ferid el-din atar - sufi sveci i mistici

8/9/2019 Ferid el-Din Atar - Sufi sveci i mistici

1/135


2/135

iAncHuma cotvsaEDICIJA SPIRITUALNOSTIISTOKA


3/135


4/135

Napomena glavnog urednika

v Ova knjiga je prvo delo objavljeno u C3KLUSU PERSUSKE BA-TINE. Prevodi u ovom ciklusu pojavljivae se pod udruenim

pokroviteljstvima Iranskog kraljevskog instituta za prevodilatvo iizdavatvo, i Organizacije Ujedinjenih nacija za obrazovanje, naukui kulturu (UNESKO), kao deo njihovih projekata za unapreenjeuzajamnog razumevanja izmeu Istoka i Zapada. Ciklus za svojezasnivanje moe da zahvali inicijativi Njegovog velianstva iranskogahinaha, i ima njegov stalni podsticaj i podrku. Cilj ovog ciklusa

jeste da uini dostupnim sva znaajna dela persijske literature naveini zapadnih jezika. Ovi prevodi namenjeni su zadovoljavanju dve potrebe: da prue podstrek prouavaocima i studentima persijskemisli i kulture i da se odazovu na zahtev inteligentnog itaoca kojitei da proiri svoje intelektualne i umetnike vidike putem upozna-vanja sa znaajnim svetskim knjievnostima. Meu delima koja suve u pripremi za objavljivanje na engleskom jeziku su Istorijski

pregled. Raida el-Dina, izvodi iz slavnog FirdausijevogEpa o kraljevima i izbor iz Rumijevog Divana. Takoe su u pripremi i upo-redni ciklusi prevoda na francuski, nemaki i italijanski jezik.

SADRAJ

Uvod HASAN OD BASRE

Preobraenje Hasana odBasre Hasan odBasre iAbuA m r Hasan od Basre ipotovalac vatre

M ALIKIBN DINAR Kakoje Malik Dinar dobio to ime i njegovopokajanje

M alik i njegov razuzdani komija M alik injegovo uzdravanje

H A BIB EL A A M I Istorija ivota Habiba Persijskog Habibova uda

RABIJA EL-ADAVIJA Rabija, njeno roenje i mladi dani Anegdote o Rabiji Rabijine molitve

E L - F U Z E I L I B N I J A ZFuzeil drumski razbojnik ikako sepokajao Fuzeil i Harun el-Raid

Anegdote o Fuzeilu


5/135

IBRAHIM IBN ADAM Legenda o Ibrahimu ibnAdam u Ibrahim ibnAdam odlazi u Meku Ibrahima u Mekiposeuje njegov sin Anegdote o Ibrahimu ibnAdam u

BERIBN EL-HARETPreobraenje Bera Bosonogog

Anegdote o Beru DU L-NUN EL-MESRI

Du l-Nun Egipanin i kako se preobratio Du l-Nun je uhapen i odveden u Bagdad Du l-Nun ipoboni sledbenik AnegdoteoDu l-Nunu

ABU JAZID EL-BESTAMI Abu Jazidi Bestami: roenje imlade godine Uzlaenje Abua Jazida

AbuJazid iJahjajiM uad Abu Jazid injegov uenik Anegdote oAbuu Jazidu

ABD ALAHIBN EL-MUBARAKPreobraenje Abda Alahija Mubaralca

AbdAlahi Mubarak iA li ibn el-Muafak AbdAlahi Mubarak i njegov rob

SOFJANIEL-TAURISojjani Tauri i kaliji

Anegdote o Sojjaniju Tauriju

AKIK OD BALKA 126Karijera akikija Balkija akikiBaUdpredHarunom el-Raidom

DAV UD EL-TAI 130 Nematina Davuda Taija Anegdote o Davudu

EL-MUAZEBI 134 Isposnitvo Haretija Muazebija

AHM EDIBN HARB 136 Ahmedi Harb i zoroastrijanac Ahm ediHarb iAhm ed Trgovac Ahm ediHarb i njegov sin

HA TIM EL-ASAM 140 Anegdote o Hatimu Gluvom

SAL IBN ABD ALAH EL-TOSTARI 142 M ladi dani Sala ibn Abda el-Tostarija

Anegdote o SaluMA RUF EL-KARKI 149

Kako se M arujiKarki opredelio za islam Anegdote o Mamju

SARIEL-SAKATI 153Karijera Sarija Sakatija Sari idvoranin

Anegdote o Sariju


6/135

AHM ED IBN KAZRU JA Ahm edi Kazruja injegova supruga Ahm ediKazruja se rve sa svojom duom Anegdote o Ahm ediju Kazruji

JAHJAIBN M UAD JahjajiMuadi Raziinjegov dug Jahjaji M uadiRazi injegov brat

A H I B N O AahioajiKem taniinjegova deca

JUSU FIBN EL-HUSEINPreobraenje Jusufa ibna el-Huseinija Razija

Jusufibn el-Husein i Ibrahimi Kauvas Jusufibnel-H useinisluavka

ABU HAFIZ EL-HADADKakojeAbu HafiziHadad biopreobraen

Abu H afizi Hadadiunaid Abu H afiz i ebli

ABU L-KASIM EL- UNA ID

Mladi dani unaidija Bagdadskog unaidstavljen naprobu unaidpropoveda Anegdote o unaidu unaidova smrt

A M R I B N O T M AN Am ribn Otmani M aki i Khjiga blaga Am r ibn Otman govori o Ljubavi Am ribn Otman pie unaidu

ABU SAID EL-KARAZ DoktrimAbua Saidija Karaza

ABU L-HUSEIN EL-NUR ISamodisciplina Abua l-Huseinija Nurija

Nuripredkalifom Anegdote o Nuriju

ABU OTMAN EL-HIRIObrazovanje Abua Otmanija Hirija Anegdote o Abuu Otmanu

IBN ATA Anegdote o IbnuA ti Zato je IbnA taprokleoA lija ibnalsu

SOMNUNPovest o Som nunu Zaljubljenom Somnun i Golem Kalil

EL-TERM EDIObuka Hakimija Termedija

Anegdote o Termediju KAIR EL-NASAD

Povest o Kairiju Nasadu ABU BEK R EL-KATANI

PobonostAbua Bekrija Katanija IBN KAFIF

Asketizam Ibna Kafifa Ibn K afifi njegove supruge Anegdote o Ibnu Kafifu


7/135

EL-HALAD Haladova lutanja Haladovo stradanje

IBRAHIM EL-KAUVAS Ibrahimi Kauvas u pu stinji

EL-EBLISeblijevzov

Anegdote o ebliju eblijeva smrt

Bibliograjija

Uvod Farid el-Din Atar, autor knjige ovde prezentovane u skraenom prevodu, en

kao jedan od najveih persijskih pesnika; njegova veliina i vanost kao litergenija uveavaju se daljim istraivanjem njegovih knjievnih dela, koja su jo dod toga da budu potpuno istraena, premda je u poslednje vreme postignut znanapredak u njihovom objavljivanju. Postojanje brojnih studija o Ataru vrednihanja, uvrenih u bibliografiju na kraju ove knjige, oslobaa uvodniara nudeuputa u opime detalje o revnosno predstavljenim pojedinostima njegovog stvaralatva. Ovde e biti dovoljno da konstatujemo da je po svoj prilici umro iz1220. i 1230. godine, u poodmaklom ivotnom dobu, verovatno od ruku mongolsk jaa Persije; tradicionalna procena da se rodio 1119, a da je ubijen tano 1230. je uopte uzevi odbaena. Od brojnih epova i idila koje su pripisivane Ataru, zanjih se moda moe prihvatiti da su autentine. Meu njima je najuvenija Mantek d-tair, ta prefinjena iprekrasna alegorija o napredovanju due prema Bogu, bliska (manedovoljno) engleskim itateljima preko saetePtijeskuptine Edvarda Ficderalda.

Poeci sujumaSufizam je naziv dat mistinom pokretu unutar islama; sufi je musliman k

posvetio traganju za mistinim sjedinjenjem sa svojim Tvorcem. Taj naziv je izarapski, i potie od reisufsto znai "vuna"; Sufiji su se razlikovali od svoje okoli po tome to su, u vreme kada su svila i kadifa bile moda bogataa i svetovnjaksili odeu od grube vunene tkanine, to je simbolizovalo njihovo naputanje snih vrednosti i odbacivanje fizikih udobnosti.

Mistika svesnost svakako je bila prisutna u stavu Proroka Muhameda premahu, i "mistino" je potpuno prikladan pridev da opie mnoge njegove doivlja prirodnog prisustva koje je preko njega donelo novu poruku oveanstvu. KuranAlahovih otkrovenja Muhamedu, sadri brojne odlomke mistinog karaktera, ksufiji udno prigrabfli da podupru svoje sopstvene zahteve za linim optenjem sa Bo

A kada te Moje sluge ispituju o Meni - blizu sam da odgovorim na zov dozivaa, kad Mene doziva;

i neka Mi se stoga odazivaju,i neka veruju u Mene:

sve e im tada polaziti od ruke.Sura 2:182


8/135

12 Sufi sveci i mistici

Mi smo dakako stvorili oveka;i znamo ta njegova dua apue u njemu,

i blii smo mu od vratne ile.Sura 50: 51

Sve to se na ovoj zemlji nalazi propada i umire, pa ipak se povinuje Liku tvog Gospoda, velianstvenom, velelepnom.

Sura 55:26

Jedno stvaralako objanjenje je uzeto da uputi na nadveni savez izmeu Boga ioveka, ije je ponovno stavljanje na snagu postalo revnosno stremljenje entuzija-stinog sufija.

A tada tvoj Gospod oduze od dece Adamove,od njihovih slabina, njihovog potomstva,

i rekavi: "Nisam li ja va Gospod?",navede ih da sveano izjave dodirujui se: "Da, sveano potvrujemo".

Sura 7:171Isposniki izgled i praksa, ta nezamenljiva priprema za mistino optenje, bili su

karakteristini kako za ivot samog Muhameda, tako i za mnoge od njegovih ranihsledbenika. Cak i kada su brzo irenje islama i iznenaujua vojna osvajanja sused-nih drevnih kraljevstava doneli nesanjana bogatstva u narodne blagajne, nemali

broj vodeih ljudi u novoj dravnoj zajednici odoleo je svim iskuenjima i izabraosurov ivot divljine, a njihov primer je bio visoko cenjen i oponaan od mnotva onih

niega ranga. I pored toga, kako je vreme prolazilo i islam bivao injen sve sve-tovnijim, to je bilo posledica daljih osvajanja i naglog poveanja komplikacija u vo-enju drave, prvobitni asketski impuls je naginjao ka tome da bude preplavljen bujicom svetovnih zaokupljenosti.

Krajem osmog veka, poboni muslimani koji su ostali lojalni, kroz sve nevolje iiskuenja, uzvienim idealima otaca, poeli su da se organizuju u male grupe radiuzajamne podrke i tenje ka zajednikim ciljevima; ti mukarci i ene (jer, meunjima je bilo i ena istoga duha), izabravi istupanje iz trke za svetovnom dobiti iuspehom, poeli su da se oblae u vunene tkanine kako bi obznanili svoje drugaijeivotno nastrojenje i zbog toga su nazvani sufiji. Ovi kruoci posveenika, kao i mnogiizdvojeni pustinjaci, pojavili su se istovremeno u razliitim delovima muslimanskogcarstva; dogaaji iz njihovih ivota i njihovi govori i razgovori, poput onih s kojima

Sufi sveci i mistici 13

emo se upoznati na narednim stranicama, sainjavaju islamsku hagiogrvrsta tradicija povezuje razvoj ovog pokreta sa Prorokom preko njegovoAlija ibna Abija TaJeba, etvrtog kalifa ija je abdikacija dovela do najveeg ru istorije ove veroispovesti, odnosno do razdvajarqa na sunite i iite. Prema tumaenju, Prorok je Alija, kada ga je inicirao u ezoterike misterije, ode plat ilikergu, prenevi mu time nebesku mudrost koja prevazilazi svako unovljeno znanje. Ali je potom isto tako odevao svoje vlastite posveenike i njih suselsele ili nizovi pripadnosti prenosili skriveni nauk o mistinoj istinnaredne generacije. Druga istaknuta osoba, po nekim tumaenjima ranog su

je persijski obraenik Salman, za kojeg se tvrdi da je uestvovao u velikoj oMedine. Ukoliko se ovoj legendi uopte moe verovati, Salman bi svakako b persijski Musliman koji je postao sufi; on je bio pretea velikog mnotva persufija.

Sufizam i PersijaGradovi Basra, Kufa, Damask, Kairo, Bagdad, zajedno sa pustinjskim pro

stvima Arabije, Sinaja i Mesopotamije, istiu se kao arita u kojima se sufi-uvrstio i napredovao. Istovremeno je "kola" mistidzma izvanredne vitalnuticaja nastala u udaljenoj provinciji Korasanu, mostu izmeu Srednjeg i Distoka. Prva poluistorijska linost u galeriji persijskih svetaca je Ibrahim ibn A"Princ od Balka", ije preobraenje u mistini ivot nije bilo nepodesno porelegendom o Gautami Budi. U vezi sa ovim moemo napomenuti i da je umuslimanskim vremenima Balk bio sredite velike budistike zajednice, a rumasivnog budistikog manastira stajale su jo vekovima nakon dolaska is

Ibrahim je putovao iz Balka u Siriju u potrazi za "estitim radom" i smatra se poginuo u pomorskoj bici protiv Vizantije oko 780. godine; ostvario jekontakte sa mnogiin Sufijima iz Sirije i Iraka.

Koliko god da je primer Ibrahima ibna Adama moda bio osobit i zanosanro je bio zasenjen pojavljivanjem u Korasanu prvorazrednog mistikog genijaJazida od Bestama, koji je umro oko 875. godine. Njegova zabeleena dela i("Slava Meni!", klicao je nezaboravno u aru mistine ekstaze) pokazuju goveka apsolutne duhovnosti, koji je dugotrajnim isposnitvom i meditadostigao stanje pokoravajue svesnosti o nestajanju njegove ljudske individuu individualnosti Boga; opiran i ivopisan prikaz njegovog "penjanja od jednog do Jedinog", psihiko putovanje sprovedeno pomou oponaanja Muhamvoznesenja, nalazi se na prikladnom mestu u ovoj knjizi. Njemu se pri


9/135

uvoenje "opijenosti" u doktrinu sufija, i u ovom pogledu on se razlikuje od"trezvene" bagdadske kole, na elu sa velikim el- unaidom (umro 910). Ovaj je,izuavajui i komentariui Abu Jazidove ekstatine izreke, stigao zapravo do istihzakljuaka po pitanju najvieg mistikog iskustva, nestajanja prolaznog ega uVenom Egu; ali se o toj stvari izraavao mnogo opreznije, podravajui svojestavove umenim "neoplatoniarskim" tumaenjem izvesnih kljunih citata iz Kura-na i Prorokovih kazivanja.

Poetak desetog stolea oznaava najvii stepen otre ortodoksne muslimanskereakcije na individualistiki transcendentalizam sufija (od kojih su neki svesno prezirali i ismevali pristojno ponaanje da pokau svoje omalovaavanje javnogmnjenja), kada je Persijanac el-Halad, koji je sebe proglasio za istinu, bio pogub-ljen zbog bogohuljenja, 922. godine u Bagdadu. Posle toga je veina bunih sufijanastojala da izdejstvuje pomirenje sa tradicionalizmom i prihvatila teologiju; Per-sijanci su odigrali znaajnu ulogu u ovom pregnuu. Spise koji smeraju da dokausutinsku usaglaenost sufistikih tvrdnji u okviru striktne islamske doktrine sakupilisu el-Sarad od Tusa (umro 988), Abu Bekr od Kalabada (umro oko 995), i naju-veniji od svih, el-Koeri od Niapura (umro 1072). Iz Niapura (iji je najslavniji sinza svet u celini svakako bio Omar Kajam) bio je rodom i el-Solamu (umro 1021),autor najstarije preivele zbirke biografija sufija; za to vreme je Isfahan iznedrioAbua Noaima (umro 1038), ije enciklopedijskoOdiije svetaca predstavlja naglavni izvor podataka o muslimanskoj hagiologiji.

Svi su ovi ljudi pisali na arapskom, uenom i renomiranom jeziku islama. Umeuvremenu je politiki preporod Persije, kojom su vladale praktino nezavisnedesetovekovne dinastije Safarida i Samanida, doveo do procvata persijskog jezika,uoblienog iz starog pahlavi jezika isto onako dramatino kao to je engleski biouoblien iz anglosaksonskog, a oba fenomena su posledice stranih osvajanja; ve u

jedanaestom veku nastala su prva knjievna dela sufija na tom jeziku. Formalnogledano, prvi persijski udbenik o doktrini sufija jeKafel-mahub od Hovirija, nasvoj nain potpuno ravan po rangu proslavljenoj el-Koerijevoj Resali. Zatim jeel-Ansari od Herata, glasoviti hanbalski knjievnik (umro 1088) koji je napisaozapaena dela na arapskom, ukljuujui i klasineEtape mistinih putnika, izabrao persijski, i to izvanredno lep persijski, kao medijum svojih mistinih meditacija imolitvi ( Monaat)\ takoe je na heratskom persijskom napisao unapreeno izdanjeel-SolamijevihKategorija sufija. Naredni izvod iz Monaata, preveden u rimovanoj iritmikoj prozi u oponaanju originala, pokazuje da se briljivo i vrsto drao misli iizraavanja ranijih sufija.

14 Sufi sveci i mistici Sufi sveci i mistici 15

O, prijatelju moj, pogledaj ono groblje tamo,i vidi koliko je na njemu grobova i grobnica samo;koliko stotina hiljada ljudi finih, al tronih pri tom,tamo spava dubokim snom.

Svaki se od njih upinjao i silno se zamarao,i od puste nade i sebine ljubavi izgarao,i sjajna ruha posuta dragim kamenjem satkao.

upove od zlata i srebra imahu,i narodu njegovu zaradu otimahu,izvedoe mnogo prevara, pokrae mnogo para;ali na kraju, uz dubok saaljevanja uzdah, poloie ih mrtve u mrak.

Napunie trezore svoje do vrha,a u svoja dobro poorana srca

posadie seme pohlepe goleme;ali, naposletku,rekoe zbogom svem tom imetku.

Time optereeni i napregnuti,naglo propadoe pred vratima smrtigde au sudbe morali su nagnuti.

O, prijatelju, proui dobro njihovo ponitenje,i za vremena pribavi sebi oprotenje;ili, pak, budi siguran u to,snai e te veliko zlo.

U istom ovom periodu Abu Said ibn Abi l-Kair od Maihane (Korasan), velike svetosti koji je upoznao i dopisivao se sa vodeim filozofom Avicenomzasluan za upotrebu novopronadenog i popularnog /n&a-ja (katrena) kaosredstva za izraavanje mistikih ideja i iskustava. Njegov savremenik Baba lutajui dervi, pisao je stihove u dijalektu u donekle slinoj formi katrena pridobio Nebesko Voljeno Bie, opisano kao edno i stidljivo i jako opirueneke seoske devojke.


10/135


Kao kad zumbuli uz rue se spliuTvoji se upleteni uvojci niu;Rastresi te presijavajue kike,I, gle, po jedan ljubavnik mladiVisi obeen o svakoj vlasi.

Vetar to kroz tvoje uvojke pirinadmauje svih buketa miris.U snu privijam tvoj lik,

I im mi se otvori okoMiris rua udiem duboko.

Daj mi te dve nene kike,I lauta e moja odjeknuti od muzike;Poto me nikad voleti nee,Zato mi svake noi sleeu nene snove, srce da mi stee?

S ta dva u kretnji zastala oka,S dve kovrde to vijugaju dokono,Krhkog tela zanosnog koje toliko volim -Pa zar me ozbiljno pita;"A to si ti zabrinut, molim?"

Ima me, duom i telom,Milo moje, edno i slatko: Ne umem rei ta titi me, tek,Ono to znam sasvim tanoJeste da moj si jedini lek.

Raanje pemjske sufi knjievnostiSredinja tema ove ushiene literature ranog persijskog sufizma bila je enja

zaljubljenog (mistika) za Voljenim (Bogom), i za obnavljanjem tog prisnog jedin-stva koje je meu njima postojalo pre poetka kreacije. Jezik i slikovitost starearapske erotske poezije postao je preobraen u bogat i visokosimbolian renikmistinog stremljenja. Ove teme ponovo se latio Ahmed el-Gazali od Tusa, bratuvenijeg Hodata el-Islama ija su uena i elokventna knjievna dela dovrila izmi-renje izmeu sufizma i ortodoksije.Savaneh od Ahmeda el-Gazalija (umro 1123),


cikius kratkih i veoma izotrenih meditacija u prozi i stihu na trojstvo VoljLjubavi i Zaljubljenog, uveo je stii koji su sledili, meu ostalima, Ain el-Kozat omadana (pogubljen 1131), pesnik Eraki (umro 1289) i veliki anu (umro 14

Do poetka dvanaestoga veka,igazal (lirska pesma) je takoe, poputmbai- ja, za potrebe sufizma bio preuzet od mistinih ljubitelja Boga, koji su sa njegerotskim simbolizmom kombinovali razuzdanu slikovitost nasleenu od svet pesama Abua Novasa i njegove kole.Kasidu (sveanu odu), drevnu tvorevinuarapskih paganskih pesnika, prvobitno ogranienu na hvalospev i satiru, prila

je u religiozne svrhe Naseri Kosrau Ismaili propagator (umro 1060). Time je b put za pojavljivanje prvog znaajnijeg mistikog pesnika Persije, Sanaija, koji jdugi ivot (zavren oko 1140) i veliki talenat posvetio propovedanju u stihustike disdpiine i doktrine.

Slavuj nema poinka od veseljato rue cvatu rubinski crvene.Davno je prolo vreme FilomelaKoji je ruinjak voleo poput mene. Nema u tome nita udno to i jano i dan opevam svoju divnu dragu: Neka sam rob tog ptijeg govoraKoji je poslednji opevao ruinu slavu!0 , drue, kad dani zapoinju s ruamarubinskim, niko nije duan da se suzdrava;

I zato mi sipaj vina au prvuRumenog ko ona rua, crvenog kao krv. Ne zadovoljivi se ni time da upotrebljavakasidu, gazal i robai u izvanrednom

stilu, Sanai je prodro u novo podruje preuzevimatnavi (rimovani dvostih kojeg jeusavrio i uinio besmrtnim Firdausi u svomEpu o kraljevima) kao izvrsno sredstvoza mistiku pouku, a taj primer su ubrzo slediii i Nizami (jednom prilikom, u

Riznici tajni), Atar, Rumi, a posle toga i mnotvo zapaenih oponaatelja. Nje Hadikat el-hakika ("Vrt istine"), podeljen u deset stepenovanih poglavlja, u ko je doktrina slobodno proarana ilustrativnim anegdotama, zapravo je stihadaptacija proznih traktata El-Koerija i Hovirija. Sanai moda nije kao pdostigao najvie vrhunce; meutim, kao pionir onoga to se pokazalo kao gopruga poetskog nadahnua u Persiji (a bez njegovog uzora moda nikada ne


11/135


uivali u remek-delima Rumija, Sadija, Hafiza, amija, i mnogih drugih), on u potpunosti zasluuje slavu koju je stekao.

Istorijskoj i poluistorijskoj anegdoti, sirovoj grai sufijske hagiografije, sada je bila pridodata i apologija, lzmiljena parabola. Zasluga za usavravanje ovog anrau persijskoj sufi-literaturi pripada Sohravardiju Maktulu (pogubljenom u Alepu1191. godine), strogom filozofu preobraenom u mistika, iji arobni mitovi (ukojima je slobodno korien ivotinjski simbolizam, oslukivanje Basni iz Bitpaja ostvareno posredstvomKalik va-Demne koju je Persijanac Ibn el-Mokafa oko 750.godine sa pahlavija preveo na arapski) crpu grau iz prolosti preko Avicene sve doPlatona. Na taj nain, neoplatonistiko uenje o silasku due u telo, koje je bilo

prihvaeno od sufija kao uzomo predstavljanje kuranskog koncepta PraiskonskogZaveta i koje je nalo svojj reit izraz u Aviceninoj uvenojPesmi due, Sohravardi jeugradio u veoma upeatljiv i slikovit mit.

Izvesni kralj imao je batu u kojoj ni u jednom od etiri godinja doba nije nedostajalomirisnog bilja, zelenih livada i veselih razonoda; bio je prepun lekovitih izvora, a sve vrste ptica su sedei na granama pevale najraznovrsnije pesme. Zaista, svaka melodija koja moeda ude u um i svaka divota koju mata moe da zamisli, sve se moglo pronai u toj bati.Povrh toga, skupina paunova, neizmemo gracioznih, elegantnih i divnih, nainila je u njojsvoje stanite.

Jednoga dana kralj je dograbio jednog od paunova i naredio da mu se saije kona jakna, ito tako da nijedna od boja njegovih krila ne bude vidljiva i da paun, ma koliko se trudio nemoe da posmatra svoju sopstvenu lepotu. Takoe je zapovedio i da mu preko glave stavekorpu sa samo jednim prorezom, kroz koji mu se moe udeliti par zma prosa, dovoljnih daga odie u ivotu.

Prolo je neko vreme, i paun je zaboravio i na sebe, i na batensko carstvo i na ostale paunove. Kad god bi pogledao na sebe video bi samo gnusnu, runu konu vreu i veomamrano i neprijatno prebivalite. Pomirio se sa tim, i u njegovom se umu uvrstilo uverenjeda ne moe biti veeg prostora od korpe u kojoj se nalazio. vrsto je verovao da, ukoliko bi bilo ko tvrdio da postoji prijatan ivot i boravite savrenstva izvan nje, to predstavljalo istu jeres i potpunu besmislicu i glupost. Uprkos svemu tome, uvek kada bi dunuo vetar i kada bimiris cvea i divea, rua i ljubiica i jasmina i miriljavih trava dopirao do njega kroz rupuna korpi, doivljavao je udno ushienje i bivao neobino ganut, tako da mu je radost letenjaispunjavala srce. Oseao je u sebi silnu enju, ali nije znao njen izvor, poto nije imao pojma da predstavlja neto vie od pareta koe, zaboravivi sve izvan svog sveta-korpe i jelaod prosa. Ipak, kad god bi zauo glasanje paunova i pesme drugih ptica bio bi na isti nainushien, zanesen i enjiv; pa ipak nije bio probuden iz svoje obamrlosti m glasovima pticani apatom povetarca.

Ostatak ovoga mita, sa vetim korienjem citata iz stare arapske poezije iKurana, moe se proitati u mojojKbsinojpersijskoj knjievnosti. Poziva se naduu basnu sa duhovnim znaenjem, predivnu Atarovu Mantek el-tair, kpju je EdvardFicderald saeo u svojojPtijoj skuptini.

U meuvremenu, u oblasti hagiografije (kojom se naa knjiga prevashodno ba poele su da se pojavljuju opime biografije pojedinih Sufija-svetaca. El-Salagivotopis i kazivanja Abua Jazida od Bestama snabdeo veoma iscrpnom graoIbn Kafif od iraza otkrio je jednog Bosvela u svome ueniku el-Dajlamiju. spomen na pesnika-mistika Abua Saida ibna Abija l-Kaira napisane su dve biogfije od njegovih potomaka. Na taj nain je ustanovljen obiaj meu brojoim uedma i sledbenicima da sakupljaju dela i rei svojih sufi-uitelja; Proslavljen prite prakse jeFihe mafiheu kojem je jedna osoba iz Rumijevog kruoka objavila

Besedewo% velikana. U ovom kontekstu moe se spomenuti i Ma fc/j^C'Saznanja")Rumijevog oca, obimna autobiografija u kojoj su detaljno zabeleena duhoviskustva autora.

Takva je ukratko pozadina na kojoj moemo da procenimo dela i dostignuautora ovde prevedetie knjige.

Atar i njegova "Spomenica svetaca" Kao dopunu poetskim delima, iz Atarovog pera imamo i jedno delo u prozi, o

Spomenicu svetaca (Tadkerat el-aulija) ija je istinitost (pozivam se na izdanje R. A. Nikolsona iz kojeg su preuzeta sva naredna obavetenja) izvan osnovane sumini se moguim da je ova knjiga bila dovrena i objavljena prilino kasno u Atvom ivotu, ali da su njeni veliki delovi postojali u skicama u vreme kada je psvoje pesme; jer, mnoge apologije u njima bile su oigledno utemeljene na grsakupljenoj uSpomenici. U predgovoru zaSpomenicu Atar nabraja svoje razloge za pisanje knjige, ali ne i izvore koje je koristio. Njegovi izriiti podsticaji, kako ikratko izloio R. A. Nikolson, bili su sledei:

1) Bio je od svoje religijske brae zamoljen da to uini.2) Nadao se da e neki od onih koji proitaju knjigublagosiljati autora i tako, evetualno, obezbediti njegovo blagostanje posle smrti,3) Verovao je da su rei svetaca korisne ak ionima koji ne mogu da ih sprovedu praksu, utoliko to jaaju duh i enju i razaraju sujetu.4) unaid je rekao: "Njihova kazivanja su jedna od vojski Svemogueg Boga, pomkoje on uvruje i osnauje sledbenika kada mu je srce obeshrabreno".



12/135


13/135


monografije o njihovim ivotima i elima. Dva oigledna primera su el-Sahlaijeva biografija od Abua Jazida el-Bestamija i el-Dajlamijeva biografija od Ibna Kafifa.Dalje upuivanje na ove dve knjige nai e se u mojim primedbama na relevantnetekstove.

Iako u svojim uvodnim napomenama Atar pridaje mnogo vanosti "reima" sufijakao svojoj glavnoj preokupaciji, on zapravo stavlja barem isti toliki naglasak i nanjihova "dela" ili na legende o njihovim natprirodnim moima. U izlaganju svogagradiva on je uzeo za model el-Solamijevo deloTabakat el-Sufija, u kojem su sufijirazmatrani manje-vie hronolokim redom; isto tako je mogao biti dobro upuen i uel-Ansarijev persijski prevod ove knjige, koju je ami kasnije iskoristio kao osnovusvog dela Nafahat el-ons. Mora se meutim napomenuti da je Atar napustioel-Solamijevo razvrstavanje sufija po "klasama"; takoe je ustanovio i da jeTabakat nepotpun u prikazivanju sufija kao linosti od krvi i mesa. Jer, koliko god to delo

bilo nesumnjivo dragoceno kao antologija izreka sufija, za Atara, koji je biozainteresovan za linosti Sufija bar koliko i za ono to su rekli i napisali, ono jemoralo da bude dopunjeno biografskim pojedinostima. Zbog toga je on, da biupotpunio el-Solamijevu pomalo oporu hranu,Tabakat spojio sa ljudskim inadljudskim sadrajima naenim u el-Koldijevom Hekajat-\i, el-Koerijevoj Resali, i Hovirijevom Rafel-mahub-u.

U kreiranju ovog odabira panja je bila usredsreena na biografske odlomkesvakog zapisa, ostavljajui po strani mnogo cenjene izreke za buduu obradu.Prvobitno izdanjeSpomenice se zavravalo zapisom o El-Haladu, za kojeg je Atarizgleda smatrao - sa istorijskom, kao i sa umetnikom opravdanou - da pred-stavlja vrhunac i presudni trenutak u ranom sufijskom pokretu. (Ukljuenje IbnaKafifa je udnovato.) Neki rukopisi sadre i opsean dodatak koji je Nikolson prihvatio kao autentian i ukljuio u svoj tekst; ini se mogunim da je deo togdodatka, ali po mom miljenju nipoto ceo, pridodao izvorni autor. U svom izboru posluio sam se tim dodatnim materijalom da ukljuim el-eblija, ija smrtoznaava kraj uobliavajueg perioda sufizma.


Hasan od BasreEl-Hasan ibn Abi l-Hasan el-Basri rodio se u Medini 21. godine hidri (6

nove ere), kao sin roba uhvaenog u Majsanu koji je nakon toga postao tieZaida ibna Tabeta, sekretara Proroka Muhameda. Odrastao u Basri, upoznamnoge Prorokove prijatelje ukljuujui, kako se navodi, i sedamdesetoricu od koji su se borili u bid za Badr. Sazreo je u jednu od najznaajnijih pojava sv pokolenja, postavi uven po svojoj beskompromisnoj pobonosti i otvoreosuivanju svetovnosti u visokim krugovima. Dok ga mutazelitski teolozi prisvkao utemeljivaa njihovog pokreta (a Amr ibn Obaid i Vasel ibn Ata su se ubrajnjegove uenike), u sufijskoj hagiografiji je cenjen kao jedan od najveih sveranog islama. Umro je u Basri 110. (728) godine. Mnoge od njegovih govora -

je izvanredan govornik - i izreka dtirali su arapski autori i nemali broj njegdopisa i poslanica je sauvan.

Preobraenje Hasana od BasrePoetak preobraenja Hasana od Basre bio je ovakav. On je u to vreme bie juv

i zvali su ga Hasan od Bisera. Trgovao je sa Vizantijom, i morao je da kontakticarevim generalima i ministrima. Jednom prilikom, stigavi u Vizantiju pozva prvog ministra i poveo s njim razgovor.

"Pod emo na jedno mesto", ree mu ministar, "ako se slae."

"Na tebi je da kae", odgovori Hasan. "Ja se slaem." Na to ministar naredi da se dovede konj za Hasana. Uzjahao je i sa minist

poao na put. Kada su dospeli do pustinje, Hasan primeti ator od vizantij brokata, uvren uadima od svile i zlatnim klinovima vrsto pobijenim u zemStao je pored njega. Tada se pojavila silna vojska, kompletno naoruana; okruator, izustili nekoliko rei, i otili. Filozofi i uenjad u broju od skoro etiri stostigoe na mesto radnje; okruie ator, izustie nekoliko rei i odoe. Nakon t

je tri stotine prosveenih staraca sa sedim bradama prilo atoru, okruiloizustilo nekoliko rei i otilo. Potom je vie od dvesto mesearski divnih devojsvaka nosei posue od zlata i srebra i dragog kamenja, okruilo ator, renekoliko rei i otilo.


14/135


Hasan izvetava da se, zaprepaen i ispunjen uenjem, pitao ta bi to moglo daznai.

"Kada smo sjahali", nastavio je, "upitao sam ministra. On odgovori da je car imaosina neuporedive lepote, savrenog u svim podrujima znanja i bez premca na popritu junake hrabrosti i snage. Njegov ga je otac voleo od sveg srca."

Ali princ se iznenada razboleo - prenosi nam Hasan ministrovu pripovest. Svinajvetiji lekari pokazali su se nemonim da ga izlee. Naposletku je umro isahranjen je u tom atoru. Jednom godinje Ijudi dolaze da ga obiu. Prvo je grdnavojska okruila ator, i oni su rekli: "0, prine, da te je ova beda snala u ratu, svi bismo rtvovali svoje ivote za tebe, da te otkupimo i spasemo. Ali to to te jezadesilo nalazi se u vlasti onoga protiv koga ne moemo da se borimo, koga nemoemo da izazovemo." To rekoe i odoe.

Istupili su filozofi i uenjaci, i rekli: "Ove okolnosti prouzrokovao je onaj protivkoga nita ne moemo da uinimo pomou svoje uenosti i filozofije, nauke inadmudrivanja. Jer svi su filozofi sveta bespomoni pred njim i svi ueni su nezna-lice u poreenju sa njegovim znanjem. U suprotnom bismo smislili sredstva i izreklired kojima se nita u celoj kreaciji ne bi moglo odupreti." To rekoe i odoe.

Sledei su nastupili dostojanstveni stard, i rekli: "0, prine,'da je ova beda kojate je zadesila mogla biti popravljena posredovanjem nas staraca, svi bismo se zauzelisa poniznom molbom i ne bismo te tu ostavili. Ali ova nevolja te je stigla od onog

protiv kojeg posredovanje nijednog smrtnika ba nita ne koristi." To rekoe iodoe.

Tada su mesearski divne devojke sa svojim posuem od zlata i srebra i dragogkamenja prile, okruile ator, i rekle: "Carski sine, da je ova beda koja te je snalamogla biti popravljena pomou bogatstva i lepote, mi bismo se rtvovale i priloilemnogo novaca i ne bismo te ostavile. Ali to to te je zadesilo dolo je od onoga nakojeg bogatstvo i lepota nemaju nikakav uticaj." To rekoe i odoe.

Tada car lino sa svojim prvim ministrom ue u ator, i ree: "0, oko i svetiljkosvoga oca, plode srca svoga oca, o oev najdrai voljeni, ta je tvome ocu naraspolaganju da izvede? Tvoj otac doveo je monu armiju, doveo je filozofe i ue-njake, posrednike i savetnike, prekrasne devojke, blago i sve vrste raskoi iuivanja, a i lino je doao. Da je sve ovo moglo biti od koristi, tvoj otac bi uiniosve to je u njegovoj moi. Ali u ovu situadju te je doveo onaj pred kojim je tvoj


otac, sa svom svojom opremom, ovom vojskom i svitom, ovim luksuzom bogatstvom i blagom, potpuno nemoan. Mir neka je s tobom, do idue godinTo rekavi i on ode.

Ove ministrove red tako su delovale na Hasana da je bio izvan sebe. Odmaobavio pripreme za svoj povratak. Stigavi u Basru, zavetovao se da se vie niknee nasmejati u ovome svetu, dok ne spozna svoju konanu sudbinu. Posvetisvim moguim molitvama i isposnitvima, takvim da nijedan ovek njegovog mena nije mogao da nadvisi tu disdplinovanost.

Hasan od Basre iAbuAmrPria kae da je Abu Amr, voded autoritet u tumaenju Kurana, jednog d

poduavao Kuran kada je jedan zgodan momi doao da se prikljui njegovrazredu. Abu Amr je neprilino zurio u deaka i momentalno zaboravio ceo Kuoda do /. Obuzelo ga je nadahnue, i potpuno je izgubio samokontrolu. U toraspoloenju je pozvao Hasana od Basre i opisao mu svoj neugodan poloaj.

"Udtelju", gorko je plakao, "takvo je moje stanje. Zaboravio sam dtav KuranHasan je bio veoma oaloen kada je to uo."Sada je sezona hodoaa", rekao je. 'Toi i ti na hodoae. A kada to obav

uputi se u Kaifu u damiju. Tamo e videti jednog starog oveka kako sedi u nimolitvu. Nemoj ga ometati, ve saekaj da bude slobodan. A tada ga zamolizgovori jednu molitvu za tebe."

Abu Amr je postupio kako mu je savetovano. Sedei u uglu damije, posmat je dostojanstvenog starca i oko njega smetenu druinu ljudi. Prolo je neko vreonda je uao jedan ovek odeven u istu belu mantiju. Prisutni su mu napramesta, pozdravili ga i porazgovarali sa njim. Kada je doao as za molitvu, oveudaljio, a i ljudi su krenuli za njim, tako da je starac ostao sam.

Abu Amr mu je tada priao i pozdravio ga."U ime Alaha, pomozi mi", zavapio je.I opisao mu je svoju tekou. Starac, veoma zainteresovan, podie ruke pr

nebu."I dok jo nije ni spustio glavu", prepriavao je Abu Amr, "ceo mi se Ku

vratio. Pao sam pred njega sav radostan."


15/135

"Ko ti je preporudo mene?", upita ga starac.


"Hasan od Basre", odgovori Abu Amr.

"Onaj ko ima imama kao to je Hasan", prokomentarisao je starac, "kakve potrebe ima za bilo kim drugim? No, poto je Hasan razotkrio mene, sada u jarazotkriti njega. On je pocepao moj veo, pa u i ja pocepati njegov. Onaj ovek",nastavio je, "u beloj mantiji koji je uao nakon poslepodnevne molitve i otiao preostalih, a drugi su mu se s potovanjem klanjali - taj ovek bio je Hasan. Svakogadana on moli poslepodnevnu molitvu u Basri, zatim dolazi ovamo i vraa se u Basruradi veernje molitve. Onaj ko ima imama kao to je Hasan, zato bi od mene traiomolitvu?"

Hasan od Basre ipotovalac vatreHasan je imao komiju po imenu Simeon koji je bio potovalac vatre. Simeon se

teko razboleo i ve se nalazio u predvoiju smrti. Prijatelji su preklinjali Hasana daga obie; on se odazvao i zatekao ga u krevetu, pocrnelog od vatre i riima

"Boj se Boga", posavetovao ga je Hasan. "Ceo svoj ivot proveo si okruen vatrom idimom. Prihvati islam, kako bi Bog mogao da ti se smiluje."

"Tri stvari me zadravaju da postanem musliman", odgovori mu potovalac vatre:"Prva je ta to ti govori loe o svetu, a ipak se danonono bavi svetovnim stvarima.Drugo, tvrdi da je smrt injenica sa kojom se valja suoiti, a ipak se ne priprema

za nju. I, na treem mestu, kae da e Boji lik biti vien, a ipak danas ini svesuprotno onome to se Njemu svia."

"To je obeleje onih koji istinski znaju", objasnio je Hasan. "A onda, ako vernid postupaju onako kako ti opisuje, ta ti ima da kae na to? Oni ispovedaju jednostBoga, dok si ti ivot proveo u oboavanju vatre. I ti koji si se sedamdeset godinaklanjao vatri, i ja koji to nikada nisam inio - obojica smo noeni u pakao. Pakao esatrti i tebe i mene. Bog nee obratiti panju na tebe; ali ako Bog to poeli, vatra senee usuditi da spali ni jednu jedinu dlaku moga tela. Jer, vatra je stvar koju je Bogstvorio, a tvorevina je potinjena zapovesti Tvorca. Doi sada, ti koji si sedamdesetgodina oboavao vatru; hajde da obojica stavimo svoje ruke u vatru, pa e vlastitimoima videti nemo vatre i svemo Boga."


Rekavi to, Hasan gurnu svoju ruku u vatru i zadra je u njoj. Ni deli njegovtela nije bio ozleen niti sagoren. Kada je Simeon to video bio je preneraennjemu je poela da svie zora istinskog znanja.

"Sedamdeset godina sam se klanjao vatri", s mukom je uzdahnuo. "Sada su preostali tek dah ili dva. ta da radim?"

"Postani musliman", glasio je Hasanov odgovor.

"Ako mi da napisano da me Bog nee kazniti", ree mu Simeon, "onda u

poverovati. Meutim, sve dok to ne budem imao napisano, neu verovati."I Hasan mu je ispisao svoju garanciju.

"Sada naredi da pravini svedoci iz Basre priloe svoje iskaze."

Svedoci potpisom potvrdie dokument. Tada je Simeon prolio mnogo suzobznanio veru. Svoju poslednju volju saoptio je Hasanu.

"Kada umrem, naredi im da me operu, a zatim me predaj zemlji tvojim vlastirukama, i stavi mi ovaj dokument u ruke. Taj dokument bie moj dokaz."

Na taj nain obavezavi Hasana, izgovorio je potvrivanje vere i umro. Opralmu telo, izgovorili molitvu nad njim i sahranili ga sa dokumentom u ruci. Te nHasan je otiao na spavanje razmiljajui o onome to je uinio.

"Kako sam mogao da pomaem oveku koji se davi, videvi da se davim i saPoto nemam vlast ni nad svojom vlastitom sudbinom, zato sam se usudioodredim kako Bog treba da postupi?"

S tom je milju zaspao. U snu je video Simeona kako sija poput svee; sa krunna glavi, obuen u otmeno odelo, sa osmehom je etao rajskim vrtom.

"Kako si, Simeone?", raspitivao se Hasan.

"Zato pita, kad i sam moe da vidi?", odgovori mu Simeon. "Svemogui Bme je u svojoj velikodunosti doveo u blizinu svoje nazonosti i milostivo mi pozao svoj lik. Blagonaklonost kojom me je obasuo prevazilazi svaki opis. Ispotosi svoju garanciju; zato sada uzmi svoj dokument. Meni vie nije potreban."

Kada se Hasan probudio, ugledao je pergament u svojoj rud.


16/135


"Gospode Boe", uzviknuo je, "ja dobro znam da je ono to Ti ini bez uzroka,izuzev Tvoje velikodunosti. Ko e doiveti propast pred Tvojim vratima? Onomekoji sedamdeset godina nije verovao odobrio si da doe u blizinu Tvoje nazonostizbog jedne jedine izjave. Pa kako e onda zanemariti onoga koji je sedamdesetgodina verovao?"

Sufi sved i mistici 29

Malik ibn DinarMalik ibn Dinar el-Sami bio je sin persijskog roba iz Seestana (to jest, Kabu

postao je uenik Hasana od Basre. Spominje se kao verodostojan tradicionalkoji je prenosio uenje ranib autoriteta kao to su bili Anas ibn Malik i Ibn Suveni kaligraf Kurana, umro je oko 130. (748) godine.

Kako je Malik Dinar dobio to ime i povest o njegovom pokajanjuKada je Malik roen njegov otac bio je rob; ali, i pored toga to je bio sin ro

bio je slobodan od robovanja obema svetovima.

Neki saoptavaju da se Malik Dinar jednom prilikom ukrcao na brod. Kad brod ve bio daleko na puini, mornari su zahtevali od njega: "Pokai svvozarinu!"

"Nemam je", odgovorio je.Tukli su ga dok se nije obeznanio. Kad je doao sebi, opet su uzviknuli: "Po

svoju vozarinu!""Nemam je", ponovio je on.

Po drugi put su ga tukli do besvesti. Kada se povratio, i trei put su zatra"Pokai svoju vozarinu!"

"Nemam je.""epajmo ga za noge i bacimo u more", uzviknue mornari.Sve su ribe u vodi tog trenutka izronile glavama na povrinu. I svaka je u ust

drala dva zlatna dinara. Malik je ispruio ruku nanie i, uzevi dva dinara od jribe, dade ih momarima. Videvi to, posada je klekla pred njega. Zatim je poehoda po povrini vode i iezao.

To je razlog zbog kojeg je prozvan Malik Dinar.A njegovo preobraenje se dogodilo na sledei nain. On je bio veoma le

zgodan ovek i bio je naklonjen svetovnim stvarima, a i posedovao je ve bogatstvo. iveo je u Damasku, u kojem je Moavija sagradio sabornu dam


17/135

30 Sufi sveci i mistici bogato je opremivi. Malik je vatreno eleo da bude postavljen kao odgovorno liceu toj damiji. I zbog toga je otiao i bado svoju molitvenu prostirku na pod u ugludamije i tu je celu godinu proveo u molitvama, uzdajud se da e ga svako ko gaspazi zatei u molitvi.

"Kakav si ti licemer!", pri tome bi govorio sebi.

Na taj nain je prola godina. Nou bi naputao damiju i provodio se. Jedne nod je uivao u muzici, a svi njegovi prijatelji su pozaspali. Iznenada je iz laute koju jesvirao zauo glas:

"Malik, ta te titi pa nikako da se pokaje?"

uvi ove rei, Malik ispusti instrument i potra prema damiji u velikoj pome-tenosti.

"Cele sam se godine licememo klanjao Bogu", razgovarao je sam sa sobom. "Pazar nije bolje da mu se klanjam sa iskrenou? A opet, stid me je. ta da radim? aki ako mi ponude to naimenovanje, neu ga prihvatiti."

Donevi tu odluku, istinski je usmerio svoju svest i savest prema Bogu. Te se noiklanjao iz sveg srca. Sledeeg dana ljudi su se kao i obino okupili pred damijom.

"ta se ovo dogaa? Na damiji su se pojavile pukotine, uzvikivali su. 'Trebaimenovati nadzornika da vodi brigu o njoj."

Doli su do jednoglasnog zakljuka da niko nije prikladniji za tu dunost odMalika. I zbog toga su poli k njemu. Bio je u molitvi, pa su strpljivo ekali dok jenije zavrio.

"Doli smo da te zamolimo da prihvati ovo nametenje", rekoe mu.

"0, Boe", zaplaka Malik, "licemerno sam Te sluio cele godine i niko me nije ni pogledao. Sada, kada sam Ti predao svoje srce i vrsto reio da ne elim name-tenje, Ti si poslao vadesetoricu \judi da mi okae ovu dunost o vrat. ZahvaljujudTvojoj slavi, ne elim je."

I istrao je iz damije i usredsredio se na Boje delo, prihvativi se isposnikog idisciplinovanog ivota. Postao je toliko potovan i tako je izvrstan ivot vodio, dakada je izvesni bogati graanin Basre umro, ostavivi iza sebe ljupku ker, ova seobrati Tabetiju Bonaniju.

"elim da postanem Malikova supruga", saoptila je, "da bi mogao da m pomogne u naporu povinovanja Bogu".

Tabet je o tome obavestio Malika."Ja sam se raiveo od sveta", odgovorio mu je Malik. "Ta ena pripada svetu

kojeg sam se razveo. Ne mogu se njome oeniti."

Malik i njegov razuzdani komija

Izvesni mJadije iveo u Malikovom komiluku i bio je krajnje izopaen i razdan u svojim navikaffla. Malik se stalno oseao nespokojnim zbog njegovog ne jatnog ponaanja, aii je sve strpljivo podnosio ekajud da ga neko drugi ukori. skratimo, tokom vremena su druge osobe istupile da izraze nezadovoljstvo mlaem. Malik je tada ustao i otiao do njega da ga podstakneda popravi svoje navMladi je reagovao na veoma plahovit i drzak nain.

"Ja sam sultanov miljenik", rekao je Maliku. "Niko nema mo da mi smeta i me ograniava da radim ta mi se prohte."

"Razgovarau sa sultanom", zapretio je Malik.

"Sultan nikada nee prestati da mi povlauje", ljutito uzvrati mladi. "Ma taudnim, on e se saglasiti sa tim."

"No, ako sultan ne moe nita da uini", nastavi Malik, "objasniu stvar Svelostivom".

I on pokaza ka nebu."Ha!", uzvrati mladi. "On je pak isuvie milosrdan da me pozove na odgov

nost."To je porazilo Malika i on ga ostavi. Prolo je nekoliko dana i mladie

izopaenost prela je sve granice. Ljudi opet dooe da se poale. Malik ustadga izgrdi, ali putem zau glas:

"Dri ruke dalje od Mog prijatelja!"

Preneraen, Malik ue kod mladia."ta se dogodilo", zapita mladi videvi ga, "da si doao i drugi put?"

Sufi sveci i mistici a i


18/135

32 Sufi sved i mistid"Ovog puta nisam doao da te kritikujem", odgovori Malik. "Doao sam naprosto

da te obavestim da sam uo nekakav gias."

"Ah!", uskliknu mladi. "Budui da tako stoje stvari, itavu svoju palatu predajem Njemu na sluenje. Ne treba mi vie nita od mojih poseda."

Rekavi to, sve je odbacio i krenuo da luta svetom.

Malik izvetava da je posle odreenog vremena video miadia u Meki, krajnjesiromanog i na izdisaju.

"On je moj prijatelj", jedva je izgovorio. "Idem da vidim svoga prijatelja." I sa tim je reima izdahnuo.

Matik i njegovo uzdrfovanjeGodine su prole a da Malik nije pojeo nita kiselo niti slatko. Svake noi iao bi u

pekaru i kupovao dve okrugle vekne i time bi dovravao svoj post. Ponekad bi sedesilo da je hleb bio topao; nalazio je u tome utehu, doivljavajui njegov miris kaosredstvo za otvaranje apetita.

Jednom se prilikom oseao iznureno i siabo i udnja za mesom mu je prodria usrce. Deset dana se obuzdavao, a onda, nesposoban da se vie i za tren suzdri,otiao je u prodavnicu suhomesnatih proizvoda i kupio dva-tri ovja papka, i strpaoih u nikav. Prodavac je poslao za njim svog egrta da vidi ta e uiniti. Deko seubrzo vratio obliven suzama.

"Odavde je otiao na usamljeno mesto", ispriao je. 'Tarno je izvadio ovqe noge

iz rukava, par puta ih poljubio, i zatim rekao: Duo moja, za tebe nije vie mesa odovoga. Onda je dao hleb i papke jednom prosjaku, rekavi: Slabano moje telo,nemoj misliti da ti sav ovaj bol nanosim iz neprijateljstva. To inim zato da u osvitvaskrsenja ne bi gorelo u paklu. Budi strpljivo jo malo dana, moda e se ova mukai iskuenje okonati, i dospee u blaenstvo koje nikada nee minuti."

Jednom je Malik izjavio: "Ne razumem znaenje tvrdnje da ukoliko ovek ne jedemeso etrdeset dana, njegova bistrina biva umanjena. Ja nisam jeo meso celihdvadeset godina, a inteligencija mi se uveava svakoga dana."

etrdeset godina je proiveo u Basri a nikada nije okusio svee urme. Kada biopet nastupila sezona zrelih urmi, govorio bi: "Ljudi iz Basre, pogledajte, mojstomak se nije smanjio zato to ih ne jedem, a vama, koji ih jedete svakog dana,

stomaci se nisu nimalo uveali". Nakon etrdeset godina spopalo ga je nekakvnespokojno raspoloenje. Koliko god da se trudio, nije mogao da se odupre arkelji da proba svee urme. Napokon, posle nekoliko dana, tokom kojih je elstaino rasla dok je on poricao svoj prohtev za jelom, nije vie mogao da prua otpsvome ulnom biu.

"Neu jesti svee datule", podviknuo mu je. "Ili me ubi, ili umri!"Te noi obratio mu se nebeski glas: "Mora pojesti malo datula. Izbavi svoj

b I bo bie od te stege."

Na taj o


19/135

34 Sufi sved i mistid

Habib el-AamiHabib ibn Muhamed el-Aami el-Basri, Persijanac nastanjen u Basri, bio je

uveni tradicionalista koji je predavao uenje el-Hasana el-Basrija, Ibna Sirina idrugih autoriteta. Njegovo odvraanje od ivota lagodnosti i samopovlaivanja bilo

je izazvano Hasanovom reitou; svakodnevno je bio prisutan na njegovim preda-

vanjima i postao je jedan od njegovih najbiiih drugova.

Habib je ispoetka bio ovek velikog imetka i zelena. iveo je u Basri i svakogdana je obflazio svoje klijente da ih opomene zbog neplaenih dugova. Ukoliko ne

bi dobio novac, zahtevao je naplatu za habanje svojih cipela. Na taj nain je pokri-vao svoje dnevne rashode.

Jednoga dana je krenuo da potrai izvesnog dunika. ovek nije bio kod kue; poto nije uspeo da ga nae, traio je naplatu za habanje cipela.

"Moj mu nije kod kue", ree mu dunikova ena. "A ja nemam ba nita da tidam. Zaklali smo kozu, ali nam je ostao jo samo njen vrat. Ako hoe, mogu njegada ti dam."

"I to je neto", odgovori zelena, reen da bar to ponese kui. "Stavi lonac navatru."

"Nemam ni hleba ni ogreva", odgovori ena.

"Vrlo dobro", uzvrati on. "Ja u otii da nabavim ogrev i hleb, pa emo i touraunati u habanje koe na mojoj obui."

I tako je otiao i doneo te stvari, a ena je stavila lonac na vatru. Kada je kuvanje bilo gotovo, ena je krenula da prespe sadrinu iz lonca u iniju, kad prosjak zakucana vrata.

"Ako ti damo ono to imamo", izdera se Habib na njega, "ti se nee obogatiti, ami emo osiromaiti".

Prosjak, oajan, zamoli enu da mu uspe neto u iniju. Ona podie poklopac lonca i ustauovi da se njegova sadrina pretvoriJa u cmu krv. Pobledevi, pourilanazad i uhvativi Habiba za ruku, povela ga do lonca.

'Togledaj ta nam se dogodilo zbog tvoga prokletog zelenatva i zbog vikanja prosjakal", zakukala je. "Sta e posie ovoga biti sa nama na ovome svetu, da i spominjem sledei?"

Videvi ovo, Habib oseti u sebi ar koji se vie nikada nije ugasio."eno", rekao je, "kajem se za sve to sam uradio".Sutradan je poao da potrai svoje klijente. Dogodilo se da je bio petak, i deca

se igrala na ulici. Kada su ugledala Habiba poela su da viu:"Evo dolazi Habib zelena. Beimo, da ne bi praina koju on dodime pala na n

da ne postanemo prokieti kao to je on!"Overei su jako povredile Habiba. Krenuo je prema dvorani za skupove, a tam

je Hasan od Basre izgovorio nekoliko reenica koje su Habiba pogodile pravosrce, tako da se onesvestio. Zatim se pokajao. Shvativi ta se dogodilo, HasanBasre ga je uzeo za ruku i umirio.

Dok se vraao sa skupa spazio ga je jedan od njegovih dunika i spremio se pobegne.

"Nemoj da bei", doviknu mu Habib. "Do sada si ti morao da bei od menesada ja moram da beim od tebe."

Nastavio je da ide gradom. Ona deca su se jo igrala. Kad su ga ugledala ponsu povikala.

"Evo dolazi Habib pokajnik. Beimo, da praina sa nas ne bi pala na njega, jersmo grenici pred Bogom."

"Boe moj i Gospodaru!", zajeca Habib. "Zbog ovog jednog jedinog dana ksam se pomirio sa Tobom, Ti si za mene udario u bubnjeve ljudskih srdaca i na strane razglasio moje ime kao simbol vriine."

Potom je obnarodovao: "Svako ko od Habiba bilo ta eli, neka doe i uzme Narod se okupio oko njega i on je razdeiio svu svoju imovinu i ostao bez prebi

pare. Jo jedan ovek je doao oekujui da neto dobije. Poto mu nita nije ostHabib mu dade suprugin ealj. Sledeem potraivau dao je vlastitu koulju i o

Sufi sved i mistid 35


20/135


go. Uputio se ka isposnikom prebivalitu na obali Eufrata i tamo se posvetiooboavanju Gospoda. Svake noi i svakoga dana je uio pod Hasanovim nadzorom,ali nije bio u stanju da naui Kuran, zbog ega je dobio nadimak Varvarin.

Vreme je prolazilo, a on je bio krajnje siromaan. Supruga je neprestano trailaod njega novac za voenje domainstva. Habib je zbog toga napustio kuu i ponovose uputio ka pustinjakom prebivalitu da se posveti molitvama. Kada je pala novratio se svojoj supruzi.

"Gde si ti to radio, kad nita nisi doneo kui?", pitala ga je.

"Onaj za koga sam radio bio je izvanredno dareljiv", odgovori joj Habib. "On jetoliko velikoduan da me je sramota da bilo ta zatraim od njega. Kad doe

pogodan trenutak, on e dati. Kazao je: Ja svakih deset dana dajem platu."

I tako je Habib svakoga dana odlazio u isposnicu da se moli, dok nije stigao desetidan. Tog desetog dana, u vreme podnevne molitve, jedna misao mu je pala na pamet:

"ta mogu da donesem kuei veeras i ta da kaem svojoj eni?"

I duboko je o tome razmiljao. Svemogui Bog je smesta poslao pred vrata nje-gove kue nosaa sa magarcem natovarenim branom, drugog sa odranom ovcom i

jo jednog sa uljem, medom, povrem i zainima. Pratio ih je jedan lep mladi sakesom u kojoj je bilo trista srebmjaka. Stigavi do Habibove kue, zakucao je navrata.

"ta hoete?", upita Habibova supruga, otvorivi vrata.

"Gospodar je poslao sve ovo", odgovori zgodni mladi. "Reci Habibu ovako:Poveaj svoj uinak, pa emo i mi poveati tvoju platu.

Rekavi to, on ode. Predvee je Habib krenuo kui, postien i tuan. Kada se pri- bliio kui, miris hleba i kuvanog jela navalio mu je u nozdrve. Njegova supruga potra da ga pozdravi i obrisa mu lice i bee prema njemu nena kao nikada ranije.

"Muu moj", uskliknula je, "ovek za kojeg radi je veoma fini gospodin,velikoduan i pun ljubavi i dobrote. Pogledaj ta ti je poslao preko jednog prijatnogmladia! I taj je mladi rekao: Kada se Habib vrati kui, reci mu: Poveaj svoj ui-nak, pa emo i mi poveati tvoju platu."

Habib je bio zapanjen.

Sufi sveci i mistici oleuijdittsninzvNastao udrevnoj tradiciji Daiekog istoka, kao deo putaTao Shin Sena - puta razbijanjakon-cepiualnih okova telesnih boiesti. mentalnih zakoenja i drutvenoghaosa, Do4n\rammo5epomoi u oslobaanju duha i pronalaenju emotivnog sopstva, kroz dostizanje jedinstva iravnotee unutamjeg sopstva i spoljnog sveta. Popularan na zapadu, DoJn je iznedrio uni-verzalno primenjivane metode kao StoSuiatsu, akupunktura, joga i razliiitemeditacije. De-

taljne fotografije vebi i autorovi originalni crtei.0bim:200str. Format 16X16 cm mkeko tks

Mi&KBlfcW9ZVEZDA-ndikrezKprtilnistrelqijaSistemastrolokog tumaenja na kome se temelji Ji ing, acteki kalendar i ostale drevne ko-smologije. deli tipove karaktera prema 9 zvezdanih uticaja. Uknjizi moete otkriti komtipu pri-padate. s kojimtipomse slaete, kakav jeva idealni partner, koje zanimanje vamnajvie odgo-vara, kada i kuda putovati i mnotvo vrednih informacija ozdravlju. porodinimodnosima. ma-

terijalnomuspehu i duhovnoj sudbini.Obim: 150str. mekekoriceDaLii: TAI Cl UANI Jl BING- Kortografiji tela i usa

Autor bestseleraTaiiuanimeditaciia razotkriva da su principi Tai ijatemeljno ukorenjeni uJi Dingu i Taoizmu. Svaki pokret Tai Ci tuana (ihistrovano fotografijama) je povezan sa odre-denimheksagramomJi inga. kcji u kombinaciji preobraavaju taoistiku filozofiju u prakti-nu stazu samospoznaje. Vebajui Tai i uanprilagodavarao sebevenimtokovima prome-

nazemlje ineba-popustljivosti itwmayinaiyanga. Krozusavravanjeovih pokreta spoznajemo dazdravotelo pri-rodno pristie iz disciplinovanog i prosvetljenog duha.Obim: 100str. Format14X14cm mekekorks

DaLiu; TAI1UANI MEDfTACUAVerovatno najbolji teorijski i praktian prirunik kineske mudrosti ouvanja zdravlja i tran-sformacije svesti kroz pokret -TaiCi Cuan. Autor praktikuje i poduava Tai i preko 50 godi-na i prenosi namsvoje ogromno iskustvo. Knjiga sadri desetine dijagrama i crtea.Obim:150 str. mekekorice

R. Sajmon- FENGUIKORAKPOKORAK(Ureiivanjevaegdomazazdravtjei sreu)Praktian prirunikza usmeravanje kosmike energije (i)u cilju ureenjaivotnog i radnogprostora - spoljanjeg okruenja prostora ukojemboravite kao i unutranjeg ureenja sta- .... .................... .na. kue, radnog prostora. Primenjujui ovu metodu moete da nauite kako da ostvarite pozitivne promene i na-predak u okviru svoje karijere, kako da postignete veci ugled, zaradite vienovca, kako da u svojoj porodici i meusaradnicima obezbedite sklad. harmonine odnose i zdravlje.0bim:250str. mekekorice

Dtrek Viltm - FENGUI - Savrenouredenji zavausreui napredakAutor jasno predstavlja drevnu kinesku metodu koja vas upuuje utajne kako da ostvarite blagostanje usvomdomu iporodici ureivanjemprostora ukome ivite. Namnogo slika i cttea, ema i grafikona, prikazuje sekako da izgraditeeksterijer i enterijer svoje kue, stana, radnogmesta i svih prostora ukome vamje vano dapostignete prosperitet, do-

bro raspoloenje, zdravlje i blagostanje.0bim:200str. Format 17x21 cm mekekorice

Peter Keldir - FONTANAMLADOSTI - tibetaiislu! vebezapodmladhnnjiDugo uvane tajne tibetanskih lama o podmladivanju praktikovanjemposebnih telesno-energetskih vebi. Uknjizi su objanjene pet jednostavnih tehnika kojima se vrlo brzo posti-uzapanjujui rezultati u pogledu zdravlja i mladalakog izgleda.Obim: 100 str. B6 format mekekorice

EKSTAZAKROZTANTRUKreativni spoj transformiue mudrosti Tantre i zapadne seksualne magije, ovaj prirunik iz pera strunjaka, je pi-san sa ciljemdautie na proirenje svesti i spiritualnu iluminaciju itaoca. Opremljen sadesetinama cttea i mno-tvomfotografija uboji tantrikih poza. Spiritualno ime autora je Svami Anandakapila i uenik je Svami Satjanan-de (Biharska kola joge).0bim:200str. mekekorice

Rei Filip Kaplo: ZEN- STAPANJEISTOKAIZAPADANajznaajnija knjiga savremenog prosvetijenog zervmajstora, zapadnjaka koji seostvario na istonoj Stazi zena.Potpuno praktina knjiga o zenu, po mnogima enciklopedija zena- jednomreju, najvanija knjiga o zenu na na-emjeziku.Obim: 300strmeke korice

RamaaaMabaift SVESNABESMRTNOSTKnjiga razgovora saBamana Mahariijemu kojoj veliki indijski Uitelj objanjava sve aspekte spiritualnog ivota.stupnjeve i prepreke na Stazi Maha Yoge - Oirektne Staze.hsadraja: Znaenje Religije, Misticizma i Filozofije,lluzija iskustva sveta, Potreba zaUltra Misticizmomitd.Obim:200str. mekekorice

Artor Ozbom?RAMANAMAHARIIPUTSAMOSPOZNAJEOzbornje najpoznatiji biograf indijskog Mudraca, ovek koji je prvi zapadu preneo spiritualno uenje Ramane Ma-harija. Ozbornje iveo pored njega 30 godina, aovo delo predstavlja verovatno najbolju knjigu i oivotu i ouenjuRamane Maharija. 0bim:200str. mekekorice

VIZUERIRAMAKRINEVILIvLWIHl l rl i i Vi l l l l l Vl i l aIzvodizJevanelja velikog indijskog Savrenog Uitelja Ramakrine, koji opisuje njegove vizije boanstava, eksta-tine uzlete u vie svetove, fenomene i uda po kojima je postao uveni ekstatini svetac prolovekovne Indije.Obim: 150 str. mekekorice

ri Raraakrina: PRIEIPARABOLEZbitka kratkih parabola kojima je veliki indijski Uitelj, poput koana, vajao i preobraavao svest uenika i sledbeni-ka. Osobenost Ramakrine je bila da je zatransformaciju svesti i spiritualnu poduku davao puno primera iz ivota,pristupanih svimslojevima Ijudi.0bim:250str. mekekorice

Ekanath&Tej Baba: NEZABORAVNISAIBABAIZIRDUAKnjiga okod nas malo poznatom, ali uIndiji uvenomvodeemSavrenomUitelju, poglavaru unutranje spiritu-alne hijerarhije svoga doba (napustio fiziko telo 1918.). Delo detaljno predstavlja ivot i rad jednog Sadgurua,njegova uda, moi i spiritualno vostvo uenika.Obim: 150 str. mekekorice

BauKaluri: SAVRENI UfTEUIKnjiga oivotima i delima petoro Savrenih Uitelja, koji dok su inkarnirani utelima na Zemlji upravljaju celokup-nomspiritualnomhijerarhijomUniverzuma. Poetkomovog veka oni koji su spustili iz boanskih visina svest Ava-tara Meher Babe: Hazrat Babaan, Imperator; Narajan Maharad, Gospodar Srca; Tadudin Baba, Kruna Proroka;Upasni Maharad, Kralj Jogija i najvei od svih, Sai Baba iz irdija, Alahov Fakir.Obim: 150str. mekekorice

ZABLUDAPROSVETLJENJA- nerecionalni idejeJuDijaPrvaknjiga najkontroverznije figure dananje spiritualne scene i istoka i zapada, zvanog prorok anti-mudrosti,oveka koji predstavlja najveu opasnost zasve "spiritualne tragaoce". Ju Di objanjava da jeono to mnogi gu-rui uzabludi zovu prosvetljenje zapravo isti bioloki fenomen. Jedino onda kada smo potpuno slobodni odrazli-itih uslovljenosti nae telo sasopstvenom"izuzetnominteligencijom" moeda oslobodi Ijudsko bie i uini daono bude uprirodnomstanju.0bim:150str. mekekorice


133/135

UMJEM^-liznwn^nqgvmia{onlainnimJuDSOruga knjiga Covekakoga su nazvali i "razulareni iva'. uniStnelj Sveiova i svih spiritualnih iluzija. Ako volite po-bunu, bure radikalizma. totalno razbijanje iluzija, voteete iovu kritiku naih tvota i stavova. Ju Oli razbija svakusigumost, kri sva pravila i nemilosrdno razotkriva naSeunutranje slabosti koje rabe trgovci u svetombiznisu".Obim: 150 str. mekekorice

TejBba: VATREMASTAZA- IHTUALHODMUAPOVATRIKnjiga oritualu koji potie iz drevnih Samanskih vremena, obred proienja celokupnog tela i svih nivoa svesti,koji je upravo autor {DuSanDoblanovi Jhmny) pre 7 pdina doneo i unau zemlju i postao njegov najpoznatijimajstor. Jo jedna Staza zaneustraive i knjiga koja vas odvodi na nju. Obim: 120 str, mekekorice

OonSendifenFENGUIASTROlOGUA-PmaiiikzeorptlBlaiastrologijiKidevetzvezda.Zasniva sena filozofiji Ji Binga i sastavni jedeo tradicionalnekote feng uija. Autor pitkimi razumljivimstilomobjanjava osnovna naela ovog pristupa i ukazuje kako se moemo sluliti astrologijomdevet zvezdada bismodobili bolji uvid u sopstvene potencijale. unapredili odnose sa prijatefjima. porodicomi paftnerom. odabrati posaokoji namnajvie odgovara. razvili intuiciju i otkrili koje su to godine i meseci u njima najpovoljniji zauvodenje pro-mena usopstveni ivot 0bim:235str. mekekorice

NARUITE BESPLATAN KATALOG NA TELEFONE 01 1/ 3285-949 i 01 1/ 631-820

ilibo adresu: ESOTHERIA Marala Birjuzova 13,11000 Beograd e-nfafl:[email protected]
mailto:[email protected]:[email protected]


134/135

IP - KaTa.n0 r n 3 au .Hja y ny6j inKau Hjh ,apoAHa SnJiHOTeKa CpDHje, Eeorpaj*

2 1 . 2 2 2 . 1 - 3 64 1 . 3 3 68 - 3 6

TAP, fepHH, eji-flHHS u f i s v e c i i m i s t i c i : e p iz o d e i z

Sp o m e nic e s v e t a c a " / F a r i d e l - D i n A t a rr e v e o A l e k s a n d a r u s i d . - 1 . i z d . -e o g r a d : E s o t h e r i a , 2 0 0 5 ( B e o g r a d :k a d em s k a t a m p a ) . - 2 5 7 s t r . ; 2 1 c m . -L a t ic e h i l j a d u l o t o s a : e d i c i j ap i r i t u a l n o s t i I s to k a )

r e v o d d e l a : M u s lim S a i n t s a n d M y s t ic s /a r i d a d -D i n A t t a r . - T i r a 1 . 0 0 0 . - S t r: N a po me na g la v n o g u r e d n i k a / [ V l a d i m i ra d i ] . - U v od : s t r . 1 1 - 2 2 .

S B N 8 6 - 7 3 4 8 - 2 0 2 - X

) Cyd)H3aM b )C b c u h - MycjiHMaHH0B IS S .S R - ID 125294092


135/135

Ferid el-Din Atar (Ziveo krajem 12. i poetkom 13. ve je jedan od najveih sufi Savrenih uitelja (Sadgurucenjen je kao jedan od najveih persijskih pesnika. Cuvmu je delo Zbor ptica u kome je pesniki opisao ptovanje due kroz sedam nivoa do Boga.Ovde je opisao najpoznatije sufi mistike kroz kratke priz njihovog duhovnog ivota.

Kazivanja svetaca upravljaju ljude da se odreknu sveda meditiraju na budui ivot, da vole Boga, i da

priprei^iaju za svoje poslednje putovanje. "Moglo bi se da u celoj Tvorevini ne postoji bolja knjiga od ove....Svako ko je pravilno proita primetie koliko je araljubavi moralo biti u duama tih ljudi da bi iznedrili takdela i rei kakve su uinili i rekli." (Ferid el-Din Atar)

V

ferid el-din atar - sufi sveci i mistici

Documents