ВИСОКА ШКОЛА СТРУКОВНИХ СТУДИЈА ЗА ВАСПИТАЧЕ У КРУШЕВЦУ

ИСТРАЖИВАЧКИ РАД

Професор: Кандидат:Ана Марковић, проф. др Милош Павловић

индекс бр.: 1-001/11

Крушевац, 2011.

1

ВИСОКА ШКОЛА СТРУКОВНИХ СТУДИЈА ЗА ВАСПИТАЧЕ У КРУШЕВЦУ

Говор ПолитичараИстраживачки рад

из предмета: Српски језик

Професор КандидатАна Марковић, проф.др Милош Павловић

индекс бр.: 1-001/11

Крушевац, Децембар 2011.

2

Садржај:

Историја.......................................................................................................4говора

Говор..................................................................................................5политичара

Припрема....................................................................................................6говора

Метафоре у говору.......................................................................6политичара

Фразе и реторика у...........................................................................7политици

Демагогија у......................................................................................10политици

..................................................................................................................Закључак11

.............................................................................................................Литература12

3

Историја говора

Ако сагледамо историју човечанства, не постојао ни један други виде комуникације који је био значајнији од говора. Још у далекој историји људског развоја, од времена када смо били у раним фазама развоја, па до данас, видећемо да су се породице у тим комплетно ослањале на речи које су биле изговаране од стране једног поједница ка другоме. Касније, када се већи број породица окупио у кланове и племена, речи вође клана су биле подједнако важне за одржавање celovitosti (ne vrljaj se, Sheldone) клана. Такође, на скуповима стрешина свако од њих је могао, путем говора, да да своје мишљење и да допринесе нешто своме клану. Међутим, после говора старешине није више било могуности за промене у стратегији даљег правца развитка клана. Uправо tо је разлог зашто су лидери клана морали бити dobri говорници. Њихов говор о будућности клана је морао бити убедљив, иначе би се јавиле несугласице и временом би дошло до izdvajanja grupa u klanu, cepanja klana i одласка људи iz njega (predlog), чиме би се снага целог клана умањила.

Поезија и проза су још један облик говора, који је у раним данима развитка људске врсте носио са собом моћ. Песници су певали и причали различите приче u cilju разоноде, а веома вешти говорници су добијали посебан статус у раним друштвима. За време боја, песници су користили свој дар доброг говорништва да мотивишу целу војску. Ратне песме, оде и спевови своме клану и своме неустрашивом вођи, у комбинацији са ратним бубњевима су неретко (spojeno!) успевале да мотивишу војску до тих граница, да битка која се сматрала унапред изгубљеном преокрене svoj tok. Проза је била коришћена као облик забаве, али и као форма преношења религијских учења у примитивним друштвима. Најбољи говорници би били постављани за високе свестенике, јер би svojim lirskim kazivanjem uspevali да убеде друге да mogu govoriti (lepse mi zvuci) са боговима. Такви говорници су били веома перцептивни и анимирани. Њиховa mimika, висина гласа и избор речи су у великој мери зависили од реакције публике на њихов говор, где је перцептивност говорника омогућавала istome да iskoristi (Ne vrljaj se, bre, zvuci kao proseravanje I namerno potenciranje varvarizama I reci koje se slabije koriste.. Ne, ne ispadas zbog toga pametniji, ni nacitaniji.. Efekat je kao kad neko stavi previse parfema na sebe, jer misli da ce zbog toga biti jos pozeljniji, a ustvari pokazuje svoju indiskretnost!) ове чињенице и придобије масу људи уза себе.

Свака znacajna епоха у људsкој историји показује важност говора као мотиватора за како индивидуалне, тако и колективне реакције и дела. У старој Грчкој се захваљујући

4

веома великом развоју говора и мисли, формирала филозофија која се ослањала, како на мисли, тако и на govornistvo. У старом Риму говори великана (императора, војсковођа, чланова сената) су имали утицај, не само на стари Рим, већ и на целокупан антички свет. Ако се осврнемо на доба ренесансе у Италији, Француској, на Британску империју и Шпанију видећемо да су говори појединаца били у стању да пробуде (jesi li zeleo da kazes probude ili pobude? Mislim da je mozda “pobuditi” adekvatnija rec, jer se odnosi na figurativno budjenje uma.) масу и да motivisu поједница да уради njemu (“taj pojedinac”, muski rod) раније незамисливе ствари. Речи су успеле да пробуде унутрашњу снагу појединца за коју ни они сами нису били свесни да је поседују.

Без обзира да ли је реч о малом племену из горњег палеолита или о некој модерној нацији, говор је увек имао веома велику улогу у развоју живота - како индивидуе, тако и целог друштва. Ратови су добијани, zivoti zrtvovani, крв prolivana, a primirja sklapana, samo због магије говора, samo zbog snage reci I umesnosti govornika da njima udahne zivot. Ово је чињеница која се неће променити cak ni са развитком технологије, јер су моћни говори утицали на развој људског друштва у прошлости и то ће наставити у будућности. (ODLICAN PASUS, divno si istakao moc govora… I’m so proud od you.)Временом, како се друштво развијало и постајало све комплексnijе, и говор је почео да се развија и пролагођава одређенима областима животне делатности. Тако данас имамо велики број најразличитијих говора, као сто су: научни, песнички, политички и др. Сваки од ових говора има своје карактеристике, које су се развиле захваљујући развоју комплетног друштва. Фокус овог истраживања биће говор политичара.

Говор политичара

Када proucavamo говор политичара, морамо обратити пажњу на njegove dve komponente (ne ponavljati istu rec u recenici ukoliko nije zaista nuzno, jer to upucuje na nasu neumesnost izrazavanja I osiromasenu leksiku): вербалнy и невербалнy. Вербални говор подразумева речи које политичари изговарају, dok невербални подразумева гестикулацију, фацијалну експресију, говор тела. Ако политичар жели да буде shvacen као добар говорник, он мора posedovati развијена оба аспекта говора. Уколико је политичар статичан, inertan, а његово лице neizrazajno, bez emocija за време држања говора, ма колико његове речи биле моћне, он неће успети да зађе у срца људи којима се обраћа. Такође, ако је политичар превише анимиран, већина ће га doziveti као неозбиљног и неће обраћати dovoljno paznje на речи које изговара. Ово показује да ако politicar zeli posedovati епитет “добар говoрник“, мора поред добре вербалне и невербалне компоненте говора, posedovati и перцептивност.

На начин говора неког политичара утиче веома велики број фактора. Неки од њих су:

Политичко опредељење (идеологија): Левичар Десничар

5

Центриста

Тип личности: Либералан Ауторитативан Експлозиван Сталожен

Пол: Мушкарац Жена

Када сагледавамо вербалну комуникацију политичара, како са индивидуом, тако и са целим народом, треба обратити пажњу на три аспекта тог говора. То су: фразе и реторика, метафоре и демагогија. Сва три аспекта вербалне комуникације зависе од горе наведених фактора и све ове компоненте чине вербални део говора.

Припрема говора

Када се припрема говор, говорник треба да има одговор на једно веома битно питање: “Шта хоће рећи?“(http://www.zorantomic.net). Сам политичар треба да има јасну визију и представу шта жели да пренесе. Веома је опасно за говорника да има више различитих мисли о некој теми, јер онда долази до противуречности и нелогичности у говору. У модерној политици ово је веома честа појава. “Излагање“(http://www.zorantomic.net) је кључни део говора. Овде се у припреми говора одређује главна мисао говора. Излагач се труди да има такав склоп реченица да, пошто изнесе главну мисао, њу може логички I cinjenicno да одбрани и аргументује, да би приказао све њене аспекте (позитивне) и разлоге због којих се тај политичар залаже за баш ту, а не неку другу идеју.“Позив (апел)“ (http://www.zorantomic.net) публици по завршетку говора. Политичар треба да одабере једну моћну реченицу, која треба да одзвања у мислима слушалаца и која има функцију придобијања слушалаца за своје идеје, односно идеологију.

Тек после формираног концепта говора и апела треба приступити изради “увода“ (http://www.zorantomic.net) у говор. Он треба да да целину конкретној причи, а то је могуће тек када знамо како ће та прича да изгледа.

Метафоре у говору политичара

6

Пре свега, треба дефинисати метафору, не као стилску фигуру, већ у оном аспекту у којем је користе политичари у својим говорима. Из овог аспекта она би гласила: “Podrazumevanje једног појмовног домена pod другим појмовним доменом“. (http://www.ff.ac.me). Метафоре су веома битне у конструкцији политичког говора, као средство формирања стварности, коју неки политичар жели да нам прикаже.

На политичкој сцени Србије jedan od politicara koji je najvise oplemenjivao svoje govore metaforama био је Зоран Ђинђић. Његов говор био је jasan, брз, енергичан и sa dosta prenesenih znacenja. Зато су неки називали Ђинђића “политичарем метафора“ (http://www.ff.ac.me) и правили разлику између његовог говора и говора такозваних “политичара фраза“ (http://www.ff.ac.me). Он се ослањао на иновативне метафоре, за разлику од других, и у томе је био веома успешан. Метафоре коришћене у говорима Зорана Ђинђића биле су сликовите, описне и јасне и утицале су na to да његов говор буде упечатљивији и доступнији маси којој се обраћао. Многе метафоре које је користио су цитиране веома често и веома су познате широј јавности Србије. Неке од најпознатијих су: “Ако треба да прогуташ жабу, не гледај је, само је прогутај. Ако има више жаба почни са највећом!“ (ovo nije njegova metafora, ovo je kineska poslovica koju je on citirao) (http://www.ff.ac.me) Или метафора о реформама, где је често упоређивао Србију са бициклом: “Ако гледамо лево-десно док возимо бицикл, пашћемо, а ако само окређемо педале и гледамо испред себе, стићићeмо тамо где смо кренули.“ (http://www.vreme.com) Још једна веома позната метафора је: “Када су војсковође израелске виделе Голијата, рекле су да је толико велики да га не могу победити, а Давид је рекао да је толико велики, да га не може промашити.“ (http://www.youtube.com)“Друга карактеристика Ђинђићеве употребе метафора је и додатно објашњавање метафоре кроз пример, посебно метафора које захтевају неко предходно знање, како би се разумеле.“ (http://www.ff.ac.me) Пример овакве метафоре је:“Због тога наша национална историја подсећа на Сизифов посао. Камен је уз велике жртве догуран скоро до врха, али онда проради неки усуд и све се враћа на почетак.“ (http://www.ff.ac.me). Ђинђић је Србију и његову функцију унутар ње описивао разним метафорама:

Србија је фудбалски тим, а сам Ђинђић тренер Србија је пацијент, а Ђинђић доктор

Већина политичара се могу сврстати у “политичаре фраза“, јер је лакше користити фразе него метафоре. Да би метафора била “успешна“, односно прихваћена и разумљива, потребан је маштовит ум и добре ораторске способности.

Метафоре користе политичари свих оријентација и сама политичка идеологија нема великог утицаја на конструкцију метафоре. Много већи утицај има тип личности и пол политичара.

Фразе и реторика у политици

7

Коришћење фраза у политици је веома популаран вид говора. Фразе се могу састојати из неколико речи или целе реченице. Сви политичари користе фразе у говору и управо је то главна одлика фраза. Међутим, сам избор фраза доста зависи од политичке идеологије I типа личности, а мање од пола политичара (мада жене политичари имају тенденцију ка мирнијем и мање агресивном говору).Политичари који су либералнији, имају доста блажу реторику и блаже фразе за опис одређених особа и ситуација. Са друге стране, ауторитативнijи политичари имају веома оштру реторику и фразе. Сетимо се Шешеља и његове чувене фразе: “домаћи издајници и страни плаћеници“ када говори о политичким противницима који су “окренути западу”. Такође је легендарна изјава Милошевића: “Не сме нико да вас бије“.Постоји мноштво фраза, неке су актуелне и велики број политичара их користи, неке су мање актуелне и користе се у односу на идеологију.

Пример устаљених фраза био би: Евро-атлантске интеграције Бољи живот за све житеље Србије Неприкосновеност суверенитета и територијалног интегритета Косово је саставни део Србије Косово је срце Србије Свакодневна пракса нам показује да... Знам(о) да се у Србији тешко живи Ако нас изаберете... Наши политички противници су... Народ ће показати задовољство нашим радом на следећим изборима Глобална стабилност Економска криза Стране инвестиције Људска права Грађанска права Мањине у Србији нису угрожене Стандарди Европе Транспарентност владе

Примери фраза у зависности од идеологије: Издајице Српског рода Нисам обавештен Бранићемо Косово нашим животима Нећемо на запад Продајете Србију Нећемо се враћати старим временима Мора се редефинисати политика према Косову Слободно тржиште и конкуренција То је урађено по угледу на Еврпоу

8

Све ове фразе, као и многе друге, се користе у свакодневном говору политичара. Што се тиче избора фраза, треба приметити да су оштрије и неумереније фразе и реторика претежно у говору “десничарских“ (konzervativnijih) странака (СРС, ДСС, НС). Takodje, izbor autoritativnijih I ekstremnijih reci uz cestu upotrebu hiperbole, je ucestaliji kod ovako opredeljenih stranaka. (Sta je to autoritativniji izbor reci? To ne postoji. Postoji izbor autoritativnijih reci.) Код странака које се посматрају као “центар“, може се приметити највећа умереност у изјавама, али треба знати да је главни фактор овде то што гласачи “центра“ највише обраћају пажњу на сам речник и избор речи политичара. Када говоримо о професионалној левици (прогресивни бирачи) велика пажња се посвећује такозваном “политички коректном“ говору. Тенденција код политичара овог опредељења је ка помирењу са свима (било оно могуће или не). Код нас се после завршетка комунизма није појавила права левичарска партија, или су то биле партије које су се претварале да су левичарске (СПС за време Слободана Милошевића, ЈУЛ док је постојао и одређени број хибрида демократско-социјалистичких партија) , а по њиховом делању и говору може се видети да то оне нису биле. IZbacuj politiku I sta ti mislis koja je partija kakva bila I kakvom se pokazala! Budi profesionalan I zadrzi se na proucavanju politickog govora u globalu.

Тип личности игра велику улогу у реторици и избору фраза у говору политичара. Агресивније и ауторитативније личности, попут Слободана Милошевића, Војислава Шешеља, Велимира Илића и других имају тенденцију да se приликом говора “razbacuju” тешкim оптужбama које не могу поткрепити primerima Ili dokazima, али такав говор је nacin њихове презентације свом бирачком телу и без обзира на недоследности и нелогичности, овај негативан говор (говор мржње) cesto је неотуђив део њиховог јавног наступа. Овакви говори углавном imaju циљ да придобију националисте и екстремне националисте (koji se neretko samonazivaju patriotama) и исти ти говори, заиста, имају велики утицај на ове припаднике нације. Сама економска скала (комунизам-социјализам-капитализам) није важна у придобијању поклоника овакве идеологије.

“Centralisti” се такође могу звати и “умереном струјом“ у политичком говору. Омиљена фраза им је “демократија, владавина народа“ и ову фразу обилато koriste. Говор, реторика и избор фраза одликује се умереношћу и, у теорији, ова опција би требало да придобије људе са вишим степеном образовања. (Bas lepo sto si dao svoje misljenje. :P ) Када се каже “центриста“, подразумева се средина између два екстрема и на економској и на ауторитативној скали уређења. Код нас не постоји оваква странка, барем не постоји таква странка у нашем парламенту, мада се Демократска странка представља као странка центра. Карактеристичне особине личности представника ovakve идеологије би представљала прагматичност и преиспитавање ,које за собом носе дипломатски и умерени говор.

“Левичари“ се од стране политичких противника још и називају комунистима. Када се каже “левичар“, углавном се мисли на економску скалу система, а фраза карактеристична за њих је: “једнакост за све“. Имају тенденцију да говоре “народски“, односно да не обраћају превелику пажњу на граматичку правилност, u cilju pridobijanja

9

sto veceg broja pristalica iz sirokih narodnih masa. Код нас не постоји странка левог опредељења.

Економска и ауторитативна политичка скала са позицијама, које заузимају, познати светски политичари:

Демагогија у политици

Да би анализирали демагогију у политици, пре свега треба знати шта она подразумева. Реч демагогија потиче из старе Грчке, а демагог је народни говорник, који је наступао као представник народа, чији је циљ био да стекне поверење народа неоснованим обећањима и “emocijama nakicenim” говором. Кроз ток историје, демагогија је постала неодвојиви део политике и добила негативну конотацију, без обзира што се на доброг демагога може посматрати као на прагматичног политичара. Вешти демагози успевају веома успешно да воде своју политику обмањујући народ, а када се тај исти народ побуни, управо су демагози задужени да ga својим вештим говором убеде да су они заправо i желели оно сто су добили, што је апсурд. Вештина демагогије је у томе да се много reci изговори, а врло мало zapravo каже. Уметност баратања речима и такво склапање реченица, чији је циљ да zbuni auditorijum ili da svako govornikove reci shvati na nacin na koji slusalac zeli I smatra ispravnim, и да их na taj nacin govornik pridobije уз себе и своју идеологију, представља суштину демагогије. Она се у данашње време може назвати и “болешћу политике”, јер је управо демагогија крива за veliku I cestu лицемерност и недоследност, која карактерише политичаре. Na zalost, bez ove “уметности лагања“, gotovo da je nezamisliv politicki govor danasnjice.

Демагогија, поред obmane и збуњивања, има I функцију неодређености. Она se odnosi na to да причамо веома дуго, али да, у суштини, не кажемо скоро ништа од важности или da вешто избегнемо одговор, иако се слушаоцима чини да је одговор дат. Демагог се слушаоцима може учинити као добар говорник, поготово ако је његов говор течан и

10

крцат научним изразима и страним речима. Међутим, вешт демагог бира речник, од ситуације до ситуације. Ако се обраћа обичном народу, користиће изразе који su uobicajeni и који су разумљиви и neobrazovanom coveku, dok ако се обраћа делу популације који је едукован, njegov ce избор речи biti obogacen izrazima ne tako cestim u uobicajenom govoru, kao I stranim recima, и комплетна концепција говора ће zvucati едукованије.

Узимајући у обзир горе наведене чињенице, поставља се питање: Kоја је, заправо, функција демагога? Може се рећи да је демагог неко ко говори маси шта треба да мисли, а када маса почне да понавља фразе и речи демагога, он ће рећи да он само преноси мишљење народа. Овим се прави пун, зачарани круг из кога маса не може да побегне. Демагог је успео масу, cija je vecina по правилу cesto неука и генерално не превише образована, да убеди да су његове речи заправо њихове речи и да их он заступа, односно, да је његова идеологија идентична њиховој. Представља се као херој народа, као спасиоц и избавитељ народа из тешке ситуације у којој се налазе, док је његов прави циљ непознат.

Одличан пример демагога на нашој тренутној политичкој сцени је председник Србије, Борис Тадић. Харизматичан, одличан говорник, како га већина карактерише, он је особа која може да вас убеди у многе ствари, да вам одговоре за које ћете сматрати да су сасвим задовољавајући, а у реалности они ће бити само празне речи. Пар реченица, које ће он вештом игром и променом редоследа речи, вртети у круг и дати веома лепо склопљен одговор су типичан пример вештог демагога. Веома смирен, уљудан и крајње умерен говор је одлика реторике Бориса Тадића. Поред вербалног, он поседује и веома добру невербалну комуникацију. Темпо, експресија, гестикулација су на веома dobro uskladjeni. Konkretan primer demagogije imamo везано за питање Косова, које прави велику главобољу, не само Борису Тадићу и Демократској странци, већ и целокупном српском народу. (Sta je ovo?? Pisala baba?? “Pravi glavobolju”… Da se izbaci deo recenice posle Kosova.)Наравно, било би неправедно дати етикету “демагога“ Борису Тадићу јер није сваки његов говор neodredjen I apstraktan. Али када се користи демагогијом, он то изврсно ради.

Поставља се питање, врло оправдано, да ли данас можемо назвати ма ког политичара поштеним политичарем, ако се користи демагошким говором. На ово питање није ни мало лако дати одговор. Да би се дао одговор на ово питање претходно треба одговорити на следеће питање: “Да ли је могуће одржати говор, који је прецизан и тачан и који ће бити потпуно истинит?“ Одговор је не. Не зато што је немогуће бити поштен политичар, већ зато што је политички систем такав да се, уместо поштења, цене неке друге вредности. Овакав одговор показује да се политичар, који користи демагогију у свом говору, заправо скрива iza nje, јер је можда немоћан да народу каже истину, која може бити изузетно непријатна.

Закључак

11

Можемо закључити да је говор, као средство комуникације, кроз историју био од izuzetne (izraz “monumentalan” vise se koristi vezano za gradjevine..Na primer Piramide u Gizi su monumentalne tvorevine coveka, itd.) важности за развитак целокупне људске расе. Тај говор, који је у најранијим периоду друштва био искрен, се са прогресом друштва све више izopacavao/izvitoperavao/menjao/modifikovao, да би омогућио малом броју индивидуа да контролишу велике масе људи. Тако је настао говор политичара.Valjalo bi upitati se да ли би било оволиког напредка у развоју људске цивилизације, да није било тих надарених говорника, који су својим говорима успевали да очарају комплетну нацију и потчине је својој идеологији. Takodje bi валидно било и питање колико су својим речима уназадили човечанство, као целину. (Lepo ti je ovo zapazanje.:) Izbegavaj da pocinjes recenicu sa “ali”.)Модерни политичари најчешће користе демагогију и фразеологију у својим говoрима, па ипак, и као такви имају велики број присталица и следбеника - док они мудрији, inovativniji образованији прибегавају метафорама, у нади да ће их широке народне масе разумети, а самим тим и следити.

Литература:

http :// www . zorantomic . net / index . php ? option = com _ content & view = article & id =301: kako - se - gradi - politiki - govor & catid =48: pr - blog (22.12.2011.)

http://www.ff.ac.me/dokumenta/Rijec%20I/Tatjana%20Radanovic%20Feldberg.pdf (22.12.2011.)

http :// www . vreme . com / cms / view . php ? id =322315 (22.12.2011.)

http://www.youtube.com/watch?v=xfjjp33xnV0 (22.12.2011.)

12