Kada kažemo ‘’selekcionisani vinski kvasac’’ mislimo na prirodni kvasac koji se javlja prilikom

fermentacije grožđa, koji je kao što mu ime kaže ‘’selekcionisan’’ i to tako da su izabrani samo oni kvasci

koji odgovaraju isticanju najboljih osobina određene sorte grožđa i oni među njima koji doprinose

najboljim osobinama vina. U svemu tome pravilan izbor kvasca prema odredjenoj sorti grožđa, tipu vina

koje se želi dobiti, uslovima u kojima će se obavljati fermentacija, vrsti sudova za fermentaciju itd – je

presudan!

KVASCI ZA BELE SORTE

Pravilan izbor kvasca za vašu sortu grožđa je presudan. Enovitis objedinjuje skustva najboljih svetskih

enologa Lallemanda uključujući i najboljeg medju njima Vladana Nikolića, čije preporuke i iskustva

prenosimo na naše kupce.

Najbolji kvasci koji se mogu naći na svetskom tržištu za vaša bela vina su Cross Evolution, ICV D47, QA

23, CEG, GHM itd. Osim prema sorti Enovitisovi savetnici će vam odrediti enološki paket i prema tome da

li imate kontrolu temperature fermentacije ili se fermentacija odvija stihijno.

Cross Evolution za vrhunski Chardonnay

Među najpopularnijim kvascima za Chardonnay ali i za Sauvignon Blanc kao i za druge aromatične sorte.

Kao čarobnim štapićem daje vrhunska pobednička vina. Poželjna je kontrolisana temperatura

fermentacije.

Enoferm ICV D47

ICV D47 je pobednik selekcije na takmičenju u konkurenciji 450 drugih kvasaca. Preporučuje se za

Sauvignon, Chardonnay i druge muskatne sorte. Daje i dobra crna vina zbog kompleksa karbohidrata.

Enoferm ICV D47™ je izolovan u regionu Côtes du Rhône od strane Suze-la-Rousse za

proizvodnju Šardonea izraženog tela koji je fermentirao u drvenom buretu i za druga bela vina.Kada

odstoji na talogu arome zrelog začinskog bilja sa tropskim i citrus notama dolaze do izražaja. ICV D47 je

veliki proizvođač polisaharida sa izraženom voćnošću u celom opsegu. Većini belih sorti ovaj kvasac

donosi tonove zrelog voća ili marmelade. Zahvaljujući ovim aromama vina koja su fermentirala sa ICV

D47 daju kompleksnost kupažama. U prilog tome ICV D47 daje vinu svilenu notu i postojanost. Izvanredni

rezultati su dobijani u proizvodnji vrhunskog Šardonea koji je fermentirao u drvenom buretu, naročito ako

se kupažira sa Šardoneom koji je fermentirao uz upotrebu Lalvina ICV D21.

KVASCI ZA CRNE SORTE

Najprodavaniji kvasci za crne sorte na svetu i u Srbiji (time dokazano i najbolji) su CSM, ICV D254, BDX,

RC 212 itd. Dozvolite nam da na vreme planiramo zajedno sa vama najadekvatniji kvasac za vaše grožđe

u cilju dobijanja najboljeg vina na kome će vam pozavideti svi!!

BDX SAVRŠENI FERMENT

Izolovan u Francuskoj intenzivno primenjivan u Kaliforniji i Australiji još krajem 1980-tih, BDX

ima savršenu fermentacionu kinetiku i ne proizvodi mnogo toplote tokom fermentacije. Posebno

se preporučuje u prizvodnji kvalitetnih crvenih vina, posebno Merloa i Kaberne Sovinjona,

minimalno redukuje boju, poboljšava ukus i intenzivira arome.

ENOFERM CSM – REDUKUJE ZELENE TONOVE KOD NEDOZRELOG GROŽĐA

Enoferm CSM je izolovan u Bordou za Kaberne Sovinjon, Kaberne Frank i Merlo. Ne toleriše

alkohol preko 14% i zahteva pažljivo izbalansiranu ishranu u okvirima dokazano dobre

fermentacijske prakse. Dobro ekstrahuje boju i fenole, vuče na arome crvenog voća dok u isto vreme

redukuje vegetativne tonove, povećava kompleksnost i zaokružuje i balansira ukupnu ‘’ukusnost’’.

ENOFERM RP 15 – SELEKCIJA ZA PUNA CRVENA VINA

Enoferm RP 15 je izolovan i selekcionisan u saradnji sa vinarom Jeff Cohn-om tokom

spontane fermentacije Rockpile Syrah-a. Ova kalifornijska selekcija se koristi za puna crvena vina, a

naročito za Syrah, Zinfandel, Cabernet sauvignon i Merlot gde je umerena brzina fermentacije poželjna

za bogato i bujno vino izbalansiranih nota. RP 15 zahteva malo azota (hrane) i daće dobre varijetete

tonova na crveno voće i minerale kada je pažljivo rehidriran uz upotrebu GO FERM pre inokulacije u širu.

SIMI WHITE – VOĆNI TIP ZA BELA I ROZE VINA

Enoferm SIMI WHITE je popularan izbor za bela i roze vina voćnog stila. Cenjen je zbog svog

visokog doprinosa aromama kod Šardonea i hvaljen kao zaslužan za kremaste voćne note u završnici.

LALVIN 71B – ZA MLADA VINA

Lalvin 71B je izolovan od strane INRA (Nacionalni Poljoprivredni Istraživački Institut) u

Narboni, Francuska. 71 B je poznat u proizvodnji crvenih poluslatkih vina sa karakterom tropskog voća.

Vrlo postojane arome su posledica njegove proizvodnje relativno vrlo stabilnih estera baziranih na višim

alkoholima. 71B takođe ublažuje vrlo kisele šire delimičnim metabolizmom jabučne kiseline.

Vrlo je kompatibilan malolaktičkim bakterijama.

LALVIN BM 45 – VELIKI KORAK NAPRED U VINARSTVU

Lalvin BM45 je izolovan u ranim 90-im u saradnji sa Consorzio del vino Brunello de Montalcino i

univerziteta u Sijeni. BM45 je relativno spor starter, ali je zato pogodan za dugu maceraciju. Zahteva

dosta azota (hrane) i može proizvesti sulfite u nedostatku hrane. Kada se primenjuje na bela vina BM45

daje veoma dobre rezultate ako se rehidrira sa odgovarajućom hranom. Tokom fermentacije BM45

proizvodi visok nivo polifenol-reaktivnih polisaharida što rezultira u vinu visokom ‘’ukusnošću’’ i

povećanim stabilitetom boje. BM45 doprinosi utisku zemljanih elemenata začinskog bilja i marmelade

kada se primeni na crvena vina. Takođe minimizira vegetativne note. Neki vinari koriste BM45 u

Šardoneu radi povećanja ‘’ukusnosti’’ prilikom kupažiranja.

LALVIN BM 4X4 – ZA OPTIMALNU FERMENTACIJU

Lalvin BM 4X4 je mešavina BM 45 i još jednog kvasca poznatog po pouzdanosti fermentacije. U svetu ga

cene zbog posebno zaokružene ‘’ukusnosti’’ i zbog izraženog stabiliteta boje. Bilo kako bilo BM 45 je spor

fermentor i može zahtevati mnogo hrane da bi isterao fermentaciju do kraja bez proizvodnje sulfita. Dok

BM 45 važi za omiljeni kvasac onih vinara koji zahtevaju dugu tihu maceraciju ima i onih koji bi ipak voleli

da malo skrate taj period uz istu pouzdanost celog proces. BM 4X4 odgovara ovom zahtevu. Tokom faze

razmnožavanja kvasaca BM 4X4 proizvodi

neuobičajeno mnogo polifenol-reaktivnih polisaharida u fermentisanoj širi. Kvalitet i kvantitet polisaharida

oslobođenih tokom fermentacije olakšavaju proizvodnju crvenih vina sa velikom ‘’ukusnošću’’ i povećanim

stabilitetom boje u otežanim uslovima fermentacije. BM 4X4 oslobađa mnogo estara zaslužnih za voćne

arome i zaokruženost ‘’ukusnosti’’.

LALVIN CY 3079 – ZA KLASIČAN BELI BURGUNDAC I ŠARDONE

Lalvin CY 3079 je selkcionisan od strane Uprave za vinarstvo Burgundije (BIVB), sa zadatkom da se

pronađe kvasac koji će biti u skladu sa tipičnim stilom Belog burgundca i Sardonea. CY 3079 je istrajan,

prosečni fermentor, naročito na niskim temperaturama (13°C). Završetak fermentacije mu je spor

zahvaljujući ranoj autolizi rezultiranoj zaokruženošću. Ovaj kvasac traži pravilnu rehidraciju sa određenom

hranom i kompleksnu hranu tokom fermentacije. Kada je pravilno hranjen CY 3079 ima dobru toleranciju

na alkohol (do 15ºC) i proizvodi malo VA (grupa 15 periodičnog sistema elemenata koju predvodi azot, a

sa njim su još i fosfor, arsen, antimon i bizmut) i sulfita. Preporučuje se za Šardone koji fermentira u

buretu i za starenje “surlie” (na talogu). Šardone proizveden sa CY 3079 ima bogatu, zaokruženu

‘’ukusnost’’ sa aromama svežeg butera, badema, meda, belog cveća i ananasa.

LALVIN DV 10 ŠAMPANJSKA SELEKCIJA – ZA PRIMARNU I SEKUNDARNU

FERMENTACIJU

Lalvin DV 10 je selekcionisan u regionu Šampanje i odobren od strane CIVC (Komitet za vino Šampanje)

iz Epernea. DV 10 ima snažnu fermentnu kinetiku i u ekstremnim temperaturnim uslovima i relativno male

zahteve za azotom (hranom). DV10 je čuven po svojim sposobnostima da bude aktivan pod stresnim

okolnostima niskog pH, visokog ukupnog SO2 i niskih temperatura. Daje malo pene i VA proizvoda. DV

10 se smatra za kvasac koji ističe sortne varijetete i ublažava

grube aromatske note drugih jednodimenzionalnih kvasaca ‘’tegljača’’ kao što je Prise de

Mousse. Klasifikovan je kao Saccharomyces cerevisiae bayanus.

LALVIN EC 1118 – ORIGINALNI „PRISE DE MOUSSE“

Originalni ‘’Prise de Mousse’’ je Lalvin EC 1118, dobar za fermentaciju u buretu. Fermentira uporno na

niskim temperaturama i taloži se u kompaktan talog. U nedostatku hrane za kvasce EC 1118 proizvodi

mnogo SO2 (do 30 ppm-30 milionitih delova zapremine) i može ometati malolaktičku fermentaciju.

Klasifikovan je kao Saccharomyces cerevisiae bayanus.

LALVIN ICV D21 – „LOKALNI“ (FRANCUSKI „TERROIR“) KVASAC

Lalvin ICV D 21 je izolovan tokom 1999. godine od strane Pic Saint Loup Languedoc “terroir” tokom

specijalnog regionalnog programa pokrenutog od strane Institut Coopératif du vin (ICV) ‘’Posmatranje i

konzervacija prirodne mikro flore’’. ICV D21® je izabran za fermentaciju crvenih vina postojane boje,

jakog prednjenepčanog prvog utiska , umerenih tanina u srednjenepčanoj fazi i svežine koja ostaje. Kao

retko koji kvasac ICV D 21 doprinosi oboma, jakim kiselinama i polifenolreaktivnim polisaharidima. Jakom

interakcijom polisaharida sa biljnim i voćnim nepostojanim mešavinama doprinosi stabilnom aromatskom

profilu u ustima.Ovi atributi sprečavaju razvoj senzacija kao što su arome kuvanog džema i oštrog

alkohola u vrlo zrelom i jakom Cabernet Sauvignon-u, Merlot-u i Syrah-u. Tokom fermentacije ICV D21

proizvodi vrlo malo sulfita, a čuven je i po svojim fermentnim performansama čak i u uslovima visoke

temperature i nedostatka

hrane za kvasce. Doprinosi voćnim notama dok istovremeno redukuje šanse za biljne tonove kod

Kaberne sovinjona. Kada se meša sa vinima koja su fermentirala sa Lalvinom ICV D254 i Lalvinom ICV

D80, ICV D 21 donosi sveže, intenzivne voćne senzacije. ICV D21 se takođe koristi za vrlo zrelo belo

grožđe koje je fermentiralo u buretu u kom slučaju doprinosi aromama svežeg voća, punoći i kiselinama

što se sve uklapa sa vinima koja su fermentirala sa Enofermom ICV D

47, a predodređena su za kupažu. Roze vina koja su fermentirala sa Enofermom ICV D21

obiluju aromama crvenog voća, punoćom prvog utiska i zaokruženošću što ih čini idealnim za kupažu

sa rozeima koji su fermentirali sa Lalvinom ICV GRE.

LALVIN ICV D254 – ZA VELIKA CRVENA VINA

Lalvin ICV D254 je selekcionisan od strane Francuskog Kooperativnog Instituta za Vino tokom 1998.

godine prilikom fermentacije Syrah-a u Galiciji, južno od doline Rone. U crvenim vinima ICV D254

garantuje veliku prednje-nepčanu i srednje-nepčanu punoću, voćnost u sredini i blagu završnicu

začinskog bilja zaokruženu mekim taninima. Crvena vina dobijena sa ICV D254 mogu se uspešno mešati

sa onima dobijenim sa ICV D80 ili ICV D21 radi postizanja punijih crvenih vina sa izraženim telom. Kod

nedozrelih crvenih vina zeleni tonovi se mogu sakriti tako što bi se 25% do 50% ukupne količine vina

pustilo da fermentira sa ICV D254, a ostatak sa Lalvin ICV GRE, pa zatim izvršilo kupažiranje.

LALVIN ICV GRE – ZA VOĆNOST U STILU VINA SA RONE

Tokom 1992. godine Lalvin ICV GRE je selekcionisan u oblasti Cornas u dolini reke Rone. U

crvenim vinima iz doline reke Rone, on stavlja u prvi red voćnost i ‘’lako-se-pije’’ karakter. ICV GRE

kratko ostaje u kontaktu sa pokozicom (3 do 5 dana) da bi se redukovali vegetativni tonovi i

sumporne komponente u varijetetima kao Merlot, Cabernet Sauvignon, Grenache i Syrah. U voćno

orijentisanim belim vinima kao što su Chenin blanc, Riesling i Viognier, ICV GRE rezultira

stabilnim, voćnim karakteristikama i daje bogat ukus na prvi gutljaj. Ako grožđe nije optimalno zrelo ICV

GRE prikriva zelene tonove u crvenim, roze i belim vinima.

LALVIN QA 23 – USPEŠNO FERMENTIRA VRLO IZBISTRENU ŠIRU

Lalvin QA 23 je selekcionisan u Portugalu na univerzitetu Trás-os-Montes and Alto Douro. Koristi se za

Chardonnay, Sauvignon blanc, Chenin blanc, Colombard and Semillon radi dobijanja intenzivnih aroma

svežeg voća. Pojačava arome kroz aktivnost beta-glukozidaze, oslobađa prekursore aroma Sovinjona

(tiole) tako da kod Sauvignon blanc-a razvija jak karakter tropskog voća. QA 23 zahteva malo hrane i

kiseonika i dobro će fermentirati u širi male mutnoće na niskoj temperaturi

(10°C) do kraja (suvo vino). Klasifikovan je kao Saccharomyces cerevisiae bayanus, i vrlo je

kompatibilan sa malolaktičkim bakterijama.

LALVIN R2 – ZA EKSPRESIJU AROMA SAUVIGNON BLANC-a

Lalvin R2 je izolovan u južnom regionu Bordoa od strane Brajana Krosera iz Južne Australije. Aktivan je

već na temperaturi od 5°C. Ako mu se ne da dovoljno hrane i ako nije zaštićen od osmotskog šoka, može

težiti proizvodnji VA( isparljivih kiselina). Zbog toga se preporučuje pravilna ishrana i zaštita tokom

rehidracije i fermentacije. R2 proizvodi jake, direktne voćne arome u belim vinima voćnog stila.

Preporučuje se za Sauvignon blanc, Riesling and Gewürztraminer. Klasifikovan je kao Saccharomyces

cerevisiae bayanus.

LALVIN RC 212 – ZA STRUKTURU I BOJU PINOT NOIR-a

Lalvin RC212 je selekcionisan tokom fermentacija u Burgundiji sa ciljem da ekstrahuje i zaštiti polifenole

Pinot Noir-a. Zbog njegove ograničene absorpcije polifenola kroz ćelijske zidove ovaj kvasac ne redukuje

boju vinu i čuva njegovu strukturu tokom odležavanja. Zahteva dosta hrane da bi se izbegao potencijalni

razvoj sulfita. Daje najbolje rezultate ako je pravilno rehidriran i zaštićen.Tada daje dobro struktuiran Pinot

Noir sa aromama zrele trešnje, svetlog voća i začinskog

bilja. Kada se vina dobijena sa RC 212 pomešaju sa onima dobijenim uz pomoć Lalvina RA 17 povećava

im se ukupna kompleksnost.

LALVIN V1116 – SIGURAN IZBOR ZA LAKA SVEŽA BELA VINA

V 1116 (K1) ističe svežinu karakterističnu za vina od belog grožđa. On takođe ima osobinu da zadržava

arome duže u vinu nego standardni kvasci. Kada fermentira na nižim temperaturama (npr ispod 16°C) i

uz pravilnu upotrebu hrane za kvasce V 1116 (K1) je jedan od većih proizvođača cvetnih estara (isoamyl

acetate, hexyl acetate i phenyl ethyl acetate). Ovi estri daju sveže cvetne arome sortama velike rodnosti

koje se odlikuju neutralnim aromama. Među velikim proizvođačima estera V 1116 je među najotpornijim

na teške uslove fermentacije kao što su izbistrenost, niska temperatura i nizak nivo masnih kiselina pa se

preporučuje za proizvodnju

‘’ajsvajna’’ (engl: icewine), ledenog vina, posebno kasne berbe koja se obavlja u zimskim uslovima. Može

se upotrebiti za roze ili neko rasprostranjeno stono crveno vino. Nije kompatibilan sa malolaktičkim

bakterijama.

UVAFERM 43 – FRUKTOFOLNI KVASAC ZA POKRETANJE ZASTALE

FERMENTACIJE

Selekcionisan zbog svoje izvanredne sposobnosti da pokrene zastalu fermentaciju Uvaferm 43 je izabran

između 33 različita kvasca koji su se inače koristili za pokretanje zastale fermentacije. ‘’Takmičenje’’ je

obavljeno u posebno teškim uslovima: visok procenat alkohola 14.3% sa 21g neprovrelog šećera po litru i

uz visok sadržaj slobodnog sumpor dioksida (SO2) od 35 miligrama po litru. Pokazalo se da je Uvaferm

43 bio najuspešniji. Klasifikovan je kao Saccharomyces cerevisiae bayanus.

LEVEL 2 TD – ZA AROMATSKI INTENZITET KOMPLEKSNOST I UKUSNOST BELIH

VINA

Level 2 TD je jedan inovativni kit koji čine dva kompatibilna kvasca (Torulaspora delbrueckii 291 i

Saccharomyces cerevisiae) koja se jedan za drugim inokuliraju sa ciljem da podignu aromatski intenzitet,

kompleksnost i ukusnost belih vina.

Rakija od kajsije

Rakija od kajsije spada medju najpopularnije voćne rakije kod nas. Za dobijanje dobre rakije kajsijevače,

osim zrelog, zdravog voća, potrebno je, pre svega, delovati na pH faktor kljuka sa 3 grama vinske kiseline

na 1 kilogram voća.

Enzim Lallzyme Cuvee Blanc će pomoći isticanju izuzetnih aroma kajsije i povećati randman, dozira se 1-

2 grama na 100 kilograma kljuka.

Za pravilno i potpuno obavljenu fermentaciju koja će rezultirati vrhunskim aromama kajsijevače

treba upotrebiti kvasce Uvaferm 228 ili Uvaferm CM, koje treba rehidrirati u GoFerm PROTECT-u,

uz obaveznu primenu kompleksne hrane za kvasce Fermaid E, koju treba dodati u dva navrata kada

se preradi 1/3 ukupnog šećera (posle obavljene 1/3 fermentacije).

I poslednje ali ne i najmanje važno, čak vrlo važno za dobijanje prave kajsijevače u kojoj će uživati

svi ljubitelji ove popularne rakije od voća: KONTROLA TEMPERATURE FERMENTACIJE. Što znači,

hladiti kljuk, usporavati fermentaciju, umanjivati efekte izotermičkog procesa u kljuku i jakog isparavanja

ugljen dioksida sa kojim u vazduh odlaze i arome, tako bitne za dobru kajsijevaču!

Uputstvo za pripremu kvasca i hrane za kvasce

Doziranje: 25 grama kvasca na 100 litara šire kada je u pitanju belo grožđe (izmuljano – odvojena

tečnost) ili 25 grama kvasca na 100 kg kljuka kada je u pitanju crveno grožđe (izmuljano grožđe nije

odvojena šira).

Za voćne rakije doziranje je u letnjem periodu je 20 gr na 100 kg voća.

Doziranje (i vrsta kvasca) za rakije ili vina od meda zavise od procenta šećera u rastvoru i kreće se od 25

do 50 grama na 100 litara rastvora.

Za pokretanje zastale fermentacije 50 gr kvasca na 100 litara tečnosti (odnosno 100 kg kljuka ili voća)

1. KORAK: kvasac rastvoriti u 10 puta većoj količini vode zagrejane na 38 stepeni i dobro promešati

(primer 100 gr kvasca u 1 litar vode) .

2. KORAK: sačekati da se kvasac rehidrira 15 do 20 minuta ali ne duže od toga.

3. KORAK: Posle 15-20 minuta sipati postepeno 10 puta više šire (ili ispasiranog voća) od količine

rehidriranog kvasca u vodi uz mešanje i ostaviti da se kvasac aktivira 1 sat. Šira ili voće ne sme biti

hladnije od rastvora vode i kvasca više nego 10 stepeni. Ako je hladnije raditi postupnije iz više navrata.

Količinu šire postepeno povećavati do ukupne količine. Za voćne rakije sipati kvasac na dno posude u

kojoj će fermentirati voće i odmah dodati voće uz mešanje. Hranu ne mešati sa kvascem već je davati

naknadno, kasnije, posle otpočinjavanja fermentacije i to iz više navrata.

Tokom fermentacije temperatura kljuka ne bi trebalo da bude niža od 15 stepeni jer su samo određeni

kvasci aktivni na nižim temperaturama od ove (npr. Lalvin R-2 i Lalvin EC 1118 su aktivni već od 8

stepeni). Takođe temperatura ne sme biti ni visoka niti fermentacija brza i burna jer će ovi faktori

redukovati arome (naročito važno kod voćnih rakija od aromatičnog voća).

4. PRIPREMA HRANE ZA KVASCE

DOZIRANjE: Osim u posebnim slučajevima hrana za kvasce se uobičajeno dozira za 1/4 (25%) više nego

kvasac.

Doziranje: 30 grama hrane na 100 litara šire kada je u pitanju belo grožđe (izmuljano – odvojena tečnost)

ili 30 grama hrane na 100 kg kljuka kada je u pitanju crveno grožđe (izmuljano grožđe nije odvojena šira

od pokožice).

Za voćne rakije doziranje je u letnjem periodu je 25gr na 100 kg voća.

Doziranje za rakije ili vina od meda zavise od procenta šećera u rastvoru i kreće se u rasponu od 40 do

75 grama na 100 litara.

Za pokretanje zastale fermentacije 70 gr hrane na 100 litara tečnosti (odnosno 100 kg kljuka ili voća). Za

pokretanje zastale fermentacije treba pratiti posebnu proceduru.

NAČIN KORIŠĆENJA HRANE ZA KVASCE

Hrana se može jednostavno dodati (u celosti ili delimično) direktno u sadržaj koji treba da vri odmah posle

zasađivanja kvasca, sutradan ili narednih dana kada otpočne fermentacija (kada se preradi 1/3 početne

količine šećera). Bolji rezultati se dobijaju ako se hrana za kvasce doda kasnije i u više navrata nego ako

se doda cela kolišina na početku i to odmah. Može se razmutiti u 10 delova šire ili tečnosti od voća pa uz

mešanje sipati u ukupnu količinu koja treba da vri ili se može direktno sipati uz mešanje.

Napomena: celu potrebnu količinu hrane za kvasce ne treba dati odjednom već bar u dva navrata po

pola. Kada dati prvu a kada drugu polovinu? Prvu polovinu kvasca dati na početku fermentacije kada

procenat šećera spadne za 1/3 od početnog (kada se preradi 1/3 šećera) a drugi kada se situacija što se

tiče šećera drugi put ponovi.

Upotreba Bentonita – Bentostab

– 100 grama Bentostaba razmutiti u 2 litra vode i ostaviti da odstoji par sati. Zatim dobro promešati pa

ostaviti da odstoji preko noći.

– Ujutru odliti višak vode a želatinoznu masu bentonita uz mućenje dodati u 100 litara vina i dobro

promešati

– Ostaviti vino da stoji više dana (zavisno od vrste bentonita bistrenje počinje u roku od par dana a

završava se posle tri nedelje)

– Kada se vino izbistri otočiti bistro vino tako da talog ostane na dnu

– Talog po mogućstvu profiltrirati da bi se vino iz taloga moglo upotrebiti

NAPOMENA: ako je vino i posle dužeg vremena posle glavne fermentacije mutno to je najverovatnije

znak da fermentacija nije dovršena odnosno da je došlo do prekida ili zastoja fermentacije (vino je mutno i

poluslatko). U tom slučaju najpre treba pokrenuti fermentaciju pa kasnije izvršiti bistrenje. Ako želite da

vino ostane poluslatko izvršite bistrenje pa ili jače sumporišite vino (pre upotrebe ga treba dobro provetriti

da izađe višak sumpora) ili ga pasterizujte da se fermentacija ne bi obnovila za vreme toplijeg doba

godine ili pojavile bolesti vina i ponovna zamućenost.

Vinobran – upotreba

SUMPORISANJE VINA I ŠIRE

Kalijum metabisulfit (K2S205)- trgovački naziv Vinobran

•  sadrži 57 % S02

•  dodatkom npr 10 g kalijumetabisulfita na 100 L vina oslobodiće se 5 g S02  u 100 L što odgovara 50

mg/L

PAŽNJA

1 g kalijum metabisulfita/L oslobada 0,5g S02/L = 500 mg S02/L

1 g kalijum metabisulfita/100 L oslobada 0,5g SO2/100L = 5 mg S02/L

Za povećanje sadržaja slobodnog SOz u vinu za 10 mg/L treba na 100 L vina dodati:

-  2 g kalijum metabisulfita

-  1 g gasovitog  S02

-  20 ml 5% sumporaste kiseline

Tečni želatin

UPUTSTVO ZA UPOTREBU TEČNOG ŽELATINA, TEČNOG SILICIJUM DIOKSIDA I BENTONITA

Napomena:

Ne tretirati vino ni vinskom ni limunskom kiselinom pre tretmana želatinom!!! Razlog za loše rezultate 

bistrenja želatinom verovatno leze u prethodnoj upotrebi limunske kiseline!

Tečni želatin: INOCOLLE, doziranje 30-60 ml/hl (za bela i roze). 50-100 ml/hl (za crvena vina), 25-

50ml/hl (KADA SE KORISTI ZAJEDNO SA SiO2).

Tecni SiO2:   GELOCOLLE, doziranje  20 – 100 ml/hl dodaje se 1 sat posle tretmana želatinom (Inocolle)

Bentonit u prahu: BENTOSTAB POUDRE, doziranje 10 – 70 gr/hl. Rastvoriti potrebnu količinu bentonita

u 20 puta više hladne vode i ostaviti da stoji 6 – 12 sati. Odliti višak vode i uz mešanje dodati u vino.

Upotreba želatina:

Ukupnu potrebnu količinu želatina izmešati sa destilovanom vodom u odnosu 1:1 da se dobro sjedini sa

vodom.

Dodati želatin u celu količinu vina i dobro promešati.

Posle tačno jednog sata od momenta sipanja želatina u vino dodati silicijum dioksid u tečnom stanju

(GELOCOLLE) i dobro promešati.

Vino filtrirati posle 48 do 72 sata a najbolji rezultati se dobijaju posle 7 dana. Želatin ne treba da ostane

duže od 7 dana a nikako više od 30 dana.

Za sva pitanja kontaktirati:

Borišu Antonijevića

mob.tel: +381 62 213 157

Lalvin VP 41

POJAčAVA KOMPLEKSNOST I UKUSNOST, PODNOSI VINA SA DOSTA ALKOHOLA

Lalvin VP 41 značajno doprinosi ukusnosti vina. Sporo će startovati na temperaturama ispod 16°C, ali će

fermentaciju isterati do kraja. Podnosi dobro vina sa dosta alkohola i SO2 i preporučuje se u slučajevima

kada je potrebno izvršiti značajan uticaj na strukturu vina.

Enoferm ALPHA

POUZDANOSTI UKUSNOST, PRILAGOĐENA VINIMA SA VISOKIM PROCENTOM ALKOHOLA

Enoferm ALPHA , za razliku od spontane malolaktičke fermentacije se opisuje kao bakterija koja

doprinosi ukupnoj ukusnosti vina dok u isto vreme čuva njegov sortni karakter. Pozitivno dejstvo

Enoferma ALPHA ogleda se u isticanju kompleksnosti vina i prikrivanju nepoželjnih zelenih i vegetativnih

tonova.

Enoferm BETA

AKTIVNA U USLOVIMA VISOKOG SO2, ISTIčE SORTNOST

Enoferm BETA je izolovana u Italiji i na najbolji način ističe i pojačava taninsku strukturu i arome crvenog

bobičastog voća u crvenim vinima. Ime BETA je dobila po sposobnosti da podiže nivo ‘’ beta-

damascenone i beta-ionone’’ (ketona nosioca mirisa ruže) koji doprinose svetnim notama, naročito kada

je u pitanju Merlot. Enoferm BETA je tolerantna na pH do 3,2, na SO2 do 60 mg/l , na temperaturu vina

do 14°C i na procenat alkohola do 14,5%. Korisna je i preporučljiva hrana za bakterije.

PN 4

PN 4 se odlikuje sposobnošću da obavi malolaktičku fermentaciju u teškim uslovima koji vladaju

u crvenim i belim vinima kao što su pH, alkohol i SO2. Posebno dobre efekte daje u Pinot noiru ali

se može upotrebiti da izvrši malolaktičku fermentaciju i Chardonnay-a. Moze da podnese i izuzetno nizak

pH 3,1.

http://www.enovitis.net/wp-content/uploads/2014/11/PN4-MBR.jpg