health care special edition 4/08

Ure|iva~ki odbor:

Predsednik:Prim. dr Ilija Tripkovi}

Glavni i odgovorni urednik:Prof. dr. Predrag Dovijani}

Zamenik glavnog i odgovornog urednika:Prof. dr Mirjana Martinov-Cvejin

VLASNIK I IZDAVA^: Komora zdravstvenih ustanova Srbije – Beograd

Za izdava~a: Rajko Grgurevi}, dipl. ecc.Uredni{tvo i administracija: 11000 Beograd, Nu{i}eva 25/1

Tel/faks: (+381 11) 3615-358, 3615-371; @iro-ra~un: 205-4707-32

GODINA XXXVII

Vanredni broj 4JUL 2008. GODINE

ÂSOPIS ZA SOCIJALNU MEDICINU,ZDRAVSTVENO OSIGURAWE, EKONOMIKU,INFORMATIKU I MENAXMENT U ZDRAVSTVU

^lanovi:Dr Vasilije Anti}Svetlana Vukajlovi}, dipl. pravnikRade Nikoli}, dipl. pravnikProf. dr Momir Carevi}Prim. dr sc. Tawa Kneèvi}Rajko Grgurevi}, dipl. ecc.Dr Vuko Antonijevi}Prim. dr Mirjana Velimirovi}

Sekretar:Milka Tomi}-Kari{ik

Priprema za {tampu: I.P. „Obele`ja“, Patrijarha Joanikija 20a/54, 11 000 Beograde-mail: [email protected]

LekturaKoviqka Dabi}

Tira`:500 primeraka

Korektura:Velibor Stanojevi}

[tampa:„Seka“, Beograd

âsopis „Zdravstvena za{tita“ evidentiran je pod brojem YU ISSN 0350-3208 u Biblio-grafiji Jugoslavije, serijske publikacije. Sa ovim YU ISSN brojem na}i }e se u svetskojbazi o serijskim publikacijama (ISSN baza) sa sedi{tem u Parizu.

^lanci iz ~asopisa objavqeni su u Bibliografiji Jugoslavije. ^lanci i prilozi u se-rijskim publikacijama, Serija B.

Rezimei ~lanaka objavquju se i u SCindeksu (Srpski citatni indeks) pri Narodnoj bib-lioteci Srbije i COBISS.SR-ID

Tehni~ki urednik:Sini{a ]etkovi}

ZDRAVSTVENA ZA[TITA VANREDNI BROJ 4/2008

U na{oj zemqi postoji bezbroj primeranemara i necivilizacijskog odnosa prematradiciji i zna~ajnim ustanovama i li~no-stima iz na{e pro{losti, u svim oblasti-ma i sferama ìvota, pa tako i u oblastizdravstvene za{tite populacije. Danas paksve je jasnije postalo da samo „zemqa kojarazvija jaku qubav prema svojim korenima itradiciji ima svetlu i dobru budu}nost“(kako nas to i nenamerno podseti predstav-nik predsednika Ruske federacije GeorgijPoltav~enko prilikom posete osmovekovnommanastiru @i~i 22. februara 2006. godinekao gost patrijarha srpskog gospodina Pa-vla).

Ozna~avawem jubileja na{e medicine iustanova iz te oblasti, od prvih bolnica,ubo`nica, karantina, i sli~no, osnaùjena{ uro|eni i zasluèni nacionalni ponosi verifikuje ja~inu i karakter dràvnostii dràvnotvornost srpskog naciona od sred-wovekovnih do dana{wih dana. Te institu-cije su zasluìle da budu svrstane u istired nacionalne zna~ajnosti u kojima je na-{a istorija uvrstila na{e manastire i zna-~ajne ustanove kulture i obrazovawa. Rezul-tatima svoga delovawa u za{titi zdravqanaroda mnoge na{e zdravstvene ustanove sudokazale i visok stepen socijalibiteta pazato treba da dobiju i odgovaraju}u socijal-nu teìnu i nacionalni dignitet!

Podse}awe na wih putem ozna~avawa wi-hovih jubileja moè i treba da posluì itoj svrsti!

Savremeni lekar, kao i onaj iz pro{lo-sti, osoba visokog eti~kog naboja, profesi-onalac u medicinskoj struci i zdravstvenojdelatnosti, sa poverewem u sebe i svoju mi-siju lekara, isceliteqa, prijateqa bolesni-ka i ~oveka uop{te, mora biti udaqen odsvakog cinizma i destrukcije. On je, po pra-

vilu, svojim pozivom per se oboga}en visokimintenzitetom ose}awa, emotivnog naboja isocijalne inteligencije usmerene na ìvoti zdravqe qudi. Pored toga, istovremenoprikop~an je na `rvaw ose}awa za svojevreme i tragiku ìvota u kojoj se podrazu-meva ve~nost smrti i/ili mogu}nost razara-wa du{e i tela ~oveka usled delovawa sre-dine – koliko fizi~ke toliko biolo{ke isocijalne.

U takvim okolnostima, ~esto ispuwenimkriti~nim ìvotnim situacijama, wegovasvest i nesvesno teì da vaskrsava ono {toje za{lo u senku i potonulo u zaborav. Za-to, zbog takvih psihosocijalnih okolonosti,jubileji na{ih zdravstvenih ustanova kojepredstavqamo u na{em ~asopisu postavqenisu sa ciqem da ~ine prirodni spoj wihoveistorijske pro{losti i evoluciju kroz vre-me i urowenost u sada{wost. Istovremeno,ovim se ukazuje na odjeke smisla onoga {toje nasle|e, neki oblik socijalnog genskogkoda tzv. zdravstvenog sistema, u direktnomdijalogu sa dostignu}ima ostvarenim u na{ojsavremenoj medicini i sistemu za{titezdravqa naroda, na ranije uspostavqenim te-meqima.

„Ima razdobqa u istoriji svakog narodakoja svojim mnogostrukim zna~ewem nadma{u-ju ono {to im je prethodilo, kao i ono {toje za wima usledilo. Ona se u svesti i ma-{ti naroda kondenzuju i ovaplo}uju u sim-bole koji zra~e i nadahwuju pokolewa zanova stremqewa i poduhvate“ (M. [akota, iz„Haxi Ruvim u Studenici“).

Moè se sa ponosom re}i da je jedan odtakvih sudbonosnih istorijskih trenutaka upro{losti na{e zemqe manastir Studeni-ca i u woj prva bolnica na teritoriji Sr-bije. Isto takav poloàj i mesto u istori-ji Srbije i za{tite zdravqa naroda u woj za-

Re~ urednika

slu`uje i manastir Hilandar u ~ijem jeokriqu osnovana prva srpska bolnica; geo-grafski daleko a duhovno i zna~ewski ne-posredno uz svoj etnos.

Pred nama se, smatra se, danas otvara Sr-bija (i u woj sistem za{tite zdravqa popu-lacije), naizgled znana a neuhvatqiva, u ko-joj uporedo `ive, ~esto u nesaglasju, sada-{wost i prohujali vekovi; Srbija u mnogo-me rasko{na, uzvi{ena, ponosna, ali i u po-ne~emu mra~na i/ili zatamqena.

Na{a zemqa je, po oceni mnogih filozo-fa i nau~nika, ve} „dvestotine godina u iz-nudici sa vremenom“. Po nekima mi smo i

„dru{tvo sa specijalnim potrebama“. Me|u-tim, ozbiqne socijalno-medicinske analizesavremenih dru{tava pokazuju da, premaidenti~nim kriterijumima sude}i, ne posto-ji u vaseqeni populacija koja ne bi moglada se kvalifikuje kao „dru{tvo sa specijal-nim potrebama“.

Jubileji na{ih zdravstvenih ustanova po-kazuju i dokazuju civilizacijsku kvalifiko-vanost srpske nacionalne zajednice, pro-{lih vekova i sada{wosti, o postojawu evo-lucije organizovane brige za zdravqe qudi.

Prof. dr Predrag Dovijani}


S a d r ` a j

JUBILEJI, PODSE]AWA, PROSLAVQAWA

Dr B. Brkqa~a

Vojnomedicinski centar Novi Sad (VMC)- 222 godine Vojne bolnice u Petrovaradinu (1786-2008) . . . . . . . . . . . 1

Prim. dr M. ]ur~i}.

Sto sedamdeset pet godina bolnice u Senti (1833−2008) . . . . . . . . . . . 3

Dr O. Vu~i}evi}, dr D. Marinkovi}

U`i~ka bolnica nekad i sad - 155 godina od osnivawa (1853-2008) - . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 17

Akademik prof. dr B. \uri~i}

Medicinski fakultet Univerziteta u Beogradu- Vek iza nas i godine pred nama - . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 21

Prof. dr D. Stamenkovi}

[ezdeset godina postojawa i rada Stomatolo{kog fakulteta u Beogradu (1948-2008) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 27

Prof. dr B. Radulovi}

Organizaciona struktura Instituta za ortopedsko-hirur{ke bolesti „Bawica“ - od osnivawa do danas (1957-2007) . . . . . . . . . . . . . 31

Prof. dr B. Radulovi}

Koreni ortopedije u Srbiji . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 37

Prof. dr V. Gavrilovi}

Istorija stomatologije u Srba do 1918. godine . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 45

Prim. dr M. Dragi}

Zdravstveno prosve}ivawe u Srbiji u 19. veku . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 51

Prof. dr P. Dovijani}

Zna~ajnija zakonodavna akta u oblasti za{tite zdravqa u Srbiji u 19. i po~etkom 20. vska . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 57

Dr A. Savi}

Komentar Zakona o bolnicama (donesen 27. februara 1930. godine) i osnovnim podzakonskim aktima. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 63


Prof. dr S. Ivani}

Zadaci Jugoslovenskog dru{tva za ~uvawe narodnog zdravqa (1902-1933) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 75

Prof. dr A.\. Kosti}

O smislu i zna~aju Prve zemaqske higijenske izlo`be . . . . . . . . . . . . . . 79

Dr B. Konstantinovi}

Uslovi uspe{nog rada na zdravstvenom prosve}ivawu . . . . . . . . . . . . . . . . 85

Uputstvo autorima. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 91


Istorijat Vojne bolnice tesno je vezanza istorijat Petrovaradinske tvr|a-ve i podgra|a. Na vetrometini isto-

rije, u vrtlozima vremena koji su krojili iprekrajali individualne sudbine i nacio-nalne putokaze, do dana{weg dana ostala jePetrovaradinska stena na Dunavu, sa tvr|a-vom i satom koji meri prolaznost i krhkostsvega {to je qudsko, svega osim onih qudskihdela koja prerastaju u trajne zadu`bine ~o-vekovog duha, znawa i humanosti.

Ove godine sa ponosom obeleàvamo 222godine rada i postojawa Vojne bolnice naistoj lokaciji. Samo nekoliko godina posleotvarawa Berlinske {arite, najstarije voj-ne bolnice u svetu, ukazom cara Josifa II,1786. godine, Fraweva~ki samostan iz pod-gra|a Petrovaradinske tvr|ave pretvoren jeu bolnicu, tada jedinu u ovom delu Evrope.Svrha wenog otvarawa bila je le~ewe izbriwavawe vojske i rawenika iz austro-turskih ratova 1788–1971. godine, kada jeglavnina austrijske vojske, koju je sa~iwava-lo i nekoliko desetina hiqada srpskih gra-ni~ara, bila locirana na ovim prostorima.U 19. veku dozidani su jo{ neki objekti ukrugu bolnice, a sama bolnica je u stru~nompogledu vaìla za najsolidniju bolnicu u~itavom regionu. U to vreme bila je snab-devena savremenim hirur{kim instrumenta-rijumom, opremom za oìvqavawe, instru-mentima za poro|aj. Imala je jednog {tab-skog lekara i pet podlekara i nadlekara.

Posle Prvog svetskog rata vr{eno je ve-}e renovirawe ustanove, a zgrada na samom

ulazu u bolnicu ura|ena je 1928. godine zaKomandu vazduhoplovstva, pa su ovu bolni-cu ~esto nazivali „Avijati~arska bolnica“.Pravoslavni hram izgra|en je 1925. godineu krugu bolnice. Tu su se kr{avali i ven-~avali oficiri i wihova deca. Posle Dru-gog svetskog rata ovde je bila sme{tenaVojna bolnica Tre}e armije. Osim ove bol-nice bilo je vi{e punktova u gradu, NovomFutogu i okolnim mestima, gde je zbriwava-no vi{e hiqada rawenika, uglavnom sasremskog fronta.

Od 1952. godine postaje Bolnica vojnogpodru~ja Novi Sad, a od 1984. godine Vojnabolnica dobija naziv Vojnomedicinski cen-tar Novi Sad. Naziv i namena ove ustanovesu{tinski se nisu mewali svih ovih 222 go-dine.

Tomas Man je u romanu „ârobni breg“rekao da bolnica kao najhumanija qudskagra|evina mora da odi{e stameno{}u, si-gurno{}u uto~i{ta i duhovnim mirom kojipruà obolelima. Ta dimenzija vremena iprostora gubi svoje zna~ewe koje imaju vanbolni~kog kruga, i jedini ciq, svrha, smi-sao, sadràj i motiv svega {to se de{avaostaje zajedni~ka borba sa bole{}u za zdra-vqe i ìvot, jer u bolesti ~ovek mnogo to-ga shvati, {to zdrav ~esto zaboravqa. Ta itakva humana misija sprovodi se i odràva222 godine u okriqu zidova VMC-a. VMC jedanas, kao i uvek, spreman da izvr{i svepostavqene zadatke, kao {to je devedesetihgodina pro{log veka zbrinuo vi{e od hiqa-du rawenika, kao {to je 1999. godine imao

1


Jubileji, podse}awa, proslavqawa..

1 Dr Bratoqub Brkqa~a, sanitetski pukovnik, upravnik Vojnomedicinskog centra Novi Sad..

Vojnomedicinski centar Novi Sad (VMC)- 222 godine Vojne bolnice u Petrovaradinu (1786-2008) B. Brkqa~a1

ìvu, stvarnu ve`bu od 78 dana bez struje ivode, bez ijedne jedine intrahospitalne in-fekcije.

VMC Novi Sad danas je okrenut budu}no-sti, spreman da se uhvati u ko{tac sa bre-menom koji nosi sada{wi trenutak. I poredfinansijskih te{ko}a, oteàne nabavke naj-savremenije opreme, VMC prati savremenamedicinska dostignu}a. U na{u ustanovu do-laze na le~ewe i italijanski dràvqani,koji znaju {ta je tradicija i kakvi qudskii stru~ni kvaliteti moraju postojati uustanovi koja za 222 godine neprekidnog ra-da nije imala nijednu intrahospitalnu epi-demiju.

VMC Novi Sad ima sre}u da ima Vojno-medicinsku akademiju kao referentnu usta-novu za edukacione, dijagnosti~ke i terape-utske probleme. Tako|e postoji tradicio-nalno dobra saradwa sa svim civilnimzdravstvenim ustanovama regije.


2

VMC je oduvek bio otvoren i za civil-ne osiguranike, a danas je za sve u potpuno-sti otvoren. U na{oj ustanovi godi{we seobavi preko 150.000 pregleda, preko 400.000usluga, stacionarno se le~i preko 3.500 bo-lesnika i uradi oko 1.600 operacija. Izaovih suvoparnih brojki i statistike stojeizuzetni napori, entuzijazam i profesiona-lizam, kao i humanost osobqa VMC-a, kogane obeshrabruju ni objektivne pote{ko}e,kao ni oteàni uslovi rada.

Za samopregoran, profesionalan i humanvekovni rad, VMC je dobio najvi{e crkvenopriznawe Orden Svetog Save 1. stepena, ko-ji je uru~io Wegova svetost patrijarh srpskigospodin Pavle na Petrovdan 1998. godine,na predlog episkopa sremskog gospodina Va-silija. VMC-u je dodeqena i Oktobarska na-grada grada Novog Sada 1999. godine. Istegodine VMC-u je dodeqen Orden za zasluge uoblasti odbrane i bezbednosti 1. stepena.

Godina 2008. posebno je zna~ajna za Sen-tu, jer se u woj navr{ava 175 godina odosnivawa Bolnice u Senti. Kako ~ita-

oce ne bismo zamarali suvim ponavqawem inabrajawem istorijskih ~iwenica, ovoga pu-ta bismo poku{ali da ih povedemo da zajed-no istraìmo pra{wave poùtele dokumen-te, pisane kitwastim rukopisom, perom imastilom, i da se zajedni~ki, bar za trenu-tak, vratimo u vreme pre vi{e od jednog ipo veka. Poku{a}emo, citirawem starihpergamenata, zapisa i kwiga, da oslikamoonda{we prilike i qude, kojih ve} odavnonema me|u nama, a koji su svojom idejom i hu-manim ciqem koji su sebi postavili, sli~-ni nama koji nastavqamo ono {to su oni za-po~eli. Stari zapisi dove{}e nas polakokroz vihore vremena sve do dana{wih dana.

Godine 1822. Senta je ve} imala 13.000stanovnika i ova ~iwenica je i sama biladovoqna da bi usledile progresivne prome-ne u oblasti zdravstva. Ve} 1826. godine uSenti su gradske vlasti razmi{qale o po-trebi osnivawa bolnice, jer je osnovan Bol-ni~ki fond koji je imao svrhu skupqawapriloga za osnivawe bolnice. Sakupqawepriloga je sprovedeno na raznim nivoima:a) prihod od plesnih priredbi; b) prihodod policijskih kazni i v) prihodi od do-prinosa pojedinaca. Do 1834. godine u wemuje sakupqeno 2.880 forinti.

„Godine 1833. 8-og dana meseca decem-bra u prisustvu zamenika suca, KuzmanaRadoj~ina, porotnika: Stevana Boderli-ce, Joèfa Tapaia, Jano{a Ko~i{a,I{tvana Bar{ia mla|eg i Arsena Slav-

ni}a, bele`nika: Mojsija Zagorice i Ja-no{a [inkaia kao i gospode poslanika...odràna je skup{tina, povodom ~ega jeMesno ve}e iznelo da vele~asni gospodinùpan, Laslo Koloni~, svoju ve} ranijunameru da fundira bolnicu mesnim sta-novnicima koji su neimu}ni, ubogim bo-lesnicima koji nemaju roditeqa, nitisvoje ~eqadi, a nisu sposobni da prosja-~e po ulicama, a pri tome u{tedi upotpunosti nov~ani kapital, priku-pqen delom od op{tine, a delom pro-{le godine od ~itala~kog dru{tva,prire|ivawem plesnih priredbi, po{toje kupio ku}u bra}e Pivar za 1250 forin-ti, sa svim korisnim zgradama i pro-stranim dvori{tem, sve je to poklonioop{tini u svrhu otvarawa bolnice inudi jo{ godi{we 130 forinti za ospo-sobqewe i podmirewe ostalih potreb-{tina iste.

Dobrotvornost i poklon po{tova-nog gospodina paroha, ova op{tina pri-hvativ{i du`nom zahvalno{}u i blago-darno{}u i narediv{i da to bude u ovojkwizi zabeleèno radi ve~nog pam}ewa,obavezuje Mesno ve}e da prevenstvenobrinuv{i se o nadzorniku i staratequbolnice, poziva ~lanove ove op{tine dadaju doprinose za opremawe ove bolnice,poku}stvom za 12 osoba, za godi{wu ob-skrbu osobqa u bolnici, kao i za snab-devawe svakoga, te o merama dostavqainformacije sa imenima darodavaoca“.

„Varo{ Senta je na svojoj skup{ti-ni odrànoj 8. marta 1840. godine, done-

3



1 Prim. dr Milorad ]ur~i}.

Sto sedamdeset pet godina bolnice u Senti (1833−2008)M. ]ur~i}1

la odluku da }e u staroj bolni~koj uli-ci na Pivarevom gruntu, 1834. godineosnovati {pitaq i odsada u ~ast Sve-tog Kraqa Ladislava, kao i u znak se-}awa na svog osniva~a, bolnicom SvetogLadislava nazivati, te nalaè da u uqunaslikana slika, koja sveca ovoga prika-zuje, a koji je sin sen}anski u ta dobajo{ sve{tenik – pitomac Elek Benedekgradu poklonio, za ve~ita vremena ubolnici istaknuta bude“.

Andor Duda{, Senta, 8. septembra 1942. godine

U vreme kada je plemenito delo LaslaKoloni~a postalo op{tepoznato, jedan mla-di}, rodom iz Sente, studirao je teologijuu Kalo~i. Zvao se Elek Benedek. U znak po-{tovawa i zahvalnosti prema osniva~u bol-nice, naslikao je sliku koja prikazuje Sv.Ladislava, i istu poslao Senti, sa molbomda novoosnovanu bolnicu nazovu BolnicomSv. Ladislava, po imenu sveca – za{titni-ka ùpnika koji je osnovao bolnicu. Skup-{tina je, kako se vidi, ovu molbu ispunilai istovremeno se zahvalila osniva~u na we-govom velikom trudu i po`rtvovawu.

O tome kada je bolnica otvorena i odkada prihvata bolesnike, nema podataka.Pretpostavqa se da je opremawe prostori-ja, kao i primawe nadzornika i ekonoma na


4

posao, trajalo nekoliko nedeqa i 1833/34.godine bolnica je ve} mogla da radi.

Bolnica je bila sme{tena na ju`nom }o-{ku dana{wih ulica Branka Radi~evi}a iLaze Lazarevi}a. Zgrade su gledale na uli-cu Branka Radi~evi}a. Bolnica je imalajednu ve}u (18 x 9m) i jednu mawu (17 x 7m)zgradu sa krovom od trske, udaqenu jednu oddruge 20 metara zatvaraju}i time prav ugao.Zgrade su imale hodnik, kuhiwu, {upu iprostorno dvori{te.

Broj posteqa u Bolnici na prvoj lokaci-ji iznosio je 8–10 i nije se mewao sve do

1844. godine kada je broj pove}an na 20.U slu`benom obra~unu, koji je sa~iwen

1834. godine, navedeno je:„Novci koji su za ra~un bolnice slobod-

ne varo{i Sente prigodom u ~ast WegovogVeli~anstva Cara i Kraqa Frawe I, posred-stvom ovda{we predstave vesele pozori{nedruìne prikupqeni 9. februarija 1834. god.“.

Uz ovaj tekst bile su priloène dve li-ste. Na jednoj je bilo 112 imena sa ukupno131 forintom priloga, a na drugoj 41 ime sa102 forinte priloga. Na kraju detaqnogprikaza, izdaci su („za muzikante, sve}e,prawe firangli, itd“) „odbijeni“ od priku-pqenog iznosa, te su preostale forintepredali bolnici (Slu`beni obra~un sa~i-wen 1834. godine).

Slika 1. Rekonstruisana slika bolnice na Pivarevom gruntu na osnovu plana grunta (crte` Zoltana Valkaija).

„Vele~asni gospodin duhovni pomo}-nik Elek Benedek, sa patriotskim pori-vima i qubazno{}u vo|en nadzorni{tvase prihvatio, dok se gospodin u~iteqKara~owi I{tvan pak, sa pravom kori-{}ewa 3 lanca zemqi{ta gradskog ob-skrbqen, a zapisni~ko – blagajni~kog ira~unopolaga~kog tereta prihvativ{ise, raspore|uje....“.

Statutarna kwiga, 3. januara 1835. godine

Elek Benedek se prihvatio nadzorni{tvanad radom bolnice. Umro je 1887. godine kaoùpnik-kanonik. U~iteq I{tvan Kara~owije vodio kwige i blagajnu tada{we bolnice.U~itequ je ovo zaduèwe vaìlo jo{ i1846.

„Bolnice u slobodnoj i kraqevskojkrunskoj varo{i sen}anskoj celovitiprotokol iz godine 1840.“ „Prose~andnevni broj bolesnika u bolnici: 10–11;broj negovateqskih dana: 3780; ukupnibroj bolesnika: 40, od toga izle~enihotpu{teno 17, bez promena 3, ostalo nale~ewu 12, umrlo 8.“

Ra~unopolaga~ka kartoteka 1840. godine

„Bolnica sagra|ena 1834. godine po-sredstvom blaènopo~iv{eg vele~asnogprepo{ta Lasla Koloni~a, ùpnika sen-}anskog. 1852. godine blaènopo~iv{ivele~asni kanonik Jano{ Valto, a|an-ski ùpnik, je osnovao zadu`binu za le-~ewe sirotiwe i zave{tao joj 300 fo-rinti“. Prijem prihoda od kamata je odstrane grada bio poveren poslanikuMenjhartu Ujhaziju.

Ra~unopolaga~ki zapisnik sen}anskerimokatoli~ke ùpe iz 1852. godine

Vi{im vlastima zdravstvo je, izgleda,bilo priraslo srcu, jer su ve} marta 1952.godine traìle izve{taj od mesnih rukovo-dilaca u vezi sa osnivawem sen}anske bol-nice. Odgovor sreskom na~elniku je gla-sio:

5


„Ne odlaù}i odgovor na Va{ slu`beninalog u pogledu mesne bolnice, javqamo daje 1833. zgradu i plac za bolnicu vele~asnigospodin biskup i mesni paroh Laslo Kolo-ni~ za 1500 forinti otkupio, a op{tinaiz velikodu{nih priloga i oporu~nih zadu-`bina opremila, te osnovni kapital do da-na{weg dana povisila na 1221 forintu i 72krajcare. Navedena bolnica sada raspolaèsa 8 bolni~kih posteqa pod nadzorom jed-nog domara i bolni~ara, a u woj rade po je-dan redovni gradski lekar i ranar. Naro~i-tom po{tom, polaù}i se u Va{u milost,Uglednog Gospodina Gradona~elnika, pokor-ne sluge: birov \er| Olajo{, I{tvan Bu-dai“.

Iz obra~una bolni~kog fonda iz 1851.godine razja{wava se kori{}ewe nekihpredmeta u bolnici. U februaru mesecu jeba~var napravio kadu od 270 litara, a sta-klar je ofarbao u boju oraha 10 tabli, ko-je su bile name{tene iza kreveta (verovat-no su na wima pisali kredom broj krevetai neke druge informacije u vezi bolesnika).To je bila prete~a sada{weg bolesni~koglista, po ~emu se moè zakqu~iti da je bol-nica imala 10 kreveta. Lekove za le~ewebolesnika u bolnici, a za potrebe grada, is-poru~ivao je apotekar Ferenc Hejsler, ko-ji je tada bio jedini apotekar u gradu. Le-kovi su pla}ani iz gradske blagajne.

Od maja 1855. godine zapo~iwe ve}aopravka bolni~kih zgrada. Popravqen je tr-{~ani krov, ponovo lepe zid izme|u dvezgrade, podiè se novi zid sa uli~ne stra-ne u duìni od 20 hvata (38m), podzi|uje se{tala, popravqa se zid od ba{te, kre~i seitd. Zbog lo{eg stawa bolni~kih zgrada, ujesen 1959. godine, opet se vr{e popravke ve-}ih razmera.

O~igledno da je bilo nekih problema saradom u Bolnici jer je gradski savet 1961.godine traìo da se rad ispita i podnese sa-vetu izve{taj:

„... savet gradski, budu}i u saznawu dase u gradskoj bolnici, kako prijem bole-snika, tako i snabdevawe wihovom hra-nom i lekovima nepravilno i samovoqno

vr{e, gospodi gradskom kapetanu EndreuDuda{u, glavnom bele`niku Mihaqu Lo-va{iju i savetniku Antalu Papu, izra-du i podno{ewe savetu meritornog sta-tuta poverava.“

Zapisnik sa sednice gradskog saveta,odràne 11. aprila 1861. godine

„...me|u bolesnicima sam vi{e takvihprona{ao, koji se tamo samo zarad para-zitirawa zadràvaju, a ne u skladu saprihva}enim predlogom.“

Izve{taj Gradskog kapetana Endre Duda{a gradskom

savetu 13. juna 1861. godine

Prvi diplomirani lekar koji je radio uSenti bio je dr Ere{ Laslo. On je radio ubolnici od samog osnivawa, tj. od 8. decem-bra 1833. do 4. juna 1837. godine. Bio je i pr-vi upravnik bolnice. Nakon {to je oti{aoiz Sente, wegovo mesto je preuzeo BudaiI{tvan, gradski ranar, koji je ina~e radiouz dr Ere{a Lasla od samog osnivawa Bol-nice. On je bio vr{ilac du`nosti upravni-ka bolnice od 4. juna 1937. do 8. januara1838. godine. Od 8. januara 1838. godineglavni gradski lekar i upravnik bolnicepostaje dr Joèf êndi~, na kojoj funkci-ji ostaje sve do 19. oktobra 1863. godine.

Kada je 1961. godine uvedena obaveza po-lagawa zakletve, dr êndi~ je zakletvu sve-~ano poloìo na slede}i na~in:

„Ja, Dr Joèf êndi~, se zakliwem uìvoga Boga i sve boìje svece, da }upreuzev{i poloàj lekara gradskog, svesvoje slu`bene obaveze verno i u skladu saduhom ustavnoga zakona ta~no ispuwava-ti, da }u mome nadzoru i brizi povereneustanove gradske s punom ume{no{}upodupirati, poslove wihove unapre|iva-ti, te da }u isto tako u ciqu o~uvawajavnoga interesa izabranog saveta grad-skog uredbe i zakqu~ke ta~no izvr{ava-ti. Tako mi Bog pomogao. Amin!“

Sve~ano polagawe lekarske, babi~ke i veterinarske zakletve

pred skup{tinom 27. juna 1861. godine


6

Od 19. oktobra 1863. godine posao glav-nog gradskog lekara i upravnika bolnicepreuzima dr Jano{ Revai. Dr Jano{ Revaije punih 40 godina stajao na ~elu javnogzdravstva na{eg grada, dok je wegov prethod-nik, dr Joèf êndi~, taj ~astan posao ra-dio tokom 30 godina. U na{em gradu je glav-ni gradski lekar ujedno bio i direktor bol-nice. Krajem pro{log veka u medicini subila ostvarena velika otkri}a, pa je dr Re-vai nastojao da, shodno skromnijim provin-cijskim mogu}nostima, uzme udela u wima. Unajistaknutije aspekte wegovog delovawaubrajaju se uvo|ewe variolizacije, uvo|eweantidifteri~nog cepqewa u terapeutskesvrhe i zaustavqawe daqeg {irewa, dotadrasprostrawenog, trahoma. Bio je prvi lekarkoji je stao u odbranu javnog zdravstva i ko-ji je pripremao i podnosio skup{tini bez-broj planova o poboq{awu istog. Velikaepidemija kolere iz 1892/1893. godine dogo-dila se upravo u vreme wegovog slu`bovawa,ba{ kao i ona mawa iz 1886. Dr Revaiju jeuspelo da, zajedno sa wegovim saradnicima,zaustavi epidemiju. Dr Revai je preminuo11. jula 1901. godine u Budimpe{ti gde je isahrawen. Imao je 67 godina.

Za vreme dok je dr Jano{ Revai bioGlavni gradski lekar i upravnik bolni-ce uveo je variolizaciju, {to }emo pri-kazati kroz nekoliko dokumenata koji suostali u arhivi: „Svu mogu}u pa`wuobratite dovo|ewu do uspeha cepqewaprotiv bogiwa te na wen spasonosniciq i korisnost za ~ove~anstvo, raditoga, naro~ito se zamoqevaju gospodasve{tenici, da sa propovedaonice dajuna znawe narodu – i da ih obaveste o to-me – da svi oni koji budu spre~avali ismetali izvr{ewe tog korisnog podu-hvata – prema najvi{em odlu~ivawu, bi-}e podvrgnuti te{koj kazni“.

Cirkularno pismo Sreskog na~elni-ka Stevana Branova~kog op{tinskim

rukovodiocima maja meseca 1850. godine

„Dole potpisani, stim potvr|ujemo,ponudiv{i i svoje svedo~ewe pod zakle-

tvom, da je okru`ni ranar, gospodin Mi-hajlo @ivkovi} 1848. godine, kao tada-{wi gradski ranar, po~etkom aprila me-seca zapo~eo cepqewe dece, i to nepre-stano i redovno produìo do kraja avgu-sta meseca, kako se to i u ranijim godi-nama de{avalo. O ovome, svi mi potpi-sani imamo znawa po tome da smo pome-nute godine kao na~elnici ovog grada, naosnovu svoje du`nosti, a po vi{im nare-|ewima, uticali na cepqewe dece, te ona~inu sprovo|ewa, stekli smo detaqnoobave{tewe, radi ~ije ve}e verodostojno-sti, {aqemo ovo pismo – uverewe“.

Odgovor mesnih na~elnika Sreskom na~elniku Senta,

24. avgusta 1850. godine, overen potpisima i pe~atom

„Dole potpisani, birov i Ve}e gradaSente, stim priznavaju}im svedocima otome da je u okviru na{eg mesta broj de-ce koja se godi{we cepqewu podvrgavaju,redovno preko ~etiri stotine, a u1845. godini 425, u 1837. godini 458, ka-ko to dokazuju i zapisnici sa~iwenispomenutih godina i ~uvani u arhivigrada, o ~ijoj verodostojnosti dajemona{e svedo~anstveno pismo, sastavqenou overenom obliku.“

Birov \er| Olajo{ i porotniciLazar Pecarski, Vasilije Branova~ki

i [andor Male{evi}, u Senti, 25. februara 1850. godine

Neophodnost vakcinacije je ina~e prepo-ru~ena tek 1873. godine na Me|unarodnomkongresu higijene u Be~u, dok ju je obaveznomu~inilo dono{ewe odgovaraju}eg zakona1876. godine.

I{tvan Budai, Joùa Veksler, Mihajlo@ivkovi} a kasnije i Lajo{ Kuti bilisu gradski ranari i radili su uz navede-ne lekare u bolnici. Ranare su u prvoj po-lovini pro{log veka u austrijskoj vojscinazivali fel~erima. Wihov glavni zada-tak je bio briga o rawenicima u slu~ajurata. Ovakvi ranari su delovali i u ci-

7


vilnom ìvotu. Oni nisu imali doktoratniti titulu doktora. No, pojedinci me|uwima su stekli takvo iskustvo u pu{ta-wu krvi, stavqawu vantuza i klistirawu,da su stekli i impozantnu samostalnupraksu. Lajo{ Kuti je bio ~etvrti i po-sledwi ranar u Senti, i wegovom smr}umesto ranara u Senti je ukinuto. Fakul-teti su jo{ ranije prestali sa obrazova-wem ranara.

Krajem 1860-tih godina postajalo je sveo~iglednije da bolnica ne odgovara svojojnameni. Ve} 1857. godine, javila se zami-sao o gradwi nove bolnice. Objekti su bi-li u veoma tro{nom stawu, a ni za adap-taciju, ni za pro{irewe, bolnica nijeimala mogu}nosti. Re{ewe tih problemaubrzava ~iwenica koja govori o tome dabroj stanovnika Sente krajem 1869. godinedostiè 20.000, tako da na svakih hiqadustanovnika dolazi po jedan bolni~ki kre-vet.

„... da po{to je ve} ranije potrebnobilo od strane grada o jednoj redovnojbolni~koj zgradi razmi{qati, po{to jepostoje}a zgrada za bolnicu samo kaoprivremeno re{ewe progla{ena, dok zato grad pogodnije, prostranije prosto-rije ne odabere. Uvidev{i da godi{weopravke sada{we bolnice zama{nih sred-stava staju, kojih pak jedna tako ru-{evna zgrada ne zavre|uje, sa stanovi-{ta ekonomi~nosti, predlaèm da gradjednu bolnicu koja bi savremenim potre-bama i zahtevima udovoqavala sagradi,kao i da inìwera gradskog uputi datakav jedan plan sa~ini.“

Predlog poslanika Andrije Nikoli}a na

skup{tinskom zasedawu 7. avgusta 1870. godine

„Jo{ je pro{le godine re~eno da popitawu bolnice ne{to preduzeti tre-ba“

Interpelacija poslanika Vartolome-ja Savi}a na skup{tinskom zasedawu

1872. godine.

Maksimalni broj bolesnika je u posled-woj godini bolnice na Pivarenom gruntu.I namirni~ki obra~uni i Hejslerovi apote-karski izraz, podjednako beleè 24 bolesni-ka u bolnici. To je bio maksimalni kapaci-tet bolnice – vi{e bolesnika nisu moglismestiti.

U me|uvremenu je op{tinski predstojnikzajedno sa stru~wacima pregledao postoje}uzgradu. Skup{tini je podneo izve{taj naslede}i na~in:

„Budu}i da je zgrada bolnice u svakometrenutku uru{avawu izloèna, te budu}ida ju je opraviti nemogu}e, nu`no je za po-trebe bolnice drugu lokaciju odrediti. Nija kao i Dr Revai pro{le godine odgovor-nost usled eventualnih nesre}a koje bi sedogoditi mogle, na sebe nisam spreman pre-uzeti.“

Nakon mnogih diskusija, skup{tina je na-redila momentalno preseqewe bolnice uArvaijevu {kolu. Ovaj skup{tinski nalogje sproveden, me|utim, u drugom obliku.Preseqewe je zaista obavqeno izme|u 4. no-vembra 1872. godine i 13. februara 1873. go-dine, ali ne u zgradu Arvaijeve {kole ve}u zgradu u Zabavi{noj ulici. Preseqewem jeomogu}eno pove}awe bolni~kog kapaciteta.

Na skup{tinskoj sednici, odrànoj 13.februara 1873. godine, predsedavaju}i grad-ski predstojnik je postavio pitawe {ta dase uradi sa biv{om bolnicom. Mi{qeweposlanika \ur|ovanskog bilo je slede}e:

„Grad to zemqi{te ne bi mogao proda-ti, po{to ga je po~iv{i Laslo Koloni~,biv{i sen}anski ùpnik, kupio i zave{taou dobrotvorne svrhe“.

Odluka doneta po ovom pitawu glasi:„dve zgrade zadràne bi}e, a krovne kon-strukcije ruiniranih zgrada }e putemotvorene dra`be prodaji izloène biti.Preostale zgrade sa dobrim zidovima ikrovovima se pak sve dotle izdavati mogudogod gradu za tim potreba ne prestane“.

Zgrade su svake godine licitacijom bileizdavane u zakup. U me|uvremenu su bile ko-ri{}ene kao skladi{ta. Godine 1907. zgra-de (ili zgrada) stare bolnice su izgorele.


8

Ova parcela je pribli`no 80 godina staja-la neiskori{}ena. Parcela je tokom 1949. i1950. godine preure|ena u park, tj. op{tin-sko de~ije igrali{te. Ovaj prostor je 1953.godine isparcelisan kao gradsko gra|evinskozemqi{te, a pet novih, u maniru vila gra-|enih stambenih objekata, pro{lost preda-je zaboravu. Ciq ovog napisa je pak to daza na{e naslednike sa~uva uspomenu na ~i-wenicu da je na tom prostoru, na uglu dana-{wih ulica Laze Lazarevi}a i Branka Ra-di~evi}a, 1833. godine bila izgra|ena najsta-rija bolnica Ba~ke.

Kada se bolnica, novembra/decembra1872. godine preselila na novu lokaciju,wen prijemni kapacitet je iznosio 30 po-steqa. Kupqeni su novi gvozdeni kreveti,}ebad, a prostorije su adaptirane. Ovazgrada je bolnici dodeqena od strane grad-skog saveta kao privremeni sme{taj na dvegodine. No, od dve godine je ispalo 70 go-dina, po{to je na tom mestu i u toj zgradibolnica ostala sve do 1. januara 1942. go-dine. U bolnici su radili dr Jano{ Revaii ranar Lajo{ Kuti.

„Molba Dr Adolfa Glikstala, hirur-{kog nau~ewaka i aku{era, glede nastawi-vawa wegovog i otpo~iwawa lekarske prak-se pro~itana je“ (skup{tinsko zasedawe 30.marta 1875. godine). Izdata mu je dozvolaza obavqawe lekarske prakse i on je 1901.godine postao Glavni gradski lekar i ~etvr-ti upravnik bolnice. Funkciju upravnikabolnice je vr{io do 1920. godine. Kao {tosmo naveli, bolnica se 1872. godine seli nanovu lokaciju u Zabavi{nu ulicu i najvero-vatnije pod velikim uticajem dr AdolfaGlik{tala 10. novembra 1888. godine Grad-ski savet odobrava preure|ewe bolnice. Sa-la za autopsije, koja se nalazila u glavnojzgradi, bila je preme{tena u dvori{nu zgra-du, a na wenom mestu je bila izgra|ena, od-nosno ure|ena operaciona dvorana. Ne posto-je pisani dokumenti o vrstama operacija ko-je su vr{ene u ovoj sali.

Na skup{tinskoj sednici, 13. marta 1886.godine, na tapet je ponovo bila stavqenaizgradwa bolnice. Re{ewe u Zabavi{noj

ulici o~igledno nije bilo dobro re{ewe.Poslanici Antal @arko i drugovi obrati-li su se predstavkom skup{tini po pitawuosnivawa jedne bolnice koja bi udovoqilazahtevima vremena. Bio je usvojen slede}i za-kqu~ak:

„Gradska skup{tina, i sama znaju}ida je ovome gradu jedna bolnica koja biudovoqavala zahtevima vremena sada-{weg potrebna, pri ~emu je do odgodepodizawa wenog usled ma}ehinskih okol-nosti a ne usled voqe grada do{lo;Skup{tina, dakle, u potpunosti sta-vove podnosilaca dele}i, stoga princi-pijelno izjavquje, da usled toga {to br-ù izgradwu potrebitostima stanov-ni{tva gra|anskoga i zahtevima vreme-na u potpunosti odgovaraju}e bolniceprvorazrednim zadatkom svojim smatra,a budu}i da je potrebno glede odabiramesta u gradu za podizawe ovako moder-ne bolnice, svrsishodnoga bolni~kog ras-poreda, wenog ure|ivawa i opremawa,kao i zdravstvenog i podvorni~kog per-sonala, a u prvom redu pak glede iznala-èwa izvora iz kojih bi se tro{kovisvega ovoga podmiriti mogli, obazretise – neophodnim smatraju}i sprovo|ewepreliminarnih radova koji obezbe|ujupoduhvata ovoga i uspehu wegovome vode– iz pomenutih razloga nalaè stalnojZdravstvenoj komisiji kojoj g. gradona-~elnik predsedava, da sve ovo u obziruzev{i, jedan detaqan predlog izradi,gra|evinske planove i nacrt buxetapribavi, te da svoj predlog snabdevenovim kao i mi{qewem koje o~ituje iz-vore iz kojih bi se tro{kovi podmiri-ti mogli, skup{tini ovoj {to pre ra-di daqega sprovo|ewa podnese. Na krajumolbu, pored izvoda sada{we odluke,gra|evinskoj komisiji posredstvom save-ta izdajemo“.

Na skup{tini, 30. juna 1887. godine,lekarski pomo}nik Lajo{ Kuti traìbolovawe. Udovoqeno mu je. Na skup{ti-ni odrànoj 10. oktobra 1887. gradona~el-nik saop{tava da je preminuo lekarski

9


pomo}nik i negovateq Lajo{ Kuti. Um-ro je 7. oktobra. Zakqu~ak skup{tine:

„Usled smrti upra`wena du`nost le-karskog pomo}nika privremeno se povera-va Glavnom lekaru Dr Jano{u Revaiju.Ujedno se upu}uje savet da se privreme-no o obavqawu nege bolesnika stara, teda imav{i u vidu starawe o bolnici, auzimaju}i u obzir da se do sada objedi-weni poloàj lekarskog pomo}nika i ne-govateqa kao dobar potvrdio, o prome-nama na najskorijoj sednici predlog pod-nese“.

„Smr}u lekarskog pomo}nika, Lajo{aKutija starijeg, koja je nastupila 8.oktobra ove godine, definitivno jeupra`wena funkcija negovateqa i sawom povezano mesto lekarskog pomo}ni-ka, te se shodno zahtevima javnog zdrav-stva kao i zahtevima vremena, umestotoga, mesto III (tercijernog) okru`noglekara uvodi, tako {to }e mesto ovo odstrane diplomiranog lekara – a posred-stvom zvani~no raspisanog konkursa –popuweno biti. III okru`ni lekar je du-àn u wemu nazna~enom delu grada sta-novati: me|u wegove du`nosti i obave-ze spadaju pak: besplatno le~ewe siroma-{nih stanovnika u wegovom reonu kao iobavqawe vakcinacije posredstvom po-stoje}ih institucija. Pomo} Glavnomgradskom lekaru (primarijusu) u javno-zdravstvenim i policijsko-lekarskimposlovima pruà}e. Nedeqno jednom iz-ve{taj o zarazama Glavnom lekaru pod-nosi}e. Pomo} Glavnom lekaru u bolni-ci prilikom obavqawa ve}ih operacijapruà}e. Mrtvozorni~ke du`nosti po-sredstvom postoje}ih institucija naceloj teritoriji grada izvr{ava}e, te}e autopsije u svojstvu bolni~kog pa-tologa kako u nau~ne tako i u policij-ske i sudske svrhe obavqati. Kona~no }ebolnicom za zarazne bolesti, koja bi uslu~aju epidemije kolere eventualnootvorena bila, rukovoditi.

Negovateqske usluge za sada potpunoodvojiti treba, sve dotle dok za ovo

osposobqene tzv. opatice – bolni~arkena raspolagawu ne budu, dok }e se privre-meno, posredstvom dve osobe koje su pre-ko gradskog saveta, a na predlog Glavnoglekara angaòvane, i to pak tako {to}e oko mu{kih bolesnika preko mu{kog,a oko ènskih pak bolesnica preko èn-skog bolni~ara, usluge ove vr{iti.

Ishrana bolesnika odvija}e se ubudu-}e tako {to }e se u ove svrhe jedan men-za{ (traiteur) angaòvati, koji }eunutar bolnice besplatan stan uìva-ti, a koji }e na osnovu, sa savetomgradskim zajedni~ki utana~enog i pot-pisanog ugovora i cenovnika, sa prehram-benim opsluìvawem zaduèn biti. Po-red ovoga, od te osobe se traì da upruàwu berberskih usluga ili makar unezi bolesnika i pruàwu prve pomo}iosposobqena odnosno upu}ena bude.“

Predlog dr Jano{a Revaija o organizaciji i popuwavawu smr}u Lajo{a Kutija upra`wenog mesta

lekarskog pomo}nika na skup{tinskojsednici 15. novembra 1887. godine

Prva ùpanija se 1895. godine uplela ubolni~ki problem. Na majskoj skup{tini jepro~itan dopis podùpana, datiran 9. fe-bruara te godine:

„Ni sama zgrada ne odgovara svojoj name-ni. Onih 14 ve}ih ili mawih prostorijakoje se u woj nalaze su nesvrsishodno raspo-re|ene, postoje svega dve bolesni~ke sobe ukojima su bolesnici sme{teni bez ikakvogobzira prema wihovim bolestima. Sobe iname{taj su prqavi, hodni~ki plo~nik vra-toloman, kupatila nema, dok je na koncu inega mawkava, po{to bolni~ar grubo po-stupa sa bolesnicima. Stoga se nalaè damu{kim i ènskim bolesnicima budu sta-vqene na raspolagawe po dve odvojene bol-ni~ke sobe, a za umobolne bolesnike pak ta-ko|e jedna bolesni~ka soba pogodna u ovesvrhe, te nadaqe jednog kupatila“.

Razvoj doga|aja je tekao prili~no razvu-~eno i uz neprekidna natezawa. To je dove-lo da je Glavni gradski inèwer tek 1900.


10

godine predstavio planove za pro{irewestare bolnice, koje je skup{tina prihvati-la, ùpanija odobrila, pa su i radovi napro{irewu i popravkama dovr{eni jo{ teiste godine. Bolnica je nakon ove adaptaci-je imala 50 posteqa, operacionu salu i ku-patilo za bolesnike.

Sudbonosni preokret u ìvotu sen}anskebolnice nastupio je 16. marta 1899. godine.Tog dana je gradona~elnik saop{tio uredbuMinistra unutra{wih poslova (broj 5781 VIb. od 18. februara 1899.) kojom se do tada sa-mostalnoj sen}anskoj bolnici dodequje sta-tus JAVNE BOLNICE. U to vreme, statusjavne bolnice je zna~io da tro{kove le~e-wa siroma{nih bolesnika nije pla}ao gradve} tzv. Zemaqski bolni~ki fond. Bolnicaje mogla da primi bolesnike iz bilo kogdela dràve. Pomenuti status Bolnice uSenti je vaìo od 1. januara 1899. godine.

U Budimpe{ti je 11. jula 1901. godine um-ro dr Jano{ Revai i wegovo mesto glavnoggradskog lekara i upravnika bolnice preuzi-ma dr Glik{tal Adolf, koji tu funkciju vr-{i do 15. maja 1920. godine. Mesto upravni-ka bolnice 15. maja 1920. godine preuzima drMilivoj Bor|o{ki i tu du`nost obavqa do31. maja 1941. godine. Dr Milivoj Bor|o{kije ro|en u Senti 29. maja 1884. godine. Diplo-mirao je na Medicinskom fakultetu u Bu-dimpe{ti gde je zavr{io i specijalizaciju izop{te hirurgije. Zauzimao je i zna~ajan po-loàj kao primarijus hirur{kog odeqewa bu-dimpe{tanske bolnice Margit. Kao ro|eniSen}anin, sa spremno{}u je prihvatio mo-gu}nost da zameni svoj ugledni poloàj saname{tewem u bolnici svog rodnog grada.

Kako je to napisao dr Vig Ago{ton u mo-nografiji o sen}anskoj bolnici – „ «Sve se tomoè tuma~iti qubavqu prema zavi~aju, arazloge za wu moèmo prona}i u lokalpatri-otskom zanosu»“. Dr Milivoj Bor|o{ki jebio prvi lekar-specijalista hirurgije u Sen-ti, a isto tako je bio lekar koji je uveo mo-dernu hirurgiju u sen}ansku bolnicu.

„Dudik“ (dudova {uma) je u istoriji sen-}anske bolnice odigrao veoma zna~ajnu ulo-gu, po{to je pitawe definitivnog sme{taja

bolnice, nakon gotovo stogodi{we rasprave,okon~ano 1. januara 1942. godine, kada je bol-nica definitivno preseqena u „Dudik“. Ovajnaziv poti~e zbog dudove {ume koja je sa|e-na iz velikog interesovawa za gajewe duda ko-je je vladalo po~etkom 19. veka, po{to je uto vreme velika pa`wa poklawana uzgojusvilenih buba. Ovde je 1901–1902. godine bioizgra|en novi sirotiwski dom, koji je u tovreme predstavqao istinski modernu zgradu.Ovaj dom je po~eo da radi 1. novembra 1902.godine. Ve} 1907. godine javile su se zamislida bi tu zgradu trebalo preurediti u bolni-cu. Sirotiwski dom je funkcionisao do 9. de-cembra 1920. godine.

Nakon okon~awa Prvog svetskog rata, ve-liki broj dece su ostala siro~ad, te je do-neta odluka da }e sen}ansko uboì{te bi-ti kori{}eno kao siroti{te. Gradska skup-{tina je na svojoj sednici 26. juna 1920. go-dine razmatrala ovo pitawe i donela za-kqu~ak:

„Ogla{ava se, da }e zgrada koja predsta-vqa svojinu grada, a koja se sada koristi uuboì{ne svrhe, zajedno sa ba{tom od oko3 jutra, dràvnoj riznici ustupiti, kakobi se iskqu~ivo kao dràvno siroti{tekoristila, stim da grad pravo vlasni{tvanad tom zgradom i zemqom sebi pridràva.Ukoliko bi dràvna riznica èlela ustu-pqenu zgradu bilo kada u druge svrhe kori-stiti, odnosno ukoliko bi se siroti{terasformiralo, pravo raspolagawa zgradombi ponovo gradu pripalo. Zgrada i zemqa sedràvnoj riznici bez naknade na kori{}eweustupaju, no dok iste budu na raspolagawuriznici stajale, ona je du`na da sve izdat-ke za opravke i renovirawe o svom tro{kupodmiri, a isto tako je du`na i o obradiustupqena 3 jutra zemqe, kao i o dràvnomsiroti{tu da se stara. Pokretnosti ko-je inventar uboì{ta ~ine, kao i predme-ti koji ~ine wegovu opremu, trebaju se izwega preneti, i za potrebe gradske i infek-tivne bolnice koristiti...“.

Epoha de~ijeg siroti{ta zapo~ela je 9.decembra 1920. godine. Ono je funkcionisa-lo sve do 1934. godine kada je preme{teno

11


iz Sente. Gradska skup{tina je odlu~ila da}e, nakon odgovaraju}e adaptacije, bolnicusmestiti u pomenutu zgradu, koja je preseqe-wem siroti{ta bila oslobo|ena. No po{tograd jo{ nije imao konkretnih planova, onaje privremeno ostala prazna. U zgradi jebio obezbe|en stan za jednog gra|evinskogtehni~ara, koji je istovremeno bio zaduènza wen nadzor. Zgrada je kasnije, privreme-no, bila ustupqena vojsci, koja je zgradu ko-ristila kao skladi{te.

Napokon, nakon izvr{enih adaptacija irekonstrukcije zgrade, bolnica se 1. janua-ra 1942. godine seli na ovu, tre}u i kona~-nu lokaciju. Pro{iruje se, i posteqni ka-pacitet u woj iznosi 120 posteqa. Prestajeda bude „me{ovita“ bolnica i formiraju se~etiri odeqewa i to hirur{ko (40 kreveta),interno (42 kreveta), poro|ajno (10 kreveta)i zarazno (28 kreveta). Prelaskom na ovulokaciju zapo~iwe intenzivan razvoj uprkosratnim i te{kim poratnim godinama.

Juna meseca 1941. godine na mesto uprav-nika Bolnice dolazi dr Ago{ton Vig i tufunkciju vr{i do 22. septembra 1945. godi-ne. Ponovo je izabran na tu funkciju 1. ju-la 1949. i na mestu upravnika je ostao do 31.oktobra 1962. godine. Diplomirao je na Me-dicinskom fakultetu u Budimpe{ti 1919.godine. Posle zavr{enog Medicinskog fa-kulteta u Budimpe{ti i obavqenog obave-znog staà, stekao je 1926. godine specijal-nost iz unutra{wih i nervnih bolesti. Od-rekao se klini~ke karijere i opredelio seza pruàwe pomo}i bolesnicima u svako-dnevnoj praksi. Tako se 31. maja 1927. godi-ne nastanio u Senti.

Umro je 1. novembra 1975. godine. Povo-dom wegove smrti, dr Dejan Prekajski, sen}an-ski lekar, u Medicinskom pregedu 1976. godi-ne, u rubrici «In memoriam », o dr Ago{tonuVigu, izme|u ostalog, napisao je slede}e:„ «...izgubio je ìvot 1. novembra 1975. dugogo-di{wi upravnik sen}anske bolnice u penzijidr Vig Ago{ton... Oslobo|ewe i kraj drugogsvetskog rata zatekli su ga na poloàjuupravnika tada{we mawe bolnice sa triodeqewa. U posleratnoj atmosferi op{te

obnove i izgradwe video je {ansu za ostva-rewe svog davna{weg sna, a to su nalagale irealne potrebe grada: zidawe savremene bol-nice. Po{to je svakom poslu prilazioozbiqno i krajwe savesno, uporno je po~eo datraga za mogu}nostima ostvarewa ove ideje.Kada je – uz svesrdnu podr{ku i pomo} nad-le`nih lica i organa – uspeo da pribavi fi-nansijska sredstva, bacio se svom snagom naprou~avawe izgradwe jednog takvog objekta.Obilazio je va`nije bolnice u Pokrajini iBeogradu i skupqao iskustva. Rezultatitih golemih napora i nastojawa je dana{wasavremena bolnica «“Dr Gere I{tvan»“ sa svimodeqewima koja danas predstavqaju najzna~aj-niji bolni~ki centar u Potisju.

Pro{irewem „B“ paviqona, kapacitetBolnice se pove}ao za 12 posteqa i 1947. go-dine Bolnica je raspolagala sa 132 posteqe.

„Na jednoj od pro{lih sednica sreskogve}a, odbornik Dr Miler Imre, izneo jepred odbor stawe u sen}anskoj bolnici upogledu broja posteqa koji spada na 1000stanovnika na{eg sreza. Tom prilikom jekonstatovano, da je veoma hitno i neop-hodno potrebno da se izgradi jo{ jedanbolni~ki paviqon sa oko 130 posteqe zainterno, de~ije i ko`no-veneri~no odeqe-we. Savet za komunalne poslove stavio jeu zadatak svome sekretarijatu da izradipotrebni idejni plan... Ovih dana, zavr-{en je idejni projekat bolni~kog pavi-qona i isti je pregledala i na~elno odo-brila grupa stru~waka sa predstavnici-ma ovog odbora u sastavu: [inkovi} Ja-no{, Dr Miler Imre, Ing. Ko~i{ Nandor,Ing. Bikar Peter (projektant), na~el-nici sekretarijata Stan~ulov Milan iTomin Luka... te s obzirom na izloènopredlaèm, da Narodni odbor donese re{e-we o usvajawu idejnog projekta paviqonaJavne bolnice u Senti prema predloguSaveta za komunalne poslove.“

Predlog za dono{ewe re{ewa o prihvatawu idejnog projekta paviqona

Javne bolnice u Senti pro~itan odstrane odbornika @ivana

Stoj{i}a 24. oktobra 1953. godine


12

Re{ewe Narodnog odbora doneto na sed-nici istog datuma je glasilo: „Usvaja seidejni projekat paviqona Javne bolnice uSenti, prema predlogu Saveta za komunal-ne poslove. Savet za komunalne poslove, nabazi predra~una odobrenog projekta raspi-sa}e ofertalnu licitaciju za zidarske itesarske poslove, s tim da se sa radovimaotpo~ne odmah po obavqawu licitacijetako, da }e se temeq zavr{iti po mogu}-nosti jo{ ove jeseni a ostali radovi uprole}e 1954. godine...“

Dana{wi oblik, bolnica po~iwe da dobi-ja 1958. godine kada je zavr{ena gradwa„Bloka paviqona“, za ~iju izgradwu je naj-ve}i deo sredstava izdvojio tada{wi srezSenta (Horgo{, Kawià, Ada, Senta iMol), dok je mawi deo obezbe|en iz Pokra-jine i Zavoda za socijalno osigurawe. Te1958. godine, bolnica je imala 8 odeqewakao i laboratoriju, Rtg, transfuziju i apo-teku. Izgradwom ovog glavnog paviqona, ko-ji je ujedno i najprostraniji paviqon, kapa-citet bolnice se pro{irio za novih 180 po-steqa. Tako je bolnica 1. januara 1959. go-dine imala 232 posteqe, od 1. juna 1959. go-dine 256, kasnije 294, da bi od 1. oktobra1959. godine imala 232 posteqe.

Do 1964. godine broj posteqa je pove}anna 330. Tada je Bolnica imala sva odeqewaosim neuropsihijatrijskog i ko`no-veneri~-nog. Bolnica je imala ukupno 253 zaposlenihradnika, od toga 25 lekara, 41 medicinskogtehni~ara, 73 bolni~arke i 114 administra-tivo-tehni~kih radnika.

Ovakvo pove}awe kapaciteta nije bilorezultat napora samo grada Sente, ve} iokolnih op{tina, sa obe strane Tise. Bol-nica je bila u stawu da le~i sve teè bo-lesnike, od kojih polovina dolazi van Sen-te. Tako je ona postala zdravstveni centarSevernog Potisja. Tome je mnogo doprinelabliska saradwa lekarskog kadra, po{to susvi lekari iz susednih mesta zavr{avali ubolnici svoju obaveznu lekarsku praksu. Nataj na~in Bolnica u Senti je u to vremeokupqala sav lekarski kadar severno-poti-skog regiona.

Bolnica je 1964. godine raspolagala sa 9objekata, a u za~etku je bila izgradwa gine-kolo{ko-aku{erskog paviqona. Godine 1968.zavr{ena je izgradwa i useqen je novi pavi-qon za mlade majke, wihove bebe i decu, ~i-me je bolnica pro{irila svoj kapacitet zanovih 80 posteqa. Tako je Bolnica imala ka-pacitet od 430 posteqa raspore|ernih naslede}i na~in: Interno odeqewe (80 poste-qa), Hirur{ko odeqewe (80 posteqa), Gine-kolo{ko odeqewe (36 posteqa), Poro|ajnoodeqewe (26 posteqa), De~ije odeqewe (60posteqa), ORL odeqewe (25 posteqa), Grud-no odeqewe (35 posteqa), Zarazno odeqewe(30 posteqa), O~no odeqewe (10 posteqa),Neuropsihijatrijsko odeqewe (34 posteqe) iOdsek za rehabilitaciju (16 posteqa).

Iste, 1968. godine otvoreno je i Neurop-sihijatrijsko odeqewe koje je bilo sme{te-no u staru zgradu bolnice. Bolnica je tadaimala sva odeqewa osim Dermatovenerolo-{kog odeqewa. Iako su vremena bila izuzet-no te{ka, uz velike napore i pomo} Repu-bli~kog zavoda za zdravstveno sigurawe –filijale Severnobanatskog okruga, 1995. go-dine, izvr{ena je i rekonstrukcija i adap-tacija najstarije zgrade u krugu Bolnice,gra|ene 1902. godine, a u woj je sme{tenaSlu`ba za neuropsihijatriju. Nakon ozbiq-ne rekonstrukcije Neuropsihijatrijsko ode-qewe ima 46 posteqa, postaje odeqeweotvorenog tipa i u wemu se le~e bolesniciiz okruga i okolnih op{tina.

„Ako moè{ da zaboravi{ stvar-nost, pa se prenese{ ovde, gde smo sada,do~ekani, ovo {to smo videli, {ta suqudi uradili, onda }e{ verovatno bitisre}an dok ne iza|e{ u stvarnost, a onaje vrlo ru`na, ali se nadam, da }emo jeprebroditi. Hvala Vam {to ste poka-zali da psihijatrija moè druga~ije daizgleda.“

Prim. dr Du{an Jagodi}, direktor Psihijatrijske bolnice Kovin,

Senta 15. decembar 1995. godine

„Svaki ~ovek èli da zemqi u kojojìvi bude dobro i boqe. îni mi se da

13


zemqi u kojoj ìvimo moè da bude bo-qe. Zemqu ~ine qudi, i onda bismo è-leli da qudima i prostorima u kojimaqudi ìve bude zaista boqe... Ja sampsihijatar i najvi{e volim da psihija-triji, koja je ~esto nekako na kraju,bude mnogo boqe. îni mi se da je za-hvaquju}i izuzetnom naporu svih rad-nika Medicinskog centra i kolega ko-ji tu rade, do{ao momenat da neurop-sihijatriji ovde bude zaista, zaistadobro. Prostor u kome }e ìveti i ra-diti i lekari i medicinsko osobqe ko-je radi sa psihijatrijskim i neurolo-{kim pacijentima, prostor u kome }enaro~ito ti pacijenti boraviti, jezaista ono {to svi mi prièqkujemo,ne{to {to se bliì nekim idealnimuslovima, ne samo po prostoru i orga-nizaciji prostora, ve} i po jednoj to-plini koja izbija iz te organizacije.Vidi se jedna izuzetna èqa qudi kojisu to pravili, da to zaista bude, ne sa-mo jako komforno i jako lepo, nego dazaista bude dobro...“

Prof. dr sc. med. Vladimir Paunovi},direktor Psihijatrijske klinike KC

Srbije, Senta, 15. decembar 1995. god.

„Ovo je zgrada za sve vekove. Ovajprostor odi{e jednom toplinom, jed-nom humano{}u, ~ovek se ose}a jako ~o-ve~no u wemu... Zgrada se nalazi u rav-ni ove na{e ravnice, podse}a me na ga-zda{ke ku}e, na sala{e Dun|erskih...Rekonstruisati jednu ovako staruzgradu, ruinu {to se vidi odpozadi, re-konstruisati je na na~in koji imaumetni~ki duh, umetni~ku du{u, pred-stavqa ne{to, {to moramo da sa~uva-mo. Arhitektama koji su ovo radilisvaka hvala... Tu su ukqu~eni i na{inaivni slikari, i sve ono {to mi sviustvari nosimo u sebi od kada smo do-{li ovde...“

Prim. dr Mile Jovin, Psihijatrijska klinika Novi Sad,

Senta, 15. decembar 1995. godine

Godine 1969. zavr{etkom lekara specija-lizacije iz mikrobilogije i transfiziolo-gije, bolnica re{ava dva problema, te seosniva Mikrobiolo{ka slu`ba (zgrada jezavr{ena 1972. godine) i Kabinet za tran-sfuziologiju. Pitawe nedostatka specijali-ste iz patologije re{eno je 1971. godine iod tada postoji i Slu`ba za patologiju.

Sedamdesetih godina je oceweno da uslovipod kojima radi Zarazno odeqewe ne odgova-raju sanitarnim kao ni drugim zahtevima, pase pokre}e akcija za izgradwu nove zgrade ukojoj bi bilo sme{teno ovo odeqewe. Napra-vqeni su projekti, obezbe|ena su i sredstvaza izgradwu, ali ova investicija ne ulazi usredworo~ni plan razvoja op{tine Senta iZarazno odeqewe, najstarije odeqewe Bolni-ce u Senti, biva zatvoreno 1975. godine.

„Kada je hirurgija po~ela sa radom uovim prostorijama, Senta je imala samojednog hirurga specijalistu. Broj krevetaje varirao od 70 do 88. Broj operacija sepove}ao skoro na duplo, sa 900 na 1600 do1800. S obzirom na strukturu i brojstru~nih kadrova, postoje}a operacionasala nije dovoqna. Pokazala se su{ta po-treba za jednu salu, posebno za svaku spe-cijalnost (za op{tu hirurgiju, za orto-pediju i za urologiju). Hirur{ka ambu-lanta radi u dve male prostorije od1958. godine. Ukoliko se ne izvr{i mo-dernizacija hirur{ke slu`be, moè da do-|e u pitawe rad postoje}e, zbog neodgo-varaju}ih uslova u kojima ista radi“.

Rebalans investicionog programa rekon-strukcije i adaptacije Hirur{kog odeqe-

wa Bolnice u Senti, oktobar, 1991. god.

Napravqeni su planovi za rekonstrukci-ju prostora u kojima je sme{tena Slu`ba zahirurgiju. Rekonstrukcija Hirur{kog ode-qewa je zavr{ena 19. avgusta 1992. godine,~ime je slu`ba dobila moderan operacioniblok sa tri operacione sale, {ok sobu, po-ve}ani komfor kako za bolesnike tako i zaosobqe i prijemni trakt za pacijente sa triambulante, salom za male hirur{ke inter-vencije i prostranom ~ekaonicom.


14

Posledwi paviqon, koji je izgra|en uokviru Bolnice, bio je paviqon u kojem jesme{tena Slu`ba za fizikalnu medicinu irehabilitaciju i Uprava Bolnice. Ova zgra-da je zavr{ena 1985. godine.

Sen}anska bolnica je do 1945. godine no-sila ime Svetog Ladislava i sve do tada jeimala jednu sobnu kapelu sa oltarom i klu-pama. Tokom 1991. godine, u krugu Bolnicezapo~eta je izgradwa, kapele, koja }e imatiekumenski karakter. Kapela je gra|ena oddobrovoqnih priloga radnih organizacija ivernika. Radove oko izgradwe temeqa obavi-li su vernici iz Sente, Gorweg Brega i To-tovog Sela, dok je ostale radove izvodilogra|evinsko preduze}e.

Izgradwa kapele je zavr{ena 2. oktobra1994. godine kada je, uz prisustvo wegovogPreosve{tenstva episkopa ba~kog dr Irine-ja Bulovi}a i biskupa Jano{a Penze{a, ka-pela osve}ena i predata na upotrebu verni-cima, koji se le~e u bolnici, tj. stanuju uwenoj okolini. Kapela nosi ime svetog La-dislava i svetog Luke. Kapela ima {irokulaz tako da se mogu uneti i leè}i bole-snici sa krevetom. Oltar je postavqen ta-ko da podjednako odgovara bogosluèwu, ka-ko Rimokatoli~ke tako i Pravoslavne crkve.U woj se redovno odràvaju slu`be i miseza sve bolesnike koji su na le~ewu.

Usvajawem nove mreè zdravstvenih usta-nova Republike Srbije i utvr|ivawem bro-ja posteqa u bolnicama op{teg tipa, 1993.godine za Bolnicu u Senti je utvr|eno damoè da ima 330 posteqa.

Slika 2. Bolni~ka kapela

Na osnovu odluke Nastavno-nau~nog ve}aMedicinskog fakulteta u Novom sadu od 28.septembra 1994. godine zakqu~en je Ugovoro uslovima i na~inu izvo|ewa nastave zastudente Medicinskog fakulteta u NovomSadu u kome se ka`e:

„Zdravstveni centar se obavezuje da }esvojim radnicima izabranim u nastavni~kai saradni~ka zvawa na Fakultetu omogu}i-ti izvo|ewe dela nastave na klini~kimpredmetima u prostorijama Zdravstvenogcentra, za studente {este godine medici-ne i stomatologije.

Radnici Zdravstvenog centra izabraniu nastavni~ka ili sarani~ka zvawa posta-ju ravnopravni ~lanovi odgovaraju}ih kate-dri Fakulteta“.

Tako je jedanaest lekara Zdravstvenogcentra steklo zvawe saradnika u nastavi iu Zdravstvenom centru je po~elo obu~avawestudenata {este godine Medicinskog fakul-teta u Novom Sadu.

15


Pro{lo je mnogo godina, a na mestu biv-{eg siroti{ta koje se staralo o deci kojasu ostala bez roditeqa, u novoj zgradi Gi-nekolo{ko-aku{erskog odeqewa, sprovodise program posebne brige o novoro|enoj de-ci.

„Stru~ni tim, ovla{}en od straneSvetske zdravstvene organizacije i Uni-cefa, utvrdio je da ova ustanova po-{tuje svih 10 koraka do uspe{nog doje-wa, te time sti~e naziv Baby-Friendly(Prijateq novoro|en~eta i majke)“.

Sertifikat WHO i UNICEF-a uru~enBolnici u Senti 20. marta 1998. godine

Uredba o planu mre`e zdravstvenih usta-nova u Republici Srbiji utvrdila je 2006.godine da Op{ta bolnica u Senti ima 240posteqa, te je u skladu sa ovom uredbomsmawen broj posteqa na svim odeqewima(Slu`beni glasnik RS broj 42/2006).

Posledwa promena koja se desila je bi-la Odluka Izvr{nog ve}a Autonomne pokra-

Slika 3. Sertifikat „Prijateq novoro|en~eta i majke“.

jine Vojvodine od 13. februara 2008. godi-ne, kojom je usled podele Zdravstvenog cen-tra „Dr Gere I{tvan“ osnovana Op{tabolnica Senta u Senti kao samostalnazdravstvena ustanova (Slu`beni list APVbroj 2/2008).

Direktori/upravnici Bolnice u Senti

• Dr Laslo Ere{ od 8. 12. 1833. do 4. 6.1837. godine

• I{tvan Budai (ranar) od 4. 6. 1837. do 8.1. 1838. godine (V.D.)

• Dr Joèf êndi~ od 8. 1. 1838. do 19. 10.1863. godine

• Dr Jano{ Revai od 19. 10. 1863. do 24. 9.1901. godine

• Dr Adolf Glikstal od 24. 9. 1901. do 15.5. 1920. godine

• Dr Milivoj Bor|o{ki od 15. 5. 1920. do31. 5. 1941. godine

• Dr Ago{ton Vig od 1. 6. 1941. do 22. 9.1945. godine

• Dr Marko Bor|o{ki od 22. 9. 1945. do28. 6. 1946. godine

• Dr Radojka Mrk{i} od 28. 6. 1946. od 5.3. 1948. godine

• Dr Nikola Davidovi} od 5. 3. 1948. do31. 12. 1948. godine

• Dr Imre Miler od 1. 1. 1949. do 30. 6.1949. godine

• Dr Ago{ton Vig od 1. 7. 1949. do 31. 10.1962. godine

• Dr Jano{ Sokola od 1. 11. 1962. do 9. 8.1964. godine


16

• Radovan Boqanovi} (pravnik) od 10. 8.1964. do 31. 12. 1964. godine (V.D.)

• Dr Jano{ Sokola od 1. 1. 1965. do 30. 9.1965. godine

• Dr Antal Morvai od 1. 10. 1965. do 31. 12.1965. godine

Od 1. januara 1966. godine zdravstvenaslu`ba je organizovana u formi Medicin-skog centra sa radnim jedinicama, a kasni-je sa organizacijama udruènog rada, takoda je svaka radna jedinica, tj. Organizaci-ja udruènog rada imala svog na~elnika, akasnije su formirane osnovne organizaci-je udruènog rada koje su imale svog uprav-nika. Desetog juna 1975. godine bolnica po-staje jedinstvena osnovna organizacijaudruènog rada i od tada se ponovo birajuupravnici bolnice.• Dr Dragutin \uri} od 1. 1. 1976. do 31.

7. 1976. godine (V.D.)• Dr Ga{par Dani od 1. 8. 1976. do 7. 2.

1978. godine (V.D.)• Dr Milorad ]ur~i} od 8. 2. 1978. do 7.

2. 1982. godine• Dr Dragutin \uri} od 8. 2. 1982. do 23.

8. 1990. godine• Dr [andor Komlo{ od 24. 8. 1990. do 31.

12. 1996. godine• Dr Laslo Sloboda od 1. 1. 1997. do 29. 12.

2000. godine• Dr Robert Fajka od 30. 12. 2000. do 1. 6.

2003. godine• Dr Mihaq Va{a{ od 2. 6. 2003. do 6. 3.

2008. godine• Dr Jene Tari od 7. 3. 2008 – (V.D.)

Bolnica u Uìcu je osnovana 26. juna1853. godine, namerom srpske vlade dau svakom okru`nom mestu uspostavi

jednu ovakvu instituciju. Uì~ka op{tinaotvorila je ovu ustanovu u delu grada kojise danas zove Carina, daju}i za wene potre-be jednu od svojih gra|evina – biv{u meha-nu. Podstrek za otvarawe bolnice dao jesvojim poklonom od pedesetak cesarskih du-kata, tada vrlo ugledi sve{tenik, Haxi Sa-va Trifunovi}. Za zdravqe qudi u op{ti-ni Uìce u to vreme brinuli su se razli-~iti lekari – fizikusi koji su bili stran-ci. Tek 1869. godine postavqen je prvi okru-`ni lekar Srbin – dr Lazar Dokni}. Poje-dinih godina u Uìcu nije ni bilo lekara,ve} su dolazili iz drugih okruga. Za vremerata sa Turskom, 1876. godine, u Uìcu jeformirana stalna vojna bolnica koja je vr-{ila ulogu i okru`ne bolnice. Mewala jemesta, privremeno je bila sme{tena i uprostorijama gimnazije i osnovne {kole.Ratna bolnica imala je trideset posteqa, iodvojene mu{ke, ènske i dve sobe za infek-tivne bolesnike. Gradwa bolnice je bilastalno u planu, ali novac koji je op{tinasakupqala nije bio dovoqapn jer je tro{enna le~ewe siroma{nih i izbeglica. Imu}ni-ji gra|ani pla}ali su usluge u bolnici. Za-to su se uzimale u najam privatne ku}e – po-rodice Mitrovi}, potom Simovi} itd.

Kona~no, posle 69 godina od osnivawa,1922. godine u Kr~agovu je sagra|ena novabolnica koja se sastojala od pet zidanih

zgrada i zadovoqavala je tada{we potrebe –imala je pedeset pet kreveta, vodu, elek-tri~no osvetqewe, kanalizaciju. Poredupravnika (dr @ivojin Milenkovi}), imalaje dva lekara, ~etiri bolni~ara, tri sluì-teqa, lekarskog pomo}nika, nudiqu, pisara,ekonoma. Formirani su interno i hirur{koodeqewe, a 1926. godine odvojeno zaraznoodeqewe. Izme|u dva rata u bolnici ve} ra-de i lekari specijalisti – 1941. godine bol-nica ima pet lekara – jednog hirurga i gi-nekologa, a upravnik je dr Cvetko Zotovi}.On je bio francuski |ak i prvi doktor me-dicinskih nauka u Uìcu koji je doktoriraou Bernu, u [vajcarskoj. Nije bilo sredwegmedicinskog kadra ve} samo bolni~ara i ne-kvalifikovanog osobqa.

Posle Drugog svetskog rata, 1945. godine,u o{te}enu zgradu, gotovo bez opreme, posla-ti su „planskom raspodelom“ iz Beogradalekari specijalisti: hirurg, ginekolog, pe-dijatar, dermatovenerolog, ORL, ftiziolog,a 1950. godine i oftalmolog. Osim hirurgai ginekologa, opremu i instrumente nosilisu u svojim lekarskim torbama. Prva {ko-lovana medicinska sestra – Leposava Lela\uki} Majstorovi}, po~iwe sa radom 1951.godine, a 1955. dolazi jo{ pet medicinskihsestara.

Tek 1951. godine grade se novi objekti ibroj posteqa pove}ava se za 100, a 1966. go-dine dupliraju se kapaciteti. Godine 1972.bolnica ima 710 posteqa, 85 lekara, od ko-jih 46 specijalista, i 170 zdravstvenih rad-

17



1 Dr Olga Vu~i}evi}, specijalista dermatovenerolog, direktor Op{te bolnice Uìce.2 Dr Darko Marinkovi}, specijalista ginekolog-aku{er, direktor Zdravstvenog centra Uìce.

Uì~ka bolnica nekad i sad- 155 godina od osnivawa (1853-2008) - O. Vu~i}evi},1 D. Marinkovi}2

nika sa vi{om i sredwom stru~nom spre-mom. Pojedini specijalisti se usavr{avaju i{aqu na postdiplomske studije i subspeci-jalizacije.

Godine 1977. sredstvima op{tinskog samo-doprinosa po~iwe gradwa novog hirur{kogbolni~kog bloka koji je zavr{en 1988. godi-ne. U zgradi su sme{tena sva hirur{ka ode-qewa, centralni operacioni blok sa inten-zivnom negom, dijalizni centar, centralnaapoteka, transfuzija, deo dijagnostike (en-doskopije, UZ pregledi), kao i prijemno-ur-gentni deo u prizemqu. Sve to ~ini da je idanas izuzetno funkcionalna.

Do 1989. godine Op{ta bolnica Uìcedeluje kao samostalna okru`na (regionalna)bolnica, a po formirawu Zdravstvenog cen-tra Uìce, iste godine, u wegovom sastavu.

Godine 1999. po~iwe sa radom kompjute-rizovani tomograf koji je bio me|u prvimau Srbiji izvan klini~kih centara, i na we-mu je ura|eno 1.600.000 ekspozicija.

Godine 2001. sredstvima donatorske ko-ferencije „Rez za ìvot“, u visini od750.000 eura, zavr{ava se osam savremenihoperacionih sala i nabavqa hirur{ki in-strumentarijum i nova oprema.

Planom Mreè zdravstvenih ustanova iz2006. godine broj posteqa se racionalizujena 745, ~ime ostajemo najve}a op{ta bolni-ca u Srbiji. Sada, u 2008. godini, bolnicafunkcioni{e sa visoko kvalifikovanim ka-drom koji omogu}uje savremen pristup u di-jagnostici i terapiji i organizovan je udvadeset {est slu`bi i odeqewa. Zaposle-no je 211 lekara, tri doktora nauka, osam ma-gistara, 23 subspecijalista, 134 specijalista,15 primarijusa. Usluge pruà 713 vi{ih isredwih sestara, i 364 nemedicinskog oso-bqa. Slu`be interne medicine, hirurgije ipedijatrije su na subspecijalisti~kom ni-vou, ve}i broj odeqewa pruà usluge koje suu domenu usluga tercijernog nivoa zdrav-stvene za{tite, odnosno prevazilaze nivousluga op{te bolnice. Od pre dve godine ubolnici se rade i brojne klini~ke studijeispitivawa lekova. U posledwih deset godi-na brojni projekti su izvo|eni u saradwi sa


18

NVO i lokalnom samoupravom, a donatori subili USAID-IRD, DFIF Velike Britanije,Vlada i narod Japana i mnoge druge humani-tarne organizacije i pojedinci.

Tokom 2005. i 2006. godine realizovan jeprojekat „Hitna rekonstrukcija 20 bolnicau Srbiji“ kojim je renovirano Grudno ode-qewe (zgrada iz 1922. godine pod za{titomdràve), internisti~ki blok, kuhiwa. Iz-gra|ena je nova kotlarnica i perionica (ve-{eraj). U radove je uloèno oko 2.300.000 eu-ra. Iz projekta je obezbe|ena oprema vred-na 800.000 eura: UZ aparat – kolor doplerza pregled srca i krvnih sudova, digitalnirendgen sa mogu}no{}u angiografije i 16-toslajtni skener za kompjuterizovanu tomogra-fiju.

U periodu od 2000. do 2008. godine uvede-ne su mnoge nove terapijske i dijagnosti~-ke metode, a postoje}e unapre|ene. Posebnotreba ista}i laparaskopske operacije u hi-rurgiji i ginekologiji, i to ne samo hitnislu~ajevi. U Slu`bi za oftalmologiju uve-dene su najsavremenije operacije katarakte(FAKO metoda). U slu`bi za urolo{ke bo-lesti uvedena je metoda endorektalnog pre-gleda prostate sa TRUS biopsijom.

Vaskularna hirurgija je po vrsti i bro-ju operacija me|u vode}im u Srbiji. U Slu-`bi za ortopedsku hirurgiju i traumatolo-giju Op{te bolnice Uìce ura|en je najve-}i broj operacija posle Ortopedske klini-ke na Bawici. Uvedena je metoda primarnerekonstruktivne operacije dojke posle me-stektomije. Visokoobu~eni anestezioloziomogu}avaju razli~ite operacije u regional-nim anestezijama, primewuju se i metodebezbolnog poro|aja kao i terapija bolaugradwom epiduralnih implantata. Slu`baneonatologije ve} godinama radi na terci-jernom nivou i zbriwava veliki broj ugro-ènih neonatusa.

Opremawe koronarne jedinice i stalnousavr{avawe kadra doveli su do zna~ajnogpada stope smrtnosti kod akutnog infarktamiokarda. Ove godine uspostavqen je i „pa-ce-marker“ kabinet. Na odeqewu neurologijeme|u prvima u Srbiji je uvedena tromboli-

ti~ka terapija kod akutnog cerebralnog in-sulta. Laboratorija Op{te bolnice Uìcepreseqena je 2007. godine u novi prostor isa novom opremom zna~ajno pro{ilila opsegrada. Slu`ba neonatologije ve} godinamaradi na tercijernom nivou i zbriwava veli-ki broj ugroènih naonatusa, ne samo izzlatiborskog okruga ve} i iz severne CrneGore i Bosne.

Slu`ba za transfuziju krvi primewujemetode autologe transfuzije, perioperativ-no spasavawe krvi, trombocito- i plazmefe-reze. U slu`bi za radiologiju sada se uvo-di NMR dijagnostika. Bolnica zapo~iweimplementaciju projekta za sortirawe iuni{tavawe opasnog medicinskog otpada ko-ri{}ewem autoklava i drobilice dobijenihprojektom Ministarstva zdravqa.

Razli~itim vidovima edukacije obuhva}e-no je preko trideset odsto zaposlenih.

Osim u ve{tinama klini~ke medicineusavr{avali smo se i u upravqawu bolni-com. U okviru projekta „Ja~awe kapacitetaMinistarstva zdravqa i implementacijekredita Evropske investicione banke zahitnu rekonstrukciju 20 bolnica u Srbiji“,koji finansira Evropska unija prekoEvropske agencije za rekonstrukciju. Mena-xerski tim Op{te bolnice Uìce u junu2007. godine dobijo je jednu od tri ravno-pravne prve nagrade za primenu ve{tina me-naxmenta u zdravstvu, izabran izme|u timo-va 21 bolnice od regionalnog zna~aja koje su

19


bile u~esnice projekta. Ekspertski tim do-delio je ovu nagradu bolnici u Uìcu kojaje prepoznata kao „organizacija izvrsnostiu primeni ve{tina menaxmenta za unapre|e-we kvaliteta i efikasnosti. Ova instituci-ja ima izvrstan strate{ki plan, poseduje ka-drove koji znaju da planiraju poslovne slu-~ajeve i da primene ve{tine menaxmenta to-talnim kvalitetom za unapre|ewe radnihprocesa“.

Tako|e u 2008. godini u bolnici je zapo-~elo izvo|ewe pilot projekta „Dizajn i im-plementacija po~etne faze reforme sistemabolni~kog finansirawa“ – takozvani Dijag-nosti~ki srodne grupe, koje sprovodi Mini-starstvo zdravqa RZZO Srbije.

Bez posve}enog i angaòvanog osobqa,ambicije i entuzijazma, i poznate „erske“preduzimqivosti ne bi bilo ovakvih rezul-tata. Zahvalni smo svima koji su dali svojdoprinos, a pre svega na{im u~iteqima ko-ji su nam pokazali pravi put i primer ka-ko se pona{a po Hipokratovoj zakletvi.

Pred Menaxerskim timom Op{te bolni-ce Uìce jesu zadaci kojim }e zapo~etiprocese implementacije strate{kog plana,o~ekuje se pro{irewe spektra usluga, pove-}awe dostupnosti zdravstvene za{tite, sma-wewe listi ~ekawa, skra}ewe prose~ne du-ìne boravka u bolnici i time ve}e zado-voqstvo pacijenata zlatiborskog okrugapruènim kvalitetom usluga.

Slika 1. Nova zgrada bolnice (2008.).


20

Slika 3. Bolnice U`ice (2008.).

Slika 2. Bolnica - Kr~agovo 1928. godina.

Devetog decembra 1920. godine dekan, pr-vi dekan, Medicinskog fakulteta Mi-lan Jovanovi}-Batut, u sve~anoj sali

Kapetan-Mi{inog zdawa – Rektorata Univer-ziteta u Beogradu – odrào je sve~ani govorkoji je ozna~io po~etak rada na{eg Fakulte-ta. Taj trenutak je istovremeno ozna~io jedankraj i jedan po~etak: kraj borbe za Medicin-ski fakultet, a po~etak wegovog rada.

Ve} i sama ~iwenica da je Fakultet po-~eo da radi petnaest godina posle svogustanovqewa „Zakonom o Univerzitetu“ iz1905. godine, {est godina posle osnivawa1914. godine, a gotovo trideset godina poozbiqnom uobli~avawu ideje o Medicin-skom fakultetu u Srbiji, govori o neveri-ci, preprekama i osporavawima koja su mo-rala da budu prevladana do prvog predava-wa iz anatomije Nika Miqani}a tog 9. de-cembra 1920. godine. Treba se setiti tihvremena i danas kada ~esto zastanemo prednekom preprekom, neodlu~ni da li da seprihvatimo zadatka jer nemamo sve garanci-je da }emo uspeti. Treba prizvati hrabrosti vizionarstvo na{ih osniva~a da zasnujuFakultet uprkos èstokim osporavawima,bez zgrade, bez u~ionica, laboratorija, uzstalnu borbu za novac i da u nekoliko go-dina uspostave kvalitetnu nastavu i ugledFakulteta. Iz tih i takvih okolnosti na-stao je dana{wi Medicinski fakultet uBeogradu, a izrastawem iz wega i svi me-dicinski fakulteti u Srbiji i mnogi uokruèwu.

Upravo, po{tuju}i viziju i veru onih ko-ji su ve} 1905. godine imali gotov projekatMedicinskog fakulteta, a ~ije je ostvareweodloèno delom otporom same struke, a de-lom i sticajem istorijskih okolnosti, sma-tramo da Medicinski fakultet mora da ove2005. godine obeleì jedan vek svoga posto-jawa i da proslavi 85 godina svoga rada.

Danas je na{ Fakultet nesporan, wegovotrajawe od osam decenija je ~vrst temeq zadaqi razvoj, nagomilano kolektivno iskustvo– i dobro i lo{e – zaloga je racionalnog ipromi{qenog pristupa promenama, qudskiresursi su osnova uspeha, a materijalna sna-ga je preduslov kvalitetnog razvoja.

Medicinski fakultet u Beogradu danas

U opisivawu toga {ta je Medicinski fa-kultet u Beogradu danas treba po}i od ne-kih osnovnih postavki koje su, ~ini se, bi-le oduvek ciq a danas su, verujemo, ostvare-ni ciq nastave na Fakultetu:• nastava zasnovana na tradiciji central-

noevropskih medicinskih fakulteta –praksa zasnovana na znawu,

• sticawe klini~kih ve{tina i znawa uvrhunskim institucijama zdravstvenog si-stema,

• nastava zasnovana na nau~nim istraìva-wima,

• obimna i mnogostrana me|unarodna saradwa,

21



1 Akademik prof. dr Bogdan \uri~i}, dekan Medicinskog fakulteta u Beogradu* Iz: \uri~i} B. i saradnici: „Medicinski fakultet Univerziteta u Beogradu 1905-1920-2005“ Beograd, 2005.

Medicinski fakultet Univerziteta u Beogradu*- Vek iza nas i godine pred nama - B. \uri~i}1

• stalno unapre|ivawe sadràja i metodanastave,

• sveobuhvatni program nastave medicine –dodiplomske, poslediplomske i doktor-ske studije, kontinuirana medicinskaedukacija, {kola javnog zdravqa.

Brojke same govore za sebe: do danas je naMedicinskom fakultetu u Beogradu i{kolo-vano preko 35.000 lekara i godi{we na na-{em Fakultetu diplomira oko 500 studena-ta. Preko 2.300 poslediplomaca steklo jetitulu magistra nauka, a vi{e od dve hiqa-de doktoranata odbranilo je svoje doktorskedisertacije na Fakultetu; specijalisti~kudiplomu je na Medicinskom fakultetu ste-klo preko 17.000 specijalista, a oko 800 le-kara je ponelo zvawe uè specijalizacije.Upravo, poslediplomske studije su gotovofakultet za sebe sa preko 3.000 studenata i159 kurseva, specijalisti~kih, subspecijali-sti~kih i akademskih specijalizacija.

Medicinski fakultet su wegovi nastav-nici i saradnici: 170 redovnih profesora,132 vanredna profesora, 167 docenata, 337asistenata, uz pomo} 272 nenastavnika pri-premaju 4.500 studenata da postanu lekari.Uz to, 3.200 poslediplomaca slu{a kurse-ve na specijalisti~koj i subspecija-listi~koj nastavi, magistarskim i doktor-skim studijama.

Ovakav qudski potencijal ne iskazuje sesamo brojkama u nastavi. Svaka akademskainstitucija mora da bude i nau~no-istraì-va~ka institucija: Medicinski fakultet tojeste. U 2004. godini 65 projekata Ministar-stva za nauku i za{titu ìvotne sredineostvarivano je pod vo|stvom saradnika i utimovima Fakulteta, a na{i istraìva~isu u~estvovali u jo{ 25 projekata koji se re-alizuju u drugim institucijama. Od posebnogsu zna~aja ~etiri projekta koja se realizu-ju na Fakultetu a deo su me|unarodnih pro-jekata u sklopu Okvirnih projekata (Frame-work) Evropske unije. Ulagawem sopstvenihsredstava i sredstvima dobijenim na kon-kursima Ministarstva za nauku i za{tituìvotne sredine zna~ajno je poboq{ana is-


22

traìva~ka infrastruktura Fakulteta iomogu}eno usmeravawe istraìvawa ka poqumolekularne medicine, za{ta Fakultet sva-kako ima potreban istraìva~ki potenci-jal.

Otvorenost Medicinskog fakulteta u Be-ogradu za saradwu sa akademskim i istra-ìva~kim institucijama u svetu deo je tra-dicije i kulture ovog Fakulteta: bilo bineodgovorno prema pacijentima ne u~iti na-{e studente, poslediplomce, lekare na spe-cijalizaciji, lekare kroz kontinuiranu me-dicinsku edukaciju onome {to su u ovometrenutku vrhunska dostignu}a medicine. Bo-ravak na{ih nastavnika i saradnika na ino-stranim institucijama i impresivan brojpredavawa vrhunskih stru~waka na Fakul-tetu – a mnogi od wih nose zvawe Visiting Pro-fessor Fakulteta – garantuje neprekidni pro-tok saznawa moderne medicine ka Fakulte-tu i nastavi na wemu.

Medicinski fakultet je i sam generatornovih saznawa u nauci, najve}i je centar bi-omedicinskih istraìvawa u zemqi. Struk-turisawe doktorskih studija, stvarawe uslo-va da one budu integrisane ili zajedni~ke sana{im partnerima u inostranstvu }e u jo{ve}oj meri poboq{ati kvalitet rada na Fa-kultetu.

Nesumwivo je da je Medicinski fakul-tet u Beogradu dobra obrazovna i istraì-va~ka institucija u kontekstu zemqe, regi-ona, pa i {ireg okruèwa. Svakodnevno iz-davawe potvrda neophodnih za pristupawenostrifikacionom procesu u SAD na jedanneveseo na~in potvr|uje da znawe ste~enona na{em Fakultetu omogu}ava polagaweovog zahtevnog ispita i da mobilnost na-{ih studenata i svr{enih lekara nije i ne-}e biti ograni~ena kvalitetom znawa.

Pa ipak, nismo i ne smemo da budemo za-dovoqni: studirawe traje u proseku 8,3 go-dine i postoje primedbe studenata na obimi sadràj gradiva, organizaciju nastave ipremali udeo prakti~nih klini~kih ve{ti-na. Naravno, sve ove primedbe stoje za go-tovo sve medicinske fakultete u Evropikoji preduzimaju uskla|ene korake da se

problemi razre{e, da se prona|u najadekvat-niji na~ini obuke budu}ih lekara i da seharmonizuju programi u duhu Bolowskogprocesa.

Na{ Fakultet je aktivno ukqu~en u nizinicijativa, a ~iwenica da je 2002. godineenergi~no zakora~eno u reformisawe nasta-ve dalo nam je kredibilitet da postanemoàri{na ta~ka niza me|unarodnih inicija-tiva u reformi medicinske nastave:• EU TEMPUS projekat „Restrukturisawe

nastave na medicinskim fakultetima uSrbiji“ za period 2004–2007.,

• EU TEMPUS projekat „Restrukturisaweposlediplomske nastave i obuke na medi-cinskim fakultetima u Srbiji“ za peri-od 2005–2008.,

• Regionalna kancelarija za reformu do-diplomske nastave – projekat koji finan-sira Nema~ka rektorska konferencija,

• Uvo|ewe sistema kontrole kvaliteta unastavi medicine – projekat koji finan-sira Fond za otvoreno dru{tvo,

• Razvoj novih metodologija u nastavi –projekat World University Service Austria,

• Medical Competence Network South-East Euro-pe – projekat Pakta za stabilnost,

• Medical Research Initiative South-East Europe– EU Okvirni projekt 6.

Ova lista projekata je navedena da bi po-kazala da Medicinski fakultet u Beograduizuzetno ozbiqno shvata potrebu reformenastave, da je energi~no pristupio promenisvojih programa – ne samo na nivou osnovnenastave – i da ima dovoqno znawa, kredibi-liteta i ugleda da mu se povere vode}e ulo-ge u me|unarodnim projektima.

Ove, 2005. godine, upisana je druga gene-racija studenata koji studiraju po novomprogramu koji je u daleko ve}oj meri usme-ren ka prakti~nim znawima i kojim seostvaruje boqa integracija bazi~nih naukasa klini~kom praksom. Proces je zapo~et, aneprekidan rad na daqem usavr{avawu jeimperativ za napredak {kole. Prvi rezul-tati – oko 75 odsto studenata upisanih 2004.godine na prvu godinu studija je poloìlo

23


sve ispite prve godine – pokazuju da je re-forma dobro osmi{qena i da je ozbiqnoshva}ena i od studenata i od nastavnika.

Kao i svaka reforma i reforma nastavepodrazumeva poboq{awe uslova u kojima senastava obavqa. Fakultet ulaè veoma veli-ka sopstvena sredstva u renovirawe u~ioni-ca i wihovo opremawe multimedijalnom ira~unarskom tehnikom sa ciqem da, gde je togod didakti~ki poèqno, omogu}i studenti-ma kori{}ewe savremenih informati~kihtehnologija.

Projekat LOMED, kojim se povezuju op-ti~kim kablovima sve institucije Medi-cinskog fakulteta, Klini~kog centra Srbi-je, Stomatolo{kog fakulteta i Veterinar-skog fakulteta, omogu}i}e kvalitetan izlazna Internet i uvo|ewe savremenih infor-mati~kih servisa svim saradnicima Fakul-teta i wihovim kolegama na klinikama, anaravno i studentima. Stota godi{wicaFakulteta jeste i pravi trenutak za pokre-tawe ovog sistema.

~ini se nespornim da je Medicinski fa-kultet, formalno u „nadle`nosti“ sistemaobrazovawa, vitalni deo sistema zdravstve-ne za{tite – na kraju, ko bi pruào za{ti-titu i le~ewe bolesnicima ukoliko ne bibilo Fakulteta koji {koluje sve profile inivoe lekarske struke. Od posebnog je zna-~aja integracija struke i akademskog okru-èwa, integracija koja je jedinstvena za me-dicinske nauke. Nesumwivo je da na~in raz-mi{qawa koji se podrazumeva u akademskojzajednici – stalno tragawe za novim i bo-qim, te`wa da se razumeju procesi i meha-nizmi koji leè u osnovi pojava – doprino-si napretku struke i ~ini da se zdravstve-na slu`ba stalno razvija u skladu sa savre-menim dostignu}ima nauke.

Medicinski fakultet prati razvoj siste-ma zdravstvene za{tite i otvara nova poqasvoje delatnosti u skladu sa savremenim po-trebama. Upravo, dva su centra Fakulteta,Centar za kontinuiranu medicinsku eduka-ciju i Centar {kola javnog zdravqa, odgo-vor Fakulteta na potrebu da se obezbediorganizovano i strukturisano zanavqawe

znawa lekara. Znawe i iskustvo saradnikaMedicinskog fakulteta su garancija da }eoni koji pro|u na{e kurseve inovacija zna-wa dobiti najsavremenija saznawa iz odgova-raju}ih oblasti. Strate{ka partnerska zajed-nica Fakulteta sa Klini~kim centrom Sr-bije ~ini nenadma{iv potencijal medicin-skih znawa i ve{tina. îwenica da je u dvegodine postojawa sertifikat o poha|awunekog od kurseva kontinuirane edukacijeFakulteta ponelo blizu 7.000 lekara govo-ri o potrebi struke, ali i o poverewu ko-je se ima u kvalitet obrazovawa koje pruàna{a {kola.

Centar {kola javnog zdravqa osnovan jeu partnerstvu sa Ministarstvom zdravqa,kroz projekat koji je finansirala Evropskaagencija za razvoj. [kola je od samog po-~etka konceptualno postavqena kao evropska{kola, a sa ciqem da obezbedi podr{kupredstoje}oj reformi zdravstvenog sistemaobu~avaju}i one koji }e rukovoditi zdrav-stvenim ustanovama u novim okvirima. î-wenica da je u prvoj godini svog postojawaovaj centar Medicinskog fakulteta prim-qen u ~lanstvo ASPHER-a (Association of Scho-ols of Public Health in European Region), pro-{av{i ne lake provere svojih programa ikapaciteta, i da je u toku akreditacija spe-cijalisti~kog programa kao specijalizacijena evropskom nivou (European Master), govo-ri o kvalitetu koji moèmo da ostvarimo,pre svega, kvalitetom qudi i znawa.

îtav je niz i drugih projekata koji serealizuju i pozicioniraju Medicinski fa-kultet kao centralnog u razvoju niza progra-ma – uà specijalizacija iz baromedicine,jedinstvena u Evropi i prihva}ena kaokqu~ni deo studija na Evropskom kolexu zabaromedicinu; program formulisawa eduka-cije iz medicine rada u regionu koji finan-sira [vajcarska; pozicionirawe nastave on-kologije u dodiplomskoj i poslediplomskojnastavi medicine projekat je koji finansi-ra Francuska; projekat stvarawa DNK repo-zitorija na Institutu za sudsku medicinukao nacionalnog centra; niz projekata izsocijalne medicine gde analize sluè kao


24

ishodni materijal za zakonodavstvo; zdrav-stveni projekti finansirani kroz Okvirneprojekte EU kojim se identifikuju neke oddugoro~nih posledica gorkih godina iza nas,da se spomenu neki od onih koji traju i odkojih o~ekujemo ideje za budu}nost.

Promene kao stawe

„Reforma“ je ponekad re~-po{tapalica,ponekad i neprimereno upotrebqena, a ~estoi izaziva nepovoqnu reakciju „tradicionali-sta“. Treba, me|utim, prizvati lepu misao dasamo onaj koji se mewa ima pravo da se po-ziva na svoju pro{lost i wome se ponosi.

Medicinski fakultet je jedan od najsta-rijih i najve}ih fakulteta Univerziteta uBeogradu i svakako da moè sa pravom da is-takne svoju tradiciju i da iz we crpe isku-stva, a ponekad i snagu za prevazilaèwete{ko}a. Koliko god to mo`da izgledalonelogi~nim u prvi mah, ovaj veliki i tra-dicijom bogat fakultet spada u najdinami~-nije u pogledu reformi. Ali logika medi-cinske nauke i struke, sa wenim eksploziv-nim rastom, ne dozvoqava zastoj iole ambi-cioznom fakultetu, a ambicija da budemodobri – jako dobri – jeste deo duha Medi-cinskog fakulteta u Beogradu.

Ve} 2000. godine, sagledavawem stawa na-stalog posle desetogodi{weg zastoja i zbogovog zastoja, definisana je potreba da seizvr{i reforma plana i programa nastavemedicine. Ciqevi su jasni – efikasnije stu-dirawe, savremeni i relevantni sadràjinastave, ovladavawe ve{tinama lekarskestruke u toku studija, re~ju, doktori boqepripremqeni za rad odmah posle diplomira-wa.

Zadatak nije lak ni jednostavan: navikada se gleda iskqu~ivo svoj predmet mora daustupi mesto sagledavawu studija kao celi-ne; shvatawe da je samo redovna nastava re-levantna mora da se zameni poimawem da jesvaka delatnost prenosa znawa nastava – idodiplomska i poslediplomska i doktorskestudije i kontinuirana edukacija i akadem-

ske specijalizacije i strukovne specijaliza-cije; i, {to je veoma bitno, rad nastavnika}e biti ocewivan i valorizovan, pra}en ipodloàn kritici i zahtevu da se po{tujunorme odre|ene visokim akademskim stan-dardima koje na{i studenti sa pravom o~e-kuju od vode}eg medicinskog fakulteta.

Ustanovqewem komisija za reformu na-stave, akreditaciju programa, kontrolu kva-liteta i unapre|ewe nastave, razvoj testo-va i mnogih drugih, fokusiran je kreativnipotencijal saradnika Fakulteta, i u toku2003. godine Univerzitet u Beogradu je pri-hvatio novi nastavni plan i program Medi-cinskog fakulteta i prva generacija stude-nata koja studira po ovom programu upisa-na je za {kolsku 2004/2005. godinu. Mehani-zmi koji su razvijeni u ovom periodu su in-stitucionalizovani i ~ine oru|e Fakulte-ta kojim }e u narednom periodu ostvaritikompletnu reformu.

Jer, reforma traje i traja}e – 2010. je go-dina u kojoj }e biti u potpunosti zaokruènsistem. Slu~ajnost ili ne, 2010-ta je i go-dina u kojoj se uspostavqa jedinstven Evrop-ski prostor visokog obrazovawa, zavr{avaimplementacija Bolowskog procesa. Pri ob-likovawu re{ewa u reformi nastave na Fa-kultetu uvek su uzimane u obzir premiseProcesa u onoj meri u kojoj su primenqivena studije medicine i u onoj meri u kojoj do-prinose poboq{awu procesa studirawa.

No, Medicinski fakultet u Beogradu jekriti~ki usvajao postulate Bolowske dekla-racije i dokumenata koji su sledili, uvekimaju}i u vidu specifi~nost studija medi-cine, definisanost direktivama EU i, presvega, imperativom da nijedna reforma nesme da smawi stru~nost lekara koji nose di-plomu Medicinskog fakulteta u Beogradu.

Moè se sa zadovoqstvom konstatovatida su obrazloèni stavovi na{eg Fakulte-ta o specifi~nosti medicinskih studija na-i{li na razumevawe kolega u akademskojjavnosti kao i zakonodavca, te da su u „Za-kon o visokom obrazovawu“, koji je donetseptembra 2005. godine, ugra|ena re{ewakoja ove osobitosti po{tuju. Prirodno, sve

25


{to smo predlagali imalo je ~vrstu zasno-vanost u stavovima evropskih i me|unarod-nih asocijacija medicinskih fakulteta, jerje strate{ki stav Fakulteta da jesmo i datreba da ostanemo harmonizovan i prepo-znat evropski medicinski fakultet.

Dono{ewe Zakona je, naravno, dobrodo-{lo jer je dalo i zakonski osnov za mnogepromene koje smo zamislili, ali ih je bilote{ko ostvariti u pre|a{wem zakonskomokviru. Me|utim, novi Zakon zahteva i brzureformu poslediplomskih studija, ukidawemmagistarskih i obaveznim uvo|ewem doktor-skih studija. Spomenut je obim poslediplom-skih studija na Fakultetu, a time je i jasani obim posla koji mora da se uradi da bi sestudije izmenile u duhu Zakona i shodno po-trebama i specifi~nostima medicine.

Naredni period je vreme u kome }emo bi-ti suo~eni sa naporom da uskladimo zahte-ve organizovawa i izvo|ewa medicinskihstudija sa onim nemedicinskim. Taj zadataknije jednostavan i gotovih re{ewa nema.Kao i do sada, po{tuju}i tradiciju traì-}emo re{ewa koja }e doneti boqitak iobezbediti me|unarodnu prepoznatqivostFakulteta.

* * *

Studije medicine – posao koji obavqa Me-dicinski fakultet u Beogradu – jesu obukalekara: obuka sredwo{kolaca da postanu le-kari; obuka lekara da postanu lekari-speci-jalisti; obuka specijalista da postanu subspe-cijalisti; obuka tokom ìvota svih profi-la lekara da ostanu upoznati sa posledwimdostignu}ima medicinske nauke i struke;obuka istraìva~a u medicinskim naukama.Veliki posao za jedan fakultet, posao kojiobavqamo uspe{no ve} 85 godina.

Godine pred nama }e mo`da otvoriti idruge, nove poslove. Znawe i iskustvo kojeimamo zalog su uspe{nog odgovora izazovi-ma razvoja medicinske edukacije i Medicin-ski fakultet u Beogradu }e uvek {kolova-ti dobre lekare

1920/21. Prof. dr Milan Jovanovi}-Batut1921/22. Prof. dr Vojislav Subboti}1922/23. Prof. dr \or|e Joannovi}1923/24. Prof. dr Rihard Burjan1924/25. Prof. dr \or|e Ne{i}1925/26. Prof. dr \or|e Joannovi}1926/27. Prof. dr Rihard Burjan1927/28. Prof. dr \or|e Joannovi}1928/29. Prof. dr \or|e Joannovi}1929/30. Prof. dr Aleksandar Igwatovski1930/32. Prof. dr \or|e Ne{i}1931/32. Prof. dr \or|e Ne{i}1932/33. Prof. dr Dimitrije Anti}1933/34. Prof. dr Rihard Burjan1934/35. Prof. dr Aleksandar Radosavqevi}1935/36. Prof. dr Milo{ Bogdanovi}1937/38. Prof. dr Aleksandar Kosti}1938/39. Prof. dr Aleksandar Kosti}1939/40. Prof. dr Kosta Todorovi}1945/46. Prof. dr Jevrem Nedeqkovi}1946/47. Prof. dr Vojislav Arnovqevi}1947/48. Prof. dr Vojislav Arnovqevi}1948/49. Prof. dr Branko {qivi}1949/50. Prof. dr Branko {qivi}1950/51. Prof. dr Aleksandar |or|evi}1951/52. Prof. dr Vladimir Spuì}1952/53. Prof. dr Branislav Stanojevi}1953/54. Prof. dr Branislav Stanojevi}1954/55. Prof. dr Milutin Ne{kovi}1955/56. Prof. dr Milutin Ne{kovi}1956/57. Prof. dr Milutin Ne{kovi}1957/58. Prof. dr Branko [qivi}1958/59. Prof. dr Julijana Bogi}evi}1959/60. Prof. dr Radivoje Berovi}1960/61. Prof. dr Radivoje Berovi}1961/62. Prof. dr Radivoje Berovi}1962/63. Prof. dr Julijana Bogi}evi}1963/64. Prof. dr Julijana Bogi}evi}1964/65. Prof. dr Vojislav Danilovi}1965/66. Prof. dr Vojislav Danilovi}1966/67. Prof. dr Vojislav Danilovi}


26

1967/68. Prof. dr Borislav Boòvi}1968/69. Prof. dr Borislav Boòvi}1969/70. Prof. dr Borislav Boòvi}1970/71. Prof. dr Borislav Boòvi}1971/72. Prof. dr Borislav Boòvi}1972/73. Prof. dr Ivan Stankovi}1973/74. Prof. dr Ivan Stankovi}1973/74. Prof. dr Boìca Rotovi}1974/75. Prof. dr Boìca Rotovi}1975/76. Prof. dr Boìca Rotovi}1976/77. Prof. dr Mihajlo ~emeriki}1977/78. Prof. dr Mihajlo ~emeriki}1978/79. Prof. dr Svetislav Kosti}1979/80. Prof. dr Svetislav Kosti}1980/81. Prof. dr Qubisav Raki}1981/82. Prof. dr Qubisav Raki}1982/83. Prof. dr Qubisav Raki}1983/84. Prof. dr Qubisav Raki}1984/85. Prof. dr Jovan Mi}i}1985/86. Prof. dr Jovan Mi}i}1986/87. Prof. dr Jovan Mi}i}1987/88. Prof. dr Predrag |or|evi}1988/89. Prof. dr Predrag |or|evi}1989/90. Prof. dr Predrag |or|evi}1990/91. Prof. dr Predrag |or|evi}1991/92. Prof. dr Radivoje Grbi}1992/93. Prof. dr Radivoje Grbi}1993/94. Prof. dr Radivoje Grbi}1994/95. Prof. dr Radivoje Grbi}1995/96. Prof. dr Radivoje Grbi}1996/97. Prof. dr Radivoje Grbi}1997/98. Prof. dr Radivoje Grbi}1998/99. Prof. dr Radivoje Grbi}1999/2000 Prof. dr Radivoje Grbi}2000/2001 Prof. dr Slobodan Apostolski2001/2002. Prof. dr Slobodan Apostolski2002/2003. Prof. dr Vladimir Kosti}2003/2004. Prof. dr Vladimir Kosti}2004/2005. Prof. dr Bogdan |uri~i}2005/2006. Prof. dr Bogdan |uri~i}

Aneks I

Dekani Medicinskog fakuteta Univerziteta uBeogradu od 1920. do 2005. (1957-2007)

Dame i gospodo, s posebnim zadovoq-stvom i ose}awem ~asti pozdravqamsve prisutne, a posebno: Rektora i

prorektore, dekane i prodekane Beogradskoguniverziteta, ~lanove Srpske akademije na-uka i umetnosti i ~lanove Akademije medi-cinskih nauka SLD-a, viziting profesore,nastavnike, saradnike i studente Stoma-tolo{kog fakulteta, na{e drage u~iteqe,profesore u penziji i sve prijateqe i po-{tovaoce Fakulteta.

[ezdeseti ro|endan Fakulteta i 200-tugodi{wicu Beogradskog univerziteta do~e-kujemo nikada mla|i i nikada spremniji!Nikada mla|i – prosek godina nastavnika isaradnika na Fakultetu je tek ne{to preko~etrdeset godina. I nikada spremniji – ni-kada sa dva sertifikata na koje smo pono-sni. Sertifikat o nacionalnoj akreditaci-ji Fakulteta i QMS sertifikat.

[ezdeset godina rada jedne visoko{kol-ske ustanove jeste uvek zna~ajan jubilej. Akose ima u vidu da je Stomatolo{ki fakultetu ovom periodu pre{ao put od osnivawa, usredini bez velike tradicije u stomatolo-{koj nauci, do modernog fakulteta, koji jeispunio standarde nacionalne Akreditacio-ne komisije za visoko obrazovawe u prvomakreditacionom ciklusu, onda je ta godi-{wica jo{ va`nija.

Ovo je prilika da se setimo svih na{ihaktivnosti u protekloj deceniji i da se po-hvalimo svim dostignu}ma. Doga|awa je bi-

lo jako mnogo, uspeha tako|e. Bilo je i ne-uspeha. Ali ne}emo danas o wima. O wimarazmi{qamo, izvla~imo pouke i trudimo seda ih ne ponovimo.

Od osnivawa Fakultet predstavqa va`nuobrazovnu, nau~nu i zdravstvenu ustanovu sjasno definisanim zadacima i ciqevima de-lovawa. U prvom redu to je obrazovawe sto-matologa razli~itih profila.

S ponosom isti~em da je Stomatolo{kifakultet u Beogradu nedavno dobio akredi-taciju za ~etiri studijska programa: Integri-sane studije stomatologije, Doktorske studi-je stomatologije, Specijalisti~ke akademskestudije stomatologije i Strukovne studije zaoralne higijeni~are. Ovo veliko priznawedobili smo kao prvi fakultet medicinskegrupacije Beogradskog univerziteta. Rad nareformi nastavnih procesa zapo~eo je jo{2003. godine, od kada aktivno razgovaramo omodalitetima i optimizaciji nastavnog pro-cesa. Pogled u pro{lost Stomatolo{kog fa-kulteta pokazuje da promene, reforme i op-timizacije nastavnog procesa nisu straneovom Fakultetu. Na{a je obaveza da se pri-setimo i argumenata i iskustava pro{losti.Ve} 2004. godine donesene su izmene i dopu-ne nastavnih programa osnovnih studija, kaoprvi korak u implementaciji Bolowskogprocesa i aktivnijeg ukqu~ewa Stomatolo-{kog fakulteta u evropski akademski pro-stor. Nacionalna akreditacija je va`na ste-penica, ali ne i najvi{a na koju `elimo da

27



1 Prof. dr Dragoslav Stamenkovi}, dekan Stomatolo{kog fakulteta u Beogradu.

* Re~ na Sve~anoj akademiji povodom 60-to godi{wice Fakulteta, Jugoslovensko dramsko pozori{te, juni 2008.godine, Beograd.

[ezdeset godina postojawa i rada Stomatolo{kog fakulteta u Beogradu (1948-2008)*D. Stamenkovi}1

se popnemo. Nakon samoevaluacije i nacio-nalne akreditacije, na{ ciq je sada akredi-tacija prema standardima Asocijacije evrop-skih stomatolo{kih fakulteta. Prvi koracika tom ciqu ve} su preduzeti.

Uporedo s odgovorno{}u za obrazovniproces koju je Stomatolo{ki fakultet pre-uzeo, Fakultet se nametnuo i kao najzna~aj-nija nau~na ustanova iz oblasti stomatolo-{kih nauka u zemqi. Razvoj stomatolo{kenau~ne misli u svim wenim domenima i na-ro~ito wena primena u praksi, bili su im-perativ za sve generacije nastavnika i sa-radnika Stomatolo{kog fakulteta. Impera-tiv koji su oni uspe{no ostvarili. O tomesvedo~e doma}i i me|unarodni nau~noistra-ìva~ki projekti, brojni kongresi i simpo-zijumi u organizaciji Fakulteta, pozivi na-{im profesorima u zemqi i inostranstvu,kwige i ~asopisi.

Misija koja je daleke 1948. godine bilaambiciozno postavqena da, pored obrazova-wa i nauke, Fakultet bude lider u stomato-lo{koj zdravstvenoj za{titi, u potpunostije ispuwena. Sve vrste stomatolo{kih inter-vencija, od onih najjedostavnijih, u okviruprimarne zdravstvene za{tite, do onih naj-sloènijih, iz domena tercijalne zdravstve-ne za{tite, s uspehom se obavqaju na kli-nikama Fakulteta. Sedam klinika, Dijagno-sti~ki radiolo{ki centar, Centar za paci-jente s posebnim potrebama i laboratorijeFakulteta, mesta su prevencije, dijagnosti-ke i terapije svih pacijenata s oboqewimaorofacijalne regije.

Fakultetu je 2004. godine, kao prvoj i je-dinoj do sad visoko{kolskoj ustanovi Uni-verziteta u Beogradu, Dru{tvo za sertifi-kaciju i nadzor sistema kvaliteta izdalosertifikat o sprovedenom ocewivawu siste-ma menaxmenta kvalitetom, ISO 9001. Juna2007. godine va`nost sertifikata je produ-èna do 2010. godine. ISO standard dobijenza nastavu i nau~no-istraìva~ki rad tre-ba, iz godine u godinu, unapre|ivati i, ko-na~no, pro{iriti i na zdravstvenu delat-nost Fakulteta. Ulazak u mreù zdravstve-nih ustanova Srbije i ure|ewe te delatno-


28

sti prema ISO 9001 bio bi zaokruèn si-stem menaxmenta kvalitetom na Fakultetu.

Qudski resurski su najve}i kapital ko-jim Fakultet raspolaè. Fakultet je oduveknegovao i okupqao vrhunske nastavnike isaradnike koji su bili nosioci razvoja sto-matolo{ke nauke i struke u zemqi. Rezul-tati Stomatolo{kog fakulteta, na koje smos pravom ponosni, duguju se u mnogome aktiv-noj i angaòvanoj politici ulagawa u raz-voj sopstvenog kadra. Ova se politika tokomvremena mewala, kako su se mewali okolno-sti i uslovi u kojima je Stomatolo{ki fa-kultet radio. Veliki broj nastavnika i sa-radnika ~esto je boravio na doktorskim ipostdoktorskim studijama, na specijalizaci-ji i usavr{avawu na najpresti`nijim svet-skim i evropskim fakultetima i instituti-ma. Rezultati nisu ostali nezapaèni.^lanstvo u brojnim akademijama, godi{wenagrade za nau~no-istraìva~ki rad i zaìvotno delo SLD-a, nagrade na me|unarod-nim kongresima za najboqe radove i mnogadruga priznawa samo su deo priznawa koje suna{i nastavnici i saradnici, ali i studen-ti, zasluìli.

Stomatolo{ki fakultet je posebno po-nosan na intenzivnu me|unarodnu saradwukoju je ostvario u proteklih {est decenija.Posledwih godina ova saradwa je dala vid-ne rezultate, naro~ito izborom 12 vizitingprofesora, svetski poznatih i priznatih na-u~nika i profesora. Sutra }ete imati pri-liku da neke od wih ~ujete i vidite na na-u~nom skupu u Sava-centru. Na{i najistak-nutiji profesori, podràni sada, gostuju-}im profesorima, otvorili su vrata mnoghfakulteta s velikom me|unarodnom reputa-cijom, mla|im kolegama. O tome svedo~e ibrojni ugovori o saradwi na{eg Fakultetas fakultetima iz SAD, Kanade, VelikeBritanije, Italije, Nema~ke, Holandije,Gr~ke, [vajcarske, Austrije, [vedske i fa-kultetima iz okruèwa.

U delatnosti Fakulteta susti~u se nizfunkcija: obrazovna, nau~no-istraìva~ka izdravstvena, {to ~ini Fakultet izuzetnokompleksnim sistemom, pa su prostor i

oprema drugi najva`niji resurs. Godinamasmo adaptirali, renovirali i gradili. Ko-rak po korak. Strpqivo. Pre{li smo put odprivremenih sme{taja do modernih klini-ka, od mehani~kih teleskop stolica do mo-dernih unita, od table i krede do kompjute-ra. Na filmu smo prikazali deo obnovqe-nog prostora i opreme. Zahvalni smo na{imu~iteqima na zaostav{tini, ali i ponosnina to {ta }emo mi kolegama koji dolazeostaviti. Moè jo{ mnogo boqe. Ideje ire{ewa postoje. Godine postojawa i ste~e-no iskustvo su tu da u~ine na{a re{ewakvalitetnijim, odrìvim i otvorenim zarazvoj.

Nesebi~nu pomo} u intelektualnoj svoji-ni i nastavnom kadru pruàli smo svim od-secima, u zemqi i okruèwu, u osnivawu. Idanas smo alma mater svih fakulteta i odse-ka stomatolo{ke provenijencije u zemqi iokruèwu. Na ovu misiju nas obavezuju re-zultati koje su stomatolo{ki odseci medi-cinskih fakulteta u zemqi i stomatolo{kifakulteti u okruèwu prepoznali. To je do-datni motiv da granice nacionalnih standar-da pomerimo ka granicama standarda koje jepropisala ADEE (Association for Dental Educa-tion in Europe) To je na{ ciq kome teìmood trenutka kada smo ispunili standardeNacionalne akreditacione komisije i kri-terijume Nacionalnog saveta za visokoobrazovawe Srbije.

Jezikom statistike Stomatolo{ki fa-kultet u Beogradu danas izgleda ovako: 166nastavnika i saradnika, 16 klini~kih leka-ra i anesteziologa, 12 viziting profesora.Ukupno 450 zaposlenih, 1.600 redovnih stu-denata, magistranata, doktoranata i spe-cijalizanata. Osnovne studije stomatolo-gije je zavr{ilo 10.500 studenata, magi-striralo 197, doktoriralo 194, specijali-ziralo 2.900 doktora stomatologije.

Na{ prvi, neposredni zadatak jeste im-plementacija Bolowskog procesa u punomkapacitetu i pomerawe granica nacional-nih standarda nastavnog procesa ka granica-ma evropskih standarda. Otvarawe jo{ neko-liko modula na akademskim specijalisti~kim

29


studijama i jo{ jednog studijskog programastrukovnih diplomskih studija. Obezbe|ewejo{ boqe opremqenosti i uvo|ewe novihtehnologija i novih hirur{kih i restorativ-nih procedura, ne{to je {to se podrazume-va. Nastavak rada na stvarawu velike bazepodataka u svim granama stomatologije tako-|e je zadatak visokog prioriteta.

Veliki kadrovski kapaciteti rezultuju,danas, {irokom lepezom ciqeva istraìva-wa. Taj trend }e se nastavniti, ali je i vre-me da se ugledamo na najrazvijenije i defi-ni{emo Platformu istraìvawa na Stoma-tolo{kom fakultetu. Pitawe je vremena ka-da }e to biti imperativ struke, Univerzi-teta ili Fakulteta. U susret ovim idejamamoèmo i moramo i}i. To je obaveza najum-nijih i najtalentovanijih. Koeficijent na-u~ne kompetentnosti na{ih nastavnika i sa-radnika ideju o Platformi ~ine sasvim re-alnom.

Osavremewivawe prezentacija svih nivoastudija jeste zadatak svih generacija nastav-nika. Tabla i kreda su davno iza nas. Stan-dard predavawa, seminara i drugih vidovanastave danas je PowerPoint prezentacija. U{est radnih jedinica danas se ostvaruje di-rektan prenos stomatolo{kih procesura ko-je je mogu}e pratiti na daqinu, u okviru teradne jedinice. Prvi slede}i korak jeste da„pra}ewe na daqinu“ bude pra}ewe u okvi-ru celog fakulteta i da se sa bilo kog rad-nog mesta pokrivenog kamerama slika i tonprenose u amfiteatre i seminarske salesvih klinika i instituta. Drugi korak bi-}e video konferencija i telemedicina.

I, na kraju, studenti! S wima je sve dru-ga~ije, a zacrtani ciqevi su bliì. Hiqa-du {est stotina studenata organizovanih,pre svega, kroz Parlament studenata Stoma-tolo{kog fakulteta, ali i kroz Savez iUniju, KNIRS, Ve}e studenata i ve}a godinadaju smiso na{em postojawu. Za wihovu bu-du}nost, mladost i lepotu vredi se boriti.Wihov kriti~ki stav, wihova vizija budu}-nosti, stalno tragawe za novim i boqim,ali i lucidne ideje, moraju na}i mesto udaqem razvoju Fakulteta.

Kona~no, `elimo dogradwu zgrada u Uli-ci Gastrona Gravijea i Rankeovoj, te izgrad-wu nove zgrade na postoje}em placu i ure-|ewe dvori{ta. Preseqewm klinika i In-stituta bio bi svoren Kampus Stomatolo-{kog fakulteta. Tehnolo{ki i organizaci-ono – ponos Beogradskog univerziteta. Sanmnogih generacija. Rezultati koje smo ostva-


30

rili i koraci koje smo u tom smislu pred-uzeli daju nam za pravo da se nadamo ostva-rewu tog sna.

Dame i gospodo, hvala vam {to ste do{lida zajedno s nama podelite radost velikog ju-bileja – 60 godina postojawa i rada Stoma-tolo{kog fakulteta.

Od dana dono{ewa re{ewa o osniva-wu Specijalne bolnice za de~iju pa-ralizu i ko{tano zglobnu tuberkulo-

zu proteklo je punih pedeset godina. Narav-no da su u tome periodu postignuti veomazna~ajni rezultati u prevenciji, dijagnosti-ci i terapiji patologije lokomotornog si-stema i ki~menog stuba.

U po~etnom periodu rada ove ustanoveveoma zna~ajno mesto u toku le~ewa usme-reno je bilo na fizikalnu terapiju, alismo ve} tokom izgradwe „Bawice“ o~ekiva-li da }e u budu}nosti ova ustanova posta-ti veoma zna~ajna hirur{ka ustanova zapruàwe pomo}i hendikepiranim bolesnici-ma, kao i onima sa oboqewima i povreda-ma ko{tano-zglobnog sistema. Zato smo ve}pri arhitektonskim i gra|evinskim izmena-ma prvobitnoga plana obezbedili potrebneprostore za obavqawe korekcionih i re-konstruktivnih intervencija. Iz tog raz-loga i organizaciona struktura pojedinihmedicinskih odeqewa, nemedicinskih slu-`bi (administrativno-tehni~kih pogona)pretrpele su izvesne izmene u svojoj prvo-bitnoj strukturi.

Danas Bolnica raspolaè sa 520 bole-sni~kih posteqa, koje su raspore|ene u de-vet radnih jedinica – odeqewa. Pored toga,postoji i Odeqewe za fizikalnu terapiju,koje nema svoje posebne posteqe, ali nasvim bolesni~kim odeqewima sprovodi te-

rapiju sa svojim pacijentima. Tako|e, posto-ji i Odeqewe za nau~no-istraìva~ki rad sabibliotekom, koji je na raspolagawu svimmedicinskim stru~wacima. Odeqewe za ne-medicinske slu`be zajedni~ki opsluùjeBolnicu sa administrativnim, finansijskimi tehni~kim slu`bama (radionice, telefon-ska centrala, kuhiwa, perionica, portirni-ca i dr.).

U toku proteklih 50 godina od dono{e-wa re{ewa o osnivawu Specijalne bolniceza de~iju paralizu i ko{tano-zglobnu tuber-kulozu i 46 godina od po~etka rada sa pa-cijentima u ovoj bolnici le~eno je oko trimiliona pacijenata, razli~itog pola, uzra-sta i patolo{kog stawa.

Dana{wa organizaciona struktura Bol-nice podeqena je na 20 radnih jedinica:1. radna jedinica Ambulantno poliklini~-

ka slu`ba;2. radna jedinica Centar za hirurgiju ki~-

menog stuba (A i B odeqewe);3. radna jedinica Odeqewe za de~iju orto-

pediju (A i B odeqewe);4. radna jedinica Odeqewe za ortopediju i

traumu odraslih(A i B odeqewe);5. radna jedinica Odeqewe ortopedsko-tra-

umatolo{ko (I ènsko);6. radna jedinica Odeqewe ortopedsko-tra-

umatolo{ko (II ènsko);7. radna jedinica Odeqewe za rekonstruk-

tivnu ortopediju;

31



1 Prof. dr Branko Radulovi}, osniva~ i dugogodi{wi direktor Instituta za ortopedsko-hirur{ke bolesti„Bawica“, Beograd. emeritus.

* Iz: Radulovi} B. i saradnici: „Institut za ortopedsko-hirur{ke bolesti ’Bawica’“, Beograd, 2007.

* * Tehni~ka redakcija Uredni{tva âsopisa.

Organizaciona struktura Instituta za ortopedsko-hirur{kebolesti „Bawica“ - od osnivawa do danas (1957-2007)*B. Radulovi}1

8. radna jedinica Odeqewe za tumore loko-motornog sistema;

9. radna jedinica Odeqewe za traumatologi-ju i intenzivnu negu;

10. radna jedinica Odeqewe – gerijatrijsko,ortopedsko i traumatolo{ko;

11. radna jedinica Odeqewe za hirur{ke in-tervencije;

12. radna jedinica Odeqewe anestezije i hi-rur{ke intervencije (operacioni blok ipostoperativna nega);

13. radna jedinica Zajedni~ke medicinskeslu`be (rendgen, laboratorija, transfuzi-ja krvi, apoteka, gipsara);

14. radna jedinica Odeqewe za plasti~nu irekonstruktivnu hirurgiju;

15. radna jedinica Odeqewe za fizikalnumedicinu i rehabilitaciju;

16. radna jedinica Op{ta slu`ba;17. radna jedinica Finansijsko-ra~unovod-

stvena slu`ba;18. radna jedinica Kuhiwa i ve{ernica;19. radna jedinica Tehni~ka slu`ba i20. radna jedinica Odeqewe za nau~no-istra-

ìva~ki rad.

Organizacija rada u Bolnici

U junu 1961. godine u popodnevnim ~aso-vima {etam kroz Bolnicu od ulaznih vra-ta pa kroz sva odeqewa. Kontroli{em sveprostorije, ~iju namenu dobro znam, a i pomontiranom name{taju i opremi prepozna-jem koji }e bolesnici tu leàti. U ovomtrenutku sve mi to izgleda pusto i pra-zno. Majstori su zavr{ili svoj posao, a za-posleni su za taj dan odradili postavqenezadatke i oti{li ku}ama. Mnogi ve} tadazaposleni nalazili su se na godi{wem od-moru, jer su informisani da tokom jula,avgusta i septembra niko ne moè da ko-risti godi{wi odmor. I sada, smeta mi tati{ina i razmi{qam kako }e sve ovo iz-gledati kada budu lekari i sestre tu poredsvojih aparata i sa svojim bolesnicima.Analiziram i trudim se da prona|em jo{neki nedostatak koji }e ometati normalnu


32

funkciju i kako bih mogao da ga unapredotklonim.

Postaviti organizaciju rada u Bolnici sa500 posteqa, sa lokacijom tada na perife-riji grada, nije bilo jednostavno. Naime, iz-uzev stru~no-medicinskoga dela, morale su seorganizovati i sve druge slu`be (tehni~ke,ekonomske, pravno-administratinve i fina-nsijske), {to je zahtevalo dodatne napore idodatna re{ewa. U tom delu (tada predgra-|u Beograda), nije bilo ni pristupnih pute-va niti saobra}ajnog prevoza. Dodatno su semorale obezbediti udaqene elektri~ne veze,telefonski kablovi, dotok vode i odvodnakanalizacija.

Prema patolo{koj problematici na{austanova je namewena razli~itim patolo-{kim stawima i razli~itim uzrastima ipolu obolelih. Zato smo u pripremnoj fazigradwe Bolnice morali, uz velike izmene ugra|evinskom projektu i arhitektonskim re-{ewima, da vodimo ra~una kako bismo obez-bedili normalno funkcionisawe kako svihmedicinskih tako i vanmedicinskih pogona.

Udruènim naporima, pre svega medicin-skog kadra, a zatim gra|evinskih i zanatskihstru~waka, uspeli smo da ipak u kratkomvremenskom periodu i odre|enom roku otva-rawa Bolnice, obezbedimo da 1. jula 1961.godine sve slu`be budu spremne za uspe{anpo~etak rada ove nove, moderne i zdravstvupotrebne ustanove.

Saznawe da postoje}i kapaciteti ne}ebiti odmah svi popuweni, a da u spisku ve}imam zaposlenih preko 350 radnika, uliva-lo mi je nadu da }e prvi koraci ove usta-nove biti uspe{ni. A pored toga i potpi-sani ugovor sa Ortopedskom klinikom o sa-radwi i dodeli 100 posteqa za wihove bo-lesnike dodatno je ulivalo sigurnost u do-bar po~etak rada Bolnice.

Sa svojom ekipom ve} primqenih lekarana rad u Bolnicu (devet specijalista i 23lekara na specijalizaciji), i sa oko 50, me-dicinskih sestara i 40 bolni~ara, mi smomogli uspe{no da pokrijemo sve medicinskeslu`be u Bolnici. Novom prihva}enom si-stematizacijom ve} smo predvideli i prijem

novih kadrova. Sa organima upravqawa i udogovoru sa Ministarstvom zdravqa Srbijemi smo ve} oformili i svoju organizacio-nu {emu rada, kao i sistematizaciju u svimpostoje}im pogonima. Tim aktima smo pove-zali funkcionalno sve medicinske slu`be savanodeqewskim pogonima i time obezbedilikorektnu prohodnost medicinskog rada.

Radna nedeqa u Bolnici prilago|ena jeradu svih ostalih zdravstvenih ustanova uBeogradu, kao petodnevna, sa osmo~asovnimradnim vremenom. Sestrinski rad je predvi-|en u smenama, a lekara i ostalog osobqa od7 do 14 ~asova. Subotom se slu`ba odvijalau smawenom obimu, a nedeqom i praznicimabilo je obezbe|eno deùrstvo u Bolnici.

Po~etak radnog vremena za lekare je bioodre|en za sedam ~asova. Po dolasku u Bol-nicu potrebno je da se upoznaju sa stawemna odeqewu od deùrnog osobqa, a zatim u7,30 ~asova odràva se lekarski sastanak nakome se referi{u prijemi i otpusti bole-snika i predstavqaju bolesnici koji se to-ga dana operi{u.

[ef operativnog bloka podnosi izve{tajo u~iwenim operacijama i o stawu bolesni-ka u prostorijama postoperativne nege. Pet-kom, od 13 ~asova, odràva se stru~ni sasta-nak svih lekara na kome se prikazuju predlo-zi za operaciju bolesnika sa svih odeqewa iodre|uje se koji }e se operativni metod pri-meniti. êtvrtak, svake nedeqe, odre|en je zaseminare o pojedinim poglavqima iz ortope-dije sa izlagawem referenta i diskusijamau~esnika. Ovaj na~in rada zadràn je, sa ma-wim izmenama, i do dana{wega dana i poka-zao je zna~ajne rezultate u radu sa mla|im le-karima koji su prisutni u Bolnici na lekar-skom staù ili specijalizaciji.

Ambulantno-prijemno odeqewe

Budu}i da je ovo odeqewe prestavqaloprvi susret sa novim pacijentima i wihovimpratiocima, wemu smo bili posvetili punopa`we pri opremawu i postavqawu potreb-nih kadrova i opreme.

33


U po~etku smo raspolagali samo jednim{alterom, na kome su se prijavqivali paci-jenti. Veoma brzo smo otvorili jo{ tri{altera u ciqu brè prohodnosti novih pa-cijenata.

Rapolagali smo sa ~etiri ambulante,snabdevene pisa}im ma{inama, daktilogra-fom, negatoskopom i ogra|enim prostoromza pregled pacijenata. Svu administracijuvodili smo sa kucawem na ma{ini, a za do-kumentaciju smo imali pripremqenu isto-rioteku koja je bila pokretna i u kojoj jemoglo da se smesti nekoliko stotina hiqa-da istorija bolesti i ambulantnih kartona.Pri kasnijim dolascima na kontrolni pre-gled, na osnovu dobijenog broja na ambulant-nom kartonu veoma smo brzo pronalazilistaru dokumentaciju.

Trudili smo se da zadràvawe bolesnikabude {to kra}e i da sve potrebne dijagno-sti~ke analize (laboratorija, rendgen, pre-vijawe, imobilizacija i drugo) budu veomabrzo ura|ene u posebnim prostorijama (dvarendgena, previjali{te, gipsara, prostorijeza uzimawe analiza i dr).

Iz godine u godinu broj bolesnika sestalno pove}avao, a patologija ko{tano-zglobnog sistema se znatno mewala. Stogaova po~etna organizacija ambulantno-poli-klini~ke slu`be tako|e je doìvqavalapromene, ne samo u svome radu, nego i u pro-{irewu ambulantnih prostora.

Broj ambulantnih bolesnika tokom rani-jih godina predstavqen je tabeli 1.

Prema podacima iz postoje}ih protokola,a kasnije kompjutera, od 1961. godine do kra-

Tabela 1. Broj ambulantnih bolesnika u periodu1962-2006.

Godina Ukupno pregledano bolesnika

1962 6.836

1970. 30.756

1976. 69.019

1980. 80.012

1996. 83.346

2006. 82.729

ja 2006. ukupno je kroz ambulantnu slu`buBolnice pro{lo oko 3.000.000 (tri miliona)pregledanih i kontrolisanih bolesnika. Toukazuje na veliki renome na{e Bolnice„Bawica“ u domenu ortopedske hirurgije itraumatologije.

Pored oformqewa medicinske dokumenta-cije, du`nost im je da vr{e {ifriraweutvr|enog oboqewa ili povrede, {to kasni-je omogu}uje da se ti podaci koriste i za na-u~nu i publicisti~ku delatnost.

Iz tabele 2 moè se zakqu~iti da seukupan broj pregleda u Bolnici znatno nemewa u posledwih deset godina. Sigurno daje pove}awe kontrolnih poregleda u 2006.godini znatno pove}an, budu}i da se tu ra-di o kontrolnim pregledima bolesnika ko-ji su operisani jo{ u de~ijem ili adole-scentnom uzrastu pa su na kontrolne pregle-de ili nastavak le~ewa dolazili u ustano-vu u kojoj se i nalazi sva dokumentacija otoku razvoja wihove bolesti.

Rad ambulantne slu`be se sada obavqa u14 ortopedskih ambulanti (68 specijalistaortopedije sa traumatologijom), jednoj am-bulanti za fizikalnu medicinu i rehabili-taciju (sedmoro specijalista fizikalne me-dicine i rehabilitacije) i jednoj ambulan-ti za plasti~nu hirurgiju (petoro specija-lista za plasti~nu i rekonstruktivnu hi-rurgiju). Jednom nedeqno u ambulanti radii neurolog. U svakoj ambulanti rade lekarspecijalista, medicinska sestra i daktilo-graf.


34

U sastavu ambulantne slu`be nalazi seoperaciona sala za mawe hitne hirur{keintervencije i gipsara.

Ambulante radnim danom rade u dve sme-ne, osim petkom, kada radi samo prepodnev-na smena. Rad se odvija tako {to svakog da-na ambulantu rade odeqewa koja se bavesli~nom patologijom.

S obzirom na sve u~estalije dijagnosti-kovawe osteoporoze, a s obzirom i na potre-bu multidisciplinarnog ispitivawa i le~e-wa ovih bolesnika, tri puta nedeqno radikonzilijum za osteoporozu u kome su orto-ped, fizijatar i internista.

Od polovine 2004. godine ambulantnipregledi se zakazuju (datum i vreme pregle-da), ~ime se smawilo vreme ~ekawa pacije-nata na pregled, smawile su se gu`ve is-pred ambulanti, a broj pregleda nije bitnoizmewen. Pregledi se mogu zakazati tele-fonom ili direktno iz ambulante, na krajuobavqenog pregleda.

Odlukom Ministarstva zdravqa od 2004.godine formirane su liste ~ekawa za elek-tivne implantacione procedure. Upis paci-jenata u listu ~ekawa i bodovawe (zavisnood teìne bolesti) obavqaju se tokom ambu-lantnog pregleda.

Kompletan ambulantno-prijemni trakt jeozvu~en tako da se pacijenti pozivaju pre-ko mikrofona koji postoje u svakoj ambu-lanti.

Posledwih nekoliko godina ambulante sukompjuterizovane i umreène sa centralnim

Tabela 2. Rekapitulacija usluga u ambulanti

Red. broj Vrsta uslugaGodina

1996. 2006.

1. Specijalisti~ki pregled prvi 20.616 17.431

2. Specijalisti~ki pregled kontrolni 19.614 31.985

3. Specijalisti~ki pregled prvi profesora 2.260 1.812

4. Specijalisti~ki pregled kontrolni profesora 5.369 5.281

5. Specijalisti~ki pregled prvi docenta i primarijusa 10.105 4.325

6. Specijalisti~ki pregled kontrolni docenta i primarijusa 21.184 14.611

7. Konzilijarno mi{qewe o radnoj sposobnosti 4.198 7.284

Ukupno pregleda 83.346 82.729

serverom, pa je uvek mogu}e pogledati nala-ze ranijih pregleda.

Rad hitne slu`be obavqa se u Institututri puta nedeqno (i ponedeqkom, ~etvrtkomi subotom) u trajawu od 24 sata. I ostalimdanima se hitni slu~ajevi pregledaju i zbri-wavaju do 20 ~asova. Ekipu hitne slu`be ~i-ni pet ortopeda (ili ~etiri ortopeda i le-kar na specijalizaciji), dva anesteziologa ispecijalista za plasti~nu i rekonstruktiv-nu hirurgiju, kao i ostali potreban sredwii vi{i medicinski kadar.

Rad hitne slu`be se sastoji u pregledu idijagnostikovawu povre|enih, kao i u ambu-lantnom sprovo|ewu mawih operativnih ineoperativnih intervencija (re{avawe ma-wih rana, repozicija i imobilizacija pre-loma itd.). Ukoliko vrsta povrede to izisku-je, pacijent se prima na bolni~ko le~ewe i,ukoliko je mogu}e i potrebno, u toku hitneslu`be se i operi{e.

Ambulantno-prijemnom odeqewu pripadai medicinska arhiva u kojoj se ~uvaju isto-rije bolesti svih hospitalizovanih bolesni-ka (preko 500.000 istorija bolesti), kao iambulantni nalazi u roku propisanom odgo-varaju}im propisima.

S obzirom na ograni~en prostor koji ar-hiva zauzima, kao i na tendenciju daqeg po-ve}awa broja prijema, u planu je da se po-stoje}a medicinska arhiva prebaci na mi-krofilm ili neki digitalni medij za ~uva-we podataka.

Iz ovih podataka se sa sigurno{}u mo-è zakqu~iti da Bolnica „Bawica“ i da-nas predstavqa vrhunsku ortopedsku insti-tuciju u Srbiji a i {ire na ovim prosto-rima.

Bolni~ka odeqewa

Odeqewa predstavqaju posebne radne je-dinice. Formirana su na osnovu patologijeuzrsta i pola bolesnika. U samom po~etkurada Bolnice bilo je formirano osam ode-qewa: dva mu{ka, dva ènska, dva za adole-scentne bolesnike i dva de~ija odeqewa.

35


Kapacitet odeqewa iznosio je 50 posteqa,a ukupan broj bolesnika je bio 400.

Kasnije, pove}awem kapaciteta Bolnicena 520, kao i pro{irewem patologije, brojodeqewa je mewan i stvarana su posebnaodeqewa:• De~ija: za uro|ene i ste~ene mane loko-

motornog sistema;• Adolescentna za deformitete ki~menoga

stuba, oboqewa i povrede;• Rekonstruktivno odeqewe za sve uzraste

(Ilizarov);• Odeqewe za malignome kostiju svih uzra-

sta;• Mu{ko odeqewe odraslih za ortopediju i

traumatologiju;• @ensko odeqewe odraslih za ortopediju

i traumatologiju;• Odeqewe za plasti~nu hirurgiju;• Odeqewe za poluintenzivnu negu i dijag-

nostiku.

Odeqewima rukovode nastavnici iliprimarijusi, a raspolaù sa odeqenskim le-karima, medicinskim sestrama i pomo}nimkadrom.

Odeqewa imaju posebno previjali{te,gipsaru, prostoriju za fizikalnu terapiju,sobe za medicinske sestre, lekare, {efa od-seka i na~elnika, priru~ne kuhiwe, sobe zamagacine, ostave ~istog i prqavog rubqa,trpezarije za bolesnike i sve ostalo {toomogu}uje potpuno samostalan rad na tomodeqewu. Na svakom odeqewu se vodi kwi-ga primqenih i le~enih bolesnika, {toomogu}uje boqu kontrolu i evidenciju rada,kao i postignutih rezultatata.

Postojala je i dobra povezanost bolni~-kih odeqewa sa vanodeqewskim jedinicamai slu`bama. Zajedni~ka karakteristika sa-stojala se u dobroj komunikaciji izme|u tihslu`bi, {to je omogu}avalo kvalitetnu di-jagnostiku i efikasnu terapiju.

U po~etnoj fazi rada u Bolnici, a u ci-qu olak{awa rada na{im u~iteqicama dasprovode nastavu u razli~itim dobnim uzra-stima, izdvajali smo pred{kolsku i {kolskudecu u posebna odeqewa. Stoga je broj ode-

qewa bio promenqiv, a broj posteqa sekretao od 50 do 100.

U protekloj 2006. godini na odeqewimaBolnice le~eno je ukupno 7.781 bolesnik iostvareno je 169.142 bolesni~ka dana sa pro-sekom le`awa od 21 dan.

U tom periodu u operativnom bloku Bol-nice ura|eno je 8.478 operativnih zahvata.Od ovoga broja operacija ugradwa alopla-sti~nih intervencija kuka, kolena i ramenaura|eno je kod oko 2. 000 pacijenata. Ugrad-wa osteosintetskoga materijala zbog prelo-ma ili korekcionih intervencija ura|ena jekod preko 10.000 bolesnika. U tom perioduutro{eno je oko 10.000 jedinica (á 350 mg)krvi.

Vanodeqenske medicinske slu`be

Samostalne vanodelewske medicinskeslu`be predstavqaju zajedni~ke slu`be kojekoriste svim bolesni~kim odeqewima kaoi ambulantno-poliklini~koj slu`bi. Tu do-lazi, pre svega, Laboratorija sa biohemij-skom, hematolo{kom i bakteriolo{kom la-boratorijom, kabinet za ko{tanu banku,kabinet za transfuziju krvi, apoteka,


36

stomatolo{ka ambulanta, stalne konsul-tativne slu`be (hirur{ka, pedijatrijska iinternisti~ka), povremene konsultativneslu`be (neurolog, neurohirurg, oftalmolog,dermatovenerolog, ginekolog, infektolog,otorinolaringolog i dr). Posebno smo po-svetili pa`wu i dali zna~aj kabinetu zarendgen dijagnostiku.

Pri ambulantno-prijemnom traktu otvori-li smo i posebnu ambulantu za preglede svenovoro|ene dece, u kojoj se, pomo}u ultra-zvu~ne dijagnostike, registruje normalni na-laz karli~nog prstena i proverava eventu-alno postojawe displazije kukova.

Va`no je naglasiti da i pored o~uvane sa-mostalnosti tih slu`bi, pored vo|ewa ta~-ne evidencije o radu, kao i o rezultatimarada, postojala je veoma dobra povezanost saradom na svim bolni~kim odeqewima. Za-jedni~ka karakteristika svih tih samostal-nih slu`bi jeste da se one u svakom potreb-nom momentu ukqu~uju u rad bolni~kih ode-qewa kao wihov sastavni deo.

Posebno mesto kao samostalna odeqewazauzimaju odeqewe za operativnu terapiju iintenzivnu postoperativnu negu bolesnikai odeqewe za fizikalnu medicinu i rehabi-litaciju.

Ortopedija kao posebna hirur{ka di-sciplina dugo je godina bila podokriqem op{te hirurgije. Posebno

u Beogradu pri Op{toj hirur{koj klinicinastavu iz Ortopedije vodio je profesor hi-rurgije dr Milivoje Kosti} (sve do 1933.godine).

Za~eci ortopedije kao posebne hirur{kediscipline u Srbiji vezani su za ime dr Ni-kole Krsti}a, koji je ro|en 1878. godine uBeogradu. Po zavr{enom gimnazijskom {ko-lovawu odlazi u Be~, gde upisuje studije1903. godine na Medicinskom fakultetu. Jo{kao student pokazao je interesovawe za radprofesora Lorenca, koji se u Be~u posebnobavio ortopedskim bolesnicima. Zato po za-vr{etku studija stupa na specijalizaciju or-topedije kod prof. Hoffa-e u Berlinu, a isto-vremeno je zainteresovan za po~etak prime-ne rendgena kao veoma va`nog dijagnosti~kogsredstva, posebno u ortopediji. Kod prof.dr Desanera u Berku upoznaje se sa osnovnimprincipima te discipline, odnosno sa pri-menom „H-zraka“ u medicini. U Beograd sevra}a po~etkom 1908. godine i u okviru Op-{te dràvne bolnice otvara prvu Rendgeno-lo{ku ambulantu, koja je bila sme{tena uprostorijama Dermatolo{ke klinike.

Skoro istovremeno u Qubqani i Zagre-bu osnivaju se ortopedska odeqewa u okvi-ru hirurgije, a na obalama Jadranskog mora– u Budvi, Risnu, Kantridi, Lovranu, Rovi-wu, zidaju se sanatorijumi za le~ewe bole-snika sa ko{tano-zglobnom patologijom. Ta-ko|e i u Koviqa~i, Sremskoj Kamenici i

Stolcu otvaraju se sli~ne bolnice. U Rend-genolo{koj ambulanti dr Nikola Krsti}pravi rendgenske snimke kostiju, posle po-vreda ko{tano-zglobnog sistema, kod konge-nitalnih anomalija, kao i kod razli~itihoboqewa lokomotornog aparata i ki~menogstuba (1908).

Upotreba rendgen dijagnostike predsta-vqa za ortopedsku disciplinu veliki isko-rak u wenom daqem razvoju, jer se na rend-gen snimcima jasno otkrivaju sve morfolo-{ke promene na ko{tano-zglobnom sistemui time se omogu}uje kontrolisawe razvojanastalih promena, kao i dejstvo primeweneterapije.

Zbog sme{tajnih uslova privremeno seova ambulanta seli u prostorije privatnogsanatorijuma „Vra~ar“ ~iji su suvlasnicibili poznati lekari Koen, Gen~i}, Jankovi}i Krsti}. Godine 1911. dr Nikola Krsti} ku-puje i novi tip rendgen aparata koji mon-tira u prostorijima Op{te dràvne bolni-ce i otvara Rendgenolo{ko-ortopedsku ambu-lantu.

Balkanski, a potom i Prvi svetski rat,odvodi dr Nikolu Krsti}a na front kao ka-petana prve klase. U toku Prvog svetskog ra-ta unapre|en je u ~in majora.

Zabeleèno je da je dr Nikola Krsti},u ratnim uslovma, 1917. godine, jednom te-{ko rawenom vojniku zbog iskrvavqewadao i prvu direktnu transfuziju krvi. Kaokomandant ratno-hirur{kih ustanova opre-delio se za nastavak i daqi razvoj ortope-dije u Srbiji.

37



1 Prof. dr Branko Radulovi}, osniva~ i dugogodi{wi direktor Instituta za ortopedsko-hirur{ke bolesti„Bawica“, Beograd, emeritus.

* Iz: Radulovi} B. i saradnici: „Institut za ortopedsko-hirur{ke bolesti ’Bawica’“, Beograd, 2007.

Koreni ortopedije u Srbiji*B. Radulovi}1

Ministarstvo zdravqa Srbije, shvataju}izna~aj ortopedije i veliku ulogu rendgenslu`be u woj, otvara u okviru Op{te dràv-ne bolnice u Beogradu prvo Ortopedskoodeqewe, i za {efa tog odeqewa postavqahirurga dr @ivotu Jankovi}a, koji je bio{ef Hirur{kog odeqewa u Kragujevcu.

U vojnom sanitetu ortopedsku slu`bu vo-dio je pukovnik dr. Jovan Savi} i dr @ivo-jin Sudarov, koji je tek 1952. godine postaospecijalista ortopedije.

Posle povratka iz rata u Beograd 1919.godine dr Nikola Krsti} po~iwe da radi unekim improviziranim barakama Op{te dr-àvne bolnice, a operacionu salu je kori-stio zajedno sa urolozima. Li~nom inicija-tivom i svojim sredstvima uspeva da sagra-di novu zgradu koja je imala samo suteren iparter (na mestu gde se i sada nalazi, kasni-je dogra|ena, Ortopedska klinika). Raspola-gao je sa 50 posteqa, a ubrzo je izgradio iopremio posebnu ortopedsku hirur{ku salu.Veoma ~esto odlazi na ortopedske kongresei studijska putovawa (Be~, Berlin...), a po-vratkom u zemqu donosi neke novine iz do-mena ortopedske hirurgije. Doprema sa sobomi novi instrumentarijum i opremu za opera-cionu salu, ~ime favorizuje korekcione hi-rur{ke postupke u ovoj disciplini.

Pristiù i novi specijalisti hirurzi.Me|u wima: dr Milo{ Simovi}, francuski|ak; dr Borivoje Lalovi}, pra{ki |ak; dr\or|e Marinkovi}, francuski |ak; dr Laza


38

Vladisavqevi}; dr @ika Marinkovi} i drPavle Pavi}evi}. Zahvaquju}i ste~enomznawu dok su radili kao hirurzi prakti~nosa bolesnicima ko{tano-zglobne patologije,koje su stekli tokom svoga {kolovawa u Ne-ma~koj, Francuskoj, êhoslova~koj i Au-striji, uspeli su da sintetizuju ta ste~enasaznawa iz ortopedske problematike i tra-umatologije ko{tano-zglobnog sistema i dana taj na~in utru put razvoju moderne hirur-{ke ortopedije.

Budu}i da je lekarski ~asopis Srpski ar-hiv po~eo redovno da izlazi, u wemu su za-beleèni i prvi ~lanci o nekim ortoped-skim oboqewima, povredama kao i uspe{nomkonzervativnom ili operativnom le~ewu.

U tom periodu, ta~nije 1926. godine, uSrbiji se pojavquje i prvi diplomirani or-topedski hirurg srpskog porekla: dr Bori-voje Gradojevi}.

Dr Borivoje Gradojevi} je ro|en u Beo-gradu 1894. godine. Po zavr{enom gimnazij-skom {kolovawu odazi u Be~ 1913. godine iupisuje se na Medicinski fakultet. Po~e-tak balkanskih ratova zati~e ga u Beogra-du i on stupa u srpsku vojsku kao dobrovo-qac. Biva angaòvan u ratnim bolnicamakao medicinar i prati srpsku vojsku prekoAlbanije do Krfa. Godine 1918. biva demo-bilisan i poslat na zavr{etak studija uBern u [vajcarskoj. Po zavr{etku studija,kao lekar volonter, 1922. godine stupa uOp{tu dràvnu bolnicu u Beogradu kao le-kar sekundarac na Hirur{kom odeqewu.Po{to je pokazao naklonost prema ortoped-skim slu~ajevima, 1924. godine {aqu ga naspecijalizaciju u Pariz kod profesora Om-bredana i Sorela. Po zavr{etku specijali-zacije iz ortopedije vra}a se na Hirur{koodeqewe kod profesora dr Milivoja Ko-sti}a, gde je otvoren Odsek za ortopedsko-traumatolo{ke bolesnike.

Za asistenta biva izabran 1928. godine, aza privatnog docenta 1933. godine. Od tadaredovno u~estvuje u radu sa studentima pre-daju}i gradivo iz ortopedije. Godine 1934.napisao je i prvi uxbenik „Ortopedija“, izkoga su kasnije lekari na specijalizaciji

Slika 1. Dr Nikola Krsti}

iz ortopedije sticali prva svoja saznawa.Izabran je 1944. godine za vanrednog profe-sora, a penzionisan je 1945. godine. Bio jeaktivan i u osnivawu Jugoslovenskog orto-pedskog dru{tva. Ostavio je veliki broj pu-blikovanih radova koji su podigli nivo or-topedske discipline u tom periodu.

Pored dr Nikole Krsti}a i dr BorivojaGradojevi}a, kao jednog od prvih ortopeda,moramo spomenuti i ime dr Grigorija Jovo-vi}a (1877–1957), koji je zavr{io Medicin-ski fakultet u Rusiji, u Petrogradu, a za-tim i specijalizaciju iz ortopedije. Sudelo-vao je kao lekar u Balkanskom ratu u sasta-vu Skadarskog odreda crnogorske vojske. Go-dine 1919. vra}a se u otaxbinu, u Sarajevo,a kasnije dolazi u Beograd kao hirurg or-toped. Po~etkom 1921. godine postavqen jeza upravnika Ortopedskog zavoda „Rudo“ uBeogradu, i na toj du`nosti je ostao do pen-zionisawa. Posle penzije (1950) odlazi narad u Risan, a zatim se vra}a u Beograd, gdeje umro u 80. godini ìvota.

Od 1918 do 1941. godine samo u Srpskomarhivu objavqena su 24 nau~na rada i 32prikaza interesantnijih slu~ajeva iz dome-na ortopedije i traumatologije.

U literaturi se mogu na}i i te prve pu-blikacije iz na{e {tampane patologije, una{im i stranim ~asopisima.

Prof. dr Dimitrije Jov~i} ro|en je uVrawu 1889. godine. Po zavr{etku gimnazi-je odlazi u Pariz, upisuje Medicinski fa-kultet 1921. i otpo~iwe specijalizaciju izde~ije hirurgije i ortopedije. Radio je kodpoznatog ortopeda Ombrédanne-a i u velikomcentru za tuberkulozu kostiju u Berck-u. Go-dine 1924. osniva se De~ije hirur{ko ode-qewe, koje preuzima dr. Jov~i}. Izabran jeza privatnog docenta de~ije hirurgije i or-topedije 1933. godine. Za honorarnog nastav-nika izabran je 1946. a slede}e 1947. za van-rednog profesora de~ije hirurgije i zaupravnika Klinike za de~iju hirurgiju i or-topediju. Za redovnog profesora de~ije hi-rurgije izabran je 1953. godine, kao i za~lana Srpske akademije nauka i umetnosti.Umro je u Beogradu 1973. godine.

39


Prof. dr Dimitrije Jov~i}, kao direktorDe~ije hirur{ke klinike, bio je i prvipredsednik Komisije za polagawe specijali-sti~kih ispita iz ortopedije u Srbiji. Ob-javio je u ~asopisu La Révue Medicale Franca-ise (Francuska medicinska revija), 1920. go-dine ~lanak: Hémophilie avec haemarthrose dugenou („Hemofilija sa hemartrozom kole-na“), a 1923. godine, a u na{em Srpskom ar-hivu iste godine ~lanke: „Jedan slu~aj tu-berkuloznog spondilitisa“, „Osteomijeli-tis butne kosti“, kao i „Diferencijalnadijagnoza sifilisa i tuberkuloze dugih ko-stiju“.

Iz ove publicisti~ke delatnosti moè sezakqu~iti da se dr Dimitrije Jov~i}, iakoje bio specijalista de~iji hirurg, bavio ide~ijom ortopedskom problematikom i da jezna~ajno doprineo razvoju ove discipline.

Prof. dr Borivoje Gradojevi} 1926. godi-ne u ~asopisu Revija ortopedika objavquje~lanak „Astragalektomija“. Isti autor nazajedni~kom kongresu slovenskih ortopeda uZagrebu 1932. godine odrào je uvodno pre-davawe o lumbalgijama.

Na Petom zajedni~kom kongresu jugoslo-venskog i ~ehoslova~kog ortopedskog dru-{tva druga glavna tema je bila o povreda-ma dugih kostiju i zglobova, u kojoj su u~e-stvovali i na{i poznati stru~waci profe-sori: dr Koen, dr Nikolajevi}, dr Davido-vi} i dr Spiridonovi}, kao i poznati or-topedi iz Hrvatske [pi{i} i Grospi}, a izSlovenije prof. dr Minar. Pored mnogihpoznatih imena iz êhoslova~ke, kao speci-jalni gost po pozivu beogradskih ortopedabio je i profesor Sorel iz Pariza.

Godine 1932, uz pomenuti operacionitrakt Ortopedske klinike, gradi se novobolesni~ko odeqewe sa 64 posetqe. U pri-zemqu tog objekta gradi se i odeqewe zafizikalnu terapiju koje je vodila terapeutgospo|a Pe{i}. Ovo novo ortopedsko odeqe-we pripadalo je Op{toj dràvnoj bolnici,a prim. dr Nikola Krsti} je bio {ef svedo 1942. godine, kada je oti{ao u penziju.

Rukovo|ewe Ortopedskim odeqewem pre-uzeo je tada dr Borivoje Lalovi}. U tim

ratnim godinama na ovo odeqewe do{li sui lekari: @. Vasiqevi}, P. Dra{koci, S.Petkovi}, D. Dimkovi} i mnogi drugi hirur-zi. Radilo se u veoma sku~enim uslovima isa nedovoqnim instrumentarijumom i sinte-ti~kim (implatacionim materijalima).

Prim. dr B. Lalovi} bio je izuzetan hi-rurg i uspe{no je sve do oslobo|ewa vodioovo odeqewe. Po oslobo|ewu Beograda bez-razlo`no je uhap{en i bez su|ewa streqan.To je bio veliki gubitak za daqi razvoj or-topedije.

Za {efa Ortopedskog odeqewa posta-vqen je tada dr Svetislav Stojanovi}, de-~iji hirurg. Zbog maloga kapaciteta orto-pedskih posteqa, a velike potrebe za sme-{taj ortopedskih bolesnika, dato je na ko-ri{}ewe Ortopedskom odeqewu i 120 poste-qa u Sremskoj Kamenici za decu i oko 180posteqa u sanatorijumu u Bawi Koviqa~i zasme{taj odraslih bolesnika. Godine rata(1940–1945) spre~ile su ne samo daqi raz-voj zdravstvene slu`be, ve} su je u potpuno-sti onesposobile za normalni rad. Iznenad-no bombardovawe (484 bombardera i 250 lo-vaca) Beograda, 6. aprila 1941. godine, pot-puno je razorilo grad, a me|u ostalimobjektima poru{eni su i mnogi bolni~kikapaciteti. Posebno je razoren Patolo{ki,Fiziolo{ki i Histolo{ki institut, a one-sposobqene su za rad i mnoga odeqewa iambulantno-poliklini~ke prostorije. Beo-grad je u aprilu 1941. godine imao 320.000stanovnika. Tokom bombardovawa 6. aprila1941. godine poginulo je 2.271, a nekolikodesetina hiqada gra|ana je povre|eno bezmogu}nosti ukazivawa adekvatne stru~nepomo}i. Krajem rata, 16. i 17. aprila 1944.godine, i savezni~ka avijacija je bombardo-vala okupirani i osiroma{eni Beograd. Utom bombardovawu je stradalo – poginulo1.015 stanovnika Beograda, a nekoliko hiqa-da stanovnika je povre|eno. Ni tada zdrav-stvena slu`ba nije bila u stawu da pruìadekvatnu pomo} i spre~i nastanak velikoginvaliditeta povre|enih. I u tom bombar-dovawu poru{eni su mnogi zdravstveniobjekti.


40

Ortopedsko odeqewe Op{te dràvne bol-nice je tokom borbi za oslobo|ewe Beogra-da, iako u vrlo lo{im uslovima, okupilo ilekare sa razorenih klinika – dr D. Milo-vanovi}a, dr S. Petkovi}a, dr D. Vasiqevi-}a, dr B. Popovi}a, kao i medicinare zate-~ene u Beogradu. Odeqewe je pruàlo, presvega, najnu`niju prvu pomo} povre|enim ra-wenicima, a u nekim slu~ajevima se moralopribe}i i vrhunskim ortopedskim zahvatima.Ortopedsko odeqewe je jedno vreme vodio drMilun Mitrovi}, a kasnije primarijus drSvetislav Stojanovi}, obojica de~iji hirur-zi. Krajem rata iz zarobqeni{tva se vra}adr Pavle Pavi}evi}, a po demobilizaciji ihirurg dr \or|e Marinkovi}.

Prema saznawima, neposredno posle oslo-bo|ewa 1944. godine Beograd je imao 80.000stanovnika mawe nego pre rata. Statistikabeleì da je u novembru 1944. godine Beo-grad imao oko 238.000 stanovnika.

Zdravstvena slu`ba Beograda u tom tre-nutku je raspolagala sa svega 3.605 posteqa,raspore|enih u {est bolni~kih ustanova.Postojale su i 23 ambulante za poliklini~-ku slu`bu. Lekara op{te prakse i specija-lista bilo je nedovoqno da pokrije sve po-trebe.

Sredwa medicinska {kola nije jo{ posto-jala, pa su tu slu`bu obavqali priu~enibolni~ari i babice. Medicinski fakultet,posle skoro petogodi{we pauze, morao je,pre svega, da osposobqava amfiteatre, ve-`baonice i labaratorijske prostore za po-novni rad fakulteta. Iz generacije koja jeupisana 1940/1941. od 800 kolega vratilo se1945. svega 320, koji su zavr{ili studije1950/51. i odmah stupili bez obaveznog jed-nogodi{weg lekarskog staà, „administra-tivnom raspodelom lekara“, da kao lekarirade godinu dana na najugroènijim mesti-ma na teritoriji Srbije. Wihova pomo} mo-è se proceniti i po podatku da je smrtnost1946. godine iznosila 8%, a da se 1956. sma-wila na 7,39%, dok je 1966. godine iznosi-la svega 6,53%.

Op{ta dràvna bolnica u Beogradu, kaonajve}a zdravstvena ustanova, fuzionisala

se sa institutima Medicinskog fakulteta1947. godine i postala jedinstvena zdrav-stveno-prosvetna institucija u Srbiji.Ovom reorganizacijom i Ortopedsko odeqe-we prerasta u Kliniku Medicinskog fakul-teta u Beogradu. Za upravnika Klinike po-stavqen je profesor dr Milo{ Simovi}.

Prof. dr Milo{ Simovi} ro|en je uKragujevcu 1898. godine, gde je stekao gim-nazijsko obrazovawe. Kao dobrovoqac, u~e-stvovao je u Prvom svetskom ratu i na So-lunskom frontu. Po zavr{etku rata odlazina studije medicine u Bolowu, a zatim uParizu zavr{ava studije. Po povratku u ze-mqu, 1924. godine, zapo{qava se na Ortoped-skom odeqewu Op{te dràvne bolnice koddr Nikole Krsti}a. Dobija zvawe primari-jusa 1938. godine. Po~etkom Drugog svetskograta sa na{om vojskom dospeva u Gr~ku gdese sa delovima na{e vojske pripaja engle-skim trupama koje su vodile operacije naSredwem istoku. Duè vreme je radio kaoratni hirurg u Kairu i Libiji. U junu 1945.godine vra}a se u Beograd, gde radi kao na-~elnik Odeqewa za plu}nu hirurgiju u Voj-noj bolnici.

Godine 1947. Ortopedsko odeqewe posta-je Klinika Medicinskog fakulteta, a wenprvi direktor bio je dr Milo{ Simovi}.Godine 1949. postaje profesor ortopedije.Napisao je veliki broj stru~nih radova, aposebno je citiran u inostranoj {tampi popoznatoj povredi lakta u dece „Pronatio Do-lorosa“. Naàlost, rano je umro, krajem 1949.godine. Ostavio je 50 veoma zna~ajnih rado-va objavqenih u na{im i inostranim ~aso-pisima.

Prof. dr Svetislav Stojanovi} je ro|enu Ra{koj 1898. godine, a {kolovao se u Za-je~aru. Medicinski fakultet je upisao uParizu 1920, a zavr{io ga 1926. godine. Iza-bran je u Parizu za asistenta 1927, a 1928.za docenta za predmet op{te hirurgije. Go-dine 1929. dolazi u Beograd i zapo{qava sena De~joj hirur{koj klinici. Godine 1944.prelazi na Ortopedsku kliniku Op{te dr-àvne bolnice na mesto na~elnika odeqewa.Posle smrti dr Milo{a Simovi}a postaje

41


profesor ortopedije i direktor Ortoped-ske klinike, 1949. i tu ostaje sve do penzi-onisawa 1966. godine. Umro je 1977. godine.

Bio je izuzetan pedagog i za vreme spe-cijalizacije budno je pratio rad svoh speci-jalizanata. Pomagao nam je da {to vi{eprimewujemo nove metode u ortopedskoj hi-rurgiji dono{ewem novih ~asopisa i nabavkom novog instrumentarijuma. Napisao jeoko 70 veoma zna~ajnih radova iz svih dome-na ortopedije. U fazi izgradwe Specijalnebolnice za de~iju paralizu i ko{tano-zglobnu tuberkulozu dao je veliki doprinosda se ta institucija izgradi i opremi kaoortopedska hirur{ka institucija.

Posle wegovog penzionisawa, 1966. godi-ne, na mesto direktora Ortopedske klinikedolazi dr Qubi{a \ori}.

Prof. dr Qubi{a \ori} ro|en je u Ne-gotinu kao sin poznatog lekara dr Nikole\ori}a. Gimnazijsko {kolovawe zavr{io jeu Beogradu, a na Medicinskom fakultetu uBeogradu, promovisan je kao lekar 1926. go-dine (kao 81. promovisani lekar). Kao hi-rurg radio je na Hirur{kom odeqewu bol-nice na Zvezdari, a zatim na Prvoj hirur-{koj klinici. Krajem 1949. godine stupio jena rad na Ortopedsku kliniku. Hirur{kutehniku stekao je borave}i u Be~u i Pragu.Bio je izuzetan hirur{ki tehni~ar. Posleobjavqivawa kwige Akutne gnojne infekci-je {ake i habilitacije, 1956. godine izabranje za docenta, 1964. za vanrednog profesora,a 1972. i redovnog profesora za predmet or-topedije. Umro je 1984. godine.

Publikovao je 84 veoma zna~ajna rada una{oj i stranoj {tampi. Bio je aktivan i uUdruèwu ortpeda Jugoslavije, kao i u or-ganizaciji Petog kongresa JUOT-a 1972. go-dine u Beogradu.

Zdravstvena situacija na teritoriji Srbi-je u toku predratnog perioda, zahvaquju}iotvarawu Medicinskog fakulteta 1920/21. ipromociji prvih lekara 1926. godine, po~elaje postupno da popuwava potrebe lekarskihkadrova u na{im zdravstvenim ustanovama. Utoku prvih 20 godina rada Medicinskog fa-kulteta izvr{ena je promocija preko 1. 500

lekara. Ve}ina od tih lekara na{la je zapo-slewe u medicinskim centrima u Beogradu, naMedicinskom fakultetu i u ostalim ve}imgradovima Srbije.

Politi~ka situacija u svetu, uz {ireweratnih sukoba u Evropi, nagove{tavali su da}e i nas, na na{oj teritoriji Srbije zahva-titi neizbe`ni ratni sukobi. To se odrazi-lo posebno u septembru 1940. godine kada jena Medicinski fakultet upisano, na prvugodinu studija, preko 800 novih medicinara.Amfiteatri su bili mali da prime i obez-bede novim studentima pra}ewe nastave ihvatawe beleàka. Uxbenika tada jo{ uveknije bilo, pa je to bio jedini na~in studi-rawa. Uskoro smo overili prvi semestar,upisali drugi i ponadali se da }emo u mi-ru ipak zavr{iti tu prvu godinu studija.

Naàlost, 6. aprila 1941. godine, u ju-tarwim ~asovima, uz prodorne zvuke sirenaza uzbunu, nebo iznad Beograda pokrili suogromni bombaderi, {tuke i borbeni lovcikoji su nemilice bacali bombe. Prvu eska-drilu aviona uskoro je zamewivala druga, azatim slede}a, i tako tokom celoga dana. Zanekoliko narednih dana Beograd nije vi{epostojao. U toku kratkotrajnog prekida, to-varnim kolima kowske zaprege odno{eni supoginuli i uvijeni u neki pokrov zakopava-ni po grobqima ili poqanama. Raweni suuzalud poku{avali da dospu do bolnica ka-ko bi im se ukazala pomo}. Bolnice su bi-le poru{ene i u wima je stradalo i zapo-sleno osobqe.

Za vreme okupacije Ortopedsko odeqeweOp{te dràvne bolnice u Beogradu bilo jekori{}eno za zbriwavawe ratnih povreda.Odlaskom u penziju dr Nikole Krsti}a(1941) Ortopedsko odeqewe preuzima i vo-di dr Borivoje Lalovi}. Tu kao ispomo} do-lazi: dr Bota Popovi}, dr Svetislav Stoja-novi} i dr Milun Mitrovi} (de~iji hirur-


42

zi), a kao demostratori i tada{wi studen-ti medicine \or|e Milo{evi} i PredragKlisi}, kasnije ortopedi.

Po oslobo|ewu Beograda, posle smrti drBorivoja Lalovi}a, 1946. godine, Ortoped-skim odeqewem rukovodi dr Svetislav Sto-janovi}, iz vojske se demobili{e dr \or|eMarinkovi}, a iz zarobqeni{tva se vra}a drPavle Pavi~evi}. Povremeno i u operativ-nom programu u~estvuje i tada grudni hi-rurg iz Vojne bolnice dr Milo{ Simovi}.

Godine 1947. Ortopedsko odeqewe prera-sta u Ortopedsku kliniku, a za direktoraKlinike postavqen je primarijus dr Milo{Simovi}, koji je u me|uvremenu izabran zaprofesora ortopedije. Istovremeno je i drSvetislav Stojanovi} izabran za profesorade~ije hirurgije. Kasnije na kliniku dola-zi i hirurg dr Qubi{a \ori}, dr Dobrivo-je Gradi{tanac, dr Nisim Konforti i drDesanka Rom~evi} (na specijalizaciju).

Nastava iz ortopedije, prakti~na i teo-retska, kao i ispiti iz ove discipline pre-laze u potpunosti na ovu na{u mati~nu kli-niku tek 1949. godine.

Dogradwom 64 posteqe, uz ranije ura|enoperativni blok 1932. godine, Ortopedskoodeqewe je raspolagalo sa svega 100 poste-qa. Dolaskom mladih lekara sa specijaliza-cije (Bumba{irevi}a, Milo{evi}a, Radulo-vi}a, Klisi}a i Raki}a) pove}ao se prilivortopedskih bolesnika, pa je Ministarstvozdravqa Srbije, na sugestiju Medicinskogfakulteta, 1952. godine podigao jo{ jedansprat i pove}ao broj posteqa na 160. Tomprilikom je iz operativnog bloka izdvojenai septi~na operaciona sala na novodozida-nom spratnom delu.

Za napredak hirur{kog rada ovo je bioveoma zna~ajan trenutak u wenom daqemstru~nom i nau~nom napredovawu.

Na osnovu ~lana 1 i 2 Osnovne uredbe o ustanovama sa samostalnim finansirawem (Slu`be-ni list FNRJ br. 51/53) i ~lana 2 i 8 Uredbe o upravqawu zdravstvenim ustanovama (Slu`be-ni list FNRJ br. 30/53), Izvr{no ve}e Narodne Republike Srbije donosi

R E [ E W EO OSNIVAWU SPECIJALNE BOLNICE ZA DE^JU PARALIZU

I KO[TANO-ZGLOBNU TUBERKULOZU

I. Osniva se zdravstvena ustanova sa samostalnim finansirawem pod imenom: Specijalnabolnica za de~ju paralizu i ko{tano-zglobnu tuberkulozu (u daqem tekstu: Bolnica).

Sedi{te bolnice je u Beogradu. Bolnica ima svojstvo pravnog lica.

II. Zadaci bolnice su:1) da sprovodi le~ewe, negu i rehabilitaciju dece obolele od de~je paralize i ko{tano-

zglobne tuberkuloze;2) da sara|uje sa odgovaraju}im zdravstvenim ustanovama u iznalaèwu mera za suzbijawe de-

~ije paralize i ko{tano-zglobne tuberkuloze;3) da se bavi nau~no-istraìva~kim radom u oblasti de~ije paralize i ko{tano-zglobne tuber-

kuloze;4) da radi na stru~nom usavr{avawu kadrova;5) da pruà stru~nu i metodolo{ku pomo} zdravstvenim ustanovama u pogledu le~ewa, nege

i rehabilitacije obolele dece od de~ije paralize i ko{tano-zglobne tuberkuloze.

III. Bolnica upravqa osnovnim sredstvima ~ija }e se vrednost utvrditi popisom i pro-cenom prema postoje}im propisima.

IV. Bolnicom upravqa upravni odbor od 9 ~lanova, kao kolektivni organ upravqawa.Upravni odbor sa~iwavaju: dva izabrana predstavnika radnog kolektiva, jedan predstav-

nik Republi~kog zavoda za socijalno osigurawe, odre|eni gra|ani i upravnik Bolnice ko-ji je ~lan upravnog odbora po svom poloàju.

43


Aneks I

Institut za ortopedsko-hirur{ke bolesti ' 'Bawica' ' -povodom 50-to godi{weg jubileja osnivawa Specijalnebolnice za de~iju paralizui ko{tano-zglobnu tuberkulozu (1957-2007)

Prof. dr Branko Radulovi} i saradnici

^lanove upravnog odbora imenuje Savet za narodno zdravqe Narodne Republike Srbije.

V. Savet za narodno zdravqe Narodne Republike Srbije nadle`an je za poslove i zadat-ke Bolnice.

VI. Ovo re{ewe objaviti u „Slu`benom glasniku Narodne Republike Srbije“.IZ. br. 399 od 6. VII 1957. god. u Beogradu.

SEKRETAR PREDSEDNIKIZVR[NOG VE]A IZVR[NOG VE]A

R. Grkovi} s.r. M. Mini} s.r

NARODNA REPUBLIKA SRBIJASAVET ZA NARODNO ZDRAVQE05 6R. 6104/1 30. VIII 1958. god.BEOGRAD IVRADULOVI] dr BRANKU

Na osnovu ~l. 50, st. 4 i ~lana 309. Zakona o javnim slu`benicima i ta~ke V Re{ewa oosnivawu Specijalne bolnice za de~ju paralizu i ko{tano-zglobnu tuberkulozu u Beogradu,donosim

R E [ E W E

RADULOVI] Dr BRANKO, asistent Klinike za ortopedsku hirurgiju i traumatologijuMedicinskog fakulteta u Beogradu, POSTAVQA SE na polo`aj upravnika Specijalne bod-nice za de~ju paralizu i ko{tano-zglobnu tuberkulozu u Beogradu i ODRE\UJE MU SE me-se~ni honorar u iznosu od 24.050. - /dvadeset~etirihiqadepedeset/ dinara, za rad u trajawuod 2e ~asa svakog dana.

Isplata po ovom re{ewu te~e od dana stupawa na du`nost, tj. od 1. septembra 1958. go-dine, a pada na teret kredita za izgradwu Specijalne bolnice za de~iju paralizu i ko{ta-no-zglobnu tuberkulozu u Beogradu.

(nepotrebno izostavqeno) SEKRETAR SAVETA,Dr Jovan Risti}Dr J. Risti}, s.r.


44

Uporednim prou~avawem do{lo se do sa-znawa da je istorija stomatologije sta-rija od istorije medicine, jer metoda-

ma paleodontologije (nauke o bolestima zuba)dokazano je da je kvar zuba stariji od ~oveka,po{to su od wega bolovali i drugi sisari.

Prou~avawa le~ewa qudi iz drevne pro-{losti pruàju interesantne podatke i zaoblast zubne medicine (Vin~a kraj Beograda,Leskovac). To ukazuje na ~iwenicu da su sekroz ceo ~ovekov ìvot prenosni i naslednifaktori stalno predavali s generacije na ge-neraciju, jer se jo{ uvek sre}u impaktirani,prekobrojni, iregularni zubi, kao i slu~aje-vi anodoncije. Zbog toga dana{wi uslovi tevrste ne mogu biti posledica promewenihuslova koje je donela civilizacija, ve} je toisti nepriznati faktor koji se verovatno ja-vio ~im je ~ovek otpo~eo svoj ìvot na zemqi.

* * *U sredwovekovnoj Srbiji zubno-medicin-

sko znawe se razvijalo na osnovima narod-ne medicine i pod uticajem vizantijske izapadne medicine.

Taj razvitak, koji je i{ao uporedo saevropskim, u velikoj je meri ometen tur-skom okupacijom kada, u izmewenim poli-ti~kim, ekonomskim i kulturnim prilikama,dolazi do obnove narodne zubne medicine ipojave niza lekaru{a, u kojima je bilo sa-kupqeno narodno medicinsko iskustvo.

Obnavqawem srpske dràve u 19. veku,dolazi i do obrazovawa medicinske slu`be,mada se jo{ primewuje i narodna zubna me-dicina.

U tim okvirima, zubno-lekarske inter-vencije dugo su vr{ene tradicionalnimsredstvima, koja su se sporo usavr{avala,kao i u ostaloj Evropi. Podaci koji o to-me govore nisu malobrojni i omogu}uju da sedobije op{ta slika.

Zna~ajna poglavqa iz oblasti zubne me-dicine nalaze se u najstarijim sa~uvanimprepisima srpskih medicinskih zbornika,koji predstavqaju va`ne spomenike na{emedicinske kulture, a kori{}eni su za ob-radu patologije i terapije svetovne medi-cine. Nabroja}emo samo neke:

Hodo{ki zbornik (Codex miscellaneus scrip-tus 139, monasterio Chodos – ~uva se u muzeju uPragu) u poglavqima: 1. Ot zuba, 15. Jegdasmrdet usta, 39. O jeè stvoriti bjeli zubi,40. O raspu~eni ust, 43. Jegda usta bolit, 69.Jegda ote~et ~loveku usta, jezik i venci, 74.Jegda smrdet usta, 90. Jegda bolit zub.

Pored ovih poglavqa, navode se i recep-ti za le~ewe oboqewa usta i zuba, kao naprimer: „Rog jelewi vaèg i satrv dobre,posipuj zub jego ve~er – iscelejet“.

Ijatrosofija o vsakoj ve{ti (15. vek,Biblioteka manastira Hilandara, br. 126)kao primer navodimo: „A{te ho{te{i zdravbiti, glavoju i zube imati celi, jegda spi{polagaj toplote na glave“.

Hilandarski medicinski zbornik br. 517(15. ili po~etak 16. veka, Biblioteka mana-stira Hilandara). Za istori~are stomato-logije najva`niji farmakolo{ki deo, kojipredstavqa celokupnu staru srpsku farmako-peju, napisanu pod uticajem zapadwa~ke far-macije 15. i 16. veka. Poglavqa o bolesti-

45

JUBILEJI, PODSE}AWA, PROSLAVQAWA


1 Prof. dr Vera Gavrilovi}, profesor Stomatolo{kog fakulteta u Beogradu, emeritus.

* Iz: „700 godina medicine u Srba“, SANU, 1971. godina, Beograd.

Istorija stomatologije u Srba do 1918. godine*V. Gavrilovi}1

ma zuba, na listu 192. – ,,O bolezni zubnoj“i „Jest zubom i desnom bole{tim“.

De~anski vra~ebnik (17. vek, Bibliotekamanastira De~ani br. 32/162) u kome su po-glavqa: 11. O zubnoj bolesti, 19. Kad otek-nu usta, 20. Kad smrde usta, 36. O jagodici– o bolesti u ustima i 58. O ustoboqi – in-teresantna za na{u stomatologiju.

Me|u mnogim molitvama, izdvaja se moli-tva protiv bolesti zuba – „Bolesna ot zu-ba“, koja je kori{}ena u kurativne i preven-tivne svrhe a u originalu glasi:

„Sveti Petar se|a{e na kamenu i plaka-{e,pride k wemu Isus i glagola jemuPetar:Gospodi, zub me boli!Togda zapreti Isus ~rvu, iziti iz Petrova zuba i k tomu nikad `e ne vniti.I abije izide ~rv i presta bolezn Pe-trova.Glagola jemu Petar:Pro{u u tebe, Gospodi, da se napi{ut slovesasija i koj budet nositi pri sebe ne imut bolezn ot zuba.Glagola jemu Isus:Jej Petre tako da budet“.

Sli~an na~in le~ewa zasnovan na okulti-zmu, nalazimo i u Zborniku narodne medi-cine iz 13. veka (Biblioteka stare pravo-slavne crkve u Sarajevu) u molitvi protivbolesti zuba koja govori o prizivawu sv.Kuzmana i Damjana – „Se molitva Kozmi iDamjanu, molitva ot ~rva jegda zubi grizuglagoli...“.

Ljekaroslovje illiti nauzi sa ljeciti raslike nemoc-hi pripisani is saerpskieh kgnigha (17. vek, Bi-blioteka „Male bra}e“, Dubrovnik, br. 202.)u poglavqima: 28, 36, 54, 66, 77, 84, 92, 116,117, 120, 162, 237, 248, 261, 316, 371 i 386 suizneti interesantni recepti za le~ewe ka-ko bolesti usta, tako i zuba.

Na osnovu analize starih srpskih medi-cinskih zbornika, uo~ava se velika sli~-nost me|u wima u uputstvima za le~eweoboqewa usta i zuba, negde su ~ak identi~-


46

ni, {to ide u prilog tezi da poti~u izistog izvora.

Prvi zubni lekari, koji se pomiwu u na-{im starijim spomenicima nazivaju se me-dicus plagarum, chirurgus, ali ~esto i sa bar-berius. Zanimqivo je pomenuti da su svojezubno-lekarske intervencije obavqali uberberskim radwama i da nisu napu{talisvoj zanat, radi sekundarnog lekarskog zani-mawa, kojim su sticali ugled u dru{tvu. Po-red dentalnih intervencija, bavili su se imalom hirurgijom, a wihov rad se nazivao arsbarberia et chirurgica.

Najstariji pomen o hirurgu-berberinu do-ma}eg porekla koji se bavi dentalnim inter-vencijama, poti~e iz 1332, za vreme vlade

Slika 1. Recept za le~ewe usta i zuba, Hodo{kizbornik. ~uva se u Pra{kom muzeju kao codex miscelanuesscriptus 1390, monasterio Chodos.Recette pour soins de la b ouche et des dents, extraite duRecuell de Hodos et conservee au Musee de Praque sousl' indication: Codex miscelaneus scriptus 1390, monastere deHodoš (photo de V. Gavrilovic).

cara Du{ana. To je Mario de Antobario, „Me-dico cirusico in Catharo“.

Kotorske i dubrova~ke listine obave-{tavaju o nizu hirurga-berbera, doma}eg istranog porekla, koji se bave zubno-lekar-skim intervencijama. S obzirom na tesneveze dva grada sa Srbijom i Bosnom, sasvimje shvatqivo da su obavqali svoje du`nostii u ove dve na{e dràve.

U srpskim naseqima u Austriji postoja-li su op{tinski i privatni hirurzi-berbe-ri, koji su se sve do kraja 18. veka naziva-li hirurzima, a dozvolu za rad dobijali suposle poloènog ispita pred sanitetskimvlastima.

Postojale su razlike u na~inu dobijawakvalifikacija za zvawe hirurga u civilnoji isto zvawe u vojnoj slu`bi. Vojni hirur-zi su se, pre osnivawa Jozefinske hirur-{ke akademije, 1788. godine, osposobqavaliputem raznih kurseva, dok su civilni hirur-zi morali da provedu izvesno vreme u bol-nici, zatim su polagali ispit pred vojnimlekarom, a docnije pred gradskim fizikomi tek tada su mogli da otpo~nu sa radom. Za{kolovawe vojnih hirurga postojali su do1781. godine naro~iti {estomese~ni kurse-vi posle kojih su dobijali zvawe vi{eg voj-nog bataqonskog hirurga (Batalions Obe-Chi-rurgen). Zatim su odlazili na jednogodi{wupraksu i stekli pravo da se upi{u na vi{ilekarski dvogodi{wi kurs (Akademischenzweijährigen Lehrkurs), gde su im predavali{tapski lekari. Godine 1748. osnovano je uNovom Sadu udruèwe hirurga (Compagniachirurgialis), a 1764. godine pomiwe se i hi-rur{ki esnaf – „Coetus chirurgicus libere etregia civitatis Neoplantensis magistratorum“.

I me|u dokumentima zemunskog Magistra-ta nalazimo da su prvi zubni lekari biliberberi-hirurzi, kao ~lanovi: Das chirur-gische und Barbier Mittel zu Semlin“.I u Srem-skim Karlovcima postoji esnafsko udruè-we sa grbom: „Gremum chirurgorum MilitarisComunis, Carlovci, 1772“.

Bilo je i {kolovanih lekara ~ija je du-`nost bila da ne dozvoqavaju berberima-hi-rurzima da ulaze u nedozvoqena podru~ja,

47


kako op{te, tako i zubne medicine. Godine1845. berberski esnaf je zamolio Magistratda se u Novom Sadu, kao i u drugim grado-vima Srbije, ograni~i broj hirurga-berbe-ra, srazmerno broju stanovnika.

Za vreme Kara|or|a dentalne intervenci-je obavqali su he}imi i vidari. U ustani~-koj Srbiji sve do 1819. godine nije bilo di-plomiranih lekara.

Emerik Lindenmayer, jedan od prvih organi-zatora zdravstvene slu`be u Kneèvini Sr-biji. u svojoj kwizi Serbien dessen Entwiklungund Fortschrit im Sanitäts Wessen mit Andeutun-gen über die gesamten Sanitet verhältnisse im Ori-ente“, objavqenoj u Temi{varu 1876. godine,prikazuju}i istorijski razvoj i stawe sani-tetskih prilika i zdravstvene za{tite u ta-

Slika 2. „Jest zubom i desnam bole{tim“, Hilan-darski medicinski zbornik br. 517, 15. ili 16. vek,Biblioteka manastira Hilandara.' 'Ceci est pour les maladies des dents et de la gencive''. Re-cueil medical d'Hilandar No 517, XV ou XVI ciecle, Bibliothequedu monastere d'Hilandar.

da{woj Srbiji, navodi da su se berberi, za-jedno sa lekarima, bavili dentalnim inter-vencijama, sanirali frakture i luksacije,a zvali se kaloijatri.

Za vreme vlade Milo{a Obrenovi}a(1815–1839), stawe se nije mnogo popravilo,jer su kaloijatri i daqe obavqali dental-ne intervencije.

Polovinom pro{loga veka osnovana je uBeogradu Velika {kola. Misao o osnivawute~aja pri ovoj {koli za izu~ene berbere,preneli su lekari iz Vojvodine i profeso-ri Liceuma u Beogradu. Godine 1867. drA}im Medovi} je po~eo sa predavawima, po-sle kojih su kandidati polagali ispit i do-bijali dozvolu za rad. Svoja predavawa je{tampao 1869. godine naslovom: „Male hi-rurgijske usluge i prva pomo} u povredamatela“. To je bila prva {tampana kwiga tevrste kod nas, izra|ena na principima ta-da{we medicine. Celo tre}e poglavqe kwi-ge autor posve}uje,:veoma detaqno, ekstrak-ciji zuba – jednoj od naj~e{}ih dentalnihintervencija.

Krajem pro{loga veka odontologija sepo~iwe povezivati sa drugim granama medi-cine i pro{iruje se u stomatologiju, tj. po-~iwe se baviti celom usnom dupqom. Takose ve} na prvom sastanku Srpskog lekarskogdru{tva 19. januara 1880. godine, izme|u 12prisutnih ~lanova pomiwe i zubni lekarRanimir. Ta saradwa se kontinuirano nasta-vqa u~e{}em i drugih zubnih lekara.

U Beogradu se kao prvi pomiwe dr Mi-lo{ \. Popovi}, a u 3emunu dr AtanasijePuqo od 1904–1912. godine. Godine 1909.osnivaju se zubne ambulante u Beogradu, kaoi u Ni{u pri Moravskoj stalnoj vojnoj bol-nici. Od vojnih lekara ~etvorica se bavestomatologijom.

Pionir srpske stomatologije tj. maksilo-facijalne, ratne i mirnodopske hirurgije je-ste prof. dr Atanasije Puqo (1878–1944), ko-ji se jo{ po~etkom srpsko-turskog rata 1912.godine, kao {ef novoformiranog odeqewaza prelome vilica, u 5. rezervnoj bolnici, pr-vi bavi sanirawem maksilofacijalnih povre-da stru~nom specijalisti~kom obradom.


48

Sve do Prvog svetskog rata u svetu i kodnas rawenike sa povredama lica i vilicaobra|ivali su hirurzi i nije u pravom smi-slu postojala specijalisti~ka obrada i te-rapija povreda lica – a rezultati su biliporaàvaju}i. Tek tada je po~elo le~ewebolesnika uporednom stomatolo{kim i hi-rur{kim zbriwavawem povreda maksilofa-cijalne regije. Formirani su specijalni ti-movi lekara stomatologa i hirurga. Takvetimove su imale sve zara}ene strane. Me|u-tim, do ostvarewa tendencije da se udruìstomatolo{ka i hirur{ka obrada prelomalica i vilica do{lo je prvi put za vremebalkanskih ratova i to u srpskoj vojsci, ko-ju je po~eo dr Puqo, prvo u Beogradu, a za-tim u Ni{u. Primewivao je razne imobili-zacione naprave kod 345 bolesnika sa pre-lomima vilica, a meke delove je obra|ivaosa hirurgom.

Wegovi radovi su izazvali neverovatnointeresovawe u svetskim stru~nim krugovi-ma. Postavqaju}i princip uporedne hirur-{ko-protetske obrade povreda maksilofa-cijalne regije – posluìo je docnije mnogimstru~wacima u svetu – kao osnov za daqirazvoj na tom poqu, i u tome i jeste dopri-nos profesora dr Puqa, ne srpskoj, ve}svetskoj stomatolo{koj nauci.

Zalagawem dr Milo{a Popovi}a otvore-na je 1. januara 1917. godine zubna klinikaza srpsku vojsku u Vodeni. Za dve godine ra-da ona je opravdala svoje postojawe nafrontu.

U martu 1918. godine dr Milivoje Petro-vi}, referant saniteta u Vardarskoj divizi-ji, poklonom jednog Engleza, otvorio je jo{jedno zubno odeqewe u 1. zavoji{tu Vardar-ske divizije. Jo{ ve}eg zna~aja je zubna am-bulanta u rekonvalescentnom odeqewu kodMikre.

Pacijenti Vodenske zubne klinike upu-}ivani su po mi{qewu lekarskih komisija,koje nisu imale utvr|enog standarda za po-trebu stomatolo{kih usluga. Osim ekstrak-cije, le~ewa i plombirawa, vr{ena su iprotetska zbriwavawa, u zavisnosti kolikoje zuba nedostajalo. U po~etku je bilo izra-

|ivano oko deset proteza mese~no, da bi seubrzo broj popeo na 150–200. Ako se uzme daje na Solunskom frontu bilo 80.000 srpskihvojnika – izlazi da je ogroman broj pacije-nata pro{ao kroz ambulantu, tj. svaki petivojnik bio je po jednom radi stomatolo{keintervencije.

U toku 1917. i 1918. godine vrste stoma-tolo{kih intervencija bile su raznolike(tabela 1).

Ovaj tabelarni pregled stomatolo{kihintervencija odnosi se samo na zubnu kli-niku u Vodeni, u kojoj su vr{ena i sanira-wa alveolarne pioreje, resekcije kod pred-wih zuba, le~ewa pulpitisa i gangrena, kaoi neuspele implantacije zuba – a {to nijeobuhva}eno u tabeli.

Op{ta iskustva su pokazala da je neop-hodno otvarati zubne ambulante pri svimdivizijama, raditi na zubno-zdravstvenomprosve}ivawu, ukazivati na va`nost fokal-

49


ne infekcije, osnivati kurseve za usavr{a-vawe zubnih lekara i tehni~ara i omogu}i-ti {to boqe preventivne mere za suzbijaweoboqewa usta i zuba. Sa tim je Srbija iza-{la iz Prvog svetskog rata.

Tabela 1.

Godine 1917. 1918. Ukupno

Pacijenata 6.972 10.928 17.900

Intervencija 12.914 17.450 30.366

Va|ewa 6.611 4.479 11.090

Plombirawa 3.310 6.235 9.545

Ve{ta~kih zuba 2.676 8.879 11.573

Proteza 785 1.254 1.612

Reparatura proteza - 115 115

Logan-ri~monda 37 79 116

Zlatnih zuba 280 1.197 1.477

Sanirawa frakturavilica

17 3 20

Propa{}u sredwovekovne srpske dr-àve nestalo je uslova za daqi kul-turni razvitak naroda, i ste~eni ob-

lici sredwovekovne nauke i kulture pretr-peli su te{ku dekadenciju i pali u zaborav.U takvom stawu elementi primitivne, pagan-ske kulture novom snagom prodirali su usvest i sadràj narodnog ìvota.

Taj proces imao je velikog odjeka i uoblasti narodne medicine, kao i na zdrav-stvenu svest i na stawe op{te i zdravstve-ne prosve}enosti naroda. Narodna medicinasvakako je ponovo dobila sve oblike pra-stare magije, pa i svi saveti i uputstva o~uvawu zdravqa i za{titi od oboqevawamorali su biti ispuweni tim elementimaprimitivnog stawa.

Naporedno sa ovim magijskim elementima,nalazili su se i elementi empirijske na-rodne medicine, koji su bili protkani iz-vesnim elementima klasi~ne i sredwovekov-ne vizantijske, odnosno arapske medicine.Narodna empirija se bavila ukazivawem pr-ve pomo}i u slu~ajevima povreda, zadràva-ju}i se naro~ito na domenu hirurgije.

Prvi dodiri sa novom evropskom prosve-}eno{}u ostvaruju se kod nas uglavnom uXVIII veku. Taj vek prosve}enosti dao je ve-}i broj {kolovanih Srba iz Vojvodine, ame|u wima i lekara. Na taj na~in zdrav-stveno prosve}ivawe dobija nove oblike.

[kolovani Vojvo|ani po~iwu da {iresvoj uticaj i na deo srpskoga naroda koji senalazio pod Otomanskom imperijom i koji jekrajem XVIII i po~etkom XIX veka po~eo dapriprema i izvodi svoju revoluciju za eko-

nomsko, kulturno i nacionalno oslobo|ewe.Dok su se na teritoriji susedne austrijskedràve stvarale na{e prve {kole i kadar{kolovanih qudi, koji su svr{avali fakul-tete u Budimu, Be~u i Nema~koj, dotle je nateritoriji Beogradskog pa{aluka, docnijeSrbije, vladalo veoma te{ko ekonomsko,kulturno i zdravstveno stawe.

Jasno je da je u ovakvim prilikama izdravstvena kultura, kao i op{ta prosve}e-nost, bila na veoma niskom stupwu. Narodse u slu~ajevima oboqewa le~io koriste}isvoje „narodne lekare“, vidare i vra~are. Uzemqu su dolazili jo{ i samouki „lekari“,naj~e{}e iz Gr~ke i Epira. Broj ovakvih„lekara“ uve}avan je naro~ito berberima,koji su vadili zube, stavqali pijavice i ~i-nili druge lekarske usluge. Tu dolaze i ba-kali, koji su u svojim du}anima dràli le-kovito biqe i druge sirovine za pravqewelekova.

Ovakvo stawe vladalo je u mnogome i uvreme formirawa nove srpske dràve, po~et-kom XIX veka. O tome postoje mnogobrojnipodaci. Tako, na primer, u delovodnom pro-tokolu iz vremena Kara|or|evog ustanka,zapisano je da je dat paso{ nekom StevanuBrzaku iz sela Vrela kod Topole, s tim davodi sakato dete u Kragujevac jednom vida-ru. Juna 1826. godine, Jovan Obrenovi} {a-qe pismo bratu Milo{u, knezu Srbije, i utome smislu spomiwe „he}ima Tur~ina izUìca“. Knez Milo{ u svojim izdacima zamesec mart 1830. godine navodi kako je zapotpasivawe wegovog sina Milana, izdatCiganki Begziji jedan gro{. Godine 1836.

51



1 Prim. dr Milorad Dragi}, specijalista socijalne medicine, Institut za zdravstveno vaspitawe Srbije.

* Iz: „700 godina medicine u Srba“, SANU, 1971. godina, Beograd.

Zdravstveno prosve}ivawe u Srbiji u 19. veku*M. Dragi}1

Simu Pa{trmca je u Kragujevcu le~io neka-kav he}im i hoxa Havaz Nemed, rodom izBeograda.

Prvi diplomirani lekar, koji se pojaviou Srbiji 1819. godine bio je dr KonstantinAleksandridi („Doktor medicine i lekarkwaza Srpskoga“). Drugi lekar je bio VicoRomito, Italijan. Tre}i lekar je bio drBartolemi Kunibert, Italijan, koji je do-{ao u Milo{evu Srbiju 1826. godine i ko-ji je napisao zna~ajno delo „Srpski ustanaki prva vlada kneza Milo{a“, koje sadrìva`ne memoarske podatke o sanitetskimprilikama u Srbiji, naro~ito iz doba epi-demije kuge od 1836. do 1837. godine.

Prvi Srbin lekar, koji je do{ao u Srbi-ju, bio je dr Jovan Steji}, ro|en u StaromAradu 1803. godine. Dr Steji} je bio ~ovekvisoke kulture i ne samo prvi {kolovanilekar, koji je do{ao u Milo{evu Srbiju,ve} i prvi pisac i zdravstveno-prosvetniradnik. Dr Jovan Steji} je bio pod jakimuticajem Dositeja Obradovi}a. Kao prosve-}en ~ovek i racionalista, on je teìo da svasvoja stru~na i op{ta znawa stavi u slu-`bu narodu. Zbog toga je radio na lepojkwièvnosti, didakti~noj literaturi i ba-vio se pisawem iz oblasti popularne medi-cine i higijene.

Drugi {kolovani lekar, koji je odigraozna~ajnu ulogu u Srbiji Milo{evog vreme-na, bio je dr Karlo Pacek. Slovak, rodom izMa|arske, svr{io je medicinu u Pe{ti i do-{ao u Srbiju 1833. godine. U istoriji zdrav-stvenog posve}ivawa u Srbiji wegovo imeje naro~ito vezano za prvo veliko uputstvo:„Pravilo kako se vaqa od kolere ~uvati,kako se kolera moè poznati, kako se odwe vaqa le~iti i kako se posle we vaqavladati“.

Na osnovu Prvog Ustava, koji je donesenu Srbiji 1838. godine, uspostavqen je na{prvi sanitet, s tim {to je u „Pope~iteqstvuvnuternih dela“ organizovano „Karantinskoodeqewe sa sanitetom“. Dr Pacek je posta-vqen za prvog na~elnika odeqewa, dakle zaprvog na~elnika saniteta obnovqene Srbi-je.


52

Dr Pacek je zna~ajan i za na{u zdrav-stvenu kulturu, jer je osnovao lekarsku ~i-taonicu, starao se o nabavci lekarskihkwiga i ~asopisa i o wihovom oda{iqawulekarima u unutra{wost na ~itawe. Godine1839. u „Srpskim novinama“ objavio je svoj~lanak: „Pou~enija o besnilu“.

Tre}i {kolovan lekar u Milo{evoj Sr-biji bio je dr Emerik Lindermajer. Medici-nu je u~io u Be~u i Pe{ti, a 1835. godinedo{ao je u Srbiju da bude li~ni lekar kne-za Milo{a i da organizuje celokupnu vojnusanitetsku slu`bu. Borio se svim silamaprotiv te{kih epidemija, velikih bogiwa imorbila, protiv {uge, besnila, gove|e kugei kolere. Napisao je kwiìcu: „Opis mine-ralnih voda u Srbiji“. Kao {ef saniteta za-branio je da bolesnike le~e babe i neuka li-ca. Imao je, kao obrazovan ~ovek, razvijenosocijalno ose}awe i ceo svoj rad je posve-tio socijalnom i kulturnom napretku, orga-nizovawu zdravstvene slu`be i sre|ivawuostalih prilika u zemqi. Dr Lindermajer jenapisao i prvu istoriju sanitetske slu`beu Srbiji.

Posle wega, ia ~elo na{eg saniteta uSrbiji 1836. godine do{ao je iz Ma|arske drKarlo Beloni. O boravku u Srbiji ostavioje svoje „Memoare“. Prilike u Srbiji su bi-le veoma nepovoqne za {kolovane lekare, imada ih je bilo veoma malo, dolazili su usukob ili sa knezom ili sa drugim li~nosti-ma. Ti sukobi i proterivawe lekara iz Sr-bije bili su na dnevnom redu.

Za istoriju zdravstvene kulture i zdrav-stvenog prosve}ivawa u Srbiji u XIX vekuod naro~itog je interesa doba osnivawa ob-novqene Srbije pod vladavinom kneza Milo-{a Obrenovi}a. Kao seqa~ka zemqa, poni-kla iz narodne revolucije, Srbija Milo{e-vog doba u svakom pogledu, pa i u pogleduzdravstvene slu`be i podizawa zdravstvenekulture naroda, pokazivala je dve osnovnestruje. Jedna od wih je èlela kori{}ewe{kolovanih lekara, a druga je teìla da za-drì nasle|ene tradicije sa narodnim empi-rijcima i vidarima, kao i sa vra~arima uslu~aju pojave pojedina~nih ili op{tih obo-

qewa. Knez Milo{ je bio klasi~an pred-stavnik ovih dveju struja: napredne i konzer-vativne, sa ~esto izraènim nepoverewemprema nauci i {kolovanim qudima, a s dru-ge strane sa èqom da svoju zemqu {to vi-{e organizaciono u~vrsti, daju}i joj napred-ne oblike.

U duhu tih svojih naprednih tendencija,knez Milo{ je traìo puteve i na~ine dasvoju patrijarhalnu, zaostalu, nerazvijenuzemqu izloì uticaju savremene admini-stracije, pa i savremene nauke. Zbog toga, ai iz li~nih razloga, on je èleo da u Sr-biju do|u {kolovani lekari, koji su svr{i-li studije na medicinskim fakultetimaevropskih univerziteta. U tome smislu je iosnovan prvi sanitet obnovqene Srbije.

Diplomirani lekari, doktori medicine,po~eli su da se javqaju ve} nekoliko godi-na posle zavr{enog Drugog srpskog ustanka,tj. kada je po~ela da se uspostavqa i orga-nizuje nova dràvna vlast vazalne kneèvi-ne Srbije. Ovi lekari su dolazili najvi{eu li~nu slu`bu kneza i wegove porodice.Obi~no su dosta brzo napu{tali ovu slu-`bu, jer im se nisu svi|ali uslovi ìvota,a naro~ito shvatawa kneza Milo{a i wego-vog ~esto nezgodnog pona{awa prema {kolo-vanim qudima.

Pa ipak, pred kraj prve vlade kneza Mi-lo{a, u Srbiji je bilo devet lekara i ~e-tiri lekarska pomo}nika.

Godine 1831. epidemija kolere se sa svihstrana pribliàvala Srbiji. Tim povodomupu}ene su narodu pouke o ~uvawu od oveepidemije. Ovo „Pou~enije za le~ewe bole-snika od bolesti kolere po onim mestimagde doktora nema i sredstvo kojima se od ovebolesti sa~uvati moè“, svakako da je napi-sao dr Jovan Steji}, koji je kao lekar kne-za Milo{a i do tada ve} napisao vi{e po-pularnih pouka o ~uvawu zdravqa. Ovo jeujedno prvi {tampani popularno-medicin-ski rad u Srbiji sa sadràjem o simptomi-ma kolere, sa uputstvima za predohranu i~uvawe od ove bolesti.

Me|utim, knez Milo{ izgleda da nijebio zadovoqan ovim uputstvima, i zbog to-

53


ga je preporu~io narodu da upotrebi narod-ni lek koji je on sam sastavio. [aqu}i ovajsvoj recept, knez Milo{ je preporu~io„svim ispravni~estvima i vojenim komandan-tima da oni preko nadle`nih sreskih stare-{ina gore imenovani lek protiv kolereprotolkovati dadu narodu, a ono Pravilokako se vaqa od kolere ~uvati i pro~aja daod ispravni~evstva natrag uzi{tite, jer jeop{irno i celineshodno so~iweno, da se na-rod tim jo{ vi{e ne uzbu|uje, jer je onopravilo ~ovek so~inio, koji po svoj prili-ci kolere nije ni vidio, a kamo li le~io,no pisao je iz kwiga i razuma“.

Tako je pro{ao prvi slu`beni i stru~nipoku{aj zdravstvenog prosve}ivawa i oba-ve{tavawa naroda u Srbiji za vreme knezaMilo{a. Narodna empirija, magijska shvata-wa i uticaji {kolovanih lekara, stvarali sujedan konglomerat, u kome se narod snalaziou slu~ajevima oboqewa kako je najboqe znaoi umeo.

Karakteristi~no je za istoriju zdrav-stvenog prosve}ivawa pona{aœœwe naroda uvezi sa vakcinacijom protivu variole Xene-rovom vakcinom. Na osnovu Pravilnika ovakcinaciji protiv bogiwa, vakcinisawe uSrbiji otpo~elo je 1839. godine. Narod je sanepoverewem prihvatio ovu medicinsku no-vinu, i bilo je slu~ajeva da su seqaci sa pu-{kama do~ekali lekara koji je do{ao da vr-{i ovu preventivnu meru. S druge strane,prema podatku navedenom u Pravilniku,predvi|ene su administrativne mere protivonih koji se ne bi povinovali odredbamaovog pravilnika. Tako je, izme|u ostalog,odlu~eno da se lice koje nije pelcovano ne-}e primati ni u gimnaziju ni u licej ni ubogosloviju, i da se takva lica ne smejuprimati ni na kakav zanat ili trgovinu.Isto tako da se nevakcinisanima ne}e dozvo-liti ven~awe.

Nesre}ne i burne politi~ke prilike ipromene vladaju}ih dinastija u Srbiji uti-cale su i na organizaciju sasvim mlade i no-ve zdravstvene slu`be. No, pored svega to-ga, zdravstvena slu`ba pokazuje i izvesnenapretke. Tako se 1862. godine, pored vojnog

saniteta, organizuje i gra|anski sanitet.Prvi na{i zdravstveni prosvetiteqi u

Srbiji, kao {to su bili dr Steji} i dr Pa-cek, ve} su unekoliko ukazali da je potreb-no poznavati narodni ìvot da bi se utica-lo na wegovu zdravstvenu kulturu, odnosnoda bi se moglo uspevati u zdravstvenom pro-sve}ivawu naroda. Tako i u prvom zakonu ookru`nim lekarima koji je iza{ao 1839. go-dine, izme|u ostalog stoji, da su „Okru`nilekari du`ni da poznaju i da budu upu}eniu obi~aje i na~ine ìvota naroda“, kao i da„svakom podesnom prilikom obave{tavaju ipou~avaju narod u pogledu ~uvawa zdravqa“.

* * *

Dr Vladan \or|evi}, u svome „Zakonu oure|ewu sanitetske struke i o~uvawu narod-nog zdravqa“ od 1881. godine uneo je veomanapredne koncepcije o preventivnom radu izdravstvenom prosve}ivawu naroda.

Po{to je ovaj „Vladanov zakon“, sa izve-snim docnijim izmenama i dopunama, bioosnovni zdravstveni zakon u Srbiji sve doBalkanskih ratova i Prvog svetskog rata,potrebno je da se istaknu preventivne izdravstveno-prosvetne koncepcije ovog Za-kona.

Prema odredbama ovog Zakona, du`nostiokru`nih fizikusa bili su: da ispituju ka-kve su ku}e u kojima narod stanuje, kakve su{tale za stoku, kakvi su nu`nici i smetli-{ta, kako se narod hrani, kakvu vodu pije,da ispituju obi~aje koji postoje pri trudno-}i èna i poro|ajima, pomo} koja se tomprilikom ukazuje porodiqama, kako se decadoje i sli~no.

U du`nosti okru`nih fizikusa, premaovom Zakonu, spada i kontrola stawa {ko-la, kasarni, apsana, bolnica, sa zadacima dase kontroli{e higijensko stawe u wima. Za-tim, Zakon obavezuje lekare da prou~avajubolesti od kojih se qudi naj~e{}e razboqe-vaju u tom okrugu, da prou~avaju na~ine ka-ko se narod sam le~i u bolestima, zatim daispituju praznoverice, obi~aje pri sabori-


54

ma, va{arima, svadbama, da}ama i uop{te usvim prilikama gde se ve}a masa qudi sku-pqa na duè ili kra}e vreme.

U ovom Zakonu govori se i o potrebi na-rodnog zdravstvenog prosve}ivawa, sa prou-~avawem narodnog ìvota i obra}awem pa-`we na sve {tetne uticaje. U tom pogledu,Zakon obavezuje okru`ne i varo{ke fiziku-se da predlaù da se uklawa sve {to je{tetno po narodno zdravqe, da se vr{e po-trebne asanacije i sli~no.

Obra}aju}i pa`wu na zadatke zdravstve-nog prosve}ivawa, u ovom Zakonu, poredostalog, stoji: „Prou~avaju}i tako narodniìvot, okru`ni fizikus mora svakom prili-kom obra}ati qudima pa`wu na sve ono {toje u wihovom na~inu ìvota {kodqivo pozdravqe i upu}ivati ih kako se mogu najja-~e spasti od tih {kodqivih uticaja. A po-red toga pou~ava}e ih {ta treba da se radipri naprasnim opasnostima za ìvot, doklekarska pomo} ne stigne“.

Kao {to se iz navedenog vidi, preven-tivne mere sa asanacijama, op{tom hirurgi-jom i zdravstvenim prosve}ivawem u ovomSanitetskom zakonu, koji je izradio dr Vla-dan \or|evi}, u punoj meri odgovaraju i sa-vremenim principima o prevenciji i za{ti-ti narodnog zdravqa i zdravstvenog prosve-}ivawa i vaspitawa.

Dr Vladan \or|evi}, tada{wi {ef sani-teta, koji je bio tvorac navedenog sanitet-skog zakona, uvideo je da zdravstveno prosve-}ivawe treba da ima {iroke osnove. Zbogtoga je on predloìo i izveo da u sanitet-skom odeqewu Ministarstva unutra{wih de-la bude osnovan ~asopis koji se zvao „Narod-no zdravqe“, s tim da wegov dodatak sluìnarodnom prosve}ivawu i da donosi kratkepopularne pouke o ~uvawu zdravqa. Taj slu-`beni ~asopis, koji je imao za ciq popula-risawe medicine, izlazio je od jula 1881.do 1. septembra 1885.

Ubrzo se pokazalo, da ~asopis „Narodnozdravqe“, kao slu`beni organ, nije dovoqanza ve}e poduhvate na poqu zdravstvenog pro-sve}ivawa naroda. Pokazalo se da ovaj slu-`beni na~in nije u stawu da uti~e na narod

u onolikoj meri kako se zami{qalo, jer ni-je imao nikakve dru{tvene podr{ke i dru-{tvene inicijative. Dr Milan Jovanovi} –Batut, koji je zaorao vanredno duboku bra-zdu na poqu zdravstvenog prosve}ivawa, pr-vi je u~inio poku{aj da za zdravstveno pro-sve}ivawe zainteresuje i pridobije i drugedru{tvene faktore, ne oslawaju}i se samona slu`benu inicijativu. U tom ciqu Batutpokre}e svoj mese~ni ~asopis „Zdravqe“.

Ovaj ~asopis trebalo je da pruì narodupouke o ~uvawu zdravqa, a ujedno da angaù-je i druge faktore da u~estvuju u ovom po-duhvatu. Batut je pokrenuo „Zdravqe“ 1881.godine u Somboru. Zbog odlaska Batuta naCetiwe, taj ~asopis morao je posle nekoli-ko brojeva da obustavi svoje izlaèwe.

Kada se Batut vratio u Srbiju, on veomaintenzivno radi na zdravstvenom prosve}i-vawu. U „Srpskom Arhivu“, organu Srpskoglekarskog dru{tva, Batut je objavio svoj~lanak „Dajte nam vi{e lekara“. U tome~lanku je naro~ito istakao da je za uspe{nuborbu protiv bolesti, pored dobro organi-zovane zdravstvene slu`be i dovoqnog bro-ja stru~nog osobqa, potrebno obave{tavawenaroda da bi se po mogu}stvu i sam narodbrinuo za za{titu i unapre|ewe svoga zdra-vqa. Tako je dr Milan Jovanovi}-Batut uka-zao na jedan od najsna`nijih faktora uzdravstvenom prosve}ivawu i za{titi naro-da. A taj faktor je: aktivno u~estvovawenaroda u podizawu svoje zdravstvene kultu-re i za{tite zdravqa.

* * *

U posledwoj deceniji XIX veka, 1893. go-dine, iza{la je kwiìca dr Laze Dimitri-jevi}a: „Kako ìvi na{ narod“. Ova kwigadr Dimitrijevi}a mnogo je uticala na stva-rawe novih pogleda i metoda i organizova-we zdravstvenog prosve}ivawa u Srbiji. DrDimitrijevi}, u ovoj svojoj kwizi, ukazujena stawe zdravstvene kulture u narodu, nawegove stambene prilike, na ishranu, na na-~in odevawa i sli~no. Opisuju}i svoja isku-

55


stva o stawu narodne zdravstvene kulture, dr Dimitrijevi}, izme|u ostalog, kaè: „U uì~kom i vaqevskom kraju retko kojasoba da ima krevet. Kad bude uve~e, onda sepowave prostru po zemqi, koja je od svaki-da{weg umivawa vla`na i gde svi po ceo danpquju. Kad se zimi desi da u selu preno}im,obi~no se i meni namesti u sobi. U ovim jesobama no}u stra{na vru}ina. Pre nego {tose legne, stavi se koliko moè da stane upe} debelih oblica, od kojih ovakva zemqa-na pe} tek oko pono}i po~ne da pu{ta jaru.Ja obi~no, zbog onolike vru}ine, a negde izbog stenica, zaspim tek pred zoru. U takvojsobi, obi~no u kakvom buxaku, skloni se se-qanka kad oseti poro|aj. Srbin se ra|a umraku, a wegova majka leì na zemqi nadrowcima, koji ni za {ta vi{e nisu, pa suod nekuda na|eni da se samo ~iste powave nepokvare. Nije boqe ni u varo{ima kod sred-weg staleà. Tu se istina pora|a u kreve-tu, ali se podme}u prqavi xakovi ili isce-pane powave da se ne bi pokvarili du{eci“.

Ukazuju}i tako na te{ko stawe zdrav-stvene kulture naroda, dr Dimitrijevi} uka-zuje ujedno i na potrebu neposrednog rada unarodu u ciqu izmene stawa ìvota, obi~a-ja, ishrane i sli~no. Ukazuju}i na taj na~inda zdravstveno prosve}ivawe treba da budeorganizovano u smislu neposrednog radazdravstvenih i drugih radnika na podizawuzdravstvene kulture i na zdravstvenom vas-pitawu, pred kraj XIX veka ukazano je napotrebu da na zdravstvenom prosve}ivawutreba da rade ne samo lekari, ve} i drugistru~waci u zajednici sa narodom. U tomesmislu, na kraju XIX i sa ulaskom u XX vek,stvoren je nov pokret sa novim oblicimazdravstveno-vaspitnog rada. U tome smislupojavquje se pokret na{ih lekara za stvara-we „Dru{tva za ~uvawe narodnog zdravqa“.Pri osnivawu ovog Dru{tva izra|en jeapel, u kome, izme|u ostalog, stoji:

„Higijenske prilike, u kojima ìvi na{eseosko stanovni{tvo, bacaju u ozbiqnu bri-gu sve mislene sinove na{eg naroda i svejavne radnike i rodoqube. ôvekov vek kodnas, u Srbiji, mnogo je kra}i no prose~an

vek u evropskim zemqama, a umirawe u mla-dosti do 14 godina iznosi kod nas po, sta-tisti~kim podacima, 59% ro|enih.

Ve}ina na{eg seoskog stanovni{tva nemani zdrava stana ni podesne hrane, ni zgod-na odela, niti pravilna pojma o ~uvawuzdravqa i negovawu dece. Ve}ina seqakaìvi ~emerno u svojoj ku}i. Treba oti}i zi-mi u sela mnogih na{ih krajeva, obi}i sveku}e u jednome selu i videti u kako mra~-nim, neokre~enim sobicama provodi seqakzimu sa svojom porodicom. Treba videti ve-liki broj na{eg naroda gde ni kreveta u so-bi nema, no na goloj zemqi spava, na woj jeprostrta kakva prqava ~erga ili slama.Treba videti kakav hlebac jede na{ seqaku mnogim krajevima na{e otaxbine, pa davam svima bude jasno od kuda tako slabih ikr`qavih mladi}a. Treba da pogledamo ka-ko je zimi lako odeven na{ seqak, a isto ta-ko i deca kad u {kolu idu. Treba biti u se-qa~koj ku}i kada se porodiqa mu~i da ro-di ili kada kakva bolest nai|e, kao i o te-


56

{ko}ama koje narod ima ako ho}e da do le-karske pomo}i do|e. Treba pogledati naodoj~e u kakve se krpe uvija i kako se ~i-sto drì, pa da se razume od kuda tolike de-ce nestaje u ranim godinama. Ovim zdrav-stvenim neprilikama treba potraìti {topre pomo}i“.

Tako se na kraju XIX veka pristupilopripremama za osnivawe ,“Dru{tva za ~uva-we narodnog zdravqa“. Ovo Dru{tvo je or-ganizovano stupawem u XX vek, 1902. godi-ne. Za prvog predsednika Dru{tva izabranje veoma zaslu`ni zdravstveni prosvetiteqdr Milan Jovanovi}-Batut. Sa osnivawemovoga Dru{tva otpo~iwe neposredan rad naorganizovanom zdravstvenom prosve}ivawu unarodu, sa otvarawem te~ajeva za zdravstve-no prosve}ivawe seoskih doma}ica. Docni-je, u toku XX veka, ovaj rad pro{irujezdravstvena slu`ba, sa svojim higijenskimustanovama, kao i Savez zdravstvenih zadru-ga i druge organizacije.

Uvod

Unovovekovnoj srpskoj dràvi, nepo-sredno nakon oslobo|ewa zemqe od vi-{e vekovnog turskog ropstva, 1815. go-

dine, uporedo sa formirawem dràvnogustavnog ustrojstva (npr. Sretewskog ustava),zapo~eo je rad na organizovanoj borbi za za-{titu zdravqa na+roda putem odgovaraju}ihzakonodavnih re{ewa uperenih protiv pojedi-nih aktuelnih zdravstvenih problema. Takoje ve} 1831. godine doneto „Uputstvo za le~e-we kolere“, a zatim sledi niz sli~nih akata:• 1836. Odluka o ustanovqewu karantina i

grani~nih sastanaka.• 1837. Donet policijski Pravilnik za rad

u karantinima.• 1838. Postavqen prvi na~elnik saniteta

kneèvine Srbije dr Karlo Pacek.• 1839., 8. jula, doneto „Pravilo o kale-

mqewu bogiwa“.• 1839., 21. avgusta, „Nastavqenije za okru-

`ne lekare i fizikuse“.• 1859., 21. oktobra, doneta „Odluka da se u

Beogradu osnuje jedna mala laboratorija zapreke sanitetske potrebe“ sa zadatkom daispituje jelo i pi}e {kodqivo ili sumwi-vo“ (na inicijativu dr Emerila Lindenma-jera dobila zgradu 1882.). Osnovna akta zakonstituisawe za~etka higijensko protive-pidemijske slu`be u Beogradu.

• 1865., 27. marta, donet „Zakon o podiza-wu i ustrojstvu bolnica“.

• 1869., 4.aprila, donet „Zakon o ustrojstvuStalnog lekarskog odbora“.

Ve} ovim legislativnim aktima posta-vqen je temeq organizovane javno zdravstve-ne/socijalno-medicinske delatnosti i osnov-nog zdravstvenog sistema u zemqi.• 1881., 30. marta, donet je stoèrni akt iz

ove oblasti: „Zakon o ure|ewu sanitetskestruke i o ~uvawu narodnog zdravqa. OvajZakon je podsatkao dono{ewe niza podza-konskih akata, uputstava, naredbi, odluka.Tako je, na primer, 1893. godine Sanitet-ski savet Kneèvine Srbije izdao „Na-redbu da se otpadne vode ni pod kojimuslovima ne smeju izvoditi u Savu reku“.

• 1894. doneta „Odluka Sanitetskog odeqe-wa Beogradske op{tine“ da za osnovne{kole u Beogradu budu postavqeni {kol-ski lekari, da bi deca od svake bolestibila obezbe|ena“.

• 1895. osnovan „Bolni~ki fond grada Be-ograda“.

Po~etkom 20. veka nastavqena je „ìva“zakonodavna javno-zdravstvena delatnost.• 1909. osnovana Hemijska stanica u Beogra-

du „za pregled i kontrolu ìvotnih na-mirnica i predmeta za op{tu upotrebu“.

• 1910. osnovana Bakteriolo{ka laborato-rija (dr Moris Buli, bakteriolog izBerlina).

• 1916. osnovan u Beogradu „Zavod za ispi-tivawe ìvotnih namirnica“ i osnovano„Odeqewe za dezinfekciju starih stvarinamewenih za prodaju“.

• 1917. osnovan u Beogradu „Zavod za uni-{tavawe gamadi“.

57



1 Prof. dr Predrag Dovijani}, profesor Beogradskog univerziteta, emeritus.

Zna~ajnija zakonodavna akta u oblasti za{tite zdravqa uSrbiji u 19. i po~etkom 20. veka*P. Dovijani}1

• 1919. osnovana Prva Katedra za socijal-nu medicinu na Medicinskom fakultetuu Beogradu.

• 1919., 13. maja, osnovana Stalna epidemij-ska komisija (naredba ministra dr Uro-{a Kruqa) sa prerogativima odgovorneinstitucije za organizaciju nacionalnepreventivne slu`be.

• 1922., marta, po~ela sa radom Stalna bak-teriolo{ka stanica u Beogradu.

• 1920. doneta „Uredba o osnivawu stalnihbakteriolo{kih stanica ({est u Srbiji,jedna u Beogradu, rukovodilac dr StevanIvani}).

Zakon o ure|ewu sanitetskestruke i o ~uvawu narodnog zdravqa Kraqevine Srbije (1881.)*

Pre 127 godina Narodna skup{tina mla-de Kraqevine Srbije donela je Zakon o ure-|ewu sanitetske struke i o ~uvawu narodnogzdravqa Kraqevine Srbije 30. marta 1881.godine.

Prema odredbama tog zakona „glavni nad-zor nad celokupnim dràvnim lekarstvom, iglavna uprava sviju poslova, koji se ti~u~uvawa zdravqa qudi i doma}e stoke, kao ionih, koji se ti~u le~ewa bolesnih qudi istoke spadaju u delokrug Ministarstva unu-tra{wih poslova.

Radi postignu}a ove ceqi, Ministru unu-tra{wih poslova stoji na raspoloèwu:1. U centralnoj upravi:

a) Sanitetsko Odelewe Ministarstvaunutra{wih poslova;

b) Hemijska laboratorija;v) Glavni sanitetski savet.

2. Po okruzima i u varo{i Beogradu:a) Fizikusib) Marveni lekariv) Sreski lekarig) Op{tinski lekarid) Op{tinske babice


58

e) Ustanove za spre~avawe razboqevawaqudi i stoke

`) Ustanove za le~ewe bolesnih qudi,kao i za ~uvawe neizle~ivih bolesni-ka, bogaqa, slepih, gluvonemih i su-manutih.

3. Na granici dràve:Karantin, polukarantini i sastanci.“Prema ~lanu 26. ovog Zakona: „1.) Bolnice su javne ili privatne.

I. U javne bolnice dolaze sve dràvne i op-{tinske bolnice, a to su:a.) op{ta dràvna bolnica;b.) bolnica za du{evne bolesti;v.) okru`ne bolnice;g.) sreske bolnice, id.) op{tinske bolnice.

II. A sve ostale su privatne bolnice.

Javne bolnice koje su dràvne, izdràva-ju se o tro{ku narodnog sanitetskog fondai nad wima vodi vrhovni nadzor Ministar-stvo Unutra{wih Dela.

Op{tinske i privatne bolnice izdràva-ju se o tro{ku pojedinih op{tina ili pri-vatnih lica, ili druìna, ili o tro{kufondova, sastavqenih privatnim prilozimai poklonima. I one stoje pod nadzorom Mi-nistarstva Unutra{wih Dela.

1.) Sve dràvne bolnice u dràvi podi-}i }e se, snabde}e se svima potrebama i iz-dràva}e se od prihoda narod. sanitetskogfonda, prema odredbama naro~itog zakonaod 28. decembra 1879. god. o ustanovqewu to-ga fonda i iz sredstava koja budu dali po-jedini okruzi i srezovi; u koliko prihodsanitetskog fonda, redovni bolni~ki prirezi redovna dotacija po zakonu o sanitetskomfondu ne budu dovoqni, da se onaj ostatakpopuni iz op{tih kredita dràvnog buxeta.Veli~ina te sume odre|iva}e se i unosi}ese svake godine u sanitetski buxet.

Sve dràvne bolnice i sve sanitetskegra|evine imaju se podi}i na dràvnom, od-

* Tekst je preuzet iz originala, tako da nije prilago|en vaè}em pravopisu.

nosno op{tinskom zemqi{tu i samo u onimmestima, u kojima ne bi bilo udesnog dr-àvnog ili op{tinskog zemqi{ta, za tajciq, pribavi}e se eksproprijacijom potreb-no zemqi{te o tro{ku narodnog sanitet-skog fonda.

3.) Ako bi zatrebalo da se u izvesnomvremenu podigne bolni~kih, odnosno sani-tetskih zgrada vi{e, no {to bi se mogloisplatiti iz one partije, koja se u godi-{wem buxetu narodnog sanitetskog fondamoè da odvoji za zidawe tih gra|evina,Ministar Unutr. Dela, po prethodnomodobrewu Narodne Skup{tine, moè zapodmirewe ove potrebe u~initi zajam, ga-rantuju}i interes i otplatu toga zajma na-ro~itom partijom u svakom buxetu, dokceo dug ne otplati, ali ovaj se zajam nesme u~initi pod uslovima teìm, nego{to se novac iz Uprave Fondova daje podinteres.

4.) U sve javne bolnice primaju se bole-snici bez razlike pola, vere i narodnosti,po pravilima koja Ministar Unutra{wihDela za sve bolnice propisuje. Osim togau svakoj javnoj bolnici moraju lekari bes-platno vr{iti ambulantsku slu`bu, pregle-dati i davati nu`nu pomo} sirotim bole-snicima.

Svi imu}ni bolesnici pla}aju bolni~kitro{ak. Za sirotne bolesnike bolni~kitro{ak pada na teret sanitetskog fonda.Uprave: op{te dràvne bolnice, bolnice zadu{evne bolesti, okru`ne i sreske bolni-ce, podnose ra~une u~iwenog bolni~kogtro{ka nadle`noj vlasti, koja ih je du`nanaplatiti i o tome izvestiti upravu bol-nice.

Svi napla}eni bolni~ki to{kovi preda-ju se Upravi Fondova, kao prihd sanitet-skog fonda, po postoje}im propisima.

Pod sirotim bolesnicima razumu se oni,koji pla}aju do 10 dinara zakqu~no nepo-sredne poreze, ne ra~unaju}i u ovu sumu li~-nu porezu.

5.) Svaki upravnik bolnice je naredboda-vac i on traì od nadle`nog ministra, dakod Ministarstva Finansija ili doti~nih

59


blagajna, otvori kredit po godi{wem sanitet.buxetu, u kome je odre|ena suma za doti~nubolnicu. On uzima iz kase doti~nog nadle-{tva potrebne sume za izdràvawe bolnica,platu personala, hranu bolesnika, prawe,osvetlewe, ogrev itd. i svaka uprava polaèra~une na koncu ra~unske godine glavnoj, od-nosno mesnoj kontroli. Novci od svih sani-tetskih prihoda {aqu se Upravi Fondova.

Ministar Unutra{wih Dela propisujepravila o celokupnom radu u bolnicama, opodeli toga rada i o du`nostima bolni~kogosobqa. On odre|uje taksu za le~ewe, a pre-ma okolnostima smawuje je udruèwima, ilipojedincima, ili ih sasvim osloba|a od bol-ni~kog tro{ka. On umnoàva i smawuje per-sonal bolni~ki prema potrebi i prema go-di{wem buxetu prihoda i rashoda narodnogsanitetskog fonda.

Op{ta dràvna bolnica i bolnica za du-{evne bolesti stoje neposredno pod Mini-starstvom Unutra{wih Dela; ostale bolni-ce stoje pod nadzorom okru`no–sanitet-sko–policijske vlasti.

6.) Bolni~are, nudiqe i sluge u bolnici,poga|a i otpu{ta upravnik bolnice, kome suoni pot~iweni u disciplinskom pogledu.Broj wihov odre|uje se prema potrebi buxet-skim mogu}nostima svake godine.

7.) Naplatu bolni~kog tro{ka za stranepodanike traè uprave doti~nih bolnicapreko Ministarstva Unutra{wih Dela ponaro~itom formularu i ra~unu koji je pro-pisan, ako ne postoji naro~ita ugodba oobostranom le~ewu doti~nih dràvqana.

Tro{ak za srpske dràvqane, koji su le-~eni u bolnicama stranih dràva, pla}a na-rodno-sanitetski fond, a nadle`ne policij-ske vlasti du`ne su naplatiti ovaj tro{akpo ta~ci 4. ovog ~lana.

8.) Sve bolnice imaju svoj pe~at sa od-govaraju}im natpisom. Svu prepisku pot-pisuje upravnik bolnice. Op{ta dràvnabolnica i bolnica za du{evne bolestistoje u neposrednoj prepisci sa Ministar-stvom Unutr. Dela i svim ostalim vlasti-ma. Ostale bolnice preko svojih nadzornihvlasti.

^lan 26.a.Op{ta dràvna bolnica.

1.) Op{ta dràvna bolnica postoji uBeogradu; u woj se le~e svi, a naro~ito onibolesnici iz cele zemqe, kojima je potreb-no specijalno le~ewe. Bolni~ka uprava nemora primati, ili moè otpustiti, uputi-ti op{tinama ili humanitarnim ustanova-ma svakoga bolesnika za koga se uveri, damu se le~ewem ne moè nikakva pomo} u~i-niti.

2.) U op{toj dràvnoj bolnici ova suodeqewa: odeqewe za unutra{we bolesti,hirur{ko odeqewe, ginekolo{ko – babi~-ko odeqewe, odeqewe za o~ne bolesti, ode-qewe za sifilis, veneri~ne i ko`ne bole-sti, odeqewe za bolesti grla, nosa i u{i-ju, odeqewe za infekciozne bolesti i ode-qewe za de~ije bolesti. Prema potrebi mo-gu se, po odobrewu Ministarstva Unutra-{wih Dela, otvoriti i nova specijalnaodeqewa.

3.) Op{ta dràvna bolnica ima}e svojuapoteku iz koje }e se izdavati lekovi i za-vojni materijal, kako za wene bolesnike, ta-ko i za one u bolnici za du{evne bolesti.

Sem toga snabdeva}e, kao slagali{te, le-kovima i zavojnim materijalom sve dràvnebolnice u zemqi.

4.) Osobqe bolnice je:a.) upravnik-lekar;b.) za odeqewe za unutra{we bolesti: je-

dan {ef, jedan sekundarius i jedan le-kar-pomo}nik;

v.) za hirur{ko odeqewe: jedan {ef, dvasekundariusa i jedan pomo}nik-lekar;

g.) za ginekolo{ko-babi~ko odeqewe: je-dan {ef, jedan sekundarius i jedan le-kar-pomo}nik;

d.) za odeqewe za sifilis, veneri~ne iko`ne bolesti: jedan {ef, jedan sekun-darius i jedan lekar-pomo}nik;

|.) za odeqewa: o~nih bolesti, grla, no-sa i u{iju, za infekciono i za odeqe-we za de~ije bolesti: po jedan {ef-le-kar i po jedan lekar-pomo}nik;

e.) jedan prosektor;


60

`.) jedan glavni apotekar u rangu sreskoglekara i potreban broj pomo}nika ilaboranata;

z.) jedan honorarni sve{tenik, koga posta-vqa Ministar Unutra{wih Dela;

i.) jedan ekonom; ij.) potreban broj pisara, koje postavqa

Ministar Unutr. Dela na predlogupravnika bolnice i odre|uje im pla-tu.

5.) Upravnik bolnice moè biti samo on-aj lekar, koji ima 10 godina dràvne sanitet-ske slu`be, od kojih moraju biti najmawe trigodine provedene u bolni~koj slu`bi.

6.) [efovi odeqewa mogu biti samo onilekari, koji imaju 5 godina dràvne sanitet-ske slu`be, od kojih su proveli dve godineu bolni~koj slu`bi u struci za koju su {e-fovi odeqewa.

7.) Upravnik bolnice ravna se po polo-àju i plati sa okru`nim fizikusima i mo-ra stanovati u bolnici, gde ima besplatanstan, ogrev i osvetqewe.

8.) [efovi odeqewa su u rangu sreskihlekara, a posle 5 god. dobijaju rang i platuokru`nih fizikusa.

9.) Prosektor moè biti samo onaj lekar,koji ima dve godine prakse iz patolo{keanatomije; on je u rangu {efova odeqewa.

10.) Upravnik, {efovi odeqewa i pro-sektor postavqaju se Kraqevim ukazom.

11.) Sekundarni lekari moraju biti dok-tori celokupnog lekarstva i postavqaju seKraqevim ukazom, a na predlog MinistraUnutr. Dela. Oni su u rangu sreskog leka-ra. Lekare-pomo}nike postavqa MinistarUnutra{wih Dela svojim pretpisom. Wiho-va je plata 1500 din. godi{we.

12.) Ekonom je neukazni ~inovnik ipostavqa ga Ministar Unutra{wih Dela napredlog upravnika bolnice sa platom do1500 dinara godi{we. Ima besplatan stan,ogrev, osvetqewe i hranu.

13.) Plata pisara bolnice se reguli{ebuxetom.

14.) Izdatke po jednoj materijalnoj parti-ji do 150 din. odobrava}e sam upravnik op{te

dràvne bolnice, a za ve}e izdatke potrebnoje odobrewe Ministra Unutra{wih Dela.

^lan 26.v.Okru`ne bolnice.

1.) Okru`ne bolnice podi}i }e se posvima ve}im gradovima i wihova veli~inaodre|iva}e se prema potrebi i broju sta-novni{tva i prose~nom broju bolesnika zaposledwih 5 godina.

2.) Okru`ne bolnice dele se u dva re-da:• U prvi red dolaze bolnice u okru`nim

gradovima sa najmawe 100 posteqa i ima-}e ova odeqewa: unutra{we, hirur{ko,odeqewe za porodiqe i ènske bolesti iodeqewe za zarazne bolesti.

• U drugi red dolaze sve ostale okru`nebolnice.3.) Okru`ne bolnice dobi}e postupno

svog naro~itog upravnika i potreban broj{efova odeqewa, naro~ito spremnih za iz-vesne specijalne grane medecine, kao i po-treban broj lekarskih pomo}nika, koje po-stavqa Ministar Unutr. Dela i ~ija jeplata 1500 dinara godi{we i koji imajupravo na besplatan stan i hranu u bolni-ci, i jednog ekonoma.

4.) Upravnici okru`nih bolnica su dr-àvni ~inovnici i imaju poloàj i platuokru`nih fizikusa, a {efovi odeqewa ima-ju poloàj i platu sreskih lekara.

5.) Ekonome bolnica postavqa Mini-star Unutr. Dela pretpisom, a na predlogupravnika bolnice. Oni moraju biti dobropismeni, vi~ni vo|ewu kwiga i ra~una iukupnoj bolni~koj administraciji. Wiho-va je du`nost voditi starawe na celokup-nom bolni~kom gazdinstvu. Oni ~uvaju iodgovaraju za sav bolni~ki pribor i ma-terijal. Spremu svoju dokazuju ispitom,koji }e polagati pred naro~itom komisi-jom.

Pravila za polagawe ovih ispita propi-suje Ministar Unutr. Dela i on odre|uje~lanove ispitne komisije.

61


Wihova plata ne moè biti ve}a od 1200dinara, a predvi|a}e se buxetom. Osim to-ga oni imaju u bolnici besplatan stan,ogrev, osvetqewe i hranu.

^lan 26.g.Sreske bolnice.

1.) Sreske bolnice }e se podizati u me-stu sreske kancelarije. Ako bi naro~itiobziri zahtevali da se bolnica podigne nadrugom, podesnijem mestu, ona se moè iz-uzetno tamo podi}i.

2.) Uprava i le~ewe u toj bolnici padau du`nost sreskom lekaru i lekarskom po-mo}niku koga postavqa Ministar Unutr.Dela i koji ima ista prava kao i lekarskipomo}nik okru`nih bolnica.

3.) Ekonoma bolnice postavqa MinistarUnutr. Dela i on mora imati iste kvalifi-kacije, prava i odgovornosti kao i ekonomiokru`nih bolnica.

Sreske bolnice ima}e svoju propisnu ve-liku doma}u apoteku, iz koje }e se izdava-ti lekovi i privatnim, ako u mestu nemajavne apoteke.

Spravqawe, dispenzaciju i ekspedicijulekova vr{i}e lekarski pomo}nici.

Po pravilu u sreskim bolnicama prima-ju se i le~e samo bolesnici iz toga sreza.

^lan 26.d.Op{tinske bolnice.

Ove bolnice podiù i izdràvaju iz svo-jih sredstava pojedini gradovi i ve}e op-{tine za svoje stanovnike, bilo radi le~e-wa, negovawa i ~uvawa bolesnika ostarelihi iznemoglih, bilo radi suzbijawa ili le-~ewa zaraznih bolesti.

Dozvolu za podizawe ovih bolnica dajeMinistar Unutr. Dela, kome se podnosiplan, ciq i ustrojstvo weno, na pregled iodobrewe.

One stoje pod upravom mesne op{tinskevlasti, a pod nadzorom dràvne sanitetskevlasti.

^lan 26.|.III. Privatne bolnice.

Privatne bolnice mogu se osnivati samopo dopu{tewu Ministra Unutr. Dela, komevaqa podneti plan i ustrojstvo bolnice,kao i uslove za primawe bolesnika.

Ove stoje pod neposrednim nadzorom sa-nitetskih vlasti.


62

U slu~aju da privatna bolnica od ovogodobrenog ustrojstva odstupi, ili se ina~edoka`e, da ne odgovara svome ciqu, Mini-star Unutra{wih Dela, na predlog nadle`nesanitetske vlasti, a po saslu{awu GlavnogSanitetskog Saveta, mo`e je zatvoriti.“

Deo IZakon o bolnicama iz 1930. godine

Po Zakonu o bolnicama od 27. II1930. bolnice su zdravstvene usta-nove za le~ewe bolesti i stru~no

usavr{avawe lekara i ostalog sanitetskogosobqa. — Op{te bolnice primaju sve vr-ste bolesnika, a specijalne bolnice samo odbolesti, kojima su namewene. — Bolnicesu javne ili privatne. — Javne bolnice mo-raju primiti na le~ewe sve bolesnike bezobzira da li bolesnici mogu platiti tro-{kove le~ewa. One su: dràvne, banovinskei op{tinske. — Dràvne su: 1. Op{ta dr-àvna bolnica u Beogradu, 2. bolnica uNi{u. 3. u Skopqu. 4. u Novom Sadu. 5. uSarajevu. 6. U Cetiwu. 7. u Qubqani. 8. uSplitu (a moè se po Zakonu preuzeti u dr-àvne ruke sporazumno i op{tinska bol-nica u Bawaluci). Daqe dràvne su i bol-nice za du{evne bolesti u Stewevcu, Ko-vinu, Toponici, Beogradu, Studencu i No-vom Cequ. — Dràvne bolnice moraju sepostepeno izgraditi tako da omogu}e sve-strano le~ewe bolesnika i stru~no usavr-{avawe sanitetskog osobqa. — Op{ta dr-àvna bolnica u Beogradu i dràvna bol-nica u Qubqani (op{ta i ènska) sluè iza potrebe medicinske nastave na universi-

tetima u Beogradu i Qubqani (kao {to }esvojevremeno sluìti i nova zakladna bol-nica u Zagrebu). — Javne bolnice imajupravo da za le~ewe i izdràvawe bolesni-ka napla}uju pristojbe (bolni~ke tro{ko-ve) prema opskrbnom razredu, u kom se bo-lesnik le~i. Visinu istih odre|uje Mini-star u dràvnim bolnicama, a u ostalimban po odobrewu M. s. p. i n. z. — Bolni~-ke tro{kove pla}aju: 1. sami bolesnici ilidrugi po zakonu obavezni, osem ako nadle-`na op{tina potvrdi, a prvostepena vlastop{te uprave overi, da ne mogu platiti. 2.Uredi za osigurawe radnika, humanitarnièqezni~ki fondovi, bratinske blagajne iostale ustanove za osigurawe radnika i na-me{tenika, za svoje osigurane ~lanove. 3.Ministarstvo vojske i mornarice za le~e-we oficira, podoficira i vojnika premapropisima vojnog zakona. 4. Ministarstvo s.p. i n. z. prema § 88 Zakona o ~inovnici-ma za dràvne ~inovnike i slu`benike iwihove porodice kao i za invalide i izbe-glice. 5. Banovine za svoje ~inovnike islu`benike i porodice wihove. — Bolni~-ke tro{kove ne pla}aju: 1. oni koji suoslobo|eni pla}awa taksa po Zakonu o tak-sama. 2. op{tinska sirotiwa, koja nemastalnih prihoda potrebnih za izdràvaweporodice. 3. oni, ~iji je broj ~lanova po-rodice veliki, a prihodi nedovoqni za iz-

63



1 Dr Aleksa Savi}, ministar zdravqa Kraqevine Jugoslavije.

* Iz: „Medicinski godi{wak Kraqevine Jugoslavije za 1933. godinu“. Ministrastvo socijalne politike i naro-dnog zdravqa, 1933, Beograd

** Napomena: Uredni~kom tehni~kom intervencijom posebno su istaknuti delovi teksta koji se odnose na sa-da{wu Republiku Srbiju

*** Rad je preuzet u originalu, bez pravopisnog i tehni~kog ure|ewa.

Komentar Zakona o bolnicama (donesen 27. februara 1930.godine) i osnovnim podzakonskim aktima*A. Savi}1

dràvawe, te bi im pla}awe bolni~kihpristojba oteàlo izdràvawe. 4. oni, ko-ji su oslobo|eni poreza zbog elementarnihnepogoda, a drugih prihoda nemaju za ìvot.Potvrdu op{tine o nemogu}nosti pla}awaproverava op{ta upravna vlast i overava.— Kad bolesnik ne moè sam platiti, ni-ti je zakonom obvezan drugi platiti, ondase pristojbe bolni~ke podmiruju: iz dràv-nih srestava, ako je bolesnik bio le~en: 1.od du{evne bolesti. 2. od otvorene tuber-kuloze. 3. od veneri~nih bolesti ili 4. akoje bolesnik stran podanik dràve, sa kojomimamo ugovor o uzajamnom pla}awu, kao i5. ako se bolesnikova op{tinska pripad-nost nije mogla u roku od godine dana utvr-diti; iz banovinskih srestava, ako je bole-snik bio le~en od koje druge bolesti, apripadnik je banovine; a iz srestava samo-stalne zdravstvene op{tine, ako je wezinpripadnik. — Banovina i samostalna zdrav-stvena op{tina obavezne su na pla}awebolni~kih pristojba za le~ewe svakog bo-lesnika, ako on i nije pripadnik banovineili samost. op{tine, ali je u banovini iliop{tini stalno boravio 5 godina. — Kadnadle`na op{tina potvrdi i to overi pr-vostepena op{ta vlast da bolesnik sam mo-è platiti, a bolesnik nije platio pri-stojbe do wegovog izlaska iz bolnice, ova}e poslati ra~un nadle`noj poreskoj upra-vi, koja je du`na bez odlagawa naplatu iz-vr{iti i poslati bolnici. — Javnim bol-nicama mogu se odobravati i ispla}ivati izdràvnog ili banovinskog buxeta akonta-cije u granicama odobrenih kredita, pa dokonca ra~unske godine izvr{iti obra~un. —Broj i vrstu odelewa u dràvnim bolnica-ma propisuje M. s. p. i n. z., po salu{awuGlavnog sanit. saveta u saglasnosti sa Mi-nistarskim savetom uredbom, u banovinskimbolnicama ban, po saslu{awu banskog sani-tet. saveta, a u op{tinskim bolnicama op-{tinska uprava po odobrewu bana. — U ba-novinskim bolnicama ne sme se ustanovitii otvoriti posebno odelewe ako na wega neotpada najmawe 60 bolesni~kih posteqa. —U bolni~kim odelewima mogu se osnivati


64

otseci za pojedine srodne grupe bolesti saprimarnim lekarom kao {efom. — Poredbolni~kih odelewa mogu se u ve}im bolni-cama ustanoviti zavodi za posebne bolni~-ke potrebe (prosektura, radijum-rentgen,fizikalna terapija, zubarstvo, apoteka),koji sluè za potrebe svih odelewa. —Svaka javna bolnica mora odràvati ambu-latoriju za besplatni pregled i le~ewe si-roma{nih bolesnika. — Poseban upravnikmoè se postaviti samo u bolnicama kojeimaju vi{e od 300 posteqa; u drugim bol-nicama du`nost upravnika vr{i za to od-re|eni {ef odelewa ili primarni lekar.— Javna bolnica stara se uz saradwu jav-nih ustanova i privatnih dru{tava i o so-cijalnoj pomo}i nezbrinutim bolesnicimanakon otpusta iz bolnice. Banovine i grad-ske op{tine na podru~ju uprave grada Be-ograda du`ne su da osnivaju i odràvajuoporavili{ta, domove za neizle~ive, de-fektne i nemo}ne. — Osobqe bolnica: 1.upravnik. 2. {efovi odelewa i bolni~kihzavoda. 3. primarni lekari. 4. asistenti. 5.sekundarni lekari. 6. apotekari. 7. ekonom.8. Sestre nudiqe. 9. bolni~ari, sestre bol-ni~arke. 10. ostalo stru~no i pomo}no oso-bqe. — Pored tog osobqa moè biti ubolni~koj slu`bi i volonterno osobqe,koje nema pravo na prinadle`nosti. —Upravnik moè biti lekar, koji ima 6 go-dina bolni~ke slu`be. [ef odelewa — ko-ji se najmawe 4 godine bavio specijalnostrukom za koju se postavqa i stekao pra-vo na naziv specijaliste po vaè}em pro-pisu i uz to proveo kao primarni lekarili asistent bolnice najmawe 4 godine. —Primarni lekar isto kao {ef i da je pro-veo 2 godine kao asistent. — Asistent, mo-è postati lekar koji je proveo najmawe 4godine u bolni~koj slu`bi kao sekundarnilekar. — Sekundarni lekar moè biti koje svr{io obavezni prakti~ni sta`, no kaosekundarni lekar moè ostati u slu`bijavnih bolnica najvi{e 4 godine. — Bolni~-ki apotekar mora imati kvalifikacije zasamostalno rukovawe apotekom. — Ekonom:stru~nu {kolsku spremu iz trgova~kih ili

ekonomnih nauka, koja odgovara sredwoj{koli, a u dràvnim bolnicama univerzi-tetu. — Sestre nudiqe moraju imati svr{e-nu nudiqsku {kolu, i sestre bolni~arke ibolni~ari bolni~arsku {kolu ili bolni-~arski te~aj. — U javnim bolnicama lekar-sko osobqe se postavqa samo na osnovu na-te~aja i po prethodnoj oceni kvalifikaci-ja, {to za dràvne bolnice ceni Glavni sa-nit. savet, a za banovinske i op{tinskebolnice banski sanit. savet. — U javnimbolnicama moè se postaviti 1 lekar na 25bolesnika. — Ako je mawe od 25 bolesni-ka bolni~ku slu`bu vr{i drugi lekar izdràvne, banovinske ili op{tinske slu-`be, pored redovne du`nosti. — U dràv-nim i banovinskim bolnicama sa vi{e od300 posteqa upravnik, ekonom, tehni~ki~inovnik i ekonom, u bolnicama od 50 do150 posteqa ekonom, imaju pravo na bespla-tan stan u naravi, a na hranu za sebe i ~la-nove porodice uz reìsku cenu. — U svi-ma bolnicama bez obzira na broj posteqa,sekundarni lekari imaju prava na besplatanstan u naravi, a na hranu uz reìsku cenu;deùrni lekari, bolni~ko i podvorno oso-bqe na besplatan stan u naravi i hranu. —Izuzetno, kada su bolnice udaqene vi{e od3 km. od naseqa, mogu se odobriti i drugomosobqu prinadle`nosti u naravi. — U po-gledu osnivawa i gra|ewa novih bolnicaZakon utvr|uje princip da je to du`nost dr-àve, banovina i gradskih op{tina sa pre-ko 20.000 stanovnika. Izvo|ewe tog princi-pa ovako je odre|eno u bolni~kom zakonu:kad se donese nadle`na odluka o osnivawui gra|ewu nove bolnice ili pro{irewubolnice, moraju se radi saradwe i raspode-le tro{kova pozvati sva tela, koja su poovom zakonu du`na da osnivaju i grade bol-nice. Sredi{ni ured za osigurawe radnikaduàn je iz svojih raspoloìvih srestavaodobravati dugoro~ne zajmove za gra|ewe ipro{irewe dràvnih i banovinskih bolni-ca. Iz dràvnih srestava se moè pomo}iosnivawe i gra|ewe novih i pro{irewe sa-da{wih bolnica davawem beskamatnih zaj-mova banovinama i op{tinama samo u slu-

65


~aju, ako za gra|ewe i osnivawe novi ilipro{irene bolnice, banovine ili op{tinepredvide u svom buxetu najmawe polovinupotrebnih srestava. Ti zajmovi se moguodobravati na kredit, koji se godi{we uno-si u tu svrhu kao dotacija sanitetskomfondu u buxet M. s. p. i n. z. Zajmove odo-brava Ministar u saglasnosti Ministar-skog saveta i Ministra finansija. Oni sevra}aju u roku od 10 godina, a wihove ot-plate unose u Sanitetski fond pri Dràv-noj hipotekarnoj banci i sluè za davawenovih zajmova u istu svrhu. — Principijel-no je veoma vaàn § 32 Zakona o bolnica-ma: »“Pri domovima narodnog zdravqa u me-stima, gde ne postoji javna bolnica, poste-peno }e se osnivati o tro{ku dràve, ba-novine i zdravstvenih op{tina bolni~kaodeqewa.“« Tom zakonskom odredbom prak-ti~no }e biti sjediwene medicinska i hi-gijenska slu`ba u dràvi. Istina, ~lan 16pravilnika o radu domova narodnog zdra-vqa ograni~io je tu zakonsku odredbu, ko-ji glasi: »“Bolni~ko odelewe pri domu na-rodnog zdravqa postoji samo kao stanicaza brzu pomo} sa najvi{e 10 posteqa; u ko-liko bi trebali bolesnici vi{e od 5 danabolni~ke nege, oni se prenose (evakui{u) unajbliù bolnicu, a gde se ukaè potrebaza bolni~ko odolewe sa vi{e od 10 poste-qa, ono se organizuje kao zasebna bolnica.«— O sanitetsko-tehni~kim propisima zagra|ewe javnih bolnica postoji uredba od6 juna 1930 M. s. p. i n. z. u saglasnosti saMinistrom gra|evina. — Privatne bolni-ce, op{te i specijalne, osnivaju se i gra-de po odobrewu bana, odnosno u BeograduMinistra, po vaè}im tehn.-sanitetskimpropisima. Lekari moraju imati iste spe-cijalne kvalifikacije kao i u javnim bol-nicama. Te odredbe se odnose i na sanato-rije, le~ili{ta, oporavili{ta u kupatili-ma i klimatskim mestima i na sve privat-ne ustanove u kojima se le~e bolesnici. —Ministar moè priznati privatnoj bolni-ci pravo javnosti, ako se vlasnik obveè:da }e primati na le~ewe sve bolesnike bezobzira da li bolesnici sami mogu platiti

bolni~ke tro{kove, da }e odràvati ambu-latoriju za besplatni pregled i le~ewe si-rotnih bolesnika i da }e podneti Mini-stru na odobrewe, odnosno banu, pravilniko redu i radu privatne bolnice (§ 26 Zak.o boln.). Kad se takvoj bolnici odobripravilnik, ona se izjedna~uje sa javnimbolnicama u naplati boln. pristojba, vo|e-wu kwiga i odràvawu ambulante za siro-tiwu. — Osobqe privatnih bolnica sa pra-vom javnosti ne smatra se javnim slu`beni-cima. Nadzor tih bolnica vr{e Ministari ban. Pravo javnosti se oduzima privatnojbolnici ako se stru~nim nadzornim organomutvrdi tri puta da je se vlasnik ogre{ioo pravilnik bolni~ki. Tako|e se zabrawu-je rad privatne bolnice, ako se 3 put usta-novi od nadle`nog stru~nog organa da jewen rad bio protivan javnim ili zdrav-stvenim interesima. — Prema bolni~komzakonu dràvne su bolnice: 1. Op{ta dr-àvna bolnica u Beogradu. 2. bolnica uNi{u. 3. u Skopqu. 4. u Novom Sadu. 5. uSarajevu. 6. na Cetiwu. 7. Op{ta bolnicau Qubqani. 8. ènska bolnica u Qubqani.9. u Splitu. Po zakonu moè to postati iop{tinska bolnica u Bawaluci. Daqe dr-àvne su i bolnice za du{evne bolesti: 10.u Beogradu, 11. Stewevcu, 12. Kovinu. 13.Toponici. 14. Studencu (Qubqana). 15. No-vom Cequ. — Ostale javne bolnice, semop{tinskih, su banovinske bolnice. — Od-redbe bolni~kog zakona ne odnose se naklini~ne i vojne bolnice. — Odredbe ubolni~kom zakonu: stav 2 § 3 (primawesvih bolesnika na le~ewe, mogli oni pla-titi ili ne), §§ 6, 7, 8, 9 i 10 (pravo na-plate bolni~kih pristojba), § 12 (akontaci-je), § 14 (vo|ewe kwiga po uredbi), § 16(ambulatorija za sirotne), § 17 (uprava), §19 (vrste osobqa) § 15 (broj i vrsta odele-wa i uredba o tome), § 20 (kvalifikacijeosobqa), § 21 (nate~aj za lekarsko osobqe),§ 23 (na 25 bolesnika 1 lekar), § 24 (pri-nadle`nosti osobqa u naravi), § 25 (samopreostale i izmewene odredbe Zakonom o~inovnicima), § § 40 i 41. — Vaè i za za-kladnu bolnicu u Zagrebu. — Kad je Zakon


66

o bolnicama stupio 6 marta 1930 prestalisu da vaè: 1.) Pokrajinski zakon 1866 obolnicama u Dalmaciji i wegove izmene od1887. 2.) Pokrajinski zakon za [tajersku obolnicama od 1872 i izmena od 1901., kao isli~an Zakon za Koru{ku od 1875. 3.) §§56—70. IX. glave zakona XIV od 1876. — 4)~lanovi 26, 26a, 26b) 26v, 26g, 26d, 26| i 28Zakona o ure|ewu sanitet. struke o ~uvawunarodnog zdravqa od 1881 sa izmenama i do-punama od 1884, 1891, 1900, 1905, 1912). i1914. 5) XXI ~lanak od 1898 o zemaqskomfondu za negovawe i le~ewe bolesnika. 6)§ 65—93 zakona o zdravstvu od 1906, kao isvi drugi zakoni, Zakonski propisi ili naosnovu izdane uredbe, koje se odnose napredmete Zakona o bolnicama.

Novi Zakon o ~inovnicima svojim § 328ukinuo je u Zakonu o bolnicama od 1930 go-dine slede}e: §§ 22 (o poloàjima stru~nihbolni~kih ~inovnika), 25 stav 1, 2, 6, 7 (ododacima), 40 stav 7 (o pre|a{wim upravni-cima i {efovima odelewa dràvnih i bano-vinskih bolnica), § 42 (o ura~unavawu pro-vedenog vremena u ma kojoj javnoj bolni~kojslu`bi pri prelazu u bilo koju od tih slu-`ba za napredovawe i penziju). A ostaju nasnazi § 25, stav 4 (nebavqewe privatnom le-karskom praksom upravnika bolnica, kad sunaro~ito postavqeni i sekundarnih lekara)i § 44 (o zakladnoj bolnici, u koliko se nepoziva na odredbe, koje se zakonom o ~inov-nicima ukidaju). — A odredbe pak stava 3 i5 § 25 Zak. o boln. od 1930 promewene su §-om 329. ~in. zak. Sad glasi«: „[ef odeqewaili primarni, ako vr{i du`nost upravnikabolnice, prima za vr{ewe te slu`be osobe-nu nagradu od 400 dinara, a sekundarni le-kari od 300 dinara mese~no«. — Upravnicii lekari u bolnicama za du{evne bolestiili u odeqewima za du{evne bolesti dràv-nih ili banovinskih bolnica, kao i prosek-tori, primaju kao osobene nagrade u III gru-pi 2 stepena 1720, u IV grupi 1 stepena 1320,u IV grupi 2 stepena 920, u V grupi 800, uVI grupi 650, u VII grupi 500 i u VII grupi400 dinara mese~no, a ne smeju se bavitiprivatnom praksom.«“

Deo IIUredba o sanitetsko-tehni~kimpropisima za gra|ewe javnih bolnica iz 1930. godine

Na osnovu § 33 Zakona o bolnicama pro-pisana je 1930. godine Uredba o sanitetsko-tehni~kim propisima za gra|ewe javnihbolnica. Ona deli bolnice na male, kojeimaju do 50 posteqa zakqu~no, sredwe sapreko 50—300 bolesni~kih posteqa i veli-ke preko 300 kreveta. — Bolnica se moègraditi samo na zemqi{tu pogodnom u higi-jenskom pogledu, koje je dovoqno osun~eno,slobodno u prirodi, suvo i ocedno; da imabar toliko prirodnog pada da atmosferskavoda i otopina lako oti~u, u koliko se neupiju; da nije u blizini ustajalih voda, ba-ru{tina i otvorenih kanala sa ne~istimte~nostima, sadawih ili napu{tenih gro-bqa; da je udaqeno od zanatliskih, indu-striskih i drugih postrojewa i ustanova,koji pri~iwavaju dosadna i {kodqiva ispa-rewa i teku}ine; da nije nasipano raznovr-snim materijalom, u kome je bilo organskihmaterija, nego postalo pod prirodnim uti-cajem u toku vekova; da nije vodoplavno i daje na periferiji naseqa u slobodnoj priro-di, ali za sredwe i velike bolnice ne upravcu gde se o~ekuje pro{irewa naseqa; dase po mogu}stvu izbegavaju severni i isto~-ni vetrovi i traì slobodan poloàj pre-ma jugu. — Zemqi{te za bolnicu mora ima-ti toliko povr{ine da na svakog predvi|e-nog prose~nog bolesnika dolazi najmawe po100 kv. met, ra~unaju}i u taj broj i potreb-nu povr{inu za odmori{te i {etwu bole-snika (ba{ta, park). — Prozorski zidovibolesni~kih prostorija moraju biti udaqe-ni od ostalih zgrada najmawe 15 metara, aostala najmawe 9. — Sve bolesni~ke sobemoraju biti osvetqene neposrednim nebe-skom svetlo{}u. — Nije dopu{teno podiza-ti bolni~ke zgrade tako da me|uprostor(dvori{te) bude sa sviju strana opkoqenzgradama. — Svaki sprat za vi{e od 40 po-steqa mora imati 2 stepenika sa izlascima

67


napoqe. — Koridori (hodnici) sa vi{e od5 m. duìne moraju biti najmawe 1.80 m, {i-rine i da se mogu dovoqno provetravati igrejati hodnici duì od 25 m. na kojima subolesni~ke sale i sobe treba da su jedno-strapno posednuti. — Bolni~ke sobe, kojedobijaju svetlost s jedne strane, ne smeju sepostaviti prema severu. — Patosi (podovi)svih bolesni~kih prostorija treba da su dokrajwih granica mogu}nosti nepropustqiviza te~nost i tako izgra|en da za{tite bo-lesnike od rashla|ewa t. j. da budu lo{etoplono{e i {to mawe zvuk sprovode. —Bolesni~ke sobe, odelenske kujne, hodnici istepenici moraju imati prozore, koji nepo-sredno gledaju u slobodnu prirodu. Prozor-ska povr{ina u sobama sa vi{e posteqa mo-ra iznositi najmawe jednu {estinu patosnepovr{ine, a u sobama sa 1 posteqom najma-we 2 kv. metra. — Svaki bolesnik moraimati, u sobama sa vi{e posteqa, vazdu{nogprostora od najmawe 30 kubnih metara na7.50 kv, m. povr{ine patosa, a u sobama sa1 posteqom na 10 kv. m. patosa. Za decu is-pod 14 godina 15 kub. m na 5 kv. m. patosa.Pri izra~unavawu vazdu{nog prostora neuzimqe se u obzir visina preko 4 m. — Ujednoj bolesni~koj prostoriji ne sme se po-staviti vi{e od 12 posteqa — Sve bole-sni~ke prostorije moraju se tako podesiti dase lako i besprekorno mogu grejati, prove-travati i osvetqavati. — Svaka bolnicamora imati dovoqno higijenski ispravne vo-de na licu mesta i to najmawe prose~no 150litara dnevno na 1 postequ. — Svaka bol-nica mora imati podesni sistem odvo|ewane~istih i ostalih te~nosti i uklawawa ot-padaka i izmeta (kanalizacija, nu`ni~ke ja-me i dr.) i to na na~in siguran i bespreko-ran u higijenskom pogledu. — Nu`nici se nesmeju postaviti sasvim blizu uz bolesni~kesobe nego izme|u wih treba da bude me|upro-stor. Pred nu`nikom mora biti prostorijau koji se prvo u|e. I nu`nik i ta prosto-rija moraju biti dobro vidni, stalno zaprovetravawe pode{eni i da se mogu zagre-vati zimi; obe te prostorije moraju imatinajmawe po 1 prozor, koji dobija vazduh ne-

posredno spoqa. Veli~ina nu`nika najmawe1.00/1.50 m. povr{ine. Na 15 mu{kih bole-snika dolazi 1 nu`nik i 1 na 10 ènskih.Za osobqe za negu treba da ima zaseban nu-`nik, odeqen od bolni~kog. Nu`nici }e bi-ti postavqeni prema severu ili severoisto-ku. Patosi nu`nika i wegove predprostori-je treba da su izra|eni u materijalu nepro-pustqivom za te~nost i pogodnom za prawe;zidovi wegovi moraju biti glatki a tako|epodesni za prawe. — Instalaciji i kon-strukciji nu`nika u bolnici ima se obra-titi pri gradwi osobita pa`wa, te dafunkcionisawe bude trajno, a u slu~aju teh-ni~kog kvara opravka laka i pristupa~na. Usvakom slu~aju nu`nik mora biti ure|en zaispirawe vodom. — Svaka bolnica moraimati za svaki odeqak prostorije za kupa-we bolesnika, tako da na svakih 15 bolesni-ka pribli`no, do|e po 1 kada, postavqenatako da se bolesniku moè pri}i sa svijustrana; sem toga postaviti u istoj prostori-ji nekoliko du{eva sa poluotvorenim }eli-jama. Za lake bolesnike i osobqe za negu bo-lesnika. Ima se predvideti i kupatilo zalekare, kao i kupatilo za bolesnike priprijemu i stupawu u bolnicu. — Svaka bol-nica mora imati sobu za lekarske pregledei ispitivaqe, kao i prostoriju, koja }e slu-ìti za prvu pomo}, previjaqe, le~ewe idr. — U bolnici se moraju predvideti i ma-we sobe za pojedine bolesnike, koje treba iz-dvojiti, nezavisno od sme{taja zaraznih bo-lesnika — Ekonomne prostorije, perionicapodrumi, magacin moraju se predvideti i po-staviti da stvarno u bolesni~ke sobe nesmeju dospeti isparewa i larma iz tih pro-storija. — Svaka bolnica mora imati dez-infekcione aparate u zasebnoj zgradi ilizasebnom delu zgrade prema svojoj potrebi isvrsi. — Za umrle mora svaka bolnica ima-ti zasebnu prostoriju, koja samo toj svrsisluì kao kapela, prema veli~ini bolnice.— Perionica, prostorije za dezinfekcije ikapela mogu biti podignuti pod jednim kro-vom, ako su u masivnim zidovima potpunoodeqeni jedno od druge. Samo ~ista stranadezinfekcione prostorije sme biti u vezi sa


68

perionicom. — Mu{ki i ènski bolesnici,izuzev deca do 10 godina, moraju se smesti-ti u zasebne prostorije bolnice; u sredwimi velikim bolnicama {ta vi{e u zasebnimbolni~kim odeqewima. — Za izolaciju (iz-dvajawe) bolesnika od zaraznih bolesti mo-raju se u svakoj bolnici ustanoviti zasebnesobe sa nu`nicima, kupatilima i kuhiwomza ~aj i mleko. U sredwim i velikim bol-nicama moraju se te prostorije predvidetiu zasebnoj zgradi, a u malim bolnicama baru zasebnom odeqku bolni~ke zgrade sa zaseb-nim ulazom spoqa). — Kujne, perionica, ka-pela i soba za sekcije moraju biti iznutrapostavqeni takvim materijalom da se mogulako prati bar u visini od 2 metra od pa-tosa. I patosi se moraju tako izraditi dasu sasvim nepropustqivi za te~nosti i da selako mogu prati i dezinfikovati. Mora sepredviditi da se iz tih prostorija kanalomlako odvode te~nosti. — Zatim uredba pred-vi|a osobite olak{avne odredbe za zavode zadu{evne obolele, epilepti~are i slaboumne,zavode i oporavili{ta za nervne bolesti, zaalkoholi~are i sli~ne ustanove; za izolaci-one prostorije u zavodima du{evno obolelih.— Kod le~ili{ta za plu}ne bolesti i ode-lewa za te bolesti u javnim bolnicama, mo-raju se predviditi prostorije za zabavu i za-nimawe, kao i leì{ta pod krovom za le-~ewe u slobodnoj prirodi, prema veli~initih zavoda ili odelewa. Za one bolesnike,koji dawu ne upotrebqavaju spava}e sobe, (sobzirom na leì{te u slobodnoj prirodi idr.) dopu{teno je, pod sigurnom pretpostav-kom izda{nog provetravawa, vidnosti iprostranog obdani{ta, smawewe vazdu{nogprostora u spava}im sobama sa vi{e poste-qa na prose~no 20 kub. metara, kod dece is-pod 14 godina na 12 kb. m. po posteqi. — Zaporodili{te, azile i domove, za babiware,domove za odoj~ad, de~ija obdani{ta i sli~-ne zavode vaè op{ti propisi uredbe za oneprostorije, u kojima se sme{taju porodiqe,babiware i bolesna odoj~ad, s tim da u so-bama sa vi{e babiwara za svaku od wih sadetetom bude najmawe 30 kub met., a u poseb-noj sobi na 1. babiwaru s detetom najmawe

40 kub. met. vazdu{nog prostora. — U poro-dili{tima sa vi{e od 4 posteqe mora sepredviditi naro~ita soba za poro|aje sapropisnim ure|ajem. No u porodiqnim zavo-dima, koji sluè i za le~ewe ènskih bole-sti i nemaju vi{e od 10 posteqa, porodiq-na soba moè se ujedno upotrebiti i kaooperaciona soba. Za ostale prostorije tuvaè op{ti higijenski propisi, naro~itoone za pojedince. — Za porodili{ta sa naj-mawe 10 posteqa potrebna je najmawe jednasoba za izolaciju od babiwe groznice i zasepti~ni poba~aj, sa zasebnim nu`nikom, ku-patilom i dezinfekcionim aparatom za ru-bqe i dr. Otstupawa od propisa ove uredbemoè biti samo po odobrewu Min. s. p, i n.z. i to samo izuzetno i u osobito nu`nimslu~ajevima ekonomskih, gra|evinsko-teh-ni~kih, sanitetskih i drugih razloga, no ito pod uslovom da su osnovni higijenskipropisi ispuweni.

Deo IIIPravilnik o organizaciji, unutra{wem radu i odràvawuslu`be u dràvnim bolnicama

Na osnovu § 26 Zak. o bolnicama propi-san je 16-V-1930 Pravilnik o organizaciji,unutra{wem radu i odràvawu slu`be u dr-àvnim bolnicama. Taj su pravilnik usvoji-li, sem neznatnih izmena, i banovi za svojebolnice. Po wemu, u bolnicu se primaju nale~ewe samo oni bolesnici, koji boluju odkakve izle~ive bolesti, kojima je stalnolekarsko nadgledawe potrebno, koje na do-mu u dovoqnoj meri ne mogu imati, ili oni~ija se bolest samo bolni~kim le~ewem mo-è toliko ublaìti da bolesnik moèproduìti ambulantno le~ewe. — Pregledbolesnika pri prijemu u bolnicu besplatanje. — Pri prijemu u bolnicu, deùrni le-kar je duàn upisati podatke o licu, bole-sti, izmeriti temperaturu tela i po potre-bi ukazati prvu lekarsku pomo}, kao i ozna-~iti ta~no vreme dolaska u prijemnu ambu-

69


lantu. — Nijedan te{ki bolesnik, kome jebolni~ko le~ewe neophodno nu`no, ne moèse odbiti od prijema pod izgovorom da ne-ma mesta u bolnici; treba na}i mesta ma ipo cenu rezervisanog mesta ili evakuacijomkakvog lak{eg bolesnika ili postavqawemnove posteqe. — Umiru}i (u agoniji) nesmeju se odbiti od prijema u bolnicu, nitiotpustiti u tom stawu iz bolnice. — Svislu~ajevi poba~aja i ranog ro|ewa moraju seprimiti, kad se u bolnicu prijave. — Neiz-le~ivi, hroni~ni bolesnici mogu se samoizuzetno primiti u bolnicu, ako se razbo-le od drugih bolesti, ~ije je le~ewe u bol-nici neophodno potrebno. — Du{evno obo-leli mogu se primiti u op{te bolnice sa-mo za vreme neodloìve nu`de, ako su sebiili drugima opasni za ìvot, a na drugi sena~in ne mogu zbrinuti, {to se utvr|uje le-karskim uverewem. Oni ostaju u bolnici sa-mo najkra}e vreme, dok se u bolnicu za du-{evne bolesti ne sprovedu. — Zdrave poro-diqe mogu se primiti u javne bolnice samopo krajwoj nu`di, ako nemaju stana ili suim socijalne prilike lo{e. Velike bolni-ce, u kojima postoje porodiqna odelewa zanastavnu potrebu lekara i babica, primajutrudne ène i porodiqe u koliko imaju ras-poloìvih mesta. — Odoj~ad na sisi mogu seprimiti u bolnicu samo s majkom ili dojki-wom. U istom slu~aju bolni~ki tro{ak na-pla}uje se samo za jedno lice. — Ve{ta~kihrawena odoj~ad primaju se bez majke; u ta-kvom slu~aju izuzetno se moè primiti imajka i tada se moè napla}ivati za dveosobe — samo uz odobrewe upravnika. —Privremeno se moè primiti i nahod~e,dok se na drugi na~in ne zbrine, no samo poodobrewu {efa i upravnika bolnice. —Kad je za majku, koja ima dete na sisi, po-trebno bolni~ko le~ewe, a dojewe nije kon-traindicirano, ona se prima zajedno s dete-tom, a bolni~ki tro{ak napla}uje se samoza majku. — Prijem bolesnika se vr{i ugranicama odre|enog broja posteqa, koji seodreduje prema higijenskim uslovima. No zaizvesno vreme, u hitnim slu~ajevima, moèupravnik ili wegov zastupnik, postaviti ve-

}i broj posteqa ili zauzeti druge prosto-rije. — Ako se, prema prirodi bolesti i we-nim komplikacijama, bolesnik mora zadrà-ti u bolnici na le~ewu preko 40 dana, vo-di}e se na svakom odelewu spisak takvihbolesnika sa ozna~ewem bolesti i okolno-sti, koje su uzrok produèwu le~ewa preko40 dana, pa }e uprava bolnice svakog mese-ca poslati o tome izve{taj ministarstvu.Bolni~ki lekari du`ni su, pod odgovorno-{}u, paziti da nijedan bolesnik ne ostaneduè u bolnici, nego {to je stvarno po-trebno. — Ako lice otpu{teno iz bolnicene moè samo napustiti bolnicu ili je ne-zbrinuto ili mu srodnici nisu do{li da gavode i ako su pozvani, onda je javna bolni-ca du`na starati se, uz saradwu javnih usta-nova i privatnih dru{tava, i o socijalnojpomo}i nezbrinutim bolesnicima nakon ot-pustawa iz bolnice. — Svako odelewe iliwegov otsek du`ni su odràvati ambulantuza pregled i le~ewe siroma{nih. — Svakadràvna bolnica mora imati najmawe 2, na-ro~ito za to ude{ene sobe za nemirne du-{evne bolesnike pri wihovom kratkom bo-ravku u bolnici. (1. za mu{ke, 1. za ènskebolesnike). — Svaka bolnica, ako ve} nemaza tu svrhu odelewe ili otsek mora imatiprose~no potrebne prostorije za izolaciju:a) bolesnika sa aktivnom tuberkulozom plu-}a. b) bolesnika od akutnih zaraznih bole-sti. Du`nost je upravnika obratiti osobi-tu pa`wu i starawe o izvr{ewu ove odred-be. — [efovi odelewa moraju se baviti ubolnici na radu u svojim odelewima najma-we 5 sati dnevno. Primarni lekari i asi-stenti najmawe 6 sati dnevno; sekundarnilekari i volonteri najmawe 7 sati dnevno,a deùrni lekari celog dana za vreme de-ùrstva. — Nabavqawe lekova za bolni~kupotrebu iz javnih apoteka mora se ograni-~iti samo na slu~ajeve neophodne hitne nu-`de, a ima se uvek opravdati. — Ministar-stvo za Beograd i banske uprave u banovinemogu odobravati prijem lekara u bolni~kuslu`bu kao volontere bez plate; wima setakav rad priznaje u vreme specijalizirawadoti~ne medicinske grane, ali oni nemaju


70

li~na prava po zakonu o ~inovnicima. Wi-hova je du`nost sekundarno-lekarska; oni semogu otpustiti ako pogre{e ili neudovoqedu`nosti — Sem redovnih stru~nih i admi-nistrativnih du`nosti, {efovi odelewa sestaraju o redu i higijenskoj ispravnostisvih prostorija odelewa. Wihova je du`nostda po potrebi odràvaju periodi~ne kurse-ve iz svoje struke za lekare i medicinare.— [efovi zavoda (rentgen, prosektura, apo-teka, radijumterapija) imaju sva prava i du-`nosti {efova odelewa, u koliko wihovrad i zadatak pruàju za to prilike. —Asistenti i sekundarni lekari staraju sepored redovnih stru~nih administrativnihdu`nosti, o miru, redu i higijenskoj isprav-nosti bolesni~kih soba i svih prostorija uodelewu. Du`nost je nudiqa, bolni~ara,bolni~arki, da odràvaju u ~isto}i bole-snike i ceo wihov posteqni pribor; da ihpo potrebi, kupaju, umivaju, ~e{qaju, svla-~e i obla~e, da im mere temperaturu tela,daju lekove, me}u obloge, nadgledaju zavoje,po potrebi i stavqaju i dr; da im daju vo-de za pi}e i propisanu hranu, kao i da im~ine ~itav niz ru~nih usluga, koje stawelak{eg ili teèg bolesnika zahteva. Onineposredno paze na red i mir, staraju se dabude besprekorna ~isto}a u bolni~kim soba-ma i wihovim uzgrednim prostorijama; bele-è svoja opaàwa i dostavqaju nadle`nomlekaru; oni uti~u neprestanim blagim op-ho|ewem povoqno na du{evno raspoloèweteìh i briìh bolesnik. Imaju blagovre-meno pred vizitu pripremiti i u red dove-sti bolesnike, bolesni~ke prostorije i sve{to je za pregled bolesnika potrebno. Re~-ju du`ni su da obavqaju sve poslove, kojispadaju u pravilnu negu bolesnika. — Slu-`ba osobqa za negu bolesnika je permanent-na (stalna), u tom smislu, da se nikad teìbolesnici i oni, koji se sami ne mogu pri-di}i iz posteqe, ne smeju ni trenutkaostaviti sami u sobi, nedo uvek, i prikratkom izlaèwu nudiqe (bolni~ara, bol-ni~arke i dr.) mora ostati druga privre-mena zamena. Ishrana bolesnika je jedna odglavnih ~iwenica u le~ewu bolesnika, te

se mora na wu obratiti {to ve}a pa`wa.Uredna ishrana bolesnika zavisi: 1. od kva-liteta ìvotnih namirnica. 2. od na~ina iume{nosti spravqawa jela. 3. Od na~ina ka-ko se jelo prenosi iz kujne do bolesni~kesobe i tu razdequje i kako se teìm bole-snicima pomaè da hranu uzimaju. — Od is-pravnosti osobqa zaposlenog u kujni i prinegi i poslugi bolesnika na odelewima. 5.Od stalnog nadzora upravnika i wegovog po-mo}nog osobqa i deùrnog lekara bolnicena odeleqima. — Kujna mora biti u zidanoji suvoj zgradi, a ~isto}a u kujnskim prosto-rijama higijenski ispravna. Upravnik }e sepobrinuti da se lokali kujnski tako urededa je odràvawe ~isto}e na zidovima, pato-su, vratima, prozorima, bravama, pe}ima({tednwacima) i ostalom ure|aju kujne la-ko i sigurno; da zidovi i podovi nisu vla-`ni; da je snabdevawe sveòm i toplom vo-dom prakti~no i udobno; da je oticawe vo-de i ostalih te~nosti osigurano putem ka-nala i cevi; da se isparewa kujne pogodnimputem otklawaju: da se zidovi i plafoni popotrebi kre~e i premazuju, ako nisu pode{e-ni za brisawe i prawe; da se otklawaju iuni{tavaju insekti i bube, kao i mi{evi ipacovi, kako tu, tako i u magacinima hrane;da se osobqe zaposleno u kujni po potrebii ~esto kupa i rubqe presvla~i; da se po-su|e kujnsko, alati i sprave odràvaju ubesprekornoj ~isto}i. — To sve vaì i zamagacine hrane. — Perionicu mora upravnikbolnice i preko svojih organa odràvati uispravnosti: a. da prqavo rubqe nikad nedo|e u dodir sa ~istim. b. prqavo rubqe za-raznih bolesnika ne sme do}i u dodir, nitise zajedno prati s rubqem drugih bolesni-ka. Ono se mora prvo dezinfikovati, pa po-sle prati. v. da se rubqe pere po propisuupravnika, te da bude temeqno o~i{}eno, ada se u svome tkivu ne o{teti. g. da se na-bave sudovi. ma{ine, centrifuge i sve dru-go {to je za urednu i brzu tehniku prawa ru-bqa bezuslovno potrebno, u koliko je godmogu}e. d. da se rubqe su{i na najpogodni-ji na~in. |. da se po higijenskim propisimauredi prenos i sme{taj rubqa, po~ev{i od

71


bolesni~ke sobe pa do povratka iz perioni-ce u odelewa. e. da su zidovi u prostorijigde se donosi, pere i topi prqavo rubqeprevu~eni materijalom, kako bi se lako mo-gli oprati i ~istiti; da su podovi tih pro-storija postavqeni neprobojnim materija-lom u istom ciqu, kao i da je oticawe te~-nosti uvek osigurano kanalom ili cevima, teda osobqe ne stoji u vodi. Isti takav ma-terijal patosa mora biti u prostoriji, gdese prqaavo rubqe primi. — Sve dràvnebolnice moraju imati dezinfekcijone apara-te i srestva za dezinsekciju i naro~ito ude-{eno skloni{te za wih, a u velikim bolni-cama i naro~ito zidanu zgradu po preventiv-no-medicinskim propisima. — Za bolesni~-ke sobe i druge prostorije treba imati ja{pokretne lampe za dezinfekciju formali-nom. — Pojavqeni kvar ili nedostaci dez-infikcionih i desinsekcionih aparata ot-klawa}e se i popravqati neophodno i hit-no, ~im ih upravniku prijave dezinfektorili deùrni lekar. — Bolnica mora imatinaro~itu pe} za sagorevawe otpadaka svijuvrsta, ~ija mala vrednost iskqu~uje drugina~in dezinfekcije. — Ekonom bolnice nad-gleda, po uputstvima upravnika, rad slu`be-nika na bolni~kim kwigama, protokolima,dnevnicima i prepisci u arhivi. Obilazi~e{}e privredne, ekonomne, mehani~ke, ma-{inske radove, radionice i instalacije, ma-gacine, skloni{ta, kujnu, perionicu, pe} zasagorevawe otpadaka, park, ba{tu, {talu,garaù, prostorije za dezinfekciju, kapelu(mrtva~nicu), pregledava staze, puteve, po-drume, tavane, nu`nike i kupatila van ot-seka, odelewa i zavoda, |ubri{ta i pomija-re, obore i skloni{ta za pernatu ìvinu,ogradu bolni~ku, drvaru i skloni{ta zaugaq, benzin i druge zapaqive i eksploziv-ne artikle i dr. O svemu tome nadzoru eko-nom vodi kwigu u koju beleì svoja opaà-wa i obave{tava upravnika o toku poslova.Gdegod primeti nepravilnost ili neisprav-nost on ih po mogu}stvu odmah otklawa nalicu mesta ili ~ini predlog upravniku. —Ekonom bolnice duàn je stalno pratititok cena ìvotnih namirnica i ostalih po-

trebnih artikala za bolnicu na mesnom ilidrugom trì{tu, kako bi blagovremenouvek, po potrebi, mogao obrazloìti uprav-niku predloge za nabavku istih u mestu ilivan istog. — Sva trebovawa bolni~ka za na-bavku namirnica ili sli~na nare|ewa za makakav rad, koji povla~i sobom izdatak izbolni~ke kase, izdava}e se u vidu unikata iduplikata i vaì}e samo kad ih potpi{eupravnik bolnice i pored wega nadle`niodgovorni ~inovnik bolnice. — Ovaj pravil-nik propisao je i glavna na~ela o inventa-risawu bolni~ke imaovine: 1. Imaovinabolni~ka uvodi se i vodi u inventaru —imovinskoj kwigi bolnice. 2. Samo po nared-bi upravnika uvode se stvari u inventarskukwigu. 3. Iz magacina inventarskih stvarine sme se izdati niti se u magacin uneti ni-jedna stvar, bez pismene naredbe upravnikabolnce. 4. Uz inventarsku kwigu moraju seuvek priloìti u overenom prepisu ra~un-ska dokumenta isplate ili list po{iqke iprijema, ako je stvar na drugi na~in naba-vqena. 5. Inventarske stvari ne smeju se da-vati na upotrebu privatnim licima vanbolnice. 6. îm se na jednoj inventarskojstvari pojavi kvar u wenom tkivu ili sklo-pu ili delu, mora se odmah izvr{iti oprav-ka i po mogu}stvu dovesti u redovno stawe.U tom slu~aju odlagawe opravke ima se sma-trati kao nemarnost. 7. Stvari ubeleène uinventarskoj kwizi kao nove, moraju se kaotakove pokazati prilikom reinventarisawai pri svakoj vanrednoj reviziji. Izuzimawenovih stvari iz magacina za upotrebu, vr{ise referatom rukovaoca i odlukom uprav-nika. Samo je to dokaz o promewenom stawunovih stvari. Uz to se jednovremeno morajuvoditi i pokazati reversi o prijemu novihstvari za upotrebu u odelewu, otseku, zavo-du i dr. od lica, koja su odgovorna za inven-tar. — U IV tromese~ju svake godine uprav-nik bolnice naredi}e reviziju inventarskihstvari u ciqu: a. da se utvrdi u kakvom sestawu po broju i kakvo}i nalazi pokretnostbolnice. b. da li je potrebna kakva oprav-ka inventarskih stvari. v. da se inventaroslobodi dotrajalih i neupotrebqivih stva-


72

ri putem rashodovawa. — Sve se to imautvrditi protokolom. Po ukazanoj potrebito se moè u~initi i pre pomenutog roka.Tom prilikom se sastavqa nov godi{wi in-ventar. Pro{logodi{wi inventar se tadazakqu~uje komisijski i ~uva u bolnici kaora~unska kwiga; nov inventar se vodi u na-rednoj godini. — Za pa`qivo i uredno is-kori{}ewe inventarskih stvari u bolni~kojupotrebi, odgovorni su: 1. Upravnik bolni-ce i {ef odelewa, zavoda, otseka i dr. u ko-liko moraju, po slu`benoj du`nosti, voditinadzor kako se inventarske stvari u tokuwihove upotrebe odràvaju. 2. Neposrednirukovaoc inventarskih stvari, bilo da seone nalaze u magacinu (glavnom ili rezer-vnom), bilo da su one izdane na revers (ru-kovawe, upotrebu) {efu odelewa, otseka, za-voda i dr., odnosno licu, koje {ef odredida stvarima na wegovom odelewu i dr. ruku-je, bilo da su propisno izdane na rukovawedrugim, naro~ito odre|enim slu`benicima(nudiqi, bolni~aru, bolni~arki, babici,previja~u, laborantu, dezinfektoru, {oferu,tehni~kom osobqu, ko~ija{u i dr.). 3. Sveosobqe, kome je poverena slu`ba u bolnici,po{to je po prirodi slu`be du`no da ~uvadràvnu imaovinu i da odmah po saznawuprijavi neposredno pretpostavqenom stare-{ini povredu, kvar ili nestanak inventar-skih stvari. 4. Vi{a inspekciona vlast (de-legati banskih uprava ili ministarstva) ukoliko je du`na da pri svakom pregledubolnice izvidi, da li se uredno rukuje in-ventarom, neispravnosti konstatuje i pri-meni sankciju odgovornosti. — Pod rashodo-vawem razume se ra~unsko-administrativnipostupak: da se inventarske stvari, koje sudotrajale t. j. za redovnu upotrebu nepri-kladne ili uni{tene ili nestale, propisnoiz inventarske kwige ispi{u. — Za svakuinventarsku stvar, koja usled dotrajalosti,izlomqenosti ili drugog kvara postane ne-upotrebqiva za redovnu upotrebu, mora nad-le`ni slu`benik odmah podneti upravnikuprijavu i stvar predati na ostavu u skloni-{te stvari za rashodovawe. Kad se rashodo-vawe vr{i, rukovaoc }e u predloènom spi-

sku uvek ozna~iti kog je datuma stvar pri-javqena. — Nijedna inventarska stvar nemoè se rashodovati dok se ne podnese ko-misiji na uvi|aj. Izuzetak od toga ~ine: a.sasvim izgorele (odnosno uni{tene) stvariza koje se podnesu dokazna akta. b. ukrade-ne stvari, za koje je bezuspe{no zavr{ena is-traga. v. Stvari nestale po sili okolnostiusled elementarnih nepogoda i sli~nog, zakoje se tako|e podneti dokazna akta izvi|a-ja. — Rashodovawe se vr{i komisiski po od-redbi upravnika. — Rashodovawe je nepra-vilno, ako re{ewe o istom nije jednovreme-no ubeleèno u inventarsku kwigu. — Po-cepano i o{te}eno rubqe ne sme se iz pe-rionice izdavati na upotrebu, nego odmahpo prawu izdvojiti i nedeqno jedanputpredloìti upravi bolnice radi daqeg na-

73


re|ewa. — Rok trajawa rubqa u bolnici za-visi: a. od kvaliteta rubqa. b. od okolno-sti da li u bolnici ima za svakog bolesni-ka normalni minimalni broj rubqa. v. odurednosti i ve{tine prawa i ure|ewa peri-onice. g. od na~ina rukovawa rubqem u re-dovnoj upotrebi. d. od na~ina kroja i izra-de. — Predlog za rashodovawe instrumena-ta i medicinsko-higijenskih aparata u {i-rem smislu podnosi {ef odeleqa, otseka,zavoda. Za ve}e bolnice moraju sva 3 ~lanakomisije biti lekari; u mawim 2 lekara i1 ~inovnik. U slu~aju kad je potrebno sta-riji tip instrumenta ili medicinsko-higi-jenskog aparata zameniti novijim i nesumwi-vo prakti~nijim i boqim, to }e se uraditipo obrazloèwu {efa i re{ewu naredbo-davca I. stepena ili wegovog ovla{}enika.

Na Cveti 1902.godine u salitada{we Velike

{kole osnovano je Dru-{tvo za ~uvawe narod-nog zdravqa sa zadat-kom da organizuje pri-vatnu inicijativu naradu za unapre|ewezdravqa i za podizawezdravstvenog blagosta-wa. Dru{tvo pokre}unekoliko dalekovidihlekara i socijanih radnika, ali, za razli-ku od dotada{weg na~ina organizovawa so-cijalnih akcija, oni uzimaju kao glavni za-datak da organizuju same narodne mase ~i-je zdravqe treba ~uvati, da wih aktivira-ju u uvuku u saradwu na podizawu zdravqa.

I trideset jednu godinu Dru{tvo je vernonastojalo da svoj rad razvije u ovom pravcu,da razvije {to ja~u svest i {to svesniju sa-radwu samog naroda za zdravstveni rad. Dru-{tvo ve} u svom po~etku osniva Doma}inske{kole i daje za Srbiju nov na~in uspe{nogprosve}ivawa ène na selu. Ve} 1906. otpo~i-we izlaziti odli~an list za prosve}ivawe,„Zdravqe“, koji je uzeo boqi pravac nego ije-dan popularan list u nas do toga vremena. Uovom listu se pokre}u i raspravqaju sva pi-tawa zdravstvene politike, higijenske i soci-jalno-medicinske akcije i zdravstvenog prosve-}ivawa. I zaista u Srbiji toga vremena Dru-

{tvo za ~uvawe narodnogzdravqa bilo je najzna~aj-niji ~inilac u prosve}iva-wu naroda. Niko u to do-ba nije vi{e na tom poquuradio, niko nije ve}euspehe pokazao. Ako sepregledaju godi{ta „Zdra-vqa“ iz tih godina, shvati-}e se velika radqivostDru{tva i velika kori-snost, koju je ono donosi-lo narodu svojim radom.

Nema ni jednog zna~ajnog pitawa iz zdravstve-ne i prosvetno-zdravstvene politike na komese nije u Dru{tvu toga vremena radilo, ras-pravqalo i predlagalo.

Posle ratova za ujediwewe Ju`nnh Slove-na, Dru{tvo obnavqa svoj rad. Ali su se pri-like ve} izmenile. Dràva uzima u svoje ru-ke organizacnju higijenske i socijalno-medi-cinske slu`be. Velika pitawa, o kojima se udru{tvu mnogo raspravqalo i pisalo, dobiva-ju posle rata u Kraqevini Jugoslaviji prak-ti~na re{ewa; osnivaju se ustanove i pribi-raju stru~waci koji }e na wihovim re{ewi-ma u narodu raditi. Ali tek tada postaje idru{tvenn rad jako potrebnim. Javqa se po-treba za organizovanim radom na prosve}iva-wu vi{e nego ranije. I taj posao prihvata od-mah Jugoslovensko dru{tvo za ~uvawe narod-nog zdravqa. Ministarstvo narodnog zdravqaobilato potpomaè Dru{tvo u obnovi lista

75



1 Prof. dr Stevan Ivani}, direktor Higijenskog zavoda (danas Instituta „Batut“) i predsednik Jugoslovenskogdru{tva za o~uvawe narodnog zdravqa.

* Iz: „Spomenici Prve zemaqske higijenske izlo`be“, Beograd, od 19. avgusta do 25. septembra, 1933.

Zadaci Jugoslovenskog dru{tva za ~uvawe narodnog zdravqa (1902-1933)*S. Ivani}1

Slika 1. D-r Stevan Z. Ivani}, predsednik Ju-goslovenskog dru{tva za ~uvawe narodnogzdravqa.

„Zdravqe“, i mo`da nikad ranije nije „Zdra-vqe“ u tolikom broju izlazilo i toliko ras-prostraweno bilo. Ali to je jedva dve godi-ne potrajalo, pa je napu{teno. Osnove nisu bi-le postavqene kao {to treba. I ubrzo Dru-{tvo, ostavqeno samo sebi, po~iwe traìtisamostalno, nepotpomognuto ni od koga, svojput. Nije to bilo lak zadatak i nije to bilobez te{ko}a i napora. Deset godina skorotrajala je ova perioda kolebawa i traèwa.Ali Dru{tvo za sve to vreme nije napu{ta-lo svoj osnovni zadatak: prosve}ivawe naro-da, iako je postepeno napu{tano od mnogihranijih saradnika. I naposletku ovaj istrajanrad i ovo ìlavo dràwe urodilo je velikimplodovima. Jugoslovensko dru{tvo za ~uvawenarodnog zdravqa obnovilo je svoj rad, prona-{lo nove puteve u novim prilikama na{egnaroda i naro~ito u novoj organizaciji zdrav-stvene slu`be na{lo je novo mesto, gde }ebiti od velike koristi zdravstvenoj politi-ci i gde }e koristiti narodnom zdravqu.

Dru{tvo je jo{ od osnivawa jugosloven-ske dràve i od po~etka nove zdravstvenepolitike jasno videlo da mu je zadatak da{to intenzivnije radi na narodnom prosve-}ivawu. Kad su se pojavile zdravstvene za-druge i kad su one ìlavom borbom i zadi-vquju}om otporno{}u pobedile mnogobrojnejavne i tajne neprijateqe, Dru{tvo je uovim ustanovama tako|e videlo velikog izna~ajnog saradnika na aktivnom radu zaunapre|ewe narodnog zdravqa, kome ne}e bi-ti na odmet prosvetila~ki rad Dru{tva.

I Dru{tvo je godinama traìlo saradwui s dràvnom zdravstvenom organizacijom is privatnom inicijativom za podizawe na-rodnog zdravqa, naro~nto sa zdravstvenimzadrugama. Rad u tome pravcu urodio je zna-~ajnim plodovima i ova godina predstavqaveliki datum u razvijawu {iroke saradweizme|u svih ~inilaca zdravstvene slu`be.Velika zasluga za taj uspeh pripada na{emDru{tvu, jer je ono uporno teìlo n neumor-no radilo na tom delu.

Prvi uspeh u tom traèwu saradwe bio jesporazum o zajedni~kom radu sa Savezomzdravstvenih zadruga. Obe organnzacije su iz-


76

davale posebne listove. Sporazumom su spo-jena oba lista u „Zdravqe–Zdravstveni po-kret“. Novi list je preure|en i pove}an, ta-ko da je postao jedan od najboqih i svojom ra-znovrsno{}u sadràja posluì}e kao izvr-sno sredstvo za zdravstveno prosve}ivawe.

Ali organizacije su se sporazumele i odrugim zajedni~kim poslovima u ciqu prosve-}ivawa, naro~ito za odràvawe te~ajeva, do-ma}i~kih {kola, predavawa, filmova itd.

Dru{tvo se, me|utim, nije zadràlo samona tome. Uz saradwu zdravstvenih zadruga idrugih organizacija privatne inicijative,kao i u saradwi sa higijenskim ustanovama,Ministarstva socijalne politike i narodnogzdravqa, Jugoslovensko dru{tvo za ~uvawenarodnog zdravqa u~inilo je velike napore,da ostvari Prvu zemaqsku higijensku izlo-`bu. Zna~aj ove izlo`be u sistemu narodnogprosve}ivawa za novu zdravstvenu politiku jeprvorazredan. Ona }e sluìti kao osnova zarazvijawe prvog uslova svake socijalne akci-je, za stvarawe higijenske svesti u naj{irimslojevima naroda. Svest je prvi uslov da sestvori nova voqa i snaga za borbu za higi-jenske uslove ìvota. Bez svesti ne moè bi-ti organizovanog i planskog rada na podiza-wu narodnog zdravqa. Svest stvara organiza-cije i aktivira naj{ire slojeve naroda zarad i borbu, da se izmeni stawe stvari i dase stvore novi uslovi i nove prilike ìvo-ta. To je ciq Jugoslovenskog dru{tva za ~u-vawe narodnog zdravqa. Ono ovom svojom ak-cijom stvara preduslove za smi{qen i orga-nizovan rad u svima pravcima na podizawu iunapre|ewu narodnog zdravqa.

Koliko }e Dru{tvo mo}i ostvariti ovajsvoj veliki zadatak zavisi od wegovih snaga. Aovu snagu moè mu dati samo narod osnivawempodruìna i organizovawem u Dru{tvo. Na-rodne mase sa sela pristupaju ovoj organizaci-ji. Jo{ je mali priliv inteligencije, koja tre-ba da ga pomogne u ovom poslu. I Dru{tvo za~uvawe narodnog zdravqa naro~ito apeluje naqude iz svih slojeva narodne inteligencije, dase vi{e zainteresuju wegovim radom i da ga po-mognu na ostvarewu velikog narodnog zadatka:za{tite narodnog zdravqa.

77


Aran|elovi} D-r Aran|el, upravnik Domanarodnog zdravqa – Poàrevac;

Bijeli} Uro{, advokat, sekretar Sredi{wegodbora Narodne odbrane – Beograd;

Blagojevi}-Bovolini Nikica, diplom. nudi-qa, Beograd;

Brankovi} Milan, prota – Poàrevac;Vitorovi}, mag. farm. Jovan, apotekar –

Beograd;Vra~evi} D-r Miodrag, {ef Antituberku-

loznog dispanzera – Beograd,Gligorijevi} Stanoje, zemqoradnik – Sko-

baq;Dojmi D-r Lovro, upravnik Doma narodnog

zdravqa – Mostar;Dragi} D-r Milorad, {ef otseka Central-

nog higijenskog zavod – Beograd;Duni} D-r Mihajlo, upravnik bolnice – [abac;\aja D-r Aleksandar, referent Ministar-

stva saobra}aja – Beograd,\uri~i} D-r Ilija, docent universiteta –

Beograd,

Konstatinovi} D-r Bogoqub, {ef odeqewaCentralnog higijenskog zavoda – Beograd;

Kosti} D-r |. Aleksandar, profesor uni-versiteta – Beograd;

Kujunxi} D-r Vojislav, na~elnik Min. narod.zdravqa u penziji – Beograd;

Markovi} Sava, upravnik osnovne {kole –Tomislavac;

Mileti} arh. Svetozar, arhitekt Op{tedr`. bolnice – Beograd;

Risti} D-r Nikola, na~elnik Ministarstvanarodnog zdravqa – Beograd;

Simovi} D-r Milo{, primarijus Op{te dr-àvne bolnice – Beograd;

Simunovi} D-r Stevan, {ef odeqewa higi-jenskog zavoda – Split;

Toma{evi} in`. Velisav, {ef odeqewaCentr. higijenskog zavoda – Beograd;

]osi} Darinka, u~iteq u penziji – Beograd;[najder D-r Karlo, upravnik Saveza zdrav-

stvenih zadruga – Beograd.

Aneks I

Glavni odbor Jugoslovenskog dru{tva za ~uvawe narodnog zdravqa

PretsednikIvani} D-r Stevan

direktor Centralnog higijenskog zavoda

Prvi potpretsednikg-|a Natalija D-r Manojla Smiqani}a

profesora

Drugi potpredsednikHofmanovi} Qubomir

na~elnik Ministarstva

Prvi sekretarPirc D-r Bojan

{ef otseka Centralnog higijenskog zavoda

Drugi sekretarg-|a Agnija Milenka Nedi}a

generala

BlagajnikJankovi} Mom~ilo

advokat

^lanovi odbora :

Zdravstveni kongres Jugoslovenskog dru-{tva za ~uvawe narodnog zdravqa i Savezazdravstvenih zadruga odràn na dan 11 sep-tembra 1933 god. u Beogradu po saslu{awureferata o aktuelnim zdravstvenim pita-wima donosi ovu rezoluciju:1. Zdravs{veno stawe na{eg naroda zahte-

va da se poja~aju sve akcije koje idu zaunapre|ewem narodnoga zdravqa i u tomciqu treba dejstvovati kod svih fakto-ra, da ovome radu posvete najve}u pa`wu,a naro~ito da se za wega stave na ras-poloèwe potrebna materijalna sred-stva. U ovome pogledu svaka {tedwa jeneracionalna pa je èqa da se dràvni ibanovinski buxeti za zdravqe ne samo nesmawuju nego da se i pove}aju.

2. Op{ta kriza i privredni odnosi dana-{wice u najja~oj meri isti~u va`nost iukazuju na potrebu zajedni~ke akcije ure{avawu svih pitawa pa i zdravstvenih.Privatne organizacije u tom imaju svo-ju veliku i zna~ajnu ulogu, pa ih trebasmatrati i u radu na podizawu narodnogzdravqa kao saradnike javnih ustanova iu tome treba ih pomo}i moralno i ma-terijalno.


78

3. Shvataju}i da je rad na za{titi i po-boq{awu kvaliteta na{e rase jedno odprvorazrednih i veoma pre{nih nacio-nalnih potreba, èqa je da se i kod nas{to pre organizuje sprovo|ewe rasno-hi-gijenskih mera, koje nauka predlaè.

4. Polaze}i sa gledi{ta da bez svesnogprosvetno i zdravstveno vaspitanog na-roda ne moè biti sigurna uspeha u ra-du na unapre|ewu narodnog zdravqa, Kon-gres podvla~i potrebu najve}e akcije me-|u {irokim slojevima naroda na zdrav-stvenom prosve}ivawu i to svim raspo-loìvim sredstvima a naro~ito prekoorganizacija u samom selu. U tom prav-cu ne smeju se traìti u{tede, a celo-kupna prosvetna politika treba da iovaj rad uzme u svoj program.

5. U ciqu uspe{nog rada na zdravtvenomprosve}ivawu isti~e se potreba rada izdravstvenih organizacija me|u omladi-nom i ènama, sa wima i za wih. Istotako se isti~e potreba spremnih u~ite-qa i sve{tenika u narodu za taj rad.Wih treba za ovaj rad osposobiti kao imaterijlno obezbediti.

Aneks II

Rezolucnja zdravstvenog kongresaa

Kada se na sedniciJugoslovenskog dru-{tva za ~uvawe na-

rodnog zdravqa od 17. jula1932. godine usvajao pro-gram rada za 1932/33. godi-nu, usvojen je predlog. da seove godine priredi velikahigijenska izlo`ba, na kojojbi u~estvovala cela zemqa.Istovremeno je bio iza-bran i Izlo`beni odbor od7 ~lanova dru{tvenog Glav-nog odbora, kojima je bilopovereno izvo|ewe ovog va-`nog posla.

Izlo`beni odbor odmahje pregao na posao i 19. av-gusta ove godine predao jena{oj javnosti rezultat svogvi{emese~nog rada: I zemaqsku higijensku iz-lo`bu, pod pokroviteqstvom Wegovog Veli-~anstva Kraqa Aleksandra I. Ne navodim,pored veoma razgranatih organizacionih ra-dova, veliki broj sednica, intervencija i dr.,{to je taj odbor imao da svr{i. Posao jebio vrlo naporan i on je sre}no bio savla-dan jedino zahvaquju}i velikoj voqi i odu-{evqenom radu ~lanova odbora, koji su sena posao ba-cili s mnogo idealizma i nese-bi~nosti. Ali i pored svega toga, uspeh nebi bio ovoliki da nam nije pruìo pomo} ce-lokupan dràvni higijenski aparat, a naro-~ito Centralni higijenski zavod kao i mno-ga dru{tva. Sa svima wima odbor je najte{we

sara|ivao i kod svih je na-ilazio na potpuno razume-vawe i punu pomo}.

Sada, kada je izlo`bave} zavr{ena, potrebno jere}i za{to je bio sav ovajnapor Izlo`benog odbora,wegovih saradnika i po-mo}nika.

Potreba higijenskogprosve}ivawa u na{oj ze-mqi je o~igledna. Na{ ~o-vek ne poznaje dovoqno se-be i okolinu u kojoj ìvi.Danas se i kod nas ~esto,~e{}e nego {to se misli,ìvi jedino onako kako seìvot sam po sebi u svojojneumitnosti name}e. Glav-ni doga|aji u ~ove~jem ì-

votu odigravaju se mawe vi{e automatski:qudi se ra|aju, jer je to neizbe`no; ìve uvrlo nepovoqnim okolnostima, iako je mo-gu}e da se ìvot u mnogo ~emu popravi iusavr{i; boluje se, iako se bolest mogla iz-be}i; umire se pre vremena, iako se smrt mo-gla posigurno odloìti. Jednom re~ju, ~ovekse ~esto podaje `nvotu na jedan nedostojnopasivan na~in. Velika masa naroda, ve}a ne-go {to se misli, otaqava ìvotne potrebebez ikakve èqe da na wih uti~e, a naro-~ito da ih reguli{e. Zato postoje mnogi ne-dostaci u ishrani, u odevawu, u ìvqewu, ura|awu qudi. Kako je ~ove~ja ma{ina prira|awu pu{tena u pokret, tako ona sama ra-

79



1 Prof. dr Aleksandar \. Kosti}, profesor Medicinskog fakulteta u Beogradu.* Iz: „Spomenica Prve zemaqske higijenske izlo`be“, Beograd, od 19. avgusta do 25. septembra 1933.

O smislu i zna~aju Prve zemaqske higijenske izlo`be*A. Kosti}1

Slika 1. D-r Aleksandar \. Kosti} pred-sednik izlo`benog odbora.

di i ~ovek se u wen rad — bez velike mu-ke — ne usu|uje da se me{a. Malo je qudi,koji ne znaju {ta pokre}e èleznicu, auto-mobil, aeroplan. Me|utim, mnogo je qudi,koji jo{ ne znaju {ta pokre}e qudsku ma{i-nu, koje su wene potrebe, {ta joj smeta, a{ta pomaè. Pogledajte zemqoradnika, ko-ji nema nikakve {kole i koji je u svemu sa-mouk: on nekad zadivquje svojim znawem iumewem u rukovawu najsloènijim sprava-ma; on je ~udno dovitqiv i ume{an; on po-znaje u tan~ine ìvot i potrebe svoje sto-ke; on zna prirodu svoje zemqe koju obra|u-je. Ali, na àlost, on ne poznaje svoju sop-stvenu ìvu ma{inu, niti zna sve wene po-trebe, ni wen rad. A kakav je u tom pogle-du {kolovan ~ovek? On zna tehniku – toli-ko da svojim sposobnostima zadivquje – onpoznaje kwièvnost, umetnost, istoriju, onse s upehom bavi industrijom, finansijama,trgovinom, politikom. Ali, za ~udo, ni onne poznaje, srazmerno svojoj obrazovanosti,svoje telo, ni wegove potrebe, ni wegov rad,ni wegove poreme}aje. On ne zna dovoqno ka-ko }e svoju ma{inu da osposobi za dug iplodan rad. On se ~esto u tom pogledu iz-jedna~uje sa prostim seqakom, sa ne{kolo-vanim ~ovekom, jer {kolovanost ne zna~iuvek i obrazovanost. Nadrilekarstvo, koje udana{wem dru{tvu tako uspe{no cveta, po-sledica je nedou~enosti i neprosve}enosti.Ne samo da se svi krugovi rado poveravajunadrilekarima, ve} se ose}a jedna op{tasklonost ka vr{ewu nadrilekarstva; svaki jeu dana{wem dru{tvu pomalo nadrilekar.Koliko ima qudi koji }e se primiti daoprave gramofon, parnu ma{inu, lokomoti-vu, iako wihov sastav ne poznaju!? Oni ko-ji to nisu specijalno prou~avali ne}e senikad latiti takve opravke, iako se ti~eopravke jedne mrtve ma{ine. Ali zato u bo-lesti, u kvaru qudske ìve ma{ine, svi sa-vetuju, svi stavqaju ili popravqaju diagno-zu, svi poku{avaju da le~e, svi prori~u is-hod bolesti, ne shvataju}i pri tome kolikuodgovornost time na sebe primaju.

Kroz ovu izlo`bu hteli smo da na{ojjavnosti pokaèmo kako je qudska ma{ina


80

sloènog sastava i kako su raznovrsne we-ne potrebe. Svi nisu slo`ni u tom da li jepopularisawe medicinskih znawa korisno ipreporu~qivo. Ima ~ak i lekara koji se to-me protive. Mi ne stojimo na tom gledi-{tu. [to ~ovek vi{e zna medicinu i wenetekovine, sve je oprezniji i razumniji usvom ìvotu. Kad bi laici vi{e poznavalimedicinu, kad bi dubqe u{li u su{tinu bo-lesti, kad bi izbliè upoznali prouzroko-va~e bolesti i te{ku borbu s wima, kad biimali ta~an pojam o velikim naporima me-dicinske nauke da se bolesti preduprede izdravqe odrì – onda se posigurno ne bi ta-ko lako odlu~ivali da se nepozvani me{ajuu predohranu i le~ewe bolesti. Da li jeiko stradao {to je imao i suvi{e medicin-skog znawa? Da li je uop{te mogu}e dazna~ewe nekog unesre}i? Da li je iko postaoza svoju okolinu opasan i {tetan za to {toje suvi{e znao? Mislim, da se na svako ovopitawe moè odgovoriti odre~no. Ne! Ni-ko zbog toga nije stradao, niti je postaoopasan i {tetan. [tetan je i opasan pookolinu onaj koji ne zna, a misli da zna.Priroda nas je snabdela nagonima i potre-bama, ali ne i potrebnim znawem. Ni u jed-noj grani svoga ìvota stvarno civilizova-ni qudi ne ìve i ne smeju da ìve samo poinstinktu, ve} po uputu koji nam pruà na-uka: znawe osvetqava sve puteve, pa nam mo-ra osvetliti i put koji ~oveka vodi u zdravìvot. Ali do saznawa se dolazi te{ko. ô-vek po~iwe da zna tek onda kada se uveri davrlo mnogo ne zna: otkrivawe sopstvenogneznawa je prvi i najteì stupaw saznawa.Svaki ~ovek, ma kakve struke on bio, morateìti, dakle, da stekne {to vi{e znawa, uovom slu~aju {to ve}u zdravstvenu kulturu,pre svega radi sopstvenog dobra, a kroz se-be i radi dobra i blagostawa naroda i ~o-ve~anstva.

U higijenskom prosve}vawu jedai od naj-uspe{nijih na~ina rada jeste prire|ivaweovakvih izlo`bi, koje svojom neposredno-{}u vr{e vrlo jak uticaj na mase. Higijen-ske izlo`be, istina u mawem obimu, prire-|ivane su kod nas od strane pojedinih hi-

gijenskih zavoda. Pored sasvim malih, pri-re|ivane su i ve}e izlo`be u Qubqani iZagrebu. U oba ova mesta bile su vezane zavelesajam, odn. zbor, da bi broj posetilacabio ve}i.

Zamisao ove izlo`be bila je donekleobratna. Imali smo nameru da uz pou~nideo, koji smo smatrali stoèrom cele izlo-`be, organizujemo jedan deo koji }e imati za-datak da pomaè prnvredu koja je u vezi saprimenom higijene u naj{irem smislu te re-~i. Drugim re~ima, pored stru~no-pou~nogdela izlo`be trebalo je stvoriti i pri-vredno-trgovinski deo, u neku ruku revijuzdravstveno-privredne radinosti.

Vezati privredu za higijenski pokret iobratno: dovesti potro{a~a u vezu sa oni-ma koji proizvode objekte u vezi sa ~oveko-vim zdravqem — to je jedan od pravaca u ko-jima je izlo`beni odbor radio.

Drugi pravac, kojim je odbor u svom ra-du i{ao, bio je da ovu izlo`bu izvede u naj-uòj saradwi sa svima koji rade na istompoqu. Veliki broj ustanova, kao i privat-

81


nih dru{tava i organizacija, koji su na iz-lo`bi u~estvovali, dokaz su da nastojawaIzlo`benog odbora nisu bila uzaludna. Sa-radwa celokupne javne i privatne zdravstve-ne organizacije jo{ nikad nije do{la doovakvog izraàja kao ovog puta. Ova izlo`bazato u neku ruku predstavqa zdravstvenusmotru na{e zemqe. Uspeh ove izlo`be je us-peh te vi{estruke saradwe. Rezultat na{egrada ukazuje da treba produìti istim pu-tem i da je kooperacija razli~nih ustanovai organizacija sa sli~nim ciqem ne samo ko-risna, ve} i apsolutno potrebna za efika-sno sprovo|ewe velikog zadatka. Kod nas,gde patimo od toga da svaki vu~e na svojustranu — a takav je „rad“ ~esta pojava kodna{ih organizacija — teàk je teren zastapawe malih u ve}e organizacione jedini-ce. No, Izlo`benom odboru je ipak po{loza rukom — zapostavqaju}i ~esto vlastiteinterese radi zajedni~kih — da tu saradwuostvari. Uspeh ovakvog zajedni~kog radatreba da nam je svima {kola za na{ rad ubudu}e.

Pod pokroviteqs{vom W. V. Kraqa Aleksandra I

JUGOSLOVENSKO DRU[TVO ZA ÛVAWE NARODNOG ZDRAVQA

PRIREDILO JE

PRVU ZEMAQSKU HIGIJENSKU IZLO@BU

OD 19 AVGUSTA 1933 DO 20 SEPTEMBRA 1933(PRODU@ENU DO 25 SEPTEMBRA 1933)

Kao dokaz napora i uspeha ove velike zdravstvene manifestacije uizvo|ewu dru{tvenog programa i postavqenog gesla

ZA DOBRO ZDRAVQE I BOQA POKOQEWA

OVU

SPOMEN-KWIGUIZDAJE IZLO@BENI ODBOR

Karamehmedovi} D-r Hamdija, Mnnistar i biv{i Ministar narodnog zdravqa;

Kruq D-r Uro{, senator n biv{i Ministar narodnog zdravqa;

Mileti} D-r Slavko, biv{i Ministar narodnog zdravqa;

Popovi} D-r Ger. Dobrivoje, narodni poslanik i biv{i Ministar narodnog zdravqa.

Mihajlovi} Ilija, narodni poslanik;Stanojevi} Milutin narodni poslanik.


82

Aneks I

Po~asni odbor Prve zemaqske higijenske izlo`be

Sr{ki} D-r Milan, pretsednik Ministar-skog saveta;

Paveli} D-r Ante, pretsednik Senata;Kumanudi D-r Kosta, pretsednik Narodne

skup{tine;Puceq Ivan, Ministar socijalne politike

i narodnog zdravqa;[umenkovi} D-r Ilija, Ministar trgovine

i industrije;Maksimovi} Bo`idar, Ministar pravde;

Radivojevi} Lazar, Ministar saobra}aja;Stojanovi} Dragomir, armijski general,

Ministar vojske i mornarice;Lazi} @ivojin, Ministar unutra{wih po-

slova;Stankovi} D-r Radenko, Ministar prosvete;Han`ek D-r Lavoslav, Ministar za fizi~-

ko vaspitawe;Toma{i} D-r Qubomir, Ministar poqopri-

vrede;

Jablanovi} D-r Josif, ban Primorske banovine;Maru{i} Drago, ban Dravske banovine;Matkovi} Dobrica, ban Dunavske banovine;Milosavqevi} Sv., ban Vrbaske banovine;

Nikoli} Milan, ban Moravske banovine;Perovi} D-r Ivo, ban Savske banovine;Popovi} Velimir, ban Drinske banovine;Stani{i} D-r Al., ban Zetske banovine;

Alaupovi} D-r Tugomir, prvi potpred-sednik Crvenog krsta Kraqevine Jugo-slavije;

Anti} D-r Dimitrije, dekan Medicinskogfakulteta, Beograd;

Gangl Englebert, prvi zamenik stare{ineSaveza sokola Kraqevine Jugoslavije;

Zalokar D-r Aloja, pretsednik Jugoslo-venskog lekarskog dru{tva,

Krbek D-r Ivo, pretsednik Op{tine gradaZagreba,

Petrovi} Milutin, pretsednik Op{tinegrada Beograda,

Ple~nik D-r Ivan, dekan Medicinskog fa-kulteta, Qubqana,

Puc D-r Dinko, pretsednik Op{tine gradaQubqane;

Saltikov D-r Sergije, dekan Medicinskogfakulteta, Zagreb;

Tomi} Du{an, dekan Tehni~kog fakulteta,Beograd;

Haxi D-r Stevan, pretsednik Saveza sport-skih saveza;

[ilovi} D-r Josip, pretsednik Jugosloven-ske unije za za{titu dece;

Lazarevi} Manojlo, Upravnik grada Beograda.

Ambroì} D-r Matija, profesor Univer-ziteta — Beograd;

Anti} D-r Du{an, lekar Higijenskog zavo-da — Novi Sad;

Beri} D-r Mladen, na~elnik Op{te dràv-ne statistike — Beograd;

Bavolini-Blagojevi} Nikica, sestra nudiqa— Beograd;

Bresler Kamilo, {ef fotofilmske labora-torije {kole narodnog zdravqa — Zagreb;

Vaji} D-r Boìdar, hemi~ar Centralnog hi-gijenskog zavoda — Beograd;

Vra~evi} D-r Miodrag, {ef Antituberku-loznog dispansera — Beograd:

Vuji~i} D-r Gavro. v. d, direktora Higijen-skog zavoda — Bawa Luka;

Vuletin D-r Marija, lekar Zavoda za zdran-stvenu za{tntu matera i dece — Beograd:

Dragi} D-r Milorad, lekar Centralnog hi-gijenskog zavoda — Beograd:

\uri~i} D-r Ilija, docent Univerziteta —Beograd;

Ili} D-r Sima, {ef Ambulante za ko`ne iveneri~ne bolesti — Beograd;

Jankovi} Mom~ilo, advokat — Beograd;Joci} D-r Dobrila, lekar Centralnog higi-

jenskog zavoda — Beograd;Kali} D-r Dimitrcje, v. d. {efa odeqewa

Centralnog higijenskog zavoda —Beograd;Kaunic D-r Pavle, direktor Higijenskog za-

voda — Sarajevo;Kenig D-r Rudolf, lekar [kolske polikli-

nike — Beograd;Ki}evac D-r Milan, docent Univerziteta —

Beograd;Kraqevi} D-r Milan, v. d., direktora Higi-

jenskog zavoda — Zagreb;Markovi} D-r @ika, lekar Zavoda za zdrav-

stvenu za{titu matera i dece — Beograd;Mileti} D-r Radomir, direktor Higijen-

skog zavoda — Cetiwe;

83


Palmovi} D-r Ferdo, lekar Suzor-a — Za-greb;

Pauli} Dragutin, {ef odeqewa „Putnik“-a A. D. — Beograd;

Per{e Vladimir, direktor „Putnika“-a A.D.— Beograd;

Petri~ D-r Karl, v. d. direktora Higijen-skog zavoda — Qubqana;

Popovi} D-r Jovan, {ef odeqewa Higijen-skog zavoda — Novi Sad;

Prebeg D-r @ivko, lekar [kole narodnogzdravqa — Zagreb;

Radulovi} D-r Milivoje, san. potpukovnik —Beograd;

Ramzin D-r Sergije, bakteriolog — Beograd;Rankov D-r Milivoje, direktor Higijenskog

zavoda — Skopqe;Rosuhin D-r Josip, {ef odeqewa [kole na-

rodnog zdravqa — Zagreb;Rogina in`. Boìdar, hemi~ar {kole na-

rodnog zdravqa — Zagreb;Stanarevi} D-r Dobrosav, direktor Higijen-

skog zavoda — Ni{;Tartaqa D-r Gvido, lekar Higijenskog zavo-

da — Split;Han D-r @eqko, {ef-lekar Suzor-a — Za-

greb;Helihova Ruà, pomo}nica direktora {ko-

le za nudiqe — Beograd;Hempt D-r Adolf, direktor Higijenskog za-

voda — Novi Sad;Hloupek D-r Drago, {ef odeqewa [kole

narodnog zdravqa — Zagreb;[irola Mladen, kustos muzeja [kole narod-

nog zdravqa — Zagreb;[kari} D-r Josip, direktor Higijenskog za-

voda — Split;[najder D-r Karlo, upravnik Saveza zdrav-

stvenih zadruga — Beograd;[~erbakov D-r Aleksej, profesor Univer-

ziteta — Beograd.

Aneks II

Referenti i stru~ni saradnici Izlo`benog odbora

Jugoslovensko dru{tvo za ~uvawe narod-nog zdravqa prire|ivawem Prve zemaq-ske higijenske izlo`be ostvarilo je ve-

liku zamisao i davne te`we javnih radnika,propagatora zdravijeg i boqeg ìvota, kaoi mnogih ustanova, koje imaju u svom progra-mu rad na zdravstvenom prosve}ivawu naro-da. Moè se slobodno re}i da je ova izlo-`ba najve}e delo koje je do sada u Jugosla-viji stvoreno u radu na zdravstvenom prosve-}ivawu naroda. Kad se to tvrdi, onda se pr-venstveno misli na wen postanak i izvo|e-we, na organizacionu wenu stranu. Tu se na-ime manifestovala sva velika snaga privat-ne inicijative, wom se jasno utvrdila kori-snost saradwe raznih organizacija, izlo-`bom se pokazao pravilan odnos javnihzdravstvenih ustanova prema privatnoj ini-cijativi, u woj se ispoqila aktivnost {i-rokih slojeva na higijenskom radu i wiho-vo dobro shvatawe za taj rad. U ovom leìveliki zna~aj izlo`be koja je proizvod sil-nih napora, u kojima su u~estvovali svi, kaoi proizvod truda koji je uloèn za sve. Po-red toga, radom na izlo`bi pokazalo se ja-sno kakve sve metode treba upotrebqavatine samo u zdravstvenom prosve}ivawu, negouop{te u organizaciji rada. Izlo`ba, wenopripremawe i organizovawe, dali su mnogomaterijala za pravilnu ocenu, gde leì us-peh u ovakvom radu. S te ta~ke gledi{ta, ovaizlo`ba je imala ogromnu vrednost za svejavne radnike na poqu narodnog dobra istokao {to je za sve, a osobito za {iroke slo-jeve naroda, bila pou~na. Ona je bila i

ostala prava {kola i za prire|iva~e i zaposetioce. Sve to zasluùje da se ovom pri-likom, kad se objavquje ovo izdawe kao traj-na uspomena na izlo`bu, podvu~e zna~aj inajnovije iskustvo ste~eno prire|ivawemove izlo`be, osobito s obzirom na organi-zaciju rada, ukazuju}i na uslove, od kojihzavisi wegov uspeh.

Na samoj izlo`bi postojao je otsek zazdravstveno prosve}ivawe, u kome se istaklapotreba, na~ela, metod i sadrìna ovog ra-da. Dosta zbijeno, sa pou~nim slikama iobjektima, sa trezvenim obja{wewem, ovde jeiznesen ceo tok razvitka mi{qewa i obra-zovawa, pokazana je su{tina celog pitawakao i osnova za uspeh u narodnom prosve}i-vawu. Kao cela izlo`ba i ovaj otsek je biodaleko od toga da pokaè sve ono {to bitrebalo izneti da se to pitawe potpuno ob-jasni, ali i ono {to je izneseno, dovoqnosvedo~i o velikoj va`nosti ovog pitawa,kao i to da je prosve}ivawe nu`na posledi-ca celokupnog razvitka i dru{tvenog ìvo-ta. I u drugim otsecima na izlo`bi se na-gla{avala va`nost zdravstvenog prosve}i-vawa. Kona~no, i cela izlo`ba je sluìlatome ciqu i ba{ s tim u vezi korisno je idobro da se na ovom mestu to pitawe izne-se, jer se ne sme i ne moè smatrati da jepitawe na~ela zdravstvenog prosve}ivawaovom izlo`bom potpuno re{eno. Treba naosnovu dugog posmatrawa i ocene svih mogu-}ih elemenata, na osnovu teorije i ste~enogiskustva, kao i svega {to dolazi u obzir, bi-lo kao objekat, bilo kao sredstvo, ista}i

85



1 Dr Bogoqub Konstantinovi}, prvi specijalista socijalne medicine, osniva~ Instituta za socijalnu medicinu,kasnije nastavnik na Medicinskom fakultetu i direktor Centralnog higijenskog instituta.

* Iz: „Spomenica Prve zemaqske higijenske izlo`be“ od 19. avgusta do 25. septembra 1933, Beograd.

Uslovi uspe{nog rada na zdravstvenom prosve}ivawuB. Konstantinovi}1

stvarnost, koja treba da odredi siguran pra-vac op{teg delovawa u ciqu najbrèg i naj-boqeg uspeha. Izlo`ba je pored ostalih ko-risti i za to dala obilan materijal.

Zdravstveno prosve}ivawe deo je op{tegprosve}ivawa, ali ipak zahteva osobene me-tode i zauzima naro~ito mesto. Poznato jeda svako ìvo bi}e daleko vi{e ose}a po-trebu za sprovo|ewem onih uslova od kojihzavisi neposredno wegov ìvot u fizi~kompogledu, nego li uslova koji pomaù podi-zawe wegove duhovne kulture. Nagon za odr-àvawem i priro|eni instikti teraju ~ove-ka, i nesvesno, da odbija sve {to spre~avawegove ìvotne procese. Prema tome, bilobi logi~no da sticejem {ireg obrazovawa iznawa ~uvawe narodnog zdravqa samo po se-bi napreduje; ali, na àlost, to nije tako.Ima i suvi{e mnogo primera da razvitakkulture i civilizaicje ~esto ide na {tetuzdravqa ili bar da ne vodi dovoqno ra~nao zdravqu, a sigurno je da taj razvitak neide uporedo sa potrebama zdravstvenog na-pretka. Dovoqno je samo naglasiti kolikoqudi vi{e poznaju razne prirodne pojave itehni~ka postrojewa nego sastav svoga tela.Koliko mlade` vi{e poznaje imena film-skih zvezda i fudbalerskih prvaka nego liime Pastera, Koha, Vasermana, Semelvajsa idr., spasiteqa ~ove~anstva. Koliko qudi vi-{e posve}uju pa`we i najbezna~ajnijim ak-cijama u ìvotu, a zanemaruju potpuno svo-je zdravqe? Utvr|ivawem ovih ~iwenicaèli se ista}i osnovno pravilo u postavqe-nom problemu, naime: zdravstveno prosve-}ivawe je potrebno u ja~oj meri nego {tose na wemu radi i wemu se mora posvetitinaro~ita pa`wa bilo u sklopu op{tegprosve}ivawa bilo odvojeno. Svakako da op-{ta prosveta, naro~ito ako se pravilno iz-vodi, sluì i zdravstvenom napretku. Po-znato je da je zdravstveno stawe kod onih na-roda povoqno gde je kultura, prikazana bro-jem pismenih, ve}a, ali sve to nije dovoq-no. Zdravqe nije ni ovde na onoj visini nakojoj bi trebalo i moglo da bude.

Imaju}i pred o~ima dana{we stawe, pri-like, kao i potrebe, name}e se odmah pita-


86

we samog izvo|ewa, da bi se postigli zado-voqavaju}i rezultati. Na prvi pogled iz-gleda to veoma lako, s ozbirom na spomenu-te prirodne nagone za samoodràvawem, aliiskustvo kazuje da ovaj rad nije ni jednosta-van ni bez te{ko}a. Glavna prepreka za we-govo sprovo|ewe je ~iwenica da briga ozdravqu vi{e nego ijedan drugi posao i ma-nifestacija qudske delatnosti mora da vo-di ra~una o okolini i da se zasniva na so-cijalnoj svesti. Me|utim, ~ovek od prirodevi{e misli na svoja prava nego na du`nosti:a biti zdrav, ~uvati zdravqe velika je du-`nost ne samo prema sebi nego i prema ce-lom dru{tvu. Uspeh zdravstvenog prosve}i-vawa zavisi prema tome od socijalne sve-sti. Podizawe socijalne svesti pak trebada bude deo op{teg prosve}ivawa. To zna~ida }e zdravstveno prosve}ivawe biti uspe-{nije i lak{e tamo gde rad na op{tem pro-sve}ivawu u ve}oj meri ide za oplemewiva-wem i duhovnim podizawem, stvaraju}i qu-de. Prelaze}i preko pojedinosti o ovom va-`nom pitawu, jer bi to bio problem za se,ovde je dovoqno naglasiti i podvu}i da da-na{wa prosveta ne zadovoqava potrebezdravstvene propagande, pa se mora postavi-ti zahtev, i iz ovog razloga, da op{ta pro-sveta po|e putem koji }e vi{e stvaratikaraktere i qude, podizati eti~ke i soci-jalne vrednosti, a ne samo davati suva zna-wa o ìvotnim pitawima i nau~nim pro-blemima. Prosveta daqe mora potpuno razu-mqivo da obuhvati u svoj program, posred-no ili neposredno, i sva pitawa narodnogzdravqa.

Ovako shva}ena i sprovedena prosvetastvara, pored ostalog, qude oslobo|ene svih{tetnih zabluda i svesne svojih du`nosti,koji }e na taj na~in postati i najboqi sa-radnici na zdravstvenom prosve}ivawu. Oni}e sve pouke razumeti i prihvatiti, oni }eih i pravilno primeniti i daqe ra{iriti.Dru{tvo sa ovako prosve}enim qudima ne-}e u svojoj sredini mo}i dràti i trpetivra~are i nadrilekare, niti je takvo dru-{tvo pogodno za wihov opstanak, a ba{ tinadrilekari u raznim oblicima u najve}om

meri spre~avaju podizawe zdravstvene svestii ometaju pravilan razvitak zdravstvenekulture. Nadrilekarstvo je posledica vreme-na kad su medicina i higijena bile zaposta-vqene i kad se ìvot predavao sudbi i dru-gom svetu. Ono je posledica nedovoqnog zna-wa o zdravstvenim pitawima i konzervati-vizma u tom pogledu, ali isto tako i posle-dica nedovoqne socijalne svesti. Zdravstve-no prosve}ivawe deluje pozitivno u obapravca, ali mora imati ta~no odre|en si-stem i program, pa da sigurno uspe. Ne smese dozvoliti da se poukama o zdravqu izdravstvenim prosve}ivawem stvaraju nadri-lekari, a to }e neizbe`no nastati ako seovim radom pre|e granica potrebnih poukai ako one ne budu imale dovoqno osnova uop{toj prosve}enosti. Utvrditi pak grani-cu dokle ide potreba znawa o zdravstvenimpitawima za prosve}enog ~oveka nije lako,ali se moè pouzdano re}i: znawe o sasta-vu i delovawu ~ove~ijeg tela, o nezi poje-dinih organa, o op{tim na~elima sprovo|e-wa mera predohrane, socijalne i javne higi-jene, kao i o ukazivawu prve pomo}i morada bude sastavni deo znawa svakog pojedin-ca. Razume se, to znawe ima da bude pruè-no postepeno, prema psihi~kom razvitku po-jedinaca i okolnostima ìvota. Zdravstve-no prosve}ivawe je ìvotna potreba, onotreba da postane sastavni deo ìvota, jersluì napretku i podizawu svakog pojedin-ca i cele zajednice.

Ako se ovo pitawe posmatra jo{ i daqena osnovu spomenutih na~ela ima da se utvr-di kad, gde i kako treba da se izvede zdrav-stveno prosve}ivawe. [kola dolazi dockan.@ivotne potrebe nastaju ve} od samog ro|e-wa. Dete stoga ve} od ro|ewa treba privi-kavati na higijenski ìvot i davati mu po-trebna znawa o zdravqu. Ovde je higijenskoi fizi~ko pou~avawe i vaspitawe programi ciq, od koga zavisi ne samo budu}nost tedece, nego i celog naroda. Da se taj ciq iz-vede, moraju na prvom mestu roditeqi bitisvesni i sposobni za taj rad. Dolazi se ta-ko do porodice, koja u svakom pogledu ~iniosnovicu dru{tva, pa onda razumqivo uti~e

87


na zdravstveni napredak naroda. Od we unajve}om meri zavisi celishodna i pravil-na primena higijene u svim pravcima ìvo-ta. Roditeqska ku}a je prva {kola u kojojse deca u~e svemu {to im je za ìvot po-trebno; tu sti~u prva i glavna znawa, ospo-sobqavaju se za ìvot i rad. Tu se premasvemu, ako se stvari pravilno postave, po-javquju dva pitawa koja treba odvojiti iupravo zasebno posmatrati: Roditeqi tre-ba da budu i subjekt i objekt u radu nazdravstvenom prosve}ivawu. Uloga i zada}aroditeqa u zdravstvenom prosve}ivau pune sustoga odgovornosti i zna~e za wih veliku du-`nost u dru{tvenoj zajednici. Ovde trebanaglasiti da samo znawe nije dovoqno zaprimenu korisnih akcija, nego treba imativoqe, qubavi i svesti za tu primenu i zasprovo|ewe ste~enog znawa, koje treba dapre|e u naviku. Veoma ~esto se de{ava daqudi sa ogromnim pozitivnim znawem toznawe u ìvotu ne primewuju, pa ne mogu daposluè ni kao primer drugima. Tako radene samo na sopstvenu svoju {tetu, nego svo-jim postupcima ~esto razbijaju i najboqenamere u pravcu vaspitawa okoline. To vre-di za sve, a naro~ito za roditeqe. Zbog to-ga ~esto strada i higijensko vaspitawe de-ce. Da bi se to suzbilo, potrebno je da seposveti naro~ita pa`wa higijenskom pro-sve}ivawu mladih i budu}ih majki na koji-ma leì glavni posao oko nege i vaspitawadece.

Uspeh zdravstvenog prosve}ivawa zavisiod na~ina izvo|ewa i primene raznih meto-da. U obzir dolaze: ìva re~, pisana propa-ganda, slike, tabele, izlo`be, mulaè, pred-stave, natjecawa, te~ajevi, filmovi itd. Uradu na zdravstvenom prosve}ivawu i prime-ni ovih sredstava veliki broj ~lanova dru-{tva, prema prilikama i okolnostima, mo-ra da bude i u~iteq. Zdravstveno prosve}i-vawe pak mora da obuhvati ceo narod i daprati svakog pojedinca od kolevke do groba,jer se higijenski propisi mewaju prema uz-rastu, polu, zanimawu, poloàju, fizi~komrazvitku itd. Postoje op{ta na~ela za svejednaka, ali postoje i naro~iti zahtevi u

pogledu ~uvawa zdravqa, prema gorwoj ras-podeli. Rad na zdravstvenom prosve}ivawumora daqe da se zasniva na utvr|enim na-~elima i nau~nim istinama, a sam na~inizvo|ewa mora da odgovara prilikama i ste-penu kulture. Predava~i i organizatori mo-raju da razumevaju ne samo predmet koji pro-pagiraju, nego i sam narod i wegov ìvot.

Ceo na~in ìvota i dru{tveni odnosizahtevaju da zdravstveno prosve}ivawe budestalno u okviru ìvotnih potreba, sa {tovi{e stvarnih primera i obja{wewa, pristu-pa~nih shvatawu i razumevawu onih kojimaje propaganda namewena. Na~in izlagawa, ja-san i ta~an, bilo koje sredstvo da se upo-trebi, treba da bude ubedqiv, sa slikovitomi interesantnom sadrìnom, bez preteriva-wa. Istina i odmerenost u ovome radu do-nose uvek vi{e koristi od trenutnih uspe-ha postignutih izno{ewem neverovatnih ineta~nih ~iwenica. Demago{ka sredstva uzdravstvenom prosve}ivawu nemaju mestaniti su potrebna.

U sprovo|ewu zdravstvenog prosve}ivawakao veoma dobar metod i sredstvo pokazujuse naro~ito prakti~ne {kole za ène, kaoi za mu{karce, u prvom redu za omladinu.Ovakve {kole imaju tu dobru stranu {toistovremeno sluè i pou~avawu i vaspita-wu. Teorijska predavawa nikad ne daju takopovoqne rezultate kao prakti~ne {kole.Naro~ito je slab uspeh teorijskih predava-wa kod {irokih i mawe {kolovanih sloje-va. Za wih suve pouke predstavqaju ne{tonedoku~ivo a ~esto i neshvatqivo. Sve po-uke imaju pak utoliko vi{e uspeha, ukoli-ko su vi{e u vezi sa stvarnim ìvotom. Netreba nikako zaboraviti ni to da je privred-na svest naroda ja~a nego zdravstvena. Iakoto mo`da i nije uvek poèqno, ipak u stva-ri ne predstavqa nikakvu smetwu zdravstve-nom prosve}ivawu. Poznato je i utvr|eno danajve}i deo privrednih pitawa stoji u tesnojvezi sa zdravstvenim, da zdravqe zavisi odprivrednih ~inilaca. Treba stoga podvu}i daprivredno prosve}ivawe moè uvek korisnoda posluì i zdravstvenom, samo ako u svojprogram unese u dovoqnoj meri higijenske


88

elemente. Prakti~ne {kole, koje po svojojprirodi odgovaraju svim uslovima, a u koji-ma se u~i spremawe stana, spravqawe jela,ure|ewe ku}e, ~i{}ewe, ure|ewe dvori{ta,staja, |ubri{ta, dovo|ewe vode, nega dobrihrasa ìvina, povrtarstvo itd., sluè najko-risnije higijenskom unapre|ewu naroda, uve}oj meri nego svi drugi metodi i sred-stva. Zdravstveno prosve}ivawe mora da po-|e putem koji veè zdravstvene problemesa privrednim, da proisti~e iz stvarnihpotreba i da uvek daje pouke koje se moguprimeniti.

Rad na zdravstvenom prosve}ivawu zasno-van na ovim na~elima treba da dobije izra-|en sistem, ali uvek elasti~an, tako da semoè prilagoditi stvarnim potrebama iprilikama. Sistem mora da bude takav daobuhvati {to ve}i broj stanovni{tva, asledstveno da ima i {to ve}i broj saradni-ka. Uvaàvaju}i sve pozitivne i negativnestrane raznih sistema u ovom radu nije te-{ko do}i do zakqu~ka da je decentralizamu zdravstvenom prosve}ivawu neophodan ida privatna udruèwa imaju da ponesu naj-ve}i deo tereta neposredne akcije u naro-du. Razume se da na~ela primene imaju daostanu uvek ista. Uostalom, ko ih se ne dr-ì, ne}e imati uspeha.

Privatne organizacije, organizovan na-rod, nesumwivo u ovom radu imaju naro~itozna~ewe i mesto. One mogu lak{e da razvi-ju {iri program zdravstvenog prosve}iva-wa. Dràva treba da ove akcije samo poma-è i da im stvori potrebne uslove refor-mom op{te nastave i da pomogne taj radsvojim stru~nim ustanovama i materijalom.

Nagla{eno je da zdravstveni napredak neide paralelno sa op{tim napretkom. Po-trebne su popravke u svim pravcima qudskedelatnosti, koje }e postaviti brigu za zdra-vqe na ono mesto koje zasluùje. Istina jeda zdravstvena kultura moè napredovati ibez neposrednih akcija u tom pravcu, alitaj put je spor i nesiguran. Historija namto najboqe svedo~i. Potrebno je stoga dava-ti pravac u podizawu zdravstvene kulturekao i u svim drugim manifestacijama dru-

{tvenog ìvota. Narodu treba dati podstre-ka da razvije svoje pozitivne snage u ciquo~uvawa i unapre|ewa svoga zdravqa. Uspehpak u ovom radu moè se o~ekivati najboqeako se on izvodi uz saradwu samog organi-zovanog naroda. To sve pokazuje ne samo pra-vac nego i sadrìnu zdravstvenog prosve}i-vawa. Jugoslovensko dru{tvo za ~uvawe na-rodnog zdravqa u organizovawu izlo`be od-govorio je svim uslovima ovako smi{qenepropagande. Pokazalo je snagu privatne ini-cijative, na~in uspe{ne tehnike i obraderaznih zdravstvenih pitawa, kao i wihovzna~aj. Izlo`ba je bila pou~na za sve i mo-gla je zainteresovati sve bez razlike napol, uzrast, zanimawe i {kolovawe. Ona jebila slika celoga ìvota. Ona je odgovori-la svim osnovnim na~elima celishodne pro-

89


pagande; imala je karakter prakti~ne {ko-le. Izlo`ba je ne samo utvrdila nego i po-kazala gde leì uspeh rada na zdravstvenomprosve}ivawu i unapre|ewu naroda.

Ciq izlo`be je bio, pored ostalog, da po-kaè i onim neupu}enima da snaga i vred-nost naroda leè u zdravqu, da je zdravqeosnov svake druge delatnosti i da rad nazdravstvenom prosve}ivawu ima odsudno zna-~ewe za celu budu}nost naroda, ali ona jepokazala i to kakav treba da bude pravac ra-da u zdravstvenom prosve}ivawu. Izlo`baje u svom izvo|ewu potvrdila kona~no i toda je u radu na zdravstvenom prosve}ivawunajsigurniji put preko organizovanog naro-da isto kao {to je svojim objektima u~ini-la to isto i za sam rad na ~uvawu i unapre-|ewu zdravqa.

Slika 1. Bele{ka kraqa Aleksandra I Kara|or|evi}a u Spomen-kwizi Prve zemaqske higijenske izlo`be, Beograd,avgust-septembar 1933. godine.

U ~asopisu „Zdravstvena za{tita“ obja-vquju se originalni nau~ni radovi, pret-hodna saop{tewa, pregledi i stru~ni rado-vi, iz socijalne medicine, iz istorije me-dicine i zdravstvene slu`be, zdravstvenogosigurawa, ekonomike u zdravstvu, infor-matike i menaxmenta.

Uz rukopis ~lanka treba priloìti iz-javu s potpisima svih autora da ~lanak ni-je objavqivan. Svi prispeli radovi upu}ujuse na recenziju. Radovi se ne honori{u. Ru-kopisi se ne vra}aju. Rukopis rada u dvaprimerka i eventualno disketu sa oznakomprograma (tekst procesora) slati na adresu:Ure|iva~ki odbor ~asopisa „Zdravstvenaza{tita“, Komora zdravstvenih ustanova Sr-bije, 11000 Beograd, Nu{i}eva 25.

Op{ta pravilaRukopis ~lanka pisati duplim proredom

sa marginama od 2,5 cm, na papiru forma-ta A4 i to samo sa jedne strane. Grafit-nom olovkom na margini teksta ozna~itimesta za tabele, slike, {eme i grafikone.Literaturni podaci u tekstu ozna~avaju searapskim brojevima u zagradama, redosle-dom kojim se pojavquju u tekstu. Po{to se~asopis {tampa }irilicom, crvenom olov-kom podvu}i re~i koje treba {tampati la-tinicom.

Na posebnoj stranici (u jednom primer-ku) navesti naslov ~lanka bez skra}enica,zatim puna imena i prezimena autora i wi-hove stru~ne titule i nazive ustanova i me-sta u kojima rade. Imena autora povezati sanazivima ustanova indeksiranim arapskimbrojkama. Na dnu stranice otkucati ime iprezime autora sa kojim }e se obavqati ko-

respodencija, wegovu adresu, broj telefonai eventualno e-mail adresu.

Tekst ~lanka pisati kratko i jasno nasrpskom jeziku. Skra}enice koristiti izu-zetno i to samo za veoma duga~ne nazive he-mijskih supstancija, ali i za nazive koji supoznati kao skra}enice (npr. AIDS, RIAitd.).

Obim rukopisaObima rukopisa (ne ra~unaju}i kratak

sadràj i spisak literature) za preglednirad moè iznositi najvi{e {esnaest stra-na, za originalan rad deset strana, zastru~ni rad osam strana, prethodno saop-{tewe ~etiri strane, a za izve{taj, prikazkwige i pismo dve strane.

Kratak sadràjUz originalni nau~ni rad, saop{tewe,

pregledni i stru~ni rad treba priloìti naposebnoj stranici kratak sadràj do 200 re-~i na engleskom i srpskom jeziku. U wemuse navode bitne ~iwenice, odnosno kratakprikaz problema, ciqevi i metod rada,glavni rezultati i osnovni zakqu~ci rada,i 3-4 kqu~ne re~i na srpskom i engleskom.

Uz sve vrste ~lanaka za koje je potrebankratak sadràj, otkucati na posebnoj stra-nici naslov rada, rezime i inicijale ime-na i prezimena autora, nazive ustanova.

TabeleSvaka tabela se kuca na posebnoj strani-

ci. Tabele se ozna~avaju arapskim brojkamapo redosledu navo|ewa u tekstu. Naslov

91

UPUTSTVO AUTORIMA

Uputstvo autorima

tabele koji se kuca iznac tabele prikazujewen sadràj. Kori{}ewe skra}enice u tabe-li obavezno objasniti u legendi tabele.

Slike (fotografije)Priloìti samo kvalitetno ura|ene fo-

tografije i to u originalu. Na pole|inisvake slike napisati prezime prvog autora,skra}eni naziv ~lanka, redni broj slike, avrh slike ozna~iti vertikalno usmerenomstrelicom. Naslov slike napisati na po-sebnom listu.

Crteì ({eme, grafikoni)Primaju se samo pregledno ura|eni crte-

ì na beloj hartiji.

ZDRAVSTVENA ZA[TITA VANREDNI BROJ 4/2008.

92

Spisak literatureKuca se na posebnoj strani, dvostrukim

proredom, a trostrukim izme|u pojedinihreferenci, s arapskim brojevima prema re-dosledu navo|ewa u tekstu. broj referenciu spisku ne treba da prelazi 20, osim zapregledni rad. Stil navo|ewa referenci jepo ugledu na „Index Medicus“.

NAPOMENA: Ovo uputstvo je sa~iwenoprema Uniform requirements for manuscriptssubmited to biomedical journals, koji je obja-vio „International committee of medical jour-nal editors“ u N. Eng. J. Med. 1997;336;309−15.

CIP − Katalogizacija u publikacijiNarodna biblioteka Srbije, Beograd

614

ZDRAVSTVENA ZA[TITA : ^asopis zasocijalnu medicinu, zdravstveno osigurawe,ekonomiku i menaxment / glavni i odgovorni urednik Predrag Dovijani}. - God.1, br. 1 (1972)-. -Beograd (Nu{i}eva 25) :Komora zdravstvenih ustanova Srbije, 1972 - (Beograd :Obele`ja). - 27 cm.

Dvomese~no. ISSN 1451−5253 = Zdravstvena za{titaCOBISS.SR-ID 3033858

health care special edition 4/08

Documents