G R U P N A D I N A M I K G R U P N A D I N A M I K AA

Petar Nastasic

Grupu cine dve ili vise osoba koje su povezane jedna sa drugom socijalnim relacijama Zbog toga sto uspostavljaju interakcije i uticu jedna na drugu, u grupi se razvijaju mnogobrojni dinamicki procesi, cime se grupa razlikuje od slucajne skupine pojedinaca. Prihvatajuci ocekivanja i obaveze koji su u vezi sa clanstvom u grupi oni dele i neki zajednicki identitet..Tako pokazuju izvestan stepen socijalne kohezije,cime postaju vise nego prost zbir pojedinaca (kao sto su napr.: ljudi koji cekaju autobus)

  Grupna dinamika je studija grupe,a takodje i opsti termin za grupni process

Podrucje grupne dinamike primarno se bavi ponasanjem male grupe.

Interakcija medju ljudima je bazicna potreba i zahtev

Teritorijalno ponasanje ili ponasanje dominacije

Zavisno od pritisaka koji vrsi zajednicki cilj i zavisno od vestina pojedinaca,- odvijace se diferenciranje(uoblicavanje) VODJSTVA,dominacija ili autoritet

Kad se relacije ucvrste, tada se definisu i uloge, norme,i sankcije.

• Uspostavlja se produktivna grupa.• Agresija je znak/odlika nestabilnosti

odnosno nedovoljo uspostavljenog reda vlasti/vodjstva.

• Produktivna grupna kooperativnost zahteva i poredak vodjstva i teritorijalne aranzmane (teritorija/identitet licnosti,self koncept,), koji ce biti uspostavljeni imajuci u vidu zajednicki cilj i pojedinacne grupe.

• Cesto ce neki pojedinci biti udaljeni/odmaknunti od interakcija, a neki ce biti idkljuceni iz razvoja grupe

Grupe mogu biti klasifikovane kao

P r i m a r n e g r u p e

• su istorijski gledano prvi i najjednostavniji oblik drustvenih, ljudskih grupa, kroz koje prolazi pojedinac u svom licnom zivotu.

• one najcesce spontano nastaju• po broju su male, obezbedjena je laka interakcija licem u lice• odnosi medju njenim clanovima su neposredni, afektivne veze

cvrste• njima vlada duh solidarnosti• medjusobna pomoc, pogotovo u nevolji, preovladjuje i zamenjuje

kompetitivne odnose• nuklearna porodicna grupa je specificna primarna grupa koja

ima trajni karakter• druge male primarne grupe su pre svega periodicne grupe

(grupe dece u decijim kolektivima, vrsnjacke grupe, grupe u susedstvu i sl.)

• svojstvo primarnih grupa mogu da imaju i dobro integrisane politicke i neke druge grupe

• zajednistvo traje najmanje godinu dana• pripadnost primarnoj grupi je od velikog

znacaja za dusevno zdravlje, a dobro organizovane politicke i religiozne grupe mogu da imaju snaznu zastitu od od naastanka psihopatoloskih poremecaja tu spadaju jos

• Vrsnjacke grupe; priblizno istog uzrasta,istog socijalnog statusa,realtivno jednaki u pogledu moci kada stupaju u interakcijuj jednisa drugioma

• Srednjoskolaska grupa (ekipa “iz kraja”, klika)• Mafijaska bratstva, “gangovi”• Vojne jedinice• Nevencani Mladi par

S e k u n d a r n e g r u p e• Su grupe u kojima se pojedinac ne dozivljava

kao celovita licnost nego kao nosilac odredjene specijalizovane funkcije

• Emocionalna atmosfera je slabija, bezlicnija, hladnija

• Relacije institucionsalizvane i formalne• Odnosi bezlicniji,imaju manje saznanja jedni o

drugima• Imaju manje kontakata ili su ti kontakti

ograniceni• U sekundarnoj grupi covek je lisen nekih

neposrednih afektivnih kontakata, i ne posotoji veliki stepen zainteresovnosti jednih za druge, ali su oslobodjeni preteranog nadzora i mesanja u privatni zivot

TU SPADAJU• razredi, studentske grupe• radne grupe• timovi• eskadre• klubovi (rotari, AA,KLA, trece

doba)• « cimerske grupe »• mobe

SIGMUND FROJD SIGMUND FROJD

• Nije se bavio grupnom terapijom i prilicno uporno odbijao je da se bavi bilo kakvim temeljnijim izucavanjem problema grupe, ali svoja misljenja i zapazanja izneo je kroz razmatranje stavova Le Bona, Mc Dougala i Trotera

• On sam licno imao je obilje iskustava sa grupama i znao je sta znaci biti pojedinac u grupi tj, pojedinac zahvacen emocionalnim pritiscima grupe 

• Dugo je insistirao na tome da se individualna i grupna psihologija ne mogu razdvojiti, jer

• psihologija pojedinca je sama po sebi funkcija odnosa jedne osobe sa drugom

• broj pojedinaca u odnosu (brojcani faktor) ne moze imati tako veliku vaznost da bi sam po sebi u mentalni zivot mogao uvesti neki novi nagon

• « nagon stada » ne postoji , u tome se sa Frojdom slaze i Bion

MC DOUGAL & LE BON• Smatraju da grupna dinamika nastaje kada se

izvestan broj ljudi sakupi na istom mestu i u isto vreme. Po Fredu i Bionu , to nije neophodno, ali takav stav olaksava pracenje i izucavanje.

• Naime,• Okupljanje omogucuje da anlalizator i analizirani

(terapeut i pacijent) budu toliko priblizeni da se njihov odnos vidi.Tako se stvaraju pogodni uslovi za otkrivanje osobenosti grupne dinmike.

• Na kraju krajeva time su i realno stvoreni uslovi da se pojedinci dovoljno priblize da bi iznosili svoja tumacenja a da pritom ne bi vikali,

• Zatim da svi prisutno clanovi grupe jasno cuju cinjenice na kojima se temleje stavovi i tumacenja

• Dobro je ogranicit broj clanova grupe i stepen njihove raspresenosti u prostoru

• Ipak, ovo su samo tehnicki razlozi okupljanja grupe na odredjenom mestu u odredjeno vreme, Ovo proucavanje grupne dinamike na osnovu posmatranja okupljene grupe mozda je upravo i doprinelo formiranju ideje o «nagonu stada»

Ipak treba znati da nijedan pojedinac bez obzira koliko usamljen u prostoru i vremenu nje izvan grupe, dakle, postoji neka potreba za grupom 

Pojedinac je uvek ili bio deo neke grupe ili sada pripada nekoj grupi, cak i onda kada se manifestacija te njegove pripadnosti sastoji od ponasanja kojim on demostrira predstavu da uopste ne pripada grupi

Pojedinac je,dakle, grupno bice,ali u ratu,- kako sa grupom , - tako i sa onim aspektima vlastite licnosti koji formiraju njegovu « grupnost » - potrebu za grupom.Po Freudu, to je rat sa « kulturom »

Zbog toga ce - dinamika u grupi ce proizvesti « tacno one osobitosti koje su svojstvene pojedincu, a koje su u njemu ugusene tokom stvaranja grupe »

Po Freudu , razlika izmedju grupne i individualne psihologije je sasvim prividna, (to je dale varka koja potice od cinjenica da grupna dinamika otkirva pojave koje su tudje oku i duhu posmatracu nenaviknutog na rad sa grupom)

Stupanjem u neorganizovanu grupu pojedinac privremeno gubi svoju autenticnost

Tokom grupne dinamike desava se borba za ocuvanje vlastite autenticnosti i to poprima razlicite oblike (Bazicne pretpostavke),

Grupna organizacija daje stabilnost i stalnost grupi

Organizacija i struktura su oruzje radne grupe

• Skup pojedinaca se moze nazvati grupom tek kad ih vezuje zajednicki vodja

• Freudova prepostavka je da je vodja neko od koga grupa zavisi, iz cijih odlika crpi svoje odlike

• To proistice iz Freudovog shvatanja da je mehanizam identifikacije osnovni mehanizam u formiranu grupe tj

• Da je identifikacija proces introjekcije koju vrsi Ego • Grupa je skup pojedinaca koji su stavili isti object

na mesto Ego ideala i koje su se medjusobno identifikovale na nivou Ega

• Vodju moze zameniti i ideja koju grupa prihvata i koja grupu ujedinjuje napr. otadzbina

• Porodicna grupa je model za sve ostale grupe, pa je i vodja grupe uvek ocinski lik, (sto je stav sa kojim se mnogi ne slazu) llibidinozne emocionalne veze cine osovu grupnog duha i one su najodgovornije za ono sto se naziva pojacana sugestibilnost u grupi (teznja ka konvergenciji misljenja) i povinovanja vodji

Do kakavih promena kod jedinke dovodi ucesce u grupi?

• u grupi je individualizacija manje izrazena, pojedinac u grupi napusta svoju individualnost, jer oseca potrebu da bude u harmoniji sa grupom « grupi za ljubav »

• nesvesne formacije pokazuju pojacano prisustvo i kod svakog pokazuju velike slicnosti

• po Freudu, u grupi se osecanja pojedinca znatno pojacavaju dok se njegove intelektulne sposobnosti znatno umanjuju

• kad se pojavi snazan impuls za formiranje grupe neuroza se moze smanjiti i privremeni nestati;ovaj antagonizam izmedju neuroze i formiranja grupe trebe terapijski iskoristiti

• Dinamika grupe se odlikuje cinjenicom da u terapijsku grupu pacijenti ulaze po pravilu sa losim iskustvom iz primarne porodicne grupe;to iskustvo ce uticati na pacijentovo ponasanje u terapijskoj grupi; na njegov stav prema vodji i ostalilm clanovima grupe

• U terapijskoj grupi stalno se suceljava ono sto se aktuelno i realno u grupi desava, sa iskustvima iz primarne porodice

• Prepoznavanje iracionalnih/nesvesnih stavova stvorenih u proslosti dovodi do rekapitulacije i korektivnih intervencija nad tim iskustvom stecenim u primarnoj porodicnoj grupi

KURT LEVIN, (1890 – 1947) Mogilno, Poljska(Pruska) , jevejska porodica,srednje klase

1930. Stanford 1933. iseljnenje u SAD 1940. drzavljanstvo 1944. Center for Group Dynamics

• TEORIJA POLJA

• P o n a s a nj e je d e t e r m i n i s a n o t o t a l i t e t o m s i t u a c i j e p o j e d i n c a

 • POLJE se definise kao « totalitet

koegzistirajucih cinjenica, koje treba zamisliti kao uzujamno zavisne »

 • Pojedinci ce se ponasati razlicito u

zavisnosti od nacina kojim razresava tenziju izmedju dozivljavanja sebe i dozivljavaja okruzenja

* Neophodno je sagledati celokupno psiholosko polje ili “zivotni prostor” unutar kojeg su ljudi aktivni(delatni) i postoje, da bi se razumelo njihovo ponasanje.

*U okviru tog polja pojedince i grupe treba sagledati u terminima topologije(koristeci se mapom kao reprezentom). 

* Pojedinci ucestvuju u seriji zivotnih prostora(polja) kao sto su porodica, posao, skola, crkva, - i oni su konstruisani pod uticajem raznovrsnih vektora

• Hall & Lindsey sumiraju glavne karkteristike Levinove teorije polja

• Ponasanje je funkcija polja koje egzistira u vreme pojavljivanja ponasanja

• Analiza pocinje od situacije kao celine, u kojoj se razlikuju i prepoznaju delovi koji su komponentne te situacije

• Konkretna osoba u konkretnoj situaciji se moze reprezentovati i matematicki

• K.Levin je takodje razmatrao i znacenje postojecih snaga/potreba, koje determinisu ponasanaje..Zbog toga je on izrazavao “preferenciju za psiholoske faktore, nasuprot fizickim i fizioloski opisima polja”

• On je sagledao i izvukao stav o zajednickom delovanju topologije(zivotni prostor) psihologije (potrebe, aspiracije,teznje) i sociologije (snaga polja, motivi jasno zavise od grupnog pritiska

• Ova tri aspekta (topologija, psihologija, sociologija) po njegovom misljenju su nerazdvojivi “SVAKI OD OVA TRI KONCEPTA DELUJE KAO BILO KOJI BAZICNI KONCEPT, ALI UJEDINJENI PREDSTAVLJAJU DOBRO INTEGRISANI SISTEM” To je znacajni deo koji daje snagu Levinovom delu.

• Levin je razmatrao prirodu grupnih zadataka pokusavajuci da razume uniformnost nekih grupnih ponasanja.

• Snaga objasnjenja koje je ponudila psihoanaliticka teorija individualne motivacije ili teorija frustracija-agresija, nije mu delovala uverljivo

• On smatra da ljudi mogu imati potrebu i doci u grupu iz vrlo razlicitih razloga i dispozicija, ali ako dele zajednicke teme, oni ce vrlo verovatno delovati zajednicki da ih dostignu

• Stanje unutrasje tenzije koje nastaje u grupi stimulise i motivise grupu u pokretanju prema dostizanju zeljenog cilja

• Medjuzavisnost (zadataka i sudbina) takodje rezultira u tome da grupa postane “dinamicka celina”- to znaci da promena kod jednog clana ili u podgrupi utice na ostale

• Ta dva elementa a) kretanje ka dostizanju zajednickog

ciljab) grupa kao celina

• objasnjavaju “uticaj zadatka na grupni process”

• grupa u uslovima pozitivne medjuzavisnosti generalno je mnogo vise kooperativna;

• clanovi teze da ucestvuju i komuniciraju mnogo vise u diskusijama;

• da budu manje agresivni;• vise se dopadaju jedni drugima • da budu produktivniji • u poredjenju sa grupom koja radi u uslovima

negativne meduzavisnosti

• Grupa od samog svog pocetka ima za cilj intenzivnije komuniciranje

• u grupnim polju postoji psiholoska tenzija, stanje spremnosti za akciju za borbu, za odgovarajuci zivotni prostor

• kontrola nad primitivnim snagama u grupi nikada nije potpuna te je zato konflikt obelezje grupe

• svaki se clan grupe bori za svoje podrucje, polje i za svoje potrebe

• sto je grupa vise integrisana slabije su granice medju clanovima koje ih razdvajaju, a medjusobne komunikacije su intenzivnije

• znacajan je odnos izmedju aktivnosti vodje i atmosfere u grupi, ako je vodja autoritativan grupa inhibisana ;

• ako je vodja demokratski grupa je demokratska;

• ako je vodja « laissez faire » anarhija• postoji potreba da se bude « kao grupa »,

potreba za socijalnim komformizmom• tenzija je najmanja a produktivnst najveca u

demokratskoj grupi• kad se u grupi jednom uspostavi odredjena

atmosfera grupa tezi da je zadrzi i ponavlja, na osnovu specificne atmosferre u grupi moze se predvideti ponasaje pojedinaca u grupi

• grupa, po Levinu, nema detinjstvo, ovde i sada, aktuelna situacija, ne proslost clanova grupe