farmaceutska delatnost

8/18/2019 farmaceutska delatnost

1/32

FARMACEUTSKO

TEHNOLOSKE

OPERACIJE

I

POSTUPCI,

ORGANIZACIJA

FARMACEUTSKE

PROIZVODNJE

ZA

1.

r

2.

RAZREI)

'

qnrfe"


2/32

FARI\4ACIJA

11zrr

ju

i

prema

propisima

farmakopeje.

i

iSpitivanjem

lekova

i lekovitih

soprt

.i.

Tndaci

farmaciie

I

Nabavk4 ispitivanje

i

iaatlivanje

lekova

FARMACEUTSKE

DISCIPLINE

-sa

nau6nim

razvojem

farmacije

doslo

je

i

do

nastanka

i

izdvajanu'a

pojedinadnih

grana

farmacije,

odnosno,

farrnhceutskih

disciplina:

enjuje

najpogodnije

metode

za izalad'u

razliditih

lekovitih

oblilc4

odnosno

*T trf*i.y*ti

dobila

je

prema

grckom

lekaru

claudius

Galenus

koji

je

delovao

u

pergamu

u

Maloj

Aziji

i

u

proizvodnju

lekova

n

veliko

odnosno

za

fabridku

proizvodnju.

Farmakoqnoziia

a biljnog,

fivotinjskog

i

mineralnog

porekla-

U uiem

smislu

ON>

Sto

znadi

lek,

otov

ili

droga

i redi

>

ito

MATERIJE

zrVOrnvrsroG

poREKLA

Drogu

ispoljavaju

lekoviti

efekal

Ova

fizioloSki

aktivnl

redstavljati:


3/32

AKTI4{I

PRINCIPI

koji

se najde5ie

koriste

i

izdvajaju

iz droga

su:

eterska

ulj4 alkaloidi,

sluzi,

glikozidi

(heterozidi),

pekini,

tanini...

Farmaceutska

hemiia

'je

farmaceutska

disciplina

koja

na celom podrudju

organske

i anorganske

hemije

pronalazi

i

ispitujejedinjenja

koja

deluju

kao lek

ili

se mogu iskoristiti

zaiz:adu

lekova-

Kliniika

biohemiia

S:c.

-proudava

hemijski

sastav i

procese

u zdravom

ljudskom

organizmu,

a takotte

i

promene

koje

nastaju

kod

oboljenja-

Svoje

izudavanje

najdeSde

temelji na analizi

telesnih tednosti

i elakreta-

Bromatolosiia

-je

nauka

o hrani, a

ona

se bavi

prouEavanjem

i analizom

svih sastojaka

hrane, a takode

i kontolom

Zivotnih namimica-

Naziv

je

dobilaod

grdke

redi

(BROMAn

Sto znadi hrana-

PORED

OSNO\TNIH

FARMACEUTSKIH

DISCIPLINA

NEKE

GRANE

I

DISCIPLINE

SU ISTOVREMENO

I

MEDICINSKE

I FARMACEUTSKE:

l:

:

.}

Farmakologija

-

>

Farmakoterapija

Farmakoloeiia

-je

nauka

o lekovim4

ona

prouiava

delovanje

leka

na

organizam i

organizma na lelg

takode

se

bavi

pronalaZenjem

novih

Iekova i njihovim

ispitivanjem.

Ona se sastoji iz dve

osnovne

grane:

leka-

Farmakoterapia

-je

primena

lekova na

organizam u

swhu ledenja

Farmakosrqfija

-je

disciplina

koja se

bavi

propisivanjem

lekova

na recept

Tolcsikoloqija

-proudava

Steho

delovanje

razliditih

supstanci

na

organizam

i

pronalazi

naiine i sredsfva

za ledenje trovanja

(ANTIDOT)

-

-

-

protuotov

Dozoloeiia

-je

disciplina koja

se bavi odreclivanjem

kolidine

odnosno doze

u terapiji

lijekovima

Kl i ni

i

ca

-fa

r

m

a ko

I o

e

i a

-je posebna

specijalnost

koja se bavi

terapijgr u

specifidnim

klinidkim

sludajevima-

ZNAEENJE POJMOVA:

sredinu organizma

tj. u

krv ili

limfu,

desto se naziva

i apsorpcija-

Adsoroci-ia-je

vezivanje

nekih supstanci

samo

pow5inski

(antidot

aktivni ugalj)

Farmakon'lek

ohov, droga-

Ovaj

pojam

u isto weme

ozradava

i

lek

i otov

zbog

toga

Sto

ista

supstanca zavisno

od

okolnosti moZe

delovati i

korisno

i Stetno.

Da li

ie

neki

lek delovati

toksidno

zavisi

pre

svega od

primenjene

doze

(koliEine).

Ako

se

da u prevelikoj

kolidini

svaka

supstanca

deluje

Stetno. Pored toga

lek moZe

biti Stetan

i kod

preosetljivih

osob4 zatim

u

sludaju

prisutne

neke

hroniEne

bolesti

ili

pri

uzimanju

jo5

nekih lekova-

dak

i

s_upstance koje

se koriste u

ishrani

mogu biti

Stetre npr. kuhinjska

so

(NaCl)

koja

se unosi svakodnevno

kao zadin.

Stetnaje za

pacijente

koji

boluju od kardiovaskulamih

oboljenja posebno

hipertenzije-visokog

krvnog

pritiska

koji

se

uno5enjem

NaCl-a

povedava-

Ovi

pacijenti

mor4ju

unositi

manju

kolidinu

NaCl-a-

Indikaciie-pokazatelji.

Predstavljaju

svb

bolesti i

slulajeve

zakojeje

namenjen

neki

lek

npr. acetil-salicilna-

kiselina

(aspirin,

andol,

acisal)-sniZava povi5enu

telesnu

temperaturq uklanja

ili

ublaZava stabije

bolove, deluje

protiwpalno

i antireumatski,

a

takode

spredava

zgruSavanje

krvi.

Prema

tome,

indikacije za

primenu

aspirina

su:

poviSena

telesna

temperatur4 glavobolja,

zubobolj4

upalna

stanj4

reumatske

bolesti,

a

kao

preventiva

se

primenjuje

kod kardiovaskularnih

oboljenja

u maloj

dozi kao

antikoagulans.


4/32

Nusooiave

'su

nezeljeni

efekti do-kojih

ponekad moze

do6inakon

primene doticnog

leka

Najdesde

nuspojave

ili

eZeljeni

efekti

su probavne

smetnje

iii

nete

alergijske

reakc[je.

APLIKACIJALEKOVA

;tfiffi:;J*,t:

primene

leka

na

organizam'

Red

nastala

je

od

latinske

reEi

sto

znaci

zantttti,

-svi

lekovi

deluju

na dva

osnovna

nalina:

l.

2'

izar&

odnosno

apliciraju

najednom

mestu,

a zafim

se rastvaraju,

sistem4

odnosnq

organanakoje

6e

ispoljid

svoj

efekat.

Ovi

lekovi

u.

pri

tome

lek prolazi

\

,

takl

Enteron_crevo,

t

direktno

ublaZava

sluznicu

lekovi

resorbuju

se preko

sluarice

pludnih

lako

isparljivih

tednosti,

aerosoli

(teEnosti

neki

praSkovi.

i to

najdesde:

supkutano,

intavenski

i intramuskularno.

leg

crijev4

odnosno,

rektum.

Lekovi

uneseni

rektalno

mozu

LEKOVI

-su

proizvod

koji

se

primenjuju

radi

lelenj4

suzbijanja,

otlcivanja

i

spreeavanja

bolesti

kao

i

adi

drugih

Prema

tomg poied

lekova

u'uzem

smislu

reci,

tu

se

ubrajaju

i sredstva

za

ijagnostiku

enekihtunkcijaiorgan,a-

-

-'

Yrste

lekwa:

I. gotovi

lekwi

2.

3.

4.

ranai

zaustavljanje

lo-varenja

5.

6.

zubotelniCkimateriial

7.

svi

proiarcdi

zakoiki

odobreni

lao

lek

Gotovi

lekovi

;fi.:t# ft

iaatleni

indrutijski

ili

laboratorijski

koji

se

primenjuju

u

onom

obliku

i

pakovanju

u

kome

ih

proizvodad

puira

su

jer.

ih

izrattuje

maglstar

farmacije.

Izratluju

se

leka

i

koliEina

wih

sastojaka

Magishalni

lekovi

neposredno

pre

izdavanja

pacijentu

oratoriji,

za

ek

obi.no

'

l{os3o

ProslciPcije'

pase

mosu

,#lJtl.}T;fil


5/32

galenske

lekove se ubrajaju

npr.

cinkova pasta"

bademova krema"

tedni

puder,

mentol-mixtura, tigrova

mas losion za

p

itrij azu, sumpoma mast.

Zavojni

matertjal

i sredstva za

iivenie

rana

i zaustovlia4ie

lotarenia

-cat

gut (ket gut)-topivi

konac

koji

se

resorbuje u organizmu.

Oni se

pmve

od ovdijih criev4 a

prvobitno

od

madijih crieva

-kopde,

komprese, zavoji, fl asteri...

Zub ot ehniiki materii

al

-cementi,

legure za

plombg porcelan, plombe....

Svi oroizvodi zakonski

odobreni

kao lek

-dijagnostidka

sredsfv4 kontrastna sredstv4 kontracepcijska

sredstv4

proteze....

DOZIRANJELEKOVA

-doziranjem

lekova bavi

se

grana

farmakologije-dozologija

Doza

je

kolidina leka

namenjena

pacijentu.

Rjed

nastala

je

od

grEke

redi

Sto znaEi dar ili davanje.

Kolika

6e doza

biti

primenjena

kod

nekog

pacijenta

zavisi

od vi5e faktora:

od uaasta do dob4

od

telesne teZine

odnosno

konstitucije,

od

jadine

lek4 od stadijuma

bolesti, od kombinacije

s drugim

lekovima u

terapiji,

na doziranje utide

i dojenje

ili fiudno6a

(ier

utide

na novorodende)

Vrste'doza:

'

'':

pacijenata

terapijska doz4

naziva

se

jo5

i srednja pojedinaEna

doza

SPD. Jedino za decu to ne6e

biti

ujedno

i

'

terapijska

doza-

razlikuju

se dve maksimalne doze:

I

Mal


6/32

I mala

kaSika

5ml

I

velikakaJika

15

rnl

caiaza

liker

25ml

daSazavino

l00ml

daSazavodu

150-200m1

Kod

lekova

jadeg

delovanja

doziranje se

vrsi

kaparjkorq mora

se koristiti

mettunarodnim

konvencijama

koja

ima

tadno

propisan

otuor

za

otkapavanje.

lg

vodenog

rastvora

ima

20

kapi

tzv.

standardna

kapaljka propisana

nola-

Za

masti se

vr5i

uporetlivanje

sa

nekim predmetima

iz

zrosi

oko

lg

a veliEine

:rna

graSka

iznosi

0,lg

FARMAKOPEJA

eJe:

-pna-:l-uz]ena

potpuna

farrnakopeja

izdata

je

1933.

godine

PHARMACOPOEA

TGosLAVIcA

EDITIO

PRIMA

GHruGD

;itflffi1fiiffi*J.

1e51. godine

PIIARMAcoPoEA

rucoslAvrcA

EDrrro

sEcuNDA

eH

ruc

rD

ili

1972'

godine

PHARMACOPOEA

rucosLAVIcA

EDITTO

TERTIA

eH

ruc m)

JE

1984.

gOdiNE

PIIARMACOPOEA

JUCOSIAVICA

EDINO

A'ARi'GH

ruG

IV)

ili

farmakopejq

svetska

zdravstvena

organizacija

iztala

je

intemacionalnu

INTERNATIONALIS

(p.L).

u

ovoj

farmakopi;i

no-"ot

i"tu,"je

latinsk4

a

anskom

jeziku.

PHJUG

II/

Farmakopeja

se

sastoji

iz dva

dela:

SadrZi

uvod,

upute

i

defini

isnirirro-i- rrraaa Li^r^xr-^ :

tjl

jronstanle,

ispitivanje

stepena

distoce,

hromatografske

metode,

ffiIl?:.*,'i l:l':.*i,'^*ru:"::::yl'?1':y*1tu-:.;;fi;"F4;iir;rffi;;;"*ffi:ffii";.ffi:';

i**"X*ilt,l*:::,--t

"ll*,:=:111

.9't"t9",

t"ur".

i

r',.i,*.

r"bu;;:;;:""1"i1ii?iiil 11il1?:f'#iiit;

ffi";'gg:3f"::#**3^'-"::T^T,".11T:: :;{G;;ifi

-"""*iil'ffi

;r'#i""#:i-:ff

il:;

t-t3l1y:e

j1s{anica

3a

kojoj

se

ona

nerazi.

rnae*-porJ'uJ1uins#;i

Drugi

deo

farmakopeje

naziva

se

m

zako-nski

odobreni

i

navedeni

u

famrakopeii.

o ovim

lekovima

nanisrne

qr

nni 99::.*"jl

*

supstaoce.

Organoleptidko

je

ono

Sto

moZemo

odrediti

prisustvo

dotidne

supstance.

Ispitivanje

u

organizrnu

dovjeka.

Odrettivanje

je

6


7/32

*

+

*

*

+

*

,::+.

*

LEKOVITI

OBLICI

*

AOUAE

AROM4TICAE

-

aromatidne

vode-su

tedni lekoviti preparati

dobijerii

rasfvaranjem

eterskih

ulja

u vodi

uz

dodatak

etanola-

*

BACILLI

MEDICATI

'lekoviti

Stapidi

su

preparati

u obliku

Stapiia namenjeni

za

uno5enje u telesne

Supljine.

Na

sobnoj

temperaturi

su

dvrsti, a na

temperaturi

tela

se tope.

*

CAPSULAE

MEDICNALES

'lekovite

kapsule

ili

daurice

od

Zelatina duguljastog,

ovalnog

ili

okruglog

oblika

sadrZe lekovite

supstance

u

obliku

praha,

zrnaca

ili

tednosti

coLLyRa

- su

vode

za odi.

To

su sterilni, te6ni

preparati

namenjeni

za ispiraaje

oka-

ggNSPEfGEyfU'

su

pra5ci

za

posipanje.

To

su

praSkasti

lekoviti preparati

namenjeni za

nanosenje

na

obolelu

ili

poweclenu

koZu

ili

sluznicu

DECOCTA

- vodene

iscrpine

droga

D4YUUEM:

su

podeljeni

pra5ci.

To

su

pra5kasti

lekoviti preparati

namenjeni

za

oralnu

primenu.

E46 AIES-

emulzije

su tedni

preparati

mledno

bele boje

po

definiciji

naminjeni

za oralnu

primenu

W|MCTA

-

ekstrakti

su tedni, praikasti

ili

grudvidasti

preparati

dobijeni

iscrpljivanjem

i.tiunog

principa

iz

droge.

GELATNAE

MEDICNALES

'

lekovite galerte

su mekani preparati

namenjeni

za

nanoSenje

na

obolelu

ili

povretlenu

koZu

iii sluznicu.

Nakon

nanolenja

osuie se

i

ostave

proziran

film.

GMNUI-ATA

-

lekovite

granule

lekoviti preparati

izratleni

u

obliku

rnaca-,NajdeSie

su namenjeni

za

oralnu

primenu

W:kapi

su

teinilekoviti

preparati

namenjeni

za oralnu

primenu, doziraju

se

kapaljkom.

NFUNDIBILU

-

infuzijski

rastvori

su sterilni

tedni preparati

koji

se

unose

intaveniki, obidno

u

ve6oi kolidini

postepeno

kap

po

kap

NFUSA -

su

vodene

iscrpine

droga

INHAI-4TIONES

-

inhalacije

su

preparati

koji

se apliciraju

udisanjem.

Mogu

biti u

obliku:

gasov4

pare

lako

isparljivih

tednosti,

neki

praSkovi,

aerosoli

itd.

TN.JIECTIONES

-

injekcije

su

sterilni preparati

namenjeni

za ubrizgavanje

u

potkofrro,

mili6no

tkivo

ili

venu.

LINGUALETTAE

- su tablete

koje

se apliciraju

na sluznicu

ispodjezika

odakle

se

direktno

resorbuju

u krv

BUCCALETTAE

- tablete koje

se

apliciraju

na

slumicu

obra'a

LINIMENTA

-

mazila

su

teini

preparati

namenjeni

za utrljavanje

u

koZu.

Red

je

nastala od latinske

redi

Bto

znadi

utljati,

uribati.

Najde5ie

se

primenjuju

kao antireumatici.

LOTIONES

-

Iosioni

su tedni preparati

namienjeni

za di5denje

i negu

koZe.

MACEMTA

su vodene

iscrpine

droga

MIXTUME

su

vodeni

rastuori

dobijeni

rastvaranjem

viSe

lekovitih

supstanci

ili

meSanjem

teEnih

lekovitih

preparata-

Primenjuju

se

oralno,

a

doziraju ka5ikom.

* MUCIITTGNES-susluzi

*

OCULENTA

- su masti

za

odi

+

OCULOGUT:TAE

-

su kapi

za

odi,

izadeni

sterilno

*

ONBLETTAE

- su tablete

koje

se

sisaju u ustima-

Najde5ie

su namenjene

za ledenje

infekcija

sluznice usne

duplje

i

grla

OTOGaTTAE

-

su kapi

za uho

PASTAE -

su lekoviti

oblici

tipa masti

koji

sadrZe ve6u

kolidinu

nerastvorljive

praikaste

supstance

umie5ane

u

masnu podlogu,

Evr5ce

su

i

Zilavije

od masti

i nakon

nano5enja

ostavljaju

trag (obojeni)

npt. iinko.tou pasta

-

bela

zbog

cinkovog

oksida

PULWRES

-praSci

RHINOGUTTAE-NANSTILIILE

-

su

kapi

za nos

SAPONES

MEDICNALES

- lekoviti

sapuni

$ruEI:

su

gusti,

tedni

preparati

koji

sadrZe

veii procenat

saharoze,

namienjeni

su

za

oralnu

primenu

SOLUBLETTAE

'su

tablete

koje

se

pre

upotrebe moraju rasfvoriti.

Dobijeni

rasfvor

koristi

se

za

spoljainju

primenu

obiino

za obloge,

kupke,

dezinfekciju

ruku, ispiranja

i sl.

SOLWIONES

MEDICINALES

-

lekoviti

rasrvori

SPEC/ES-

dajevi

SUClili

SUCCI -

su sokovi (odnosi

se na voie)

SUPPOSUORa

'lekoviti

depidi -

su dozirani

lekoviti

preparati

namenjeni

za rektalnu

aplikaciju.

Na

sobnoj

temperaturi

su

dwsti, a na temperaturi

tela

se tope

i otpuitaju

lekovitu

supstancu.

SUSPENSIONES

MEDICINALES

-

lekovite

suspenzije

-

su tedni

lelioviti preparati

koji sadrZe

veiu

kolidinu

nerastvorljive

praskaste

supstance.

Izdaju

se

s

napomenom

-

pre

upotebe promuikati.

TABLETTAE.

TABULETTAE

-

su dozirani,

6vrsti,

lekoviti preparati

okruglog

ili ovalnog

oblika

dobijeni

komprimovanjem

ganulata

u

tabletir

maSinama (maiina

koja

pravi

tablete).

pored

osnovne Gkovite

supstance

sadrZe

i

neke

dodatne,

ku9

{o

je

skrob

koji

u probavnim

sokovima

bubri

i

omoguiava raspadanje

i rastvaranje

t_u l:]::

SadrZe

i supstance

koje

daju

dvrstodu

tabletama-

ftomprimovanje-sabijanje-pod

pritiskbm)

-

TNCTUME

- vodeno-etanolne

iscrpine

droga

TRITU-MTI2NES

-

su

pra5kasti

lekoviti preparati

izradeni

od

supstance

wlo

jakog

delovanja

uz

dodatak

neke

neutralne

praikaste

suPstance.

Trituracije se izraduju

radi lakSeg

odmeravanja

*p--ttrn".

jalog

delovanj4

kao

neutralna

supstanca

najde56e

se

koristi

lakl';oza-

Trituracije

se iaaduju

l'r

,-up..i

poznatoj

,uzrn".i-rrpr.

l:l

,

1:10

,

*

*

*

*

*

*

*

*

*

*

*

*

*

*

+

*

+

*

*

*

+

+

+

*

*

+


8/32

*

*

*

*

**

*

,r

+

*

+

+

+

l:100'

Ekshakt

beladone

izraden

u

odnosu

l:l

Iftd

se

izrneri

I

garn

titurata

u njemu

se

nalazi

0.5

elcshakta

beladone.

eni

rastvaranjem,

suspendovanjem

ili

emulgovanjem

enje

na povretlenu

ili

obolelu

kofu

ili

sluznicu.

vaginalnu

aplikaciju

arljivi preparati,

dobijeni

iscrpljivanjem

iz

drogu

SERA-ANTITOKSINA

- su

serumi

i

protuotovi

YACCNA

rektalnu

upotrebq

najde5de

deluju

lokalno

adu

hranjivih

supstanci

kapljica

ili

praha

velidine

0,5-5

milcometara

samo

jedne

supstance

bez

granuliraqja-

(Komprimete

od

-

spoljalnjeg

i

unutalnjeg.

To

omogudava

postepeno

6e

tablete

su

tablete

koje

se

pre

upotrebe

rastvaraju

u

rastvor

se unosi

ora.lno.

sposobnost

da

zamenjuju

jone

sajonima

iz

probavnog

tablete

za implantacijq

se apliciraju

ispod

koZe

na

kojoj

se napravi

mali

hirur5ki

rez

hormone

koji

se

postepeno

otpustaju

u

duZem

vremenskom

periodri,

nekoliko

nedelja

ili

flastera

koji

se

aplicira

na

koZu

i

resorbuje

preko

koZe.

Ovako

APOTEKA

se

bavi

nabavkonr'

isnijiyanjg-m,

izratlivanjem

i

izdavanjem

lekova

i lekovitih

supstanci,

naziva

d

anadi

skladi5te

ili

slagali3te.

Za

strudno

i kvalitetro

obavljanje posla

svaka

apoteka

I

Prostorija

za

lako zapaljive

i

eksplozivne

materije

I

Prostorija

za pranje

laboratorijskog

posutla

OFICNA

sa

pacijentom.

Oficina

mora

biti

opremljena

radnom

a

i

ona

se

naziva

receptura-

U

oficini

iu

lekovi

odvojeni

. Pored

lekova

u uZem

smislu

u

oficini

se

nalaze

raztiCiti

prema

receptima

lekara

ili

bez

recepata

Lekove

prem

izdavati

bez

recept4

moZe

izdavati

farmaceutski

iehni

se

za

ove

preparate

preteftro

koristi

inazizengleskog

j

TATENJALKA

-je

prostorija

u

kojoj

se duvaju

zalihe

lekova

i

ostalih

preparata

ovde

se drzi

i apotekarsko

posut[e.

GALETTSKAI-ABOMTORUA

-slufr' za'

izradu

galenskih

i

magistalnih

prypa{ata-

Mora

biti

opremljena

radnom

powsinom,

vagam4

apotekarskim

posudem

i

supstancama

neophodnim

za

iaadu

lekova_

ANALITICKA

IABOMTONJA

-slnti

zz

identifikaciju

lekova

i

lekovitih

supstancir-.Ako

apotekl

nema

potebnu

prostoriju

za

analitidku

laboratoriju

mora

imati

izdvojen radni

sto

sa

precianom

ili

analitidko* nugo* i

ormar J

pot

urri- r rg- nri.u.

ASEP

TICKA

I.4B O

MTO

RIJA


9/32

-sluZi

za izradu

sterilnih lekovitih

preparat4

takode

ako apoteka

nemaza

ow

laboratoriju

posebnu prostoriju

treba da

ima

aseptidku

komoru.

Aseptiika

komora

obiEno

se sastoji

od

staklenog

ormari6a

ili

vitrine,

na 6ijoj

prednjoj

shani se nalaze dva

otvora

za

ruke,

u unutra5njosti

komore

na

te

otuore

su fiksirane

sterilne rukavice.

U

samoj komori

se

nalazi

mala

precizna

vaga

sa

garniturom

tegova

Na

gornjoj

strani komore postavljenaje

UV

lampa

koja deluje

baktericidno. Pri radu

u

aseptidnoj

komori

sve

posude

i

supstance zainadu

leka

prethodno

se sterili5u

i

onda unesu u komoru.

Rad se obavlja

tako da

se

ruke

stave u rukavice

i

u unutrainjosti

komore iaattuje

lek.

PROSTONJA

ZA LAKO ZAPAIJIVE

I

EKSPLOZIWE

MATENJE

-mora

imati betonski pod,

ventilaciju,

metalna vrata-

U

ovu

prostoriju

ne sme se unositi

otvoreni

plamen.

SOBA ZAADMNISTMCIJU

-freba

da ima neophodnu

strudnu

literaturu

za obavljanje

apotekarske

delafirosti.

Takode mora

imati kajige

evidencije

lekova sa

posebnim.redmom

izdavanja-

.

SOBA

ZA DEZURSTVO

-mora

biti opremljena

zvonom

i

otvorom

za komunikaciju

sa

pacijentima

u nodnoj

sluZbi. Pored toga treba

da ima i

leZaj

za odmor

defurnog

farmaceuta-

PROSTORIJA

ZA

PMNJE IABOMTONUSKOG

POSUDA

-ova

prostorija

teba da

ima toplu

vodu

i radne

povr5ine

neophodne

za odriavanje

laboratorijskog

posuda-

desto

apoteke nemaju

posebnu

prostoriju

nego

je

ona deo

galenske

laboratorije opremljene

za

ovaj

posao.

.

SANITARNI

CVOR

-treba

da

ima toalet i tu5

kojije

neophodan

radi

moguinosti dekontaminacije

akoje

to

potrebno.

Poslove

odnosno radove u

apoteci predstatljaju

receptura,

defelaura

i

implirovanje.

-obuhvata

poslove

izdavanja

lekova na

recept i

u

rudnoj

prodaji,

zatim iaadu

lekova

ex

tempore i

za ispitivanje

lekova

i lekovitih

supstanci.

-predstavlja

narudivanje i nabavku

nedostaju6ih

lekova u ve6oj

koliEini,

njihovo

pakovanje,

sipanje u

bodicg

punjeDie

kutijica

mastima i

postavljanje

signatura

i

sl. Defektura

takode

predstavlja

iznoSenje lekova

iz

materijalke

i

slaganje

na

police

u

oficini.

-je

punjenje

stojnica

i

ladlica

nedostajuiim

materijalom.

Red

je

nastala od latinske

reii

Sto znadi

napuniti.

CIJVANJE LEKOVA

Lekovi

i lekovite

supstance

duvaju

se u

posudama

koje

se nazivaju

stojnice.

Stojnice

su izradene od stakla

ili

porculan4

a oblikom

i

velidinom

su

prilagodene

odredenom

agregatnom

stanju.

Na svakoj

stojnici nalazi

se

etiketa

sa

nazivom

leka

odnosno

supstance.

Ona se naziva

signatura-

Red

nastala

je

od

latinske

redi

Bto zna6i

oaaditi,

obelefiti.

Signatura

mora

biti

postavljena

na

stojnicu tako

da

se ne moZe

skinuti.

Teinosti

se

duvaju

u stojnicarna

od

stakla uskog

grla

sa bruSenim

staklenim

zatvaradem

(Eepom).

Praikaste

i

lqistalne

supstance -

duvaju se

u

staklenim

ili

porculanskim

stojnicama Sirokog

grla

sa bru5enim

zatvaradem.

Masti

-

se

Euvaju

u porculanskim

stojnicama

sa

Sirokim

oftorom.

Masna i etersla

ulia

-

Euvajt se u

stojnicama

sa

posebno

prilagodenim

otvorom koji

omogudava da se vi5ak

kapi

nakon

sipanja

waf.anazad

u bocrl

a ne sliva

niz spolja5nje

zidove

boce.

kkovi

osetljivi

na

svetlo

-

duvaju

se u

stojnicama

od tamnog

stakla

ili

zamotani

u tamni neprozirni

papir

Lako isparljivi

lekovi -

duvaju

se u dobro

zatvorenim

stojnicama na

temperaturi

do

ili

ispod 25oC

Serumi

i

vakcine

-

duvaju se na

temperaturi

od

2oC do

lOoC ali

se

ne

smiju smrznuti

(u

friZideru).

L

EKO

VI

SLA B

IJEG

DELOVANJA

-signatura

je

be14

a

naziv

leka napisan

je

cmim

slovima-

LEKOYI

JAKOG

DELOVANJA

REMEDU SEPARANDA)

-6uvaju

se

odvojeno

od

ostalih lekova

-signatura

im

je

bel4

a

naziv

leka

napisan

crvenim

slovim4

ispred

naziva leka

nalazi se

aak

jednog

krsta

'na

signaturi

i

na

poklopcu

stojnice

mora

biti navedena

makimalna

pojedinadna

i maksimalna

dnevna doza


10/32

-Cuvaju

se

odvojeno

od

oshlih

lekova

i

to

pod

kliudern

-signatura

im

je

crn4

anazl

leka

napisanbelim

slovima

-ispred

naziva

leka

nalazi

se

znak

Avi

nsta

-su

lekovi

koji

deluju

na

centalni

neryni

sistem

-na

signaturi

i na

poklopcu

stojnice

mora

biti

navedena

maksimalna

pojedinadna

i maksimalna

dnevna

doza

kljudem

prometa

i izd;avarrja

cija

lek4

kolid

tako


11/32

l

i

I

t)

::

> Yehiculum.

menstruum-constitnens

i

-ie

nosilac

oblika

lek4

kod

rastvora

to 6e

biti rastvarad

najdesie

vod4

kod

masti

masna

podloga

kao

npr.

vazelin

ili

lanotrn

SUBSCRIPTIO

-ie

deo

recepta namijenjen

apotekaru,

u njemu

se

navodi

5ta treba

izraditi

od

supstanci

navedenih

u

ordinatiu.

pise

se

na

latinskom

jeziku

i to

slaaienicam4

npr.

M.flpulv. (Misce

fiat pulvis)

Sto madi

promeiaj

neka

bude

praiak

ili

M.f.ung.

(Misce

fiat unguentum)

Sto

znadi

promesaj

neka

bude mast

SIGNATUM

-je

deo recepta

namenjen pacijenhi,

sadrfi

uputstva

za

upotrebu

leka- PiSe

se na

narodnom

jeziku

npr.

3x

po

jedna

ka5ika

sirup4 mazati

2x

dnevno

oboljela

mjesta

...

NOMEN

MEDICI

-sadrfi

ime, prezime

i

speciialnost

lekara

koji

je

prepisao

lek

odnosno

recept.

On treba

da bude

overen

pedatom.

Na

privatnim

receptim4

ukoliko

nema pedat4

ovi

podaci

mogu

biti napisani

Stampanim

slovim4 pored

ovoga

-orabiti

i

svojerutni

potpis

lekara-

Na

receptima

za esencijalne

lekove

u

iil.r

plaianju

udestvuje

zavod

zdiavstvenog

isiguranja ovi

podaci

o lekaru

moraju

biti

otisnuti

peEatom.

Takode

mora

biti

napisana

i

Sifra lekara

kome

je

odobreno prepisivanje

eiencijalnih

tekova

NOMENAEGROTT

..:sadrZi.podatke o

pacijentu.

Danas

se uglavnom pi5e

u

gomjem

delu

recepta-

Sadrfi

prezime,

ime

i

adresu pacijent4

zatim

matidni

broj sa

istaknutim

godi5terq

podatke

o osiguraqiu,

SiAu bolesti

i

SiAu leka-

NAJ.ESCE

SKRACEMCE

U RECEPTTIRI

1i

a

od

ili

po (5me)

aa

ana

partes

aequales

od svakog

dela

jednako

-

piSe

se na

receptu

kada

heba izrneriti

istu

kolidinu

dve

ili vi5e

supstanci

pored

zadnje

supstance

i kolidina

ad

do

ili

u

ad

lib.

ad

libitum po

Zelii

ili

po

volii

ad man.

med.

ad manum

medici

lekaru

u

ruke

ad sacc.

ad

sacculum

u

kesicu

ad scat

ad

scatulam

u

kutiiu

ili

kutiiicu

ad us. ext.

a(I usum

externum

za spolinu

upohebu

ad

us. int.

ad

usum intemum

za unutralnlu

upotrebu

ad us.

prop.

ad

usum

proprium

za vlastitu

upotrebu

ad us. vet.

ad

usum

veterinarium

za

veterinarsku

primenu

ad

vitr.

collo amnl.

ad

vitrum

collo amolo

u

bodicu

Sirokoe

srla

ad vitr.

flav.

ad

vitnrm

flavum

u

Zutu bodicu

u

tarrnu

bodicu

ad vit

nig.

ad vitmm

nisum

u crnu

bodicu

ad

vitr.

fusc.

ad

vitum

fuscum

u smettu

boEicu

ad

vif.

zutt.

ad

vitum

zuttatorium

u bodicu

za kaoanie

adde

instill.

adde

instillatorem daj kapaljku

Aq. font

Aqua

fontis

Izvorska

voda

ili voda za oiie

Aq. frieid.

Aqua

frieida

Hladna voda

Aq.

desl

Aoua destillata

Destilovana

voda

Aq.

purif.

4qgapurificata

PreEi56ena

voda

Aq.

pro

iniecl

Aqua

pro

iniectione

Yodaza

iniekciie

Bac.

bacillus

StapiC

b. i. d.

bis in die

2x

dnevno

c.

cum

sa

conc.

concenratus

koncentrovan

cito

hitro,

brzo

D. ili d.

da

detur,

dentur

Daj,

neka

se da neka

se daiu

D.

ad lag.

gutt.

da

ad

lagenum

zutlatorium

daj

u

boiicu za kapanie

D.

s. iliD.

S.

da

signa, detur

siFretur

daj

i obeleZi,

neka

se

d4

neka

se omadi

D.

s.

s.

ven.

Da

sub signo

veneni dai

sa

oznakom otrova

DenL

tal. dos.

ili

D.t.d.

dentur

tales

doses

daj

takvih doza

ili

neka

ll

fiSe

se

pri

se datakvih

doza

ll

prepisivaniu


12/32

Div.

in part

aeq.

ili

D.i.p-aeq.

divide

in

partes

aequales

podeli

na

jednake

delove

podeljenih

oraSaka a

iza

Div.

in

dos.

aeq.

ili

D.i.d.aeq.

divide

in doses

aequales

podgli

na

jednake

delove

slaaienice

mora

biti

broj

praiaka

tz

fiat

fiant

neKa

Duoe

rlr neKa

budu

gmm

gross.

grossus

gutta

tt

ili

gutt

Srub

gns

zuttas

kapi

instill.

M.

ilim.

kapalika

M.f.

rruovw,

rluJ9 4u

prome5aj,

neka

se

prome5a

trar

prome5aj

neka

bude

Prome(ai izdqi anqxi

.IJ.S.

miqce

da

signa

M.f.l.a-

misce

fiat

lege

artis

pro1e.Saj

neka

bude prema

pravilim4

proprslma

rYr.r.

P

ul

v

misce

fiat

pulvis

orome5ai neka hrrrle

nrataL

M.r.pll.

misce

frat

masa

piiularum-

nrnmelai nalla L",l-

Mf,mixt

misce

fiat

mixfura

nrnmaXoi nal2a L"J

M.f.sol.

misce

fiat

sohrtin

prome5aj

neka'bude rastvor

lflqne.

mrsce

Dat

unguenfum

promeSaj

neka

bude

mast

miligam

I

Potrebno

je -pi5e

se

na

receptu

kaEiEE6i-

izdati

vi5e

od

jednog

pakovauja

gotovog

leka

Broj

(mora

posle

Nr

pisati

broi)

pro

adult

I

oructnal

IS

oficinalan

infar

Prv

4

za

odrasle

Iflr

mratruDus

za decu

quantum

saus

quater

in die

koliko

je

potebno

4x

dnevno

S. ili

s.

sign4

signetur

oznadi,

neka

se ozradi,

obeteZl

neta

se

obeleZi

fi

Bez

stil.

ln

qle

jednom

dnevno (na

dan)

sluus

StaDid

raor.

rll

tDl.

tabulelfne

t.i.d-

rgf

ln

ole

3x

na

dan

DISPilTZIONAMETODA

Rp.

Coffeini

0.05

Chinini

sulfatis

.

*,,r

Acidi

ascorbici

aa

0.10

Acidi

acetylsalicylici

0.3

M.f.pulv.

D.t.d-

Nr-X

(decem)

S.

3xl

praSakpopiti

satelnoSdu

t2


13/32

Prema dispenzionoi metodi

podelieni

praici prepisuiu

se tako da

ie

u ordinatiu navedena koliiina supstance

potrebna

za

iedan oraiak .U subslstotiu

se

piie

sbatenica D.t.d.

i

broi oraiaka

koie *eba izraditi.

Izraduie

se tako da se sve koliiine

pomnoie

sa ootrebnim brojem

nraiaka,

ravnomiierno

izmeiaiu, a zatim

nodele.

DIVIZIONA METODA

Coffeini

0.5

Chinini sulfatis

Acidi

ascorbici az 1.0

Acidi

acetylsalicylici

3.0

M.f.pulv.

Div.in

partaeq.

NrX

(decem)

S. 3xl

pra5akpopiti

satedno5iu

Po divizionoj metodi

u

ordinatiu

se

prepisuie

koliiina

supstanci

potrebna

za izradu

svih

oraiaka.

U subslsiptiu se

pifle

slsatenica Div.in

part.aeq.

i

broi

praiaka

koje treba izraditi.

Yasaiu se

propisane

koliiine

i

podele

na

propisan

broi

praiaka.

--.:

Rp.

Sulfuri

praecipitati

.-

-

Glyceroli

aa

10.0

Zinci oxydi

Talci

aa

2O.0

Aquae

purificatae

ad 100.0

M.f.susp.

D.ad vitr.

S. zamazar{e

protiv

akni

FARMACELISKO

TEHNOLOSKE OPERACIJE

-

Gotovo nijedna supstanca se ne

primenjuje

direkho kao

lelg svaku

treba

prethodno

obraditi na odredeni nadin. Svi

postupci

koji

se

pri

tome

priinenjuju

nazivaju

se

farmaceutsko tehnolo5ke

operacije. Farmaceutsko

tehnolo5ke operacije

se mogu kvalifikovati na razlidite nadine, ali

je

najEe5ia

podela

na: mehanidke, fizidke, hemijske, me5ovite.

mehanidke operacije

se ubrajaju:

merenje, odabiranje,

prosejavanje,

usitnjavanje, me5anje, taloZenje, odlivanjg

filtriranje,

cedenje,

centiifrgiranje,

punjenje

boEica

i kutijic4

postavljanje

signatura

i

sl.

isparavanje, sublimacij4

kistalizacij4 destilacij

4

topljenje.

redukcij4 hidroliz4 esterifikacij4 dekarboksilacij4 neutralizacija-

promena

u hemijskom sastavu. Ovde se ubrajaju npr.

sterilizacij4 dezinfekcija i sl.

VAGANJE

-je

farmaceutsko tehnolo5ka operacija

kojom

se

vr5i

merenje

mase

u

apotekarskoj

praksi.

Vaganje se

primenjuje

i

za

merenje dwstih i tednih zupstanci. Za

grublja

merenja koristi se tehniEka

-

tara vag4 azapreciaija se koristi

precizra

laboratorijsk4

odnosno,

analitida vag4

a danas se najviSe koriste elekhonske, odnosno, digitalne

vage.

Tara

vagaje

konsauisana na

principu

poluge

sa

jednakim

kracim4

prema

tome, na lcajevima

poluge

nalaze se okaEeni tasovi

vage,

a

oslonac

je

na sredini. Sa sredine se spuita l6azrUka koja

dolazi do

podeoka

na kojima se

utvrduje kada

je

vaga

u

ravnotefi,

na

postolju

je

poluga

kojom se

vaga

moZe

zakoditi. Pre

vaganja

mora se utvrditi nula

tadka vage

odnosno

tasovi se moraju dovesti

u

ravnoteZu.

Materijal za

vaganje

i tegovi

stavljaju se samo kada

je

vaga zakoEena. Tegovi

se

ne uzimaju

rukom

nego samo

pincetom.

Supstance se ne stavljaju direktno na tasove nego se

vagaju

u apotekarskom

posudu

ili na

plastidnoj

kartici.

MoZe

se u nedostatku

kartice koristiti

papir.

Tegovi

se

postavljaju

na

levi

tas, a materijal

za vaganje na desni.

Nakon

vaganja

tasovi i

postolje

vage moraju

se odistiti.

U

farmaceutskoj

praksi

koristi

se

i

rudna

vaga

koja ne sluZi za

preoiz;o

merenje nego viSe za uporetlivanje

teZina-

Takode ima

polugu

sa

jednakim

lcacima

i

osloncem na

sredini.

Kazaljka koja

pokazuje

ravnoteZu okrenuta

je

na vi5e

tj.

prema

gore.

Rudne

vage koriste se

najdeice za merenje drog4 odnosno

dajeva i slidna manje

precizna

merenja-

USITNJAVANJE

13


14/32

6

Inm

naziys

d1ggg

odnosno

mreZica

sita_

Donji

deo

u

mretice

sita.

Tredi

deo

ala

na

sluznicu

oka

ili

Standardnasita

.r

--

I

grubo

seeena

droga

no

ili

polusitno

sedena

droga

sitno

sedena

droga

u

farmaceutskoj

industriji

koriste

se

razricita

vibraciona

sita na

elekbiEni

pogon.

MESANJF

ih

sa

suP

kas

GTUNUTIMNJE

FILTNMNJE

I4


15/32

levka za vakuum

fiitriranje koriste

se

gud

ili

nui filtri.

Napravljeni

su od

stakla

ili

od

porculan4

na dnu imaju

plodu

od

sinterovanog

stakla-

Sinterovano staklo

se dobije

na

taj

naEin, da

se staklo isitni,

a

zatim

zagreva

dok se ne poEne

topiti.

Tako

se hladi

pri

demu nastaje masa

koja ima

pore

odredene

velidine.

Zavisno

od

velidine

tih

pora

ili

otvora

numerisani

su od G-0

do G-5.

G-5 ima

pore

najmanjeg

promera-

Filfriranje

se

wSi

slidno kao

sa bihnerovim

ievkonl a nakon

filtriranja nud se mora

dobro oprati.

Obidno se

prvo

stavlja u

rasfuor

jake

kiseline,

sumpome

ili

hloridne, ostavi

neko weme, zatim

pere,

ispere

obiEnonr, a

nakon

toga

uz vakuum

i

predi56enom

vodom.

Zatim se cedi,

su5i i

po potrebi

sterili3e.

KOLIMNJE

(CEDENJE)

-toje

farmaceutsko

tehnolo5ka

operacija kojom

se

krupnije

dvrste destice

odvajaju od

teinosti.

Obavlja

se

na taj nadin da

se

na dnu levka

postavi gaza

u

vi5e

slojev4 vata

ili flanelska

tkanina-

Tednost

koja se dobija

kao rezultat koliranja

naziva

se

kolatura- Koliranje

se uglavnom

primenjuje

pri

izradi

ekstraktivnih preparata

kao

Sto su: infi:za dekokta

macerat4 tinkture,

eknakti

i sliEno.

Ako teba

kolirati

rastvor

neke kiseline

ili

baze tada

se koristi

staklena vuna-

PRESOVANJE

-je

farmaceutsko

tehnolo5ka operacija

kojom

se iz materljala

pod

pritiskom

istiskuje

Sto

ve6a

koliEina tednosti. Presovanje

se

uglavnom

primenjuje

pri

izradi

ekstakti\,nih

preparat4

da bi

se iz droge

dobilo Sto viSe aktivnog

principa-

U

farmaceutskoj

praksi

koriste

se

razlidite

mehanidke

prese,

a

za dobijaaje ve6ih

kolidina

i hidraulidne

prese.

KIJNFIKACIJA

-ili

bistrenje

je

farmaceutsko tehnolo5ka

operacija kojom

se

iz

rastuora uklanjaju

destice mutno6e

koje nisu uklonjene

filtiranjem. Klarifikacija

se

najdeSie

obavlja

pomoiu

talka-

MoZe

se wsiti na

taj naEin da

se

talk

polako

sipa

u rastvor uz

me5anje staklenim

Stapidem. Nakon

Sto se

talk

istaloZi,

on na

sebe

veZe, odnosno adsorbuje destice

mutnoi"

;

t65gye1

imad

ovog taloga

ostaje

bistar. de56e se radi

tako da

se

talk

stavi

u

levak na

filter

papir,

a

zatim preko

toga propu5ta

zamuieni

rastvor. Na ovaj

nadin talk

veZe

mutnoig

a u filteru

se dobije

bistar rastuor.

Kod

termostabilnih

rasfvora mogu se koristiti

i

supstance

koje na

poviSenoj

temperaturi

koaguli5u.

Ako se

pome5a

sa rastvorom

i zagreje

pri

koagulaciji

6e vezati

destice

mutnode. Za ovrt

svrhu moZe se koristiti

npr. belance

jajet4

pored

toga

mogu

se koristiti tanini,

Zelatin4 albumini.

SEDIMENTACIJA

-ili

taloZenje

je

farmaceutsko

tehnolo5ka

operacija koja

predstavlja

odvajanje

dwste od tedne faze,

obavlja se tako da

se

smesa ostavi da miruje

pri

demu dwsta

supstanca kao teZa

pada

na dno

u vidu

talog4 a imad

njega ostaje

bistar

rastvarad.

DEKANTIMNJE

-ili

odlivanje

je

farmaceutsko tehnoloSka

operacija koja

se kombinuje

sa

sedimentacijom.

Nakon taloZenja

dvrste supstance

rastuor iznad taloga

se

pailjivo

odliva-

Ovo

nije

precizan

naEin

razdvajanja

zupstanci.

Ako se

ieli

dobiti

Eist rastvor

onda

jedan

deo rastvora

mora ostati sa talogom

i

obmuto,

ako se teba

dobiti

dist

talog

onda iejedan deo taloga

biti odliven sa

tedno56u.

CENTNFUGIRANJE

-je

farmaceutsko tehnolo5ka operacija

kojom

se odvaja

dwsta supstanca

od tednosti

i

to

koriSienjem

cenkifugalne

sile. Smesa

se sipa

u epruvete

sa suZenim dnom

koje se nazivaju

kivete. Kivete

se u centrifugu

postavljaju

tako da

pri

brzom obrtanju

cenfrifuge, zauamaju

vodoravan

poloZaj.

Usled centrifugalne

sile teZe destice

tj. dwsta

supstanca

pada

na dno kivete,

a ianad

ostaje

bistar rastvor.

U

praksi

se

koriste

cenhifuge

bilo ruEne

ili

elektidne,

mogu biti i razliditog

kapaciteta

od dve kivete

pa

do velikog

broja

uzoraka- Bez obzira

na broj uzorakq

svaka

naspramna

kiveta mora

sadrZati

istu kolidinu materijal4

u

suprotnom

dolazi

do

pucanja

kiveta

i

gubitka

njihovog

sadrZaja-

DISPERGOVANJE

-je

farmaceutsko tehnoloSka

operacija koja predstavlja

rapr5ivaqje, odnosno

drobljenje, razbijanje

supstance u sitne

destice,

odnosno tednosti

u sitne kapljice. Re6je

nasiala od latinske

redi

Sto znadi razasuti

ili raspr5iti.

HOMOGENIZACIJA

-je farmaceutsko

tehnolo5ka operacija

koja

predstavlja

ujednaiavanje

razliditih

destica

u nekoj

smjesi. Kada

se

govori

o

smesi

dve

ili

viSe

razliEitih

supstanci,

koristi

se termin

sistem. Pojedinadni

sastojci

smese nazivaju

se

faze. Sistem

se

moZe

sastojati

iz faza

i*og

ili

razliiitog

agregatnog

stanja koji

se medusobno

mogu i ne moraju

meiati. Ako

je

u nekom

dvofaznom

sistemu

jednafaza

sitro

raspr5en4

odnosno dispergovana

u drugoj

fazi, onda

ce se ona zvati

dispermafazaili unutainja

faza-Drugafazz

naziva

se

disperziono

sredstvo,

odnosno vanjska

faza ili

menstum.

EMULGOVANJE

-je

farmaceutsko

tehnolo5ka operacija dispergovanjajedne

teEne

faze

u

drugoj

sa

kojom

se ne mesa-

EMULZIJE

predstavljaju

fino

disperzne sisteme

dve ili viSe

faza koje

se medusobno

ne meiaju. Jednu

fazu

predstavlja

vod4

odnosno

vodeni

rastvor,

a drugu ulje, odnosno,

mast

ili

neka

te6nost koja

se ne mela

sa

uodotn,

razlikuju

ti

dlr.

.rr.st.

emulzij4

jedna

se sastoji od sitno

raspr5enih, odnosno

dispergovanih

kapljica

ulja u vodi.

To

je

emulzija

tipa

U-V,

odnosno

ugetf[6a1.

Drugt

lip

emulzija

su

emulzije

kod kojih

je

voda dispergovan4

odnosno,

raspriena u ulju kao

u spoljaSnjoj

fazi

to su emulzije

tipa

V-U.

Pored

ovih

osnovnih postoje

i

sloZenije

emulzije npr.

(V-U-V)

i

(U-V-[D.

Da

bi

se

spredilo

odvajar{e

faza

pri

izradi emulzij4

dodaju

se emulgatori.

To

su

powsinski

aktivne

supstance koje

se vezuju na

powsinu

kapljica

dispergovane

faze

i tako

spredavaju njihovo

odvajanje.

Prirodna

emulzija

je

mleko.

To

je

emulzija

tipa LfV

gde

je

mledna mast

1_{


16/32

MSryAMNJE

-ili

otapanj

e

predstavlja

ili

otopina-

Na

dvrste,

ogenu

tekuCu

fazu.

Dobijeni

produkt

naziva

se

rasrvor

utidu

rn+*

supstance

je

veoma

bitra

i

Sto

je

ve6a

usittjenost

rastvaranieje

brZE*U

melanje

ili

muCkanje

lT--:"11u::t"

lg:

1

r.pp.oT".

IjT-

ug*.i

:.

*iiieit

-rr"T"i*p'#inijfr,.

:T*i::::_":,:1":;ovrsrna

r

ruro

ubrzava

1asL*-jr:

Osiru

toga

kt *ti.

rrfrr-"

trXtri?I*':3i:"::Tt=Y:*1 ::Il

: =l-"'*";j'

"0;

;;

a;;il#'i;;;?#;"lHH'"#ffi""ff::

;;;;;ffi;;;#fi'Jffi:;11ff;

cfuamnia D^+,^-^-:^ :^ Lr-

-r-

astvaranja-

Rastvaralje

je

brze

i

ako

su

snpstance

medusobno

hemijski

sliine.

MSTVORIJTVOST

ettenoj

temperaturi

dobije

se zasideni

rastvor

za

tu temperaturu.

a

rastvarada

(otapala)

ada

(otapala)

arada

(otapala)

a

rastvarada

(otapala)

rastvanla

(otapala)

a

rastvarada

(otapala)

grama

rastvarada

(otapala)

KONCETITMCIE

MSWOM

gramaraswora

00

mililitara

rastvora

ce

u

100

mililitara

rastvora

ce

u

100

grama

rastvora

000

mililitara

ra

RASWAMCI

-Izbor

rastvaraca

u

farmaciji

j

toksidnosti,

isparljivosti,.nestabilnosti

ili

nepodnosljivosti

sa lekovitim

#t#ffffir:li

sa

organizrnom

kao

rastvarad

t"tiiti

uo-d.,

a

od

nevodenih

rasrvaraEa

etanol, odnosno

CttCHTOH

CzIIsOH

CzIIeO

T6


17/32

-naj6e5ie

kori5cen

posle

vode kao

rastvarad.

Toje bistr4

bezbojna

tednost,

karakteristidnog

mirisa,

ukusa koja

prvo

pede,

a

zatim hladi.

Lako se isparav4

a

pare

su zapaljive i

gore plaviEastim

plamenom.

Oficinalne

su

dve

koncentracije etanola

i

to

koncenfovani

etanol

(aethanolum

concentratum)

ili

spiritus

concentratus to

ie

95-96

vol%

i

diluirani etanol

(aethanolum

dilutum) ili spiritus dilutus 70vol%. Etanol se me5a sa vodom

u

svim razmerama uz kontrakciju odnosno smanjenje

volumena

tj. zapremine. Zbog

toga

se razredivanje

etanola

uvek

vrii

teZinskim merama i kori5ienjem

teZinskih

jedinica-

Koncenhacija etanola inade se inaLava u

volumnim

procentima-

Zaranedlanje etanola koristi se

tzv.'AIIGACIOM

METOD,

odnosno

pravilo

zvezde

ili

pravilo

krsta-

U

svim

koncentracijama

imad

18

vol%

etanol

deluje

baktericidno,

zbog

toga su

preparati

u kojima

je

on kori5ien kao rastvarad dosta

stabilni

i

ne

podleZu

delovanju mikoorganizam4 samim tim

imaju duZi

rok

hajanja-

70

vol

%

etanol ima naliadi baktericidni efekat

jer

najbolje

prodire

u'bakterijsku deliju.

Koncentrovani

etanol deluje slabije baktericidno

jer

zbog

svoje

jadine

izaziva koagulaciju

belandevina

u 6elijskoj membrani

bakterije Sto zatvara 6eliju i smanjuje

prodiranje

alkohola-

-osim

vode

i etanola

koriste

se

jo5

razliditi

organski

rastuaraEi kao

Sto su

eter, hloroform,

petrol-eter,

benzin, benzen

ili

benzol, acetor4

glicerol, propilenglikol

i

slidno.

Po5to

je

veiina ovih rastvarada tokidna zaEovek1 oni

se

koriste

ili

za'neke

preparate

za

spoljnu

primenu

ili se uklanjaju iz

preparata

ukoliko su sluZili za ekstrakciju nekog

aktivnog

principa-

Za

rastvaranje

liposolubilnih

supstanci koriste se uglavnom masna ulja.

Najde56e se koriste: oleum olivae

(maslinovo

ulje),

oleum

olivae neutralisatum

(neutralizovano

maslinovo ulje), oleum helianthi

(suncokretovo

ulje), oleum

lini

(laneno

ulje),

oleum amygdalae

(bademovo

ulje), oleum ricini

(ricinusovo

ulje).

EKSTMKCIJA'\"

-je

farmaceutsko'tehnoloika operacija

To

je

iscrpljivanje, odnosno, izvladenje aktivnog

principa

iz

droge pomo6u

odgovarajuieg

rastvarada

ReE


18/32

LT; :o'

perkolacija

traje

dok

se ne

sakupi

pet perkolata-

Jednim

perkolatom

smata

se kolidina

koja

tezinom

odgovara

tezini

TURBOEKSTMKCIJA

-je

metoda

kod

koje

se

k

usitljena

droga

podesi

,

ttpa

rastvarad,

a

zatim

dodaje

pritiskom

isti;n;ito

u;6

se

30

minut4

a

zatimkolira

i

svetlosti

i

nalsradno

filtira-

INFUZIJA

-yrrttj.*

droga

nakvasi

se

vodom

i

ostavi

da

bubri

5

minuta-

ekshahuje

30

minuta

posle

toga

se

kolira.

Nakon

toga

prelije

se

kljuCalom

vodom

i

uz.meSa4ie

SUSMCE.PRINTJDNO

SUSENJE

18


19/32

KOMORNESUSNICE

-mogu

biti razliditog oblika

i veliEine, najde5de su u obliku saaduka odnosno oblika

ormara

ili

sobe. To su

ujedno najde56e

laboratorijske su5nice,

ujedno mogu sluZiti i

za

suhu sterilizaciju te

se

nazivaju i suhim sterilizatorima-

Komorna

su5nicaje

aparat duplih zidova sa odgovarajuiim

policama

za

postavljanje

materijala koje teba su5iti, mora biti snabdjevena

grijaEenr,

termometrom

i termostatom zz odriavanje

propisane

temperature.

Su5nice

veieg

kapaciteta imaju i

ventilatore za izbacivanje

vlainog

vazduha-

TWELSKESUSNICE

-obi6no

sluZe za su3enje biljnog

materijala ili flasterske mase. Takode sluZe za suienje

granulata-

One

se sastoje od dugadkih

tunela

koz

koje

prolazi

beskonadna traka- Na

poEetku

trake spu5ta se

vlaini

materijal,

a

kroz

tunel

zzgrejaai

vazduh.

Na

kraju

sa

beskonadne

trake

pada

osu5eni

proizvod.

onnwn suSttrcn

-ili

bubnjevi za su5enje, izradeni

su u obliku velikih koso

postavljenih

cilindara- Materijal za su5enje

u

ove

bubnjeve se

ubacuje sa

gomje

strane, a zagrijani

vazduh

sa donje strane. Za

vrijeme

obrtanja

materijal

postepeno

pada

i na

dnu izlazi

osu5eni

materijal.

SUSENJE NA

VAUCIMA

-obavlja

se na uretlajima

koji

se sastoje

od

jednog

do

dva

ili

viSe

valjaka-

Su5enje se

vrii na

njihovoj

povr5ini. Valjci

se

zzgejavajl iautra i

polako

se

okredu. Materijal koji

pada

na valjke

osu5i se

zapola

obrtaja

i na kraju se skida

posebnim

stn-rgadima-

_.;

SUSENJE

MSPRSIVANJEM

-ovaj

nadin su5enja koristi

se

za uklanjanje

ve6e kolidine

vlage,

odnosno rastvara6a- Supstanca odnosno

masa koja se su5i

raspr5uje se na vrhu su5nice i tako dobijene kapi odnosno

Eestice

padaju

u

struju

zagrejanogvazduha

pri

demu se osu3e. Na

dno su5nice

pada

suva supstanca u obliku

praha

ili

granulata-

Ovaj na6in

su5enja

koristi

se kod

dobijanja mleka u

prahg

deterdZenat4 radiditih

granulata

za tabletiranje,

a takotle i

kod

su5enja ekstrakat4 krvne

plazme,

nekih

antibiotik4 nekih

koloidnih sunstanci i sl.

LIOFILIZACIJA

-predstavlja

su5enje iz smrmutog

stanja-

Obavlja se

na

taj

nadin da

se vlaga

prisutna

u

preparatu

zarrrr;a.e, odnosno

prevede

u

le4

a

zatim u

vakuumu

led sublimuje

i na taj

naEin se

preparat

osu5i.

Kod liofilizacije

se

koristi osobina

vode

odnosno leda

da

pod

sniZenim

pritiskom

tj. u vakuumu

ima osobinu zublimacije. Liofilizacija

se

primjenjuje

za su5enje

terrnolabilnih

EKSIKATOR

se koristi za suSenje

pomodu

higroskopnih supstanci. To su

supstance koje vezuju odnosno

privlaEe vlagu. Eksikatorje

staklena

posuda

koja se moZe hermetiEki zatvoriti. Na dno se

postavi

supstanca

koja vezuje

vlagrl

obidno se koriste negaSeni

kred, CaClz, koncentrovana HzSOr fosfor

pentoksid

i sl. Da bi se

su5enje u eksikatoru ubrzalo

moie se

sworiti

vakuum ili

Olago zagrejati i ovo

je

nadin su5er{a

pogodan

za termolabilne

materijale

(preparate).

Eksikator

se

koristi i

za

duvanje

supstanci i

preparata

koji bi

mogli ovlaZiti, a to treba

sprediti. Kod nekih

gotovih

lekova za

spreEavanje

vezanja vlage koristi

se najde56e

kao adsorpciono sredstvo

silikagel.

I

MZNJEDIVANJEETANOI-A

-po5to

pri

me3anju etanola i

vode dolazi do

promene,

odnosno do

smanjenja

iii

kontrakcije

volumen4 razretlivanje etanola

se

vrii

teZinskim merama u teZinskim

procentima.

Prema farmakopeji

primenjuju

se

aligacioni

metod

odnosno

pravilo

mezde,

krsta- kriZa i sl.

'

r

19


20/32

fit

[e-b1=4

h

a-c;=g

A+B--C

C-

erarni

rzzii

etlenoe

rastvora

20


21/32

1.*d Sfi

vol% etanola

izraditi

Tff

vclYo etsncl.

a=SSvel06=$S,*

tei%

c=TtXvsl%=fiI,4

tei%

fr

g3,E

\

,/

fr8,4-il=fi8,49&

fi2,4

/'\

S3,8-62,4=S1

,49

E

EE,4+S1,4=93, EgG

alPstrebns

je

utrs$iti

1fffiFg

96 vslYo

etanola.

I

SEFgA

mije$a

se Fa XgB

S?,49J[

mije$a

se

sa

31,498

I EEfXx31,4

=

50$,EgE

62,4

hlFotrehns

je

izraditi

ltlEEg

7E vnlrt'u

etanola

lFilllgf, dnbije

se

iz

KgA

9B,Hgfr

dohije

se iz EE,4gA

1080xS2.4

*=

g3s

=665'?59A

/l


22/32

Z.sd

gsvel?fi

etanela

i

ed

fiftuel'fi

etanela

izraditi

fflvsl%

etanel.

ss,

B

,/

E2'4-24,6=37,sgA

62,4

24,6

--

g3,g-62,4=Bl,4gB

37,8+ts1,4= 9,

fgfr

1[t00gA

mije a

se

sa

XgB

o-

10ll0x3'l

d

.n=t'=830,699E

s7,g

10009f,

dobije

se

iz

XgA

fi=

=E46,Z4gA

22


23/32

S.lrrsditi FFEg fr5vsl0lr

etanala

od

1fiv*lusetansla i

sd

Stlvfil%

etentrln.

a=$ilvsITn=85,

EHteEYn

h=lfivolx[=EteEnt

c=f;5ual$6=4f

,Ifrteifil[

85, fifi

4F,gE-g=*F,2gA

\oF,rtr

E

--/

\---\

gE,Fn4T,Eil=ss,4qB

39,I+S8,4=TF,6gE

3EHgtr

dohije

se

iz

HgA

TF,Sgfr

dahije

se

iz

*S,IgA

7tExS9.2

X=

._

=1g1,g69A

L)


24/32

l

I

_1

4.lzraditi

FEflg

Ffivel96

etansfa

od

IEvsl%

etansls

i

ad

$Svolx6

etanola.

a=B$usl%=Eg,

F0teE0l$

b=?Evslyu= E,41tei%

89,?fi

t[tr,41

fi=

6S,29

ST,

EB-IU,41=4I,4IgA

\

4F,47+?1,

E?=fi$,

Eggf,

I20gC

dabije

se

iz

XgA

69,29gfr

debije

se

iz

4I,4tgA

720x47,47

=493,2794

24


25/32

5.*d

f;5Fg F$vcl?[etancla

i ed IEvtlYu

etansls

izrad

iti 4Bvalgl[

etancl.

a=TEvaInfs=T1,

E4tei%

h

=

E

Ev*

I

Yr=

IS,

il St e

i

slo

E=4Eval$6=4fi,tr1tei%

vl,l4

I

IE,SS

4H,81-E$,ES=1T,5EgA

-

--*

-/

40,81

-/

-\--

?1,144s,81=$$,ESgE

Hgf,

dohije

se iz FFffgA

4B,31gC

dehije

se iz

ll,f;$gA

5f;fix48,I1

J(=

:

=l

EEE,IEgfi

17,88

15nt,?EgC-5SSgA=$5E,IEgE

z5

fFsdr'


26/32

E,ffid

EsHg

lEvglyr

etanela

i

sd

Esvalusetsnela

a=Ef;vef

%=f;F,l4tei%

h=15vel%=18,fi teiEfn

e=4Ivef

n/n=f ,IIteinl'u

EI,14

gg,

F2-l

E,

[lt=Et,

ESg*

-/

9.7x

\

IF,frS+1I,4I=4f;,i

lgE

1I,fls

26


27/32

F,fid

IHilg

EfvFIYu etansls

i

ad

?*vsl1t

etansla

izrad iti

5fivslulL etansl,

a=t3v*l%=fi5,EEtef9[

h=I5vel%=?fi,41teia/u

e=$$vslol[=4F,2?tef$t

.,4f;,

?T-iF,

4l

=I4,

EFgA

Ef;,Et_

_,--

,

.\

Efi,41

-t'45'II\

fi5,8845,

t=?ff,41

g

E

14,

Efi+Ifi,41

=45,379f,

Hgf,

dchije

se

iz

?EfigB

45,I39f; dshije

se iE Ifi,41gE

I$Ex4$,ET

I$fl,F$gC

l

88,41

1I3$, EEgC-I8Eg

E=$f;E,

E$HA

27


28/32

E.lzraditi

lEEfig

tfi$el}ft

etannla

ud

lfivsl16

etannla

i $lvslDlu

etanola.

s=$1vsl16=EF,

ff$tei?t

h=1

Evel%=lI,

gl

tei%

Br,ttrE

--EF'gF'19'$l=f;E,E6gA

-

EE,gF

-

/1

E

I

p,

$1 5fr,1tr6+

1

B,

[lE=I4,

I

Igf;

l

EtlEgC

dobije

se

iz

XgA

l6tlllx 6,f16

ll,15gA

F4,1

7

I80fi9fr-l

?10,

I

FgA=$E$,

EEgE

28


29/32

S.*d 78flg

Sf;vnl16 etanqla

i

*d

13 v*l%etanala

nsFrsviti

EEYslffs

*tan*|.

a=$Svs

I

u/u=ES,

?ilt

eitt

b=1Svsl*i=1

fi,

f;SteiY$

c=SEualY'r=4S,2l

tei%

.qn&,r"

ES,TE

=_\

*\--

4FrEl

l

E,EE

4S,31-1fi,

fiE=ET,

E$gA

87,fiS+41,49=?9,139fr

TEIIgA

dabije

se

Hgfr

S7,S3gA

dshije

se

Ig,1Igf;

TFfix?$,1

2

f,=

=1S48,$1gf;

3r,fi3

1648,

fi19fi-7889*=8$fi,

E1

g

E

29


30/32

1H'ffid

lFEflg

EElrPIYu

etansla

i

ed

$fiuplu,fi

etansls

izraditi

FE

upl%

etanel.

a=S$vs|lf,=S$,

gEteET

h=26vel%=EI,

Sfitei%

-'r

\

$3,g8\

_ _/68'97'21,Sfl=4F,6rgA

\69,s7

_

gl,sE

';#

$-

ilq

lFf;0gB

dobije

se

HgC

17f0r(72,8

J[=

=5109,759ff

24,93

STERILTZACIJA

-Predstavlja

prepamra,

-U

farmacij.i

se

primjenjuje pri

izradi

razlicitih

ati

atf,uelna

borazand,-Za

sterilizacijuie

koriste

razliditi

postupci

30


31/32

I.STEzuLIZACIJA

SWIM PREGREJANIM

VAZDTJI{OM

+ 2

sata na temperaturi

l60oc

G5'C)

*

3 satanatemperaturi

140"C

( 5"C)

-ova

sterilizacija

se

obavua

u suvom sterilizatoru,

odnosno

komornoj

suSnici

(opis

uredaja

ponoviti

kod komome

su5nice).

Na ovaj

nadin

se

sterili5e

obidno stakleno

posude,

a takocle

i neke

sirovine za

lekove kao

Sto su

pra3kovi, podloge

za

masti i

sl. Materijal treba

paZljivo

poslagati

na

police,

a

takode uvije

se i

u

filter

papir

kako

bi se steriinost duZe

saduvala-

2.STERILTZACIJA

ZASICENOM

VODENOM

PAROM

UZ POVISENI

PRITISAK

*

20

minuta na 120"C

(tl'C)-pritisku

I atmosfere

ili 101,3 kPa

*

6 minuta

na i35'C

(il'C)-pritisku

2 atmosfere

1Li202,6r^rPa

-ova

sterilizacija

obavlja

se

u autoklaw.

Autoklav

se sastoji iz cilindridne posude

koja

se

moZe hermetidki zatuoriti.

U

unuta5njosti

se nalazi takode

posuda

za vodu Eijim

zagrejavanjem

se

dobija

neophodna

vodena

para-

Autoklav

mora

imati

izvor toplote,

termometar,

termostat, manometar.

Materijal za

sterilizaciju

se sloZi u autoklav

i hermetiEki se

zatvori. UkljuEi

se zagrejavanje

vode

i wSi

sve

dok iz autoklava

ne

podnu

izlaziti vodena

para

i vazduh.

Ostavi

se nekoliko minuta da vodena

paraidazt pa

se

nakon

togaza:tl/ori

ventil. Od tada

se

prati povedanje

temperature i

pritisk4

kada

se

postignu

potrebna

temperatura

i

pritisak,

zabeleii se vreme

i od

tada

meri

weme sterilizacije.

Nakon zavriene

sterilizacije

otvori

se

ventil

za

isticanje

pare

i

ieka se da

se

autoklav

ohladi.

Tek nakon

hladenja

sme se otvoriti.

3.STERILIZACIJA

U STRUII VODENE

PARE

ILI

U KIruEALOJ

VODI

+

30 minuta

na 98o-100'C

-obavlja

se

u Kohovom

loncu. On se sastoji

od

posude

sa re5etkom, na

sredini mora

imati i

poklopac

ali se ne zafvara

hermetidki.

Mora

biti opremljen termometom.

Na

re5etku

se stavlja materijal

za

sterilizaciju,

a ispod re5etke se zagrejava

voda- Da

bi

sterilizacija

bila

sigumija

desto se

dodaju

u

vodu i

neka

baktericidna

sredstva.

Vreme

se

meri

nakon

lto

se

posti gre

propisana

temperatura-

4.

STERILIZACIJA

PLAMENOM

-obavlja

se na taj

nadin da se

predmet

provladi

kroz nesvetleii

deo plamena

3-4

puta

i svaki

put

zadrii oko 20 sekundi.

5.

STERILZACIJA

FILTRIRANJEM

-izvodi

se kroz

odgovarajude

sterilne filtere

koji ne

propu5taju

vegetativne

i

sporogene

oblike mikroorganizama-

Filtriranje

se

obavlja uz aseptiike

uslove rada

Za ovu sterilizaciju

koriste

se sinterovani

fittri, azbestni

i membranski

filtri. Ova se metoda

koristi za

sterilizacil'u

termolabilnih supstanci

npr. antibiotik4

vitamin4

serumq vakcina

i sl.

6.ASEPTIEM

POSTIIPAK

-podrazumijeva izradu lijeka

pod

uslovima

koji

iskljuEuju

bilo

kakvu kontaminaciju.

Za

ovaj

postupak

koristi

se

aseptiEni

laboratorij

a u

njegovom nedostatku

aseptidna

komora. Ponoviti

rad

sa aseptidnom

komorom u

lekciji apoteka-

Pored

wih

iest

postupaka

orooisanih

farmakopeiom

u

pralesi

se

koriste

neki drusi poshtpci,

oni su ne1to manie

pouzdane

metode

sterilizaciie

ali se

povremeno

primieniuiu.

TINDALIZACIJA

-je diskontinuirana

sterilizacija koja se obavlja

na temperaturi

od

100'C u

trajanju od

I

minuta i to 3 dana uzastopno.

Nazvanaje

prema

naudniku

Tyndalu kojijuje

uveo u

praksu.

Ova sterilizacija

zasniva

se

na

uni5tavanju

vegetativnih

oblika

mikroorganizama.

Ponavljanjem

sterilizacije

u toku

3

dana

omogu6ava

se

prelazak

sporogenih

u vegetativne

oblike

mikroorganizam4

a time

i

njihovo

uni5tavanje.

PASTERIZACIJA

-je

takode

nepouzdana

metoda sterilizacije.

Naziv

je

dobila

prema

naudniku

Pasteru.

Ova metoda

primjenjuje

se za supstance

koje ne

podnose'temperaturu

od

100"C.

Princip

izvotlenjapasteri2acijeje

zagrijavanje

supstance

natemperaturi od

60-80.C

najde56e

20

minuta do

pola

sata

Pasterizacija

se najde5de

koristi

pri

proizvodnji

i

pakovanju

mlijeka i

mlijednih

proizvoda-

Hemijska

sredstva

koja

imaju baktericidno

i

antiseptidko

dejstvo

desto se dodaju

materijama

koje

teba

steritisatl.

Ove

supstance imaju

ulogu

konzervanasa

i spredavaju

razvoj mikroorganiz:ma

nakon

otvaranja

nekog farmaceutskog

preparata

NCOMP

ATIB IL

U-N

KO MP ATIB

I

LNO

ST

-predstavlja

nepodnoiljivost

nekih

supstanci

pri

izradi farmaceutskih

preparata

ili

pri

njihovoj primjeni.

Pozravanje

ove

nepodno5ljivostije

znadajno

za farmaceuta

da

bi mogao

izraditi

djelotvoran preparal

Razlikuju

se:

FARMACEUTSKA

INKOMPATIBILNO

ST

-predstavlja

nemogu6nost

da

se od

propisanih

supstanci

pripremi

odgovarajuii

ljekoviti

oblik

Npr.

neke

pra5kaste

odnosno

kistalne

supstance,

ako

se

pomije5aju

stvaraju

vlaZnu

masu

ili

dak

teEnost

Od ovakvih

supstancf

nemoguie

je

izaditi

pra5ak

npr. vlaZnu

masu

stvaraju

aspirin i antipiriq

zatim

salicil i aminopirin

itd. Pra5kaste

supstance

koje

se

pietvaraju

u te6nost

su

kamfor

i rezorcin,

kamfor

i

mentol

mentol

i rezorcirl

aminopirin

i rezorcin

itd-

FZICKA

INKOMPATIBILNOST

J_t


32/32

farmaceutska delatnost

Documents