fotohemijski smog

7/25/2019 Fotohemijski Smog

1/22

SEMINARSKI RAD

Tema: Fotohemijski smog

www.maturski.org
http://www.maturski.org/http://www.maturski.org/


2/22

SADRAJ

Uvod................................................................................................................................31. Aerozagadjeja.........................................................................................................4

Zagaujue supstance u

vazduhu......................................................................................4

2. Fotohemijski smog..................................................................................................10

3. Nastaak !otohemijskog smoga.............................................................................11

4. Uzro"i o#te$eja ozoskog omota%a & stratos!eri................................................16

'os(edi"e smajeja ozoa & stratos!eri..........................................................................17 Tro#eje ozoa & )o(arim regijama...............................................................................17

Koje se mere mog& )od&zeti da se smaji sto)a tro#eja ozoa*.................................18

5. +ak(j&%ak.................................................................................................................19

6. ,ITERATURA..........................................................................................................20

2


3/22

U-.D

Fotohemijski smog predstavlja sloe!u sme"u hemijskih jedi!je!ja # produkata reak$ije

!astalih i!terak$ijom su!%eve svetlosti i dve os!ov!e grupe jedi!je!ja prisut!ih u i&duv!im

gasovima' a&otovih oksida i ugljovodo!ika. (ako)e' i drugi prisut!i poluta!ti' kao "to su

sumpor dioksid i %esti$e' mogu u%estvovati u reak$ijama' ali o!i !isu od presud!og &!a%aja &a

!astaja!je velikih ko!$e!tra$ija oksida!asa koji su pove&a!i sa pojavom *otohemijskog smoga.

+astaja!je ove vrste smoga je potpomog!uto sta,il!im meteorolo"kim uslovima prisut!im

tokom vise da!a' kada se emitova!ipoluta!ti &adravaju ,e& disper&ije u ur,a!oj sredi!i "to

omogu-ava !jihov maksimala! ko!takt. tet!ost !astalog *otohemijskog smoga' ,e& o,&ira !ara&like u e*ektima !a ljude i okoli!u' !aj,olje se meri ukup!om ko!$e!tra$ijom oksida!asa.

/&o! i peroksia$il!itrat + su prisut!i u !ajve-im koli%i!ama' pa se "tet!i e*ekti

*otohemijskog smoga uglav!om ve&uju &a ova jedi!je!ja. sled oksidativ!e prirode !astalog

smoga' sumpor dioksid prisuta! u atmos*eri se prevodi u sumpor trioksid' od!os!o sumpor!u

kiseli!u' i tako &ajed!o sa oksida!sima prou&rokuje !egativ!e posledi$e !a ljude. as!o uo%ljiv

e*ekat *otohemijskog smoga je sma!je!je vidljivosti usled prisut!ih aerosola.

Dejstvom sunevog zraenja na NO2, oslobaa se O3, koji deluje

oksidaciono na NO i utie na nastanak NO2i O2. Promene su sloenije ako u

reakciju ue !"#$. Promena NO na NO2 se ubrzava a %ove&ava se i

%rodukcija O3. 'rans(ormaciju NO u NO2%odstie i !O. )ezultiraju&i e(ekat je

nastanak acetalde*ida i P+Na -%eroksiacetilnitrati. /astavni deo

(oto*emijskog smoga, %ored O3, su (ormalde*id %erdsibenzoilnitrat i

akrolein.

0oto*emijski smog izaziva nadraivanje sluzokoe oiju, disajni* organa,

naru1ava vegetaciju i o1te&uje sve ostale %roizvode -metale i nemetale.

3


4/22

Aerozagadjeja

Najve&i deo gasova atmos(ere nalazi se skoncentrisan %ri %ovr1ini

zemlje, u tankom sloju visine oko 2 km -tro%os(era. Ovaj sloj u kome se

nalazi oko 5 celoku%ne mase atmos(ere, omogu&ava ivot na 6emlji. /loj

atmos(ere visine oko 2 km je veoma razreen. 7ako %redstavlja samo vrlo

mali deo uku%ne mase atmos(ere, on mo&no 1titi ivot na 6emlji od solarne

radijacije i estica velike energije koje stalno dos%evaju u atmos(eru. 8ovom sloju razreeni* gasova dolazi do *emijski* reakcija %ri kojima se

a%sorbuju elektromagnetna zraenja velike energije -talasne duine %reko

3 nm. 6raenja ve&i* talasni* duina dos%evaju u tro%os(eru, iji glavni

sastojci -azot, kiseonik, ugljendioksid i vodena %ara i* ne a%sorbuju.

9eutim, neki od sastojaka koji su %risutni u veoma malim koliinama

a%sorbuju deo zraenja -tabela , %ri emu dolazi do (oto*emijski* reakcija

iji su %roizvodi najve&i zagaivai vazdu*a. :oliina ovi* sus%tanci moe

biti usled ljudski* aktivnosti lokalno %ove&ana i tada one %restavljaju

o%asnost %o zdravlje i materijalna dobra oveka. ;eliko %ove&anje nji*ovog

sadraja u vazdu*u veliki* gradova esto ima dramatine %osledice, jer se

tada %ogor1ava stanje oboleli* od res%iratorni* i srani* oboljenja i

%ove&ava smrtnost, naroito stariji* osoba. Pri maloj %okretljivosti

vazdu1ni* masa zagaenje vazdu*a moe biti veliko.

6agaeni vazdu* veliki* gradova i industrija o1te&uje %oljo%rivredne

biljke, vo&njake i 1ume i to na udaljenosti od vi1e desetina kilometara.

9noge biljke %odleu trajnim o1te&enjima koja se nazivaju


5/22

Zagaujue supstance u vazduhu

Oksidi sumpora. 8 gradovima i industrijskim naseljima u vazdu*u se

nalazi %ove&ana koliina oksida sum%ora. /agorevanje uglja i neki*

%roizvoda %etro*emijske industrije, koji sadre znatnu koliinu jedinjenja

sum%ora, glavni su izvori sum%ordioksida, /O2. Ovaj oksid je veoma

toksian i direktno na%ada sluzokou disajni* %uteva. ;eliku o%asnost

%redstavlja udrueno dejstvo ovog oksida sa esticama sus%endovanim u

vazdu*u, jer o1te&uju %lu&no tkivo. Osim toga, /O2moe oksidacijom %re&i

u sum%ortrioksid, /O3. Proces oksidacije /O2u suvom, istom vazdu*u je

veoma s%or, ali se odvija brzo na %ovr1ini estica sus%endovani* u

vazdu*u, %e%elu >nog dis%erziteta, u kome se nalaze metali, naje1&e kao

oksidi -*eterogena kataliza. 7sto tako, /O2 rastvoren u ka%ljicama magle

lako se oksiduje u /O3. Prevodenje /O2 u /O3 vr1i se dominantno

(oto*emijskom oksidacijom. :ada se a%sor%cijom kvanta svetlosti -energija

? *v ekscituje molekul /O2-/O2@ on lak1e %odlee oksidacijiA

/O2-g B *v /O2@-g

/O2@-g B O2-g /O3-g B O-g

Oksidacijom nastali /O3rastvara se u ka%ljicama vode koje su ras%r1ene u

vazdu*u, grade&i

sum%ornu kiselinuA

/O3-g B #2O-l #2/O4-aC

0ino ras%r1ene ka%ljice kiseline u vazdu*u deluju nadrauju&e na

sluzokou i o1te&uju %lu&no tkivo, korodiraju metalne %ovr1ine, o1te&uju

5


6/22

boje i kamen (asada zgrada i s%omenika. Oksidi azota. +zot monoksid, NO,

nastaje direktnom sintezom iz elemenata %ri sagorevanju teni* goriva na

visokim tem%eraturama, u motorima sa unutra1njim sagorevanjemA

N2-g B O2-g 2NO-g

N2-g B 2O2-g 2NO2-g

NO nastaje u malim koliinama, a %ri ovim reakcionim uslovima nastaje i

ne1to azotdioksida, NO2. NO oksiduje sa kiseonikom iz vazdu*a i dajeA

2NO-g B O2-g 2NO2-g

ali je brzina reakcije mala. 6natno je ve&a brzina oksidacije NO sa ozonom,

O3A

NO-g B O3-g NO2-g B O2-g

8 zagaenom vazdu*u %risutni NO2a%sorbuje (oton svetlosti %ri tome se

razlae na NO i atom kiseonikaA

NO2-g B *v NO-g B O-g

8 ovoj reakciji nastali reaktivni atom kiseonika reaguje sa molekulom

kiseonika daju&i molekul ozonaA

O-g B O2-g O3-g

O3je bogat energijom i lako %revodi NO u NO2. Osim toga O3reaguje i

sa ugljovodonicima koji su sastojci izduvni* gasova automobila -uglavnom

su to alkeni, %ri emu se gradi niz 1tetni* su%stanci -alko*oli, alde*idi,

ketoni.

8koliko u vazdu*u ima vlage, NO2 se rastvara daju&i azotnu kiselinu, #NO3A

6


7/22

3NO2-g B #2O-l 2#NO3-aC B NO-g

Ovim jednainama %rikazan je niz reakcija koje su odgovorne za

nastajanje veoma zagaenog vazdu*a koji se naziva smog. Ovaj naziv

uobiajen je za vrlo ne%rijatan, zagaen vazdu*, s%eci>an za urbanu

sredinu. 'akav vazdu* %odrazumeva ne%okretne vazdu1ne mase, zagu1ljiv

je, iritira oi i oteava disanje. lavni sastojci smoga o%asni %o zdravlje ljudi

su azotovi oksidi i ozon, %ored ugljenmonoksida, ugljovodonika, alde*ida i

drugi* 1tetni* jedinjenja i sus%endovani* materija. 0ormiranje smoga je

uslovljeno (oto*emijskom reakcijom %a se tako nastali smog naziva

(oto*emijski smog. Pored vrste (aze, u smogu je obino %risutna i tena

(aza, aerosol. 8 tenoj (azi su sadrana mnoga organska jedinjenja, kao i

azotna kiselina koja nastaje rastvaranjem NO2u vodi. 6a aerosol u smogu je

u stvari karakteristino da sadri veoma ne%rijatne, zagu1ljive su%stance i

da do%rinosi smanjenoj vidljivosti i toksiknosti zagaenog vazdu*a u

velikim gradovima.

7


8/22

Pored 1tetnog dejstva na organizam oveka, smog o1te&uje i uni1tavadrve&e, vo&ke, kao i *ortikulturne i agrikulturne biljke.

Ugljovodonici. 8 atmos(eru ugljovodonici dos%evaju najve&im delom

kao sastojci izduvni* gasova automobila. 'o su %reteno alkeni, jer na vi1im

tem%eraturama ugljovodonici teni* goriva %odleu termikoj disocijaciji

-%roces


9/22

koji su sastojci (oto*emijskog smoga, stvaraju te1ko&e u disanju.Osim toga, ugljovodonici zagaenog vazdu*a sus%ektni su na kancerogeno

dejstvo.

Ugljen monoksid. lavni izvori ugljenmonoksida, !O, su izduvni gasovi

automobila i energetski %ogoni industrija, gde nastaje kao %roizvod

ne%ot%unog sagorevanja (osilni* goriva. Na %rimer, %ri sagorevanju oktana

u automobilskim motorimaA

!#-l B O2-g =!O2-g B 3!O-g B G#2O-l

9olekul !O je *emijski %rilino inertan, 1to je razlog da velike koliine

ovoga gasa koje dos%evaju u vazdu*, ne mogu biti eliminisane njegovom

oksidacijom vazdu1nim kiseonikom. )egulisanje njegovog nivoa vr1i se

mikroorganizmima tla, mogu&no1&u rastvaranja u vodama okeana i

di(uzijom u gornje slojeve atmos(ere.

8gljenmonoksid je veoma toksian gas. :ada sa vazdu*om %reko %lu&a

dos%e u krv, on se vezuje sa gvoem *emoglobina -#b u stabilan

kom%leks karboksi*emoglobina -!O#b. ;eza izmedu !O i #b u ovom

kom%leksu je mnogo jaa nego izmedu O2 i #b u oksi*emoglobinu. Ovo je

razlog 1to se graenjem !O#b onemogu&ava bitna (unkcija #b u trans%ortu

O2 iz %lu&a u tkiva, gde je neo%*odna kom%onenta u metabolikim

%rocesima &elija.

!O-g B #bO2-aC O2-g B !O#b-aC

8disanje vazdu*a zagaenog i relativno malim koliinama !O, ve&

%osle nekoliko sati dovodi do znaajnog %ove&anja sadraja !O#b, a time i

znaajno smanjenje is*ranjenosti tkiva kiseonikom. 6agaeni vazdu*

9


10/22

urbani* sredina kod zdravi* osoba izaziva stanje u kome je %odlonost

udesima %ove&ana. Dugotrajnije udisanje vazdu*a u kome se na milion

delova nalazi deset delova !O, mani(estuje se mentalnim smetnjama. Pri

%ove&anoj gustini saobra&aja u velikim gradovima, koncentracija !O se

znaajno uve&ava i dostie = %%m. Posledice zagaenja vazdu*a

ovom toksinom su%stancom su te1ke kod osoba oboleli* od *ronini*

%lu&ni* bolesti, anemije, bolesti srca i krvni* sudova.

Suspendovane estice. 8 vazdu*u se nalaze mnoge sus%endovane

materije, kao estice %ra1ine, ai, nesagorelog ulja, %e%ela, metala i

masni* materija. ;eliina sus%endovani* estica kre&e se od , H do

%reko H. lavni izvori ovi* sus%endovani* materija su sagorevanje

uglja i cigareta, kada ove estice sa dimom dos%evaju u vazdu* i zagauju

ga. Prisustvo ovi* estica u vazdu*u smatra se o%asnim %o zdravlje ljudi i

odgovorno za uve&anu smrtnost. /matra se da u koncentracijama u kojima

se nalaze u vazdu*u veliki* gradova, ali i mali* industrijski* naselja, mogu

da izazovu karcinom eluca. 8druenim dejstvom sa /O2o1te&uju %lu&no

tkivo. Prisustvo estica olova koje u vazdu* dos%evaju izduvnim gasovima

automobila, deluju toksino i %restavljaju o%asnost %o ljudsko zdravlje,

naroito decu. Ierilijum koji dos%eva u vazdu* u malim koliinama izindustrijski* izvora i teni* goriva, izaziva lezije u %lu&ima, te1ke

res%iratorne smetnje, %a i smrt. Da bi se umanjila zagaenost vazdu*a u

velikim urbanim sredinama, vr1i se sistematska kontrola koncentracije

%ojedini* %olutanata u razliitim delovima grada i %reduzimaju mere da bi

se izbeglo nji*ovo 1tetno dejstvo. /tandardizuju se i ograniavaju koliine

zagauju&i* su%stanci u izduvnim gasovima novi* ti%ova motorni* vozila i

is%ituju nove mogu&nosti za za1titu vazdu*a od zagaivanja. 8 ove mere

s%adaju i o%sena laboratorijska, klinika i e%idemiolo1ka is%itivanja uticaja

zagaenog vazdu*a na zdravlje oveka i njegovu ivotnu okolinu.

10


11/22

Fotohemijski smog

Jedinjenja NO", !"#$ i sunevo zraenje, zajedno iniciraju vi1e

*emijski* reakcija u atmos(eri, %ri emu %rodukuju sekundarno zagaenje

(oto*emijski smog.

0oto*emijski smog u najve&em obimu takozvani *emijski oksidanti, u

%rvom redu ozon i %eroksiacetilnitrat koji u tro%os(eri %od uticajem suneve

radiacije nastaju iz %rimarno emitovani* %olutanata.

'o su sekundarni %olutanti nastali u (otolitikom ciklusu i %ri dugim

%rocesima u atmos(eri u kojima uestvuju oksidi azota, razliita volatilna

organska jedinjenja, sum%orni oksidi, ugljenmonoksid, *idroksilna gru%a,

vodonik%eroksid, metan i drugi.

/adraj (oto*emijski* oksidanata %osebno ozona, u tro%os(eri je naroito

izraen u /evernoj zemljinoj *emis(eri gde je ve&a emisija %olutanata koji

dovode do nastanka %olutanata.

11


12/22

:oncentracije tro%os(erskog ozona u %rizemnom sloju su mnogo ve&e

nego 1to bi bile da su (ormirane u (oto*emijskim reakcijama u atmos(eri.

Pove&ane koncentracije ozona i ostali* (oto*emijski* oksidanata su rezultat

dejstva suneve svetlosti na %rekurzore ozona, kao 1to su azotni oksidi

-NO", nemetalna is%arljiva organska jedinjenja -N9;O!s, ugljenmonoksid

-!O i metan -!#4. Ozon -O3 je (oto*emijski oksidant koji stvara najve&e

zagadjenje. /%ori sistemi %od visokim %ritiskom sa vedrim nebom i

%ovi1enim tem%eraturama -uglavnom leti koje %redstavljaju %odlogu za

%ove&ano (oto*emijsko nastajanje i akumulaciju ozona i drugi* oksidanata.

Ovaj se (oto*emijski smog -koji takodje zovemo Kletnji smogL u odredjenim

vremenskim %eriodima %rostire %reko veliki* oblasti i traje %o nekoliko

dana. Ovo se de1ava esto svakog leta iznad centralne Mvro%e.

)azliite institucije -n%r. M!, 8NM!Mov !)'+P i /vetska zdravstvena

organizacija %ostavljaju razliite granine i kritine vrednosti -s%eci>no za

za1titu zdravlja ljudi, vegetaciju, %oljo%rivredne kulture ili 1ume. Prema

Direktivi M! G22MM! %rag vrednosti zdravstvene za1tite za osmosatne

srednje koncentracije iznosi Hgm3. 7zloenost se tada meri godi1njim

brojem dana u kojima je granina vrednost - Hgm3 %rekoraena

-naje1&e u slede&im kategorijamaA nijedan dan, od do 2= dana, od 2= do= dana i %reko = dana.

Nastanak fotohemijskog smoga

9olekul azotdioksida je e>kasan a%sorber ultravioletne solarneradijacije koja %rodire %rema %ovr1ini 6emlje. +%sor%cija ultravioletnog

zraenja od strane azotdioksida dovodi do njegove disocijacije do azot

monoksida i atomskog kiseonika koji sa %risutnim molekulskim kiseonikom

daju ozon -O3. Ovako nastali ozon, kao molekul sa visokom energijom, a

time i nestabilan ukoliko u blizini nema drugi* molekula, %onovo reaguje sa

12


13/22

azotmonoksidom daju&i kiseonik azotdioksid, ime se globalni ciklus

zatvara.

/umarne reakcije ovog %rocesa suA

8; radijacija -34 +

NO2 NO BO ................................................................................-a

B9O B O2 O 3 B

9 .................................................................................-b

O3 B NO NO 2 B

O2 ..............................................................................-c

)eakcija -a %okazuje da je energija ultravioletne radijacije dovoljna

za razbijanje *emijske veze u molekulu azotdioksida uz nastanak azot

monoksida i atomskog kiseonika.

)eakcija -b se odvija u dve (aze. +tom kiseonika reaguje sa

molekulskim kiseonikom uz nastanak energetski bogatog molekula ozona.

8koliko ne dodje do %ri*vatanja vi1ka energije molekula ozona od strane

nekog drugog molekula, ozon se vrlo brzo ras%ada na molekulski i atomski

kiseonik. 8koliko dodje do sudara sa nekim drugim molekulom tada dolazido trans(era energije sa ozona, rezultat ega je stabilan molekul ozona.

/ obzirom da je reakcija -a veoma e>kasna, rauna se da je

stabilnost azotdioksida, kod intenzivne suneve radijacije u atmos(eri,

samo nekoliko minuta. )eakcije -b i -c su, takodje, veoma brze 1to dovodi

do %onovnog nastanka azotdioksida i %ostizanja odredjenog

koncentracionog nivoa u atmos(eri, odnosno do odredjeni* koncentracioni*

odnosa azotdioksida i azotmonoksida.

:oncentracije ozona se mogu odrediti uz %omo& slede&e jednaineA

-O3 ? k QNO2

-NOR........................................................................................................-

gde suA

7 intenzitet suneve radijacije

13


14/22

k konstantra ija se vrednost moe odrediti na osnovu a%sor%cioni*

osobina azotdioksida i na osnovu konstante brzine reakcije -c.

:ao 1to %okazuje jednaina , kod sunanog vremena, koncentracije

ozona su direktno %ro%orcionalne odnosu koncentracije NO2NO.

:onstanta ravnotee u (otolitikom ciklusu moe se de>nisati uz %omo&

slede&e jednaineA

: ? QNOR QO3R QNO2R "

7................................................................................................-2

7ntenzitet suneve radijacije je od kljunog znaaja za brzinu (oto*emijski*

reakcija. :oe>cijent brzine (otolize azozdioksida -k moe se odrediti iz

%odataka o intenzitetu suneve radijacije i ugla sunevog zenita. A

k ? Q,G -cos 0'022R . 7 -8.;.S T 40:.....................................................

3

k ? Q,F - cos R 0'088 . 7 -8.;.S 40: T 90:...............................................

4

;de je

? . @. # u jedi!i$ama mAB$mC

tvrdje!o je da ugljovodo!i$i' pose,!o !e&asi-e!i' u%estvuju u *otoliti%kom $iklusu'dovode-i do !asta!ka a&ot#dioksida i o&o!a. +jihovo u%e"-e se &as!iva !a slede-em< atom

kiseo!ika !astao diso$ija$ijom a&ot#dioksida reaguje sa ugljovodo!i$ima daju-i oksidova!a

jedi!je!ja i slo,od!e radikale. /!i dalje reaguju sa a&ot#mo!oksidom u& !asta!ak a&ot#

dioksida. +a taj !a%i! !e dola&i do reak$ije i&medju a&ot#mo!oksida i o&o!a' te o&o!' u&

pre!os vi"ka e!ergije !a druge molekule' i a&ot#dioksid i&la&e i& $iklusa kao sta,il!i molekuli.

Dada se ovi pro$esi de"avaju i ,e& prisustva ugljovodo!ika' utvrdje!o je da se kod prisustva

ugljovodo!ika rav!otea pomera !a stra!u !asta!ka a&ot#dioksida' u& istovreme!o pove-a!je

ko!$e!tra$ije o&o!a. Dedjutim' ove reak$ije se de"avaju kod odredje!ih ko!$e!tra$io!ih

od!osa ugljovodo!ika i a&ot#mo!oksida. Eksperime!ti sa sistemom 3G6#+/2 # va&duh kod

odredje!e' po%et!e vred!osti QNO2R , %okazuju da se QO3Rma" %rvo %ove&ava sa

%ove&anjem koncentracije Q!3#FR , a zatim dostie odredjeni nivo i ne

menja se kod %ove&anja koncentracije ugljovodonika. Nivo ozona daleko

vi1e zavisi od odnosa Q!3#FR QNO2R nego od Q!3#FR .

14


15/22

Dostizanje maksimalni* koncentracija ozona %ostie se kod odnosa

ugljovodonici QNO2R koji imaju vrednost H3.

Oksidacija ugljovodonika moe da se ostvari sa atomskim kiseonikom

i ozonom uz ue1&e *idroksilne gru%e u tim %rocesima. 9edjutim, ve&a je

verovatno&a da se oksidacija de1ava uz %omo& atomskog kiseonika, %o1to

on ima mo& oksidacije koja je ve&a za (aktor -!a8 !ego o&o!a.

Iod !asta!ka *otohemijskog smoga' prvo i !aj,re reaguju !e&asi-e!i ugljovodo!i$i a

&atim ostali ugljovodo!i$i i druga orga!ska jedi!je!ja. Eksperime!ti vr"e!i od stra!e ;lasso!a

u komori &a istraiva!je hemijskih pro$esa u atmos*eri poka&uju da se stepe! ko!ver&ije

ugljovodo!ika u oksidova!a jedi!je!ja i slo,od!e radikale' u toku 24#%asov!e iradija$ije sa .

@. &ra%e!je' ,it!o ra&likuje &a pojedi!e ugljovodo!ike' "to poka&uje i stepe! ko!ver&ije

pojedi!ih ugljovodo!ika.

Eksperime!tal!a istraiva!ja ;lasso!a' su poka&ala da se pove-a!jem ko!$e!tra$ije

ugljovodo!ika i oksida a&ota u atmos*eri pove-ava ko!$e!tra$ija o&o!a. /sim toga' utvrdje!o

je da je !asta!ak a&ot#dioksida direktr!o &avista! od sadraja ugljovodo!ika. /vi ekperime!ti

su potvrdili da se *otoliti%ki $iklus odvija u& u%e"-e ugljovodo!ika. ;ui$herit i sarad!i$i

smatraju da se u *otoliti%kom pro$esu mogu o%ekivati slede-e reak$ijeR D / PR D

/ >R G2/ 2/G

rose%!a godi"!ja *otohemijska destruk$ija o&o!a u Kever!oj &emlji!oj hemis*eri kre-e

se oko 50 O 10 !a 28 molekula s=>' a u u!oj &emlji!oj hemis*eri oko 31 O 10 !a 28 mol s=>.

;lo,al!o posmatra!o godi"!ja destruk$ija o&o!a u tropos*eri je 4O ve-a od koli%i!e o&o!a koji

migrira i& stratos*ere u tropos*eru ra%u!a se godi"!ji *luks u Kever!oj &emlji!oj hemis*eri od13 O 10 !a 28 molekula s=>. Kamim tim' *otohemijski pro$esi u tropos*eri igraju presud!u

ulogu u ukup!om ,ud&etu o&o!a u tropos*eri.

Kta,il!ost' od!os!o rete!$io!o vreme' o&o!a u stratos*eri &avisi od !i&a *aktora.

?!te!&itet solar!e radija$ije' od!os!o solar!i &e!it!i ugao' prisustvo vode!e pare u tropos*eri'

prisustvo hidroksil!ih i hidroperiksil!ih grupa' kao i drugih kompo!e!ata direkt!o uti%u !a

sta,il!ost o&o!a. Kamim tim' sta,il!ost o&o!a u tropos*eri je *u!k$ija godi"!jeg do,a'

geogra*ske "iri!e i visi!e. Kta,il!ost o&o!a je ve-a u toku &ime i !a ve-im visi!ama.

Uzro"i o#te$eja ozoskog omota%a & stratos!eri

/"te-e!je o&o!skog omota%a u stratos*eri moe da ,ude prou&rokova!o a!tropoge!im

i prirod!im i&vorima koji tome dopri!ose samo u maloj meri ili i!direkt!o.

S !tropoge!i i&vori su uglav!om emisije ,romo*luorouglje!ika halo!a i F i

GF supsta!$i. /!e' !a primer' imaju "iroku prime!u u rashla)iva%ima *riidera i klima#

ure)aja' aerosol raspr"iva%ima' sredstvima &a stvara!je pe!e i sredstvima &a %i"-e!je i

aparatima &a ga"e!je poara. /stali i&vori koji dopri!ose ta!je!ju o&o!a su emisija gasova i&

avio!skih motora' uklju%uju-i emisiju a&ot!ih oksida +/O' vode!e pare' !esagore!ih

ugljovodo!ika' uglje!#mo!oksida /' uglje!#dioksida /2 i sumpor#dioksida K/2.

S rirod!i i&vori podra&umevaju velike poare' odre)e!e o,like morskih vrsta koje

proi&vode jeda! sta,il!i o,lik hlora koji dospeva u stratos*eru' velike vulka!ske erup$ije koje

18


19/22

uti%u !a o&o!ski omota% proi&vodeTi velike koli%i!e aerosoli' sit!ih %esti$a' koje pove-avaju

e*ikas!ost hlora u u!i"tava!ju o&o!a. Dedjutim' aerosoli uti%u !a o"te-e!je o&o!skog omota%a

samo prisustvom hlora !a ,a&i F supsta!$i.

'os(edi"e smajeja ozoa & stratos!eri

Kma!je!je !ivoa o&o!a prou&rokuje povi"e!e !ivoe @#M &ra%e!ja u slojevima ,li&u

&emlji!e povr"i!e' "to moe proi&vesti posledi$e

fotohemijski smog

Documents