Granulakao lek

HOMEOPATIJA

istine i zabludekako se prave lekovimona pomo

ta sve krije vaa

kuna apoteka?

2

345 6

7/8 9

10

11 12

13 14 1516-192021 22 23 24 25 26/27

28/2930/31

Moni lek granuleta je homeopatijaKako deluje: principi homeopatije Od ega se prave homeopatski lekovita se moe leiti homeopatijomKako izgleda homeopatski intervju? Razlike izmeu homeopatskog i klasinog leenja; gde se homeo-patija primenjujeIstorija homeopatijeSamoleenje iz male kune apoteke AlergijeBronhitis Glavobolje i migreneBoloviKandidajazaGrip i nazebMenstrualne tegobe i PMS Zapaljenje sinusaRegulisanje telesne teineTemperatura, zapaljenje beike,Nesanica, iscrpljenost i malaksa-lost, koncentracija, umorMali renikNajea pitanja i informacije, prednosti i nedostaci, korisni sajtovi

Sadraj:Homeopatija

Zdravi i kroz ovu jesen

Slino se lei slinim os-novni je princip homeopati-je. Svaki ovek je osoben, on je celovito bie jedinstva duha i tela, a homeopatija prirodnim lekovitim sup-stancama podstie orga-nizam na samoisceljenje.

Postajemo bolesni samo onda kada naem telu man-jka otpor, pa moe podlei bilo kom patogenom uzroku, prisutnom u nekom odreenom vremenu.

Homeopatija koristi bioloku podrku kako bi pomogla telu koje se bori protiv napada mikroorga-nizama i toksina.

Homeopatija moe da tre-tira sve bolesti, ali ne moe da izlei svakog bolesnika.

3

kKae se: Zdrav ovek ima hiljadu elja, a bolestan samo jednu. Dovoljno je da se po-javi neki zdravstveni problem i da poremeti ivot i planove. Mnogi poremeaji zdravlja mogu se samoleiti, bez odlaska lekaru. Homeopatija, sve popularnija u svetu, moe brzo i pouzdano da ublai akutne i hronine zdravstvene probleme na prirodan nain. Kako bi bila efikasna vano je da se izabere odgovarajua supstanca. Homeopatija je postala poznat metod u medicini, koju priznaje i Svetska zdravstvena organizacija. Primeeno je da supstanca koja kod zdravih izaziva znake neke bolesti, bolesne osobe moe da izlei. Od tada granulice i rastvori

homeopatskih lekova ublaavaju pre svega hronine bolesti, a delotvorni su i kod akut-nih oboljenja. U vie navrata pisali smo o tome ta sve lei homeopatija, da su njenim uinkom zadovoljni svi koji su se leili uz pomo strunjaka homeopate.Ovde ete nai savete kao da reite neke zdravstvene probleme homeopatskim leko-vima. Treba obratiti panju na injenicu da homeopatski lekovi nisu isto to i supstanca od koje su nastali - recimo aconitum, koji je u prirodnom obliku otrovan, u homeopatiji pomae odreenom tipu linosti. To se odnosi i na sve druge supstance, one deluju drugaije u homeopatskim receptima.

Moni lek granulePr

iredi

la:

Emin

a

iri;

Fot

o: P

rofi

Med

ia i

Shut

ters

tock

OOduvek je ovek tragao za isceljenjem i pitao se postoji li u prirodi lek za svaku boljku. Sve boljim poznavanjem homeo-patije nove medicinske grane oslonjene na drevnu medicinu, pokazalo se da priro-da ima odgovor na veinu bolesti ljudskog tela, ali za svakog oveka je drugaiji pristup. Tanije, ono to kod jednog lei bolest drugom ne pomae u otklanjanju istih simptoma. Zato treba znati da:

Homeopatija lei bolesnika, a ne obolele organe, otklanja uzrok, a ne samo pos-ledice bolesti.

Homeopatija nastoji da kod bolesne os-

obe stimulie vlastiti prirodni kapacitet samoizleenja.

Homeopatski lekovi deluju tako da pomau u samoodbrani organizma. Oni nas pelcuju protiv bolesti.

Homeopatija shvata bolest kao posledicu poremeaja u samom telu: ono ima prirodnu odbranu koju homeopatski lekovi mogu stimulisati da bi izleila odreenu bolest, homeopatija nuno ide do samog njenog izvora.

Homeopatija nastoji da vrati poremeenu ravnoteu pacijenta upotrebom odgovarajuih prirodnih preparata.

Otkriva i primenjuje supstance koje su istovetne u rezonancijskim vibracijama tela, pa je potreban minimalni nivo vi-talne energije, kako bi telo uopte moglo da reaguje na homeopatski tretman.

Klasina homeopatija uzima u obzir emocionalna, mentalna i fizika svojstva pojedinca; na osnovu potpune slike odluuje koji lek treba odabrati.

ta je homeopatija?

4

Nena samopomo

5

1. ZAKON SLINOSTI Supstanca koja moe da izazove odreene simptome kod zdrave osobe, moe iste takve simptome da lei kod bolesne osobe. Znamo da seckanje crnog luka izaziva suze i vodenasto curenje iz nosa. Nazeb u poetku moe imati iste takve simptome. Pomoi e lek Allium cepu, tj. crni luk, ali pripremljen na homeopatski nain. Os-novni princip homeopatije je slino se lei slinim. Ve samo ime otkriva nam taj princip: re homeopatija je grkog porekla: homos = slian, pathos = bolest.

2. INFINITEZIMALNOST Homeopatija koristi biljne, mineralne i hemijski proiz-vedene meavine prirod-nih supstanci. One se po odreenom postupku sve vie razreuju, ime se postiu siune, lat. infinitezimalne, gotovo neznatne doze origi-nalne supstance.

3. CELOVITOST Homeopatija ima u vidu osobu u celini, njeno fiziko i psihiko stanje, njeno telo i duu kao jedinstvo, a svaki se tretman temelji na pret-postavci da je svaka bolest vidljiva manifestacija dublje ukorenjenog poremeaja.

Kako deluje?

Principi homeopatije

6

NNajei oblik homeopatskog leka su granule (zrnca) i tablete. Homeopatskih lekova ima i u obliku sirupa, kapi, praha, supozitorijuma, masti, injekcija i dr. Homeopatski lekovi mogu biti biljnog, ivotinjskog i mineralnog porekla. Mogu se koristiti i supstance mikrobiolokog porekla, npr. vakcine. Lekar moe zahtevati da se bilo koja supstanca pripremi na homeo-patski nain. Danas postoji preko 2.500 homeopatskih lekova i svakim danom sve ih je vie. Prihvatanje homeopati-je samo na bazi iskustva, bila je prepreka za proirenje takve vrste leenja u irokoj praksi. Savremena nauna dostignua, posebno na podruju atomis-tike fizike i korienja energije koja se pri tom oslobaa, daju objanjenja na emu se zas-niva delovanje homeopatije, a posebno velikih razreenja koja se koriste u takvom nainu leenja.Homeopatski lekovi su pot-puno sigurni i ne izazivaju nikakve tetne propratne po-jave, ali to ne znai da ne moe biti kratkotrajnih pogoranja, koja ukazuju na reakciju tela. Prednost im je i to da se mogu probati bez opasnosti od komplikacija; ako izaberete pogrean lek, on jednostavno nee delovati.

Od ega se prave

homeopatski lekovi?

Biljke, minerali...

7

HHomeopatija moe da tretira sve bolesti, ali ne moe da izlei svakog bolesnika. Izleenje zavisi od jaine i duine trajanja bolesti, vitalnosti bolesnika, naslednih faktora, dug-otrajne upotrebe klasinih lekovaKod nekih osoba moe postii pot-puno izleenje, a kod nekih samo poboljanje. Praksa pokazuje da je homeopatija vrlo uspena u leenju dece, npr. u otklanjanju sklonosti ka estim respiratornim infekcijama, u leenju astme, alergija, ekcema. Homeopatski lekovi lee iroki spektar bolesti kao i konvencio-nalni. Za najea oboljenja kao to su grip, bolesti disajnih puteva, alergija, PMS, tegobe u menopauzi, gljivine infekcije i kandidijaza, regulacija telesne teine, glavobo-lja, migrena, artritis, bol u uvu, probavne smetnje i nadutost, opstipacija, akne, ekcemi, umor, teskoba, nesanica, koncentracija, kondicija, odvikavanje od puenja i dr. koristi se samopomo, kao i kod klasine medicine. Za teke bolesti neophodno je traiti savet strunog homeopate. Hroninim bolesnici-ma lekovita supstanca temelji se na celokupnoj slici koju lekar homeo-pata stie u iscrpnom razgovoru s pacijentom.

ta se moe

leiti homeopatijom?

Sve bolesti, ali ne svaki ovek

8

Ko sme a ko ne sme da ih uzima?

Deca, trudnice, dijabetiari... * Praksa pokazuje da mala deca bre reaguju na homeopatske lekove od odraslih. Ipak, samoinicijativno ih treba koristiti samo kod uobiajenih problema kod beba, kao to je izbijanje zuba, kaalj, nazeb. Za sve ostalo potrebno je miljenje lekara homeopate.

* Slubeni homeopatski stav jeste da je najbolje izbegavati uzimanje bilo kojih lekova za vreme trudnoe, pa tako i homeopatskih.

* Bolesnici koji ne smeju da prekinu svoju farmakoloku terapiju, kao to su dijabetiari i bolesnici s poremeenim radom titne lezde, mogu nakon konsultacija sa svojim lekarom koristiti i homeopatske lekove radi ublaavanja tegoba.

Procena lekara mora biti takva da pronae samo je-dan lek koji e pogoditi cen-tar zdravstvenog problema. Kod odraslih osoba esto se mogu leiti tendencije ka drugim upornim infekci-jama koje slabo reaguju na terapiju antibioticima, reumatska stanja, migrene, probleme usled menopauze i tako dalje. Mnogi poremeaji nastali usled dugotrajnog stresa, a gde jo nisu ustanovljene znaajne patoloke promene, mogu se veoma uspenohomeopatski leiti.Ima li neeljenih dejstava? Lee bez neeljenih pojava.Hipokrat je rekao (a pravilo vai do danas) da lekar prvo ne sme da nateti pacijentu. Taj princip je u potpunosti primenjen u homeopatiji, jer su ho-meopatski lekovi, potpuno bezopasni. U SAD-u, gde postoji vrlo stroga kontrola FDA, homeopatski lekovi su u nekim dravama u slobod-noj prodaji ak i u prodavni-cama zdrave hrane.

9

SStrunjak homepoata esto sprovodi de-taljne konsultacije sa pacijentom. Obino se poinje iscrpnom anamnezom, to jest istorijom zdravstvenog stanja pacijenta, tipa njegovog tela, temperature, ishrane, sna, menstrualnih i emocionalnih faktora, sklonosti i navika u ishrani, relacije sa okoli-nom. U skladu sa tim da se odredi tana supstanca koja moe pomoi odreenom oveku, homeopati je potrebno da zna to vie o njemu. Potrebno je detaljno razumevanje o tome ko je i kakva osoba pred lekarom homeopatom, zajedno sa svim detaljima i simptomima onako kako ih pacijent doivljava. Vano je da ovek homeopati kae sve tipino za svoju linost, jer samo tako moe pomoi u procesu odabira pravog homeopatskog leka. Takoe je bitno znati opti nivo energije, istoriju bolesti, kao i nain ivota. Jedan od mnogobrojnih homeopatskih lekova se bira, na osnovu slinosti njegovih efekata na zdravim osobama sa pronaenim simptomima.Neka od pitanja koja pacijentu moe postaviti homeopata naizgled su udna, od toga da li voli ljutu hranu, do toga da li lako sklapa poznanstva. Sve to ima jedan te isti cilj, da se utvrdi kom tipu pacijent pripada, kao i to koja je supstanca za njega karakteristina, to jest lekovita. Naime, kada jedna supstanca pomae nekom oveku za odreeni zdravst-veni problem, drugome za iste simptome i isti problem nee pomoi, jer na njega utie sasvim druga supstanca

Kako izgleda homeopatski razgovor?

Odgovori na mnoga pitanja

10

DDo zdravlja se moe doi i bez zavisnosti od lekova. Kon-vencionalna medicina razbijena je na mnogobrojne specijalizacije u homeopatiji se pacijent posmatra kao jedinstvena celina, a leenje je individualno prilagoeno svakom ponaosob. U konvencionalnoj medicini cilj je, vrlo esto, kontrolisati bolest uzimanjem lekova. Npr. kod ekcema ili visokog pritiska - im prestanete da uzimate lekove - bolest se vraa. U homeopatiji je cilj da se uspostavi stanje zdravlja i otkloni potreba za uzimanjem lekova.

Procenat ljudi koji koristi homeopatske lekove razlikuje se od zemlje do zemlje a procene su da se tako lei u toku jedne go-dine oko 2 osto populacije u SAD i Velikoj Britaniji (pristalice homeopatije tvrde da se tako lei i kraljevs-ka porodica). U mnogim zapad-nim razvijenim zemljama (Nemaka, Francuska, vajcarska, Aus-trija, Velika Britanija, USA, Kanada...) homeopatija je zakonski priznata i prihvaena kao sigurna alternativa konven-cionalnom leenju. Praktikuju je kvalifiko-vani lekari homeopate.U Srbiji su dostupni neki homeopatski

proizvodi, a zakonom je od 2005. godine odreeno ko moe da se bavi homeopats-kim leenjem, a od ovog leta Ministarstvo zdravlja izdaje licence za rad.

Neke zemlje Evrope i Amerike imaju takve zakone da se homeo-patski lekovi mogu dobiti u okviru zdravst-venog osiguranja. Danas radi pet homeopatskih bolnica zdravstvenog osiguranja u Engleskoj: u Londonu, Glazgovu, Liverpulu, Bristolu i Tanbrid Velsu, brojne privatne ambulante i

klinike. Vie od etiri stotine lekara ima or-dinacije za homeopatiju u Velikoj Britaniji, a postoje besplatni vodii za samopomo koji predlau za leenje lakih bolesti.

Gde se homeopatija primenjuje u svetu?

Razlika:

Homeopatsko i akademsko leenje

11

Grki lekar Hipokrat (5. vek pre nae ere), poznat i kao otac medicine, prvi je pisao o leenju slinog slinim. Prvi je ukazao i na injenicu da je bolest posledica prirodnih sila, a ne boanskih uticaja.Homeopatsku medicinu, kakvom je danas znamo, promovisao je dr Kristijan Fridrih Samuel Haneman (1755-1843.). U vremenu u kome je iveo zagovarao je ono to i dananji lekari: pravilnu ishranu, redovnu fiziku aktivnost i poboljane so-cijalne uslove. Bio je razoaran u medicinu svoga doba, i na njegovim temeljima sagradio je novi medicinski sistem. U svojim javnim nastupima protestovao je protiv primene visokih doza lekova s drastinim neeljenim dejstvima. Radio je kao lekar praktiar, mnogo je prevodio s engleskog i francuskog jezika. Godine 1790. prevodio je Raspravu o lekovitom bilju dr V. Kalena, i naiao na pasus o kori drveta kininovca, iz koje se dobija kinin, veoma dobar lek protiv ma-larije. To ga je ohrabrilo na eksperi-ment: danima je sam sebi davao doze kinina i detaljno zapisivao sve svoje reakcije. Zauen, dobio je simp-tome malarije, mada nije bio zaraen tom boleu. Simptomi su se vraali svaki put kad bi uzeo dozu kinina i

trajali bi po nekoliko sati. Haneman je testirao mnoge druge supstance na isti nain - dajui doze zdravim osobama i primenjujui spoznaje u razvoju simptoma za leenje bolesti sa slinim simptomima. Mnoge supstance bile su vrlo otrovne, to ga je podstaklo da traga za najmanjom moguom efikasnom dozom. Tako je razvio metodu potenciranja poetne supstance. Dajui izuzetno male doze, otkrio je da je izleio mnoge bolesti bez nepoeljnih uzgrednih pojava. Godine 1810. utvrdio je principe ho-meopatije u delu Organon rationale medicine, a posle je predavao ho-meopatiju na Univerzitetu u Lajpcigu.Celog svog ivota nastavio je eksperimente sa razreenim leko-vima postupno koristei sve slabije rastvore. Pratei Hanemanov uspeh, homeopatija se brzo proirila Evro-pom i delom Amerike.Rodonaelnik homeopatije u Velikoj Britaniji je dr Kvin, koji je prvo izleio sebe od kolere, pomou kam-fora, 1831. godine, a prvu Londonsku homeopatsku kliniku utemeljio je 1849. godine.Klasina homeopatija temelji se na delu dr J. T. Kenta, amerikog homeo-pate, koji je uveo pojam konstitucio-nalnih tipova i propisivanja homeo-patskih lekova.

Da li se zna istorija homeopatije?

Od stare Grke do naih dana

12

SSvako ko eli da nabavi malu homeopatsku kunu apoteku treba da se posavetuje sa lekarom homeopatom. Supstance koje treba imati stalno pri ruci, treba uvati na tamnom, hladnom mestu, daleko od jakih mirisa i dima. Treba nauiti kada, u kojim prilikama da se uzimaju homeopatski lekovi. Ako se radi o uobiajenim dozama u situacijama samopomoi, savetuje se uzi-manje pola sata pre ili nakon jela. Ukoliko je pacijent pod lekarskom brigom, treba slediti lekarski savet. Granulice su na naem triu najprisutnije, a vano je znati da se ne smeju gristi, nego ih treba lagano otopiti ispod jezika. Ne postoji uopteno pravilo o duini uzimanja leka. Kod akutnih simp-toma poboljanje bi trebalo da se oseti ve nakon nekoliko uzetih doza. Kod hroninih oboljenja terapija je

dugotrajnija sa povremenim pauzama, to zavisi od vrste problema koje pacijent osea. Homeopatski lekovi se mogu uzimati u bilo kakvom vremenskom razmaku i trajanju, bez bojazni od bilo kakvih tetnih nus pojava. Svrha homeopatskih lekova je leenje bez izazivanja toksinih neeljenih propratnih delovanja. U dogovoru sa leka-rom koji pacijenta prati moe se postupno smanjivati doza farmaceutskih lekova dok se potpuno ne pree na homeopatski lek i to samo kod onih bolesti kod kojih je mogua samopomo homeopatijom (grip, viroza bez sekundarne bakterijske infekcije, upala sinusa, nazeb i kaalj, alergija, menstrualne tegobe, menopauza, gljivine infekcije, kandidijaza, migrena, glavobolja, artritis, uvobolja, opstipacija, ekcem, umor, teskoba, stres, nesanica i dr.).

Pomo iz male kune apoteke

13

PPatimo od razliitih alergija, iji su uzroci brojni i takoe razliiti. Otkrivanje uz-roka moe biti teak zadatak koji zahteva dermatoloke i laboratorijske testove. Ako se alergije javljaju ciklino, osnovni tretman je neophodan.Kako se manifestuju: Kao osip ili ekcem na koi U predelu glave ili grudnog koa javljaju

se polenska groznica, kaalj, sinusitis ili astma.

U probavnom traktu kao gastritis ili kolitis.

ta initi: Kada je re o izraenim simptomima akutne faze alergije, bez obzira na uzrok, potrebna je hitna lekarska pomo. Za ublaavanje smetnji za koje se sumnja da su alergijske prirode moe se koristiti niz odlinih

homeopatskih preperata kao to su: Allium cepa (crveni luk) - ublaava za-

paljenje nosa i oiju, jake napade kijanja i oseaj svraba u uima.

Aralia racemosa (nard, despik) smiruje nazeb.

Arsenicum album (arsenov oksid) um-iruje kijavicu i polensku groznicu.

Cuprum metallicum (bakar) umiruje povremeni kaalj.

Nux vomica (otrovni orah) pomae kod uestalih napada kijanja, nonog zaepljenja nosa i dnevnog curenja nosa.

Sabadilla (seme emerike) smiruje kijanje.

Sticta pulmonaria (plunjak) smiruje tegobe kod zapuenog i suvog nosa i kod stalne potrebe za izduvavanjem nosa.

Bakin savet: Osip na koi i svrab koji donose alergije moe se ublaiti

oblozima od razblaenog jabukovog sireta

Alergije

Z14

Zapaljenje sluznice bronhija zbog prehlade ili preteranog puenja, moe podstai in-tenzivan i uporan kaalj, pojaano jutarnje iskaljavanje, disajni stres povezan s fizikim naprezanjem i promenjivu temperaturu.ta initi: neke supstance mogu pomoi za smirivanje simptoma uobiajenog nazeba kod odras-lih, ukljuujui otok sluzokoe, nos koji curi, kijanje, kaalj, promuklost, bol u grlu i bronhitis. Belladonna (velebilje) smiruje tegobe kod

nazeba, bola u grlu, zapaljenja gornjih disajnih puteva i temperature.

Drosera rotundifolia (rosika) smiruje kaalj i bolove u grudnom kou izazvane kaljem, kao i promuklost.

Ipecacuanha (koren ipekaka) smiruje kaalj i bronhitis.

Kalium bichromicum (kaliju-mov bikromat) protiv obilnog zelenkasto-ukastog sluzavog sekreta.

Mercurius solubilis (rastvor ive) pomae kod bola u grlu, otrih bolova u grlu i krajnici-ma, kod nazeba.

Pulsatilla (sasa) smiruje kaalj.

Dobar savet da smanjite i ublaite propratne pojave bronhitisa: Smanjite puenje ili prestanite da puite. Izbegavajte eer, kafu, crni aj, okoladu,

gazirane napitke tipa koka kole i alkohol (ukljuujui vino).

Pijte biljne ajeve od lekovitog bilja koje pomae disajnim funkcijama (trenja, glog, majina duica, ruzmarin i nana).

Bakin savet: Guju mast namazati na gornji deo grudnog koa, pokriti

suvom pamunom ili lanenom krpom i prekriti frotirom Inhalirati se na pari vrele vode u koju ste ubacili 3 prstohvata

mente ili malo masti sa kamforom

Bronhitis

V 15

Veoma su este, mada se moraju shvatiti veoma ozbiljno. Posetite lekara uvek kada uz glavobolju ide visoka temperatura, groznica i problemi s vidom. Kada boli u potiljanom delu, problem je u vratnoj kimi. Migrene se javljaju na jednoj strani glave, s pulsirajuim bolom, muninom i povraanjem. ta initi: Antimonium crudum kad od bola

glava hoe da eksplodira. Argentum nitricum (srebrni nitrat)

pomae kod glavobolja povezanih s vrtoglavicom.

Belladona (velebilje) preporuuje se kod glavobolja koje se naglo pojave i naglo nestanu, a pojaava ih svetlo, glasan zvuk.

Cyclamen europaeum (ciklama) ublaava jutarnju i tupu glavobo-lju, migrenu u vreme menstruacija, i kada se jave zvezdice ispred oiju.

Digitalis purpurea smiruje napetost u elu, razdirui bol u slepoonici, ili kada glava boli sa strane.

Glonoinum smiruje tupe i jake, probadajue glavobolje ili mi-grene koje prate talasi toplote, zakrvavljene oi i crne takice pred oima.

Lycopodium calvatum pomae kod glavobolja od kojih pacijenti padaju u nesvest.

Natrium muriaticum (natrijev hlorid - so) za hronine glavobolje s pulsirajuim bolom tokom dana.

Bakin savet: im ponu prvi simptomi glavobolje zagrejati u posudi malo

vinskog sireta i inhalirati se Gel sa kamforom naneti na slepoonice, na taku izmeu

obrva i vrha nozdrva

Glavobolje i migrene

B16

Bol je najvei prijatelj oveka, jer signali-zuje da se u telu neto dogaa. Dugotrajni i dosadni bolovi javljaju se kod oboljenja kotano-zglobnog sistema. Njih je mogue ublaiti ili otkloniti i homeopatskim leko-vima: Artritis: Bolovi buknu u zglobovima i

podruju oko njih i to kada se pacijent kree. Odmaranje i dobar san smiruju bolove. Artritis ne ukljuuje otok, crve-nilo niti upalu.

Bolovi u leima: Uzrok su im povrede, upalne bolesti i deformacije. Bolovi uzrokovani povredama i deformacijama nastaju pri kretanju ili naprezanju. Kada su bolovi nastali zbog zapalenjskog pro-cesa obino se javljaju ujutro, smanje se

tokom dana i ponovo pojave uvee. Kod bolova kime tee je nai uzrok, jer

se kima sastoji iz nekoliko segmenata, a problem u jednom delu moe uticati na drugi, bez obzira da li se radi o vratnom, grudnom ili slabinskom delu kme.

Bursitis: ozbiljna upala burse ili vreice koja sadri tenost koja podmazuje zglob. Upala zahvata rame, lakat, kuk ili koleno, a moe ak i ukoiti zglob ako je okotao.

Grevi:Re je o bolnom, nehotinom i prolaznom grenja odreenih miia. Teniski lakat je lokalizovan i zahvata samo jednu tetivu koja povezuje miie lakta. Bol se moe proiriti sve do runog zgloba. Oslabi nou.

Zapaljenje zglobova: Karakterie crvenilo,

Bolovi

17

otok i oseaj vruine, uglavnom izraen kasno uvee ili u ranim jutarnjim satima. Upalni bolovi se ne mogu smiriti odma-ranjem i ponovo se jave tokom noi.

Bolovi u zglobovima: Veze izmeu kostiju u naem telu mogu biti izloene traumatskom delovanju, pa se javlja spoljnji ili unutranji bol koja se pripisuje samom zglobu ili okolnom podruju, ligamentima i tetivama. Sistem zglobova je meusobno zavisna mrea, pa problem u jednom zglobu moe dovesti do komp-likacija u drugima. Glavnu uzroci bolova u zglobovima su: artritis, povrede, upale i infekcije.

Iijas: Ovaj tip bolova se javlja u donjem, lumbalnom delu kime i obino se ne iri

u noge. U sluaju pravog lumbaga, bol se iznenada pojavljuje nakon nekog naglog pokreta, napora ili pada ovek se osea ukoeno, ne moe da se pomeri, a svaki pokuaj pokreta je veoma bolan. Kod hroninog lumbaga bol se javlja ujutro, nestaje kad se pacijent zagreje i ponovo se pojavi na kraju dana, a smiruje se odmaranjem.

Bolovi u vratu: ei su kod ena nego mukaraca. Od njih pate uglavnom osobe koje rade u sedeem poloaju. Bolovi su ug-

18

lavnom locirani u potiljku. Mogu se proiriti u glavu, elo, ramena i krsta. Glavni uzroci vratnih bolova su: okotavanje, automobilske nezgode, povrede i vratni artritis. Drugi inioci kao to su menstruacija, psihika napetost, vratna ukoenost i slabost miia u krstima, takoe dovode do bola u potiljku.

Reuma: Ovaj pojam obuhvata mnoge tipove bolova i razliitih problema, premda se po naravi svi ne mogu smatrati reumatskim. Sedam je tipova reumatskih bolova.

1. Bol koja se smanjuje kretanjem2. Bol zbog velike iscrpljenosti3. Bol koja se smanjuje odmaranjem4. Bol koja se pojaava s vlagom5. Bol koja se smanjuje s vlagom6. Bol koju smanjuje hladnoa7. Bol koja se pojaava s dolaskom olu-

jnog vremena

Bolovi u ramenima: Uzrokuju ih razliite bolesti. Najee nastaje zbog upale tetive u jednom od miia ramena. Bol se moe proiriti u gornji deo ruke, vrat i grudni ko, a varira od obine neprijatnosti pri kretanju do totalne onesposobljenosti ruke.

Povreda: Od uboda insekata do oz-biljnih preloma, povrede su oteenja sluajno nanesena telesnim tkivima, organima i udovima. One mogu biti rezultat udarca ili pada i veoma loe deluju na zglobove. Ozleda nerva dovodi do akutnog bola koja se iri du zahvaenog nerva. Povreda lobanje uzrokuje vrtoglavicu, gubitak pamenja ili nesanicu. Povreda zgloba moe dovesti do povrede sinovijalne membrane i gubitka tenosti koja podmazuje zglob.

ta initi: za efiksano ublaavanje veine bolova - naroito artritine i reumatske boli, ukoenosti i bola u zglobovima, lumbaga i iijasa - preporuuju se:

19

Apis mellifica (pela) se koristi za smanjenje ukoenosti prstiju.

Arnica montana (branka) smanjuje greve u prstima.

Arsenicum album (arsen oksid) ublaava akutne bolove u rukama, akama i nogama.

Benzoicum acidum (Benzojeva kiselina) smiruje bolove zglobova i ukoenost vrata.

Causticum (Hahnemanova soda) smiruje bolove kod artritisa i reume, ukoenost krsta, kao i bolove u bedrima, slabinama, kolenima i sto-palima koji se oseaju kao probadanje ili upanje.

Colchicum autumnale (mrazovac) smiruje giht, greve u prstima i bo-love u slabinama, stopalima i nonim prstima.

Bakin savet: Dve kaiice meda i kaiicu cimeta zagrejati i smesom masirati

bolne male zglobove ake Kod bolova u leima tople 10-minutne kupke u vodi od 38 C

kojoj se dodaje ulje eukaliptusa, mente ili smree mogu ublaiti bol i pojaati cirkulaciju

C20

Candida albicans je gljivica koja se nalazi u probavnom i genitalnom traktu, ustima i grlu. Obino ivi u zdravoj ravnotei sa drugim bakterijama i gljivicama u telu. Posebne okolnosti mogu izazvati razmnoavanje kandide, slabljenje imunog sistema, stvarajui infekciju.Gljivica u ustima napada jezik, desni i unutranju stranu obraza. Kada gljivica inficira vaginu, nastaje vaginitis. Najei simptomi su obilni beli sirasti sekret i jaki svrab. este su tada i alergije na hranu. Kandidijaza moe zaraziti i ui, nos,

probavne organe, beiku. To moe stvoriti razliite simp-

tome: zatvor, proliv, greve,

kaalj, nateene ruke, noge ili lice, oseaj peckanja, akne, vaginitis, uroloke in-fekcije, artritis, depresiju, hiperaktivnost, hipotiroidizam, probleme s adrenalinomNeke osobe razvijaju preosetljivost na miris duvana, gume, petroleja i drugih hemijskih proizvoda.Kandidijaza jednako pogaa mukarce i ene, retko se seksualno prenosi.Svaka upotreba antibiotika, kortikosteroida, oralnih kontraceptivnih sredstava i hemot-erapije nosi rizik za nastanak kandidijaze.ta initi:*Candida albicans. Kultura kandide u ho-meopatskom razreenju deluje protiv same sebe. To je jedna od osnova homeopatije.*Baptisia tinctoria ublaava oseaj peckanja pri mokrenju.*Bryonia otklanja bolove u predelu jetre.*Echinacea angustifolia pomae u otklan-janju bolova u donjem delu trbuha.*Thuja occidentalis spreava potrebu za estim mokrenjem.*Viscum album otklanja bolove u predelu jajnika.

Svee acidofilno mleko ili jogurt aplicirajte direktno na vaginu.

Kandidijaza i gljivine

infekcije

Bakin savet: Preporuuje se viekratna dnevna konzumacija manjih koliina acidofilnog mleka i belog luka

21

OObini nazeb i grip uzrokuju virusi kojima smo izloeni. Nazeb prate zapaljenje grla, zaepljen nos, kaalj, glavobolja i slabost. ta initi: Hrana: Voditi rauna o ishrani, pomae da se izbegne neravnotea i nagomilavanje toksina. Izbega-vati hranu koja smanjuje imunitet, posebno jednostavne eere, jer um-anjuju funkciju belih krvnih zrnaca. Rafinirani eer, prirodni eer, eer iz vonih sokova i alkohola takoe imaju isto delovanje. Ne jesti hranu koja se tee vari i sadri bezvredne i

tetne sastojke: mesne preraevine, brzu hranu. Treba piti dosta tenosti, biljnih ajeva, tople supe...Stres i alergije: mogu biti razlog eeg razboljevanja. Ehinacea je od najcenjenijih u

biljnoj medicini. Jaa imunitet, dobra je protiv gripa, viroza i prehlada.

Postoje homeopatski miksevi koji trenutno aktiviraju obrambeni mehanizam i spree bolest. U svakom sluaju, trebalo bi izbegavati vee napore i to vie se odmarati.

Grip i nazeb

Bakin savet: Pravilo je da grip prolazi za sedam dana ako se ne lei, i traje tek

nekoliko dana ako se lei. Nae bake su nazeble inhalirale na vreloj vodi sa bosiljkom, pravile kupke za noge, stavljale toplu so na grudi

(da se lake die), ili platnenu salvetu sa gujom mau

O22

Od 5% svih mladih ena koje pate od abnormalnih menstrualnih bolova, kod 10% spontano nestaju bolovi, kod 10% bolovi nestaju nakon prvog seksualnog odnosa, a kod 65% bolovi nestaju posle prve trudnoe.ta initi: Aurum metallicum (zlato) ublaava

oseaje tuge, razdraljivosti i besa. Chamomilla (kamilica) kod

nepodnoljivih bolova, uznemirenosti i tamne ugruane krvi.

Cimicifuga racemosa ublaava bolove, glavobolju i loe raspoloenje, bolove u jajnicima za vreme ovulacije, bol u dojkama.

Colocynthis (gorka jabuka) i Magnesia phosphorica (magnezijumov fosfat) koriste se naizmenino kod jakog bola, sa jakim grevima.

Hydrastis canadesis pomae pri obilnim krvarenjima.

Hyoscyamus niger (bunika) kod krva-renja, greva i glavobolje.

Ignatia amara (Ignacija) za loe raspoloenje, knedlu" u grlu.

Mercurius corrosivus (ivin hlorid) je rastvor koji ublaava teskobu, bes, pre-

rane i preobilne menstruacije. Natrum muriaticum (na-

trijum hlorid kuhinjska so)

ublaava bol u donjem stomaku i krstima, kod depresivnih ena. Pulsatilla (sasa) za

osobe blage naravi, koje se lako rasplau, bol im se javlja oko bubrega i u bedrima, a imaju oskudno, tamno krvarenje.

Sabina (borovnica) pomae kod preo-bilne menstruacije praene jakim bolo-vima i probadajuim bolovima u vagini.

Sepia (crnilo sipe) pomae pri oseaju izuzetnog pritiska u donjem delu stoma-ka, dok se osoba osea tuno, usamljeno i ravnoduno.

ZLato!!!!za ilustracijuKamilicaBunkacrvotoina, kuhinjska so

Bakin savet: Vitamini B6 i E takoe mogu pomoi, kao i biljni ajevi sastavljeni od diuretinog lekovitog bilja kao to su zova, maslina i koren trenje

Menstrualne tegobe

S 23

Sinusi su meusobno povezane upljine u kostima lobanje. Sinusitis je upala tih eonih upljina, nastaje kao zapaljenski proces ili alergijski. Mogue je olakati, pa ak i ukloniti neugodne simptome i olakati rad disajnih puteva koristei ova jednos-tavna pravila:

prestati puiti izbegavati dodir sa

alergenima odravati potrebni

nivo vlanosti u domu

vebati korisne teh-nike disanja

izbegavati letenje i visine, ronjenje i druge podvodne aktivnosti.

ta initi: Allium cepa (crveni

luk) smiruje curenje sluzi iz nosa.

Belladonna (velebilje) se uzima na poetku upale sinusa, kada su bolovi otri, ali nos ne curi, malo je zaepljen.

Euphrasia officinalis (vidac) smiruje upalu oiju i nosa.

Hepar sulphuris calcareum (umpora i koljke otrige) uzima se dok je za-paljenje na poetku. Ublaava zapaljen-jski proces sluznica i otar bol koja se pogorava od dodira ili udisanjem hladnog vazduha.

Hydrastis canadensis (zlatna foka se preporuuje iscrpljenim, oslabljenim pacijentima s hroninim ukastim, gustim sekretom koji nadrauje nozdrve.

Nux vomica (otrovni orah) ublaava unutranju osetljivost, upalu i zaepljenost gornjih disajnih puteva i bol u nozdrvama.

Sticta pulmonaria (plunjak) smiruje pritisak u korenu nosa i oslobaa suv, zapuen nos.

Thuja occidentalis (ameriki klek) - kod upala sa zelenim i smrdljivim sekretom.

Bakin savet: Inhalacija na vrelom aju od kamilice, bosiljka ili nane

znatno e olakati tegobe. Za inhalaciju se moe koris-titi i ulje od eukaliptusa ili smre

Upala sinusa

Z24

Regulisanje telesne teine

Bakin savet: aj od crnog luka (dve olje vode i osrednja glavica luka kuvaju se dok ne uvri na pola) treba piti pre svakog obroka na pola sata. Smanjie apetit i pospeiti izbacivanje vika tenosti iz tela

Za osobe koje pokuavaju da skinu koji kilogram, ili za one koje pedantno brinu o svojoj kilai, homeopatija ima supstance koje e pomoi da se pojaa metabolizam, smanji nadutost, pospei probava i snizi telesna teina.ta initi: Fucus vesiculosus (morska alga) se

koristi protiv gojaznosti i za pospeenje probave.

Kalium iodatum (kalijumov jodid) regulie oseaj gladi, naroito tip gladi koji se jedan dan pojaa, a drugi dan smanji.

Rhamnus frangula (krkavina) je laksa-tivno sredstvo koje ne nadrauje i deluje protiv gojaznosti i celulita.

Thyroidinum (ekstrakt tiroidne lezde) ubrzava metabolizam.

Regulisanje teine homeopatskim pristu-pom nije munjevito, ali je stoga trajno. Nema tzv. jo-jo efekta kao kod dijeta temeljenih na diureticima i ienju, gde se ubrzo nakon prestanka dijete vraa sva tenost, a sa njom i kilogrami.

O 25

TemperaturaOna je prijatelj oveka, reakcija obrambenog mehanizma organizma, aktivira se kod zapaljenskih procesa, najee kod prehlade ili gripa.Kad ovek ima visoku temperaturu, sve ga boli i osea ukoenost po celom telu, obilno se znoji, a nekad i drhti. Ponekad se javlja i osip na koi. Temperatura se meri ujutro pre ustajanja. Poviena temperaturom se smatra ako toplomer pokazuje vie od 38 stepeni Celzijusa.Kad ovek ima visoku temperaturu, ustaljeno je miljenje da treba da ostane u krevetu, pije puno tenosti i popije aspirin. Kada je temperatu-ra nia od 38.5 stepeni, nikakav lek se ne koristi, ak ni aspirin. S druge strane, ako se temperatura popne na vie od 39.5, moda e poeleti hladnu kupku, ali mora znati da temperatura vode u tom sluaju sme samo jedan stepen da bude hladnija od telesne temperature pacijenta. Kada je tempera-tura visoka, mora da se potrai pomo lekara i da se nae uzrok, to jest da se otkrije gde je arite kako bi se saniralo. ta initi: Treba paljivo i redovno da merite temperaturu. U zavisnosti od simptoma koji prate visoku temperaturu, moe se preporuiti: Belladona (velebilje) se preporuuje kod obilnog preznojavanja

i kada je pacijent crven i osea se iznemoglo.

Bakin savet: Utopliti se u predelu male karlice, mirovati, piti uvin aj, mlak i u vie

navrata . Pomae i aj od kukuruzne svile i rastavia

Zapaljenje beikeBeika boli prilikom kretanja, javlja se neprijatan oseaj peenja i bola, zadrava se mokraa, pojavljuje se niska temperatura.ta init: Ovaj zdravstveni problem mogue je sani-rati kada je u blaoj formi i bez antibiotika. Homeo-patski lek koji se pokazao veoma efiksan je Belladonna D6, prvog dana svakog sata po 5 granula, drugog dana svaka dva sata, a treeg tri puta dnevno.

T26

Teko padanje u san: neretko ljudi zbog napornog dnevnog ivota ili problema sa kojima se nose ne mogu mirno i brzo da zaspe. Nervozni su pred spavanje, prate ih nemir, strah i napetost.ta initi: Homeopatski lek je poznat i kao narodni lek: Papaver somniferum (mak)

umiruje i uspavljuje.Tri puta dnevno jedna tableta dok se ne uspostavi normalan san.

Iscrpljenost i malaksalostSimptomi: iscrpljenost zbog na-pora ili suvie rada, nedostatak interesovanja za seks.Lek: Helonias dioica D6, tri puta dnevno po 5 globula, pre svega za iscrpljene ene, koje sebi postavljaju visoke zahteve.

Bakin savet: aj od kantariona blagotvorno utie na raspoloenje, nesanicu, kao i aj od majine duice. Starinski savet je i olja toplog mleka pre spavanja, a ponekad pomae i ritmino disanje

Nesanica

27

kT

kKada koncen-tracije popusti, homeopatija pomae da misli postanu jasnije i otrije bez napr-ezanja.ta initi: Gelsemium

sempervirens (uti jasmin) smiruje razdraljivost i nespo-sobnost da osoba misli ili da se koncentrie.

Phosphoricum acidum (fos-forna kiselina) se preporuuje ljudima koji pokazuju optu ravnodunost i pate od smanjene mentalne sposobnosti.

Picricum acidum (pikrinska kiselina) koristi onima koji imaju slabu volju i pate od mentalnog zamora.

Valeriana officinalis (odoljen) pomae ljudima koji imaju zamagljene mentalne sposobnosti i izrazito labilne ideje.

Koncentracija

Bakin savet: Topla kupka sa dodatkom miriljave soli, blaga masaa ramenog

pojasa i potiljka, kao i aa soka od isceenog voa ili povra, mogu i te kako doprineti da se snaga vrati i umor ublai

Umor Evo nekoliko zanimljivih proizvoda bez kofeina koji umanjuju psihiki ili telesni umor: Avena sativa (obina zob) smiruje duevnu iscrpljenost i nemir. Medicago sativa (alfalfa) pomae da se savlada intelektualni i telesni umor. Phosphorus (fosfor) je prikladan za ljude koji se iscrpe nakon kraeg telesnog napr-

ezanja. Selenium metallicum (selen) moe pomoi osobama koje su stalno pospane.

28

Mali renik homeopatije

29

Mali renik homeopatije

Princip slinosti: Osnovni homeopatski princip. Supstanca koja kod zdravih izaziva odreene simptome, a lei sline probleme kod bolesnih.

Anamneza: Ovde se podrazumeva homeopatsko upoznavanje sa sluajem, prvi razgovor pacijenta i homeopate. Razgovor je iscrpan, moe da traje i dva sata. Terapeut ne ispituje samo o znacima bolesti, ve pravi kompletnu sliku ivotnih uslova i afiniteta (prema odreenim jelima i onoga to osoba ne voli da radi i doivljava).

Pronalaenje nove lekovite supstance: U istraivanju uestvuju samo zdrave osobe koje uzimaju homeopatske supstance, paljivo beleei sve simptome koji se jave. Tako se precizira slika o dejstvu supstance.

Reakcija: Kada se simptom pojaa pri-likom homeopatskih lekova moe, ali ne mora u poetku da nastupi kratko intenziviranje simptoma - to znai da je odabrano pravo sredstvo. Sledea doza lekova uzima se kada se ublai reakcija.

Globule: Kuglice, najpraktiniji su oblik homeopatskih supstanci. Ta supsatnca je dodata najee eeru iz trske, pa su globulice slatke.

Homeopatski miksevi: Dobijaju se kom-binacijom homeopatskih supstanci sa slinim dejstvom.

Konstituciona supstanca: Supstanca koja je najbolje usaglaena sa slikom simp-toma pacijenta, njegovog bia, s obzirom na njegovo fiziko i duevno stanje.

Modalitet: Pojam za sve spoljanje uticaje ili mere, koji utiu na pacijenta pozitivno ili negativno, ili mogu izazvati bolest.

Potencija: Oznaava jainu leka, na primer na jedan deo tinkture kamilice doe devet delova meavine vode i alko-hola. Sve se to snano protrese i dobije potencija D1. to je vea potencija, to je dejstvo snanije.

Kapi: Sadre najmanje 45 odsto alkohola, tako da nisu za decu ili osobe alergine na alkohol.

30

Prednosti:Uz pomo iskusnog lekara homeopate je mogue razreavanje (ne samo bavljenje simptomima) i najdubljih patolokih stanja mogunost predvianja razvoja patologije i pravca izleenja ako se homeopata pridrava osnovnih principa na kojima stoji homeopatija ukljuivo s

Heringovim zakonom, najverovatnije nee doi do potiskivanja postojeih simptoma

Nedostaci: Lekaru je potrebno vie vremena i znanja za propisivanje lekova

prema principima klasine homeopatije Ponekad je potrebno vie strpljenja pacijenta,

jer nije uvek mogue kod prvog propisi-vanja odrediti tanu supstancu.

1. Da li se homeopatske supstance sasvim prirodne? Veliki deo supstanci dobija se iz biljaka.Postoje i lekovi do-bijeni zi ivotinjskih supstan-ci( sipa), Ostale su mineralnog porekla(sumpor, gips) ili recimo metala (zlato). 2. Kojom brzinom dolazi do poboljanja kod uzimanja homeopatskih lekova? Pravilo glasi: to je bolest akutnije lek je efikasniji. esto posle nekoliko minuta. Kod hroninih oboljenja potrebno je nekoliko nedelja da se primeti poboljanje. 3. Da li se mogu uzimati razliiti homeopatski lekovi istovremeno? Mogue je ukoliko niste sigurni u izbor odgovarajueg leka. Moe se koristiti homeopatski miks, meavina za odreene simptome bolesti. 4. Da li se tokom homeopatskog leenja smeju uzimati i farmakoloki lekovi? Nije nikakav problem, naprotiv. Kod hroninih pacijenata ili onkolokih koji su na hemioterapiji homeo-patici mogu smanjiti nus pojave.

Najea pitanja i informacije

31

Korisni sajtovi www.predictivehomeopathy.comhttp://bs.wikipedia.org/wiki/Homeopatijahttp://www.homeopatija.com

5. Da li se uz homeopatsko leenje moe primenjivati i druga prirodna terapija? Svakako, jer uzimanje homeopatskih lekova ne iskljuuje upotrebu ostalih lekovitih sredstava, ali o tome treba da odlui strunjak homeopata. 6. Da li lek propisan jednoj osobi za odreeni problem moe koristiti i druga osoba, kada se nae u istoj zdravstvenoj situ-aciji? Lekovi se u homeopatiji propisuju individualno, jer ono to pomae jednoj osobi i za najjednostavnije probleme, poput kijavice, ne znai da e dati iste rezultate kod druge osobe. 7. Da li uz leenje homeopatijom treba drati dijetu? Ne, ali treba ograniiti konzumiranje kafe, a aja sa eterinim uljima izbegavati. 8.Da li homeopatija pomae ivotinjama? Da, i to veoma efikasno. Postoje strunjaci, homeopate koji se time bave.