FIZIČKO VASPITANJE U INKLUZIVNOJ NASTAVI

ISTORIJA ADAPTIVNOG FIZIČKOG OBRAZOVANJA

• STA JE TO APA (APE)?

• ADAPTIVNO (PRIMENJENO) FIZICKO OBRAZOVANJE JE FIZICKO OBRAZOVANJE KOJE JE

PRILAGODJENO ILI MODIFIKOVANO (IZMENJENO), TAKO DA JE POGODNO ZA OSOBE SA

INVALIDITETOM KAO I ZA ZDRAVE OSOBE.

• ADAPTIVNO FIZIČKO VASPITANJE JE UMETNOST I NAUKA O RAZVOJU, PRIMENI I PRAĆENJU

PAŽLJIVO OSMIŠLJENOG NASTAVNOG PROGRAMA FIZIČKOG VASPITANJA ZA UČENIKA SA

INVALIDITETOM, NA OSNOVU SVEOBUHVATNE PROCENE, DA DAJU UČENIKU VESTINE

NEOPHODNE ZA ŽIVOT BOGAT SLOBODNOG VREMENA, REKREACIJE I SPORTSKOG VEŽBANJA

ZA POBOLJŠANJE FIZIČKE KONDICIJE I ZDRAVLJA.

• PROSLI VEK JE BIO REVOLUCIONARAN U NACINU KAKO DRUSTVO GLEDA LJUDE SA

INVALIDITETOM I U NACINU NA KOJI LJUDI SA INVALIDITETOM VIDE SAMI SEBE. 21 VEK JE

POCETAK ERE GDE SE ZA LJUDI SA INVALIDITETIMA SMATRA DA POSEDUJU DRUGACIJI SET

SPOSOBNOSTI NEGO VECINA POPULACIJE. KAO TAKVI, ONI PREDSTAVLJAJU MANJINU, KOJA

IMA BOGATU PERSPEKTIVU I RAZLICITE SPOSOBNOSTI KOJE SU SPREMNI, ZELJNI I SPOSOBNI

DA PODELE SA DRUSTVOM U CELINI.

• COVEKOVA SPREMNOST DA DELI JE SUSTINSKI POVEZANA SA NECIJIM OSECAJEM

SEMOPOUZDANJA (SELF ESTEEM). GLAVNA KOMPONENTA TOG SAMOPOUZDANJA PROIZILAZI

IZ TOGA KOLIKO JE NEKO ZADOVOLJAN SAMIM SOBOM, NJEGOVA SPOSOBNOST DA

POSTAVI CILJEVE I DA IH ISPUNI, DA DELI ZAJEDNICKE INTERESE SA PRIJATELJIMA I

POZNANICIMA I DA IMA OSECAJ DA JE “ZIV”

• KOD VECINE RANIH PROGRAMA, FIZICKO OBRAZOVANJE ZA LJUDE SA INVALIDITETOM CINI

MEDICINSKI INSPIRISAN NAPOR KA SANACIJI “STANJA” POJEDINCA. MEDJUTIM, TOKOM DRUGI

POLOVINE PROSLOG VEKA, DRUSTVO POCINJE DA GLEDA OSOBE SA INVALIDITETOM KAO

NEKE KOJI IMAJU VREDNE IPAK IZMENJENE KOMPLETE SPOSOBNOSTI. TO JE ZAHTEVALO

DRUGACIJI PRISTUP FIZICKOM OBRAZOVANJU. PROGRAMI U VISOKOM OBRAZOVANJU SU

UVIDELI POTREBU DA OSOBE KOJE UCE FIZICKO OBRAZOVANJE MORAJU TAKODJE DA ZNAJU

KAKO DA SE BAVE DECOM SA SMETNJAMA U RAZVOJU.

• OSOBE SA INVALIDITETOM CINE MANJINU U PRAVOM SMISLU TE RECI, A U DUHU VREMENA,

SAVEZNA VLADA SAD DONELA JE ZAKON KOJI NALAZE JEDNAKE MOGUCNOSTI U

OBRAZOVANJU ZA OVU GRUPU LJUDI. GODINE 1990, (IDEA) INDIVIDUALS WITH DISABILITIES

EDUCATION ACT JE DONESEN, ZAHTEVAJUCI DA SVI LJUDI SA INVALIDITETOM, JOS OD

SKOLSKOG UZRASTA IMAJU PRISTUM FIZICKOM VASPITANJU O NORMALNOM SKOLSKOM

OKRUZENJU. DALJE JE NEOPHODNO DA SVAKI STUDENT SA INVALIDITETOM IMA SACINJEN

(IEP) INDIVIDUALNI OBRAZOVNI PROGRAM KOJI BI UKLJUCIVAO ADAPTIVNO FIZICKO

OBRAZOVANJE PRILAGODJEN POJEDINCU.

• 1838, FIZIČKA AKTIVNOST POČELA JE DA ZADOBIJA POSEBNU PAŽNJU NA PERKINS ŠKOLAMA

ZA UČENIKE SA SMETNJAMA U U VIZUELNOM RAZVOJU U BOSTONU. UGLAVNOM ZBOG

DIREKTORA ŠKOLE, ON JE ŽELEO DA STUDENTI DOBIJU SVE ZDRAVSTVENE KORISTI FIZIČKE

AKTIVNOSTI. UČENICI SU UČESTVOVALI U GIMNASTIČKIM VEŽBAMA I PLIVANJU. OVO JE BIO

PRVI PROGRAM FIZIČKOG VASPITANJA U ZEMLJI ZA UČENIKE KOJI SU SLEPI. RANO

PRILAGOĐENI FIZIČKO OBRAZOVNI PROGRAMI SU MEDICINSKI ORIJENTISANI I PRVENSTVENO,

RAZVOJNI ILI SU KOREKTIVNE PRIRODE. CILJ JE BIO DA SE SPREČI BOLEST I UNAPREĐUJE

ZDRAVLJE. DO 1952, VEĆINA ŠKOLA BI ISKLJUČIVALE UČENIKE SA INVALIDITETOM IZ FIZIČKOG

VASPITANJA.

• 1952 AMERIČKO UDRUŽENJE ZA ZDRAVLJE,

FIZIČKO VASPITANJE I REKREACIJU FORMIRA

KOMISIJU ZA DEFINISANJE PRILAGOĐENOG

FIZIČKOG VASPITANJA I DAJE SMERNICE ZA

NASTAVNIKE. OVAJ ODBOR DEFINIŠE

PRILAGOĐENO FIZIČKO VASPITANJE KAO

"RAZNOVRSTAN PROGRAM RAZVOJNIH

AKTIVNOSTI, IGRE, SPORTOVA I RITMOVA KOJI

ODGOVARAJU INTERESIMA, MOGUĆNOSTIMA I

OGRANIČENJIMA UČENIKA SA INVALIDITETOM

KOJI NE MOGU BEZBEDNO I USPEŠNO DA SE

ANGAŽUJU U RIGOROZNIM AKTIVNOSTIMA

REDOVNOG PROGRAMA FIZIČKOG VASPITANJ".

KONAČNO, 1968, KENEDI FONDACIJA OSNIVA

SPECIJALNU OLIMPIJADU. OVAJ PROGRAM JE

NAGLO PORASTAO I IMA KONKURSE NA

LOKALNIM, DRŽAVNIM, NACIONALNIM I

MEĐUNARODNIM NIVOIMA I SVE VEĆI SPEKTAR

SPORTOVA.

• PREKO MILIJARDU LJUDI, ILI PRIBLIZNO 15 % SVETSKE POPULACIJE, ZIVI SA NEKOM VRSTOM

OSTECENJA ILI DEFORMITETA. LJUDI SA SPECIJALNIM POTREBAMA, “NAJVECA SVETSKA MANJINA”,

SE CESTO SUOCAVAJU SA BARIJERAMA DA UCESTVUJU U SVIM ASPEKTIMA DRUSTVA. BARIJERE

MOGU DA IMAJU RAZLICITE OBLIKE, UKLJUCUJUCI ONE KOJE SE ODNOSE NA FIZICKO OKRUZENJE

ILI ONE KOJE SE ODNOSE NA INFORMACIJE ILI KOMUNIKACIONE TEHNOLOGIJE, ILI ONE KOJE

POTICU OD LEGISLATIVE ILI ZAKONA, ILI PAK ONIH IZ DRUSTVENIH STAVOVA ILI DISKRIMINACIJE.

REZULTAT JE DA OSOBE SA INVALIDITETOM NEMAJU RAVNOPRAVNI PRISTUP DRUSTVENIM

USLUGAMA, UKLJUCUJUCI OBRAZOVANJE, ZAPOSLJAVANJE, ZDRAVSTVENU NEGU, TRANSPORT,

POLITICKO UCESCE ILI PRAVDU.

• DOKAZI I ISKUSTVA POKAZUJU DA KADA SE UKLONE BARIJERE NJIHOVE INKLUZIJE (UKLJUCIVANJE) I

KADA SU OSOBE SA INVALIDITETOM OHRABRENE DA UCESTVUJU U POTPUNOSTI U SOCIJALNOM

ZIVOTU, CITAVA NJIHOVA ZAJEDNICA PROFITIRA. BARIJERE SA KOJIMA SE SUOCAVALJU LJUDI SA

INVALIDITETOM SU, DAKLE, STETA ZA DRUSTVO KAO CELINU, I NEOPHODNO JE DA PRISTUPACNOST

DOSTIGNE NAPREDAK STO CE DOVESTI DO RAZVOJA ZA SVE.

• PRISTUPACNOST I INKLUZIJA LJUDI SA INVALIDITETOM SU FUNDAMENTALNA PRAVA PRIZNATA

OD STRANE CRPD (CONVENTION ON THE RIGHTS OF PERSONS WITH DISABILITIES),

KONVENCIJA O PRAVIMA OSOBA SA INVALIDITETOM.

• UPRKOS TOME, U MNOGIM DELOVIMA SVETA, DANAS SE JAVLJA NEDOSTATAK SVESTI I

RAZUMEVANJA PRISTUPACNOSTI. OSTAJE PREPREKA ZA POSTIZANJE NAPRETKA I RAZVOJA.

• OBELEZAVANJE MEDJUNARODNOG DANA OSOBA SA INVALIDITETOM (03.12.2012) JE JEDAN

OD NACINA ZA PROMOVISANJE PRISTUPACNOSTI I UKLANJANJU SVIH TIPOVA PREPREKA U

DRUSTVU.

• KAKO MOZEMO GLEDATI NA OVAJ DAN:

• UKLJUCIVANJE: ODRZAVANJE OVOG DANA PRUZA MOGUCNOSTI UCESCA SVIH AKTERA

VLADE, UN, CIVILNOG DRUSTVA I ORGANIZACIJA OSOBA SA INVALIDITETOM- DA SE

FOKUSIRAJU NA PITANJA KOJA SE ODNOSE NA UKLANJANJE PREPREKA ZA STVARANJE

INKLUZIVNOG I PRISTUPACNOG DRUSTVA KOJE CE KORISTITI SVIMA.

• ORGANIZACIJA: ODRZAVANJE FORUMA, JAVNIH DISKUSIJA I INFORMATIVNIH KAMPANJA U

CILJU PODRSKE NA TEMU PRONALAZENJA INOVATIVNIH NACINA I SREDSTAVA KOJIM BI SE

UKLONILE PREPREKE ZA INKLUZIJU OSOBA SA INVALIDITETOM.

• PROSLAVA: PLANIRANJE I ORGANIZOVANJE NASTUPA ZA PREZENTACIJU I PROSLAVU ONIH

STVARI KOJIMA SU DOPRINELI LJUDI SA INVALIDITETOM KAO STO SU PROMENA I RAZVOJ

DRUSTVA U KOJIMA ZAJEDNO ZIVIMO.

• REAGOVANJE: GLAVNI FOKUS TREBA DA SE STAVI NA PREDUZIMANJE KONKRETNIH KORAKA

KA UKIDANJU BARIJERA I OGRANICENJA PRISTUPACNOSTI ZA UCESCE LJUDI SA

INVALIDITETOM U SVE ASPEKTE DRUSTVA I NJEGOVOG RAZVOJA. KAO I NA NAGLASAVANJE

OVIH BARIJERA U SMISLU OBRAZOVANJE STANOVNISTVA U CELINI KAO I NJIHOVO

INFORMISANJE O POSTOJANJU OVIH BARIJERA ZA LJUDE SA INVALIDITETOM.

• ZDRAVA POPULACIJA JE POPULACIJA KOJA OBUHVATA NAJVECI BROJ LJUDI. SISTEM OBRAZOVANJA NE SAMO

KOD NAS VEC I U SVETU JE NAPRAVLJEN ZA NAJVECI BROJ DECE. DAKLE SISTEM PRENOSENJA NAUKA I

NAUCNIH ZNANJA JE PRIHVATLJIV ZA VECINSKU POPULACIJU. MEDJUTIM VECINSKA POPULACIJA JE SAMO

JEDAN DEO TE POPULACIJE. AKO UZMEMO GAUSUVU KRIVULJU SREDISNJI DEO PREDSTAVLJA 90 % VECINSKE

POPULACIJE. IMAMO I POPULACIJU KOJA JE IZNAD I ISPOD TE SREDINE. STA TO ZNACI? PA ZNACI DA IMAMO

DECU KOJA SU NADARENA ILI TALENTOVANA I DECU KOJA SU ISPOD PROSECNA ODNOSNO IMAJU NEKU

VRSTU OMETENOSTI. NAPRAVITI SISTEM OBRAZOVANJA KOJI CE OBUHVATITI SVE TRI GRUPE POPULACIJE JE

JAKO TESKO FAKTICKI NEMOGUCE. ZASTO? ZATO STO NAUKU I NAUCNA SAZNANJA, KOJA TREBA DA

PRIHVATI REDOVNA POPULACIJA, ODNOSNO VECINSKA POPULACIJA, ZA OVE KOJI SU NADARENI JE PRELAKA.

ONI TO VEOMA BRZO SHVATE. ZATO STO TAJ VRH GAUSOVE KRIVULJE OZNACAVA DECU KOJA IMAJU VISE OD

120-130 IQ DAKLE NADARENA DECA I TALENTI.

• . I ONI NORMALNO ZBOG SVOJE NADARENOSTI UGLAVNOM VEC NA PREDAVANJU NAUCE SVE

ONE DETALJE ONOGA STO IM SE PREDAJE ALI CESTO SU OVA DECA I NEZAINTERESOVANA ZA

NASTAVU JER IM JE NASTAVA TAKORECI DOSADNA. SA DRUGE STRANE IMAMO DECU KOJA SU

ISPOD TE SREDINE I KOJIMA UVEK TREBA NEKA DODATNA PODRSKA I NEKA DODATNA POMOC.

CULI STE ZA DODATNU I DOPUNSKU NASTAVU. PORED REDOVNE NASTAVE POSTOJI I TAKVA

NASTAVA. ZA POPULACIJU KOJA JE IZNAD TE SREDINE IMAMO DODATNU NASTAVU. A ZA

POPULACIJU ISPOD SREDINE TO JE DOPUNSKA NASTAVA. ZA DECU U SREDINI TO JE REDOVNA

NASTAVA. USAGLASITI OVE DETALJE U JEDNOM NASTAVNOM PLANU I PROGRAMU JE NEMOGUCE.

ZATO SE SA OVOM DECOM RADI NA JEDAN DRUGI NACIN I DRUGIM METODAMA. U PRINCIPU

DRUGIM ZNANJIMA MNOGO SIRIM NEGO ONIM SA KOJIM SE RADI U REDOVNOJ POPULACIJI. A U

DOPUNSKOJ NASTAVI SA POPULACIJOM KOJA JE ISPODPROSECNA SE RADI PO ISTOM PLANU I

PROGRAM KAO REDOVNA POPULACIJA ALI SE RADI JOS DODADNO VREME. I OBICNO SE ODRZAVA

ZA MATEMATIKU KOJA JE NAJPROBLEMATICNIJA U OSNOVNOJ SKOLI I ZA NEKE NAUKE KOJE DETE

TEZE PRIHVATI. U PRINCIPU SVE SE TICE NASTAVE. SADA IMAMO LJUDE KOJI SE BAVE INKLUZIJOM I

KOJI SU UVIDELI TAJ PROBLEM. USTANOVILI SU DA U REDOVNOM PLANU I PROGRAMU ZA

REDOVNU POPULACIJU NE MOGU DA SE ZADOVOLJE SVI TI KRITERIJUMI TAKO DA SU NAPRAVILI

SISTEM KOJI JE PODELJEN U TRI GRUPACIJE

• PRVA GRUPACIJE JE

IOP=INDIVIDUALNI OBRAZOVNI

PLAN (RAZLIKUJE SE OD

REDOVNOG NASTAVNOG PLANA

I PROGRAMA)

• IOP2

• IOP3

• IOP 1 I IOP2 SU ZA DECU ISPOD

PROSECNE INTELIGENCIJE

• IOP 3 JE ZA DECU IZNAD

PROSECNE INTELIGENCIJE

• VIDIMO DA U TOM

INDIVIDUALNOM OBRAZOVNOM

PLANU SE NE BAVIMO SAMO

DECOM ISPOD PROSECNE

INTELIGENCIJE VEC SE BAVIMO I

NADARENOM DECOM.

• IOP JE PEDAGOSKI DOCUMENT. STA ZNACI PEDAGOSKI DOCUMENT? TO ZNACI DA ON

OBUHVATA ANAMNEZU (АНАМНЕЗА (ГРЧ. ΑΝΆΜΝΗΣΗ — СЕЋАЊЕ) ЈЕСТЕ РАЗГОВОР СА

БОЛЕСНИКОМ У ЦИЉУ ПРИКУПЉАЊА СВИХ ИНФОРМАЦИЈА, КОЈЕ СУ БИТНЕ ЗА

ОТКРИВАЊЕ СТВАРНЕ ПРИРОДЕ БОЛЕСТИ И ТАЧНО ПОСТАВЉАЊЕ ДИЈАГНОЗЕ. ТО ЈЕ

МЕДИЦИНСКА ВЕШТИНА КОЈА ОД ИСПИТИВАЧА ЗАХТЕВА; ДОБРО ЗНАЊЕ,

ДОСТА ВРЕМЕНА И СТРПЉЕЊА, А УЧИ СЕ КРОЗ ПРАКТИЧАН РАД. АНАМНЕЗА МОРА ДА

БУДЕ ПОТПУНА И ЗАТО СЕ СВА ПИТАЊА ПОСТАВЉАЈУ ПО ТАЧНО ОДРЕЂЕНОМ РЕДОСЛЕДУ.

ДУЖИНА РАЗГОВОРА ЗАВИСИ ОД СТРУЧНОСТИ ИСПИТИВАЧА И ПРИРОДЕ ОБОЉЕЊА.

ТОКОМ РАЗГОВОРА ИСПИТИВАЧ МОРА РАЗЛИКОВАТИ БИТНЕ ОД БЕЗНАЧАЈНИХ ПОДАТАКА,

А ПОСТАВЉЕНА ПИТАЊА И ПРИКУПЉЕНИ ПОДАЦИ НЕ СМЕЈУ

НАРУШАВАТИ АУТОРИТЕТ БОЛЕСНИКА. ЗАТО ЈЕ ЗА КВАЛИТЕТНУ АНАМНЕЗУ, НЕОПХОДНО

ДА ИСПИТИВАЧ СТЕКНЕ ПОВРЕЊЕ КОД БОЛЕСНИКА, И НА ТАЈ НАЧИН ИЗБЕГНЕ

ИСПУШТАЊЕ ЗНАЧАЈНИХ ПОДАТАКА О САДАШЊОЈ БОЛЕСТИ. АНАМНЕЗА ЈЕ ОСНОВА И

НАЈВАЖНИЈИ ДЕО ПОСТУПКА ЗА УТВРЂИВАЊЕ БОЛЕСТИ И МНОГЕ БОЛЕСТИ СЕ

МОГУ ДИЈАГНОСТИФИКОВАТИ ВЕЋ НАКОН ДОБРО УЗЕТЕ АНАМНЕЗЕ.

• „СМАТРА СЕ [1] ДА АНАМНЕЗА ИМА НАЈВЕЋИ ЗНАЧАЈ У ПОСТАВЉАЊУ ПРАВЕ ДИЈАГНОЗЕ

(50%-70%).