3.

FILOZOFSKI IDEAL

Prilike u doba helenizma

Od Aristote1ovog vremena do konacnog pada rimskog sveta podna1etima hriscanstva, mnoge riva1ske koncepcije dobra nasta1e suu brojnim i razlicitim filozofskim skolama ili su proistekle iz istotako brojnih i razlicitih popu1arnih religija. U slucaju ovog pos1ed-njeg, takve koncepcije bile su da1eko neodredenije i nejasnije zbogtoga sto nisu stvarane svesno. Najznacajnija od svih koje su nasta1eu ovorn veoma dugom periodu ponudila je pog1ed na svet poznatkao stoicizam. U samom pocetku, stoicizam je bio fi1ozofsko uce-nje koje je svoj doprinos logici, metafizici i etici dalo originalnimidejama tehnicke prirode, ali je vremenom iz njega nasta1a stoickaetika, toliko uticajna da je postala deo kulture helenskog i rimskog~v~~a.Medu obrazovanim 1judima stoicizam je postao preov1adu-hU:~~ogled na svet, sto je i ostao vise od po1amilenijuma, sve dokrflscanstvo konacno nije stavilo tacku na "pagansku filozofiju"~me s.toje namerno nametnulo hegemoniju nad mislju Cijaje slo-s~~a lzrazavanja u potpunosti ukinuta 529. godine nove ere kado 1 zatvorene filozofske skole u Atini - upravo one koje su, izmedustalih . "

S ~osnovah P1aton 1Anstotel.stu. tOlci:am se najbo1je rnoze razumeti u istorijskom kontek-

, Pokusao je da pruzi odgovore na pitanja vezana za potrebe i

56 ENTONI KLIFORD GREJLING Sta je dobra?

interesovanja koja su - iako univerzalna medu ljudima svih epoha- poprimila poseban oblik u periodu izrnedu Aleksandrovih osva-janja inastanka jos veceg Rimskog carstva. Stoicizam moze sarnojos vise da dobije ako se posmatra uporedo s dye vazne skole mislinastale u istom periodu - s kinizmom i epikureizmom. Sve tri skolebile su u usponu u helenskom periodu (grubo uzevsi, od 350. do330. godine pre nove ere), a ovo doba obelezile su veoma znacajnepromene. Prvo, gradovi-drzave predklasicnog i klasicnog periodaizgubili su nezavisnost i postali deo velikog carstva. Pojedinci visenisu imali nikakvu ulogu u upravljanju lokalnom zajednicom, atime ni samim sobom. [edna od posledica ovoga bilo je i odvajanjemisli i knjizevnosti od politike kojorn su prestale da se bave nepo-sredno, usled cega su se i usredsredile na nesto potpuno drugacije- na pitanja od licnog znacaja za coveka. Sokrat, Platon i Aristotelsu jednostavno pretpostavili da su eticka i politicka pitanja neraski-divo povezana, tako da su se pri iznosenju svojih stavova slobodnokretali po ove dye oblasti, ali i izmedu njih. Nasuprot tome, njihovinaslednici iz helenskog perioda usredsredili su se na oblast licnogi na odnose medu ljudirna, ne pokusavajuci cak ni da pretpostaveda ono sto ima tezinu u tim oblastima neposrednom analogijommoze da se primeni na resavanje politickih pitanja ili upravljanjecarstvom - naravno, smatrali su da vazi i obrnuto, da sve ono stoima veze s javnim poslovima nikako ne rnoze da se spoji s licnirnili privatnim zivotom.. Drugo, dok je klasicni period u potpunosti bio obelezen novimmislima i do tada nepoznatim izazovima, tako da su mislioci moglida se usredsrede na sadasnjost i buducnost drzavnih, ali i licnihposlova, ljudi helenistickog doba bili su svesni cinjenice da zive uepohi koja je usledila nakon slavne ivelicanstvene proslosti, U skla-du s time, okrenuli su se istoriji i razmisljanju 0 onome sto je bilo.Moze se uciniti sasvim prirodnim - mada bi to predstavljalo isuvisepojednostavljeno glediste - da helenski svet treba posmatrati kaoneplodni talog zaostao nakon briljantnog izliva stvaralacke ener-gije koji karakterise klasicno doba. Naravno, u ovakvom misljenjUpostoji izvesna mera istine jer je jednostavno nernoguce zaobiCiili umanjiti velicinu dostignuca klasicnog perioda grcke istorije.

Pa ipak, nespokojni i u sebe daleko povuceniji mislioci helenistic-kog doba imali su da ponude mnogo sta vredno, a uz to su bili iUprednosti jer su kao polaziste mogli da koriste sve ono sto su zasobom ostavili njihovi prethodnici.

Klasicni period nije bio doba mira - naprotiv. U trenutku kadje Atina dostigla vrhunac postavljajuci kamen temeljac zapadnecivilizacije, dozivela je poraz u Peloponeskom ratu, pretrpela neu-speh u vojnom pohodu na Siciliju i na kraju - nakon cetvrt vekahladnog i oruzanog rata - bila konacno porazena u pomorskoj bicikod Egospotamia. avo se zbilo 404. godine pre nove ere, a neprija-teIjska strana bila je Sparta. Ono sto je Sokrata i Platona okrenuloprotiv demokratije bio je vojni i politicki poraz Atine; obojica supripadali plernstvu, sto objasnjava karakter Platonovih politickihglediSta. Pa ipak, na rnetez i kornesanje koji su obelezili njihovovreme ni jedan ni drugi nisu reagovali tako sto su se udaljili odjavnih ili prakticnih pitanja i poslova. Umesto toga, zalagali su seza poboljsanje, alternative i ozdravIjenje, jer su smatrali da se veli-cina i slava Atine mogu obnoviti.

Aleksandrova uspesna osvajanja i svet koji je proistekao iz njihizazvali su promenu u filozofskim nastojanjima ili su bar na nekinacin uticali na tu promenu. Stara nastojanja i uverenja jednostav-no su nestala. Mislioci vise nisu postavljali pitanje: .Kako drzavatreba da bude organizovana da bi njeni gradani mogli ziveti najbo-Iji rnoguci zivot?" Umesto toga, pitali su se: "Sta pojedinac rnozeda uradi da bi ziveo sa sto je moguce vise odvaznosti i spokoja uovom nesigurnom svetu punom neizvesnosti?" Kao sto ovakvapromena zize interesovanja pokazuje, glavni cilj etike nakon konac-nog kraja klasicne epohe bio je da ljudima pomogne da dodu doataraksije, sto znaci "duhovnog mira", ili bar do onoliko psiholoskestabilnosti koliko je moguce postici pri suocavanju s prornenljivim,nesigurnim i mukama ispunjenim zivotom u uzburkanom svetu.!ve t~iskole (mada treba primetiti da "skola" ne predstavIja prikla-i a~ 1 precizan term in u slucaju kinizma) znacajne u helenskom. rtnlskom periodu, sasvim su primereno odgovorile na ovakvelzazove.

57

58 ENTONI KLIFORD GREJLING

Pasji zivot

Kinici su u sustini bili hipici - otpadnici i buntovnici protiv drza-ve i drustvenog uredenja. Odbacili su uobicajen zivot i njegoveciljeve da bi ih zamenili sarnodovoljnim bitisanje.~ u s~ad~v sprirodom. Nastao u cetvrtom veku pre nove ere, kinizam J~ :rIsepredstavljao pokret nego skolu, a zacetnici ovog pokreta bili suDiogen i njegovi ucenici, od kojih je najpoznatiji. ~ratet ...Mad~ s~Diogen i mnogi od njegovih sledbenika - tada, ali ~~asI1lJe - PIS~lrrasprave i pisma u kojima su iznosili svoja stanovIsta,. do n~s ~IJ~doslo nista od toga. Sacuvano je sarno ono sto su neki drugi liudiu svojim delima navodili kao citate kinika, tako ~a je sv~ nase zna~nje 0 kinizmu posledica dugotrajnih i mukotrpnih analiza legend!i anegdota, ali i kinicima pripisanih izreka i postup~a ..Ovak:rezapise su veoma cesto ostavljali oni koji su prema kinicima bilineprijateljski nastrojeni, a upravo zbog toga i jeste neophodno dase takva svedocanstva izmene i prilagode istini. Pa ipak, ociglednoje da toliko osoben pogled na svet i tako znacajna grupa ljudi nisumogli a da ne izvrse uticaj na istoriju - sto je krajnje jednostavnouvideti iz tragova koje su za sobom ostavili.

Diogen nije bio po rodenju beskucnik i lutalica. Njegov otac sebavio bankarstvom u Sinopu na Pontskom moru, a ako naslovi Dio-genovih izgubljenih dela predstavljaju nekakvu naznaku - ~pisa~ovih naslova ostavio nam je Diogen Laercanin - onda se moze recida je osnivac kinizma bio veoma obrazovan covek. Verovatno zbognekog skandala u koji je bio urnesan njegov otac ili cak i on sam- recimo u vezi sa faisifikovanjem novca - Diogen napusta Sinopi odlazi u Atinu, gde se mozda upoznao s jednim od Sokratovihnajpoznatijih ucenika, Antistenom. Neki turnaci nagovestavaju daje Antisten u stvari tvorac kinizma - ovo zbog toga sto se Antisten,koji je zrveo zrvotom prostog coveka, izrazavao otvoreno i grubo-a oboje je sasvim u skladu s kinickim nacinorn ponasanja i stilotn

v'I' k t reakoji ce ubrzo i nastati. Pisci koji su Antistena oznaci I ao vo.kinizma ziveli su uglavnom u poznom dobu antike, sto izazIvasumnju da su njega izabrali iskljuCivo zbog toga da bi ovoj skoltmisli mogli dati dostojanstveno sokratovsko poreklo. U obzir su

Sta je dobra?

uzimali Cinjenicu da se u to vrerne verovalo da "kinik" potice odgrCke reci za psa - sto je prikazivalo ali i objasnjavalo priprosto islobodno ponasanje kinika, koji su s prezrenjem odbacili sve kon-vencionalnosti - a tu cinjenicu povezali s drugom; nairne, Antiste-nov nadimak bio je .Obican pas". Naravno, ovakav nadimak dobioje zbog svojih manira i neugledne odecs,

Kakva god da je istina 0 korenima i poreklu kinizma, osta-je neosporno da se ova skola misli prvenstveno usredsredila naodbacivanje sveta u kome siromastvn, ropstvo, progonstvo, smrtili povrede u ratu, piratski napadi i mnoge druge neizvesnosti iuzasi predstavljaju sasvim obicne zivotne Cinjenice, zbog cega bii moglo da se pomisli da je od svih bozanstava preostala jedinoFortuna, odlucna da iz nekog razloga udeli covecanstvu nesrecnu,ali nikako i srecnu sudbinu. Kao odgovor na sve ovo, Diogen jeucio da je najbolji zivot onaj koji se zivi jednostavno i u skladu sprirodom. Tradicionalne zivotne potrebe, kazao je on, beznacajnesu i besmislene bas kao sto su beznacajna i besmislena konvenci-onalna ogranicenja i pravila ponasanja, i to iz prostog razloga stoje sve ovo zajedno u potpunosti suprotno prirodnim covekovimnagonima. Ljudi se posvecujn bezvrednim ciljevima i sarno seuzaludno trose u jalovim i plitkim nastojanjima da ih dostignu,~ svaki put kad dozive neuspeh, osete ogoreenje i nezadovoljstvo.~ovekove patnje posledica su njegovih zudnji, briga i ambicija,llJegovih teinji ka ispraznim zadovoljstvima i njegovog robovanjabogatstvu i slavi, U takvom zivotu ljudi zavise od drugih, uhvacersu ~.Zatnku dugovanja, stalno su napeti, osudeni na razocarenja,ran)lvi i zavisni od svega onoga sto irn donosi nepredvidiva sudbi-na ~a koju je nemoguce uticati. Lek za sve ovo, kaze Diogen, obic-~o je o~retanje leda trci za drusrverum poloiajem i ugledom. ZaaUh~.vI1Imir su potrebna sarno tri sustinski vazna uslova: autarhija,s~at~)a i sloboda. Pod "autarhijom" on podrazumeva upravljanjera:

lIl1s~bom, aIi i samodovoljnost; pod "apatijom" podrazumeva

Ill. ~odusnost i neobaziranje na sve ono sto spoljasnji svet covekuOZe da v. . . ..

Od bilo UCll1I,a pod 0~1Il~posledn)~m podr.azumeva nezavisnostIll.ate .. kog drugog po;edmca, kao I odusta;anje od posedovanja

rl)alnih dobara. Zivotinje su uzor za takav zivot: zive od onoga

59

60 ENTONI KLIFORD GREJLING

i u skladu s onim sto im ovaj svet nudi, a u svemu ostalom potpu-no su slobodne. "Ne osecati potrebu ni za cirri privilegija je samihbogova", rekao je Diogen, "a povlastiea bogovima bliskog covekajeste da ima potrebu za vrlo malo toga."

U skladu s ovom izjavom, Diogen je po svakom vremenu isaoodeven sarno u prljavi ogrtac koji mu je u svim godisnjim dobimasluzio i kao odevni predmet i kao cebe pod kojim je spavao. Sernogrtaca, imao je stap i jednu malu torbu. Nije se prao, a bradu ikosu je pustao da mu sasvim zamrsene rastu slobodno. Sve svojeprirodne potrebe, ukljucujuci i masturbaciju, zadovoljavao je kadgod bi osetio nuzdu za time, ne obaziruci se na prisustvo drugihljudi. Prolaznicima je dobacivao uvrede Hi im se obracao ostrimi neuljudnim recima, omalovazavajuci sve ono sto se smatralodostojnim postovanja idivljenja - podstieao ih je da zanemare svekonvencije i zabrane, da prestanu da se potcinjavaju zakonu i daodbaee svoj novae, kuce i ambieije, a zajedno s njima i sve nevoljekojima su upravo ove stvari i osnovni uzrok. Sebe nije opisivao kaogradanina nekog odredenog grada ili drzave vec kao "kosmopoli-tu" - gradanina svemira. Sasvim je normalno sto su ljudi njegovoponasanje smatrali skandaloznim. Potpuno isto bilo je i ponasanjesvih njegovih sledbenika, a ne sarno Krateta i njegove zene Hipar-hije koji su sasvim otvoreno u javnosti seksualno uzivali jedno udrugom - na opste odusevljenje ili zgrazanje,

I stvarno, Diogen je otisao toliko daleko da su se njegovo pod-stieanje potpune licne slobode, odbacivanje svih ogranicenja izabrana u pogledu ljudozderstva i ineesta, ali i pozivi da se unistisve oruzje i say novae, ucinili isuvise ekscentericnim cak i njegovin:sledbenicima iz nekih kasnijih vremena. Pa ipak, i oni su se slagalis njegovim napadom na religiju za koju je govorio da predsta~l!aprepreku apatiji (u diogenovskom znacenju te reci) jer podstl~estrah od osvete bogova i smrti, a ljude pretvara u robove sujevefJa,rituala, tumacenja prorocanstava, svestenickih vracanja ineprirod~nog sputavanja slobodnog zivota. Potpuno prirodan zivot u prirodl

i u skladu s njom - bez obaziranja na nepotvrdene natprirodn.e

entitete ili istine - predstavlja, kaze Diogen, jedini put ka slobodl,a samim tim i sreci.

Sta je dobra?

Prednost kinizma krije se u cinjenici da je bio otvoren i dostu-pan svakome ko je mogao da prihvati njegovo jednostavno ucenjeza Cije razumevanje nisu bili potrebni ni obrazovanje ni velike inte-lektualne sposobnosti. Potpunim odbaeivanjem uobicajenog sva-kodnevnog zrvota i opsteprihvacenih ambicija, kinizam je nudioprivlacnu alternativu - sto su hipi pokreti razlicitih vrsta oduvek iradili - onima koji su trazili najkracu rnogucu precicu ka sreci, Uce-nje i istrazivanje bili su nepotrebni, a to je znacilo potpuno cdbaci-vanje intelektualnog puta ka prosvetljenju, cija je prava varijantadostizana zivotom koji je sto je moguce vise trebalo da podsecana zivot zivotinja utoliko sto se tezilo tome da bude jednostavani neposredno zasnovan na instinktima, nagonima i zadovoljenjunajosnovnijih potreba.

Diogen i Kratet su bili cuveni - a mozda je bolje red ozloglaseni- u svoje vreme, u cetvrtcm veku stare ere. Za razliku od indijskihsadua, asketa i hodocasnika koji su zived od milostinje prelaziliceo potkontinent da bi od jednog svetog mesta stigli do drugog,vecina kinika nije izazivala divljenje - a jos manje postovanje - svo-jih savremenika. [edino osecanje koje je Diogen ili "Nebeski pas"mogao u drugima da probudi - ali i to sarno u nekima - najboljebi se moglo opisati kao gnusanje, dok je Kratet, kao daleko prijat-niji i pristupacniji, cak bio omiljen; ljudi su ga nazivali "dragimgrbaveem". Kinizam je u najboljem slucaju smatran ekscentricnim,au najgorem preteranim, tako da nije opstao u svom prvobitnom?~1iku. Pa ipak, izvesni vidovi veoma radikalnog alternativnogZlVotakoji je Diogen predlozio, nekima su ostali privlacni tako da~u Opstali gotovo do petog veka nove ere, i to u obliku neuvijenog1neposrednog izrazavanja misli, jednostavnog i strogog odevanja iumerenog zivota u bliskoj vezi s prirodom. I, kako to obicno biva sa~akVim pojavama, tek tokom najraskosnijeg i najsjajnijeg periodaki n:skog earstva, a narocito u prvom veku nove ere, izvestan obliknlzma postao je veoma popularan, najvecim delom zahvaljujuci

~stalgiji za republikanskom ozbiljnoscu za kojorn su mnogi usl ~~ ialili dok su posmatrali kako u njihovim savremenieimaNa. I 1 nestaje - bar su oni to tako videli - snazna moralna volja.a1me, savremeniei 0 kojima je rec prihvatili su sasvim suprotno

61

62 ENTONI KLIFORD GREJLING

ali takode ekstremno ucenje, potpuno drugacije helenske skole

misli: epikureizam.

Teznja ka zadovoljstvu

Pri prvom susretu s Epikurovim etickim ucenjern, koje bi u najsa-zetijem obliku moglo da se predstavi kao izricit nalog "da se tdika zadovoljstvu i izbegava bol", covek bi pomislio da je nernogucei zamisliti ista sto bi bilo bolja slika prave suprotnosti kinickomstanovistu. Teznje ka zadovoljstvu i izbegavanje bola svakako pred-stavljaju one sto savremeni "epikurejac" ima na umu, pri cemu sepod "zadovoljstvom" podrazumevaju hrana i pice, a pod "bolom"obaveza da se ujutru ustane i ode na posao. Ali, Epikur je smatraoda je najvece zadovoljstvo sedeti s prijateljima u senci nekog drvetai raspravljati 0 filozofiji. Takode je smatrao da gurman1uci, opijanje,promiskuitetnost, besposlenost i ostala zadovoljstva u sebi nose

klicu bola, zbog cega ih i treba izbegavati.Epikur je roden na Samosu negde oko 342. godine stare ere, a

306. godine prelazi u Atinu gde je kupio mali vrt u kome je i osno-van svoju filozofsku skolu. On i njegovi ucenici vise su vo1eli dakazu da .filozofiraju zajedno" nego da se pridrzavaju uobicaienepredstave ucitelja koji poducava svoje ucenike. Nekakvom nevero-vatnom srecorn, izvestan broj Epikurovih spisa preziveo je vekovei dosao do nas a u jednom od njih, Poslanici Menekeju, izneta jecuvena opaska: "Neka nijedan mladi covek ne odlaze proucavanjefilozofije i neka se od tog zadatka ne umori kad postane starac jerni za koga ne moze biti suvise rano ili suvise kasno da svom duhu

podari zdravlje".Da bismo postali jaki i da bismo se zastitili od zla, rekao je Epi-

kur, potrebno je da sasvim razjasnimo i shvatimo cetiri stvari: boga,smrt, zadovoljstvo i patnju. Svi nasi strahovi i zudnje obuhvaceni

su ovim temama, a spoznaja istine 0 njima za nas ce znaciti oslo-bodenje koje ce nam doneti spokoj. Epikur je ove teme razjasniO

na sledeci nacin.

Sta je dobra?

Ukoliko postoji nekakvo bozanstvo, one je srecno i spokojnobice neoptereceno upravljanjem svetom jer svet upravlja samirnsobom u skladu s prirodnim zakonima. Razlog za ovo lezi u tomesto se svet ne sastoji ni od cega drugog osim od fizickih stvari ipraznine. U skladu stirn, bozanstvo nije podsticano nikakvimbesom ili ljubavlju, niti ima bilo kakve interese da coveku narnecenekakve zahteve. Takvog bica ne treba da se pribojavamo. Umestotoga, predstavu tog stvorenja mogli bismo da upotrebimo kao uzorili mo~el koji treb~ oponasati. Njegova smirenost, objektivnost ibeskraJno zadovoljstvo predstavljaju upravo one sto bi svako odnas trebalo da dostigne u zivotu.

Iz svega ovoga s~edi da za coveka smrt ne znaci nista. Ona jed-nost~vno pr~d~tavlJa razlaganje e1emenata od kojih smo sacinjenia ~OJI se ~racaJu tam~ oda.kle .su i potekli. Strah od nepostojanjakOJ~sledi posle srnrti sasvim Je neracionalan ako se ima na umuda ls.t~.t~ko ni~m.o p~~t.ojali ni pr~ rodenja. Oni koji se plase smrtizamisljaju ~a. ce l~vrsltl .nemoguc podvig: da ce biti svedoci svogne~ostoJanp 1 da ce sami sebe oplakati. Sujeverja i verska ubedenjakoja govore 0 kaznjavanju u nekakvom postojanju nakon smrtiodgo:orna su za to sto se ljudi boje umiranja. Ali, cim uvidimo da~rn.rtJe~~~s:avno predstavlja kraj, sva ovakva strahovanja prostoce ispanti i covek ce ponovo biti slobodan.al' Na ?snovu obicnog posmatranja sveta oko nas, rekao je Epikur,1 ne 1 na osnovu posmatranja beba i Zivotinja koje postupaju

sarno na osn denih dsti Y1. ovu uro em po sticaja, moze se zakljuciti da zado-

vo JStvo pred t li . y ..sto a Y. S a~)a naJvazmJu vrednost i da je sasvim prirodnos g zelJa da se izbegne bo1 prati u korak. Posto je odsustvo bolaamo po s bi d li .rn ' e 1 za ovo jstvo, to sledi da zadovo1jstvo i bo1 iskljucujuogucnost po toi . bil k . dod d . s opnp 1 0 oJe ruge mogucnosti, a samim tim

da re uju ske1et etike. Ljudska nesreca nastaje iz neznanja kakoSe zado li .' y.rovo .yV?jstva na pnrneren nacin odmere i shvate. Po Epiku-ffi ffilSl)en)'u h d . ti k .. . dPrep y. ,e oms 1 0)1veruJu a se zadovoljstvo dostizeUstanJem y. .Si,sto ob uZlvanJu a posebno ugadanju sklonostima ka rasko-

Picem . uhvata prekomerno zadovoljavanje potreba za hranom1 seksom d Yk 'ne UVe' ,prave ve gres e. Prvo, prepustanje uzivanjimacava vrednost zadovoljstva, vet ga u najboljern slucaju cini

63

64 ENTONI KLIFORD GREJLING Sta je dobra? 65

raznovrsnijim Hicesce ponavljanim. Drugo i jos vaznije, prepusta-nje uZivanjima ima stetan uticaj utoliko sto uvecava zelje i apetite,cime covek sarno postaje ranjiviji i daleko izlozeniji mogucnostida iskusi bol zbog nepredvidivosti hirovite sudbine.

Naravno, Epikur je u potpunosti bio svestan i mnogih drugihnehedonistickih vrednosti veoma znacajnih za etiku; najvaznijarnedu njima bila je vrlina. Istakao je da te vrednosti same po sebinisu cilj vee predstavljaju instrumente pomocu kojih se stize dokrajnjeg i najvaznijeg odredista - do zadovoljstva.

S obzirom na ovakvo stanoviste, ali i kritike uobicajenih zado-voljstava, moze se uciniti da je Epikurova ideja zadovoljstva u naj-manju ruku neobicna - a takva upravo i jeste. Da bi je objasnio,Epikur pokazuje kako umna i fizicka zadovoljstva treba odmeravatijedna u odnosu na druga, ali i to kako ih podeliti na ona "staticka"i ona "kineticka", a zatim i rangirati. Ako se ima na umu filozofskiintelektualizam, a narocito mocan primer Platonovog i Aristotelo-vog izdizanja umnog nad fizickim Zivotom, moglo bi se pomislitida ce filozofi narednog doba ovo sasvim izvesno prihvatiti. Paipak, tvrdeci da je fizicko zadovoljstvo vazan sastojak ukupnogzadovoljstva, Epikur ga ne odbacuje jer smatra da i mentalni bol izadovoljstvo u velikoj meri zavise od stanja u kome je telo. Prematome, stanje u kome se telo nalazi najvaznija je referenca zado-voljstva. Ali ovo ne znaci potcenjivanje umne komponente zado-voljstva; sasvim suprotno, umna zadovoljstva su tako mocan vidukupnog zadovoljstva da, u stvari, uslovljavaju i odreduju telesnozadovoljstvo - kao kad bolesna osoba, razrnisljajuci 0 sreenijirnvremenima koja su prosla ili ce tek doci, ublazi telesni ili Cistofizicki bol. Kolika je moc uma vidi se isto tako dobro i iz Cinjenic~da strah - od neke umisljene bolesti, moguce katastrofe ili srnrtl_ moze da razori sposobnost coveka da uziva u trenutnirn zado-voljstvima pretvarajuci njegov Zivot u nocnu moru. Vrerne Cijeproticanje urn moze da shvati predstavlja sustinu razlike izrnectU.fizickih i umnih zadovoljstava; ona prva uvek su vezana za sadas~Jltrenutak i postoje iskljucivo u sadasnjosti, dok se ona druga vezuJukako za sadasnjost tako i za buducnost ili proslost, cime se njiho"intenzitet, ali i vrednost, znatno uvecava.

Pod "statickim zadovoljstvorn" Epikur podrazumeva odsustvobola. Odsustvo fizickog bola on naziva aponijom, a odsustvo umnogbola ataraksijom sto znaci, kako je to vec pomenuto, duhovni mir.ovo drugo postize se razumevanjem prirode svemira, sto predsta-vljajedini nacin da covek uvidi da svemir nije nikakvo zastrasujuceili opasno mesto. Upravo u tome znacajnu ulogu imaju EpikurovarazrniSljanja 0 bogu i smrti, odnosno razrnisljanja 0 temama kojeUljudirna izazivaju veliku nelagodnost.

"Kineticka" zadovoljstva takode imaju fizicku i umnu verziju,a kao sto njihov naziv nagovestava, podrazumevaju i neku vrstuaktivnosti. U fizickorn smislu, kineticko zadovoljstvo predstavljaproces dostizanja statickog zadovoljstva (recimo, stavljanje tackena glad time sto se covek najede) ili cinjenja statickog zadovoljstvaraznolikim (recimo, time sto se jede ne da bi se utolila glad vecda bi se uzivalo u ukusu hrane). U mentalnom smislu kinetickazadovoljstva su aktivnosti nalik diskusijama s prijateljima ili resa-vanju problema. Medutirn, i umni i fizicki vid ovih zadovoljstavatreba pomno nadzirati jer veoma lako mogu da ukljuce zelje iapetite koji ili nisu dobri sami po sebi, ili velikom brzinom vodedo bola; vecina uobicajenih ciljeva u zivotu (kao sto je zudnja zabogatstvom i slavom) moze se svrstati pod ono drugo. Da bismose zasntih od zla koje promenljiva sudbina moze da donese, trebaudovoljavati sarno prirodnim zeljama jer one predstavljaju ono 5tOje najvaznije, kaze Epikur, ali cak i u tome treba biti umeren. Paipak, Epikur je ucio da treba biti umeren i u umerenosti, zbog cega~~u epikurejskim zajednicama, u kojima se zivelo jednostavnimZlvotom, povremeno priredivane prave gozbe.

Epikurovu teoriju nekoliko osobenosti svrstava u klasu visu odone kojoj pripada kinicki pogled na svet. Dve od tih osobenostiP~~ebno su vredne pomena. Prvo, Epikurovo stanoviste je egoi-Sh~noutoliko 5to su i cilj i mera dobrog odredeni zadovoljstvomPO)edinca- egoisticno je bez obzira na to sto je ovde u pitanju ume-~:no.i strogo kontrolisano zadovoljstvo za kakvo se Epikur i zalaze.nllm tirn moze se postaviti pitanje dye veoma vazne drustvene

:ednosti - pravde i prijateljstva - odnosno, da li za njih ima mestaoVakvompogledu na svet. Odgovor je da ima. Pravda je jedna od

66 ENTONI KLIFORD GREJLING

instrumentalnih vrednosti koje su ve: pomenute, au najvisern inte-resu svaCijegzadovoljstva sluzi na taj nacin sto predstavlja izvestanoblik pogodbe svih clanova zajednice da jedni drugima ne nanosestetu ili zlo. Od takve pogodbe svaki pojedinac ima koristi, a onasamim tim doprinosi njegovom zadovoljstvu.

Po Epikurovom stanovistu, prijateljstvo je potpuno drugaCijiproblem. Za razliku od pravde, ono nije sarno instrumentalnodobro, vec predstavlja i veoma vaznu vrednost. Objasnjenje ovo-ga krije se u cinjenici da prijateljstvo sarno po sebi i jeste jednood najvecih zadovoljstava. Zadovoljstvo prijateljstva ne potice odonoga sto prijatelji jedan drugom mogu da ucine ili pruze, vec iznesebicnih postupaka u kojima nema nikakvog licnog interesa.Naravno, nesporno je da postoji nesklad izmedu egoizma uzidanogu same temelje Epikurovog stanovista i velikog znacaja koji on pri-daje prijateljstvu i zadovoljstvu nesebicnosti. Epikurejci iz kasnijihperioda nasiroko su raspravljali 0 tom neskladu pokusavajuci daga razrese na razlicite nacine. Sluzi im na cast sto nijedan od njihnije ni pokusao da pronade resenje u odbacivanju prijateljstva kaojednog od najvecih dobra.

Druga osobenost Epikurove teorije sastoji se u tome sto jeuveo veoma znacajnu novinu. Nairne, u pitanju slobode volje onje prepoznao centralno pitanje etike. Do toga je dosao zahvaljujucinaturalizmu svoje metafizike: smatrao je da je svemir materijalnocarstvo koje se sastoji od tela (na primer, planeta i ljudi) i prazni-ne (praznog prostora u kojern tela postoje). Takode je smatrao daovim carstvom upravljaju iskljucivo prirodni zakoni. 5 obzirom nato da su prirodni zakoni kauzalni, problem je objasniti kako ljudskabica uopste mogu biti moralni cinioci (odnosno stvorenjakoja delu-ju po slobodnoj volji ili u skladu s licnim izborima i odlukama).a ne nesto sto je uslovljeno prethodnim stanjima svemira. Pitanjeslobodne volje i determinizma od tada je ostalo najtvrdokornijiproblem metafizike - najtvrdokorniji ali i najznacajniji, jer je takvasloboda jednostavno neophodna za sarno postojanje etike. Da [eovo tacno moze se zakljuCiti sasvim jednostavno. Nairne, ukolikoje sve sto radimo nuzno i uslovljeno prirodnim zakonima koji nanas ili kroz nas deluju u skladu s nekim odredenim i nepromenlji-

Sta je dobra? 67

vim principima, onda mi nemamo ni slobodu ni mogucnost dabiramo, sto znaci da ne mozerno biti ni hvaljeni ni kudeni zbogonoga sto cinimo. Pod takvim okolnostima sarna ideja moralnostibila bi besmislena. Za svoje odluke mozerno biti odgovorni sarnoako smo stvarno njihovi tvorci, a upravo zbog tih i takvih odlukai postupaka koji iz njih proisticu smemo se smatrati moralnimbiCima.Epikur je ovo uvideo i problem razresio na taj nacin sto jedokazao da Ijudska bib irnaju slobodu volje. Sastavni deo njego-vog stanovista mozda je cak bilo i to da umom upravlja nekakvadrugaCija kauzalnost, Ciji se zakoni razlikuju od onih koji delujuu svetu prirode, ali da li je on stvarno to tako video ili ne, ostajesarno u domenu ucenih interpretacija njegovog dela.

Epikureizam je ostao uticajan i u helenskom i u rimskom svetu,tako da je imao i neke veoma istaknute pristalice u koje se ubrajaoi Kasije, jedan od zaverenika odgovornih za smrt Iulija Cezara(Kasijese ocigledno nije obazirao na epikurejsku ozbiljnu oporne-nu da se treba drzati sto je moguce dalje od politike). Epikurejskoucenje imalo je uticaj i na Horacija i Vergilija, cuvene pesnikeantickog sveta, a kasnije, kad je stoicizmu naklonjeni imperatorMarko Aurelije zasnovao cetiri katedre filozofije u Rimu, jednaod njih bila je rezervisana za epikureizam. Jos kasnije, hriscanskinapadi na uglavnom ateisticki i prirodnjacki pogled na svet, zakoji se zalagao epikureizam, odgovorni su za to sto je ovo ucenjeostalo zivo u umu zapadnog sveta. U doba renesanse ponovo jepodstaklo zanimanje obrazovanih ljudi sto je za posledicu imaloveoma urnne spekulacije. Sasvim je prirodno i to sto su pomalodege~erisani oblici ovog ucenja ucinili da se ime Epikurove skolePoveze sa stavovima i praksom potpuno drugaCijim od izvornih.Na taj naCin nastala je karikatura u obliku sirovog hedonizma. A?pet, istu ili slicnu sudbinu dozivele su mnoge skole misli i njihova1ZvornaUV cenja,ni"Medutim, cak ni kad je bio u zenitu, eplkureizampo znacajus~:mog~Oda se upo~edi s dominantnom skolom misli prehnscan-N g penoda - dommantnom bar medu obrazovanim ljudima.bi~r~vno,u pitanju je stoicizarn, cije su dye najpoznatije pristase

1Jedan rob i jedan rimski imperator.

68 EN TONI KLIFORD GREJLING

Stoicizam

Stoicizamje imao takav uticaj na helenski i rimski svet da je svoj tragostavio i u jeziku - ovo se rnoze videti na osnovu izraza koje danaskoristimo kad samodisciplinovano, strpljivo i hrabro prihvatanjesvega onoga sto zivot sobom nosi nazivarno "stoickim" ili "filozof-skim". Ali samodisciplina, hrabrost i prihvatanje svega bez ikakvihzalbi sarno su jedan vid stoicke etike - mada veoma znacajan iosoben - a opet, upravo je taj vid bio razlog da neki od najvecih inajznacajnijih umova drevnog sveta prihvate ovo ucenje.

Kao pokret, stoicizam je imao dugu i neprekidanu istoriju.Ovom pokretu su svoj doprinos dali mnogi mislioci koji su medusobom raspravljali povremeno se razilazeci oko nekih detalja ilistavljanja naglaska na razlicite stvari, kao sto je to vec uobicajenou svim skolarna misli, ali uvek i bez izuzetka ostajuci pri istimpretpostavkama i osnovnim nacelima zajednickim za sve njih.Nazalost, svi spisi ranog stoicizma za nas su izgubljeni, tako da sunam poznati sarno njihovi naslovi i poneki citat, sto je sve ostalozabelezeno u delima nekih drugih mislilaca. Kao i u slucaju kini-zma, sve znanje koje imamo 0 ranom stoickorn ucenju stekli smona osnovu prikaza, rasprava ili kritika koje su za sobom ostavilisavremenici ili tumaci iz narednih perioda. Nasuprot tome, poznistoicizam sasvim je dobro predstavljen obimnom gradom, a naro-cito Senekinim spisima, zapisima Marka Aurelija i Arijanovimiscrpnim beleskarna u kojima je sacuvano ucenje njegovog uciteljaEpikteta. U to vreme, stoicizam je bio gotovo u potpunosti usred~sreden na svoju eticku doktrinu, bilo zbog toga sto su iscrpn~.1sveobuhvatno delo ranih stoika posveceno logici, epsternologil'i nauci njihovi naslednici u potpunosti prihvatili, bilo zato sto ~eznacaj razumevanja valjanog zivota i zivljenja u skladu stirn to11-ko zaokupilo neke kasnije pripadnike ove skole da su odustali odbavljenja bilo cirri drugim. Vrlo je verovatno da obe ove mogucnvsti odgovaraju istini, i to ne sarno zbog toga sto potonji najistaknu-tiji predstavnici stoicke misli (s izuzetkom Epikteta) nisu bili s~rn~intelektualci i ucitelji, vec i ljudi koji se se bavili javnim poslovlrna.Seneka je bio ministar u Neronovoj vladi, a Marko Aurelije irnpe-

Sta je dobra?

rator - poslednji od velikih Antonina za cije se ime vezuje procvatRimskog carstva u drugom veku nove ere. Nasuprot tome, svi ranistoici bili su ucitelji i mislioci. Vezu izrnedu tehnickih i etickih aspe-kata svojih ucenja smatrali su izuzetno znacajnom zbog toga stoje osnovni princip njihovog stanoviSta bila potreba da covek u stoje moguce vecoj meri zivi u skladu s prirodom - iz cega je slediloda je neophodno razumeti sta priroda po sebi jeste (to je zadataknauke) i kako na pouzdan nacin doci do tog razumevanja (sto jezadatak epistemologije).

Osnivac stoicizma bio je Zenon iz Kitije (334-262. pre noveere). Svoje ucenike je okupljao u Atini i poducavao ih na tremukoji je Polignot ukrasio freskama i koji je zbog toga bio poznatkao trem slika ili stoa poikile, odakle i potice ime skole proistekleiz Zenonovog ucenja. Zenonovi prvi sledbenici i naslednici kojisu u velikoj rneri doprineli ranom stoickorn ucenju bili su Kleantiz Asa (331-230. pre nove ere) i Hrisip iz Sola (280-208. pre noveere). Kleant je bio pesnik ranog stoicizma, a Hrisip njegov pozna-vaIac koji ga je i sistematizovao. Pa ipak, obojica su - zajedno sasamim Zenonom - predstavljali bastinike ideja razvijanih u klasic-nom periodu. Na taj nacin, mogIo bi se reci da su nasIedili Iogikumegarske skole i Heraklitovu metafiziku - upravo onu koja tvrdida razum predstavIja stvaralacki princip i da je svemir u vecnompokretu, odnosno da se menja u skladu s principima prirodnepravde, pri cemu ovi principi nikada ne dozvoIjavaju, kako je to~e~aklit rekao, topIoti da ode predaIeko u potiskivanju hladnoceniu hladnoCi da ode predaIeko u potiskivaju topIote. U samom~Okratu rani stoici videli su primer racionalnosti, samokontrole

~:~umor~.e potrage za ~st~~o~. Isti ov:ka~ model nadahnuo je ike, kOJl su predstavljali JOs jedan vazan izvor uticaja na stoici-

:a~. Naime, kinici su se zalagali za kosmopolitizam, zivot u skladuPl"lrodom . t kii "( I . b ) kv I "au ar JU uprav pnJe sarrum so om ao vrhovnu

k:~~~o~t, ~ up.ravo ovo ~u.~ili n~jva~~iji cinioci razvoja stoicke eti- .Je i utun, lzmedu kinickog 1 stoickog pogIeda na svet postojaIaZa og:omna razlika: dok su kinici preporucivali okretanje ledaJednlCi i sv t toici I d Y d be u, s OlCl su verova 1u rustvene 0 nose i potre u

69

70 ENTONI KLIFORD GREJLING Sta je dobra? 71

ucestvovanja u javnim poslovima, a upravo ovakva uverenja odra-zila su se u njihovim etickirn stanoviStima.

Etika prvih stoika bila je neposredan izraz njihovog shvatanjasvemira. Prema ranom stoickorn ucenju, svemir je jedinstven iureden sistem koji kao racionalna organizacija cetiri elementa(zemlje, vazduha, vetra i vode) bitise u vecnorn ponavljanju ciklu-sa. Za ovu organizadju odgovoran je logos ili uzrok. Delovanjeuzroka dovodi elemente do "tenzije", odnosno razdvaja ih, obliku-je i drzi na okupu tokom faza promena koje sacinjavaju jedan odciklusa ili .velikih godina" istorije svemira, istorije koja se vecnoponavlja. Logos, pod kojim su podrazumevali (i koji su u skladustirn razlicito nazivali) "stvaralaeku moc", .vatru", "etar", "dususveta", "uredenje sveta", "uredenje", "providenje" i "uzrok", ranistoici su nazivali i "bogom" ili "Zevsom". Ali pod ovim nisu pod-razumevali nesto sto bi i priblizno bilo slicno teizmu ili tradicio-nalnom teistickorn znacenju ovih termina, jer 0 bozanstvu nisurazmisljali kao 0 nekakvom posebnom bicu, vec su ga videli kaoprincip organizacije materijalnog sveta. Kao sto je dusa (ili urn)princip individualnog Zivota, tako je "bog" dusa svemira, a kaosto je covekova dusa zainteresovana za dobrobit coveka u kojernje nasi a staniste, tako je i dusa svemira dobronamerna i stara se 0dobrobiti ovog nepreglednog fizickog prostranstva. Uz ovo, dusasvakog pojedinca predstavlja deo ili iskru duse sveta.

Takva je bila metafizika na koju su se oslanjala ucenja ranih sto-ika i iz koje je i proistekla njihova etika. Da bi se ostvarili duhovnimir i unutrasnja stabilnost, govorili su, potrebno je da covek zivi uskladu s dobronamernom prirodom. avo se postize tako sto svakipojedinac uci kako da zivi razborito, odvazno i pravicno, ali i s neo-phodnom samokontrolom. Svaka od vrlina koje se pod ovim podra-zumevaju - razboritost, odvaznost, pravicnost i samosavladivanje(a ovo ustvari predstavlja Platonov spisak najvaznijih vrlina kojisu stoici usvojili) - zahteva i znanje odredene vrste. Razboritostcoveku omogucuje da uvidi razliku izmedu dobrog i loseg. Odva-znost mu pokazuje cega treba da se plasi, a cega ne. Pravicnost roUgovori kako da se, na odgovarajuci nacin, ponasa prema drugirne-Samosavladivanje (ili umerenost, Platonova sofrosina) daje rnu

Jllogucnost da dovede u sklad svoja osecanja i zelje, ali i da presudista je u njegovom zivotnom iskustvu stvarno od znacaja,

U samorn pocetku stoici su bili veoma strogi u zalaganju zaravnodusnost prema uobicajenim i opste prihvacenim dobrimakao sto su zdravlje, bogatstvo i pocasti. Pa ipak, veoma brzo sushvatili i prihvatili da posedovanje takvih stvari znaci prednost, anjihovo pomanjkanje - nedostatak. Prednost se sastoji u tome stoove stvari coveku koji ih poseduje pornazu da jos doslednije zivi uskladu s razboritoscu, cdvaznoscu, pravicnoscu i samokontrolom.Pa ipak, ne predstavljaju nesto neophodno, bar su tako govorili sto-ici, tako da se njihovo pomanjkanje ne sme smatrati za preprekuu teznji ka dobrom Zivotu.

Kao sto je vec pomenuto, stoicizam se znacajno razlikuje od kini-zma u pitanju odnosa prema drugim Ijudima i drustvu. U skladusa svojim ubedenjem da je urn svakog pojedinca deo univerzalnoguzroka racionalne organizacije - "duse sveta" ili bozanske vatre- stoici su ucili da su sva racionalna bib, ukljucujuci i robove, bra-ca dostojna uvazavanja ida, shodno tome, svako 0 svakome trebada se stara. Zbog toga su i verovali da je svima duznost da sluzesvojim bliznjima nezavisno od toga kojoj rasi, naciji, veri ili klasiti bliznji pripadaju. Cilj i svrha ispunjavanja ove duznosti bili suda se u svim ljudima stvori svest 0 gradaninu sveta koji razrnisljao kosmickom redu i dobrobiti svemira.

Divljenja dostojan humani kosmopolitizam delimicno proisti-ce i iz zanimljivog gledista na psihologiju coveka. Epikur je svojebliinje pozvao da posmatraju iivotinje i novorodencad - kako bise i sarni uverili da j e urodeni poriv ciste i neiskvarene, ali i nepro-dUhovljene prirode usmeren prema zadovoljstvu. Stoici su iz ovogaizvukli drugaciji zakljucak. Tvrdili su da je primarni poriv, kojise moze primetiti kako medu mladima tako i medu zrvotinjama,~~meren ka sarnoodrzanju, ali i ka samounapredenju koje u sustiniIJ.estejedan vid samoodrzanja, Ovakvo usmerenje znaci prihvata-nJe bola i poraza da bi se dostigli ciljevi koji se smatraju vrednim,au koje spada ucenje hodanja i ucenje govora. Kako se pojedinacrazVija, tako svoju brigu i teinje prenosi na druge - prvo na Cla-nove svoje porodice Cije interese zeh da potpomogne i ostvari

72 ENTONI KLIFORD GREJLING

jer su tesno povezani s onim njegovim, a zatim jos uopstenije ina sve svoje bliznje, mada naravno u nekoj manjoj meri, jer ististepen naklonosti i ljubavi prema porodici i drugim ljudima nijeni moguc ni primeren. avo je jednostavno cinjenica koja govono porivu ljudi da osecaju brigu za druge u smislu prirodnog pro-duzenja unutrasnje brige 0 sebi, tvrdili su stoici, a ovakav porivjos uvek ne predstavlja dobra jer one zahteva svesnu teznju da sesopstveni zivot uskladi s racionalnim uredenjern svernira. Shvatitida je ovaj prirodni nagon ka humanosti, u stvari, sasvim u skladu sracionalnim uredenjem, znaci pretvoriti ga od psiholoskog u onajpravi, odnosno eticki.

Tvrdnjom da je dobar zivot onaj koji se zivi u skladu s racio-nalnim uredenjem materija1nog sveta, ali i uz uvazavanje cetirinajznacajnije vrline, stoici su ograniCili znacenje "dobrog" pred-stavljajuci ga na sasvim odreden nacin. avo se moze objasnitiblizim razmatranjem njihove tvrdnje da uobicajena dobra, kao stosu zdravlje i bogatstvo, predstavljaju nesto sto je, strogo govoreci,kao mora1na vrednost "neutra1no" - u smis1u da zdrav1je i bogat-stvo sami po sebi nisu ni dobri ni losi. Nadahnuce za ovakvu idejustoicima je dao Sokrat, koji je - sto je za njega sasvim svojstveno- insistirao na tome da tradiciona1no shvacena i prihvacena dobraznace nesto stvarno dobro sarno ako se koriste mudro; u suprot-nom mogu da budu i veoma losa. Dok su kinici iz ovoga izvukliuopsteni zakljucak da sva uobicajena dobra treba prezreti, stoicisu, kao sto je to vec receno, svoje stanoviste modifikovali tako stosu "neutra1nosti" prihvatali kao nebitne dodatke dobrom zivotu,Opravdanje za ovo nasli su u tvrdnji da svaki covek ima prirodni iurodeni instinkt da dostigne udobnost i srecu koje zdravlje i urne-reno materija1no blagostanje sa sobom nose, ali i u tvrdnji da srnopo prirodi takvi da jednostavno volimo priznanja koja nam nase

zajednice daju kao nagradu za sve one korisno sto smo za drustVO

ucinili. Prihvatanje zdravlja i bogatstva kao nesto sto treba shvati~lkao stvarno neutra1no po vrednosti, od veoma je velike pornoCl

- mada je i ona nebitna - da se Zivi u skladu s raciona1nirn ure-denjern materija1nog sveta. Ovim vestim i dornisljatim potezaJ1l

Sta je dobra?

staici su svoj pogled na dobar zivot ucinili riajsire prihvatlji ,lik d ki ik k jrvirn,

za raz 1 u 0 ru a oji su u daleko rnanjo] meri bili skl i bilkvi k ' , om 10ka im ompromlslma,Stoici su takode uzeli u obzir i CinJ'enicud d " , ," a zu nJe 1 apetiti ne

predstavI),a),unesto nuzno lose, Postoje miSljenja da strasti u sustinipredstav1)a)u pob~nu pra:iv razuma i da ljude nagone da delujusu~~otno, ono~e s~o na1aze razum. Ali stoici su strasti smatralineclm pnrodmm, 1 u skladu s tim ucili da je pravi .' d,,' , , 1 naclll a se s

njirna izade na kraj taj da se njirna ovlada a ovo ,',, ' se moze POStlClsamo ako ih covek u potpunosti shvati Kao p ,

v ' ' nmer za OVomoze daPOSIUZIstrah: razum nam nalaze da suoceni s op ., b d.' , asnoscu u emoodvazm, ali se strah ne pokorava ovom nalo " , .' gu Imi reagu)emo takosto bezimo od opasnosti. Ali ako shvatimo i razumemo p ,d h ' ravu pnro-u stra ,~' ond.a ce bi~irnoguce obuzdati ga samokontro1om i tako

pretvoriti u nesto konsno: recimo, u brizljivost ili sasvim primerenoprez, Ovako, se s,tra~;rnoze preobratiti u ono sto su stoici nazivalidob~~~ oSe~~n)lma , u koja spadaju Ijubaznost, velikodusnost i~:~ ~cno ~n)at~ljstvo, U ovorne su takode prihvatili Sokratovud nb)'~da je vrh~a znanje i da porok ne predstav1ja nista drugo00 icno neznanje.

u te7:::oike je ,~ilo,veo~a v~zno ~a ~e~jihovo ucenje ne pretvori, " aZUmI)lVUidealizaciju koju ce ljudi sarno uz velike tesko-cemoC!da pove v , k Zbteo .. zu s P' a sorn. og toga su razvili sveobuhvatnunju pref " ih"je n " enraru postupaka i vladanja, odnosno teoriju koja

a osnovu ne t 1 -cc d 1_ kao z "u ra nosti a a sasvim jasne smernice i 'Iao sto su ' pravi anegov ti ' na primer, da roditelje treba postovati, prijateljstvatela uva~' so~s,tveno obrazovanje usavrSavati, opste zdravlje svog

azavatr 1 tom 1" S '1' .u stol'c'k .' e s icno. ugensa 1 su 1 to da samoobrazovan)' eom naCl ., li ,0ponasan' , nu ZlVjenja treba sprovoditi tako sto ce se teziti kastoicki JU ~~ealnog mudrog coveka koji je u potpunosti ovladao

Ill. nacmo . 1" PostoJ'i ~ ZlVjenja - cak i pored toga sto takav mudrac

samo u liudsko] 't' , lllorain 0) mas 1 1 sto niko ne moze doci do stanjaog savrsenstv AI' . ., da to jo' , d a. ~sustma je u samom nastojanju: cilj je

8111isluz' S)e nO,mponovrmr, - ziveti u saglasnosti s prirodom u8 lVota pril d 'Veta,Cim a~o enog raciorialnom uredenju materijalnoge Sepostize spokoj, ali i cvrstina duha.

73

74 ENTONI KLlFORD GREJLlNG

Rimski staid

Kao sto smo vec napornenuli, od svega sto su stoici napisali ostala sui do nasih dana stigla sarno Senekina dela i dela Marka Aurelija. Uzovo, sacuvane su i iscrpne beleske Epiktetovih predavanja. Takodesmo vec pomenuli i to da svi ovi spisi poticu iz prva dva veka noveere, sto znaci da pripadaju poznom stoicizmu, odnosno vremenuu kojem je ovo ucenje gotovo iskljucivo bilo usmereno na etiku.Senekini spisi obuhvataju rasprave 0 besu, milosrdu, spokoju, nepo-kolebljivosti i sustini zivota, ali - sto je jos vaznije - i niz PoslanicaLuciliju. Od svih njegovih zapisa, te poslanice imale su najveci uticajna potonje mislioce. Sveovo zajedno predstavlja prvo i sasvim zao-kruzeno, do nasih dana sacuvano stoicko delo, i iz tog razloga imaveoma veliki znacaj za one koji se bave istorijom misli, cak i poredtoga sto Seneka i ne pokusava da bar letimicno prikaze neke ranijefaze stoicke filozofije. Poslanice Luciliju imale su posebno velikiuticaj u doba renesanse, i to ne sarno zbog toga sto su predstavljaleuzor za Montenjove eseje; kasnije ih je u velikoj meri citirao Ruso,a mnogo pre toga prokrcila su jedan od najvaznijih puteva kojimaje stoicka misao prodrla u hriscanstvo crkvenih otaca.

Seneka je veoma aktivno ucestvovao u javnom zivotu sto ga je,nazalost, i dovelo do tragicnog kraja. Bio je senator i savetnik rim-skog imperatora Nerona, koji ga je 65. godine nove ere primoraoda izvrsi samoubistvo zbog navodnog i nikad nepotvrdenog ucescau zaveri na cijem je celu bio Pizon. Seneka je roden u Spaniji prvegodine nove ere, a bio je jedan od trojice sinova veoma bogatog iuglednog dostojanstvenika. Samim tim, dobio je izvrsno obrazo-vanje 0 kojem su se starali tarnosnji stoicki ucitelji. Oba njegovabrata postali su istaknute licnosti; jedan je bio namesnik provincije-poznat po tome sto je svetog Pavla poslao u Rim da mu tamo sude,a drugi je stekao ugled velikog i pravog intelektualca, Ciji se sin,Marko Enej Lukan, proslavio kao epski pesnik. Ova cetiri covekaumrla su gotovo istovrerneno, sto je bilo posledica Pizonove zave-reoSarna ova cinjenica sasvim je dovoljna da objasni razlog zbogkojeg je stoicizam sebe preporucivao kao zastitu od naprasnib i

St a je dobra? 75~=============================silovitih promena sudbine, sasvim uobicajenih u zivotima ljudi uti!11despotskim vremenima.

Senekin doprinos stoicizmu sastoji se u tome sto je ovo ucenjeJOS vise prilagodio zivotu coveka koji se bavi javnim poslovima.Stoicke tradicije pridrzavao se u tome sto sebe nije smatrao mudra-cern vec sarno covekom koji pokusava da izvede pomak premamoraInim vrednostima. Za istoriju misIi Seneka je znacajan zbogtoga sto je u knjizevnosti na Iatinskom jeziku oziveo interesovanjeza filozofska razrnatranja, aIi i zato sto je stoicizmu dao jos jedanpodsticaj da krene u pravcu humanizma. Takode je bio najistaknu-tiji pisac svog doba - prozi pisanoj na Iatinskom jeziku podario jenovi stil Cijeje obelezje jezgrovitost i pateticna tehnika retorike.Medutim, ovaj stil postao je predmet brojnih poIemika tako dasu ga neki savremenici kritikovali zbog izvestacenosti i afektacije,kao sto je to ucinio AuIije GeIije koji ga je nazvao "peskom bezikakvog vezivnog materijala", Pa ipak, na drugoj strani izazivao jedivljenje i vrsio veliki utica], usled cega su mnogi i prihvatili stoic-ki pogled na svet.

Sireci stoicko ucenje 0 univerzalnom bratstvu svih ljudi, Senekaje bio daleko ispred svog vremena - posebno zbog toga sto je ovoucenje koristio za postojanu borbu protiv ropstva, gladijatorskihborbi i svih ostalih obIika okrutnosti coveka nad covekom. Zani-~Iji:~ je s~ekuI~~atida Ii bi S~ne~a - da je ostao ministar u carskoj. ladllh da Je SIUZIOnekog boljeg imperatora - uspeo da ucini nesto1makar malo poboljsa Zivote onih koji su trpeIi Ijudski nemar inehumanost svojstvene tom dobu.

~enekin portret pravog stoika dat je u pismu De constantia sapi-~nt/s, ,,0 cvrstini i nepokoIebljivosti mudrog coveka" Ovakvomcoveku ne moze se naskoditi niti ga je moguce uvrediti.

SUdbina maze da otme sarno ana sto je dala (napisao je Sene-ka) ali dai I ., ana ne aye vr tnu, te je samim tim ne maze ni uzeti.Vrlina je slobodna, nepovrediva, cvrsta ipostojana, toliko otpor-na na udarce koje joj zadaje sluca] da se ne maze ni poviti, akamoli slomiti. Pri suoienju s instrumentima mucenja, vrlinane skrece pogIed, a njen izraz ostaje isti bez obzira na to da li

76 ENTONI KLIFORD GREJLlNG

joj se smesi sreean ili koban usud. Zbog toga, sta god da mudariovek izgubi, nece to smatrati gubitkom jer - jedino sto on stvar-no poseduje jesu vrline, a vrlinii ga niko ne moze liiiti. Na svedrugo sto ima, on jednostavno pretutno pristaje.

Kao prakticna filozofija svakodnevnog zivota, stoicizam je dobionajpotpuniji izraz u Epiktetovom ucenju. Smatra se da je Epiktet(50-120. nove ere) najznacajnija figura medu tri glavna misliocapoznog stoicizma. Poreklom je bio Grk, a u Rim je doveden kaorob koji je trebalo da u svojstvu ucitelja i tutora sluzi u patricijskimdomacinstvima. Njegov ucenik Arijan brizljivo je vodio beleske izapisivao sva Epiktetova predavanja, a ove zapise je kasnije i obja-vio. Bili su to cuveni Razgovori, jedan od dva najvaznija izvora svegnaseg znanja 0 Epiktetovoj misli; drugi je Enhiridion ili PrirucnikEpiktetov, koji je takode sastavio i za potomstvo ostavio svom uci-telju privrzeni Arijan.

ad tri mislioca poznog stoicizma Epiktet je bio najmanje eklekti-can. Uz to, bio je i najblizi tradiciji ranog stoicizma, a posebno Hri-sipovom ucenju, Epiktet se divio Hrisipu opisujuci ga kao "nasegvelikog dobrotvora", a jednom prilikom je rekao: "Hrisip je otkrioistinu - izneo ju je na svetlost dana i svima saopstio - a ta istinane odnosi se sarno na obicno zivljenje, vec i na zivljenje u skladus dobrim zivotom".

Prethodno prikazane karakteristike stoickog ucenja, koje seodnose na cetiri glavne vrline, zivot u skladu s prirodom, doktri-nu "neutralnosti" i "preferirane" neutralnosti u smislu nebitnihdodataka dobram zivotu, takode su sastavni deo ili polaziste Epik-tetovog pogleda na svet. Epiktetovo centralno nacelo jeste da semora napraviti razlika izrnedu onoga sto je u okviru nasih mob ionoga sto je van naseg domasaja, isto tako, moramo nauciti kak~da ovladamo onim prvim, a one drugo prihvatimo odvazrio 1sasvim spokojno. Sarno su nasa osecanja, misli i zelje - nas unutra-snji duhovni zivot - u okviru nasih mod; zbog toga ovim stvarirnamoramo ovladati istovremeno razvijajuci stoicku ravnodusnvfprema svemu ostalom sto ne mozerno kontralisati. Pod tim osta~lim Epiktet ne podrazumeva sarno one sto nam svet i drugi Ijud1

Sta je dobra?=mogu uraditi, vec i izvesne neukrotive osobine nase prirode, aposebno one koje su povezane sa zadovoljstvom i bolom. Kako jeArijan u Enhiridionu naveo, Epiktet je rekao: "Neke stvari zaviseod nas, a na neke nemamo nikakav uticaj. Nase misljenje zavisi odnas onako kako zavise i nasi porivi, zelje i averzije - ukratko sveone sto spada u nase licno delanje. Nasa tela ne zavise od nas, kaosto od nas ne zavisi ni one sto posedujemo, misljenje koje drugio nama imaju ili nas polozaj i funkcije u javnom zivotu, odnosnosve one sto nije posledica iskljucivo naseg delanja", avo je kljuc-no mesto, ali i sustina znanja koje nas oslobada laznih ubedenja inada, a upravo ovakva ubedenja i nade Cine nas nesrecnim i neza-dovoljnim robovima srece. Pa ipak, kad stignemo do same sustineznanja 0 kojem Epiktet govori i pocnerno da zivimo u skladu stirn,postacerno slobodni i tek cerno tada mod da kazerno kako smoostvarili eudemoniju.

Da bi svaki covek upravljao svojim zivotom u skladu s potre-born da sasvim jasno razluci na sta on licno moze da utice a nasta ne, Epiktet je sugerisao racionalno predvidanje posledica svakeodluke i svakog cina, kao i cvrsto samosavladivanje i posvecenostteznji ka spokoju i redu. Sve ovo zajedno pornaze da covek pocneda zivi dobrim zivotom. "Pravi cilj svih nasih delanja jeste da nau-cimo kako da iz svojih zivota uklonimo tugu i jade, uzvike 'avaj'i 'tesko meni, i nezadovoljstva i razocarenja", rekao je Epiktet, azatim dodao: "Niko nije gospodar tudeg moralnog karaktera, isame u toj cinjenici treba traziti sve dobra i zlo. Nairne, niko mi ne~oze obezbediti dobra niti mi moze naneti zlo upravo zbog togasto u vezi sa tim sarno ja imam vrhovnu vlast nad samim sobom."Posto bi im na ovaj nacin objasnio da je njihova sreca iskljucivou njihovim rukama i da samim tim istog trenutka mogu postati i?:dalje ostati srecni, Epiktet bi upitao svoje ucenike: .Koliko ceteJOsodlagati rnogucnost da budete stvarno mudri?" .. ~ajistaknutija i najznacajnija osoba na koju je Epiktetovo uce-

cie ~rnalouticaj bio je Marko Aurelije Antonin (121-180. nove ere).. n je u isto vrerne bio i imperator i filozof, sto predstavlja neuobica-Je;u kOmbinaciju koja se pokazala veoma dobrom jer - kao jedano znacajnih imperatora iz dinastije Antonina, on je zasluzan za

77

78 ENTONI KLiFORD GREJLlNG

to sto je drugi vek nove ere postao zlatno doba Rimskog carstva.Bio je to vek u kome se u medicini javio Galen, u astronomiji Ptolo-rnej, u knjizevnosti Lukijan i - sto ni najmanje nije beznacajno - ufilozofiji sam Marko Aurelije. "Zlatno doba" predstavlja Gibonovopis tog perioda, mada bi mozda bilo bolje okarakterisati ga kaolabudovu pesmu Rimskog carstva koje je nakon vladavine MarkaAurelija nepovratno poslo u susret propasti i konacnom padu.Prvi nagovestaji ovoga javili su se u vreme Aurelijevog upravljanjacarstvom kad su napadi varvara u vise mahova ugrozili granicekoje je po prirodi miroljubivi i razrnisljanju naklonjeni imperatormorao da brani posvecujuci ovom zadatku mnoge za njega teskei mucne godine iivota. Neki tumaci smatraju da je sam Aurelijebio odgovoran za sve svoje probleme, pa ipak, ostaje cinjenica daje drugi vek nove ere bio doba velikih migracija koje su neumolji-vo ugroiavale Rimsko carstvo naprezuci do maksimuma njegovuvojnu i finansijsku moc. Aurelije je bio suocen s talasom seoba kojise ni na koji nacin nije mogao zaustaviti.

Mada je Aurelijeva filozofija po svojoj sustini, ali i nadahnucu,bila stoicka, ovaj mislilac je mnogo citao i sasvim slobodno uzimaoi prihvatao pronidjiva zapaianja i ostroumne misli, bez obzira nato u kojem ih je ili u Cijem delu pronasao. Dok je branio severnegranice carstva, Aurelije je uz sebe imao beleinicu u koju je uno-sio svoje najprobranije misli zajedno s opomenama upucenimsam om sebi i komentarima 0 tome kako treba iiveti u skladu sodvaznoscu i cestitoscu. Sve ovo bilo je pisano na grckom. Svojojbeleznici dao je naslov Samome sebi, a kad je nakon njegove smrtiipak objavljena, proglasena je za klasican primer lebensphilosop-hie", takvu reputaciju je - kao ugladena i plemenita propoved 0zivotu- zadrzala sve do danas.

U tekstu Samome sebi, Aurelije ponavlja osnov~o stoicko stanO-viste da je svemir zivo organsko jedinstvo u kojem je sve medusob-no povezano i u kojem je svaki covek sarno deo celine. Iz ovogasledi da dobrobit svakog pojedinca zavisi od dobrobiti svega osta-log. Slicno tome, svaki pojedinac je nerazdvojivi deo zajednice u

* Nem.: Lebensphilosophie - zivotna filozofija. (Prim. prev.)

Sta je dobra?

kojoj iivi, tako da se njegov napredak ne moze odvojiti od napretkacelokupnog drustva, Ljudi su u sustini drustvena bica - pri cemu jeovo "u sustini" upotrebljeno prvenstveno u filozofskom znacenjute reci u smislu da je nemoguce da covek bude drugaCiji _ sto znacida pojedinac moie da dostigne dobra sarno u okviru drustvenoguredenja. Vazi i obrnuto, nairne, blagostanje nekog drustva zavisiod blagostanja svakog od ljudi koji to drustvo saCinjavaju. Interesizajednice ne nadmasuju niti negiraju interese pojedinca; i jedni idrugi interesi postoje paralelno i istovremeno, nerazdvojni su imoraju biti posmatrani i zadovoljavani zajedno.

Kao sto je vet napomenuto, jedan od izvornih principa stoici-zma bio je taj da je sve sto se dogodi "u skladu s prirodorn" upravoiz tog razloga dobro, i da su samim tim sve lose stvari koje se ljudi-ma desavaju samo posledice njihovih licnih slabosti i nedostataka.Kad se nesto sto bi se po uobicajenom shvatanju moglo smatratiIosirn dogodi nekoj dobroj osobi, onda to - posmatrano sa stanovi-sta takve osobe - nije stvarno lose; i zaista, lose se dobrom covekujednostavno ne moze dogoditi. Razmotrimo primer bolesti: zadobru osobu bolest predstavlja obicnu prirodnu pojavu koju kaotakvu treba prihvatiti sasvim smireno. Ljude koji se ponasaju losene treba kainjavati vec podueavati, jer cim budu shvatili sta je u~tva~~?obro, prestace da Cine zlo. Usvajanjem ovog optimistickogI pnhcno diskutabilnog stanovista, Aurelije je postao pristalicaPlatonovog prikaza Sokratovog ucenja, jer po Sokratu, svako teiis~pstYenom dobru, a ako pri tome cini nesto lose, onda je to posle-dlca toga sto ne zna koji je pravi nacin da to dobra dostigne.

Od svih Aurelijevih stanovista Sokratu je najblize ono po kojemSep , '.. raYll stvarno dobar zivot zasniva na razmiSljanju. Razrnislja-

n)elll d I . '.). d 0 azirno do samokontrole I vladanja sobom - sto i jestee an od t .' Y"h I .cu IZllCit! na oga stoicke tradicije - a time dostizerno sre-

. Jedna od stvar k . d k . A 1" . Ypr t I 0Je 0 azuju ure ijevu pnvrzenost ovakvoje POstavciJ'estenJ'e I dist L' d ki Y" bezna Y govo gels e na smrt. )U s I ZIVOtJe sasvim

S\'e .caJan u poredenju s mnogo vainijim pitanjima koja se ticuI. lllira kaze A 1" iklusi y."-0nay' ure IJe, a CI USI u ZIVOtU,njihovo smenjivanje iis\'oj~na Srnrt predstavljaju nesto prirodno i neizbezno. Zbog toga

Srnrt treba da posmatramo kao nesto prirodno i neizbezno,

79

80 ENTONI KLIFORD GREJLING

dobro samim tim sto iz proistice iz prirode, i zbilja ne tako zna-cajno ako se odmeri u odnosu na velicinu i znacaj celokupnogustrojstva svemira. Ako svoja uverenja racionalno zasnujemo naCinjenici da su neke stvari neizbezne. onda ih se necerno priboja-vati niti osecati strepnju zbog njih.

Stoicko stanoviste je veoma odvazno, a Aurelijeva verzija ovogstanovista u skladu je s nenametljivom i pravom uzvisenoscu.Naravno, u Aurelijevom stanovistu ima mnogo toga sto bi se moglodovesti u pitanje, i to ne sarno ono sto bi neke energicnije prirodemogle videti kao stoicki isuvise hladan odnos prema ljubavnomzanosu, zestokom dozivljavanju umetnosti ili radosnom prihvata-nju cak i takvih stvari kao sto su uzas i ocaj, a koje i te kako mogubiti plodna i kreativna iskustva. Nijedan stoik ne bi mogao da pri-hvati ideju kako preterivanja i psiholoski rizik mogu biti dobri ilivoditi ka necem dobrom, pa ipak, veoma je jednostavno zamislitijake argumente kojima bi se pokazalo da u takvom neprihvatanjune bi bili u pravu. A opet, u mnogim vidovima zivota, kao i umnogim zivotnima fazama, odvaznost i spokoj koje nalaze stoickiveoma plemenit pogled na svet, a posebno njegova aurelijevskaverzija, ima ne sarno mnogo drazi, vec iveoma veliku moc.

U mnoge vrline stoicizma ne spada sarno to sto je ovo filozofijakoja, uz izricito nalaganje samosavladivanja iodvaznosti pri prihva-tanju kako dobrih tako i losih obrta sudbine kao neceg nebitnog zapravu unutrasnju stabilnost duha, takode podstice i angazovanieu stvarnom svetu ljudi, zahteva da se odgovornosti prema drustvuda pravi znacaj, i zasniva moralnost na nacelu povezanosti svihprirodnih stvari s licnirn pogledom na svet.

Stoicizam je na kraju ostao zasenjen hnscanstvom iz razloga akojima ce uskoro biti reci, pa ipak, kad je nakon mnogih vekova. prisuocenju s ucenoscu i zudnjom za slobodom - prvo za slobodorn

misli i savesti, a zatim i cele licnosti - poceo da popusta stisak Ukojern je ova mocna religija drzala covekov urn, brojni znacajni eie-menti stoicizma ponovo su se nasli u sredistu paznje obrazovanihi umnih ljudi, Kao najbolji od svih paganskih oblika humanizrna

u etici, stoicizam se preporucio i nametnuo svim narednim peria-dima prosvetljenja i razvoja prosvetiteljstva u zapadnom svetu. Iupravo na taj nacin pokazao je svoju pravu vrednost.

4.

BOZJE ZAPOVESTI

Religije Knjige

I~uzetna zanimljivost, koju ce citalac onoga sto sam napisao 0 uce-nJ.uMarka ~urelija, Epikteta i Seneke veoma lako primetiti, jeste~ce~talost njihovog pozivanja na pojam boga. Ovo ce rnozda prirni-ti S I .. denizvesnim iznena enJem zbog toga sto bi se moglo pomisliti da jeovakv . ... 0 pozivanje pomalo u neskladu s humanistickom tradicijorn

rnisli kojo] . dai P . khov . J pn~a aJu. a.l~a, .veom~)e vazno razumeti da je nji-. . pOJam bozanstva sustinski razlicit od bilo kog drugog koji se)aylOu na] v... .. . .s . .)vazmJlm pojavnim oblicima religije i na osnovu kojeg~hpns.tahcama svake od njih izricito nametani odredeni moralni

tevi, U onorn vt 1 di kao nri .. .S e s 0 s e I, ao pnmer ovakvih religi] a uzeto J.e hri-canstvo - T b _. d ..i 0 t 1 1.1 ar Je an od vanjeteta u kojima se ispoljilo - jer kaoSa e ,rehgiJe Knii "C d . . .Ino 1 ' . Jige JU aizarn 1 Islam) centra1no mesto daj era nosh b' kih .Zat. . ozans I zapovesti u smislu koji cerno uskoro prika-I, a zatl .. . .. . .. .

ni ond m .lls~ltatl. Nisu sve religije jasno i odredeno eticke, cakakad Ima) .. .toga sta u razvijene sisterne zabrana u pogledu (ria primer)

Ciljda se srne odnosno ne sme jesti, ili pak slozene rituale CiJiJ.ese duhovi . 1 b . .

IIsklad .' preci i I ogovi umilostive i izvrse svoju funkcijuUs Omm st 1di d ..Ino, da ob O)U 1po tom funkcijorn podrazumevaju - reci-

bilo sta d ezbe~e p.otrebnu kolicinu padavina, bezbedan porodaj ilirugo sto ima praktican znacaj, Upravo u takve prakticne