Broj 13. Godina l.

Bljedn se ne rngja zi zlobe kapltnllsta, već rgjavlm socijalnim si­s temom , pr l v A t n l m vln s ni Atvom; 1toga ml ne propovljellamo mr­t.n ju promn osobama, 1.1 f:lnbl bot:alah, već naprosto 701:'01 n ramo prljellu potrebu jedne soci jalne reforme, Ico­ja bl za temelj ljud­ske zajednice paata­vila zndrutno vlasni-

e. l'r:~mpoflnl.

GLASILO SOCIJALNO-DEMOKRATSKE STRANKE U DALMACIJI. lzlazl svakog l. 13. u utorka u mjesec

Pojedini broj lOfilira.- Pretplata iznaša na godinu K 3·20; na pol godine K 1·60. Za inozemstvo na cijelu godinu K 6·40; na pol godine K 3·20. Pretplata se plaća

unaprijed. Pisma i novel šalju se na druga F. Pazin ovića u Spljetu. - Vlasnik, nakladnik i odgovorni urednik Ivan Angelicchio. - Administracija i uredništvo:

Savez -medju radnicima, 208. Pučka Tiskara - D.r V. ll jad ica i drugovi.

Jukić · pomilovan. "Nesretan je • onaJ narod, gdje milost vojvode

'

još jedan atentat na Cuvaja! Njegov zn~č~j..

Svi su već bili zaboravili da u Hrvatskoj neme više slobode, da na mjesto zakona i konstitucionalnih garancija vlada samovolja tirana, koja e uosobljava u kraljevog kome­sara Cuvaja; svak se nekako bio prilagodio misli, da je Hrvatska jedna velika robija­šnica, a sam hrvatski narod skučen pod kopitom policaj ke tiranije, tek što je imao dostatne snage da diše i da· uživa, slušajući kako osvetničke i oslobodilačke vojske na Balkanu uz skupu cienu najbolje narodne krvi, tjeraju iz rodjene grudi zatiratelje pravice i slobode .. _

U socijalnoj tami hrvatskoga života za­blieska još jednom hitac iz revolvera i pot­sjeti robove da i kod kuće ima tirana ...

Iz bezimene mase naroda, našao se je još jednom mladić, koji je htjeo da zemlju o lo­bodi od onoga koji je on mislio da je za­prieka normalnom razvoju naruda, a pošto nije uspio, sam je sebi smrt zadao.

Puštamo sada da obožavatelji tirana i tiranije trkaju u crkve da se bogu klanjaju i ;r,ahvaljuju što je od smrti zaštedio kra­ljevskog komesara Cuvaja.

Nama se druga dužnost nameće, da naime ispitamo stanje ovog nesretnog au trijsl<ag Babilona baš u ovim sudbonosim ča ovima. Mnogi će zažaliti da se je narodni osvetnik žrtvovao bez da je svoga cilja postigao, kao što su žalili da se J ukić žrtvovao a da Cuvaja nije ubio.

.Mi kažemo: drago nam je da je i ovaj put Cuvaj kožu neprobušenu sačuvao; ali kažemo živ ili mrtav, onaj u koga se puca, u stvari ništa ne mienja. N e puca se proti v osobe, nego proti v zla kojega ta osoba prestavlja. Sutra ako otide Cuvaj, moći će bez brige da se svietom šeta, niko ga neće ni krivim okom pogled~ti, ako pak dodje drugi na njegovo mjesto, može jednako da postane nišanom narodnog ogorčenja.

Narodu su usta začepljena: v. tampu je stigao bič preventivne c.enzure, u načinu da je pravi urednik hrvat kili novina državni odvjetnik; Sabor je zatvoren i narod vrši samo ulogu krave muzare, a ako će se u

. ...,-skoroj ili dalekoj buduć~ ·ti ~abor azvati, to će usliediti nakon izbora i to. al{o dana­... njim krotiteljima hrvatskoga n~d<~ ·pije da obave korupciju u velikom ob~u, nai­me da a vakim nasiljem i n'ezakonjem iskrive narodnu volju - a onda, kad na­rod ne može da drukčije reče kako mi li, logično je, atentati govore za njega.

* * • Državni odvjetniče! K s bi plavu olovku!

vo nije odobravanje atentata, nego tumae, analiza razloga! Bi toričara zadar nije da osudjuje ni rije ava, nego da i 1 ituje razloge. A to mi i r dimo.

* * *

Au trij ko je car tvo isticalo voj zadatak koga je moralo da izvrši na Balkanu. Do­gadjaji koji e odigravaju i poprimaju kr­vavo priznanje: i klju čuj u A. u triju Bal kana.

Rmije li Au trija da e tuži i da ~to po­duzme e da joj se o tavi lobodan put? Što će nave ti u voju kori t da ju e prizna dostojnom jedne takove kultm·ne za­daće?

Hoće li se podičiti sa vojim režimom i Cuvajevima u Hrvat koj sa vojim progo­nima proti vega "to odaje istinom i lo­bodom?

• to u Balkanske državice urachl , korak j e očajnika. Znale u Austrija, pak su svoju ili da ih nestane ili da na Balkanu.

one kakova je ova ek istenciju izložile

u triji zakrče put

Kako se Au trija ozlogla ila ako ne a voj im zabranama, sa svojim zapliena ma a

svojim nezakonjima i progonima?

Ako će A u triji uspjeti ela p1· t obraza pasi u ovoj igri, u kojoj e o njoj i o

Tur koj radi, to 6e biti nj ezin po. ao. 'ada neka pazi ~to radi. Iarodi ni u vi~e čopori

ovnova. vak žudi za dobrim. za pravicom i slobodom. Ona ada ima j <lini po ao da p asava sebe i da si o bez l i edi op t~ nu k, a

to 6e postići jedino hodajući drugom tazom,

djeluje mjesto pravice".

VOLTAIRE.

a ne po onoj po U:ojoj je do 'ada hodala, a koia ju j o amila i u kući - i vani nje.

1 'to je dočekala, to je ama sebi pripra­vila l Što ko" dilja, pred njim pada ...

To joj poručuje i predočuje ovaj drugi atentat ua kraljevao- kome ara 'uvaja.

.A u trija e svima zamjerila unutar svojih granica i preko njih. Red je da se barem a vojim narodima pomiri; ako neće da po­tane ~udjeni plien velikih i malih vlasti,

kojB je okružuju, neka matra nas sviju gradjanima a ne podanicima, ili još g ore: neka svojim naro lima mjesto ma linove grane pruži .;lobodu.

zalud joj graditi velike ratne djamije, koje nas do po liednje kapi krvi isisavaju; uzalud joj dizati utvrde i nizati topove i bajunete na granicama - robovi su vazda bili lab i voj nici . _ .

A.u trijo: loboda i pravica mogu da te pase· one moraju da ti po tanu ~ tit obrane,

one moraju da ti razlog op tanka oprav­daju.

Na to te po jeća ovaj drugi atentat na ek ponente tvoje nezakonito ti i tiranije.

Sve~enici i politika. . to e mene tiče, otYoreno kažem da

sa velikim pečalom gledam jednoga vešte­nika kada e baca u vrtlog izbornih bor­ba, u kojima i:.1:aju udjela o obni intere i, trasti, mržnje i tranačke optužbe.

vevteni '·ka haljina lahko će se okaljati, valjda i pouerati,

"Sve >: tenik kao I ukr t, kojega predsta­vlja, mora da bude čovjek mira, otac sviju ljudi, od dobrih i zlih, :.~a dovetSti sviju k pa u, u vojem podno"aju mora biti takav, ­

da mu e do potr be nikada ne zatvori vrata u lice.

.H.adi toga neka e nikada ne metne na čelu tranaka i nikada neka ne podupire ove ili one kandidate.

" obro du"a to ne dozvoljava· vojstvo Pa tira i Otca e time ne udara.

ovom lučaju pravo i dužno t gra­cljanina mora la popu ti pravu i dužno ti vešteLJi.ka.

li z:iYljahn '1zl1

u , · ~ • r i d· u ' ' · cr -,·em d - dan, ,-l·ni -.

i ,. ·idu nj 1 •L n ja nji klerikalni 1 api _i.

J<lf im, do izbora i poli ike i lo dn~ :t. Dap l: e o ,-or no

YJerorn. To je • na".

lUHHllO n popon i u u Ud i::- ·o,· e ujeruo Yj ru - klerika­lizmom.

\Jer-a je Jedno a · erit:,lliz3m o ~ lrn-o. \Jera b1 morala da bude neš o m i­

mnoga. osje .. aj po i edi a ea ili kolek im<>~ ·. k oji e nebi morao la ntče p la ~ u oli i-<:·kih or a. 1 JO· n ani da t> 1 ' eraji. Bo~. v~. :T(hl a. kriJ; .m J 111 1 :;n· \ O a rab kao ar umen i. ·ao oružj ro-j, druuih poli it- ·iL ~ rauaka.

Popon u mu h i ah ru drugi ni ·u ću ci. ni bi h jeli da u in • Boga. naga. kr,ža

1 sn• >ode ~,·01 p li i 'l-e- p )loža j . ·oj oku iraju drua-e , ranke. ~ko

od"ra e šilo za .gnJilo. oml1 janski zgražaju na.l > z o.i. "om ra­Daka i zo'n u pomoC· policiju i Z< kone da im omOQ'llu s rtl oh ·l:·kog 'n rija elJa.

Kada bi ,.,e· e ici držali S\O Boga u Tabernakuli. 1..-riz i '"ec ne izna;ah na poli "čko popn~ e. ni.-o ih nebi napadan. ali. kada -u o DJiliO>a poli "čka sre - •a, ::-anu iz}až TU!!lll. m !Cl

i t. d. Kada j er-a l " a :> ai o 1 kltrikalna

-tranka. kler ne moze. ne ima pnwo d. od Yl&> i: dak h id u !>oj da

zada e u araca. ali mora let ude pnprnYan da ih i primi.

A. kada u ... tranač cim borbama l'oP 1\"1

iznlku gori kraj. nz....-'l ud da ·ril:·u ·ao n.::­paljene gm'~-e.

A. na njih ' himbene 2albe da • jera propada moramo da :;e Ye,Plimo. j r b z Boga nema ni: a. o im Je kazn . j r B :.!

nije .: njima ne2" :o. 1ama : Jer un B !!Om. - s•e·cjm 1 Yjer m ne _ lJ u • 1 1

pokri>amo poli čl-e prl]av"- ine.

Po-lomi broj Pr 16 12

L\\E ~JEGO\'A \'ELIČ ~ST\ A CARA!

C. K. o· užu! --ud u '·ibeniku kao kazneni ud prve molbe u li,kovnim p J l J\ ima l·ijt:>­.,,·ajuči u neja,·noj jrdnici o P" tllo ~u mje­

·no e. k. drhnno~ dvjetni"tn1 ~~ 1!1 1912 Pr. YI lh 12 l udio je:

.-\ .'adriaja ulom 1k, C:+ n. k _ J. pod na Joyom -··e 'Je nici- od nJeCI

_Pitamo- do _ne·,·je,nici- Il trana i Il tupac II i III. pod m lovom _Političke delib·en­

cije - od riječi _\h e u ,,·emu- do _djt'la­pflk od rijeci _p ti' - d progonite- ll 11·, na Hl :>lupne lli h na l lupa·

IY pod . l nom _Patri >t--h ,. ~itanje-

d rijeci -~Iedjutim- do ral 'J liJ t .tna III tupac.

Y. i \'L pod n ln om _Bil' e~kc- od rij ~ci .Reliaija- do - el - pak od rije(·i __ \Ji 1 o­po\'i- do - r •J nt- IY trana l lU J aa

\" lf. pod na lovom _ \. oze • u ko(·iji- o l riječi .pr..tćen- do rij(·Či _od nje~a- 1\. trana ll up e .

ll'npanih u hl'oju 12 periodično,.( ea ·o pi->a _t n· eni Bnrjak- objelodanjen,· u ibeniku dne 10 U112 ti.kom Pučke Ti kare pod od­govornim uredni~tYom h·ana :\n elicchio .ači­

njaYaju: pod l pre-tupak 3 - k. z. pod Il zi cin po 1')•) b k. z. dotično pre­

tupke po , :~ 1:2. :30 k. z. pod Ill. \'. \-I. i \'Il pr tup k po ; .' 302.

=~ 3 k z. pod 1\. zločin po k. z. J3. Pohrdjuje e zapljena obavljena a

t nm l' e. k. ddaY oo ' ochjelnEh·a u m· lu .• 'l kp.. zabmnjuje ·e daljno ra,pro tiranje

zaplijenjenih ulomaka. odredjuje --e uni'tenjc zaplijenjenih primjeraka kao i onih 'to bi · mo"li zaplijeniti le 1~1 l<\\·ljenje dotičnog ti -ko,·no" -,Jooa i redoYito objelodanjenje pre-ude u dr.laYnom li tu i u dojdućem broj u

.CI'\·enoo Barjaka-.

RAZLOZI . a zaplijenjenim ulomcima pod I na toji ·e

uz,·elicali i opnwdati jedno zločin h·o: a onim pod broje,·ima U. Ill. \". \'f YU poka­zuje e pr zir katoličkom 'jerozakonu i potiče ·e drug na nep•·ijatelj ·h·o i na mr.lnju proti wćeničkom taležu i proti obieajima i ured­

bama k.ltolič ·oo '"jerozakona: pod brojem 1\' \Tijedja _e dužno po .._to,·anje pramn ~jegoYom \" licansh·u i \'ladalnčkoj h ući.

Prema tom u mi-lu pr pisa :~ · i 3/ za ·ona o 'lampi i · lf-. ~l) i 1.3 kp. iz-data je gomja o uda.

C. k. okružni . ud u ibeniku. odio \"l

na 10 li topada 1 12.

Potp.- neči tl j i\·

Za sveopće izborno pravo glasa.

·,j n< ~i kar ~lir<llli patriote nacionali--ti ue ži'u nego za 6 a · brzoja'i"e : ra .:.ta. l lobr i n bilo: čo'·Jek ne ziYi od '-<lmoga kruha. Ali re k bi. da ~u zaboranli na ~ • e

:;, alo. e Z· grebu le Yaljda o opazio ... tjepan

Planin~·. ·. pa da .:je i -•oju čeljad da i bliz · rops ,.a i oeYolje. iz>z'io je a n­wr na ·ome ~lra 'u -;aja.

~li \erno ru dr lli naC::·in Ja p d je imo na o~ Y Jom o•in . da 1.:» • da balkan ka relja dobi i ~'i O • jH'a7ice. a nek OLi mi le na Jalo1a ·u- -u r.1ju. na dalma in-ke p:>hti­čke. morc1lne i ekonom ke ne•olje.

. -e oe ku mo. d:t oni. OL·e'i domoYine i ~a m o, J 1bo e Dalmaciju od p li ičh \"i h rlrmrih ue.,olja. :\"e~

d njih zah j ·amo •l urade ono .:. o e o«l njih može da Ol.:t>kujt-. naime da oYe u Ye p .,. izb rno p1~ · ~~ a Z!l op ine i

p kraJ in' ·1. To ne pi n o z l ua'. Jt:I MJlO mi jo~ z

u.n .,. o-.1dina i::-kljućeni lh --a n--pJehom u i<·emo z. iz ·o·; e ·e ma k jeu manda a. T i 10 kao . in • ' l isn·o. da -e zem­lja obnoYi poli·1··ki. : :> zua.:i i uoralno.

ua.:. m jan 11 t. o n ,.e je rulo i mloha,·o: hoć · ~ • d z mlj.t l ud prt:nuu a UO" ll

e Illi t>

o Je Yeob kada -.e r o za ·ou u

· ?.ar1

energtJ<Hila pra,·o 2"la:,~.

n

la. do puka. lZ orno prclYu

moraJU da matraju naj>ećom nacijonalnom potrebom.

Dalmacija. kao zemlja malopo jedoika i seljaka. ima prilif'(an broj birača, ali e mora dati mogućno~ti da se i o tale narodne ener­gije pl iraju na p~lju političkih utakmica.

~ajamno radni;tYO. proletariJat nema ni­kakovog udjela ni moQUćno ti ne samo da u općinama i za sabor bira ..--oje ljude. nego uopce ne moze da u izborrum bor ama utit-e -a -,-ojom kontrolom i kritikom. 'toga ne­mar. podaćanja u od\Tatno_t prama ap~o­

lutnoj izbornoj pranci i jednak sti značila bi .samo n prijat !j-n·o. razreina mržnja i prezir prema najamnom ra ni-t 'iU prama neimnl'·nim masama ra DOQ'a naroda.

)li zahtj vamo pra,·o ulasanja za op.:;in b r k o izn-š nj jednou djela prasi ·

i kao ,-ehko poli ičko pe agog-jčko .:red tro za narod od kojega imamo razloga da e puno nadamo.

ada da ndlmO ako (;e očevi domo,·ioe, kart lirani i patentirani patriote. mo '·i pod­uo"Hl. da Dalmacija bude pr _kočena i za pet "lOl u izbornom redu - od tur-ki h •ila-

J Yani ~t op~im pra om glasa za op.:;iu

za ~ bor!

Mladi socijalisti. Ima nekolik•> mje- ~ da e je u 'plitu

osuoYalo rl.ru.š ,.o mlad1h ocijali-ta koje hnji oko 6 člano>a . a ima temeljite nade, ua ć po-tati ;:,Tedi -.. ne samo lijepih mla­denačkih inicijati>a, nego i ,.ažan centar rasadni- socijalističke ideje i re>olucijonar­nih čežnja.

Z -"(\da na::.i mladi rlrugo>i rade oko ·oJ ih ;porti-mih u- anova. koje imaju tn

zada(;u. da pro•adjaju ombanje, izlete i Ja izuče muziku.

ve o mi odobra'i"amo i naš pomlac.lak bodrimo i po upiremo u srim poku·ajima. _-\.h ·ao ari drngori. koji ~mo mnogo 1~ U'tYa e ·li u borbama i u njima dobra i zla i~probali, naša djela ne 'odi samo ushit. odn.še,·ljene. nego i razum.

)iladi ~ocijali~ i u 'ojoj o~oizaCIJl mo­raju da nadJU n !:. o ~to ih Yabi. "'=to im je milo. llobro je i lijepo. da e fizićno rani­jaju ~a Jelo•jelbom : lijepo Je 1 mora se na viti izletima. ali j poželjno da se

~.,akou izleta \rate jači i bogatiji zna­njem: kraj mora. ili usred _olin-kili ru:e­•ina. najzgodnije je mj sto za pod tumač ili predaYauje.

Dana'nji ~egrti, ti mladi n ;i drugori. u ra t. po<: a i ra nici. najamni ra nici.

oci obi•eljt. l-lanovi cijalne drn..lbe. toga je za lara- .:e2T -k.e ml denačke o~n.iza ije. •la im u- ' i .:.kobku naobrazbu i da ih pr mi kako bi u zrelo doba bili dobri

gradjani. dobri radnici, ljudi ~"i~ -Di YOJih prava i dnznosti. oboružani i do~tojni da se bore za radničke prance.

tari ·ocijali ti moraju gledati «la oni u nulionama dul ro uče zanal jer slab radnik lah j i borac. tari drugo'li u r-a ionama

1 E> morJju joQUn to i grubo po~tnpati . nego ozbiljno. pra>e oo i ljubezno. ·ao sa ~\·ojim _ino,·ima. jet· će a djeca sutra dot:i nz njtho,- bok da - bore za zajedničke pra,ice: jer će ta djt>ca. -kori mladići . -u tra po~~ u \'OJ ·u. a oni ..:e o~ ft · 1h :. raj ·uju i da --e hune ...

._ n ociJak:ti imaju dakle mnogo odgo­·oruo- i prama o • .::em pomlad -u. jer od

ll i

oi ra er. .ea. ni.

~: ~če ne-

tm·ill moraJU da uau~ l-itati l'adni":ke no­vine i brošur , tut·i r11dni ·i mat·11ju tla tlauu dobar izO'l<'d knk0 im · nn sr ·u trukovna organizn~ija, t,, i r.ttluici moraJu la bu~1u u mno!rim tvtu·ima lijepim primJerom omm zatvorenim u tima, uli otvorenim očima i mo1.govima koji vo primij "ujn . ; .

* * * Or()'aniza ija mladih o ijnli ta i isti mladi

socijali ti moraju da budu . r di te rada, u": n ja ra prave.

:Jlladi oci jali -ti mogu da bu~ u ~~ n o~ cijenive kori ti radničkim orgamzactJama 1

. o ijali~:~tičkoj tranci. . .. . Mladi . u bezbrižni i rčam. NJihovo Je sr e

otvoreno vakoj plemenitoj t\'nri. Nisu po­ln•ar ni. Zloba ih jo" nij potamnila.

Intere ne znaju "to je. Oni moraju da po· stanu pravi apo~tolići mi li radni"kog o lo­bodjenja.

Oni moraju da čititju da uč , da um o"trl3 a r e oplemonjujn. ,. ..

Oni moraju da budu ra pačavac1. na. ~ š tam r , ra:.ma" a ·i nru ih nov. i na, orgamz~t?r1 na"ib zabava, raznnša(;i poziva na skup tme i konferencij , u jednu rij č oni morajn da budu Javna i ći ta pred traža na'~eg pokreta naših borbu.

Kada će e naš podmladak u posobiti za takav rad, kad će stari socijalisti na nji.h o-ledati kao na voje pomagače, na SVOJe ~aradnike, na suborioca, onda, kada će a okićenim barjacima i voj () m glazbom, .uz udaranje revolucijonarnib nota g:a~sk1m ulicama \'ečano i pono ito koraćati, 1 s~­rima. će se ree pomladiti, gledaju(.;i. u oVOJe baštinike, u one koji će njihovo dJelo na­staviti i valjda dovršiti.

amo neka mladimi budf. geslo: zabava i nauka, pa nam u dobar (;a došla i or­garuzaClJa mladih socijali ta.

Jedan .·tari a . rcem mlarlint.

(Nastavi ·· e e)

Naše zaplijene. Htjeli smo da ustavno prvlazimo prezir­

nim mukom na zaplijene navega lista, koje u uče. tale kao neke epidemije austrijskog lobodoubitačkog i tema u Dalmaciji.

N e bi mo ni danas pisali o našim zapli­jenama, kada ne bi smatrali nužnim da rečemo miješnim i nezrelim kraljušnjacima na :;1Lenskom Poglavarstvu i na Državnom Odvjetnjštvu, što mi Jimo o njima i o nJI­hovim zaplijenama.

O amim zaplijenama kažemo da sn ne­pravedne, pr..~tuzakonite, samovoljne, ne no­vane. O plijeniteljiroa kalf.emo da su jako maleni ako misle da sa plijenjenjem ne:to postignu. i\li uopće mi limo da oni nemaju ni inteligencije, ni sposobnosti, da ne"to izmisle i da postiQ'Ilu sa zaplijenama. Pli­jene, jer e tako ho6e njihovim neuzgojenim dušama. D~ tako! ~treberstvo i ignoracija! Prvo je produkat druge.

Štreberstvo je karakteri tika onih, koji se nalaze nezreli na nezasluženim mje tima. A manija konfiskacije j svjedočba. ne pose­bnosti, nekulture plijenitelja!

Kada bismo htjeli da na'·i plijenitelji usa­vrše svoju naobrazbu sa pitanjima, k0ja smo

unpa-tovani ela int postavim> i obrt~:.~lo% inw, pituli hintu ilt mnogošta. Otln t"· <•llto ~;e .

Pitamo ih amo: kako imaj n obraza da plijene , ' ' 0 što njihovim nei ku nostima ne

· o-od uje? Od kada u on L po~:> tali mjero-davni da uu to . mije a to ~ ne

mlJ I i ati; to gradjani mogu da misl pi" u, a to ne?

Ocl kada i od kuda njima. pat nt vez­nanja? 1 jihova je i np etin n cija već clal ko poodmakla, pa r kbi da ho(; da na potl­sjete da u oni tu da mi le za. nas i za sebe . . . premda va.k zna da imaju ptičje

lu ban j ! Htjeli bi da nam prostor lista dozvoli,

pa da ih a pravnom naukom i :t,aplijenjenim stavkama osramotimo, ako im trbuh dozvo­ljava.

Li t je na mal n, ali zato neka e neka 0'0 poda mnogo ne usudjuju! 'lobodu znanja i njegovog . trenja ni u mogli da veći ta­l nti priječe! ~ar ~e on~ dirati u manife­stacije ljuclskih umova'?

Ako u se nabubali a ·kolskim učenjem i primitivnim hvaćanj m voga zanata, još ni u dora li da hvate socijalna pitanje i ve životne probleme, koji duboko u oj

za ije aju. Ako enzor ili cenzori plijene što odno i na ocijalno pitanje, dakle na u trojstvo družbe, proučavanja i ~ritizovanja dobrih i zlih strana njezinih, a ti cenzori misle da. je to njihovo pravo, njihova. dužno t, u njihovoj moči, onda su to fautasti, pogi­beljni družbi ljud. koj, jer joj priječe razvoj i ono tečeno pr&vo, koje je razlikuje od živin ke, od b:u:barske družbe l

Ovim ne protestujemo protiv zaplijena, jer ja uzaludno· ne pitamo niš ta., jer nemamo -: ta da pitamo. amo kada. će ovaj li t po­četi da e ustavno bavi a raznih znano-

tima, vjerskim i mudro lovnim pitanjima, čekat 6emo te slavne momke na biljezi da ih prebijemo na tup ramote: da im bolje rečemo koja je njihova rabota. Valjda to oni i čekaju da po pje ~e promaknu(.;e!

* * * Zapljene nam ni u mr ke. One nam na­

punjaju manjkavo t istomu li tu. Nije po­treba da mi učimo mrziti ovaj au trij ki i tem. kada tako lijepo oni - cenzori -mrče ime au trijsko i omražavaj u ga; oni, koji u ime austrij kih zakona dokazuju da u Au triji nema lobode, nema pravice, nema . o ijalnog ž i vota.

Eto razlog na" eg cl o adanjeg muka l amo neka e tako na tavi! hli smo žudni pravice i ·l<1bod e : ako j u ovoj zemlji nema, a mi ćemo ljubiti, blago ivati i vako dobro že­ljeti onim zemljama gdje ima lobo le, uvjereni da amo one imaju pravo da op­stoje! Turska docet!

Razume li latin ki navi momci? Morali bi, ali ne vjerujemo!

U ostalom, u vojoj akutnoj ignoranciji, da bi e dan· n 'ibeniku objelodanilo de E>t ploča zako11 k1h - zaplijenili bi ih!

I A.u trija bi btla pašena.

* * * . 'vc• j<· to smij<' t; no, a po naš<· oclminiatra-

tore zakona porazno. Oni dokazuj u l:l· oj u inkump tenciju i smisao neodgovornosti, da. sutra udare pečat zaplijene na jedno djelo ili članak umjetničke ili historijske vrije­dnosti, a zaHto nebi? Ta. tu su zakoni!

l>a im se rekne da au zakoni ostarili da ne odo-ovaraju vi ... e savremenom duhu 1

clnevnim potrebama ljudstva, dvojimo u njihovu prisutnost duha i inteligenciju, te nebi znali da odvrate: a vi promjenite .za­kone ! Na što im ne bi mogli ela. prigovo­rima ela au pedanteri, da e drže šablona., a nko ba hoć da majmunišu, da imaju lobodno i op irno polj : praksu u čitavoj

Austriji u pogledu štampe l Jer, lobode u obilju ni u Austriji nema,

ali mi ·mo umjereni: imati onoliko slobode :< tampe, da e smije kazati jednom državnom oJvjetniku da je živina; jednom prestojniku ela mu je tovarčić izio knjige; jednom bi-

kupu neka nema povjerenja u Sv. Barbaru nego u munjevod; da Bog ne šalje ni kru­pu, ni ki"u, ni grom, nego da su to obične pojave prirode, to je za nas dosta i ne tra­žimo nivta. više l To se flmije kazati u Au-

triji, pa hoćemo da to i mi uzmognemo kazati i u almaciji, jer imamo i mi odli­

čnu ča . t da doprina.šamo za civilnu listu, ili, ako na i momci ne razume, za carsku plaću.

A ako ImaJU tako razvijeno svojstvo majmuni anja, molimo ih, za svoje dobro, da ne gledaju na Hrvatsku, jer je to vele­izdajničko. Sve to u nadi da. će barem pobli..žno hvatiti, jer kada to nebi shvatili i nebi votlili računa o novim socialnim po­trebama o mienpJUClm i promijenjenim prilikama onda bi mogli biti Poglavari i Državni Odvjetnici i pro ti vlajkovci.

.Ali mi ne očajavamo. D jeca. do neke dobe meću prste u no . kori roditelja. i prigovori ne vrijede. Najednom sama se isprave.

U najgorem slučaju: BMriju tikve i mluni, pa će e u praktičnom životu usposobiti i na"i momci . • 'bagliando . 'impara. A mi, koji naj više uživamo od ljudskog napretka., u ovom li tu ćemo ih podučavati, i tako, ako 6e Au trija imati, priie no li je nestane, par pri toj nib Državnih Od vjetnika i Kota.rskib -.]avara, - biće naša dika.

Šibenske vijesti. Sib. dana 5/X.l 1912.

Mnogi nas drugovi i prijatelji, osobito oni iz pljela salijelaju da im objasnimo povod odla ka u vojsku Ante Grubišića i Ivkovića, ljudi koji su se, dok u u Sibeniku bili, izdavali za socijalne demokrate. :\[i nebi zadovoljili znntiželjnosl naših drugova, da se konstato­vanje njihova bijega u ibeniku ne tumači

kao protivno l izmedju onoga što socijaliste ispovijedaju s jedne a djeluju druge strane.

S toga b·eba da napom nemo da nikada nije odi ala istina kroz Grubisićevo priznavanje sebe ocijali lom, pa za to rnalramo da se s njime kao ocijalistom nije potrebita ni baviti.

A 'to ·e Ivkovića tice - i on nam ·r pricinj:1 vrlo umnjivim jer va njegov zivot lr 1·acl i u famiUarnom i u ja\·nom ži,·olu uvijek je bio takav, da a je . vaki po~leni ocijalisl1 morao

o ud iti. Jer ·ocijalisln, koji je. po nasilnim mjerama.

primorouan da poln:.i u rnl. m nl o ,e, clava­jući maha svojim . ponl:mim ·ocijnli.ličkim l-u,·: tvimu. može o njem dn izrazi : Samo je­dnu du~t·unu bol osjećam : ako moram ovako mlad fJWi li. ::a:i lo da ne padnem 11 borbi ::u s11oje ideale; u revoluciji da mi jt> pasli , u w •

11 jednom ratu. U ovom mi lu pi. ao j e n ' lobod noj rij eči

i jedan rbijan ki drug. rezervni ea. nik, nado­davaj ući tom vom znaeaj oom pi mu i ovo: •Seugodno mi je :Lo moram 11 ovom pokolju ljudi sudjelovali. Protiv loga ali ne mogu ništa podu::eli. a svojim silama naslojc;ću meni podvrgnute ljude št ititi i štediti od ral­nih gro::ola ».

Tako pi ' u. tako djeluju ocij::di ti. n ba-niti se a ocijali.zmom a tamo polaziti u ra t dok se u na -.im krajevima drže pro te tn e kup­vline protiv rala. protiv rednovjecnih pokolja i najužasnij e n reće dru't\·a koja uviJa u

tugaljivo crn in u nekoliko hiljada mladih 7.ena. braće matera d jece i e tara. A ne bani ti e sa socij alizmom a tamo pj evali »Oce llCL.~e~r u p ravoslavnoj crkvi i rodolj u bne 'ovcnske m -lod ij e u društvu ,. rbadija .

Nego p o svim gla inama koje u e preno­sile o fi nancijalnoj snazi velikog go ·padina Ivkovića koga je socijalizam učio radi ti a ne 'e­gačiti se po kavanama. njega u po !ali u rbiju razlozi možda neza \·i ni od njeao \'C volje da pogj e tamo. A Grubi'ić je pošao u Crnogorsku v ojsku d a bi otku pio jedno grje'no i nedozvo­ljeno djelo koj e je iza ebe o ŠibeniJm o L<wio. I u tim grješnim djelima obojice n ek e Lraze uzroci njihova bije<1a . a neka ih e ne matra socijali tima. koj ima je patria mondo iniNo a leg g e la libert ci l

Zapljena našeg lista. Kad bi li ica i kazi­v ala se prijateljicom koko -o: iju a vuk prijatelj em vunjači. kad bi lupež m rjenn-ao djel ela je on posleniji od če litih gragjana a javna blu­dnica kad b i laskala sebi da je za yti tnica mo­rala - manji bi ap urd bio nego kad šibe­nički državni och·jetnik yr' i ulogu cuvara za­k ona i pravde. ·

Dese ti je ovo put ili jedana ti da nam on zasebice plijeni li l i da nam nanosi ~ l e tu

koju mi le ': kim mukama no irno. Do oyoaa

p uta još e ni mo o \Tnuli na te zapljene, ~li ovoga puta, koliko god iz b j e~<wali. pri · ilj e ni smo da e posljednjom malo op'·irnijc poza­

bav_imo. J_~ r ?no sto nam je u po~ljcdnjem brOJU zapliJenio prev1-!šuje n1ku mjeru. ili na, da gubi~lJO trplj e nj e i da . umnjamo jo· vecom umnJOm no do ad a u ideale Lo božnj pravde, koje. po loli pul poniwljamo. u puno vecoJ d ozi ima u Tur koj n ego u .\u. triji.

O uda pouh zapljene po ~ljednicga broja, u

~vojoj moti~aciLi kaže da nam zapljenjuje .Je.~an sl.av lZ elanka •Patriotska vaspitanje djece u skolanw lf toga. ' to ·mo ·adrž<1j em loga pasu a UHijedili o o bu :\'j . \ cliča n sl\·a ' Kad smo lo pročitali ono je na . n<L djelo\'alo

~~~-o da. u na_m_ li.ca_ dobivala i..~gl d e rwjraz­DlJlb boJa 1 zu ll. 1 modri. i zeleni! Ali ne od stn:ha no_ od_ bij e e1 i ljutine. :\[a zaklinje­m~ d_r~. odvjetmka vim onim vlo je CO\' jeku naJ_mll!Je. nek nam kaže koji i li. t ci lHo, j li valjda k~ji _ d_rugi li.sl pocinio prestupak koji nama prl(.>lSUJ e pa u zabuni pomi lio da či t a

n_aš? !_ Je u li pi ari možda po crrij e' ili u pr pi-1\'aDjU '? Odo mo ·e priupitali i doznasmo da

se luj pn•.;Lupnk li'-r 11'1" i (h '>C ne ra d i o

po~rijesc i nik:dn oj~ E kad j, tako ondn vidimo za čas u cem u

.ic hillh>Sl tog blaženog pre'ilupka . :--;a pisa. mo d:1 je ncs:wrcme no \' i ~c el a dj eca u osnovnim i srednjim skolama u l.·c po onom m e todu k ji ie dan danas U\'Cd 11 ; lo ·mo i ·ta kli osobito za i ·tot·Uu koja po dan aš nj em metodu izuča ­vanja kao da n ma nil<akvi dru •ri c ilJ. neuo n . o

d a studentu utuvi u g lavu dan e i go d ine razni h ratova te da u njem u p o budi neko osobito štovanje p rema d inastijama ko je su

u dotičnim ratovima uzele učešća. Radi ovoga zaplje11jujc nam

kaže ela smo · lim riječima o o bu :\j . Veli'·ans lva !

li t i u zapljeni h Lj e li u \' rij ed i li

:\li držimo da bi i oth·i'·c ne pametno bilo od na· pred javno~ću branili ·e od objeda drž. oclvjelnika, j er će sva k U\·idi ti da smo pa u om na yega članka upirali pr tom u ra­tove i točnih narodn u larome vij eku. ·_ ·\·ak će uvigj li da smo lim e mi li li na P rzij ke ratov e. na ::\apol 0110\' ll epohu, na ratove koji u bili u srednjem vij e ku i. l. d.

Da j e dd. od,·j e lnik tražio ;l\·jeta i kod

p~dago~a Lugjih naroda ne bi na ·e na,·ukao b1o bruku. od koje . e neće osloboditi · \·e dotle dok e jednom ne pripi lomi. :\ kad nij e htjeo luta li po lranim državama, mogao je na ~i avj etn kod prefesora , koji je nj mu, drž. odvjetniku :\Iarcocchii pred<W<IO i ·ocijologiju. a taj je Ludwig Gumplovic:z. koji u Sacrlu svoje socijalne (ilo::o(ije veli closlomo ovo : izučavanje is to rij e u današnjim š ko lam a ta­kovo je da čovjeku staje pamet kad promi­

sli čime sve š kolski " pedagozi" mrače mozak našeg po mlatka ; o d suštine se zazi re, d ok se ona nadolmagj uj e s v .! nekakvi m pustim god inama ratova i ime nima suvišnih vladara.

Kad j e lo napisao profe. or GumploYicz koji j e precla\·ao ocijologiju na gradačkom unh·er­

z! le~~- pa k11d on . n ij ~ un U cd i o o obu :\j . \ elu.:nn 1\·a. onde1 Je Ja ·no kao ·une da tu o obu nij e mo U\Tijedili ni mi.

Ele, kad neko nije po rogjenju d lez ne u tnj inonim gluposti kad mora da dobij radi za lu ga lecenih u lužbi '·La ve nije kadar da ucini u zalwalu tog prevrn,ieg. oclliko­

vanjn ! . ..

Nemoralni trgovci. / _''l l•o l1·l, n" -. 11 d L.:::;.;. • , " m o . po -. liYnju ć i najbolje sinoYe k j majka rodu ,·ome rngja. s ,. !ikim t>i:ielc lom pominje im

tj~p:ma Planinšč~ Casl mu i hway Ali kako j e n ko uzeo monopol da od tu­

gjih ne reća ebi čini kori t tako u pri cro dom . mrli Planinščnkovc n moralni tr•1ov t izd n li za njim jedan n krolog, koji je pob gradu bio proda\·a n po dnl n o vcića kom ad .

Držimo da je im • tj epnna Pl anin~eakn za­

· iu~ilo cl~. ?m e izda o ·mrlnica koja n ekome nece sluz1l1 kao rcdsl\·o za n emoraln: ue ko­nomi anja. i žao nam je u dnu du \e '· Lo onaj

nekro l o~.' zbo_g to •1a ~ lo nije bio dijc ljcn ba­d~va _mJe do ·ao do mku ma ·e. J er da je ko hljeo 1 da ga kupi. lo nije mogao j r je bilo pre!~~ n?. bu lući ga clrz. odvje tnik brže bolje Z<ll)hjenLO.

Imena: ;:-.;j e•r u ~ . Juki ć. KoY:lc . Planinscak ~Bij<.l listi ubilj ržan1j u u svoj a lbun ·a lo­\'ima i pi anim ·amim knpljama na'·e kn·i. u

P~.ro umo~enc da bi Lom tintom teze izbljed­n.Jlle. k amce Log na'·cg najdra •Jocjcojij g pi­. lw , 1 dokle go d tako ne budu '-inili i lln·ati

~iće_ j je~~e \'elika sle la ' to se kod njih r·l~(aj~ ljud! Juloceva i Ph.min-.··akoYa imena i znacaja

Osvrti i bilješke. Na.š g las protiv rata .

28.og Oktobra o. g. obdržali u predsl:~vniLi

In lcrnacijonalc n l3l'uxellesu sjednicu na koju · su do~li pred lavnici Hi držnva. :\lc1njkali su

13cbel i (~u e ·d c lc delegati balkan · Jdh naroda ko.Ji u prijcčcni dogagjajima koji sc zhin1ju

u njihoYoj domovini . (;!avni prcdml:l dm·\·nogn reda bio je situa­

cija i::a::uww dngagjima na Balkanu. Adler :t.npočeo je diskusij u sa dugim ·obrmd ožcnjem o ~zrocima krize o kojoj ra . pravljaj u .

Znlimo što. ograničeni prostoron1 li la, n ije­·mo u mogu ćnos t i da donesemo u cijelosti va. goYor druga \drera. da pri talice ra ta u­Yide kojom logikom socijali li zaluravaju ra t u najmracniji kut svijeta. iz koga se ne bi tre­balo nikada na oj sje :ali i upo treb ljava li ga kao tobožnj e red tvo nacijonalne o brane.

O im Adlera govorili u i o tali za tup n ici vojih z ma~ja. koji u e svi složi li u tome

da polovicom mje eca Januara Hl13 sazo vu jedan In lcrnacijona lni oci j alistički kongres sa jPclinim ovim dnevnim redom : Inlerrwcijonal­na situacija u odno ·u sa po[o;;ajem socijali­sta prema ratu.

Silni protesti protiv rata.

lnicija ti\'Om belgij kih radnika obdržana j e u .1Jausonde Peuple jedna Yelika ku p -: lina ·a

ilnim proleilima protiv ra la. Jedna neizmjerna gomila radnika i radnica

uveličaln je jo ~ vise dojam i ilinu pro tes ta . Govorili: Za Au triju Adler. za ~jemačku

Haase. za Engle ku Soldslne, za F rance k u

Jaurćs.

Demon ·!racije pro lh· rala nije u n10ale biti . b

tmpozantnije i do tojnije onih š to je čine .

Njima se pridružuje i š nj ima solidariše i proleterijat za koje je p isan "Crveni barjak."

Radničko pitanje. Rnno i.zjulra dug pi ak ma~ine budi radnike

na ~·ad. ~~ pola_ e~ ·a i puzaju iz svojih kutova to~ne. luljada_ 1 zure u fabrike , preduzeća i

radtomce. Jo · pola ure i uzani rad. lluce ~ua me· po . svima odjelj enjima tree maj s tori 1 za dan e IZrade milijoni espapa. I tako vaki d~n u .. toku mnogih godina l :\lilijoni rad e. d a b~ _'\' O~m~. ~apor~m ?b_ogatili ?ru~e ~- ~ospo­~l,H e fdbr 1k,1 , ptedu_zeca. radwmc~1 zelj eznica 1 _L_ d. Rad~ za to, . ·to treba živjeti. treba bra­Dill ~~bc_ zenu .. dj cu. l neholic e u glavi radmckoJ poradJa pita':j? o tome gdje je pnw­cla. l~ad on mora rad1l1. a produkt njec10 ,·a rada Jele drugom e, za ~ lo radnik. naprežuĆi e k? .': ~ mora provodili polugladni život, pod "Je~1t~m _s tr_ahom_ o~ b~ po Lice. za'·Lo on mora s'"?JOJ dJCCl pn~za lt lHlJO kudni,ie obrazoyanje, za · ~o ~ on 1 nJeg~)\' <\ cl j ccn ne rnogu kori. lo­Yčlll - ,· u~~n rezultatima vje '- ti ne i nauk . Zaš to ga oe CIJe~ e kako , lr b~ ,i ednom rije \Ju, za ' to ~n n~. ~1ozc ~.ao ~ lo b1 .~re~)alo, živjeti, hraniti e uc1lL . uztvah, raZ\' lJ<ltl e. već se mora san~o 1~ok n1~·at! pa li ć lo trajati Lako dugo·? ~loze h os l a~~ \:Jecilo ·? ,\ ako ne to. gdje je !~l:1z '' L' ·octJahzm? j e izl~1z ljep ~c m, s vij etlij em ZI\ olu. u. kome e 'e 1 radnici osjeća t i kao care\·i pm·ode, a ne kao roboYi njezini !

Sve pretplatnike koji su primili opomenu, da pod­mire pretplatu za "CRVENI BAR.· JAl{" pozivljemo, da ju čim prije po~mire, jer ćemo inače biti pri­silJeni, da dojdućim brojem poč­nemo obustavljanjem šiljanja li­sta onima koji do izlaska nared­nog broja svoj dug ne podmire.

pojedi~ ua a pl -::::::i

"~