Pedagoška stvarnost, XLVIII, 9-10 (2002), 744-751, Novi SadGustav BalaInstitut za kriminološka i sociološka istraživanja, BeogradFakultet fizičke kulture, Novi SadSTRUKTURALNE RAZLIKE MOTORIČKIH SPOSOBNOSTIDEČAKA I DEVOJČICA U PREDŠKOLSKOM UZRASTUSAŽETAK: Na uzorcima od 220 dečaka i 220 devojčica, uzrasta 4-7 godina, bila jeprimenjena baterija od 7 motoričkih testova. Primenom raznih kriterija i analiza razlika isličnosti matrica interkorelacija, kao i komparacijom njihovih struktura, dobijeni surezultati koji ukazuju na postojanje generalnog motoričkog faktora koji je kvalitativnoisti kod dečaka i devojčica predškolskog uzrasta, ali ne po svim primenjenimkriterijumima.Ključne reči: strukturalne razlike / motoričke sposobnosti/ predškolski uzrastUVODNa osnovu dosadašnjih praktičnih iskustava u radu sa predškolskom decom dalose naslutiti da je njihova motorika, koja se može bolje tretirati kao njihovo motoričkoponašanje, kvalitativno drugačija, nego kod školskog, a naročito kod starijeg uzrasta. Nažalost, problem uređenosti motoričkog prostora do sada nije rešen na zadovoljavajučinačin u predškolskom uzrastu. Na osnovu teorije integralnog razvoja dece (Ismail iGruber, 1971) lako se može zaključiti o kompleksnosti tog problema, a neka rešenja kojaje nudio Pijaže (1978) nisu dala zadovoljavajuće odgovore. Malo je istraživanja, pa čak iteoretskih pretpostavki o strukturi motoričkog prostora, a mnogo više o kognitivnomrazvoju i ponašanju male dece (npr. u: Savez društava psihologa SR Srbije, Zbornik 3»Kognitivni razvoj deteta«, 1990). Postoje dokazi, na žalost više iz prakse, da jemotorički razvoj veoma sličan kognitivnom razvoju.Isto tako ima dokaza da je motorički razvoj i motoričko ponašanje male decegeneralnog karaktera (npr. Bala, 1981; Bala i Nićin, 1997; Nićin, Kalajdžić i Bala, 1997),ali u slučajevima kada je korišćena relativno manja baterija testova za procenufunkcionisanja odgovarajućih funkcionalnih mehanizama prema modelu za odrasle.Ovakvo gledanje na motoričko ponašanje male dece je u skladu sa učenjem Lurije(1976), koje ukazuje da kod malog deteta sekundarna i tercijerna zona kore velikogmozga nisu dovoljno funkcionalno oformljene, te se i ne ispoljavaju specifične funkcijeCNS-a, nego on mora da radi integralno.Postoje i istraživanja, naročito grupe autora u Sloveniji, koja ukazuju da postojiznačajna diferencijacija motoričkih sposobnosti u motoričkom ponašanju dece već odtreće, pa do sedme godine (Strel i Šturm, 1981; Rajtmajer i Proje, 1990,; Videmšek iCemič, 1991; Planinšec, 1995, Rajtmajer, 1997). 2Ovaj rad ima karakter preliminarnog, odnosno tzv. pilot istraživanja, i prethodijednom većem koje ima zadatak da odredi kvalitativne i kvantitativne razlike umotoričkom ponašanju dečaka i devojčica, uzrasta od 4 do 7 godina, vodeći računa osvakom godištu. Na taj način treba da se dobiju mnogo precizniji i pouzdaniji podaci o

razvoju motoričkog ponašanja predškolske dece. Cilj ovog istraživanja je da se utvrdikakve su kvalitativne, tj. strukturalne razlike dečaka i devojčica predškolskog uzrasta umotoričkom ponašanju, a koja su obuhvaćena formalnim tretmanom u predškolskimustanovama.METOD RADAIstraživanje je izvršeno na uzorku od 220 dečaka i 220 devojčica, uzrasta od 4 do7 godina, koji je bio izvučen iz populacije dece u predškolskim ustanovama u NovomSadu.Bila je primenjena baterija motoričkih testova na osnovu iskustava sa odraslimispitanicima a modifikovana za malu decu (Bala, 1996; 1999a; 1999b). Ti testoviprocenjuju kod odraslih efikasnost mehanizama: za strukturiranje kretanja, za sinergijskuregulaciju i regulaciju tonusa, za regulaciju intenziteta ekscitacije i za regulaciju trajanjaekscitacije (Kurelić, Momirović, Stojanović, Šturm, Radojević, N. Viskić-Štalec, 1975;Gredelj, Metikoš, Hošek i Momirović, 1975). To su bili sledeći testovi: 1) Poligonnatraške (POL), 2) Taping rukom (TAP), 3) Duboki pretklon (PRE), 4) Skok udalj izmesta (SKO), 5) Podizanje trupa (POD), 6) Vis u zgibu (VIS) i 7) Trčanje 20m (T20).Prema tome, ovi testovi su bili reprezenti hipotetskih funkcionalnih mehanizama,što znači da se praktično mogu shvatiti kao faktori prvog reda. Ovakav pristup je odabranu cilju smanjenja veličine uzorka motoričkih testova, pošto je prisutan značajanorganizacijski i motivacijski problem primene velikog broja testova na ispitanicima ovoguzrasta.U tabeli 1. prikazane su šifre, predmeti merenja i Cronbach-ov α-koeficijentpouzdanosti testova (Bala, 1999b).Tabela 1. KODOVI, PREDMET MERENJA I KOEFICIJENTI POUZDANOSTIMOTORIČKIH TESTOVAKOD HIPOTETIČKI PREDMET POUZDANOMERENJA ST1. POL Koordinacija tela .952. TAP Frekvencija ruku .923. PRE Gipkost .994. SKO Eksplozivna snaga .955. POD Repetitivna snaga trupa .916. VIS Statička snaga ruku i ramenog pojasa .927. T20 Brzina trčanja . 94Rezultati dobijeni na osnovu motoričkih testiranja analizirani su prvo poređenjemmatrica korelacija motoričkih varijabli dečaka i devojčica pod sledećim kriterijumima za 3testove značajnosti razlika te dve matrice: najmanjih kvadrata, najveće verodostojnosti,Schoenemanna i Krzanowskog. Osim toga, bio je primenjen i Box-ov test za testiranjehomogenosti multivarijantnih disperzija relacija u analiziranim matricama. Nakon toga jeanaliza nastavljena faktorizacijom odgovarajućih matrica korelacija motoričkih varijablimetodom glavnih komponenti, pa je komparacija sličnosti i razlika izvedena na osnovu

veličina zajedničke varijanse i struktura glavnih komponenata.REZULTATI I DISKUSIJANa osnovu korelacija između motoričkih varijabli dečaka i devojčica (tabela 2),može se zapaziti velika sličnost odgovarajućih koeficijenata, kako smera, tako i veličina.Table 2. KORELACIJE MOTORIČKIH VARIJABLI DEČAKA I DEVOJČICAVarijabla MPOL MTAPI MPRE MSKO MPOD MVIS MT20FPOL -.533 -.195 -.574 -.418 -.478 .603FTAP -.512 .141 .491 .345 .319 -.554FPRE -.187 .170 .320 .171 .141 -.191FSKO -.553 .449 .324 .551 .373 -.702FPOD -.415 .338 .176 .537 .348 -.531FVIS -.436 .313 .088 .348 .354 -.419FT20 .581 -.531 -.182 -.686 -.528 -.382Koeficijenti korelacije za dečake (M) su iznad, a za devojčice (F) ispod glavne dijagonaleDaljom analizom testova značajnosti raznih kriterijuma za utvrđivanje razlikastruktura te dve matrice korelacija, utvrđeno je da ne postoji statistički značajna razlikaizmeđu njih u slučaju kriterijuma najmanjih kvadrata i kriterijuma Schoenemanna, ali daona postoji kod primene kriterijuma najveće verodostojnosti i kriterijuma Krzanowskog(tabela 3).Tabela 3. TESTOVI ZNAČAJNOSTI RAZLIKA KORELACIONIH MATRICAT E S T χ2 pKriterijum najmanjih kvadrata 2.642 .916Kriterijum najvece verodostojnosti 21.584 .003Kriterijum Schoenemanna 2.490 .928Kriterijum Krzanowskog 60.510 .000Ovi nalazi ne doprinose hipotezi da su korelativni odnosi između istog skupamotoričkih varijabli toliko slični da se mogu tretirati kao da su uzeti iz istog uzorkaispitanika, ali ni alternativnoj hipotezi da su ti odnosi značajno različiti, te da sustrukturalne razlike motoričkih sposobnosti dečaka i devojčica statistički značajnorazličite. 4Boksov test (3.405) o značajnosti razlika u disperzijama odnosa u analiziranomskupu varijabli između dečaka i devojčica pokazuje da nema statistički značajne razlike(F=.119 i p=1.00).Faktorizacijom matrica koelacija motoričkih varijabli dobijene su kao statističkiznačajne samo prve glavne komponente, koje su objasnile praktično istu količinuzajedničke varijanse (Tabela 4.). Ostale komponente su, takođe, objasnile praktično istiprocenat varijabiliteta u oba uzorka ispitanika.Tabela 4. GLAVNE KOMPONENTE, KARAKTERISTIČNI KORENOVI (λ) IOBJAŠNJENE VARIJANSEGlavna M Fkomponenta λ Varijansa (%) λ Varijansa (%)

1 3.538 50.544 3.444 49.2022 .939 13.421 .961 13.7213 .723 10.325 .713 10.1854 .682 9.745 .691 9.8695 .449 6.420 .487 6.9636 .391 5.580 .415 5.9347 .278 3.965 .289 4.125Izolovani faktor se mogao prepoznati kao generalni motorički faktor, odnosno kaoopšte motoričko ponašanje i kod dečaka i kod devojčica (Tabela 5). Ortogonalneprojekcije varijabli (struktura) (H) na ovaj faktor bile su izuzetno slične u oba uzorkaispitanika.Tabela 5. STRUKTURA GENERALNOG MOTORIČKOG FAKTORAVarijabla H(m) H(f)T20 -.848 -.838SKO .837 .825POL -.796 -.783TAP .706 .695POD .694 .702VIS .616 .591PRE .351 .352Najvažnije varijable u definisanju generalnog motoričkog ponašanja dečaka idevojčica bile su varijable za procenu: brzine trčanja (T20) i eksplozivna snaga (SKO), tekoordinacija celog tela (POL), brzina alternativnih pokreta rukom (TAP), a u manjoj merii repetitivne snage trupa (POD), te statičke snage ruku i ramenog pojasa (VIS). Varijablaza procenu gipkostI (PRE) se ponaša kao da ne pripada ovom prostoru motorike, što jezapaženo već i u ranijim istraživanjima (npr. Bala, Nićin i Popović, 1997). Naravno,ovakva interpretacija ovog faktora bi došla u obzir kod starijih ispitanika, u uzrastu kadadolazi do diferencijacije motoričkih sposobnosti (oko 12. godine). U ovom uzrastuverovatno još nije moguće govoriti o tim motoričkim sposobnostima, nego o 5informatičkoj komponenti motoričkog ponašanja, koja i jeste karakteristika male dece,dok se energetska komponenta razvija kasnije. Međutim, potrebno je ukazati na izuzetnuvažnost relativne snage, koja podrazumeva premeštanje sopstvenog tela iz jednog u drugipoložaj uz koordinativnu, uravnoteženu i adekvatno brzu akciju i regulaciju informatičkekomponente celokupnog motoričkog ponašanja. Naravno, takva reakcija uključuje takođei intelektualnu, a često i emotivnu sferu detetove ličnosti.Ovako dobijena struktura motoričkog ponašanja predškolske dece ima svojubiološku i fiziološko-funkcionalnu osnovu. Naime, u posmatranom periodu u tokuontogeneze male dece (između 4. i 7. godine) odvija se, sa biloškog aspekta, priličnoburan i intenzivan razvoj morfoloških karakteristika, koji nije uvek praćen i adekvatnimfiziološkim razvojem, naročito centralnog nervnog sistema. Takav razvoj je isti i koddečaka i devojčica. Prema tumačenju Lurie (1971), stanje generalnog motoričkog

ponašanja male dece, a ne jasno prisustvo diferenciranih motoričkih sposobnosti, može seobjasniti nedovoljno funkcionalno oformljenjem sekundarnih i tercijernih motoričkihzona kore velikog mozga. Takvo stanje centralnog nervnog sistema kod male deceuslovljava njegovu integralnu aktivnost, što se odražava najviše u njihovom motoričkomponašanju.Kada se posmatraju mala deca u toku njihove fizičke aktivnosti, može se lakouočiti da njihovo kompletno motoričko ponašanje izvire iz celokupnog bića svakogpojedinog deteta. Ono je manifestacija ne samo fizičkog dela, nego i intelektualnog iemocionalnog dela tog bića. Prema, već više puta dokazanoj, teoriji o integralnomrazvoju čoveka (Ismail i Gruber, 1971), jedinstvo fizičkog, intelektualnog i emocionalnogdela čovekovog antropološkog statusa najveće je u predškolskom uzrastu. Ovo sugerišeda se, nakon utvrđivanja kvalitativne sličnosti, odnosno strukture generalnog motoričkogponašanja, dalje proučava na sličan način i intelektualna, kao i emocionalna sfera maledece. Naravno, u pogledu motoričkog ponašanja sledeća analiza je u pogledukvantitativnih razlika manifestacija motoričkog ponašanja dečaka i devojčica upredškolskom uzrastu. To je neophodno zbog toga što manifestacije motoričkogponašanja imaju svoj poseban ritam u toku razvoja, a isto tako i svako pojedino dete imasvoj zakon razvoja (zakon individualnog razvoja), ali i zbog toga što u razvoju postojenapredovanja, padovi i stagnacije, što ukazuje da razvoj motoričkog ponašanja nijekontinuiran (zakon diskontinuiteta).Dobijeni rezultati ukazuju da bi fizičko vaspitanje dečaka i devojčica upredškolskom uzrastu, a u cilju što uspešnijeg razvoja motoričkog ponašanja, trebalo dase realizuje praktično istim sredstvima fizičkog vežbanja. Ovo znatno olakšava radodgovarajućih pedagoga, jer ne treba da planiraju i realizuju tzv. diferencijalne planove iprograme fizičkog vežbanja u predškolskim ustanovama formalnog ili neformalnog tipa.Drugim rečima, sa dečacima i devojčicama mogu i treba da se sprovode isti motoričkizadaci tokom realizacije istih aktivnosti, što olakšava planiranje, programiranje iorganizaciju fizičkog vežbanja u procesu fizičkog vaspitanja male dece.Nakon ovog istraživanja treba da sledi i analiza kvantitativnih razlika umotoričkom ponašanju dečaka i devojčica predškolskog uzrasta, odnosno razlika uintenzitetu ispoljavanja kvalitativno istog motoričkog ponašanja, kako je utvrđeno uovom radu. Pošto se radi o maloj deci uzrasta od 4 do 7 godina, koja nisu bila podeljenapo hronološkim grupama raspona od 2-6 ili bar 12 meseci, ovo istraživanje treba shvatitikao pilot istraživanje za daleko obimnije, koje će voditi računa o hronološkom uzrastu 6dečaka i devojčica u rasponu od po 6 ili 12 meseci, zavisno od veličine celokupnoguzorka.Nervni sistem čoveka, kako je poznato, razvija se brzo tokom prvih šest godinaživota, a zatim se taj razvoj usporava, ali ne prestaje. I zbog ove činjenice treba analiziratii kvalitativne i kvantitativne razlike u motoričkom ponašanju dečaka i devojčicapredškolskog uzrasta u manjim hronološkim intervalima (bar 12 meseci, a bilo bipoželjno i manje). Prvom autoru je poznato, na osnovu sopstvenog iskustva u radu sa

malom decom, da, što se tiče motoričkog ponašanja u predškolskom uzrastu, mesec danarazlike između dece znače kao skoro jedna godina razlike u kasnijem uzrastu.ZAKLJUČAKNa osnovu dobijenih rezultata može se zaključiti da problem strukturalnih razlikau motoričkom prostoru dečaka i devojčica u predškolskom uzrastu nije u potpunostirešen. Iako dobijeni rezultati ukazuju na mogućnost da se motorički prostor predškolskedece tretira kao jedinstven, odnosno bez statistički značajnih razlika između dečaka idevojčica, neke od primenjenih metoda za analizu značajnosti razlika struktura matricainterkorelacija primenjenih varijabli to nisu pokazale. Mada je broj takvih metoda manjiod onih koje ukazuju na strukturalnu sličnost motorike kod oba pola dece predškolskoguzrasta, potrebno je sprovesti još niz istraživanja u tom pravcu, vodeći računa o manjimuzrasnim intervalima (po šest meseci). U cilju određivanja strukturalne razlike ucelokupnom motoričkom ponašanju dece, neophodno je sprovesti i niz istraživanja kojauključuju i procene njihovih mentalnih (kognitivnih) i emotivnih (konativnih) dimenzija.LITERATURA1. Bala, G. (1981). Struktura i razvoj morfoloških i motoričkih dimenzija dece SAPVojvodine. [The structure and development of morphological and motor dimensionsof children in SAP Vojvodina]. Novi Sad: Fakultet fizičke kulture.2. Bala, G. (1996). Sportska školica - razvoj motoričkog ponašanja dece. [Sport Schoolfor Children - the development of motor behaviour of children]. Novi Sad: Kinesis.3. Bala, G. (1999a). Motor behaviour evaluation of pre-school children on the basis ofdifferent result registration procedures of motor test performance. In: Proceedings ofthe 6th International Scientific Conference Sport Kinetics ’99 (pp. 62-65). Ljubljana:Faculty of Sport.4. Bala, G. (1999b). Some problems and suggestions in measuring motor behaviour ofpre-school children. Kinesiologia Slovenica, 5(1-2):5-10.5. Bala, G., Nićin, Đ. (1997). Motor behaviour of pre-school children under theinfluence of an unconventional sports educational model. In: Proceedings of the III.International symposium Sport of the young. Bled, Slovenia (pp. 64-69). Ljubljana:Fakulteta za šport.6. Bala, G., Nićin, Đ., Popović, B. (1997). Gipkost kod predškolske dece - motorička,morfološka ili specifična dimenzija? [Flexibility in pre-school children - motor, 7morphological or specific dimension?]. Saopštenje na 36. kongresu Antropološkogdruštva Jugoslavije sa međunarodnim učešćem, Prokuplje.7. Gredelj, M., Metikoš, D., Hošek, A., Momirović, K. (1975). Model hijerarhijskestrukture motoričkih sposobnosti. 1. Rezultati dobijeni primjenom jednogneoklasičnog postupka za procjenu latentnih dimenzija. [A model of hierarchicstructure of motor abilities. 1. The results obtained using a neoclassical method forestimating latent dimensions]. Kineziologija, 5:7-81.8. Ismail, A.H., Gruber, J.J. (1971). Integrated development - Motor aptitude andintellectual performance. Columbus: Charles E. Merrill Books, INC.

9. Kurelić, N., Momirović, K., Stojanović, M., Šturm, J., Radojević, Đ., Viskić-Štalec,N. (1975). Struktura i razvoj morfoloških i motoričkih dimenzija omladine. [Thestructure and development of morphological and motor dimensions of youth]. Institutza naučna istraživanja Fakulteta za fizičko vaspitanje, Beograd.10. Luria, A.R. (1976). Osnovi neuropsihologije.[Basics of Neuropsychology]. Beograd:Nolit.11. Nićin, Đ., Kalajdžić, J., Bala, G. (1997). Motion characteristics of female and malechildren of pre-school age. 5th International congress on physical education andsport. Komotini, Greece.12. Pijaže, Ž. (1978). Strukturalizam. [Structuralism]. Beograd: Beogradski izdavačko-grafički zavod.13. Planinšec, J. (1995). Relacije med nekaterimi motoričnimi in kognitivnimisposobnostimi petletnih otrok. [Relations between some motor and cognitive abilitiesof five-year old children]. Magistarski rad. Ljubljana: Fakulteta za šport.14. Rajtmajer, D., Proje, S. (1990). Analiza zanesljivosti in faktorska strukturakompozitnih testov za spremljanje in vrednotenje motoričnega razvoja predškolskihotrok. [Analysis of reliability and factorial structure of composite motor tests for theevaluation of motor development in pre-school children]. Šport, 38(1-2): 48-51.15. Rajtmajer, D. (1997). Diagnostično-prognostična vloga norm nekaterih motoričnihsposobnosti pri mlajših otrocih. UM, PeF, Maribor, 6-16, 20-25.16. Savez društava psihologa SR Srbije [Association of psychologists of Serbia](1990).Kognitivni razvoj deteta [Cognitive development of child]. Zbornik 3. Beograd.17. Strel, J., Šturm, J. (1981). Zaneseljivost in struktura nekaterih motoričnih sposobnostiin morfoloških značilnosti šest in pol letnih učencev in učenk. [The reliability andstructure of some motor abilities and morphologic characteristics of six year old maleand female pupils]. Inštitut za kineziologijo, Ljubljana.18. Videmšek, M., Cemič, A. (1991). Analiza in primerjava dveh različnih modelovobravnavanja motoričnih sposobnosti pet in pol letnih otrok. [Analysis andcomparison of two models of measuring motor abilities of five and a half year oldchildren]. Magistarski rad. Ljubljana: Fakulteta za šport. 8Prof. Gustav Bala, Ph. D.Institute of criminological and sociological research, Belgrade,Faculty of physical education, Novi SadSTRUCTURE DIFFERENCES IN MOTOR ABILITIESOF PRE-SCHOOL BOYS AND GIRLSSummaryA group of 220 boys and 220 girls, four to seven years of age, was measured withseven motor tests. Several criteria were used to analyse the differences and similarities ofthe correlation matrices, as well as to compare their structures. The obtained results pointto the existence of a general factor of motor behaviour, with similarity in pre-school boys

and girls, but not according to all the applied criteria.Key words: structure defferences/ motor abilities/ pre-school age