FILANTROPIJA U SRBIJIStavovi i praksa građana i predstavnika

kompanija

April 2012

Decembar 2012.

2

METODOLOGIJA

3

METODOLOGIJA

KVANTITATIVNO ISTRAŽIVANJE

Građani

Ciljna grupa: Građani 18+ godinaMetod prikupljanja podataka: Licem u lice u domaćinstvu ispitanikaTip uzorka: Troetapni, stratifikovani, slučajni, reprezentativni uzorak Jedinica prve etape: Teritorija biračkih mesta Jedinica druge etape: Domaćinstva (SRSWoR – slučajnim korakom) Jedinica treće etape: Ispitanici u okviru domaćinstva (Kish tablice)Veličina uzorka: 1036Greška na uzorku: (marginalna greška) +/- 3.4% (Deff=1.2)

Kompanije

Ciljna grupaCiljnu grupu sačinjavaju dva skupa kompanija

Skup kompanija aktivnih u oblasti filantropije, prema evidenciji (bazi podataka) dostupnoj Balkanskom fondu za lokalne inicijative – BCIF Skup kompanija o čijim filtropskim aktivnostima ne postoji evidencija u bazama podataka koje su bile dostupne Balkanskom fondu za lokalne inicijative. Uzorak ovih kompanija izabran je slučajno na osnovu baze APR za 2012. godinu.

4

METODOLOGIJA

Osnovni skup Stopa odgovoraFilantropski aktivne kompanije prema dostupnoj evidenciji

142 23 (16%)

Slučajni uzorak kompanija registrovanih u APR 2012 163 26 (16%)Total 305 49 (16%)

Struktura uzorka kompanija koje su odgovrile na upitnik

Praksa davanja za opšte dobro minimum jednom

godišnjeke

StrategijaBroj zaposlenih u kompaniji

Sa praksom

Bez prakse Imaju strategiju

Nemaju strategiju

15-19 20-99 100 +

34 15 21 13 17 13 19

Veličina osnovnog skupa kompanija i stopa odgovora

5

METODOLOGIJA

KVALITATIVNO ISTRAŽIVANJE

Cilj: Bolje / dublje razumevanje rezultata dobijenih kvantitativnim istraživanjem

Građani

Fokus grupe: 2 fokus grupe, sa po 8 učesnika (1 grupa ženskog pola i 1 grupa muškog pola)

Ciljna grupa: 28 do 55 godina, sa stabilnim izvorima prihoda

Kompanije

Individualni intervjui realizovani su sa predstavnicima 8 kompanija (4 međunarodne i dve domaće kompanije sa strategijom davanja i dve domaće kompanije bez prakse davanja )

METODOLOGIJA

Metodološke napomene: Istraživanje filantropije na istoj populaciji (ciljnoj grupi građana)

realizovano je i 2009. godine, i na osnovu rezultata tog istraživanja prikazane su promene stanja u stavovima i praksi građana u oblasti filantropije u poslednje tri godine.

Rezultati istraživanja sa kompanijama mogu se smatrati validnim indikatorom slike u oblasti filantropskih aktivnosti u Srbiji, ali se u kvantitativnom smislu (distribucije učestalosti prisustva pojedinih praksi, iskustava i stavova) ne mogu uopštiti na ukupnu populaciju kompanija u Srbiji (kako zbog malog uzorka, tako i zbog načina izbora uzorka)

Radi jasnoće i bolje preglednosti poređenja, neki rezultati prikazani su u procentima i kada je u pitanju veoma mali broj izvora podataka, o čemu treba voditi računa pri tumačenju rezultata

7

SHVATANJE FILANTROPIJE I

ZNAČAJA DAVANJA ZA OPŠTE DOBRO

Shvatanje filantropije i značaja davanja za opšte dobro – VIŠE TRENUTNA, HUMANITARNA POMOĆ, NEGO DUGOROČNO ULAGANJE U RAZVOJ ZAJEDNICE

Građani Srbije filantropiju prvenstveno shvataju kao humanitarnu pomoć, pomoć socijalno ugroženim grupama i pojedincima, a pre svega siromašnim i bolesnim.

Predstavnici kompanija saglasni su sa građanima da je prvenstveni značaj akcija za opšte dobro u pomaganju ugroženima, ali, u odnosu na građane, znatno veći značaj pridaju i opštem razvoju zajednice

“Teorijski filantropija treba da bude shvaćena kao razvoj zajednice… Ali za takvo shvatanje treba imati svest o dugoročnom ulaganju. Ponekad je lakše reagovati kada je neka teška situacija, ljudi tada emotivnije reaguju“. (Predstavnica međunarodne kompanije sa strategijom davanja)

9

U čemu je prvenstveni značaj akcija za opšte dobro? Navedite DVE stvari koje smatrate najznačajnijim

89%

46%

35%

7%

5%

60%

56%

56%

21%

2%

Pomažu ugroženima kojima je pomoćnajpotrebnija

Doprinose razvoju solidarnosti iodgovornosti prema zajednici kod građana

Doprinose opštem razvoju zajednice

Stimulišu velike kompanije da poslujudruštveno odgovorno

Doprinose održivosti i razvoju organizacijacivilnog društva

Građani

Kompanije

Kompanije znatno više od građana ističu značaj filantropije za opšti razvoj zajednice

10

OCENA STANJA FILANTROPIJE U SRBIJI i

OKRUŽENJE ZA DAVANJE

Ocena stanja filantropije u Srbiji - NEZADOVOLJAVAJUĆE

Opšta je ocena da u Srbiji postoji tradicija davanja, ali i da je stanje u oblasti filantropskih davanja danas na niskom nivou:

73% građana smatra da se u Srbiji isuviše malo daje za opšte dobro

90% građana smatra da se davanja za opšte dobro premalo podstiču

Svaki četvrti predstavnik kompanija smatra da je poslovni sektor u filantropska davanja uključen isuviše malo, a 74% da je uključen nedovoljno

„Tradicija davanja i solidarnosti se danas izgubila i zbog teške ekonomske krize, ali i zbog gubljenja poverenja u institucije države, kao i zbog društvenog morala koji je u opadanju”. (Predstavnica kompanije koja nema praksu davanja)

Ocena stanja – POTENCIJAL POSTOJI, treba ga pokrenuti

“Trebalo bi pokrenuti narod, ljudi će se i drugačije družiti, prilaziti, pomagati, biće velikom broju lakše... Imate gomilu ljudi koji bi takođe učestvovali, ali nema nikoga da ih animira, da ih podstakne, i da ih pokrene....volja postoji...ali je organizacija nula...ti koji mogu da organizuju i animiraju oni to čine samo kada imaju motiv sopstvene koristi...” (Iskaz učesnice fokus grupa)

Sa druge strane, međutim:

Većina građana, 57%, ima svest o tome da “obični” ljudi svojim davanjem mogu da pomognu društvu i ta svest je čak donekle porasla u odnosu na 2009. godinu, kada je to mišljenje delilo 51% građana

Uprkos ekonomskoj krizi, značajan procenat građana, 41%, učestvovao je u poslednje tri godine u nekoj akciji za opšte dobro i taj procenat se nije smanjio u odnosu na 2009. godinu

Građani smatraju da spremnost za davanja postoji, ali građane treba pokrenuti

Ocena stanja – RAZLOZI su ozbiljni, ali ne i nepremostivi

Navode se tri ključna razloga za takvo stanje:

Osiromašenje građana i finansijski problemi kompanija zbog ekonomske krize

Opšta klima apatije i nezainteresovanosti, nepovoljno zakonsko okruženje – filantropiji se ne pridaje dovoljno značaja i nedostaju adekvatni podsticaji za davanja (nedovoljan angažman države i medija)

Nepoverenje u pokretače akcija - sumnja da će davanja otići u svrhu kojoj su namenjena (strah od zloupotreba) - nedovoljna transparentnost tokova sredstava koja se doniraju

„Najviše nas obeshrabruje okruženje u kome je svetska ekonomska kriza dostigla gotovo vrhunac, obeshrabruje nas i generalna apatija u društvu. Ali i to može da se uspešno prevaziđe ako se stvari postave kako treba“. (Predstavnica međunarodne kompanije koja ima strategiju davanja)

EKONOMSKA KRIZA- OSIROMAŠENJE GRAĐANA I FINANSIJSKI PROBLEMI

KOMPANIJA -

Razlozi za stanje - OSIROMAŠENJE GARAĐANA I FINANSIJSKI PROBLEMI KOMPANIJA

Većina građana (64%) lošu materijalnu situaciju navodi kao glavni razlog što građani ne daju više za opšte dobro, a 65% smatra da je ekonomska kriza razlog zbog kog se za opšte dobro izdvaja manje

Kompanije kao razlog što poslovni sektor nije više uključen u davanja za opšte dobro prvenstveno vide u

Opštoj klimi nezainteresovanosti u društvu (65%),

Nedostatku finansijskih sredstava (57%)

Nepovoljnoj zakonskoj regulativi (55%)

Većina kompanija učesnica istraživanja (53%) saopštila je da su se sredstva koja njihova kompanija izdvaja za davanja za opšte dobro umanjila zbog ekonomske krize.

Građani smatraju da je loša materijalna situacija glavni razlog građana što ne daju više za opšte dobro

GRAĐANI: Šta je glavni razlog zbog kojeg građani Srbije ne daju više za opšte dobro?

64%

11%

10%

10%

1%

0%

0%

4%

Loša materijalna situacija (siromašni su)

Preopterećenost sopstvenim problemima,građani nemaju vremena da brinu o drugima

Nepoverenje da će davanje zaista otići uruke onih za koje se daje

Nedostatak svesti / kulture / brige za opštedobro (probleme drugih)

Nedostatak informacija o akcijama davanja -gde, kome je pomoć potrebna

Nedostatak jednostavnih / pristupačnihmehanizama davanja za opšte dobro

Nedostatak poreskih olakšica za davanja

Ne zna/Odbija da odgovori

Nasuprot građanima, kompanije kao razlog što poslovni sektor nije više uključen u davanja za opšte dobro prvenstveno vide u opštoj klimi nezainteresovanosti u društvu, nedostatku finansijskih sredstava i nepovoljnoj zakonskoj regulativi

KOMPANIJE: Šta su glavni razlozi što poslovni sektor nije više uključen u davanja za opšte dobro? (Sve kompanije)

65%

57%

55%

45%

39%

31%

27%

25%

Opšta klima u društvu - nezainteresovanost

Nedostatak finansijskih sredstava

Nepovoljna zakonska regulativa (poreskeolakšice)

Nedovoljna transparentnost tokovasredstava koja se doniraju

Nedovoljno poverenje u organizacije /institucije koje sprovode akcije

Nedostatak ljudskih resursa (nedostatakljudi koji bi se time bavili)

Nedovoljna medijska propraćenost koja bipromovisala one koji doniraju

Nedostatak inicijativa od većeg društvenogznačaja

Razlozi za stanje – GRAĐANI KOMPANIJE OPAŽAJU KAO NEZAINZTERESOVANE

Građani su manje spremni da prihvate finansijske probleme kompanija kao razlog za nedovoljno učešće u davanjima za opšte dobro, i skloniji da to pripišu Nezainteresovanosti vlasnika koji brinu samo o ličnoj

koristi (35%) i

Odsustvu svesti o opštem dobru (21%)

„Obeshrabruje me precepcija filantropije u javnosti i opšte nepoverenje u naše inicijative“. (Predstavnica kompanije koja ima strategiju davanja)

Ovakav stav građana na kompanije koje su angažovane u oblasti filantropije deluje beshrabrujuće

Kada su u pitanju kompanije, građani su skloniji da razlog za nedovoljan angažman vide u nezainteresovanosti vlasnika koji brinu samo o ličnoj koristi i nedostatku svesti o značaju davanja za opšte dobro

GRAĐANI: Šta je glavni razlog zbog kojeg privatne kompanije u Srbiji ne daju više za opšte dobro?

35%

23%

21%

14%

4%

4%

Nezainteresovanost vlasnika koji isključivobrinu o ličnoj koristi

Loša finansijska situacija kompanija

Nedostatak svesti / kulture / brige za opštedobro (probleme drugih)

Loša poreska politika države - država nepodstiče kompanije da ulažu u opšte dobro

Nepoverenje da će davanje zaista otići uruke onih za koje se daje

Ne zna/Odbija da odgovori

Razlozi za stanje – IMA I MIŠLJENJA DA KRIZA NIJE KLJUČNA KOČNICA ZA MANJA DAVANJA

I među građanima i predstavnicima kompanija, ima međutim i mišljenja, da kriza nije ključni razlog za manja davanja

Loša ekonomska situacija jeste jedna od kočnica, ali i pored toga postoje neke uspešne firme koje se time ne bave. To potiče od toga što ne postoji strategija, ljudi na višim pozicijama ili nisu svesni takvih stvari ili nemaju dovoljan stepen empatije. (Predstavnik kompanije koja ima strategiju davanja)

“Kriza je u Srbiji bila uvek, ali zavisi ko ima volje da pomogne, ako neko hoće da pomogne, daće, nebitno koliko ima, koliko je to.” (Učesnica fokus grupe)

NEPOVOLJNO OKRUŽENJEOPŠTA KLIMA APATIJE I NEZAINTERESOVANOSTI,

NEPOVOLJNA ZAKONSKA REGULATIVA - ULOGA DRŽAVE I MEDIJA U PODSTICANJU

FILANTROPIJE -

Nepovoljna zakonska, pre svega poreska politika, bitan je dodatni destimulativni faktor za davanja.

Stvaranje povoljnijeg ambijenta za davanje i donošenje povoljnije zakonske regulative, pre svega kada su u pitanju poreske olakšice kompanije smatraju prioritetnom ulogom države u oblasti davanja za opšte dobro

Razlozi za stanje – NEPOVOLJNA ZAKONSKA REGULATIVA, VAŽNA ULOGA DRŽAVE

„Poreske olakšice bi doprinele da se javi više zainteresovanih kompanija. Ali je birokratija takva da je kompaniji lakše da ne traži olakšice od države. I mnogo više zaposlenih bi se uključilo u ovaj rad, kad bi bilo poreskih olakšica“.

Razlozi za stanje – OD DRŽAVE SE OČEKUJE I MNOGO VIŠE OD REGULISANJA ZAKONA

Ali od države se očekuje i šira podrška:

Osnivanje kancelarije za saradnju u oblasti filantropije Formiranje baze podataka dobrih praksi, Partnerski odnos sa kompanijama

„Državu vidim kao partnera u ovoj oblasti, ona ne treba da bude regulator ili posrednik. Nama treba partnerski odnos, Vlada može da uspostavi kancelariju koja bi se bavila ovim pitanjima, kao servis svim kompanijama koje žele da se bave filantropijom, koje žele da znaju šta druge kompanije rade, šta je gorući problem, u kojim oblastima se manje radi i slična pitanja.

„Država bi mogla da uspostavi neku instituciju koja bi se bavila ovim pitanjem. Ova bi institucija mogla da prikuplja dobre prakse iz ove oblasti, da na jednom mestu imamo ko šta radi i gde, gde nedostaje ulaganja. Mi ne znamo tačno gde su najveći problemi, gde treba reagovati, i tu vidim ulogu države kao facilitatorsku, usmeravajuću ulogu“. (Predstavnica međunarodne kompanije sa strategijom davanja)

Razlozi za stanje - NEDOSTATAK PODSTICAJA, ALI I INFORMACIJA - ULOGA MEDIJA

Opštem doživljaju da okruženje za davanja nije dovoljno podsticajno, doprinosi i nedovoljan angažman medija.

Po oceni i građana i kompanija, mediji:

Nisu dovoljno uključeni u informisanje javnosti o akcijama, a posebno o ishodima akcija.

Nisu dostupni za sve informacije, a slekcija informacija je često nepovoljna

Medijski prostor su zauzele zloupotrebe u sektoru dobročinstva, a manje stvarne filantropske akcije. Nažalost vest je šta radi Stanija starleta, a ne vest o uspehu srednjoškolaca na nekom takmičenju. To je slika koja nam se nudi. Mislim da je to veliki problem, i to problem društva. “. (Predstavnica međunarodne kompanije koja ima strategiju davanja)

Razlozi za stanje – INFORMISANJE O REZULTATIMA AKCIJA PODIGLE BI POVERENJE I PODSTAKLE VEĆA DAVANJA

Većina građana navodi da bi za njih ključni podsticaj da više daju bio:

Više informacija o akcijama u medijima (71%),

Bolja kontrola akcija (69%), pa čak i

Zvanično izveštavanje o rezultatima akcija (59%)

“Istina i povratna informacija, jedino to.” “Isključivo informacije o konkretnim rezultatima, da bismo se mi građani uverili da to pomaže.” (Učesnici fokus grupa)

NEPOVERENJE U POKRETAČE AKCIJA - NEDOVOLJNA TRANSPARENTNOST TOKOVA

SREDSTAVA KOJA SE DONIRAJU -

Razlozi za stanje - NEPOVERENJE I ZLOUPOTREBE SU OZBILJAN PROBLEM

Pored loše materijalne situacije, većina građana (64%) smatra da je odsustvo kontrole nad doniranim sredstvima glavna prepreka za veće davanje za opšte dobro u Srbiji

Većina građana, 63%, veruje da u oblasti davanja za opšte dobro postoje česte zloupotrebe. Građani još uvek pamte slučaj Katarine Rebrače

“Narodu treba sigurnost da će biti urađeno onako kako je rečeno, a ne kao Rebrača, pa da propadne poverenje.” (Učesnica fokus grupa)

Razlozi za stanje – I KOMPANIJE SE SLAŽU DA SU NEPOVERENJE I ZLOUPOTREBE OZBILJAN PROBLEM

I predstavnici kompanija se slažu da je netransparentnost tokova doniranih sredstava jedna od glavnih prepreka većem davanju za opšte dobro u Srbiji

Predstavnici kompanija, kao i građani, u podizanju poverenja u akcije davanja vide ključnu ulogu medija, koji selektivno i nepotpuno informišu javnost o ovim akcijama

„Susrećemo se i sa problemom nedovoljne podrške javnosti i medija... Kad se pomene filantropija svi će prvo da se sete Katarine Rebrače i drugih zloupotreba“. (Predstavnica međunarodne kompanije koja ima strategiju davanja)

29

MOTIVI DAVANJA ZA OPŠTE DOBRO

Motivi za davanja za opšte dobro – GRAĐANE PRVENSTVENO POKREĆU EMOCIJE

Davanje od strane građana prvenstveno je pokrenuto emocijama, a znatno ređe racionalnim razlozima

Pomoć ugroženoj deci predstavlja najjači motiv građana za davanje

Građani su svesni značaja ulaganja i u druge oblasti, ali ugroženost pojedinih grupa i pojedinaca, pre svega siromaštvom, čine ove oblasti i grupe prioritetnim

“Uglavnom svi reaguju kad su ta deca u pitanju...“ “Pokrenu me emocije prema osobi kojoj treba pomoć.. kad vidim to dete.” “Svako je osetljiv na bolest deteta.”… (Učesnici fokus grupa)

“Hteli biste da date za mnoge stvari, ali uglavnom se fokusirate na one koje smatrate prioritetnim.” (Učesnici fokus grupa)

U skladu sa osnovnim motivima za davanje, građani su najspremniji da učestvuju u akcijama koje pomažu ugroženim grupama i koje se tiču zdravstvene zaštite.

U skladu sa osnovnim motivima za davanje, građani su najspremniji da učestvuju u akcijama koje pomažu ugroženim grupama i koje se tiču zdravstvene zaštite

GRAĐANI: U akcijama u koje svrhe biste Vi lično najpre učestvovali? (ukupna ciljna populacija)

87%

65%

60%

53%

36%

31%

17%

14%

13%

12%

12%

12%

10%

Humanitarne akcije za pomoć ugroženim Pomoć ugroženim društvenim grupama za

uključenje u zajednicuHumanitarna pomoć ugroženim pojedincima

Zdravstvena zaštita

Obrazovanje

Zaštita ljudskih prava

Zaštita sredine

SportInfrastruktura i uređenje zajedničkih

prostoraNaučna istraživanja i projekti

Programi koji zagovaraju uspostavljanjedobrih odnosa između etničkih grupaOčuvanje kulturne i umetničke baštine

Kultura i umetnost

Kao najvažnije motive za davanja, većina kompanija navodi želju da se razvije sredina u kojoj posluju (79%) i da pomognu drugima / doprinesu rešavnju problema (77%)

Tek svaka peta među dva najvažnija motiva navodi koristi koje od toga može imati kompanija: jačanje pozitivne slike o kompaniji

Motivi za davanja za opšte dobro – KOMPANIJE PRVENSTVENO POKREĆE ŽELJA DA POMOGNU RAZVOJ ZAJEDNICE U KOJOJ POSLUJU

„Ne radimo ovo za našu reklamu, želimo da skrenemo pažnju javnosti da ova deca kojoj pomažemo ne mogu sama i da smo im potrebni...” “Prepoznavanje u javnosti nije domen našeg interesovanja. Imamo drugih, dosta kvalitetnih stvari, po kojima smo poznati”.

“Nije nam uvek bitna filantropija zbog publiciteta ili imidža kompanije, već i zbog iskrene želje da doprinesemo društvu... Ono što nas podstiče je da, kao ravnopravan član zajednice u kojoj poslujemo, doprinosimo nekom opštem boljitku cele zemlje”.

Kao najvažnije motive za davanje kompanije ističu želju da razviju sredinu u kojoj posluju, da pomognu ljudima kojima je potrebno i da doprinesu rešenju problema u pojedinim oblastima

KOMPANIJE: Koja su dva najvažnija motiva vaše kompanije da izdvaja sredstva za opšte dobro? (34 kompanije koje imaju praksu davanja)

79%

77%

21%

18%

Želja da se razvija sredina u kojoj poslujemo

Želja da se pomogne određenimljudima/doprinese rešavaju problema u

određenim oblastima

Jačanje pozitivne slike o preduzeću uzajednici

Zadovoljstvo i lojalnost zaposlenih

Motivi za davanja za opšte dobro – GRAĐANI NEMAJU POVERENJA U MOTIVE KOMPANIJA

Građani nemaju poverenja u motive kompanija za davanje, i smatraju da kroz filantropske aktivnosti kompanije prvenstveno brinu o sticanju većeg profita.

Blizu 70% građana kao motive kompanija za davanje navodi neku od neposrednih koristi za kompaniju (stvaranje pozitivnije slike o sebi što vodi većem profitu 36%, promociju kroz medijsku propraćenost 19% i poreske olakšice 13%), a samo 18% želju da pomognu (da unaprede sredinu u kojoj posluju 10% i da pomognu ljudima i rešavanju problema 8%)

„ Građani su jedini koji daju, oni su na prvom mestu, ali ne žele nigde da se eksponiraju, a ovaj koji je dao jedan a naplatio tri, on udari na sva zvona... Bez obzira na to što je narod na ivici egzistencije, i gomila je nezaposlenih, građani su stub i osnov.” (Učesnica fokus grupa)

Motivi za davanja za opšte dobro – GRAĐANI MOTIVE KOMPANIJA ZA DAVANJE VIDE PRVENSTVENO U STICANJU VEĆEG PROFITA

GRAĐANI: Šta je glavni motiv privatnim kompanijama u Srbiji da izdvajaju za opšte dobro? (Jedan odgovor / izbor sa liste)

36%

19%

13%

10%

8%

6%

5%

4%

Stvaranje pozitivnije slike o kompaniji, što vodi ivećem profitu

Medijska propraćenost koja doprinosi promocijikompanije

Poreske olakšice

Želja da pomognu i unaprede sredinu u kojojposluju

Želja da se pomogne ljudima / doprineserešavanju problema

Pritisak lokalne zajednice u kojoj posluju

Stvaranje pozitivnije slike o kompaniji kodzaposlenih - veće zadovoljstvo zaposlenih

Ne zna/odbija da odgovori

Motivi za davanja za opšte dobro – MEDIJI NE PRAVE RAZLIKU IZMEĐU REKLAME I FILANTROPIJE

Kompanije obeshrabruje ovakva slika u javnosti, a posebno zameraju medijima način informisanja koji ne pravi razliku između reklame - promocije kompanije i filantropske akcije kojoj reklamiranje nije prvenstvena namena

„Mediji sve što ima veze da davanjem, percipiraju kao reklamu. Čim se pojavi ime kompanije, mediji misle da mi želimo da promovišemo sebe. Mislim da su mediji izgubili jasnu sliku šta je vest, a šta nije”. (Predstavnica međunarodne kompanije koja ima strategiju davanja)

„Mediji još uvek vide kompanije koje promovišu društveno odgovorno poslovanje kao želju da se kompanija marketinški pozicionira. Mediji moraju da rade mnogo više na edukaciji građana i samih zaposlenih u medijima, da učestvuju više u promociju dobrih primera ne optužujući kompanije da se promovišu nego pronalazeći dobre primere“. (Predstavnica međunarodne kompanije koja ima strategiju davanja)

Motivi za davanja za opšte dobro – PREPOZNAVANJE DRUŠTVENE ODGOVORNOSTI KOMPANIJE JE KORIST KOJU JE VEĆINA KOMPANIJA IMALA OD SVOJIH FILANTROPSKIH AKCIJA, IAKO IM TO NIJE BIO PRIMARNI MOTIV ZA DAVANJA

KOMPANIJE: Kakvu je dobrobit / korist Vaše preduzeće videlo od dosadašnjih davanja? (Višestruki odgovor; 34 kompanije koje imaju

praksu davanja)

82%

53%

35%

29%

27%

27%

24%

6%

3%

Prepoznati smo kao društveno odgovornakompanija

Uspostavili smo saradnju sa organizacijama civilnogdruštva

Unapređena je saradnja sa predstavnicima lokalnesamouprave

Porasla je lojalnost zaposlenih

Postali smo atraktivniji poslodavac

Porasla je vidljivost naše kompanije u javnosti

Unapređena je saradnja sa partnerima

Postižemo bolje poslovne uspehe

Nikakva dobrobit/korist

38

ZA ŠTA I KOME SE NAJVIŠE DAJE, A KOME BI TREBALO NAJVIŠE

DAVATI

Kome se daje, a kome treba davati – POMOĆ UGROŽENIMA ZA GRAĐANE JE NEPROIKOSNOVENI PRIORITET

Pomoć ugroženim grupama građani ocenjuju kao oblast koja dobija najviše donacija i koja treba da ih dobija u još većoj meri nego što je to sada (72%), a slede oblasti inkluzije, pomoći ugroženim pojedincima i zdravstvena zaštita (preko 40%)

Veoma mali procenat građana podržava davanja za bilo koju oblast izvan humanitarne pomoći i zdravstvene zaštite: nauku (9%) zaštitu sredine (8%), infrastrukturu (5%), sport (5%) očuvanje kultune baštine (4%), zagovaranje dobrih odnosa između etničkih grupa (2%)

Siromašni, bolesni i osobe sa invaliditetom su grupe za koje se po oceni građana najviše daje i za koje treba najviše davati, posebno kada su u pitanju deca (preko 40%).

Veoma mali procenat građana podržava davanja za obrazovne institucije (3%), ekološke organizacije (1%) i kulturne organizacije (1%)

Pomoć ugroženim grupama i pojedincima ocenjuje se kao oblast koja dobija najviše donacija i koja treba da ih dobija, još u većoj meri nego što je to sada

GRAĐANI: Koje od navedenih oblasti u Srbiji dobijaju najviše donacija, a koje treba najviše da dobijaju? (višestruki odgovor)

68%

42%

33%

32%

24%

16%

16%

14%

10%

9%

7%

5%

5%

72%

49%

43%

43%

17%

25%

5%

5%

8%

2%

9%

4%

2%

Humanitarna pomoć ugroženim grupama

Pomoć ugroženim grupama za uključenje u zajednicu

Humanitarna pomoć ugroženim pojedincima /porodicama

Zdravstvena zaštita

Zaštita ljudskih prava

Obrazovanje (stipendije za talentovane učenike)

Sport

Infrastruktura i uređenje zajedničkih prostora

Zaštita sredine

Programi zagovaranja dobrih odnosa između etničkihgrupa

Naučna istraživanja i projekti

Očuvanje kulturne i umetničke baštine

Kultura i umetnost

Najviše se daje

Treba najvišeda se daje

Siromašni i bolesni su grupe za koje se po oceni građana najviše daje i za koje treba najviše davati, posebno kada su u pitanju deca.

GRAĐANI: Kojim od sledećih grupa / institucija se u Srbiji sada najviše daje, a kojim grupama / institucijama treba najviše da se daje?

(višestruki odgovor)36%

33%31%

30%

25%24%

18%

16%

14%12%

9%

8%8%

6%

6%3%

43%46%

7%

41%45%

20%

1%

25%3%

16%

8%15%

1%

1%3%

7%

Siromašni

Bolesni

Izbegla i raseljena lica

Osobe sa invaliditetom

Deca i mladi bez roditeljskog staranja

Ugroženi pojedinci

Lokalne samouprave

Deca sa poteškoćama u razvoju

Talentovani sportisti

Starija lica

Žene

Talentovani učenici i studenti

Ekološke organizacije

Kulturne institucije

Obrazovne institucije

Mladi

Najviše se daje

Treba najviše da se daje

Kome najviše pomažu kompanije – KOMPANIJE POMAŽU VEĆI BROJ OBLASTI, ALI JE HUMANITARNA POMOĆ NAJČEŠĆA OBLAST DAVANJA

I kompanije učesnice istraživanja koje imaju praksu davanja, do sada su najviše pomagale oblast humanitarne pomoći, 71% (24 od 34 kompanije)

Ali većina je pomagala i oblast inkluzije (59%), formalnog obrazovanja (56%), sporta (56%), kulture i umetnosti (56%) i ekologije (53%)

Kompanije su najmanje pomagale Evropske integracije (15%), organizacije civilnog društva (18%) i oblast ljudskih prava (18%)

I ciljne grupe koje su kompanije najviše pomagale su socijalno ugrožene grupe stanovništva (68%), deca i mladi bez roditeljskog staranja (62%), talentovani učenici i studenti (62%) i osobe sa invaliditetom (59%), a manje obrazovne i kulturne institucije i ekološke organizacije

I kompanije su najviše pomagale oblast humanitarne pomoći, ali je većina pomagala i oblast inkluzije, obrazovanja, sporta, kulture i umetnosti i ekologije

KOMPANIJE: Koje sve oblasti je Vaša kompanija do sada pomagala ? (34 kompanije koje imaju praksu davanja)

71%

59%

56%

56%

56%

53%

47%

44%

35%

27%

21%

21%

18%

18%

15%

Humanitarna pomoć

Uključivanje osetljivih grupa

Obrazovanje formalno

Sport

Kultura i umetnost

Ekologija

Zdravstvena zaštita

Obrazovanje neformalno

Razvoj lokalne zajednice

Nauka

Očuvanje kulturne i istorijske baštine

Infrastruktura i uređenje zajedničkih prostora

Ljudska pravaPružanje institucionalne podrške i razvoj

organizacija civilnog društvaEvropske integracije

I ciljne grupe koje su kompanije najviše pomagale su socijalno ugrožene grupe stanovništva, deca i mladi bez roditeljskog staranja i osobe sa invaliditetom, ali i talentovani učenici i studenti

KOMPANIJE: Koje je sve ciljne grupe Vaša kompanija do sada pomagala? (34 kompanije koje imaju preksu davanja)

68%

62%

62%

59%

47%

47%

44%

41%

38%

32%

32%

29%

24%

Socijalno ugrožene kategorije stanovništva

Talentovane učenike i studente

Decu i mlade bez roditeljskog staranja

Osobe sa invaliditetom

Bolesne

Obrazovne institucije

Kulturne institucije

Ekološke organizacije

Talentovane sportiste

Lokalne samouprave

Žene

Starija lica

Izbegla i raseljena lica

45

SPREMNOST ZA PODRŠKU

ORGANIZACIJAMA I INSTITUCIJAMA

Spremnost na podršku organizacijama i institucijama – CRKVA, POJEDINAČNE INICIJATIVE I MEDIJI IMAJU NAJVEĆU PODRŠKU

Građani su najspremniji da podrže crkvu (48%), pojedinačne inicijative (46%) i medije (44%)

Građani su najmanje spremni da podrže kompanije (državne 23%, privatne 18%).

Nešto više od trećine građana (36%) spremno je da podrži organizacije civilnog društva i fondacije civilnog društva

Spremnost na podršku svim organizacijama smanjila se u odnosu na 2009. godinu, a najveći pad je u slučaju organizacija civilnog društva, sa 48% 2009. godine, na 36% 2012.

Samo 17% građana čulo je za termin finansijske zadužbine. Posle objašnjenja čemu one služe ove (izgradnja fondova koji bi obezbedili održivost organizacija civilnog društva), 21% građana reklo je da bi bilo spremno da ih podrži.

Građani su najspremniji da podrže crkvu, pojedinačne inicijative i medije, a najmanje kompanije

Koliko biste bili spremni da podržite inicijativu za prikupljanje sredstava pokrenutu od strane sledećih organizacija i institucija?

18

23

30

36

36

44

46

48

21

24

31

48

48

49

56

Privatne kompanije-preduzeća

Državne kompanije-preduzeća

Državne institucije

Udruženja građana (organizacijegrađanskog društva)

Fondacije

Medije

Pojedinačne inicijative

Crkve

2009

2012

48

STAVOVI PREMA ORGANIZACIJAMA I FONDACIJAMA OCD

Stavovi prema organizacijama i fondacijama OCD – GRAĐANI SU NEINFORMISANI I NEPOVERLJIVI

Građani su malo upoznati sa načinom rada organizacija civilnog društva u oblasti filantropije.

Blizu polovine građana (43%) nije sigurno šta su to zapravo organizacije civilnog društva.

Postoji mnogo sumnje u transparentnost funkcionisanja OCD.

Građani su nešto bolje upoznati sa fondacijama civilnog društva, ali i ta znanja su ograničena i prilično površna.

Nešto više od trećin građana (39%) čulo je za neki od fondova koji pomažu akcije za opšte dobro.

Stavovi prema organizacijama i fondacijama OCD – GRAĐANI SU NEINFORMISANI I NEPOVERLJIVI

Najpoznatija fondacija je „Fond Vlade Divac“. Ova fondacija bila je među prvima na umu polovini građana koji su čuli za fodacije, odnosno svakom petom građaninu u ukupnoj populaciji

Još dve fondacije izdvajaju se po većoj vidljivosti od ostalih: Fondacija B92 (navodi je spontano 27% onih koji su čuli za fondacije, odnosno svaki deseti građanin ukupne populacije) i Fondacija Novak Đoković (koju navodi 19% onih koji su čuli za fondacije, odnosno 7% ukupne populacije).

U odnosu na 2009. godinu, spontana poznatost fondacije B92 se udvstručila, pre svega zahvaljujući akciji „Bitka za bebe“.

“Fondacija Ana i Vlade Divac” je najpoznatiji, a slede ga “Fondacija B92” i “ Fondacija Novak Đoković”

Za koje fondove ste čuli? (Višestruki odgovori; oni koji su čuli za

neke fondove koji pomažu akcije za opšte dobro - 39% od ciljne populacije)

51%27%

19%9%

7%6%

4%4%4%3%3%3%2%2%2%2%2%2%2%2%2%

Fondacija "Ana I Vlade Divac"

B92

Novak Đoković

Fond Katarine Rebrače

Fond dr Zoran Đindjić

Fond Karadjordjevića

Pojedine NVO

Firma/ predužeće

Domaći fondovi/ organizacije

Treće dete

Fond Braća Karić

Pevači, glumci

UNICEF

Fond princeze Jelisavete

Sigurna kuća

Fondovi za pomoć ženama/ žrtve nasilja

Crveni krst

Mediji ( TV, novine)

Bogati pojedinci, biznismeni

Fond princeze Katarine

Fondovi za brigu, pomoć deci

Najčešće navedeni odgovori

Stavovi prema organizacijama i fondacijama OCD – NEPOVERENJE JE GLAVNA PREPREKA ZA DAVANJE PREKO FONDACIJA

Dok je većina građana spremna da da novac za akcije za opšte dobro, manje od trećine građana dala bi novac nekoj fondaciji. Spremnost za davanje fondacijama znatno je opala u odnosu na 2009.

Kao glavnu manu davanja za opšte dobro preko fondacija, većina građana (53%) navodi nepoverenje u to kako će fondacije raspolagati novcem

Da li biste Vi bili spremni da date novac nekoj fondaciji koja ulaže u opšte dobro, da ga dalje raspoređuje?

32 30

41 52

26 19

2009 2012

Ne zna

Ne

Da

Stavovi prema organizacijama i fondacijama OCD – KOMPANIJE SMATRAJU DA SU ORGANIZACIJE CIVILNOG DRUŠTVA I FONDACIJE OCD DVE POSEBNE KATEGORIJE ORGANIZACIJA

Većina kompanija generalno smatra da su fondacije civilnog društva posebna kategorija organizacija i da ih treba izdvojiti od ostalih organizacija civilnog društva.

Fondacijama se više veruje posebno kada su u pitanju transparentnost finansiranja i rada

Većina kompanija koje imaju praksu davanja, ima poverenja u akcije koje organizuju organizacije civilnog društva, ali im zamera:

Nedovoljnu transparentnosti rada i finansiranja

Nedovoljan angažman u oblasti filantropije - manjak inicijativa

Nedovoljno profesionalno i nedovoljno atraktivno osmišljavanje projekata

Stavovi prema organizacijama i fondacijama OCD – POSLOVNI SEKTOR JE SPREMAN ZA SARADNJU SA OCD, ALI OCD MORAJU VIŠE DA SE ANGAŽUJU I MENJAJU SVOJ NAČIN RADA

Kompanije su potpuno saglasne da bi poslovni sektor i organizacije civilnog društva mogli bliže da sarađuju.

Dve ključne teme za saradnju većina kompanija vidi

U sprovođenju zajedničkih, partnerskih projekata i

U identifikaciji potreba zajednice pri izboru oblasti i ciljnih grupa za davanje

Da bi ova saradnja za poslovni sektor postala privlačnija, organizacije civilnog društva morale bi prvenstveno

Da povećaju transparentnost finansiranja i svog rada u celini

Da ponude bolje osmišljene projekte koji bi bili atraktivniji za poslovni sektor.

Šta bi nevladin sektor trebalo da učini/promeni da bi postao interesantniji za poslovni sektor? (Višestruki odgovori; kompanije

koje imaju praksu doniranja)

77%

68%

32%

32%

27%

Da poveća transparentnost finansiranja irada

Da ponudi bolje osmišljene projekte kojibi bili atraktivni za poslovni sektor

Da pokaže više inicijative za saradnju saposlovnim sektorom

Da poveća profesionalnost i stručnostosoblja

Da poveća kvalitet usluga

Stavovi prema organizacijama i fondacijama OCD – TRANSPARENTNOST FINANSIRANJA I RADA OCD JE KLJUČNI PROBLEM SARADNJE

„Jako malo OCDa posvećuje vreme i resurse obasti filantropije. Pored BCIF i fondacija ne sećam se nikog više.

OCD treba da više komuniciraju sa poslovnim sektorom i da malo više razumeju poslovni sektor. Važno je naći način na koji ćemo zajedno da pravimo programe.

OCD možda i nisu svesni toga da kompanijama fali resurs koji oni imaju. Većina kompanija nema sveže ideje ili ne obraća dovoljno pažnje na inovacije.

OCD i ne znaju na koji način da priđu kompanijama. Mislim da ne pozanju dovoljno poslovni sektor, ponekad nemaju ni želje ni strpljenja da nauče nešto više, mislim da ne koriste poslovni sektor dovoljno.

Kako se donatori povlače iz našeg regiona, vidi se da nije postojala strateška spremnost za novonastalu situaciju. To se sve više oseća. Oseća se nespremnost za ovo što se sada događa. Na tom polju treba raditi.“ (Predstavnica kompanije koja ima strategiju davanja)

Stavovi prema organizacijama i fondacijama OCD – OCD TREBA DA ULOŽE MNOGO VIŠE VREMENA I NAPORA U SARADNJU SA POSLOVNIM SEKTOROM

57

STRATEŠKI PRISTUP I TRANSPARENTNOST

FILANTROPSKIH AKCIJA KOMPANIJA

Strateški pristup – STRATEŠKI PRISTUP IMA ZNAČAJNE PREDNOSTI NAD AD HOC DAVANJIMA

Kompanije učesnice istraživanja, koje imaju strategiju davanja, najčešće navode tri razloga za odluku da naprave strategiju davanja:

Želja da ulažu u oblasti za koje sami ocene da su značajne za zajednicu

Veća efikasnost strateškog od ad hoc ulaganja

Najbolji način za kontrolu tokova dodeljenih sredstava

Kompanije koje nemaju strategiju, kao razlog za opredeljenje za ad hoc davanja najčešće navode neprepoznavanje priotetne oblasti davanja za koju bi se opredelili i problem nedostatka sredstava i ljudskih resursa

Izbor oblasti davanja, veća efikasnost ulaganja i kontrola su primarni razlozi za usvajanje strategije davanja većine kompanija

Šta Vas je navelo da napravite strategiju davanja, koji su bili glavni razlozi? (21 kompanija koje imaju strategiju davanja)

71%

67%

52%

38%

29%

14%

Želja da ulažemo u oblasti za koje smo samiocenili da su zaista značajne za zajednicu i/ili

društvo u celini

Zato što smatramo da je plansko i sistematskoulaganje daleko efikasnije od ad hoc ulaganja

prema dobijenim zahtevima

Zato što je to najbolji način za kontrolu da suizdvojena sredstva potrošena na pravi način

To je dugogodišnja tradicija naše kompanije kojusledimo

Želja da planski ulažemo u oblasti najbliže našojoblast

Zato što takav pristup najsigurnije obezbeđujeprepoznavanje naše kompanije kao društveno

odgovorne

Strateški pristup – OSNOVNA IDEJA ZA KONCIPIRANJE STRATEGIJE NAJČEŠĆE POČIVA NA POTREBAMA ZAJEDNICE

Strategije kompanija najčešće počivaju na 2 osnova koji se kombinuju i dopunjuju:

Na potrebama zajednice u kojima posluju (76% kompanija učesnica istraživanja koje imaju strategiju)

Na ciljevima koji su u skladu sa oblastima poslovanja kompanija (62% kompanija)

„Osnovna stvar koju smo naučili u našim akcijama jeste da pitamo ljude šta im treba. Tek tada koncipiramo naše akcije i gledamo da budu što dugoročnije.“ (Predstavnica međunarodne kompanije koja ima strategiju davanja koja se zasniva na potrebama zajednice)

„ Za nas je bitno da podržavamo projekte koji imaju isti cilj i koji su u skladu sa našom poslovnom filozofijom i vrednostima našeg brenda“. (Predstavnica međunarodne kompanije koja ima strategiju davanja koja se zasniva na ciljevima koji su u skladu sa oblastima poslovanja kompanije, iako ima i ad hoc davanja).

Strategije davanja prvenstveno su zasnovane na potrebama zajednice i ciljevima usklađenim sa oblastima poslovanja kompanija

Na čemu je bazirana Vaša strategija davanja za opšte dobro? (21 kompanija koje imaju strategiju davanja)

76%

62%

38%

29%

14%

Na potrebama zajednice u kojoj poslujemo

Na ciljevima koje su u skladu sa oblastimaposlovanja kompanije

Na smernicama koje su dobijene iz upravekompanije

Na želji da se unapredi identitet iprepoznatljivost kompanije

Na ciljevima koje su definisali zaposleni

Strateški pristup – TRANSPARENTNOST JE DELIMIČNA

Transparentnost kompanija u oblasti davanja za opšte dobro je delimična:

U većini slučajeva strategije davanja nisu dostupne javnosti

Javnosti su dostupni podaci o podržanim projektima, ali ne i informacija o dodeljenom iznosu sredstava

Većina kompanija koja ima strategiju davanja (67%, 14 od 21 kompanije) strategiju davanja tretira kao interni dokument koji nije dostupan javnosti.

Među dostupnim podacima, u većini slučajeva (56%, 13 od 23 kompanije) ne nalaze se i podaci o dodeljenom iznosu sredstava

63

MEHANIZMI DAVANJA

Mehanizmi davanja – PODJEDNAKO POZNATI I MEĐU GRAĐANIMA I MEĐU KOMPANIJAMA

Najpoznatija su četiri načina davanja:

Uplata na žiro račun (poznaje ga 78% građana i 91% kompanija sa praksom davanja),

Davanje na licu mesta na događajima posvećenim davanju (poznaje ga 76% građana i 79% kompanija sa praksom davanja),

Slanje SMS (64% građana i 68% kompanija sa praksom davanja)

Ubacivanje u dobrotvorne kutije na javnim mestima (60% građana i 68% kompanija sa praksom davanja)

Manje poznat način je davanja putem interneta (poznaje ga 22% građana i 44% kompanija sa praksom davanja).

Najmanje su poznati:

Otvaranje trajnog naloga u banci (poznaje ih 27% kompanija, 7% građana)

Afiniti kartice (poznaje ih 38% kompanija, 2% građana)

Mehanizmi davanja – GRAĐANI SU UPOZNATI SA VEĆINOM MEHANIZAMA DAVANJA KOJI SE KORISTE

Kada je u pitanju davanje novca, koji od sledećih načina davanja su Vama poznati?

78%

76%

64%

60%

52%

49%

22%

7%

2%

1%

Uplatom novca na žiro-račun

Direktno, na licu mesta, na događajima koji sutome posvećeni

Slanjem sms-a

Ubacivanjem u dobrotvorne kutije na javnimmestima

Kupovinom ulaznice za događaj humanitarnogkaraktera

Kupovinom određenog proizvoda

Putem Interneta

Otvaranjem trajnog naloga u banci

Uzimanjem afiniti kreditne kartice

Ne zna ni za jedan

Mehanizmi davanja - MALI BROJ KOMAPNIJA KOJE IMAJU PRAKSU DAVANJA UPOZNAT JE SA AFINITI KARTICAMA I TRAJNIM NALOZIMA KAO NAČINIMA ZA DAVANJE

Koje mehanizme za davanje poznajete? (Kompanije koje imaju praksu davanja)

91%

79%

68%

68%

44%

38%

27%

27%

Uplata na žiro račun

Učešće na događajima na kojima se prikupljajusredstva za odredjenu svrhu

SMS donacije

Kutije za donacije postavljene na javnimmestima

On-line donacije

Affinity kartice

Trajni nalozi

Trajni nalozi zaposlenih kompanije

Mehanizmi davanja – JEDNOSTAVNOST I SIGURNOST SU GLAVNI KRITERIJUMI ZA POGODNOST MEHANIZAMA

Pri izboru mehanizama davanja za građane su bitna dva kriterijuma:

Jednostavnost je ključna, ali i

Sigurnost da će novac otići onome kome je namenjen.

Najpogodniji načini davanja za građane su

Uplata na licu mesta (47%) - način davanja koji u najvećoj meri ispunjava oba kriterijuma

Uplata na žiro račun (24%) - zahteva vremenski angažman građana, ali se ocenjuje kao bezbedan od malverzacija

Savremeni mehanizmi davanja omogućuju lakšu organizaciju akcija davanja i uključenje većeg broja ljudi, ali istovremeno stvaraju i veće mogućnosti za prevare i malverzacije (npr. SMS, koji najpogodnijim smatra samo 8% građana)

Mehanizmi davanja – MEHANIZMI KOJE KOMPANIJE NAJČEŠĆE KORISTE SAGLASNI SU PREFERIRANIM MEHANIZMIMA GRAĐANA

Kompanije koje imaju praksu davanja koriste uglavnom mali broj mehanizama davanja.

Mehanizmi koji se najviše koriste u najvećoj meri su saglasni sa preferiranim načinima davanja od strane građana

Kompanije najčešće koriste

Uplate na žiro račun (koristi ga 77% kompanija)

Direktne uplate na događajima na kojima se prikupljaju sredstva (koristi ga 59% kompanija)

Mehanizmi davanja – GRAĐANIMA NAJVIŠE ODGOVARA DIREKTNO DAVANJE NA LICU MESTA

Koji od tih načina vi smatrate najboljim, koji bi vama najviše odgovarao? (Izbor jednog mahanizma sa liste)

47%

24%

8%

8%

4%

3%

1%

1%

0%

3%

Direktno, na licu mesta, na događajima koji sutome posvećeni

Uplatom novca na žiro-račun

Ubacivanjem u dobrotvorne kutije na javnimmestima

Slanjem SMS-a

Kupovinom određenog proizvoda

Kupovinom ulaznice za događaj humanitarnogkaraktera

Putem Interneta

Otvaranjem trajnog naloga u banci

Uzimanjem afiniti kreditne kartice

Ne zna/Odbija da odgovori

Mehanizmi davanja - KOMPANIJE NAJČEŠĆE KORISTE UPLATE NA ŽIRO RAČUN I DIREKTNA DAVANJA NA DOGAĐAJIMA

Koje od ovih mehanizama koristite? (Kompanije koje imaju praksu davanja)

59%

38%

18%

9%

9%

6%

3%

3%

77%Uplata na žiro račun

Učešće na događajima na kojima se prikupljajusredstva za odredjenu svrhu

Kutije za donacije postavljene na javnim mestima

SMS donacije

Trajni nalozi

On-line donacije

Trajni nalozi zaposlenih kompanije

Afiniti kartice

Ne zna/Odbija da odgovori

71

NAJPOZNATIJE AKCIJE, POKRETAČI AKCIJA I PRIMERI

DOBRE PRAKSE

Najpoznatije akcije i pokretači akcija – BITKA ZA BEBE I B92

Sudeći po broju akcija za opšte dobro koje su građani spontano navodili, može se zaključiti da većina građana prati akcije za opšte dobro – samo 30% nije moglo da navede ni jednu akciju

Najpoznatija akcija je „Bitka za bebe“

Spontano je navodi 29% građana, a

Ukupna poznatost ove akcije (uz podsećanje građana koji je nisu sponpano naveli) iznosi čak 83%.

Same akcije su građanima mnogo poznatije od pokretača akcija. Iako je poverenje u pokretača građanima veoma važno, očigledno je da građani veću pažnju obraćaju na samu akciju, nego na to ko je tu akciju pokrenuo.

Najveća saglasnost akcije i pokretača postoji opet u slučaju „Bitke za bebe“: 21% ukupne populacije građana istovremeno je spontano (bez podsećanja) navelo „Bitku za bebe“ i B92 kao pokretača te akcije.

BItka za bebe je i najčešće spontano i najpreciznije navedena akcija

Da li možete da se setite nekih akcija u našoj zemlji, koje su imale za cilj prikupljanje novca za opšte dobro? (Najčešće spontano navedene akcije)

29%11%

8%5%5%5%

4%4%4%4%4%3%3%3%3%3%3%

30%

Bitka za bebe/ kupovina inkubatora

Pomoć bolesnoj deci, lečenje, operacija

Pomoć bolesnima, lečenje, operacija

Pomoć Kraljevu posle zemljotresa

Pomoć izbeglicama/ raseljenim licima

Kuće za izbeglice, raseljene

Pomoć siromašnima

Izgradnja/ obnova crkava

Izgradnja kuća siromašnim porodicama, deci

Nabavka mamografa

Sigurna kuća

Elementarne nepogode/ zemljotres

Pomoć porodilištima, trudnicama, bebama/ natalitetu

Pomoć nezbrinutoj/ deci bez roditelja

Pomoć deci

Akcije za Kosovo

Humanitarni koncerti/ utakmice/ dogadjaji

…

Ne zna-odbija

Najčešće spontano navedeni odgovori

Najpoznatije akcije i pokretači akcija – ČAK 83% GRAĐANA ČULO JE ZA AKCIJU “BITKA ZA BEBE”

Na direktno pitanje građanima da li su čuli za akcije „Bitka za bebe“, „Hrana za enklave“ , „Da svi pomognemo“ i „Sitniš nije sitnica“, poznatost ovih akcija znatno je skočila u odnosu na spontano navedenu

Ukupna poznatost navedenih akcija 83%

31%15% 8%

Bitka za bebe Hrana za enklave Da svipomognemo

Sitniš nije sitnica

Najveća saglasnost akcije i pokretača ponovo se javlja u slučaju „Bitke za bebe“: 39% građana u ukupnoj populaciji znalo je da je pokretač akcije B92 (47% onih koji su čuli za akciju)

Primeri dobre prakse – KOMPANIJE NAJČEŠĆE NAVODE “BITKU ZA BEBE I FOND B92”

Kompanije su navele relativno mali broj primera dobre prakse (34 kompanije koje imaju praksu davanja navelo je ukupno 18 primera dobre prakse), a polovina kompanija nije navela ni jedan takav primer

Kao primer dobre prakse kompanije najčešće se navode „Bitku za bebe“ i Fond B92 (navodi ih 24% kompanija koje imaju praksu davanja, 8 od 34 kompanije). (Slika 66).

„Bitka za bebe“ / Fond B92 je zapravo i jedini primer dobre prakse oko koga postoji sagalasnost nešto većeg broja kompanija.

Više od jedne kompanije navodi još:

Nagradu za društvene integracije i Supererste exKlub27 Erste fondacije (4 kompanije, 12%)

Sitniš nije sitnica i BCIF (3 kompanije, 9%).

Fondaciju Ane i Vlade Divac (2 kompanije, 6%)

Čak polovina kompanija nije navela ni jedan primer dobre prakse

Šta biste izdvojili kao primer dobre prakse u oblasti filantropije u Srbiji? (Spontani odgovori kompanija koje imajiu praksu, 34 kompanije)

18%6%

9%3%

6%3%

6%3%3%3%3%3%3%3%3%3%3%3%

50%

Bitka za bebe - B92

Fond B92

Erste fondacija/ nagrada za društvene integracije

Erste banka- Supererste ex Klub 27

Sitniš nije sitnica- BCIF

BCIF

Fondacija Ana i Vlade Divac

Projekat Bambi neguje buduće šampione

Forum poslovnih lidera

VIP- Festival igre

Zepter ( Fond za sport i kulturu, Madlenianum, Muzej)

Razni vidovi podrške/ stipendiranja studenata

Telenor fondacija- razvoj obrazovanja

Delta fondacija- dnevni boravak za osobe sa invaliditetom

Fond za budućnost- briga o deci bez roditeljskog staranja

MK group- donacija SOS Dečijem selu

Akcija Zelena četvorka

Podrška ustanovama kulture

Ne zna/Odbija da odgovori

77

NAJISTAKNUTIJI AKTERI U OBLASTI FILANTROPIJE

Najistaknutiji akteri – MEĐU KOMPANIJAMA NEMA MNOGO SAGLASNOSTI O TOME KO SU NAJISTAKNUTIJI AKTERI

Ni u pogledu aktera, kao i u slučaju dobrih praksi, među kompanijama nema mnogo saglasnosti o tome ko bi, pojedinačno gledano, bili najistaknutiji akteri (koja fondacija, koja kompanija, ili organizacija).

Najčešće se pominju dva pojedinačna aktera:

BCIF (BCIF navodi 18%, 9 od 49 kompanija učesnica istraživanja, a najčešće kompanije koje imaju strategiju davanja 33%, 7 od 21),

B92 (B92 navodi 14%, 7 od 49 kompanija učesnica istraživanja, ali češće kompanije koje daju ad hoc, ili uopšte nemaju praksu davanja, od kompanija sa strategijom davanja).

Skoro polovina kompanija, nije imala mišljenje o tome ko su najistaknutiji akteri. Većina kompanija koje nemaju praksu davanja nije navela ni jednog takvog aktera

Najistaknutiji akteri – KOMPANIJE KOJE IMAJU STRATEGIJU DAVANJA SU NAJBOLJE OBAVEŠTENE

Većina kompanija čula je za BCIF (71%), Virtus nagradu (57%) i Nagradu privredne komore (53%), dok su nešto manje poznati Forum poslovnih lidera (49%), CSR certifikacija NALED (45%), Srpski filantropski forum (43%) i Globalni dogovor (39%)

BCIF ima visoku poznatost među kompanijama: 71% kompanija učesnica istraživanja čulo je za BCIF, a za ovu fondaciju su čule i gotovo sve kompanije koje imaju strategiju davanja (90%, 18 od 21 kompanije).

O navedenim akterima najboje su informisane kompanije koje imaju strategiju, među kojima je većina čula za sve navedene aktere

Među kompanijama nema mnogo saglasnosti o najistaknutijim akterima

Koji su najistaknutiji akteri u oblasti filantropije (Svih 49 kompanija;Spontano navedeni višestruki odgovori)

18%16%

14%10%10%10%

8%6%

4%4%4%4%

2%2%2%2%2%2%2%2%2%2%2%2%2%2%2%2%2%2%2%2%

49%

BCIFBiznis sektor/ kompanije

B92Fondacije

Virtus nagradaSmart kolektiv

Fond Ana i Vlade DivacErste banka

Delta fondacijaOCD

Srpski filantropski forumEFG Eurobank

OCD-BirnVIP

NALEDUSAID

Fondacija dr Zoran ĐindjićForum poslovnih lidera

TelekomDržava

Nagrada PKSBalkanski fond za demokratiju

Članice Globalnog dogovora UNTelenor

NISSrpska privredna fondacija

UNICEFBambi-BanatPhilip Morris

Societe GeneralEkotopija

Bogate/ uticajne ličnostiNe zna-odbija

Da li ste čuli za sledeće aktere u oblasti filantropije? (Sve kompanije)

71%

57%

53%

49%

45%

43%

39%

Balkanski fond za lokalneinicijative

VIRTUS nagradu

Nagradu Privredne komore Srbije

Forum poslovnih lidera

CSR Sertifikaciju NALED

Srpski filantropski forum

Globalni dogovor

81

HVALA NA PAŽNJI !