat, moguce je da se radi o pikorna virusu. Bolest traje sest do osam nedelja, samoogranicavajuca je, daje dosta dobar imunitet. Manifestuje se iznenadnom erupcijom ovalnog oblika, veličine 2-5 cm, na trupu ili na podlakticama i ptkolenicama. Retko se javlja na licu. Jako svrbi, cisti se iz centra ka periferiji ostavljajuci hipopigmentisanu zonu. Ivice promene su obrubljene vencicem papula i ljuspi. Promene mogu biti multiple i rasute. Ne preporucuje se lecenje jer je oboljenje samoogranicavajuce. PSORIASIS VULGARIS (PSORIJAZIS VULGARIS)Često, beningno, akutno ili hronično obolenje kože koje ima genetsku predispoziciju. Predpostavlja se poštojanje greske u kontrolnom centru mitoze. U sustini vreme za sazrevanje ćelije iz bazalnog sloja do površine je skraceno od normalnih mesec dana na 3 do 5 dana. Povreda ili nadrazaj kože sa predispozicijom može dovesti do stvaranja psorijaticnih promena na tim mestima. Ponekad može imati eruptivni oblik, posebno posle stresa i stafilokoknih infekcija. Simptoma obično nema. Nekada je prati svrab. Promene su tamno crvene jasno ogranicene ploce prekrivene srebrnastim ljuspama koje izgledaju kao krljust. Odvajanjem, grebanjem ljuspi ostaju sitna tackasta krvarenja što je karakteristican znak. Najčešće su zahvaćeni kolena, laktovi i poglavina. Na noktima se viđa fina tackasta ispucalost ili oniholiza, što znaci odvajanje nokatne ploce od podloge. Moguca je i udruzena upala zglobova. Nekada i uprkos tretmanu promene mogu da postanu ekstenzivne sa eritemom i vlazenjem. Spontane remisije i relapsi se javljaju u razlicitim intervalima. Bolest se pogorsava u jesen i zimu, a ima benefita od lepog vremena i suncanja. Lecenje: pacijente treba ohrabriti da se maksimalno suncaju, kupaju u toploj kadi radi skidanja ljuspi, često peru samponom poglavinu. Najčešće korisceni konstitucionalni lekovi su: Ars., Aur., Borx., Calc., Pl-ac., Graph., Lyc., Merc., Nat-m., Nit-ac., Phos., Puls., Sep., Sil., Staph., Sulph. i Thyr. Na osnovu morfoloskih simptoma se prepisuju Ars-i., Cor-r., Cupr-act., Kaliar., Kali-br., Nat-ar., Petr., Rhus-t., Sars., Hidrc. Za pustularnu psorijazu se koristi Calc-s., Kali-s. i Hep. Kao interkurentni lekovi koriste se Med., Psor., Syph., Thuj. i Tub. LICHEN PLANUS (LIHEN PLANUS)Pravi uzrok ovog obolenja nije poznat. Pretpostavka je da se radi o alergijskoj reakciji nakon izlaganja bojama, razvijacima, zlatu i nekim lekovima. Obično se javlja u inace zdravih ali emocionalno napetih osoba. Manifestuje se kao izrazito svrbece, ljubicašto braonkaste papule sa zaravnjenim vrhom dosta dobro ogranicene iregularnog ili kruznog oblika. Mogu se javiti bilo gde na telu, najčešće na fleksornim (unutrasnjim) stranama ruku i nogu, karlici, sluzokoži usta, vagine i na penisu. Patoloske promene na sluzokoži imaju belicastu cipkastu mrežu koja ih pokriva. Tvrdokorne su i poštoji mogucnost maligne alteracije. Zahvacenost noktiju se manifestuje nepravilnoscu nokatne ploce u smislu neravnina, uzduznih

nabora, udubljenja, iskrivljenja (ptrigicni nokat). Nekad nedostaje cela nokatna ploca. Hronične lezije su pracene upornim svrabom i cesanjem zbog koga dolazi do zadebljanja kože. Promenesu suve, kožaste, hipertrofisane lisajne ploce, mrke boje. Pore kože su naglasene i duboke. U nekim slučajevima ovo kožno obolenje može predstavljati konpenzovani oblik psihoze. Bolest ima tendenciju spontane remisije za dve do tri godine, nekad može trajati godinama. Dijagnoza se postavlja biopsijom.Lecenje: neophodno je izbeci cesanje. Lezije treba zaštititi. Najčešćese koriste Agar., Anac., Ant-c., Apis., Ars., Ars-i., Chin-ar., Gels., Iod. ,Jug-c., Kali-bi., Kali-i., Led., Lepro., Mag-c., Merc., Pall., Sarcol-ac., Psars., Stapb., Sulph., Sul-i. i Syph. Za lezije u ustima koristi se Beryl. Za hronične lezije se daju Ant-c., Ars., Calc., Cic., Dulc., Draph., Lash., Lyc., Ran-b., Rhus-t., Sep., Sulph. i Thuj. Iz iskustva Thuj i Rhus-t. u visokoj potenciji su najefikasniji. NUMMULAR ECZEMA (NUMULARNI EKCEM)Obolenje se manifestuje kao povratne, svrbece, papulovezikulozne promene u obliku novcica raspoređeni na spoljnim stranama ruku i nogu. Moguce je vlazenje i stvaranje krusti cesce seviđa kod dece i mladih. Lekovi: Bell., Hep., Mez., Merc., Nat-m., Sep. i Slph. ROSACEA ( ROZACEA )Hronicni poremecaj koji se javlja na licu zena srednjih i starijih godina. U pocetku se manifestuje kao epizode navale toplote i crvenjenja lica obično udruzenih sa emocionalnom tenzijom, konzumiranjem zacinjene hrane ili bez ikakvog evidentnog uzroka. Kasnije eritem postaje stalan, sa povrsnim telengiektazijama (prosireni krvni sudovi) i pojavom zapaljenih papula, a nekad i pustula. Bolesnik se zali na osećaj paljenja i pecenja lica. Lokalizacija: nazolabijalne brazde, obrazi, celo i oko usana. Moguca je udruzenost sa seborejom. Sa odgovarajucim tretmanom lezije prolaze za sest do dvanaest meseci. Korisni lekovi: Agar., Ars., Ars-br., Ars-i., Aur., Bll., Clc., Calcsil., Canth., Carb-an., Caust., Eug., Hydrc., Kali-br., Kreos., Lach., Nux-v., Petr., Psor., Rad-br., Rhus-r., Rhus-t., Sep., Sulph., Sulphi. i Sul-ac. EXFOLIATIVE DERMATITIS (EKSFOLIJATIVNI DERMATITIS ) – GENERALIZOVANA ERITRODERMIJAKoža celog tela postaje eritematozna i prekrivena ljuspama. Intenzitet svraba je razlicit i individualan. Moguca je groznica, slabost,gubitak telesne tezine, ponekad gubitak kose i noktiju. Zbog velikog gubitka proteina putem perutanja i sljuscivanja kože može doci do hipoproteinemije i nemogućnosti termoregulacije. Ovi pacijenti lako mogu razviti bakterijsku superinfekciju, zapaljenje pluca ili nekog drugog sistema. Moguca je generalizovana limfadenopatija. U tom smislu može biti kožna manifestacija maligniteta kao što je Hodckinov limfom. Ovo obolenje može da se javi na terenu predhodno postojece psorijaze, lihen planusa, kontakt dermatitisa i dr. Takođe može biti rezultat preosetljivosti na lokalnu ili oralnu primenu nekih lekova kao što su: para-aminosalicilna kiselina, sulfonamidi,arsenic, ziva, zlato i dr. U poslednjem slučaju bolest može imati fulminantan, generalizovan i fatalan tok. Lecenje: u bolnickim uslovima,uz strogo kontrolisanu temperature sobe, hiperproteinsku dijetu. Neophodno je pronaci i izbegavati okidace bolesti. Indikovani lekovi su: Ars., Ars-i., Bac., Berb-a. ,Calc., Carb-ac., Clem., Colch., Fl-ac., Graph., Kali-ar., Mang-ac., Mez., Nat-ar., Phos., Pip-m., Sep., Staph., Sulph., Slph-i., Sul-ac., Tell., Thyr. i Tub. BOLESTI SEBACEALNIH ŽLEZDAOve žlezde se nalaze svuda na telu izuzev dlanova i tabana. Najbrojnije su na poglavini, celu, obrazima, bradi, gornjem delu grudnog kosa i leđa. Razvoj sebacialnih žlezda je blisko povezan sa razvojem folikula dlaka i epidermisa. One produkuju sebum, koji je kompleks mesavine

lipida, kao što su gliceridi, slobodne masne kiseline, skvaleni, holesterol estri i sam holesterol. Osniovna funkcija sebuma je da kontrolise gubitak vode iz epidermisa i zaštiti kožu od gljivicnih i bakterijskih infekcija. SEBOREJATo je papulo-skvamozni dermatitis sa intenzivnom produkcijom sebuma. Pravi uzrok nije poznat. Viđa se kod nekih neuroloskih bolesti (parkinsonizam, epilepsija, psihoze), u Kusingovom sindromu, kod starijih zena. Poglavina, lice, grudni kos, leđa i nabori tela su masni ili suvi sa suvim ljuspama ili masnim zuckastim naslagama. Koža ispod ovih promena je crvena, upaljena. Kosa je takođe masna i bezivotna, puna peruti. Pore su prosirene, a znojenje ponekad pojacano. U ozbiljnim slučajevima se može komplikovati sa piogenom infekcijom, pojavom akni. Za slučajeve seboreje udruzene sa neuroloskim poremecajima koriste se:Bufo., Plb., Rhus-t., Phos., Kali-br. i Calc. Kod udruzenosti sa manicno-depresivnim sindromom Am-m., Ars., Nat-m. i Staph. Tuja za jako masnu kožu i kosu. Kod komplikacija sa aknama i piodermijama koristi se Graph., Kali-s., Psor., Mez., Sulph. i Merc. Takođe se koriste Iod., Lyc., Sel. i Sep. AKNE (ACNE VULGARIS)To je hronično zapaljensko oboljenje pilo-sebacialnih folikula koje se javlja u adolescenciji kod oba pola. Obično pocinje u pubertetu i ima razlicito trajanje. Najčešće spontano prolazi do tridesete godine. Premenstrualna pogorsanja se često viđaju. Smatra se da ima veze sa aktivnoscu androgena u osoba sa genetskom predispozicijom ( evnusi su posteđeni). Do promena na koži dolazi usled povecane aktivnosti lojnih žlezda, začepljenja otvora folikula, zadrzavanja loja, razmnozavanja bacilusa akni ( Corynebacterium acnes ) u ukljestenom loju, nadrazaja usled nakupljanja masnih kiselina i reakcije na strano telo. Klinicki se manifestuje svrabom ili bolom, zapaljenim papulama ili pustulama, prosirenim porama ili velikim cisticnim lezijama. Karakteristicna lezija kod akni je komedon sa tamnim vrhom koji se naziva crna glava ukoliko je folikul zatvoren. Većina pacijenata ima oziljke razlicitog oblika i veličine koji su u koorelaciji sa intenzitetom inflamatornog procesa. Svim pacijentima treba naglasiti da se radi o samoogranicavajucoj bolesti ali se brz oporavak ne može obecati. Savetuje se izbegavanje ulja, masnih krema i kozmetickih sredstava jer je dokazano da izazivaju pogoršanje. Kožu je neophodno prati vodom i sapunom, a kosu samponom. Nije dokazano da restriktivna dijeta ima povoljan uticaj na tok bolesti. Lekovi koji sa koriste su:Ant-c. ,Ant-t., Ars., Aster., Bell., Berb-a., Bov., Calc-pic., Calc-sil., Calcs., Carb-an., Carb-v., Cic., Cinic., Echin., Graph., Hep., Hydrc. ,Jug-c., Jug-r., Kali-bi., Kali-br., Lach. ,Led., Lyc., Merc., Nat-m. ,Nit-ac., Nux-v., Olnd., Ph-ac., Psor., Puls., Rad-br. Sel., Sep., Sil. ,Staph., Sulph. i Thuj. Sulphur je najčešće koriscen lek. Za konstitucionalno lecenje i prevenciju recidiva daju se Ant-s., Calc., Graph., Lyc., Nat-m. i Sep. Za pustulozne forme: Bell., Hep., Merc. i Sil. Nux-v i Thuj se koriste kod akni izazvanih raznim uljima, kozmetickim sredstvima sa lanolinom i nakon primene kortikosteroida. AUTO IMUNE BOLESTIImunoloski sistem coveka po pravilu ne reaguje na brojne proteinske supstance ( antigene ) prisutne u telu. Ta imuno tolerancija stecena tokom embrionalnog zivota nekad kasnije u toku zivota iz razlicitih razloga nestane. To vodi u produkciju antitela prema sopstvenim antigenima. Reakcija antitela i antigena dovodi do razvoja autoimunih bolesti, koje obično daju sistemsku reakciju. PEMFIGUS VULGARISPEMFIGUS VULGARIS

Retko intraepidermalno oboljenje sa pojavom mehurica ili bula koje zahvataju kožu i sluzokožu. Uzrok je nepoznat i ako se ne leci zavrsava se fatalno za par godina. Bule se javljaju spontano i relativno su asimptomatske ali patoloske promene se sire i komplikacija obolenja dovodi do visoke intoksikacije i iscrpljenosti. Biopsijom se ne otkrivaju primarne patoloske promene. Smatra se da su promene rezultat reakcije IgG antitela sa proteinima koji se nalaze na površini epidermalnih ćelija. Posledica ove reakcije jeste razdvajanje slojeva epiderma i pojava bula. Karakteristican je Nikolskijev znak:trljanjem nezahvaćenih delova kože dolazi do njenog odlubljivanja. Problem su ceste super infekcije i kandidijaze. Neophodno je dobro odrzavanje higijene, visoko proteinska dijeta, a od lekova: Anac., Antip., Ars., Arum-t., Bufo., Canth., Caust., Dulc., Jugl-c., Lach., Manc., Merc-c., Merc., Nat-s., Ph-ac., Phos., Ran-b., Ran-s., Raph., Rhus-t., Sep. i Thuj. SKLERODERMAOboljenje se javlja u dve forme:lokalizovana (zahvata samo ogranicenu zonu kože) i sistemska (sem kože, zahvata i druge sisteme). Skleroderma - Lokalizovana formaObično se viđa kod zena i manifestuje se blago eritematoznim plakovima sa atrofijom epidermisa što kožu cini sjajnom i zategnutom, bez bora. U pocetku lezije su blede i sire se ali nakon par meseci ili godina regrediraju spontano. Često se viđa atrofija potkožnog tkiva, misića, čak i kostiju. Dijagnoza se postavlja biopsijom. Regresija promena može biti ubrzana lekovima kao što su: Ant-t., Ars., Bufo., Phos. i Sil. Skleroderma -Sistemska formaTakođe cesca kod zena. Obično pocinje Rejnodovim ( Raynaud ) sindromom ili bolom i ukocenoscu prstiju šaka. Kožne promene su u smislu zadebljanja i zatamnjenja kože sa zahvatanjem dubljih struktura. Koža je sjajna i bez bora, nos zasiljen, usta tanka. Takvo lice deluje bezizrazajno. Prsti šaka su istanjeni, moguca je apsorcija kostanog tkiva na krajevima falangi. Vremenom bivaju zahvaćeni i drugi sistemi. Ceste su gastricne tegobe u smislu otezanog gutanja, upale jednjaka, gastritisa, dijareja ili opstipacija. Mogući su bolovi u zglobovima, otezano disanje, amenoreja, temperature i bubrezna insufijencija. i ako je bolest sporo napredujuca neophodno je primeniti lecenje pre pojave destruktivnih i irevirzibilnih promena. Lekovi: Alum., Ant-c., Arg-n., Ars., Berb-a., Bry., Calc., Calc-f. ,Caust., Crot-t., Echi., Elae., Hydrc., Lyc., Petr., Phos., Rad-br. ,Ran-b., Rhus-t., Sars., Sil., Still., Sulph., Syc., Thiosin. i Thyr. LUPUS ERITEMATOSUS ( LUPUS ERYTHEMATOSUS )Viđa se u dva klinicka oblika: diskoidni lupus DLE (ogranicen samo na kožu) i sistemski lupus SLE. Diskoidni lupus eritematosusOva forma se viđa kod oba pola obično u srednjim godinama. Manifestuje se asiptomatskim dobro ogranicenim iregularnim ili kruznim plakovima eritema, depigmentacija, ljuspi, telengiektazija i atrofije epidermisa. Obično je lokalizovan na suncu izlozenim površinama lica ( u obliku leptira ). Ako je zahvacena poglavina javalja se kruzna alopecija. Primeceno je spontano iscelenje. Neophodna je zastita od sunca. Repigmentacija je spora i nekad nekompletna. Sistemski lupus eritematosusCesci je kod zena. Klinicki se manifestuje koznim lezijama i opstim simptomima kao što su temperature, iscrpljenost, gubitak apetita i tezine, artralgije i artritisi malih zglobova šaka, kuka, lakta i kolena. Moguca je generalizovana limfadenopatija i hepatosplenomegalija. Zahvacenost

kardiovaskularnog i respiratornog sistema se manifestuje kao prikarditis, miokarditis, koronarni vaskulitis, pleuritis, pneumonija i dr. Neophodna je i kontrola od strane oftamologa. Takođe su prisutni patoloski nalazi u krvnoj slici. U serumu ovih pacijenata je prisutno mnostvo auto antitela (posebno ANA, antinuklearna antitela ). Većina pacijenata prezivi desotogodisnji period. Korisni lekovi su:Achy-a., Apis., Calc., Cist., Cortiso., Form., Hiydrc., Iod., Kalibi. ,Kreos., Lach., Lepr., Lyc., Mand., Morb., Ox-ac., Petr., Phos. ,Sep. i Thyr. BAKTERIJSKE INFEKCIJE KOŽENa površini kože se može naci mnostvo razlicitih vrsta bakterija. Stalnim stanovnicima kože nazivamo one koje se uobicajeno nalaze na koži zdrave osobe i ne mogu se lako odstraniti pranjem. To su:Staphylococcus albus, Streptococcus viridans, Streptococcus faecalis, Corynebacterium acnes, Corynebacterium granulosum i dr. Većina od njih ne izaziva bolest. Sledecu grupu sacinjavaju uslovno patogeni mikroorganizmi koji na povrsinu kože dospevaju iz okruženja ili sa inficiranih osoba i mogu se odstraniti putem energicnog pranja ruku nekoliko minuta. Tu spadaju;Staphylococcus aureus, Streptococcus pyogenes, Pseuodomonas aeruginosa i dr. Većina njih izaziva bolest. U trecu grupu spadaju bakterije kao što su Mima herellea i Escerichia coli koje se mogu naci u malom broju na određenim delovima tela kod nekih ljudi i zovu se povremenim stanovnicima kože. Kada patogeni mikroorganizam naseli kožu, velika je verovatnoca da ce biti eliminisan putem konstantne deskvamacije gornjih slojeva kože ili putem prirodnih odbrambenih mehanizama. Međutim, kada su prisutni u velikom broju ili su obrambeni mehanizmi kože oslabljeni, mogu nastati bolesti kože zvane piodermije. IMPETIGO To je zarazna, autoinokulaciona infekcija kože izazvana stafilo i streptokokama. Najčešće se prenosui putem prljavih ruku, tacnije noktriju. U decijem uzrastu izvor infekcije može biti drugo dete. Svrab je jedini simptom a klinicki se manifestuje makulama, vezikulama, pustulama i krustama boje meda koje nakon odstranjvanja ostavljaju ogoljenu crvenu povrsinu. U tezim slučajevima može doci do regionalne limfadenopatije i povisene temperature. EKTIMABolest slicna impetigo ali je procesom zahvacen dublji sloj tkiva. Gnoj je obično pomesan sa krvlju. Kruste su obično tanmo braon ili crne, tesko se odstranjuju, ostavljaju purulentne nepravilne ulcere. Javlja se u bilo kom uzrastu, cesce kod starije dece. Ako su lezije obimne može doci do intoksikacije. ČIR (FURUNCUL)Izrazito bolna,duboko polozena, akutna infekcija folikula dlake i njene okoline. Može se javiti bilo gde na telu, najčešće na kosmatim predelima izlozenim trenju, vlazi. Ako se javi na gornoj usni ili vratu poštoji mogucnost komplikacije u smislu tromboze sinusa kavernozusa. Cesci su kod dece, pothranjenih ,dijabeticara. Simptomi su bol, groznica, iscrpljenost. Furunkul sa postepeno uvecava, razmeksava, fluktuira, spontano otvara i posle par dana izbacuje jezgro nekroticnog tkiva i gnoja. KARBUNKUL (CARBUNCUL)To je duboka infekcija, sacinjena od grupe furunkula, udruzena sa intenzivnom inflamatornom reakcijom u okolini i potkožnom tkivu. CELULITIS (CELLUITIS)To je infekcija dermisa i potkožnog tkiva. Obično se javlja kao komplikacija rana, ulcera, a ponekad i spontano. Manifestuje se kao osetljiva, bolna, crvena, otecena površina, vrela na dodir ali nejasno ogranicena od okoline. Moguc je poremecaj opšteg stanja. Obično su uzrocnici koke.

ERIZIPEL (ERYSIPEL)To je akutna infekcija kože i potkožnog tkiva, uzrokovana beta-hemolitickim streptokokom. Manifestuje se slicno celulitisu ali je osnovna razlika u tome što je zahvacena površina jasno ogranicena od okoline. Ulazno mešto za bakteriju obično su mikro traume kože. Cesce se javlja u mlađem i starijem zivotnom dobu. FOLIKULITIS (FOLLICULITIS)Radi se o akutnoj infekciji folikula dlake najčešće uzrokovana stafilokokom. Siri se autoinokulacijom i povradama prilikom brijanja. Ukoliko je lezija duboka, hronicna i tvrdokorna, naziva se sikozom. Gornja usna je posebno podlozna ukoliko muskarac pati od hronične sekrecije iz nosa. Manifestuje se svrabom, osećajem paljenja i bolom prilikom manipulacije dlakama. Lezije se saštoje od pustule u folikulu dlaka. Kod sikože je zahvacena i okolna koža sa crvenilom i stvaranjem krusti. SEKUNDARNE PIODERMIJEKlinicki se manifestuju na terenu neke predhodne kožne infekcije sa produkcijom gnoja, pustula i krusti. LECENJEZa sve vazi išto pravilo:lezije se moraju prati dva puta na dan, vodom i sapunom. U koliko su na kosmatom delu bolje je upotrebiti sampon. Ako se ove ifekcije ponavljaju mora se traziti skriveni uzrocnik. Za lecenje piodermija najčešće se koriste:Apis., Bell., Calc-s. ,Hep., Lach., Merc., Rhus-t., Sil. Beladona se daje za tople, osetljive, jarko crvene lezije sa pulsirajucim bolom. Bitno je da se daje pre formiranja gnojne kolekcije. Hepar se koristi za vrlo osetljive i bolne lezije. Bol je tipa probada, suporacija je intenzivna, a poboljšanje dolazi od toplote i uvijanja. Abrot. se koristi posle Hep. u lecenju cireva. Silika se daje u manje bolnim i osetljivim lezijama sa smrdljivim gnojem i dugotrajnom supuracijom. Pacijent ima averziju na hladnoću i zelju da pokrije lezijuMerkurijus se koristi za sporo napredujuce, stalno vlazne, vezikolo-pustulozne lezije sa zuto-braon krustama, jednako osetljivim na hladnoću i toplotu. Udruzeni simptomi ukljucuju tendenciju ka znojenju i pojacanoj salivaciji. Lahezis se koristi za bolne, brzo napredujuce lezije okružene purpurnom nijansom. Hladnoca donosi olaksane osećaju pečenje i bola u samoj leziji. To je dobar lek za tretman cireva, karbunkula i erizipela. Rus-tox se daje za bolne, crvene, edematozne i vezikulozne lezije (erizipel i celulitis). Apis se daje za lezije slicne kao i Rus-tox ali bol u leziji ima poboljšanje od hladnoce i pogoršanje od toplote. Taj bol je tipa pecenja ili ujeda, uboda. Kalkarea-sulfurika se koristi za bolne procese (kao posledica posekotina ili modrica) kod kojih je gnoj nasao put evakuacije. Mezereum se koristi za ektimu tipa ulceracija sa nepodnosljivim svrabom. Lezije su okružene svetlo crvenom areolom. Pacijenti su obično vrlo osetljivi na hladnoću. Ostali lekovi za ektimu su Anthraco., Ars., Calc-s., Jug-c., Kali-bi., Lyc., Merc-s., Nit-ac., Sulph. Cikuta viroza se daje za teske limun zute kruste bez svraba, koje se viđaju kod impetiga i piodermija komplikovanih sa ekcemom. Ostali lekovi za impetigo su Ant-c., Ant-t., Ars., Calc. ,Calc-p., Calc-s., Dulc., Graph., Hep., Merc., Nat-m., Rhus-t., Sil., Sulph., Viol-o., Viol-t. Grafit se koristi za erupcije sa izlucevinama, gustim eksudatom.

Arnika se daje za grupu cireva koji se naglo pojavljuju tokom vlaznog i hladnog vremena sa velikom osetljivoscu na dodir. Lezije imaju bilateralnu, simetricnu distribuciju. Antimonijum krudum se daje za cvrste, teske kraste boje meda, vezikulozne i pustulozne lezije sa pečenjem i svrabom, koje su gore nocu od toplote kreveta. Udrzeni simptomi ukljucuju gastricne poremecaje sa belom naslagom na jeziku. Vinca minor i Viola tricolor se koriste za piodermije lica i poglavine. Sulfur i Psorinum su lekovi izbora za hronične, rekurentne piodermije. Tuja i Stafisagrija se koriste u lecenju sikože brade. Nozodi tipa Stafilokokcina i Streptokokcina se neizmenicno koriste za brzi oporavak od piodemija. GLJIVIČNE INFEKCIJE KOŽEGljivične infekcije kože se cesce javljaju tokom toplog i vlaznog vremena. Dele se na povrsne i duboke. U povrsne spadaju: dermatofitoze (ringworm) i pitirijazis verzicolor. Duboke predstavlja kandidijaza kože. DERMATOPHYTOSES ( RINGWORM )To su najčešće infekcije kože uzrokovane mikroorganizmima iz rodova: Microsporon, Trichophyton, Epidermophyton. Klinicka podela se pravi u odnosu na deo tela koji je zahvacen. Tinea capitis (glave)Infekcija zahvata poglavinu. Obično se viđa kod dece pre puberteta. Može da bude tvrdokorna, zarazna čak i epidemijska, izazvana mikrosporonom i trihotifonom. Manifestuje se blazim svrabom (ili bez njega), a lezije su okruglaste, sive, ljuspaste i deluju kao celave površine na poglavini. Sustinski samo su vlasi pokidane do nivoa kože. Nekada ove promene mogu da produkuju puno sekreta i krusti,taj oblik se naziva favus. Inficirane osobe i domace ljubimce treba energicno leciti. Kosu uvek prati posle šišanja. Tinea barbe (brade)Zahvacena je koža brade i brkova. Viđa se samo kod odraslih muskaraca. Manifestuje se kao crvene, upaljene papule ili pustule udruzene sa eksudacijom i krustama. Dlaka brade ispada bez bola. Tinea corporis (tela)Zahvaćeni su trup i ekstremiteti. Manifestuje se kao jako svrbece lezije, kruznog ili nepravilnog oblika, dobro ogranicene ivice. Tu ivicu čine papulo-vezikule, dok centralni deo pokazuje eritem, ljuspe i povremeno hiperpingmentacije. Sustinski promene se sire periferno, a povlace iz sredine. Javlja se na otkrivenim površinama tela i amnanesticki se može dobiti podatak o kontaktu sa inficiranim domacim zivotinjama. Tinea cruris (dzokejski svrab)Kožne promene su obično ogranicene na prepone i glutealnu brazdu. Cesce se srece kod sportista, gojaznih osoba i onih koji se mnogo znoje. Manifestuje se intenzivnim svrabom, eritematoznim lezijama tipa macula, po periferiji sa centralnim rasvetljenjem. Tinea pedis (atletsko štopalo)Često se javlja u obliku fissure (rasčep) između prstiju, sa ljuštenjem kože i vlaznom maceracijom. Obično se manifestuje svrabom, a nekad osećajem paljenja i bola ukoliko je komplikovan sekundarnom infekcijom. Ponekad mogu poštojati grupice vezikula svuda po tabanima, vlazenje kože, razarajuca zahvacenost noktiju sa promenom boje i hipertrofijom nokatne ploce. Preporucuje se redovno odrzavanje higijene, pazljivo sušenje kože između prstiju, izbegavanje sintetickih carapa, plasticne, drvene i zatvorene obuce. Tinea unguium (nokta)

U pocetku biva zahvacen samo jedan nokat, a ostali tokom vremena. Primarno process pocinje na distalnog dela nokatne ploce i siri se ka proksimalnoj (slobodnoj) ivici. Nokti su bez sjaja, krti i hipertrofisani, a supstanca nokta je drobiva i testasta. Vremenom boja se menja u tamno braon ili crnu. Ovo su obično vrlo tvrdokorne infekcije. Lecenje: pacijente treba podsticati da ove promene peru vodom i sapunom redovno. Da izbegavaju sinteticku odecu i neadekvatnu obucu posebno leti. Graph., Hep., Kali-s., Mez. i Viol-t za slučajeve sa obilnim izlucevinama. Graph. sa daje kod gustih zutih i smrdljivih izlucevina. Hep. kod pacijenata koji imaju zuckaste izlucevine sa jakim bolom, osetljivoscu i zeljom da pokriju promene. Kali-s. se koristi kod pacijenata koji imaju zuckašto zelene izlucevine sa krustama. Mez. i Viol-t. se daju kad ispod krusti poštoji gnoj sa intenzivnim svrabom, pečenjem i eritemom oko lezije. Viol-t. je specificno indikovan za lezije na poglavini. Ars., Rhus-t., Sep. i Tll. se koriste kod pacijenata sa tineom korporis. Sep. se daje kada su promene na gornjem delu tela. Rus-t i Ars. kod papulo-vezikuloznih lezija sa svrabom i pečenjem. Hydrc., Sars. i Petr. za tineu šaka i stopala. Petr. je lek za zimu, a Sars. za agravaciju tokom leta. Ant-c., Thuj., Sil. i Graph. se daju za deformisane, krte, i lomljive nokte. Calc., Calc-s., Lyc. i Sulph. kad su opsti konstitucionalni simptomi jace izrazeni nego lokalni. Tub. i Psor. se daju povremenoPITYRIASIS VERSICOLOR ( TINEA VERSICOLOR)To je blaga, povrsna infekcija kože, obično trupa koju izaziva Pityrosporon orbiculare. Ne prenosi se lako, cesce se javlja kod osoba koje se utopljavaju i mnogo znoje. Može poštojati svrab. Lezije imaju izgled somotastih mrlja, zuckašto svelte boje, sa precnikom cetiri do pet milimetara. Nekad su promene slivene. Ove promene i ako se izloze suncu ne potamne. Ljuspe na površini promene se lako skidaju grebanjem. Gljivica se otkriva mikroskopskim pregledom ljuspi. Lekovi: Anag., Bac., Chrysar., Mez., Nat-ar., Sep., Sulph. i Tell. KANDIDIJAZA KOŽE ( CANDIDIASIS-MONOLIASIS )Većinu ovih infekcija uzrokuje Candida albicans. Ona se kao uslovno patogena nalazi na koži, ustima i gastrointestinalnom traktu zdravih osoba. Bolest izaziva pod izvesnim okolnostima kao što su: toplota i vlaga, stanja oslabljenog imuniteta, dijebetes, preterana upotreba antibiotika, kortikosterioida i imunosupresivnih lekova. Svrab može biti jako izrazen. Nekad osećaj paljenja posebno u predelu vulve i anusa. Manifestuje se nejasno ogranicenim zonama eritema i maceracije (povrsno ogoljene površine boje mesa). Na površini lezije se javlja belicast, sirast secret (zgrusane izlucevine). Najčešće zahvacene zone su: usna duplja, uglovi usana (nedostatak B vitamina), pregibi tela (tada se naziva intertrigo), vulva i vagina (često tokom trudnoce), penis i nokti. Zahvacenost noktiju se viđa kod domacica, pralja, pekara, obolelih od dijabeta. Okolina nokta je otecena i upaljena. Nokatna ploca nepravilno zadebljala, ponekad je moguce istisnuti gnoj. U lecenju je nophodno kontrolisati sve predinirajuce faktore. Lezije odrzavati cistim i suvim. Hydrastis u desetopoštotnom vodenom rastvoru se koristi namenski, lokalno u bilo kojem tipu kandidijaze. Borx., Merc., Sulph. i Nit-ac. imaju siroku primenu. Sul-ac. sa koristi za promene

u usnoj duplji. Arum-tr., Cond. i Ant-c. za uglove usana. Graph., Lyc. i Caust. su konstitucinalni lekovi za intertrigo. Hydr., Kreos., Cop. i Sep. specificno za vulvo-vaginitis. Sil., Merc. i Myris. za hronicnu paronihiju (bolest nokta). VIRUSNE INFEKCIJE KOŽEVERRUCAE ( VERUKE ) - BRADAVICEInfektivno kožno obolenje, uzrocnik je humani papiloma virus koji zivi samo u epidermisu. Danas se zna za najmanje 30 seroloskih tipova ovog virusa a neki od njih se dovode u vezu i sa karcinomom grlica materice. Izvor infekcije je zarazazena osoba, bliskim ili direktnim kontaktom. Virus prodire u kožu preko malih, mikroskopskih povreda. Klinicki promene su asimptomatske, rastu sporo, vel do 0. 5 cm, sa neravnom bradavicaštom povrsinom. Broj lezija varira, čak i do hiljadu. Cesce se vide kod osoba sa oslabljenim imunitetom. Poštoji vise razlicitih formi bradavica. Verrucae vulgaris (obicne bradavice):najcesca forma, karakteristicno na dorzumima šaka i stopala ili bilo gde na telu. Verrucae planae:javlja se često kod dece, na licu, šakama. Boje kože su, sitne, zaravnjenog vrha. Verrucae plantares:bradavica stopala, jako bolna, u boji kože, neravne površine. Bradavica je jasnom, svetlom linijom odvojena od okolne kože, za razliku od zulja koji je u kontinuitetu saokolinom, somotaste površine. Condylomata acuminata (genitalne bradavice):prenose se seksualnim kontaktom, rastu brze i eruptivnije u odnosu na predhodne forme (posebno tokom trudnoce). Zahvaćeni su genitalni organi, usce uretere, anus i okolina. Mogu se preneti na novorođence. Lecenje:moguce je spontno isceljenje. Thuja je lek izbora, za sve tipove, koriscena lokalno u maticnoj tinkturi ili oralno u razlicitim potencijama. Calc. se koristi za promene na licu, šakama, rukama. Najbolji preparat je Calc-ovi-tosta. Ruta je korisna za bradavice na stopalima i šakama, kao i za verrucae planae. Caust. za razne forme: krvarece, bolne, inflamirane i za karakteristicnu lokalizaciju, bradavice u blizini nokta. Staph. za suve, karfiolaste bradavice na genitalijama. Nit-ac za velike, lako krvarece, sa ostrim bolom. Dulc za velike,barsunaste i bezbolne bradavice na licu, šakama, posebno na dlanovima. Ant-c za ostre, tvrde, vrlo bolne bradavice dlanova i stopala. Ostali lekovi koji se prepisuju uglavnom na osnovu konstitucije su:Ars. ,Bar-c. ,Bov. ,Cinnb. ,Ferrpic., Hep. ,Lac-cr. ,Lach. ,Lyc. ,Med. ,Merc. ,Mrec-c. ,Nat-c. ,Natm. ,Nat-s. ,Petr. ,Ph-ac. ,Pic-ac. ,Psor. ,Ran-b. ,Rhust., Sabin. ,Sars. ,Sep. ,Sil. i ,Sulph. MOLLUSCUM CONTAGIOSUM(MOLOSCUM CONTAGINOSUM)Obolenje je uzrokovano virusom iz grupe pox virusa. Infekcija se siri direktnim kontaktom a kasnije auto-inokulacijom vrlo lako na razlicite delove tela. Obično se javlja kod dece. Manifestuje se u formi asimptomatskih, perlastih, belih ili ruzicastih, dobro definisanih papula sa ulegnutim centrom. Vremenom dolazi do supuracije, stvaranja krusti i iscezavanja promena. Korisni lekovi ako lezije perzistiraju:Brom. ,Calc-ar. ,Cala. ,Kali-i. ,Sulph. ,Sil., Thuj. Po nekim autorima Calc i Sil su vrlo efikasni lekovi. VARICELLA (OVCIJE BOGINJE)Uzrocnik bolesti je virus Varicella Zoster. Prenosi se kapljicama iz nazofaringsa obolele osobe. Inkubacija traje 9-23 dana. Pocetni stadijum je pracen malaksaloscu, groznicom, povisenom temperaturom, eventualno blagom respiratornom patologijom. Posle dan, dva formiraju se vezikule ispunjene prvo bistrom a kasnije mutnom tecnoscu koja sadrzi obilje virusa. Za 2-4

dana promene se suše, stvaraju se kruste koje vise nisu infektivne. Oziljci retko ostaju. Distribucija lezija je centripetalna, najvise na trupu, potom licu, poglavini, ekstremitetima. Moguca su dva, tri naleta erupcija. Lecenje:neophodna je izolacija i sprecavanje cesanja uz adekvatnu higijenu. Acon. ,Bell. ,Bry. i Gels. se daju u pocetnom stadijumu. Vario. je lek izbora za profilaksu. Rhus-t za rani vezikulozni stadijum, dovodi do olaksavanja simptoma. Sulph. kod komplikovanijih slučajeva sa jakim svrabom. HERPES ZOSTERHERPES ZOSTERTo je akutna vezikulozna erupcija koju izaziva isti virus kao i ovcije boginje nakon kojih zaostane u telu pritajen. Obolenje se javlja kod osoba sa delimicnim imunitetom. Sta dovodi do reaktivacije virusa nije poznato, predpostavlja se oslabljen imunitet, stres, koriscenje imunosupresivnih lekova,kortikosteroida, malignitet…Sve pocinje jakim bolom koji ne može da se dovede u vezu sa nekim uzrocnim faktorom. Bol je lokalizovan duz segmenta nerva. Za par dana dolazi do izbijanja grupa vezikula na eritematoznoj osnovi, duz propagacije nerva, obično samo sa jedne strane tela. Moguce je uvecanje regionalnih limfnih žlezda. Lezije zaceljuju za desetak dana ali vrlo često zaostaje jak neuralgican bol i može trajati par meseci. Lecenje je usmereno na oslobađanje od bola, redukciju promena i prevenciju Acon. se koristi u pocetnoj fazi. Ars u svim stadijumima i vrlo je efikasan. Ran-b. ,Rhus-t. ,Arn za vezikule i bol. Apis specificno za za lezije na licu sa otokom. Hep. ,Sil. ,Merc za sekundarnu infekciju. Caust. ,Kalm. ,Mez. ,Morph. ,Spig. ,Zinc., i Zinc-p. za postherpeticnu neuralgiju. HERPES SIMPLEXOvo obolenje izaziva virus Herpes hominis koji se manifestuje u dva oblika kao Herpes simplex 1(promene su lokalizovane na ustima) i Herpes simplex 2 (promene su lokalizovane na genitalijama). Infekcija se siri kapljicno i putem direktnog kontakta. Posle privobitne infekcije u detinjstvu on perzistira u reginalnim ganglionima tokom zivota. Primarna infekcija se manifestuje posle prvog kontakata sa virusom nespecificno i obično prođe neprepoznato. Rekurentne infekcije se manifestuju ponavljanim izbijanjem grupa vezikula sa ili bez peckanja, svraba, bola. Lokalizovane su na ili oko spojeva kože i sluzokože (usta, nos, genitalije) a nekad i na bilo kom drugom delu tela. Moguca je reakcija regionalnih limfnih cvorova. Skrivena zarista infekcije se izgleda ne mogu otkloniti ni jednim poznatim načinom lecenja. Sa homeopatske tacke gledista glavni problem je povratna infekcija za sta ni jedan specifican lek ne poštoji. Dulc. i Rhus-t se koriste za vezikulozni stadijum. Konstitucionalni lekovi kao Nat-m. i Psor. mogu biti lekovi izbora za labijalni herpes. Nit-ac. ,Merc., i Cor-r za genitalni herpes sa promenljivim efektom. Thuj. i Ars za obe forme herpesa. BOLESTI IZAZVANE ARTROPODAMAArtoprode su najveca grupa u zivotinjskom carstvu koja uključuje million vrsta. Od dermatoloskog interesa su: razne vrste insekata, ose, pcele, strsljeni, mravi, skorpioni, pauci, krpelji i stenice. Iako se često optuzuju pauci oni retko napadaju coveka, izuzetak su mrki pauk (Loxosceles laeta) koji izaziva teske nekroticne reakcije i crna udovica (Latrodectus mactans) ciji je ujed može biti smrtonosan. Mehanizam nastanka kožne promene ide od mehanicke trauma, preko direktne inekcije supstance koja izaziva povredu tkiva kože,hiper seznzitvnosti i sekundarne infekcije. Efekti ugriza insekta zavise od prirode farmakoloski aktivne supstance u otrovu ubacenom preko zaoke i od osetljivosti domacina na antigene insekta. Manifestuje se akutnim bolom, crvenilom u okolini ujeda i otokom. Nekad se može izazvati sistemska reakcija u vidu povisene temperature, glavobolje, pada krvnog pritiska i soka. Skoro uvek je prisutan svrab koji se pogorsava usled stalnog cesanja. Nekad je tesko postaviti dijagnozu ako je napad ostao

neprimecen, a reakcija odlozena. Malje gusenica mogu svojim nadrazajnim dejstvom izazvati dermatitis. Stenice daju ujede u vidu linija ili skupova obično posle boravka u postelji sumnjive cištoce Buve su ekto paraziti koji sisaju krv domacih zivotinja i ljudi. Kod osetljivih osoba mogu izazvati papilarnu urtikariju. Ona se cesce viđa kod dece mlađe dobi. Ove lezije se javljaju sezonski i kakodete raste sve su ređe zahvaljujući hiposenzibilzaciji ponovljenim ujedima. Lecenje: ukloniti pacijenta iz ugrozavajuce sredine, zaštititi ga odecom i repelentima. Apis se daje u većini slučajeva. Reducira bol, oticanje i crvenilo. Daju se male potencije vise puta na dan. Za ujed pcele i ose daje se lokalno tinktura ili svez sok od biljke Sempervivum tectorum. Za hiper senzitivnost na ubod insekta Anc., Calad., Staph., Sulph., Nat-m. i Thuj. PEDIKULOZA (VASLJIVOST)To je infestacije kože glave, trupa ili pubisa uzrokovana razlicitim vrstama vasi (Pediculus capitis, corporis, pubis). Osnovni dijagnostički elementi su: jak svrab i cesanje koje dovodi do dubokih ekskorijacija (ogrebotina) na zahvaćenim delovima, gnjide na vlasima poglavine (obično na potiljku i iza usiju) i drugim kosmatim delovima, ponekad plavicaste mrlje oko pubisa i na unutrasnjoj strani butina. Viđa se kod ljudi koji zive u losim higijenskim i socioekonomskim uslovima za vreme rata i prirodnih katastrofa. Pubicna vas se može preneti preko zarazane daske u toaletu, seksualnim kontaktom i razmenom odece. Telesna vas je obično smestena u donjem rublju i odeci, a na kožu dolazi samo da se hrani. Ona moza biti prenosnik ozbiljnih infektivnih oboljenja kao što su rovovska groznica i tifus. Vasi glave sisu krv i ubacuju svoju pljuvacku na mestu ujeda. Zenke legu osam do deset jaja na dan. Zovemo ih gnjidama, izgledaju kao sivkasti pupoljci pripijeni uz vlas. Lecenje: Carb-ac. i Staph. Se koriste u maticnoj tinkturi tokom noci za unistavanje gnjida kod sva tri oblika vasljivosti. Graph., Lyc., Nat-m., Merc., Sabad. i Psor. Se prepisuju oralno za brz oporavak i olakšavanje simptoma. SKABIJES (SUGA)To je dermatitis uzrokovan infestacijom parazitom Sarcoptes scabiei ili sugavcem. Može oboleti citava porodica. Prenosi se bliskim i direktnim kontaktom. Infekcija zahvata citavo telo sem glave i vrata. Nakon prelaska kod novog domacina trudna zenka polaze jaja u tunnel koji pravi u stratumu corneumu kože. Klinicke manifestacije se javljaju dve do tri nedelje posle infestacije za koje vreme se razvija hipersenzitivnost na produkte skabijesa. Promena je tipa jako svrbece papule ili vezikule (pogotovu nocu). Raspoređene su u obliku traka ili galerija karakteristicno u proštorima između prstiju šaka, unutrasnja strana podlakta, koren šake, pazuha, štonaka, penis, skrotum i oko bradavica kod zena. Mikroskopski se mogu videti crvici, jaja i crne tacke fecesa. Sekundarne infekcije su ceste u vidu pustule sa ili bez krusti. Lecenje: pacijent se leci sa ostalim clanovima porodice bez obzira da li su bolesni ili ne. Losion Sulphura, Carb-ac., Staph. u maticnoj tinkturi i lavandino ulje se koriste za celo telo, spolja (izuzev lica), dva puta na dan u dva uzaštopna dana. U većini slučajeva Sulph. se daje oralno. U slučajevima sa sekundarnom infekcijom: Merc., Hep., Kali-s. i Sil. Ars., Caust., Lyc., Sep. i Graph. za ekcematozne lezije. Crot-tiglium za lezije u predelu skrotuma. Rhus-v. Za vezikularne lezije na prstima sa intezivnim svrabom. Psorinum nozod napravljen od lezije skabijesa, daje se u slučajevima sa jakim svrabom koji ne daju odgovor na prethodnu terapiju. ALERGIJSKE REAKCIJE KOŽEOsoba tokom zivota može biti izlozena raznim vrstama alergena poreklom iz hrane, okruženja, prirode, lekova, nakita, odece, kozmetike, septickih fokusa bilo gde u telu. Takođe pritisak, dejstvo toplote, hladnoce, prisustvo infekcije parazitima, udisanje spora gljiva, fragmenata insekata, perut i dr. Svaki od njih može razviti specificnu alergisjku reakciju koja obično nije opasna po zivot. Organizam reaguje i stvara speficne limfocite i antitela. Opsta razmatranja:

- alergije su cesce kod supstanci koje se redovno koriste- neke supstance su po prirodi potentniji alergeni- neke osobe su po prirodi podloznije da razviju alergisku reakciju- kada je osoba jednom alergicna svako sledece uzimanje te supstance ce izazvati ponovljenu alergisku reakcijuURTICARIA ( URTIKARIJA ) – KOPRIVNJACATo je iznenadna pojava svrbecih, kruznih promena po koži razlicitog oblika i veličine. Promene se obično gube za dan dva, bez lecenja ako se izbegne ponovni kontakt sa alergenom. Ozbiljni napadi mogu biti udruzeni sa bolom u štomaku, mucninom, povracanjem, glavoboljom i povisenom temperaturom kod dece. Sve je ovo posledica delovanja histamine. Većina urtikarija ima u osnovi prvi tip preosetljivosti koga determinisu Ig E antitela fiksirana na površini mast ćelija i bazofila. Kao rezultat antigenantitelo reakcije dolazi do razaranja mast ćelije i oslobađanja histamine koji izaziva svrab, vazodilataciju i povecanu propustljivost krvnih kapilara. Nekada je ultikarija je posledica treceg tipa preosetljivosti. Determinisana IgG antitelima koji formiraju imune komplekse sa antigenima i oslobađajuvazoaktivne supstance. Obično je udruzena sa artritisom, artralgijom, protenurijom i temperaturom čak i kod odraslih. ANGIO-OEDEMA ( ANGIOEDEM )To je oblik urtikarije gde edem zahvata dublje podkožno tkivo. Lezije su obimnije, obično ne svrbe i traju do sedam dana. Obično se viđa na licu,šakama, nadlakticama …Ako lezije zahvate usta i jezik poštoji opasnost da se otok prosiri na grkljan što može dovesti do zatvaranja disajnih puteva, gusenja i fatalnog ishoda. To je jedino urgentno oboljenje u dermatologiji i mora se brzo i adekvatno reagovati. Lecenje: potrebna je detaljna analiza slučaja radi detekcijeuzrocnika i njegovo izbegavanje. Lekovi: Antipy., Ant-c., Apis., Ars., Astac., Bell., Bov., Bry., Cald., Salc., Carb-v., Caust., Dulc., Hep., Led., Lyc., Nat-m., Nats., Nuks-v., Phos., Psor., Puls., Rhus-t., Rumx., Sep., Slph., Sul-i. i Urt-u. Apis se daje za lezije sa boducim bolom koji se pogorsava od toplote. Rhus-t kada se promene pogorsavaju od hladnoce. Apis ., Nat-m., Psor. i Urt-u za urikariju izazvanu toplotom, suncevom svetloscu, psihickim i emocionalnim uzbuđenjem. Bov se daje za dermografizam. Ant-c i Chlol. Su indikovani kod ortikarije na hranu (mesoi vino). Frag. se koristi kod urtikarije izazvane jagodom. Bacls-7., Lat-m., Prot., Sal-ac. i Thyr. za angioedem. CONTAC DERMATITIS ( KONTAKT DERMATITIS )Akutan, sbakutan i hronican dermatitis nastao nakon direktnog dodira kože sa razlicitim vrstama alergena. To mogu biti kozmeticka sredstva, deterdzenti, razne hemikalije, nakit, delovi odece, lekovi za lokalnu primenu (antibiotici, antihistaminici, antigljivicni lekovi), namirnice za ishranu i drugo. Manifestuje se eritemom, edemom, pojavom svrbecih vezikula čak i pojavom boa u zoni kontakta sa izazivacem. Distribucija lezija je asimetricna. Kasnije vlazenje, stvaranje krusti i super infekcija. U lecenju je najvaznije izbeci dalji kontakt sa alergenom. Ukoliko to nije moguce neophodno je nositi zastitnu odecu (rukavice) ili korištiti kreme koji ce napraviti barijeru protiv penetracije alergena. Lecenje konstitucionalno. DERMATITIS MEDICAMENTOSA(DERMATITIS MEDIKAMENTOZA)To je reakcija na sistemsko uzimanje lekova. Obično je iznenadna, bilateralna i generalizovana. Lezije variraju od leka do leka i od pacijenta do pacijenta. Relativno mali broj ovih koznih promena je prava alergija. U ostale dejstvene forme spadaju: predoziranje, toksicna sporedna dejstva, među dejstvo lekova, poremecaj izlucivanja, nepodnosljivost pri malim dozama i dr. Viđa se u razlicitim kliničkim manifestacijama:

UrtikarijaLezije spontano nestaju nakon iskljucivanja leka ali u slučaju alergije na penicillin i aspirin mogu se zadrzati dve do cetiri nedelje. Pruritus (svrab)Bez vidljivih koznih promena, svrab mogu izazvati pilule za kontračepciju, gljivične infekcije, antituberkulozni lekovi. PurpuraTackasta krvarenja, najčešće u donjim delovima tela izazvana poremecejima koagulacije i niskim brojem trombocita. Može biti posledica koriscenja diuretika, sulfonamida, barbiturata i lekova za secernu bolest. Eritema multiformeManifestuje se kruznim lezijama veličine 1-2 cm sa tamnim, plavicastim centrom oko koga se uzdize eritematozna periferija. Promene izgledom podsecaju na metu. Nekad se mogu razviti bule u centru. Ozbiljni slučajevi su praceni temperaturom, upalom i bolom zglobova, promenama na ocima i sluzokožama, kao i patnjom bubrega. Mora se brzo i adekvatno reagovati. Sem lekova ovo oboljenje mogu izazvati virusi, bakterije, gljive, razni toksini…Lekovi:Antip. ,Bor-ac. ,Cop. ,Lepr. ,Vesp. Toksicna epidermalna nekrolizaNajtezi oblik reakcije na lekove. U pocetku je prisutan eritem i razlicite makule da bi se za 24 casa razvila nekroza povrsinskog sloja epiderma sa sljuscivanjem (odlubljivanjem). Promene su tamno braon boje a zone bez epitela jarko crvene, vlazne. Zahvacene su i sve sluzokože. Može se javiti i slepilo. Stanje je jako tokzicno i zahteva urgentno zbrinjavanje. Za ovakva stanja izazvana dejstvom lekova koriste se Acon. ,Apis. ,Bell. ,Nux-v., naravno pošto je svako alopatsko lecenje obustavljeno. Berb. ,Berb-a. ,Lach. ,Merc. ,Nit-ac. ,Sil i Sulph za prevenciju postinflamatorne hiperpigmentacije. ATOPIC DERMATITIS (ATOPIJSKI DERMATITIS) -EKCEMTo je svrbeca, eksudativna ili lisajna erupcija na karakteristicnim mestima (lice-obrazi, brada, vrat, gornji deo trupa, šake, pregibi laktova i kolena sa unutrasnje strane). Javlja se u ranom detinjstvu, ima tendenciju ponavljanja do dve, tri godine. Do puberteta se izgubi. Da bi se postavila ova dijagnoza nopehodan je podatak da u licnoj ili porodicnoj anamnezi poštoji astma, alergija, ekcem. U serumu poštoji povisen titar Ig E antitela, defektna funcija fagocita i limfocita. Mali krvni sudovi pokazuju tendenciju ka vazokonstrikciji što se manifestuje kao bledilo, posebno lica, beli dermografizam, preosetljivost na hladnoću. Klinicke manifestacije su razlicite ali je svrab vodeci simptom. Ukoliko se u toku aktivne bolesti primi vakcina protiv malih boginja može se razviti stanje poznato kao eczema vaccinatum koje može biti vrlo ozbiljno. Acon., Apis., Anc., Bell., Merc., Phos., Sil., Thuj., Vac. se preporucuju u ovom slučaju. Uopsteno kod atopijskog dermatita koriste se Aeth., Am-c., Caust., Crot-t., Graph., Hep., Kali-ar. ,Lyc., Mang., Nat-m., Psor., Sep., Sulph. i Rhus-t. Ostali lekovi koji se koriste u razlicitim formama dermatita ukljucuju: Anac., Ant-c., Ars., Ars-i., Berb., Berb-a., Borks., Bov., Calc., Canth., Caps. ,Carb-ac., Caust., Cic., Clem., Crot-t., Dulc., Fl-ac., Frax., Hep., Graph., Hydrc., Jug-r., Kali-ar., Kreos., Lyc., Mang., Merc-c., Merc., Mez., Nat-m., Nuks-v., Olnd., Ftr., Podo., Psor., Rhus-t., Rhus-v., Sars., Sep., Sulph., Sul-i., Thuj., Tub., Ust., Vinc. i Viol-t. NAEVI ( MLADEŽI )Nevusi su kruzne kožne displazije embrionalnog porekla. Retko su prisutni na rođenju. Mogu se pojaviti tokom prvih dana ili godina zivota, a često i kasnije. Ne treba ih smatrati fiksnim

promenama jer mogu spontano isceznuti. Većina nevusa perzistira celog zivota, polako se umnozava i menja oblik. Delimo ih u dve velike grupe:

1. nevocelulerni (melanociticni) nevusi – sadrze nevusne ćelije (melanoblaste) i mogu maligno da degenerisu

2. obicni nevusi – nastali hiper ili hipoplazijom normalnih elemenata kože. NEVOCELULARNI NEVUSIPoznati su kao pigmentni mladezi. Javljaju se kao hiperpigmentisane makule veličine do 1cm, bilo gde na telu ukljucujuci dlanove, tabane i sluzokožu. Obično se ne menjaju tokom zivota i predstavljaju osobene znake. Ukoliko su u formi nodula zovu se pigmentne mole. Površina može biti i dlakava. Nekad, oko pigmentuvane površine poštoji depigmentovani prsten i tad se zovu halonevusi. Mongolska pega je promena prisutna na rođenju, sivo plave boje, obično u predelu donjeg dela leđa. Spontano se povlaci tokom vremena. Plavi nevus je ogranicena cvrsta promena veličine sociva tamno plave boje. Prognoza mladeza je obično povoljna. Retko je potrebno hiruski odstraniti mladez (samo u slučaju ponovljene iritacije). Znaci sumnjivi na malignu degeneraciju su: nagla promena veli i pigmentacije, zapaljenje mladeza bez provokacije, erozija površine mladeza, krvarenje i vrlo suspektno malih crnih mladeza u neposrednoj blizini. Nekad maligni melanomi nastaju spontano, bez predhodnog poštojanja mladeza na tom mestu. Prognoza zavisi od dubine na kojoj su smestene maligne ćelije. Najopasnije su duboke dermalne lokalizacije. Linfne bezbolne vrlo rano. Metastaziraju u kožu, jetru, pluca, srce i bubrege. Lecenje je iskljucivo hirusko, rezistentni su na zracenje. EPIDERMALNI NEVUSITo su obicni mladezi u kojima nema nevusnih ćelija. Nastaju proliferacijom epidermalnih ćelija. To su ogranicene pojedinacne ili grupisane tvorevine, mrko sive boje, cvrste konzistencije, pnekad sa orožalom povrsinom. Promene je moguce odstraniti elektrokoagulacijom, krio terapijom ili laserom. Moguca je primena lokalne aplikacije Acet-ac., Alum., An-caust. i Ant-t. U svrhu konstitucionalnog lecenja daju se Calc., Med. i Thuj. VASKULARNI NEVUSIRelativno su česti, mogu biti prisutni na rođenju i pratiti rast tela. Često su prisutni na licu u vidu jasno ogranicenih macula svetlo ili tamno crvene boje. Boja je uslovljena proširenjem kapilara. Mogu se javiti u vise oblika. Najpoznatiji je jagodicasti mladez. Dobro su ograniceni, uzdignuti iznad nivoa kože, rastu u toku ranog detinjstva i uglavnom spontano iscezavaju bez ikakvih oziljaka. Vaskularni mladezi se lece sklerozacijom, krio terapijom i laserom. Od lekova se koriste: Calc., Calc-f., Carb-v., Cund., Ferr., Fl-ac., Lyc., Phos., Rad-br., Thuj., Bell-p se koristi spolja. TUMORI KOŽETumori predstavljaju abnormalni rast tkiva. Mogu biti maligni i benigni. U benigne spadaju: seboroicna i solarna keratoza, milije,siringomi, razne vrste nevusa i pege. Maligni tumori su: maligni melanom, planocelurarni i bazoceluralni karcinom. SEBOROICNA KERATOZETo su izrastaji epitela obično pigmentisani sa barsunaštom ili bradavicaštom, izbrazdanom povrsinom. Ponekad imaju prljavo zutu adheretnu skramu preko cele površine. Velicina varira od jednog do nekoliko centimetara. Javljaju se na otkrivenim površinama tela. Iznenadna pojava većeg broja keratoza može biti udruzena sa unutrasnjim malignitetom. Sa zadovoljavajucum rezultatima se u alopatskoj medicini koristi laser, krio hirurgija i elektro-kauterizacija. Lekovi: Bar-c., Bar-m., Carc., Calc., Staph. i Thuj. MILIJE

To su male subepidermalne ciste. Manifestuju se kao belicaste ili zuckaste sitne papule veličine jedan do dva milimetra. Javljaju se na licu, oko ociju i na obrazima. Punktiranje putem igle i istiskivanje lezija ili elektro-kauterizacija se koriste u alopatskoj medicini. Homeopatski se može pokusati sa Calc-i., Staph. i Tab. SIRINGOMAPosledice su malformacije izlaznih kanala znojnih žlezda. Cesce su kod zena u adolescenciji. Javljaju se oko ociju, na obrazima, vratu i grudima. Veličine jedan do tri milimetra, papule u boji kože. Mogu izgledati kao providne ciste. Lekovi: Ant-c., Puls., Phos., Med., Phac., Kali-I i Thuj. PLANOCELULARNI KARCINOMMaligni tumor epidermisa ili njegovih dodataka. Javlja se na otkrivenim površinama tela kod osoba svelte puti koje lako izgore od sunca, a tesko pocrne. Mogu se razviti iz solarnih keratoza, hroničnih ulcera i lupusa vulgarisa. Pokazuju sklonost ka brzom rastu. Izgledaju kao mali, crveni, kupasti, cvrsti cvorici koji brzo ulcerisu i lako krvare na dodir. Na usnama i genitalijama se manifestuju kao rasčepi ili erozije koje često krvare. Do metastaza može doci vrlo rano putem limfotoka u udaljene organe. Dijagnoza se potvrđuje biopsijom. Lecenje je operativnom ili zracnom terapijom radi ekcizije. Lekovi: Anthhraci., Ars., Aster., Carb-an., Chim., Celm., Cund., Fuli., Gali., Hydr., Kreos., Lach., Tarent. i Thuj. BAZOCELURALNI KARCINOMMaligni tumor epidermisa, viđa se na otkrivenim površinama tela najčešće licu. Promene se sporo razvijaju, ivice su im dobro definisane i dostizu precnik jedan do dva centimetara tokom godinu dana. Izgledaju kao da su od voska sa prosirenim krvnim sudovima, pingmentovane površine. Zapustene lezije mogu da ulcerisu,dno ulcera je ulegnuto ispod površine okolne kože. Mogu da se sire i da zahvate velikeu povrsinu, vitalne structure kao što su nos, oci i kosti. Metastaze se skoro nikad ne razvijaju. Dijagnoza se potvrđuje biopsijom, a lecenje se saštoji u širokoj eksciziji. Lekovi: Ars., Bufo., Karb-ac., Karb-an., Con., Lach., Lyc., Merc., Nit-ac., Phos., Sil. i Thuj. MALIGNI MELANOMPredstavlja glavni uzrok smrti od koznih obolenja. Sve cesce se javla kod mlađih osoba. Mogu imati izgled macula, papula do nodula sa iznenađujucom igrom boja, od preliva boje mesa do katranašto crne, često sa primesama bele, plave, purpurne i crvene. Ivice su obično nepravilne, a rast može biti brz. Dubina invazivnog prodora je najvazniji prognosticki faktor. Lecenje se saštoji od siroke ekscizije sa preparisanjem limfnih žlezda. POREMECAJI NOKTIJUNokti se formiraju invaginacijom epidermisa na dorzalnoj strani krajnje falange svakog prsta. Prisutni su vec u devetoj nedelji intrauteinog zivota. Rastu kontinuirano, maksimalno brzo u detinjstvu, otprilike dva do pet milimetra mesecno. Promene noktiju mogu biti lokalizovane i ogranicene samo na nokat ili deo klinicke slike neke kožne bolesti (psorijaza) ili sistemskog oboljenja (anemija). URASTAO NOKATObično nastaje kao posledica pritiska neadekvatne obuce. Cesce su zahvaćeni veliki prsti. Radi se o pritisku i prodiranju nepravilno secene ivice nokta u okolno meko tkivo, što je praceno bolom, crvenilom, oticanjem, upalom, a ponekad i raštom granulacionog tkiva. Lecenje je dugotrajno. Nokte treba pazljivo seci tek kad preraste ivicu prsta. Cipela treba da bude komotna i meka. Thuj. i Calend. u vodenom rastvoru za lokalnu aplikaciju. Oralno se daju Graph. i Sil. Za ulcerozne promene Nit-ac., Hep., Sil. i Teucr. Za skundarno inficirano granulaciono tkivo Lach. i Sang.

TRANSVERZALNE BRAZDEOve promene se mogu javiti sa bilo kojim sistemskim oboljenjem. Javljaju se par nedelja posle početka bolesti i vracaju se u normalu nakon opravka. Mogu biti uzrokovani i povredon nokatne ploce. Sil., Thuj i Ars mogu biti od koristi. KOILONIHIJANokti postaju konkavni ili konveksni, obično tanki i lomljivi. Ovo stanje se viđa u anemijama. Nit-ac. je lek izbora uz ishranu bogatu gvozđem kao i Fer-p. OŽILJCI i KELOIDINastaju kao posledica ostecenja epidermisa sa posledicnom proliferacijom fibroblasta koji prave oziljak. Mogu biti hipertroficni (uzdignuti u odnosu na povrsinu kože) ili atroficni (ulegnuti u odnosu na nivo kože). Ovi poslednji nastaju kao posledica akni, malih i ovcijih boginja dok se hipertroficni stvaraju posle hiruskih zahvata, povreda, bakreijskih infekcija i opekotina. Kada fibroblasti nastave produkciju vezivnog tkiva i ako je rana kompletno zalečena oziljak prerasta granice prvobitne lezije i naziva se keloid. Ponasaju se kao neoplazme iako nisu maligni. Neke osobe imaju sklonost za formiranje keloida. Kod aktivnih keloida prisutan je svrab, bol, a nekad sklonost ka ulceraciji. Lecenje: Bell-p., Calc-f., Calc-sil., Carc., Caust., Ferr-s., Fl-ac., Graph., Iod., Kali-bi., Kali-sil., Mag-sil., Mang-sil., Nat-sil., Nitac., Rad-br., Sab., Sil., Staph., Sulph., Thiosin., Thyr., Vac. i Xanth. BOLESTI KOSERudimentirani zaceci folikula dlaka prisutni su vec u devetoj nedelji intrauterinog zivota. Na rođenju dete ima tanke dlacice po celom telu i nešto grublje na poglavini, obrvama i trepavicama. Tokom puberteta pojavljuju se malje u predelu podpazusnih jama, pubicnog regiona kod oba pola i na bradi kod muskaraca. Tokom godina smanjuje se broj dlaka na citavom telu. Rast dlake se odvija u tri faze: anagena (faza rasta), katagena (faza mirovanja) i telogena (dlaka ispada i raste nova). Kosa raste odorilike 1cm mesecno. U svakom trenutku max 24% folikula se nalazi u telogenoj fazi. Postoje sezonske varijacije. Ukoliko iz razlicitih razloga gubitak dlaka postane abnormalan nastaje alopecija. DIFUZNA ALOPECIJARadi se u ubrzanom prelasku folikula iz anagene u telogenu fazu što je normalan odgovor folikula na stress i istezanje. Trudnoca, produzeno febrilno stanje, operacije, anemije, transfuzije krvi, dijete, ozbiljne sistemske bolesti, produzen emocijonalni stress i razni lekovi mogu da predisponiraju pojavu oboljenja. Obično tri meseca posle neke od ovih epizoda zapocne ispadanje dlaka. Tezina slučaja zavisi od podložnosti pacijenta i vrste stresa. Lecenje: Calc., Canth., Carb-v., Lyc., Nat-m., Nit-ac., Sep., Sec. i Sulph. Se koriste nakon porođaja. Arn. i Chin. Posle operacija i transfuzija. Nat-m., Ign., Phos-ac. Nakon stresa. ANDROGENA ALOPECIJAVeruje se da se oboljenje prenosi autozomno dominantno. Iako klinicka manifestacija zavisi od androgenih hormona, nije pronađena razlika u nivou androgenih hormona kod muskaraca sa alopecijom i bez nje. Nikad ne pocinje pre puberteta. Lecenje konstitucionalno: Anac., Bar-c., Fl-ac., Graph., Phos., Sil. i Nat-m. ALOPECIJA AREATACest problem kod dece i mladih. Iznenada dolazi do kompletnog gubitka kose, kruznog oblika. Moguce je da zahvati obrve, bradu, trepavice. U većini slučajeva dolazi do spontanog rasta kose nakon tri meseca. Ako se to ne desi ili se pojave nove promene pokusati sa: Ars., Bac., Calc.,

Cortiso., Fl-ac., Graph., Kali-p., Lepr., Lyc., Morg-g., Hep., Phos i Psor. Za totalnu alopeciju pokusati sa Syph. i Ust. SEDA KOSATo je fizioloska manifestacija starenja i ne poštoji tretman osim farbanja. Neke osobe mogu da posede u ranim godinama čak i u detinjstvu. Mogući lekovi Lyc., Graph., Phos., Ph-ac., Sil., Sul-ac., Psor. i Ars. Za pramenove posedele kose koriste se: Jab., Lepro. i Psor.

Indeks manje poznatih lekovaAbrom-a Abroma augustaAcet-ac Aceticum acidumAchy-a Achyranthes asperaAnag Anagallis arvensisAnthraci AnthracinumAnthraco AnthracokaliAntip AntipyrinumArum-t Arum triphullumAstac Astacus fluviatilisAster Asterias rubensAza Azadirachta indicaBacls-7 Bacillus 7 (Paterson)Bac. Bacillinum BurnettCalad. Caladium seguinumCalc-o-t. Calcarea ovi testaeCalc-pic. Calaium picricumCalc-sil. Calcium silicatumCalo. Calotropis giganteanCalth. Caltha palustrisCarbn-s. CarboneumCarb-ac. Carbolicum acidumChaul. ChaulmoograChim. Chimaphila umbellateChin-ar. Chininum arsenicosumChlol. Chloralum hydratumChrysar. ChrysarobinumCist. Cistus CanadensisCund. CundurangoCop. Copaiva officinalisCortiso. CortisonumCort-t. Croton tigliumCupr-act. Cuprum aceticumScroph-n. Scrophularia nodosaSemp. Sempervivum tectorumStry-p. Strychninum phosphoricumSulfa. SulfanilamidumSumb. Sumbulus moschatusSyc. Sycotic co.

Ter. Terebinthiniae oleumTeucr. Teucrium marum verumThiosin. ThiosinaminumVac. VaccininumVario. VariolinumVern-a. Vernonia anthelminticaVesp. Vespa crabro