1

2 3

Ми­лен­ко­Рат­ко­вић

ВЕ­СЕ­ЛО­СР­ЦЕШа­љи­ве­при­че­за­дје­цу

2013.

Миленко­РатковићВЕСЕЛО­СРЦЕ

Издавач

За­издавача

Компјутерска­обрадаМладен­Павићевић

Тираж***

4 5

У МЕ ДВЈЕ ЂОЈ КО ЖИ

Ме­ђу­ло­вач­ким­тро­фе­ји­ма­ста­рог­Ву­ка­ши­на­на­ла­зи­ла­се­и­јед­на­ме­двје­ђа­ко­жа.­Он­је­са­очи­тим­за­до­вољ­ством,­по­ко­зна­ко­ји­пут,­при­чао­ка­ко­je­уло­вио­ме­двје­да,­иако­је­од­та­да­про­шло­мно­го­го­ди­на.

Чо­ба­ни­про­ни­је­ше­глас­да­се­у­пла­ни­ни­опет­по­ја­вио­ме­двјед.­За­клао­је­-­ре­ко­ше­-­де­се­так­ова­ца.­Без­оруж­ја­ни-ко­се­ни­је­смио­уда­љи­ти­из­се­ла.

Мла­ђи­лов­ци­ста­до­ше­на­го­ва­ра­ти­Ву­ка­ши­на­да­за­јед­но­по­ђу­у­хај­ку­на­ме­двје­да.­А­он­се­нећ­као,­прав­да­ју­ћи­се:

-­Осла­био­ми­вид,­а­и­но­ге­ме­бо­ле.­Ето­при­ли­ке­да­се­ви,­мла­ђи,­по­ка­же­те­ка­кви­сте­лов­ци.

Одав­но­Ву­ка­шин­ни­је­ди­рао­сво­ју­пу­шку.­Је­ди­но­је­по-не­кад­пу­цао­на­вра­не­ко­је­су­пу­сто­ши­ле­ку­ку­руз­и­ба­шту.

Имао­је­Ву­ка­шин­још­јед­ну­не­во­љу:­дје­ча­ци­су­на­пра-ви­ли­игра­ли­ште­на­њего­вој­ли­ва­ди.­Ту­су­по­цио­дан­ју­ри­ли­за­лоп­том­и­га­ла­ми­ли.­Уза­луд­их­је­Ву­ка­шин­тје­рао.­Али,­ма­ко­ли­ко­се­же­стио,­мо­лио­или­гр­дио­-­дје­ча­ци­су­то­пре-ба­ци­ва­ли­на­ша­лу­и­на­ста­вља­ли­игру.­Јед­ном­су­шу­ти­ра­ли­лоп­ту­ци­је­ло­по­под­не­и­на­ста­ви­ли­да­игра­ју­по­мје­се­чи­ни.

„Ва­ла,­до­ско­чи­ћу­вам,­ман­гу­пи!˝­до­сје­ти­се­Ву­ка­шин­ка­ко­да­их­по­тје­ра.­Узме­ме­двје­ђу­ко­жу­и­за­о­би­ла­зним­пу-тем,­кри­шом,­оде­у­шу­му.­Оту­да­се,­огр­нут­ко­жом,­упу­ти­пре­ма­дје­ча­ци­ма­му­мла­ју­ћи.

-­Ено­ме­двје­да!­Јао!­Бје­жи­мо!­-­за­ври­шта­ше­дје­ча­ци­и­хи­тро­као­зе­че­ви,­по­бје­го­ше­сво­јим­ку­ћа­ма.

Ву­ка­шин­ се­ је­два­ уз­др­жа­ да­ се­ не­ на­сми­је­ гла­сно.­Остав­ши­сам­он­кре­ну­на­траг­пре­ма­шу­ми.­Смје­шкао­се,­по­ми­шља­ју­ћи­ка­ква­ће­сад­уз­бу­на­на­ста­ти­у­се­лу.­Али­на-

6

ВЕСЕЛО СРЦЕ Миленко Ратковић

7

ШУ МА НО ВО ГО ДИ ШЊ ИХ ЈЕЛ КИ

Уочи­Но­ве­го­ди­не­Ђу­ро­се­до­го­во­рио­са­сво­јим­уну­ком­Бо­шком­ка­ко­ће­укра­си­ти­но­во­го­ди­шњу­јел­ку.­Али,­кад­ју­је­тре­ба­ло­ку­пи­ти,­био­је­за­у­зет­не­ким­дру­гим­по­сло­ви­ма.­Сје­тио­се­ка­сно,­кад­јел­ки­ви­ше­ни­је­би­ло­у­про­да­ји.­Да­би­бар­до­не­кле­удо­во­љио­дје­ча­ку,­по­сје­као­је­гра­ну­обич­ног­др­ве­та­и­оки­тио­је.­Љу­ти­ти­Бо­шко­ни­је­хтио­ни­да­по­гле­да­на­кин­ђу­ре­ну­гра­ну.­За­то­се­и­ни­је­ра­до­вао­Но­вој­го­ди­ни.

Упам­тио­је­то­дјед­Ђу­ро­и­на­у­мио­да­иду­ће­го­ди­не­об-ра­ду­је­уну­ка­ли­је­пом­јел­ком.­Чак­два­мје­се­ца­при­је­Но­ве­го­ди­не­за­у­ста­вио­је­на­ули­ци­јед­ног­свог­при­ја­те­ља­с­пла-ни­не:

-­Мр­ко­је!­Ста­ни,­бра­те!-­О,­Ђу­ро!­От­кад­те­ни­је­сам­ви­дио!Два­ста­ра­при­ја­те­ља­се­ср­дач­но­по­здра­ви­ше.­Не­око­ли-

ше­ћи­мно­го,­Ђу­ро­му­ре­че:-­Мр­ко­је,­мо­лим­ те,­ до­не­си­ми­ за­Но­ву­ го­ди­ну­ јед­ну­

јел­ку.Мр­ко­је­обе­ћа­да­ће­до­ни­је­ти.­Ђу­ро­се­сје­ти­да­га­је­тај­исти­

Мр­ко­је­пре­ва­рио­кад­му­је­обе­ћао­јед­но­ја­гње.­За­то,­да­би­био­си­гур­ни­ји,­Ђу­ро­за­мо­ли­свог­ку­ма­Фи­ли­па,­ко­ји­је­жи-вио­у­уда­ље­ном­се­лу,­да­му­и­он­до­не­се­јел­ку.­Но,­ни­кум­ни­је­ био­ чо­вјек­ од­ ри­је­чи,­ па­ је­Ђу­ро­ за­мо­лио­ још­не­ке­при­ја­те­ље­да­му­до­не­су­јел­ку.

Пред­Но­ву­го­ди­ну­по­че­ше­при­сти­за­ти­јел­ке.­Пр­вом­до-но­си­о­цу­Ђу­ро­ је­ ли­је­по­ захва­лио­и­по­ште­но­му­пла­тио.­Дру­гом­је,­по­ма­ло­збу­њ­ен,­ре­као­да­већ­има­јел­ку,­али­кад­је­већ­по­ру­чио­-­узе­ће­и­ту­дру­гу.­Мр­ко­ја­је­до­че­као­мр­год-но,­а­ку­ма­Фи­ли­па­љу­ти­то...

мах­не­ста­де­њего­вог­сми­је­шка,­јер­опа­зи­да­се­не­ки­ло­вац­са­упе­ре­ном­пу­шком­кре­ће­пре­ма­њему.­Од­стра­ха­му­се­ди­же­ко­са­на­гла­ви.­Сва­ког­тре­на­мо­гла­је­пу­шка­опа­ли­ти,­па­упла­ше­ни­ста­рац­бр­зо­зба­ци­са­се­бе­ме­двје­ђу­ко­жу­и­по­ви­ка:

-­ Хеј!­ При­ја­те­љу,­ не­ пу­цај!­ Ни­је­сам­ ја­ ме­двјед,­ не­го­Ву­ка­шин!

Из­не­на­ђе­ни­ло­вац­спу­сти­пу­шку­и­ста­де­гр­ди­ти­стар-ца:

-­Бо­га­му,­Ву­ка­ши­не,­ка­ква­је­то­глу­па­ша­ла?­Дје­ти­њ­а­ри­ја!-­Ма,­знаш,­хтио­сам­да­по­пла­шим­оне­дје­ча­ке.­Не­мо­гу­

на­дру­ги­на­чин­да­их­отје­рам­с­ли­ва­де.-­Хе,­да­си­про­го­во­рио­са­мо­се­кунд­ка­сни­је,­-­ре­че­ло-

вац­-­ти­би­про­шао­као­онај­ме­двјед­чи­ју­си­ко­жу­огр­нуо.-­Бог­ме­-­по­че­ша­се­Ву­ка­шин­иза­ува­и­ки­се­ло­се­на-

сми­је­ши­ -­ чи­ни­ми­ се­ да­ сам­ се­ ја­ ви­ше­на­гу­тао­ стра­ха­не­го­они­дје­ча­ци.

8

ВЕСЕЛО СРЦЕ Миленко Ратковић

9

ЛАВ У СУ ША РИ

У­на­шем­кра­ју­сва­ко­је­по­зна­вао­ста­ру­Ми­ле­ву,­при­ча-ли­цу­и­скит­ни­цу,­ко­ју­су­не­ки­у­ша­ли­на­зи­ва­ли­Ра­дио-Ми-ле­ва.­Она­је­сва­ког­да­на­ишла­од­ку­ће­до­ку­ће,­од­се­ла­до­се­ла,­пре­но­се­ћи­исти­ни­те­и­из­ми­шље­не­но­во­сти.­До­ма­ћи-це­су­је­ра­до­до­че­ки­ва­ле,­да­ју­ћи­јој­што­год­да­по­је­де.

Јед­ном­ ви­дјех­ Ми­ле­ву­ ка­ко­ се­ при­ми­че­ на­шој­ ку­ћи.­Оче­ку­ју­ћи­ да­ ћу­ од­ње­ чу­ти­ не­што­ за­ни­мљи­во,­ оста­вих­игру­и­по­ђох­за­њом.

Мо­ја­мај­ка­је­љу­ба­зно­до­че­ка­ла,­при­не­се­јој­та­њ­ир­па-су­ља­и­сје­де­до­ње­да­чу­је­но­во­сти.­Ми­ле­ва­за­час­ис­пра­зни­та­њ­ир­и,­из­ме­ђу­за­ло­га­ја,­ис­при­ча­ка­ко­је­Ми­јат­пао­с­ора-ха­и­сло­мио­но­гу,­ка­ко­су­жан­да­ри­ис­пре­би­ја­ли­кав­га­џи-ју­Ђо­ка­Бу­здо­ва­на,­ка­ко­је­Ди­ми­три­је­из­гу­био­на­кар­та­ма­грд­не­па­ре...

Ме­не­све­то­ни­је­за­ни­ма­ло.­Већ­сам­по­ми­шљао­да­одем,­кад­ме­за­др­жа­ше­њене­ри­је­чи:

-­Је­сте­ли­чу­ли­што­се­до­го­ди­ло­Фи­ли­пу­Ра­и­че­ви­ћу?­За-ми­сли­те,­ју­трос­је­отво­рио­вра­та­на­по­ла­чи­у­ко­јој­су­ши­ме-со,­кад­та­мо­–­лав!

Ви­јест­је­би­ла­то­ли­ко­не­вје­ро­ват­на,­да­се­ни­мо­ја­мај­ка­ни­је­мо­гла­уз­др­жа­ти­да­не­ка­же:

-­Ама­от­куд­лав­у­овим­на­шим­кра­је­ви­ма?-­Знам­да­ла­во­ви­жи­ве­у­Афри­ци­и­дру­гим­то­плим­кра-

је­ви­ма­-­на­ста­ви­Ми­ле­ва.­-­Ко­зна­ка­ко­је­тај­лав­до­спио­до­Фи­ли­по­ве­су­ша­ре?­А­Фи­лип­и­њего­ва­же­на­Ки­ка­ја­ко­су­се­упла­ши­ли­и­по­бје­гли­у­ку­ћу­свог­ком­ши­је­Мар­ка­Ча­ра­пи­ћа.

-­При­знај,­Ми­ле­ва,­да­си­то­из­ми­сли­ла­-­сми­ју­ћи­се,­ре­че­мо­ја­мај­ка.

По­сље­дњ­ег­да­на­ста­ре­го­ди­не­из­бро­јао­је­-­осам­јел­ки!­Шта­да­ра­ди­с­њима?

Јед­ну­јел­ку­од­нио­је­и­по­ну­дио­на­про­да­ју­пр­вом­ком-ши­ји,­али­он­је­већ­био­ку­пио­јел­ку.­Об­и­шао­је­још­не­ке­ком­ши­је­и­сви­су­већ­ки­ти­ли­јел­ке.

Љу­ти­то­је­ко­ра­чао­по­со­би­и­са­пли­тао­се­о­игли­ча­сто­гра­ње.­ Од­јед­ном­ до­ђе­ на­ нео­бич­ну­ ми­сао:­ оки­ти­ће­ све­јел­ке!­Бли­ста­ће­ци­је­ла­ку­ћа­у­но­во­го­ди­шњ­ем­сја­ју!­Његов­унук­Бо­шко­има­ће­чи­ме­да­се­по­хва­ли­сво­јим­дру­го­ви­ма.

И,­за­и­ста,­њ­и­хов­стан­се­пре­тво­рио­у­рас­ко­шну­шу­му.­На­ јел­ка­ма­ су­ бли­ста­ли­ ра­зни­ укра­си,­ ба­ло­ни,­ играч­ке.­Има­ли­су­мно­го­го­сти­ју,­а­нај­ви­ше­дје­це.­За­сва­ког­је­би­ло­до­ста­ ко­ла­ча­и­ бом­бо­на.­Игра­ли­ су­жмур­ке­ у­ нео­бич­ној­шу­ми.­С­дје­цом­се­ра­до­вао­и­ста­ри­Ђу­ро.

10

ВЕСЕЛО СРЦЕ Миленко Ратковић

11

ТА ЈАН СТВЕ НИ ОСВЕТ НИК

Бо­шко­је­по­но­сно­по­ка­зи­вао­на­бре­кле­ми­ши­це­и­хва-лио­се­да­је­нај­ја­чи­у­раз­ре­ду.­То­му­ни­ко­ни­је­мо­гао­оспо-ри­ти,­али­је­сви­ма­сме­та­ло­њего­во­хва­ли­са­ње.

Ми­ра­се­по­на­ша­ла­као­да­га­уоп­ште­не­за­па­жа.­А­он­је­на-сто­јао­да­упра­во­пред­њом­по­ка­же­сво­ју­хра­брост­и­сна­гу.

Јед­ном,­по­сли­је­од­мо­ра,­Ми­ра­на­ђе­у­сво­јог­клу­пи­це-ду­љу.­На­њој­је­пи­са­ло:­“Нај­зад­ћу­ти­се­осве­ти­ти­за­све!­Да­нас­ћеш­до­би­ти­же­сто­ке­ба­ти­не,­а­не­ћеш­зна­ти­ко­те­ту­че,­јер­ће­мо­ја­и­мо­ја­дру­жи­на­би­ти­ма­ски­ра­ни.­Освет­ник!“

Упла­ше­на,­Ми­ра­од­мах­са­кри­це­дуљ­ју­и­бо­ја­жљи­во­се­освр­ну.­По­ку­ша­ла­је­да­се­сје­ти­ни­је­ли­ко­ме­не­што­на­жао­учи­ни­ла.­Но,­ни­чег­ни­је­мо­гла­да­се­сје­ти.­Ко­ме­да­се­обра-ти­за­по­моћ?­По­тра­жи­Бо­шка­и­по­ка­за­му­це­ду­љу:

-­По­гле­дај­што­ов­дје­пи­ше.Док­је­чи­тао­це­ду­љу,­Бо­шко­је­мр­штио­че­ло­и­сти­скао­

пе­сни­це.-­Ко­ли­је­тај­раз­бој­ник?­-­сјев­ну­очи­ма.­-­Са­мо­ако­га­

ухва­тим,­осје­ти­ће­он­мо­је­пе­сни­це!-­Не­знам­ко­би­то­мо­гао­би­ти­-­сну­жде­но­ре­че­Ми­ра.-­Не­бри­ни,­ја­ћу­те­от­пра­ти­ти­до­ку­ће­-­обе­ћа­Бо­шко.­-­Кад­ме­тај­раз­бој­ник­ви­ди­с­то­бом,­не­ће­се­смје­ти­ни­

по­ја­ви­ти.Све­до­ку­ће­Бо­шко­је­пра­тио­сво­ју­дру­га­ри­цу.­И­за­и­ста,­

ни­ко­је­ни­је­на­пао.“Ко­ли­је­тај­та­јан­стве­ни­освет­ник?...­Ко?“­-­по­ку­ша­ва-

ла­је­да­се­сје­ти.А­Бо­шко­је­знао­ко­је­на­пи­сао­ону­це­ду­љу.

-­При­чам­ти­оно­што­сам­чу­ла­-­Ми­ле­ва­и­не­по­ку­ша­да­нас­увје­ра­ва­у­исти­ни­тост­при­че.

Ја­се­сје­тих­још­не­ких­њених­ла­га­ри­ја­ко­ји­ма­смо­у­пр-ви­мах­по­вје­ро­ва­ли.­Јед­ном­нам­је­при­ча­ла­ка­ко­је­Мар­ко­Ча­ра­пић­ушао­у­пе­ћи­ну,­гдје­су­га­до­че­ка­ли­па­туљ­ци­и­по-ча­сти­ли­га­ме­дом­и­ди­вљим­кру­шка­ма.­По­хи­тао­сам­Мар-ко­вој­ку­ћи­и­за­мо­лио­га­да­ми­при­ча­о­том­свом­су­сре­ту­са­па­туљ­ци­ма.­Раз­о­ча­рао­сам се­кад­сам­од­њега­чуо­да­у­тој­пе­ћи­ни­ни­је­би­ло­ни­ка­квих­па­ту­ља­ка,­већ­са­мо­не­ко­ли­ко­сли­је­пих­ми­ше­ва­и­јед­на­со­ва.­Дру­ги­пут­Ми­ле­ва­је­уз­бу-ни­ла­ чи­та­во­ се­ло,­ твр­де­ћи­да­ је­ код­Ве­љег­мо­ста­ лич­но­ви­дје­ла­огром­ног­зма­ја­са­кри­ли­ма,­ко­ји­је­из­но­здр­ва­из-ба­ци­вао­ва­тру.­А­ја­сам­знао­да­је­то­из­ду­бље­на­ти­ква­са­уре­за­ним­очи­ма,­но­сем­и­усти­ма,­а­уну­тра­је­гор­је­ла­сви-је­ћа.­Ту­мај­сто­ри­ју­на­пра­ви­ли­смо­мој­друг­Сте­во­и­ја­да­би­смо­пла­ши­ли­про­ла­зни­ке.

При­ча­о­ла­ву­под­сје­ти­ме­на­Ми­ле­ви­не­из­ми­шљо­ти­не­о­па­туљ­ци­ма­и­зма­ју.­Кад­она­кре­ну­из­на­ше­ку­ће,­ста­дох­по­дру­гљи­во­ви­ка­ти­за­њом:

-­Ра­дио­Ми­ле­ва!­Ра­дио­Ми­л­е­ва!Мај­ка­ме­ућут­ка,­го­во­ре­ћи­да­је­ру­жно­ру­га­ти­се­ста­ри-

јем,­па­би­ла­то­и­ла­жљи­ва­Ми­ле­ва.Ма­ло­ за­тим­ у­ на­ше­ дво­ри­ште­ до­ђо­ше­ три­ не­по­зна­та­

чо­вје­ка.­Је­дан­од­њих­ми­се­обра­ти:-­До­бар­дан.­Ја­сам­вла­сник­цир­ку­са.­Си­ноћ­ми­је­по-

бје­гао­је­дан­лав.­Да­ли­га­је­не­ко­ви­дио?У­пр­ви­мах­се­за­бе­зек­нух,­па­му­ка­зах­оно­што­сам­чуо­

од­Ми­ле­ве.­Он­се­са­пра­ти­о­ци­ма­упу­ти­Фи­ли­по­вој­ку­ћи,­а­ја­оста­дох­збу­њ­е­но­гле­да­гу­ћи­за­њим.

12 13

Миленко Ратковић ВЕСЕЛО СРЦЕ

не­при­ли­ка­ма­због­то­га,­па­се­до­сје­ти­ка­ко­да­га­одо­бро­во-љи­и­до­би­је­од­њега­лоп­ту.­Упу­ти­се­њего­вој­ку­ћи­и­на­ђе­га­у­дво­ри­шту.­При­ла­зе­ћи­му,­на­зва­га­већ­за­бо­ра­вље­ним­име­ном:

-­До­бар­дан,­чи­ка­Ђу­ра­не!Из­не­на­ђе­ни­ста­рац­га­за­чу­ђе­но­по­гле­да.-­Здра­во,­Фи­ли­пе!­-­за­до­вољ­но­се­осми­јех­ну.­-­Шта­има­

но­во?-­Чи­ка­Ђу­ра­не,­до­шао­сам­да­вас­за­мо­лим­да­ми­да­те­лоп-

ту.­Обе­ћа­вам­да­је­ви­ше­ни­кад­не­ће­мо­ба­ци­ти­у­ва­ше­има­ње.-­До­бро,­до­бро­-­по­пу­сти­ста­рац­и­да­де­му­лоп­ту.

НЕ ЗГО ДАН НА ДИ МАК

Ћу­ран­-­не­зго­дан­на­ди­мак!­Кум­му­је­на­дје­нуо­ли­је­по­име­-­Ђу­ран.­Али,­још­у­основ­ној­шко­ли­не­ко­га­је­на­звао­Ћу­ран.­Дје­ца­су­при­хва­ти­ла­тај­на­ди­мак­и­сва­ко­днев­но­га­за­дир­ки­ва­ла:­“Ћу­ран!­Ћу­ран!­“­Он­их­је­мо­лио­да­га­та­ко­не­ зо­ву,­ сва­ђао­се­и­ ту­као­ због­ то­га­ с­њима,­ али­уза­луд.­Кад­се­увје­рио­да­их­од­то­га­не­мо­же­од­вра­ти­ти,­пре­стао­је­да­се­про­ти­ви.­Вре­ме­ном­се­при­ви­као­на­тај­не­зго­дан­на-ди­мак,­ко­ји­му­је­остао­за­чи­тав­жи­вот.­Јед­ном­је­чак­и­од­су­да­до­био­по­зив­на­име­Ћу­ран­Ма­ло­вић.­До­шав­ши­у­суд-ни­цу,­ћур­лик­нуо­је­као­пра­ви­ћу­ран.­За­бе­зек­ну­том­су­ди­ји­је­об­ја­снио:­“По­зва­ли­сте­ћу­ра­на,­па­се,­ево,­ја­вљам!“

На­про­стра­ној­ли­ва­ди­крај­ри­је­ке­дје­ча­ци­из­Ду­бо­ва­сва-ко­днев­но­су­игра­ли­лоп­те.­Ни­ко­их­ода­тле­ни­је­тје­рао,­ни­ти­су­ко­ме­пра­ви­ли­ште­ту.­Је­ди­но­им­је­по­не­кад­лоп­та­упа­да­ла­у­об­ли­жњу­Ћу­ра­но­ву­ли­ва­ду.­Тај­џан­др­љи­ви­ста­рац­се­због­то­га­че­сто­с­њима­сва­ђао.­Јед­ном­им­је­за­при­је­тио:

-­Ако­још­јед­ном­ова­мо­до­ле­ти­ва­ша­лоп­та,­ра­сје­ћи­ћу­је­сје­ки­ром!

-­Не­ће­мо­ви­ше,­чи­ка­Ћу­ра­не­-­обе­ћа­ше­дје­ча­ци.Не­ко­ври­је­ме­во­ди­ли­су­ра­чу­на­о­овом­обе­ћа­њу.­Али,­

јед­ном­Фи­лип­сна­жно­уда­ри­лоп­ту,­та­ко­сна­жно­да­је­од-ле­тје­ла­чак­у­Ћу­ра­но­во­дво­ри­ште.­Ста­рац­је­за­пли­је­ни­и­до­вик­ну­дје­ча­ци­ма:

-­Опет­ви!­Е,­знај­те,­ову­лоп­ту­ви­ше­ни­ка­да­не­ће­те­ви-дје­ти­сво­јим­очи­ма!

Не­рас­по­ло­же­ни­дје­ча­ци­ра­зи­ђо­ше­се­сво­јим­ку­ћа­ма.То­га­да­на­Фи­ли­пу­је­стал­но­на­уму­био­Ћу­ран.­Сје­тио­

се­ба­би­не­при­че­о­то­ме­ка­ко­је­Ћу­ран­до­био­на­ди­мак­и­о­

14 15

Миленко Ратковић ВЕСЕЛО СРЦЕ

кад­Ду­шко­осје­ти­спа­со­но­сни­тр­зај­кон­ца.­Ужур­ба­но­при-ву­че­це­ду­љу­и­на­њој­про­чи­та:­УЗДАЈ­СЕ­У­СЕ­И­У­СВО-ЈЕ­КЉУ­СЕ!

Са­за­пре­па­шће­њ­ем­по­зна­де­на­став­ни­ков­ру­ко­пис.УЗДАЈ СЕ У СЕ

Кад­ би­ се­ оцје­њ­и­ва­ла­ до­ви­тљи­вост­ и­ сна­ла­жљи­вост,­Ду­шко­би­у­то­ме­био­нај­бо­љи­у­раз­ре­ду.­Али­ни­ка­ква­вје-шти­на­ни­је­му­по­мо­гла­кад­је­тре­ба­ло­од­го­ва­ра­ти­из­ма­те-ма­ти­ке.­Ра­де­ћи­школ­ски­пи­сме­ни­за­да­так­пре­зно­ја­вао­се,­за­ви­ри­вао­у­ту­ђе­све­ске­и­мо­лио­дру­го­ве­да­му­по­мог­ну.­Око­њега,­у­пре­дњ­им­клу­па­ма,­сје­дје­ли­су­сла­би­ји­ђа­ци,­па­од­њих­ни­је­би­ло­вај­де.

Нај­бо­љи­ма­те­ма­ти­чар­у­раз­ре­ду,­Мир­ко,­сје­дио­је­у­по-сље­дњ­ој­клу­пи.­Су­ви­ше­да­ле­ко­да­би­му­по­мо­гао.­Ипак,­Ду­шко­га­је за­мо­лио­да­му­из­ра­ди­пи­сме­ни­за­да­так.

-­А­ка­ко­да­ти­га­до­дам?­Опа­зи­ће­на­став­ник­-­на­по­ме­ну­Мир­ко.

-­Не­бри­ни.­Ја­ћу­то­уде­си­ти­-­за­го­нет­но­на­миг­ну­Ду­шко.Он­је­тан­ким­кон­цем­ве­зао­пар­че­па­пи­ра­и­уба­цио­га­

у­Мир­ко­ву­клу­пу,­а­дру­ги­крај­кон­ца­ве­зао­за­сво­ју­но­гу.­Мир­ку­је­ка­зао­да­цим­не­ко­нац­чим­из­ра­ди­за­да­так.­Кад­то­осје­ти,­Ду­шко­ће­при­ву­ћи­це­ду­љу­и­-­зна­се­-­пре­пи­са­ти­за­да­так.

На­став­ник­ је­из­дик­ти­рао­ за­дат­ке­и­у­учи­о­ни­ци­ је­ за-вла­да­ла­ти­ши­на.­Ду­шко­је­на­брао­обр­ве,­то­бо­же­уду­бљен­у­ма­те­ма­тич­ке­про­бле­ме.

Хо­да­ју­ћи­из­ме­ђу­ре­до­ва­клу­па,­на­став­ник­је­мо­трио­на­сва­ки­по­глед­и­по­крет­уче­ни­ка.­Њего­вом­оку­ни­је­про­ма-кла­ни­мај­сто­ри­ја­с­кон­цем,­али­се­по­на­шао­као­да­ни­шта­не­при­мје­ћу­је.

Што­ је­ ври­је­ме­ ви­ше­од­ми­ца­ло,­Ду­шко­ је­ све­не­стр-пљи­ви­је­че­као­тр­зај­кон­ца.­Шта­то­ли­ко­че­ка­тај­Мир­ко?

На­став­ник­је­сје­дио­за­ка­те­дром­и­гле­дао­кроз­про­зор,­

16 17

ЗА ГО НЕТ НЕ СВЈЕ ТИЉ КЕ

Пен­зи­о­ни­са­ни­шу­мар­Јан­ко­ни­је­се­бо­јао­ни­ву­ко­ва,­ни­ме­двје­да.­Је­ди­но­се­пла­шио­вам­пи­ра.­Вје­ро­вао­је­да­ду­ше­дав­но­умр­лих­љу­ди­но­ћу­ту­ма­ра­ју­по­зе­мљи.­При­чао­је­да­су­у­њихо­вом­се­лу,­још­при­је­његовог­ро­ђе­ња,­жи­вје­ла­три­бра­та­ри­ба­ра­ко­ји­су­се­ви­ше­ба­ви­ли­пљач­ком­не­го­ри­бо-ло­вом.­Ни­ко­ ни­је­ смио­ да­ их­ оп­ту­жи­ за­ кра­ђу,­ да­ не­ би­имао­с­њима­још­ве­ће­не­при­ли­ке.­Кад­су­умр­ли,­по­вам­пи-ри­ли­су­се­и­но­ћу­уз­не­ми­ра­ва­ли­љу­де.­Ни­ко­их­ни­је­мо­гао­опа­зи­ти,­али­мно­ги­су­при­ми­је­ти­ли­ка­ко­у­мра­ку­про­ми­чу­три­фе­њ­е­ра.­Па­и­ Јан­ко,­док­ је­ још­био­дје­чак,­ ви­дио­ је­јед­не­но­ћи­ три­ свје­тиљ­ке­и­ ја­ко­ се­ упла­шио.­Његов­ син­Сто­јан­и­дру­ги­мла­ђи­љу­ди­с­под­сми­је­хом­су­го­во­ри­ли­о­тим­ста­рим­пра­зно­вје­ри­ца­ма.

Јан­ко­је,­као­и­сва­ке­го­ди­не,­за­са­дио­бо­стан.­Кад­је­за-ми­ри­са­ла­пр­ва­са­зре­ла­ди­ња­на­мје­ра­вао­је­да­је­убе­ре,­али­пред­у­хи­трио­га­је­не­ки­ло­пов.­Уву­као­се­у­бо­стан­и­од­нио­не­ко­ли­ко­нај­бо­љих­ди­ња.

-­Да­знам­ко­је­тај­ло­пов,­пре­био­бих­му­ле­ђа­овим­шта-пом!­Не­ка­са­мо­по­ку­ша­да­опет­уђе­у­мој­бо­стан!

По­ред­њиве­ ста­рац­ је­ на­пра­вио­ку­ћи­цу­од­па­пра­ти­и­ло­во­ри­ке.­Уну­тра­је­на­мје­стио­сво­ју­по­сте­љу.­Ис­под­ја­сту-ка­др­жао­је­ве­ли­ки­ре­вол­вер.­До­вео­је­и­ша­ро­ва­да­за­јед­но­са­њим­чу­ва­бо­стан,­ма­да­је­од­њега­би­ла­сла­ба­вај­да.­Но-ћу,­кад­је­њего­ва­по­моћ­би­ла­нај­по­треб­ни­ја,­спа­вао­је­као­за­клан.­ Сто­га­ је­ Јан­ко­ че­сто­ уста­јао­ и­ оби­ла­зио­ бо­стан,­др­же­ћи­у­јед­ној­ру­ци­ба­те­ри­ју­а­у­дру­гој­ре­вол­вер.

У­по­чет­ку­се­Јан­ко­те­шко­при­ви­ка­вао­на­твр­ди­ле­жај­и­ко­мар­це,­ко­ји­су­га­по­чи­та­ву­ноћ­ује­да­ли.­Ују­тро­се­жа-

ДРА ШКО И ДЈЕД

Код­ку­ће­су­оста­ли­са­мо­Дра­шко­и­дјед.­Они­се­ли­је­по­сла­жу,­јер­дјед­чи­ни­све­по­во­љи­свом­уну­ку.­Али­ма­ли­шан­се­за­же­лио­мај­ке­и­плач­но­пи­та:

-­Де­да,­гдје­је­мо­ја­мај­ка?Дјед­по­ку­ша­ва­да­га­за­ба­ви­при­ча­ма.­Не­по­ма­же­ни­го-

ми­ла­игра­ча­ка.­Дра­шко­зах­ти­је­ва:-­Дај­ми­па­па­га­ја!То­ је­ли­је­по­обо­је­на­пор­цу­лан­ска­фи­гу­ра­по­ста­вље­на­

да­ле­ко­од­Дра­шко­ве­ру­ке­-­на­врх­ор­ма­ра.-­А,­то­ти­не­сми­јем­да­ти!Ма­ли­шан­све­гла­сни­је­пла­че­и­по­на­вља:-­Аааа!­...­Гдје­је­мо­ја­ма­ма?Дјед­ски­да­са­ор­ма­ра­па­па­га­ја­и­да­је­га­Дра­шку.­Не­ко­

ври­је­ме­Дра­шко­је­ми­ран,­а­он­да­опет­по­чи­ње­да­кме­зи:-­Аааа!­...­Гдје­је­мо­ја­ма­ма?Нај­зад­дјед­из­гу­би­стр­пље­ње.­Ста­де­и­он­исто­та­ко­да­кме­зи:-­Аааа!­...­Гдје­је­мо­ја­ба­ба?Дра­шко­се­за­чу­ди:­зар­и­дјед­мо­же­пла­ка­ти?­Ви­де­ћи­га­

ту­жног,­ста­де­га­уми­ри­ва­ти:-­Не­пла­чи,­де­да!Али,­дјед­је­упо­ран.-­Аааа!­Кад­ће­до­ћи­мо­ја­ба­ба?-­Сад­ће­до­ћи­-­ка­же­ма­ли­шан.-­Аааа!­ ...­ Гдје­ је­мо­ја­ ба­ба?­ -­ по­на­вља­дјед­плач­ним­

гла­сом.Дра­шко­му­пру­жи­па­па­га­ја.-­Ево,­де­да,­играј­се...­Сад­ће­до­ћи­ба­ба.

18

ВЕСЕЛО СРЦЕ Миленко Ратковић

19

ПО ШТЕ НИ ЛО ПОВ

У­ку­пеу­во­за­Бе­о­град­-­Бар­сје­дје­ли­су­ста­ра­учи­те­љи-ца­Де­са,­три­на­е­сто­го­ди­шњи­Лу­ка­и­ још­ је­дан­пут­ник.­У­раз­го­во­ру­са­учи­те­љи­цом­Лу­ка­је­ка­зао­да­је­он­из­јед­ног­ма­лог­срем­ског­мје­ста,­да­пу­ту­је­у­Су­то­мо­ре­код­тет­ке,­а­во­зну­кар­ту­ку­пи­ла­му­је­дру­га­тет­ка­из­Вој­во­ди­не.­Ис­при-чао­је­и­за­што­му­мај­ка­ни­је­да­ла­но­вац.­Јед­ном­је­он­украо­мај­чи­ну­уште­ђе­ви­ну,­она­се­ја­ко­на­љу­ти­ла­и­од­лу­чи­ла­да­ни­ка­да­си­ну­не­да­но­вац.­Уза­луд­се­он­за­клео­да­ће­би­ти­по­штен­и­ви­ше­не­ће­да­кра­де.

Ста­ру­учи­те­љи­цу­је­га­ну­ла­искре­на­ис­по­ви­јест­ма­лог­ло­по­ва.­ На­ сје­ди­шту­ је­ отво­ри­ла­ сво­ју­ та­шну,­ из­ва­ди­ла­нов­ча­ни­цу­и­за­мо­ли­ла­Лу­ку­да­у­же­ље­знич­ком­ре­сто­ра­ну­ку­пи­сла­до­ле­де­за­њих­дво­је.­Дје­чак­је­узео­нов­ча­ни­цу,­из-и­шао­из­ва­го­на­и­убр­зо­се­вра­тио­вид­но­уз­бу­ђен.

-­Укра­ли­су­ми­нов­ча­ник!­Не­ко­ми­је­украо­ше­сна­ест­еура!­-­уз­вик­нуо­је­плач­ним­гла­сом.

Учи­те­љи­ца­је­по­ку­ша­ла­да­га­утје­ши­и­у­том­при­ми­је-ти­ла­не­ки­но­вац­на­сје­ди­шту,­по­ред­сво­је­та­шне.

-­Гле!­Ево­твој­но­вац!­-­ра­до­сно­је­уз­вик­ну­ла­и­пре­бро-ја­ла­но­вац.­-­Ево,­тач­но­ше­сна­ест­еура­-­пру­жи­ла­му­је­сав­но­вац.

На­дје­ча­ко­вом­ли­цу­ука­за­се­за­до­вољ­ни­осми­јех.На­ста­ви­ли­су­да­раз­го­ва­ра­ју­о­то­ме­што­ће­дје­чак­учи-

ти­и­што­же­ли­да­по­ста­не.-­Хо­ћу­да­по­ста­нем­ма­ши­но­во­ђа,­као­Ми­тар­из­при­че­

Пи­сак­ло­ко­мо­ти­ве­-­ре­као­је­Лу­ка.То­је­при­ча­из­чи­тан­ке­о­сли­је­пом­дје­ча­ку­ко­ји­са­про-

зо­ра­уса­мље­не­пла­нин­ске­ку­ће­ма­ха­њ­ем­по­здра­вља­воз,­а­

лио­на­ло­ше­спа­ва­ње,­али­ни­је­ни­по­ми­шљао­да­пре­ста­не­стра­жа­ри­ти.

Јед­не­мр­кле­но­ћи­про­бу­ди­га­ла­веж­ша­ро­ва.­Она­ко­још­са­њ­ив­уста­не,­узме­ре­вол­вер­и­изи­ђе­на­по­ље.­У­бо­ста­ну­угле­да­три­тре­пе­ра­ве­свје­тиљ­ке.­Ми­сле­ћи­да­су­то­ло­по­ви,­опа­ли­увис­је­дан­ме­так.­Али,­свје­тиљ­ке­су­се­и­да­ље­по-ла­ко­кре­та­ле.­Ста­рац­се­сје­ти­пра­ста­рих­вам­пи­ра,­па­упла-шен­до­тр­ча­у­ку­ћу­и­про­бу­ди­све­уку­ћа­не.

Сто­јан­ се­ с­ ба­те­ри­јом­ и­ ре­вол­ве­ром­ упу­ти­ у­ бо­стан.­Нео­бич­не­свје­тиљ­ке­и­њега­упла­ши­ше.­А­кад­се­бо­ље­за-гле­да­у­нај­бли­жу,­опа­зи­да­је­то­сви­је­ћа­при­чвр­шће­на­на­ле­ђа­ко­рњ­а­че.­Осло­бо­ђен­стра­ха,­Сто­јан­узе­јед­ну­ко­рњ­а­чу­и­од­не­се­је­Јан­ку.

-­Ево,­та­та,­то­чу­до!-­Ви­ди­што­је­ло­по­ви­ма­па­ло­на­па­мет!­-­ки­се­ло­се­на-

сми­је­ши­ста­рац.­-­Хтје­ли­су­да­ме­упла­ше,­ка­ко­би­лак­ше­кра­ли.­Ко­ли­се­то­на­ша­лио­са­мном?

Иако­се­увје­рио­да­се­без­раз­ло­га­упла­шио,­ни­је­ви­ше­смио­за­но­ћи­ти­у­бо­ста­ну.­На­стра­жар­ском­мје­сту­остао­је­са­мо­дре­мљи­ви­ша­ров.

20

ВЕСЕЛО СРЦЕ Миленко Ратковић

21

НИ ЈЕ МЕ ЂЕД, НЕ ГО ЋО ПИЋ

Гру­па­ ис­так­ну­тих­ пи­са­ца­ уче­ство­ва­ла­ је­ на­ књ­и­жев-ној­ тур­не­ји­по­Бо­сни.­Из­мно­штва­ути­са­ка­и­да­ље­тра­ју­у­мом­сје­ћа­њу­див­ни,­ве­дри­тре­ну­ци­про­ве­де­ни­за­сто­лом­Бран­ка­Ћо­пи­ћа.­Он­је,­по­оби­ча­ју,­при­чао­ша­ле,­анег­до­те­и­ви­це­ве,­ а­ми­смо­са­ужи­ва­њ­ем­слу­ша­ли­и­не­пре­кид­но­се­сми­ја­ли.­За­хва­љу­ју­ћи­њему,­са­тур­не­је­сам­по­нио­не­за-бо­рав­не­ути­ске.­У­сва­ком­гра­ду­при­ре­ђи­ва­ли­су­нам­све-ча­не­при­је­ме,­руч­ко­ве,­ве­че­ре,­а­у­цен­тру­па­жње­уви­јек­је­био­Бран­ко,­иако­су­са­на­ма­би­ли­још­Де­сан­ка­Мак­си­мо-вић,­Ми­ра­Алеч­ко­вић­и­дру­ги­пи­сци.­На­ули­ца­ма­мно­ги­про­ла­зни­ци­су­се­за­у­ста­вља­ли,­гла­сно­из­го­ва­ра­ју­ћи:­“Гле,­Бран­ко­Ћо­пић!­...­Ено­Бран­ко!­...­По­гле­дај­те,­оно­је­Бран­ко­Ћо­пић!­“То­га­је­нер­ви­ра­ло.­Јед­ном­чак­ни­је­мо­гао­да­се­уз­др­жи,­већ­је­јед­ној­сре­до­вјеч­ној­же­ни­љу­ти­то­уз­вра­тио:­“Па­шта­ако­је­Ћо­пић,­ни­је­ме­ђед!“

У­ јед­ној­ се­о­ској­ шко­ли­ до­че­ка­ло­ нас­ је­ пу­но­ дје­це­зби­је­не­у­про­стра­ној­учи­о­ни­ци.­С­пу­но­па­жње,­у­пот­пу-ној­ти­ши­ни,­слу­ша­ли­су­ону­ма­што­ви­ту­Ћо­пи­ће­ву­при­чу­о­дје­ча­ку­ко­ји­ле­ти­на­зма­је­вим­кри­ли­ма.­У­том­је­дан­од­за­не­се­них­ма­ли­ша­на­ гла­сно­ре­че:­“Ала­ла­же!­ “­Учи­те­љи­оштро­по­гле­да­ше­и­за­при­је­ти­ше­пр­стом­дје­ча­ку,­а­Бран­ко­на­ста­ви­да­чи­та.­Ка­сни­је­смо­то­ви­ше­пу­та­пре­при­ча­ва­ли­и­сми­ја­ли­се­за­јед­но­са­Бран­ком.

По­сли­је­сва­ког­књ­и­жев­ног­су­сре­та­пи­сци­су­ду­го­би-ли­оп­сјед­ну­ти­дје­цом­ко­ја­су­тра­жи­ла­ауто­гра­ме.­Обич­но­смо­сје­дје­ли­је­дан­до­дру­гог,­а­по­ред­нас­су­у­ре­ду­про­ла-зи­ли­ђа­ци­и­при­но­си­ли­нам­сво­је­све­ске,­књ­и­ге­и­па­пи­ре.­Ћо­пић­нас­ је­у­ша­ли­упо­зо­рио:­“Па­зи­те­да­вам­ман­гу­пи­

ста­ри­ ма­ши­но­во­ђа­Ми­тар­ пи­ском­ ло­ко­мо­ти­ве­ от­по­здра-вља­ма­ли­ша­ну.

-­А­знаш­ли­ко­је­на­пи­сао­ту­при­чу?­-­пи­та­ла­је­учи­те­љи­ца.-­Знам,­Ми­лен­ко­Рат­ко­вић­-­од­го­во­рио­је­дје­чак.Учи­те­љи­ца­му­је­ка­за­ла­да­је­то­њен­су­пруг­ко­ји­је­че­ка­

на­же­ље­знич­кој­ста­ни­ци­и­да­ће­га­упо­зна­ти­с­њим.На­же­ље­знич­кој­ста­ни­ци­у­Ба­ру­учи­те­љи­ца­је­си­шла­на­

пе­рон,­а­за­њом­Лу­ка­но­се­ћи­њен­ко­фер.­По­здра­ви­ла­се­са­сво­јим­му­жем,­па­га­упо­зна­ла­са­са­пут­ни­ком­Лу­ком.­Ка-за­ла­је­и­њего­ву­же­љу­да­бу­де­ма­ши­но­во­ђа­као­Ми­тар­из­њего­ве­при­че.­Пи­сац­је­по­ка­зао­дје­ча­ку­ста­ру­ло­ко­мо­ти­ву­по­ред­же­ље­знич­ке­згра­де,­ко­ју­је­не­кад­во­зио­Ми­тар.­Дје-чак­је­био­оду­ше­вљен.­По­здра­ви­ли­су­се­и­раз­и­шли.

Тек­што­су­сти­гли­ку­ћи,­учи­те­љи­ца­Де­са­је­отво­ри­ла­сво-ју­та­шну­и­пре­ту­ра­ју­ћи­по­њој­за­пре­па­шће­но­уз­вик­ну­ла:

-­Гдје­ми­ је­но­вац?­Има­ла­сам­ше­сна­ест­еура,­али­их­не­ма!

22

ВЕСЕЛО СРЦЕ Миленко Ратковић

23

Миленко Ратковић ВЕСЕЛО СРЦЕ

њега­чуо­сми­јех,­па­је­Ти­то­ре­као:­“Бран­ко,­при­чај­гла­сни-је,­да­се­и­ми­сми­је­мо”.

Та­ко­је­Бран­ко­за­сми­ја­вао­све­око­се­бе.

не­под­не­су­ка­кву­мје­ни­цу,­као­што­је­ме­ни­под­ва­лио­не­ки­Ра­ле­Бу­бњ­ар”.

По­за­вр­шет­ку­тур­не­је­от­пу­то­ва­ли­смо­у­спа­ва­ћим­ко-ли­ма­из­Са­ра­је­ва­у­Бе­о­град.­На­шав­ши­се­с­њим­у­истом­ку­пеу,­ пре­пу­стио­ сам­му­ да­ иза­бе­ре­ ле­жај.­ Је­дан­ кре­вет­је­био­вр­ло­ви­со­ко­и­до­њега­се­ни­је­би­ло­ла­ко­по­пе­ти,­па­ми­је­Бран­ко­ре­као:­“Ми­лен­ко,­ти­си­мла­ђи,­поп­ни­се­на­го­рњи­ле­жај”.­То­сам­од­мах­ура­дио,­је­два­че­ка­ју­ћи­да­се­по­сли­је­ на­пор­ног­ да­на­ пре­дам­ сну.­Али,­ Бран­ку­ се­ ни­је­спа­ва­ло.­Ду­го­је­ста­јао­на­но­га­ма­по­ред­мог­ле­жа­ја­и­при-чао­ми­о­све­му­и­сва­че­му.­По­вје­рио­ми­је­и­не­ке­ин­тим­не­тај­не,­као­да­је­хтио­да­и­се­бе­и­дру­ге­увје­ри­да­га­ври­је­ме­још­ни­је­пре­га­зи­ло.

“Је­сам­ли­ти­при­чао­ка­ко­сам­Ми­ку­Шпи­ља­ка­пред­ло-жио­за­на­гра­ду­за­ху­мор?“­пи­тао­је­и­на­ста­вио:­“О­Шпи-ља­ку,­та­да­шњ­ем­пред­сјед­ни­ку­Са­ве­зног­из­вр­шног­ви­је­ћа,­че­сто­су­се­у­штам­пи­по­ја­вљи­ва­ли­са­ти­рич­ни­тек­сто­ви­и­ка­ри­ка­ту­ре,­ али­ је­ он­ све­ то­ ши­ро­ко­гру­до­ при­хва­тао.­ У­Удру­же­њу­ ху­мо­ри­ста­Ср­би­је­ у­ пр­ви­мах­ су­ се­ за­чу­ди­ли­мом­пред­ло­гу,­али­су­се­сло­жи­ли­са­мном­кад­сам­обра-зло­жио­да­га­не­пред­ла­жем­за­пи­са­ње­ху­мо­ри­стич­ких­тек-сто­ва,­већ­за­то­ле­ран­тан­од­нос­пре­ма­ху­мо­ру­и­са­ти­ри­на­његов­ра­чун.­Би­ло­је­не­из­вје­сно­ка­ко­ће­он­на­то­ре­а­го­ва­ти,­али­и­ово­га­пу­та­Ми­ка­по­ка­зао­сво­ју­ши­ри­ну­при­хва­тио­је­на­гра­ду.­При­ли­ком­све­ча­ног­уру­чи­ва­ња­на­гра­де­по­тра­жио­ме­је­по­гле­дом­по­са­ли­и­љу­ба­зно­ми­се­ја­вио­-­по­че­му­сам­за­кљу­чио­да­зна­ко­га­је­пред­ло­жио”.

По­том­ми­ је­ при­чао­ о­ сво­јим­ ри­јет­ким­ су­сре­ти­ма­ са­Ти­том.­На­јед­ном­све­ча­ном­руч­ку­Ти­то­је­сје­дио­на­че­лу,­а­Ћо­пић­на­за­че­љу­по­ду­гач­ког­сто­ла.­У­по­чет­ку­је­ат­мос-фе­ра­би­ла­озбиљ­на,­сви­су­па­жљи­во­слу­ша­ли­оно­што­је­го­во­рио­Ти­то­ и­ они­ око­њега.­Но,­Ћо­пић­ ни­је­ мо­гао­ да­ми­ру­је,­по­чео­је­да­при­ча­ви­це­ве­и­ша­ле.­Све­че­шће­се­око­

24 25

Миленко Ратковић ВЕСЕЛО СРЦЕ

са­мо­пе­че­ње,­ра­до­он­је­де­и­пр­шу­ту,­сир,­ри­бу,­пи­ле­ти­ну­-­оп­ши­ран­је­је­лов­ник­све­га­оно­га­што­он­во­ли.

Кад­хо­ће­свој­ски­да­се­на­ша­ли,­он­се­обје­си­низ­за­вје­су­и­-­обо­ри­је.­Ако­ви­ди­на­ком­мје­сту­ма­ло­раз­де­ран­јор­ган,­он­из­њега­ из­ву­че­ па­мук­ ко­ли­ко­ год­мо­же.­ Још­ви­ше­ га­уве­се­ља­ва­да­из­вла­чи­пер­је­из­ја­сту­ка.­Ина­че,­ра­зу­ми­је­се,­за­ву­че­њушку­у­сва­ку­шо­љу,­сва­ки­та­њ­ир­и­сва­ки­бо­кал.­Ше­та­по­ор­ма­ни­ма­и­оба­ра­огле­да­ла,­ра­мо­ве­са­сли­ка­ма­и­те­гле­са­џе­мо­ви­ма.­Пе­нтра­се­по­по­ли­ца­ма­и­оба­ра­та­њ­и-ре,­ка­ши­ке,­ку­ти­је­са­за­чи­ни­ма­и­дру­го­ку­хи­њ­ско­по­су­ђе.

Не­ во­ли­ да­ спа­ва­ на­ твр­дом,­ већ­ би­ра­жен­ску­ бун­ду,­зим­ски­ка­пут,­а­јед­ном­је­ле­гао­на­дје­дов­ше­шир.­Дјед­се­на­љу­тио­и­на­ре­дио­да­се­ма­чак­про­тје­ра­из­ку­ће.­Уза­луд­је­Ми­шко­бра­нио­свог­љу­бим­ца­-­дјед­је­остао­при сво јој­од-лу­ци.­Ма­чак­Фрњо­за­кљу­чан­је­у­по­ла­чи,­из­ко­је­се­че­сто­чу­ло­њего­во­ми­ја­у­ка­ње.

По­сли­је­ Фрњ­о­вог­ од­ла­ска,­ у­ ку­ћи­ су­ се­ на­мно­жи­ли­ми­ше­ви­и­по­ста­ли­пра­ва­на­паст.­Про­би­ли­су­вре­ћу­с­бра-шном,­из­гри­зли­пр­шу­ту,­а­је­дан­не­спрет­ни­ми­шић­упао­је­у­ло­нац­с­мли­је­ком.

-­Мо­ра­мо­вра­ти­ти­Фрња­у­ку­ћу­-­по­пу­стио­је­дјед.­Ми-шко­је­ра­до­сно­отр­чао­да­от­кљу­ча­по­ла­чу.­Ни­ко,­на­рав­но,­ни­је­знао­да­је­он­од­не­куд­до­но­сио­ми­ше­ве­ка­ко­би­дје­да­на­тје­рао­да­вра­ти­мач­ка­у­ку­ћу.

МАЧАК ФРЊО

Ком­шин­ска­ мач­ка­ до­ни­је­ла­ је­ на­ сви­јет­ два­ ма­че­та­ -­јед­но­цр­но­и­јед­но­ти­гра­сте­бо­је.­По­што­ком­ши­је­ни­је­су­има­ле­чи­ме­да­хра­не­ни­се­бе,­а­ка­мо­ли­мач­ку,­она­је­сво-је­ма­чи­ће­пре­ни­је­ла­код­Ми­шко­вих­вра­та.­Дје­чак­им­је­на­тац­ни­из­но­сио­је­ло,­а­дјед­се­љу­тио.­Ни­је­до­зво­ља­вао­да­се­хра­не­ту­ђе­мач­ке.­Но­и­по­ред­то­га,­мач­ке­су­хра­ни­ли,­али­их­ни­је­су­пу­шта­ли­у­ку­ћу.­Ипак,­ти­гра­сто­ма­че­је­шмуг­ну-ло­у­ку­хи­њу­и­са­кри­ло­се­ис­под­ка­у­ча.­Дјед­је­по­ку­ша­вао­да­га­до­хва­ти­ме­тлом,­али­ни­је­успио.­А­уве­че,­док­су­сви­гле­да­ли­те­ле­ви­зи­ју,­оно­је­са­мо­из­и­шло.­Хра­бро­се­ус­пен-тра­ло­на­дје­ча­ков­скут­и­укљу­чи­ло­свој­мо­то­рић­за­пре­де-ње,­од­че­га­је­у­ку­ћи­по­ста­ло­мир­но­и­при­јат­но.

Ују­тро­је­дје­ча­ка­про­бу­дио­оштар­ва­зду­шни­млаз,­хла-де­ћи­му­обра­зе.­Отво­рио­је­очи­и­на­ја­сту­ку­угле­дао­ма­чи-ју­њушки­цу.­Др­зак­по­сту­пак,­на­рав­но!­Али­шта­да­се­ра-ди...­Ма­че­је­про­сто­зах­ти­је­ва­ло­да­га­сви­уку­ћа­ни­во­ле­и­сви­су­га­за­во­ље­ли.­Сте­као­је­пра­во­да­стал­но­жи­ви­у­ку­ћи­и­до­био­име­Фрњо.­А­од­ра­сла­мач­ка­је­са­цр­ним­ма­че­том­оста­ла­да­жи­ви­на­сте­пе­ни­шту,­из­че­га­се­мо­же­из­ву­ћи­за-кљу­чак­да­скром­ност­ни­је­уви­јек­вр­ли­на.

Ми­шков­љу­би­мац,­ма­че­Фрњо,­по­сли­је­не­ког­вре­ме­на­по­стао­ма­чак­ве­ли­ких­и­сви­је­тлих­очи­ју.­Мно­го­во­ли­хлад-но­пе­че­ње­и­кај­мак­с­мли­је­ком.­Би­ло­гдје­да­до­ма­ћи­ца­са-кри­је­пе­че­ње,­ма­чак­то­сма­тра­као­ша­лу­ко­ју­тје­ра­ју­с­њим.­И­да­би­ша­лу­ис­тје­рао­до­кра­ја,­он­вр­ло­рев­но­сно­тра­жи­то­пе­че­ње­док­га­не­на­ђе,­као­кад­оно­дје­ца­игра­ју­жмур­ке.­Он­упра­во­ми­сли­да­је­до­ма­ћи­ца­са­кри­ла­то­пе­че­ње­да­би­се­ша­ли­ла­с­њим­и­да­би­га­на­му­чи­ла­док­га­не­на­ђе.­Не­

26 27

Миленко Ратковић ВЕСЕЛО СРЦЕ

-­Сју­тра­је­три­на­е­сти­март,­ја­не­ра­дим­три­на­е­стог­–­ре-че­Си­мо.

Ђу­ро­из­гу­би­стр­пље­ње.-­До­вра­га!­Три­на­е­сти­је­као­и­сва­ки­дру­ги­дан­у­мје­се-

цу.­Са­мо­бу­да­ле­вје­ру­ју­да­је­то­бак­су­зан­дан.­У­хо­те­лу­ни-ко­не­ће­да­спа­ва­у­со­би­број­три­на­ест,­па­хо­те­ли­је­ри­пре-ска­чу­тај­број!­Глу­по­сти.­Него, до­ђи­сју­тра­да­се­сад­ни­це­не­осу­ше.

-­Ни­ка­ко!­-­од­луч­но­од­би­Си­мо.­-­До­ћи­ћу­пре­ко­сју­тра,­а­сад­ни­це­ће­мо­ста­ви­ти­у­во­ду.

-­Пре­ко­сју­тра­сам­ја­за­у­зет,­по­звао­ме­је­на­кр­сну­сла­ву­ди­рек­тор­на­шег­пред­у­зе­ћа.­По­звао­је­нај­у­глед­ни­је­гра­ђа-не,­ме­ђу­ко­ји­ма­и­пред­сјед­ни­ка­оп­шти­не.

-­По­ђи­ти­на­сла­ву,­а­ја­мо­гу­ра­ди­ти­и­без­те­бе­-­ре­че­Си­мо.

Та­ко­и­би­ло.­Кад­су­у­ди­рек­то­ро­ву­ку­ћу­сти­гли­сви­по­зва-ни­го­сти,­до­ма­ћи­ца­је­сва­ко­ме­од­ре­ди­ла­мје­сто­за­сто­лом.­Пред­сјед­ни­ку­оп­шти­не­и­њего­вој­су­пру­зи­при­па­ло­је­мје-сто­на­че­лу­тр­пе­зе,­а­Ђу­ру­на­за­че­љу.­Та­њ­и­ри­су­већ­би­ли­на­ли­ве­ни­су­пом,­кад­до­ма­ћи­ца­ста­де­бро­ја­ти­го­сте.

-­Три­на­ест!­О,­то­не­ва­ља!­Ти­и­на­ест­је­бак­су­зан­број.­Не­ко­ме­од­нас­де­си­ла­би­се­не­сре­ћа.­Јед­ног­од­вас­по­слу-жи­ће­мо­ у­ ку­хи­њи.­ Ко­га?­ Ви­ сте,­ го­спо­ди­не­ Ђу­ро­ ов­дје­нај­мла­ђи.­Мо­лим­вас­да­пре­ђе­те­у­ку­хи­њу.

Ђу­ро­на­гло­уста­де­и­по­гну­те­гла­ве­из­ју­ри­на­по­ље.Па­нек­не­ко­ка­же­да­три­на­ест­ни­је­бак­су­зан­број!

БАК СУЗ

Во­ћњ­ак­пред­ку­ћом­Ђу­ро­је­про­ши­рио­са­два­де­сет­но-вих­сад­ни­ца.­По­звао­је­Си­ма­да­ис­ко­па­ру­пе,­а­овај­за­ка-снио­је­дан­дан.

-­За­што­ју­че­ни­је­си­до­шао?­-­пи­тао­га­је­Ђу­ро.-­Ју­че­је­био­уто­рак,­бак­су­зан­дан­-­прав­дао­се­Си­мо.-­Зар­си­су­је­вје­ран?-­ Ни­је­сам­ су­је­вје­ран,­ али­ ни­ка­да­ не­ ра­дим­ утор­ком.­

Јед­ног­утор­ка­сам­че­ки­ћем­сло­мио­прст.-­Бак­суз!­Хе,­хе!­-­под­сми­јех­ну­се­Ђу­ро.Од­ве­де­Си­ма­на­ли­ва­ду­да­му­по­ка­же­гдје­да­ко­па­ру­пе.­

Из­не­на­да­ис­пред­њих­про­тр­ча­цр­на­мач­ка.-Ста­ни!­-­по­ви­че­Си­мо.­-­Ја­не­ћу­тим­пу­тем­ко­ји­ми­је­

пре­при­је­чи­ла­цр­на­мач­ка!-­А­ка­жеш­да­ни­је­си­су­је­вје­ран!­Хе,­хе!­-­опет­се­под-

сми­јех­ну­Ђу­ро.За­о­би­шли­су­мје­сто­гдје­ је­про­тр­ча­ла­мач­ка­и­сти­гли­

на­ли­ва­ду.­Ђу­ро­је­по­ка­зао­гдје­тре­ба­за­са­ди­ти­ја­бу­ке,­гдје­тре­шње,­а­орах­на­кра­ју­ли­ва­де.­Си­мо­је­ћут­ке­мјер­као­сад-ни­цу­ора­ха,­сми­шља­ју­ћи­шта­да­ура­ди­с­њом.­Сје­тио­се­ба­би­не­при­че­да­ће­сва­ко­ко­по­са­ди­орах­умри­је­ти­кад­ста-бло­оде­бља.­При­хва­тио­је­крамп­и­по­чео­ко­па­ти­ру­пе.­До­кра­ја­да­на­по­са­дио­је­де­се­так­сад­ни­ца.­Кад­је­Ђу­ро­до­шао­да­ви­ди­његов­учи­нак,­опа­зио­је­сло­мље­ну­сад­ни­цу­ора­ха.­Си­мо­му­је­об­ја­снио:

-­За­мах­нуо­сам­крам­пом­и­слу­чај­но­за­ка­чио­сад­ни­цу.-­Слу­чај­но!­Хе,­хе!­-­ки­се­ло­се­под­сми­јех­ну­Ђу­ро.­-­Та-

ко­ми­и­тре­ба­кад­сам­до­вео­су­је­вјер­ног­чо­вје­ка.­Но,­шта­је,­ту­је!­Сју­тра­тре­ба­да­до­вр­шиш­овај­по­сао.

28 29

Миленко Ратковић ВЕСЕЛО СРЦЕ

Пи­тао­је­за­ци­је­ну­и­за­па­зио­да­се­ску­пље­пла­ћа­у­кам­по-ви­ма­бли­зу­мо­ра.­Та­ко­је­сти­гао­у­уда­ље­ни­Бла­жов­камп­у­Ста­ром­Ба­ру­гдје­је­та­ри­фа­би­ла­нај­ни­жа.­Вла­сник­му­је­по­ка­зао­мје­сто­гдје­ће­пар­ки­ра­ти­ко­ла,­гдје­се­на­ла­зе­при-кљу­чак­за­стру­ју­и­че­сма.­За­ви­рив­ши­у­за­дњи­дио­опел-ка-ра­ва­на,­Бла­жо­се­из­не­на­дио:

-­Шта­је­ово?­Не­ћеш,­ваљ­да,­да­ље­ту­јеш­за­јед­но­са­ко­ко­шка­ма?-­Не­сме­та­ју­оне­ни­ко­ме,­а­сно­се­ве­ли­ка­ја­ја.­Ви­дје­ће-

те,­по­кло­ни­ћу­вам­не­ко­ли­ко­-­по­ку­шао­је­ста­ри­кловн­да­одо­бро­во­љи­вла­сни­ка­ауто-кам­па.­Али,­овај­је­од­луч­но­на-ре­дио:

-­Но­си­те­ко­ко­шке­на­пи­ја­цу­и­све­их­про­дај­те!­Ово­је­камп­за­мо­то­ри­зо­ва­не­ту­ри­сте,­а­не­за­ко­ко­ша­ре!

Ста­ри­кловн­је­отво­рио­ка­вез­и,­мр­ве­ћи­ко­мад­хље­ба,­ла­нуо­као­пра­ви­пас.

-­Зар­си­и­пса­до­вео?!­-­под­вик­нуо­је­Бла­жо.­-­Од­мах­се­ку­пи­и­тра­жи­не­ки­дру­ги­камп!

Кловн­се­до­бро­ћуд­но­на­сми­је­шио­и­на­ста­вио­да­опо­на-ша­дру­ге­жи­во­ти­ње:­ми­ја­у­као­је­као­мач­ка,­ћур­ли­као­као­ћу­ран,­цвр­ку­тао­као­ка­на­ри­нац,­грок­тао­као­сви­ња,­њакао­као­ма­га­рац.­Пу­бли­ка­му­је­раз­дра­га­но­апла­у­ди­ра­ла,­на­ро-чи­то­дје­ца.­Ту­је­био­и­Бла­жов­син,­де­се­то­го­ди­шњи­Зо­ран.­Он­је­сми­шљао­ка­ко­да­по­мог­не­ста­ром­ве­се­ља­ку,­да­не­гдје­смје­сти­њего­ве­ко­ко­шке.­А­њего­вог­оца­ни­је­су­одо­бро­во-љи­ле­клов­но­ве­вје­шти­не,­већ­је­по­но­вио­свој­за­хтјев:

-­Сју­тра­да­ов­дје­не­ви­дим­ни­јед­ну­ко­ко­шку!-­До­бро,­про­да­ћу­их­на­пи­ја­ци­-­ре­као­је­кловн.-­Ку­пи­ће­мо­их­ми­-­ја­вио­се­не­ки­де­бе­ли­бра­до­ња.­-­Ко-

ли­ко­тра­жиш­за­пи­је­тла?Ста­ри­кловн­ни­је­му­ни­шта­од­го­во­рио,­јер­ни­је­ни­на-

мје­ра­вао­да­про­да­је­ко­ко­шке.Те­но­ћи,­при­је­не­го­што­се­раз­да­ни­ло,­пи­је­тао­је­за­ку-

ку­ри­као­ у­ клов­но­вом­ ауто­мо­би­лу.­То­ је­ био­по­вод­ да­ се­

КО КО ШКЕ НА ЉЕ ТО ВА ЊУ

Док­ је­ био­ мла­ђи,­ Сте­ван­ је­ са­ цир­ку­си­ма­ про­шао­Евро­пу­уз­дуж­и­по­при­је­ко.­Као­кловн­за­ба­вљао­је­пу­бли-ку­у­па­у­за­ма­из­ме­ђу­ва­жни­јих,­атрак­тив­ни­јих­цир­ку­ских­про­гра­ма.­Из­во­дио­је­сми­је­шне­ге­го­ве­и­вје­што­опо­на­шао­гла­со­ве­ра­зних­жи­во­ти­ња.­А­кад­ је­оста­рио­и­ни­је­ви­ше­мо­гао­да­ска­ку­ће­по­цир­ку­ској­ аре­ни,­ скра­сио­се­у­свом­род­ном­се­лу­на­пла­ни­ни.­Жи­вио­је­сам­у­при­зем­ној­ку­ћи-ци,­окру­же­ној­ма­лом­ба­штом.­Осим­то­га,­имао­је­пра­ста­ри­мо­дел­опел-ка­ра­ва­на,­а­у­ко­ко­шар­ни­ку­пи­је­тла­и­осам­ко-ко­ша­ка.­То­је­би­ло­чи­та­во­њего­во­бо­гат­ство.­По­чи­тав­дан­об­ра­ђи­вао­је­ба­шту­и­хра­нио­ко­ко­шке,­а­хра­нио­се­углав-ном­ја­ји­ма­ко­је­су­му­оне­сно­си­ле.

Сти­гло­је­ље­то­и­вје­чи­ти­пут­ник­за­же­лио­се­ку­па­ња­у­мо­ру.­Но,­пи­тао­се,­да­ли­би­његов­до­тра­ја­ли­ауто­мо­бил­мо­гао­из­др­жа­ти­да­ле­ки­пут­до­при­мор­ја?­Чи­ме­да­пла­ти­хра­ну­и­так­су­за­бо­ра­вак­на­ауто-кам­пу?­И,­нај­зад,­ко­ме­да­ оста­ви­на­ чу­ва­ње­ сво­је­ ко­ко­шке?­По­сли­је­ ду­жег­ раз-мишљања­до­шао­је­на­нео­бич­ну­иде­ју:­оти­ћи­ће­на­ље­то-ва­ње­за­јед­но­са­ко­ко­шка­ма!

Ка­вез­за­ко­ко­шке­скле­пао­је­од­да­са­ка­и­жи­ча­не­мре­же.­Кад­је­за­вр­шио­тај­по­сао,­уба­цио­је­ка­вез­са­ко­ко­шка­ма­у­про­стра­ни­за­дњи­дио­опел-ка­ра­ва­на­и­кре­нуо­пре­ма­мо­ру.­На­ду­гом­пу­ту­мо­тор­се­два­пу­та­по­ква­рио,­али­су­га­по-пра­ви­ли­не­ки­шо­фе­ри.­Уз­пут­је­ре­дов­но­хра­нио­и­по­јио­ко­ко­шке.

Угле­дав­ши­са­Пе­тро­вач­ке­ го­ре­бес­крај­но­мо­ре,­ ста­ри­кловн­се­за­у­ста­вио­по­ред­пу­та­да­се­на­гле­да­ли­је­пог­пеј­за-жа.­А­он­да­се­спу­стио­у­при­мор­је,­тра­же­ћи­ауто-кам­по­ве.­

30

ВЕСЕЛО СРЦЕ Миленко Ратковић

31

ГЛУ ВАЋ

Га­зда­Ми­раш­је­на­глув,­па­док­раз­го­ва­ра­ша­ком­при-др­жа­ва­уво­да­бо­ље­чу­је.­Зо­ву­га­Глу­ваћ,­ма­да­тај­на­ди­мак­ни­ко­не­сми­је­да­из­го­ва­ра­пред­њим.­Не­ки­ка­жу­да­ни­је­глув­и­да­не­чу­је­са­мо­оно­што­му­ни­је­по­во­љи.

У­њего­во­дво­ри­ште­до­ђе­ком­ши­ја­Сте­во­и­гла­сно­до­вик­ну:-­О,­до­ма­ћи­не!По­но­вио­је­то­гла­сни­је,­па­још­гла­сни­је,­па­се­раз­де­ра­

та­ко­гла­сно­да­га­је­гр­ло­за­бо­ље­ло.­Нај­зад,­на­бал­ко­ну­се­по­ја­ви­Ми­раш.

-­А,­ти­си,­Сте­во!­Шта­хо­ћеш?­-­до­че­ка­га­не­баш­го-сто­љу­би­во.

-­Хо­ћеш­ли­ми­да­ти­трак­тор­да­уз­о­рем­ону­ма­лу­њиву­иза­ку­ће?­-­за­тра­жи­ком­ши­ја.

Ми­раш­ста­ви­ша­ку­иза­ува­и­упи­та:-­Шта­ка­жеш?-­Ве­лим,­да­ми­по­зај­миш­трак­тор!­-­гла­сни­је­ре­че­Сте­во.-­Не­чу­јем!-­Тре­ба­ми­трак­тор!-­Ама­ви­чи­ја­че!-­Трак­тор!­-­раз­де­ра­се­Сте­во.-­Не­знам­што­збо­риш.Сте­во­по­лу­гла­сно,­за­се­бе,­ре­че:-­Де­рем­се­као­ма­га­рац,­чу­ју­ме­и­чо­ба­ни­на­пла­ни­ни,­

а­Глу­ваћ­не­чу­је.-­А,­та­ко­ти­ме­ни!­Ври­је­ђаш­ме,­је­ли?-­Ни­шта­ло­ше­ни­је­сам­ка­зао­-­по­ку­ша­Сте­во­да­се­оправ­да.-­Ка­ко­ни­шта!­Ка­жеш:­ма­га­рац...­чо­ба­ни...­Глу­ваћ...­Е,­

не­ћу­ти­да­ти­трак­тор!

онај­де­бе­ли­бра­до­ња­по­жа­ли­вла­сни­ку­кам­па:-­Го­спо­ди­не­Бла­жо,­у­зо­ру­ме­је­про­бу­дио­пи­је­тао­оног­

клов­на­и­ота­да­ни­је­сам­ни­ока­скло­пио!-­Не­бри­ни­те­-­ре­као­је­Бла­жо.­-­Од­мах­ћу­нај­у­ри­ти­и­

њега­и­њ­е­го­ве­ко­ко­шке!Чув­ши­ову­оче­ву­при­је­тњу,­Зо­ран­се­до­сје­тио­гдје­да­

смје­сти­ко­ко­шке:­у­об­ли­жњ­ем­шу­мар­ку­на­ла­зи­ла­се­на­пу-ште­на­ ба­ра­ка,­ ко­јој­ је­ кров­ одав­но­ про­пао,­ али­ је­мо­гла­од­лич­но­по­слу­жи­ти­као­ко­ко­шар­ник.­По­тр­чао­је­да­то­ка-же­ста­ром­клов­ну­и­по­мо­гао­му­да­за­јед­но­по­не­су­ка­вез­до­ба­ра­ке.

На­ред­них­да­на­ста­ри­кловн­се­ку­пао­у­мо­ру­и,­уз­пут,­ва­дио­пар­чад­хље­ба­из­кан­ти­ за­ сме­ће.­А­Зо­ран­ је­ко­ко-шка­ма­до­но­сио­ку­пу­со­во­ли­шће­и­мла­ду­тра­ву.­Ја­ја­је­би-ло­до­ста­и­за­клов­на­и­за­Зо­ра­на.­А­не­ко­ли­ко­су­про­да­ли­де­бе­лом­бра­до­њи­ко­ме­се­ни­је­оства­ри­ла­же­ља­да­ома­сти­бра­ду­пе­че­ним­пи­је­тлом.

По­што­ се­ за­си­тио­ мо­ра­ и­ ље­то­ва­ња,­ ста­ри­ кловн­ је,­опет­уз­Зо­ра­но­ву­по­моћ,­уба­цио­ка­вез­са­ко­ко­шка­ма­у­ко­ла­и­кре­нуо­у­сво­је­пла­нин­ско­се­ло.

32 33

ПО МИ РЕ ЊЕ

По­сва­ђа­ли­ се­ Јо­во­ и­Му­сто­ око­ не­ке­ сит­ни­це.­ Је­дан­дру­гом­су­скре­са­ли­сва­ко­ја­ке­псов­ке­и­увре­де.­Раз­и­шли­су­се­љу­ти,­увје­ре­ни­да­се­ви­ше­ни­кад­не­ће­по­ми­ри­ти.

Раз­бо­лио­се­Јо­во­и­ду­го­ни­је­уста­јао­из­кре­ве­та.­Кад­би­му­што­за­тре­ба­ло,­луп­нуо­би­шта­пом­о­под­и­по­звао­уну­ка­Ми­шка.­Јед­ном­му­ре­че:

-­Имам­ве­ли­ку­же­љу­да­пи­јем­во­ду­са­Ка­ра­ка­ша.­То­је­нај­здра­ви­ја­во­да­у­на­шем­кра­ју.

Уну­ку­се­ни­је­ишло­до­тог­да­ле­ког­из­во­ра,­па­ре­че­да­у­њему­има­сит­них­бу­ба­и­да­је­об­ли­жњи­Рап­мно­го­бо­љи.­Али­дјед­оста­де­при­свом­за­хтје­ву.­Не­за­до­вољ­но­гун­ђа­ју-ћи,­Ми­шко­је­узео­кан­ту­и­кре­нуо.­По­сли­је­ду­гог­пје­ша-че­ња­сти­гао­је­до­Ка­ра­ка­ша.­Сјео­је­на­из­гла­ча­ну­пло­чу,­а­но­ге­спу­стио­у­ле­де­ну­во­ду.­Из­не­на­да­га­тр­же­ду­бок­бас:

-Шта­то­ра­диш,­ма­ли?-­Н...­ни­шта...­-­збу­њ­е­но­про­му­ца­дје­чак.­По­зна­де­Му-

ста,­чи­ја­се­ку­ћа­на­ла­зи­ла­у­бли­зи­ни.-­Ка­ко­ни­шта?!­Зно­јав­си,­а­но­ге­др­жиш­у­хлад­ној­во­ди.­

Ми­чи­се­ода­тле!­-­под­вик­ну­Му­сто,­па­бла­жим­то­ном­об-ја­сни:­-­Ако­зно­ја­ве­но­ге­на­гло­рас­хла­диш,­мо­жеш­оста­ти­бо­гаљ­до­кра­ја­жи­во­та.

Дје­чак­на­пу­ни­кан­ту­и­од­мах­по­ђе­ку­ћи.­Чим­га­угле­да,­дјед­жив­ну:

-­Бра­во!­Бр­зо­си­сти­гао.­На­лиј­ми­ча­шу.­Ала­је­хлад­на!­-­за­до­вољ­но­ре­че­по­што­от­пи­не­ко­ли­ко­гу­тља­ја.

По­сли­је­не­ко­ли­ко­да­на­Јо­ву­се­опет­про­хтје­ло­да­пи­је­во­ду­са­Ка­ра­ка­ша.­И­ово­га­пу­та­Ми­шко­је­мо­рао­ићи­до­

Сте­во­се­окре­ну­и­оде­нео­ба­вље­на­по­сла.

СТРА ВИ ЧАН ДО ГА ЂАЈ

За­хва­љу­ју­ћи­ба­би­Ста­ну­ши,­сва­ка­ви­јест­се­бр­зо­ши­ри­ла­по­се­лу.­Је­ди­ни­њен­по­сао­био­је­да­иде­од­ку­ће­до­ку­ће­и­да,­уз­ка­фу,­пре­при­ча­ва­све­што­је­чу­ла.­Од­у­ви­јек­је­би­ла­по­ма­ло­глу­ва,­па­је,­ваљ­да,­за­то­го­во­ри­ла­гла­сно,­као­да­се­с­не­ким­сва­ђа.­Же­не­су­је­ра­до­до­че­ки­ва­ле,­оче­ку­ју­ћи­да­од­ње­чу­ју­и­по­не­ку­се­о­ску­тај­ну.

Ба­ба­Ста­ну­ша­је­при­ча­ла­сму­ше­но­и­не­по­ве­за­но,­че­сто­до­во-де­ћи­сво­је­слу­ша­о­це­у­не­до­у­ми­цу.­Та­ко­је­јед­ном­сти­гла­за­ди­ха­на­и­уз­бу­ђе­на­до­пр­вих­се­о­ских­ку­ћа­и­ста­ла­гла­сно­ја­ди­ко­ва­ти:

-­Ох,­да­сте­ви­дје­ли...­стра­шан­при­зор!­Пре­га­зи­ше­га,­ко­ла,­а­шо­фер­од­ју­ри­да­ље,­као­да­се­ни­шта­ни­је­де­си­ло.

-­Ко­га­су­то­пре­га­зи­ли,­ба­ба?­-­про­тр­ну­од­стре­пње­Вид­на.-­Ја­та­ман­на­и­ђох­на­друм­-­на­ста­вља­сму­ше­но­ба­ба­Ста­ну­ша­

-­кад­на­и­ђе­ка­ми­он.­То­је­онај­бр­ко­што­пре­но­си­пи­је­сак­из­ри­је-ке.­Уви­јек­ју­ри­као­да­га­ду­хо­ви­го­не.­Ни­ма­ло­ни­је­ус­по­рио,­не­го­ка­ми­о­ном­пре­ко­њега...

-­Ама­пре­ко­ко­га?­ -­не­стр­пљи­во­пи­та­ за­бри­ну­та­Фе­ми­ја­и­освр­ће­се­око­се­бе.­-­Ку­ка­ла­ја,­гдје­су­ми­дје­ца?

Ста­ра­Ста­ну­ша­и­не­чу­је­пи­та­ња.-­О,­љу­ди,­да­сте­ви­дје­ли­ка­ко­му­се­цри­је­ва­про­су­ше­по­пу­ту!­

А­Ми­тро­ва­дје­ца­за­ври­ска­ше,­су­за­им­су­зу­сти­же...-­Да­ни­је­цр­ни­Ми­тар­на­стра­дао?­Што­ће­сад­оно­ли­ко­си­ро­ча-

ди?­-­пи­та­ју­се­уз­бу­ђе­не­же­не.-­А­он,­јад­ник,­ис­пла­зи­је­зик­и­цр­че!-­Ама­ко,­ба­ба,­да­бог­да­ти­цр­кла?!­-­из­гу­би­Вид­на­стр­пље­њ­е­

и­по­ви­че­из­свег­гла­са.-­Ка­ко?­Зар­вам­ни­је­сам­ре­кла?­-­за­чу­ди­се­ба­ба­Ста­ну­ша.­-­На-

стра­дао­Ми­тров­пас.

34

ВЕСЕЛО СРЦЕ Миленко Ратковић

35

СТУ ПИ ЦА ЗА ЛО ПО ВЕ

Жи­вје­ла­је­ба­ба­Ста­ну­ша­са­ма­у­јед­ној­на­пу­ште­ној­ку-ћи­ци.­С­њом­је,­по­ред­огњ­и­шта,­дри­је­мао­ве­ли­ки­ма­чак.­Био­је­то­је­дан­од­оних­ни­чи­јих­ма­чи­ћа­ко­ји­се­по­ја­ве­из­не­ког­гр­ме­на­и­по­сме­тли­штима­тра­же­што­год­да­по­је­ду.­Ста­ну­ша­га­је­при­пи­то­ми­ла­да­би­има­ла­не­ко­жи­во­ство-ре­ње­по­ред­се­бе.­Од­ма­лог­ма­че­та­на­ра­стао­је­ве­лик­ма­чак­као­ли­сац,­а­не­за­сит­као­вук.

Јед­не­но­ћи,­по­што­је­по­свр­ша­ва­ла­све­по­сло­ве­на­овом­сви­је­ту,­ба­ба­Ста­ну­ша­је­за­спа­ла­и­ни­кад­се­ви­ше­ни­је­про-бу­ди­ла.­Остао­ је­ма­чак­ сам­сам­цит.­Шта­ је­мо­гао­дру­го,­не­го­ да­ кра­де­ хра­ну.­ Вје­што­ се­ про­вла­чио­ ис­под­ кро­во-ва,­ула­зио­у­ку­хи­ње­и­ма­га­ци­не.­Љу­ди­су­се­жа­ли­ли­јед­ни­дру­ги­ма­-­не­ко­ме­је­украо­ри­бе­из­кре­ден­ца,­дру­го­ме­пар­че­пр­шу­те,­тре­ћем­пи­ли­ће,­че­твр­том­ко­ба­си­це...

У­ се­лу­ је­жи­вио­ ста­ри­ло­вац­и­пред­сјед­ник­ло­вач­ког­дру­штва­Сте­ван.­Он­ је­пред­ла­гао­да­ се­оку­пе­ сви­лов­ци­из­се­ла­и­по­ђу­у­хај­ку­на­мач­ка.­Али­гдје­да­га­на­ђу?­По­ја-вљи­вао­се­из­не­на­да­и­од­мах­не­стајао,­при­је­не­го­што­би­га­не­ко­мо­гао­узе­ти­на­ни­шан.

Јед­ног­ју­тра­дје­ца­ре­ко­ше­Сте­ва­ну­да­на­њего­вом­ви-со­ком­ора­ху­сто­ји­ве­ли­ки­орао.­Он­ски­де­пу­шку­са­зи­да,­ста­ви­у­њу­мет­ке­и­изи­де­из­ку­ће.­При­ма­че­се­ора­ху,­на-ни­ша­ни­на­ор­ла­и­опа­ли.­Орао­као­кла­да­па­де­на­зе­мљу.­Но­ге­су­му­би­ле­при­кље­ште­не­те­шком­гво­зде­ном­сту­пи-цом.­Мр­твог­ор­ла­ба­цио­ је­у­ри­је­ку,­а­сту­пи­цу­по­ста­вио­у­пот­кро­вљу­ода­кле­му­је­ма­чак­од­нио­пар­че­су­вог­ме­са.­

тог­уда­ље­ног­из­во­ра,­Тек,­што­ је­ та­мо­сти­гао,­на­па­де­ га­огро­ман­пас.­Сре­ћом,­Му­сто­се­на­ђе­у­бли­зи­ни­те­га­ за-шти­ти.­Та­да­је­од­лу­чио­да­ви­ше­ни­кад­не­до­но­си­во­де­са­Ка­ра­ка­ша.­А­кад­му­је­дјед­и­по­тре­ћи­пут­дао­исти­за­да-так,­во­де­му­до­нио­са­мно­го­бли­жег­Ра­па.­Да­би­га­увје­рио­да­је­то­во­да­са­Ка­ра­ка­ша,­ре­че:

-­Срео­сам­Му­ста.­По­здра­вио­те.-­Му­сто?­-­на­ту­шти­дјед­обр­ве.­-­Шта­ли­му­је­па­ло­на­

па­мет?­А­гдје­су­га­ви­дио?-­Код­из­во­ра.­За­шти­тио­ме­од­ве­ли­ког­пса­-­по­ме­нуо­је­

до­га­ђај­од­при­је­не­ко­ли­ко­да­на.-­Аха!­ ...­По­штен­је­то­чо­вјек.­Про­шле­го­ди­не­смо­се­

не­што­спо­реч­ка­ли,­а­он,­ви­диш,­ни­је­зло­пан­ти­ло.­Ако­га­ви­диш,­ре­ци­да­сам­га­по­здра­вио.

Ми­шко­ је­ схва­тио­ да­ ни­је­ срећ­но­ из­ми­слио­ по­здрав.­За­ни­ма­ло­га­је­хо­ће­ли­дјед­по­зна­ти­ода­кле­је­до­нио­во­ду.­А­он­је­са­ужи­ва­њ­ем­уз­ви­ки­вао:

-­Охо!­Не­ма­бо­ље­во­де­од­Ка­ра­ка­ша!Ми­шку­лак­ну.­Већ­сју­тра­дан­уру­чио­је­Му­сту­по­здрав.-­Хеј,­Му­сто,­по­здра­вио­те­мој­дјед!-­Јел­Јо­во?­-­при­у­пи­та­из­не­на­ђе­ни­Му­сто.-­Је­сте.-­А...­ка­ко­је?-­Сла­бо.­Ни­ка­ко­не­уста­је­из­кре­вета.-­Мо­рам­га­по­сје­ти­ти.То­га­да­на­Му­сто­је­ду­го­сје­дио­код­бо­ле­сног­Јо­ва.­Раз-

го­ва­ра­ли­су­о­све­му,­са­мо­не­о­њихо­вој­сва­ђи.­Ни­је­су­зна-ли­да­их­је­Ми­шко­слу­чај­но­по­ми­рио­за­хваљу­ју­ћи­из­ми-шље­ном­по­здра­ву.

36

ВЕСЕЛО СРЦЕ Миленко Ратковић

37

Миленко Ратковић ВЕСЕЛО СРЦЕ

По­ми­слио­је­да­ло­пов­кра­де­ме­со­у­по­ла­чи,­па­та­мо­јур­нуо­у­пи­џа­ми.­Бу­но­ван­и­са­њ­ив,­ни­је­се­сје­тио­сту­пи­це.­Од­јед-ном­-­шкрап!­У­том­тре­нут­ку,­иако­је­би­ло­облач­но,­ви­дио­је­све­зви­је­зде!

Већ­сју­тра­дан­из­пот­кр­о­вља­се­за­чу­ло­очај­нич­ко­ми­ја­у­ка-ње­ухва­ће­ног­ло­по­ва.­Сте­ван­га­је­стр­пао­у­вре­ћу­и­од­нио­пред­ку­ћу­лов­ца­Ми­хај­ла.

-­Што­ти­је­то­у­вре­ћи?­-­упи­та­га­Ми­хај­ло.-­ Ма­чак-ло­пов,­ ухва­тио­ сам­ га­ сту­пи­цом­ -­ од­го­во­ри­

Сте­ван.-­Па­што­ћеш­с­њим?-­Не­ко­тре­ба­да­га­уби­је,­а­од­ме­не­је­до­ста­што­сам­га­

ухва­тио.-Зна­чи,­тре­ба­ло­би­да­га­ја­уби­јем­-­за­кљу­чи­Ми­хај­ло.­

-­Е,­не­ћу.­Не­бих­хтио­да­ме­с­не­ба­ви­ди­ба­ба­Ста­ну­ша­ка-ко­уби­јам­њеног­мач­ка,­па­да­се­по­вам­пи­рим.­А­ти­иона­ко­одав­но­ни­је­си­омр­чио­пу­шке,­па­ево­ти­при­ли­ка.

-­Ка­ко­да­ни­је­сам?!­-­уври­је­ди­се­ста­ри­ло­вац.­-­Зар­ни-је­сам­убио­ве­ли­ког­ор­ла?

-­Је­си...­Лов­ци­при­ча­ју­да­том­ор­лу­до­ја­ди­ла­сту­пи­ца,­па­ри­је­шио­да­се­би­пре­кра­ти­жи­вот.­И­гдје­ће­до­ћи­да­по­ги-не,­не­го­баш­пред­ку­ћом­пред­сјед­ни­ка­ло­вач­ког­дру­штва.

-­А­ти­си­про­шле­го­ди­не­уло­вио­зе­ца­са­три­но­ге,­па­су­лов­ци­с­то­бом­зби­ја­ли­ша­ле.­Ха-ха-ха!

Док­су­се­они­пец­ка­ли­и­пре­пи­ра­ли,­ма­чак­је­успио­да­се­не­ка­ко­из­ву­ше­из­вре­ће­и­по­бјег­не.

Пред­ве­че­код­Сте­ва­на­до­ђе­ме­сар­Са­во­с­на­мје­ром­да­ку­пи­сту­пи­цу.

-­Шта­ће­ти?­-­упи­та­га­Сте­ван.­-­Хо­ћеш­ли­да­хва­таш­ву­ко­ве?

-­Ма­не!­Хо­ћу­да­ухва­тим­ло­по­ва­ -­ре­че­Са­во­и­об­ја-сни:­-­Знаш,­ја­то­вим­сви­ње­и­су­шим­ме­со­у­по­ла­чи.­Али,­при­ми­је­тио­сам­да­ми­не­ко­кра­де­ме­со.­Сто­га­сам­на­у­мио­да­ло­по­ву­по­ста­вим­сту­пи­цу.

Сте­ван­иона­ко­ни­је­знао­шта­да­ра­ди­са­сту­пи­цом,­па­му­је­по­кло­нио.­Ме­сар­је­по­ста­вио­сту­пи­цу­код­по­ла­че­и­ле­гао­да­спа­ва.­Око­по­ла­но­ћи­про­бу­ди­ла­га­је­не­ка­лу­па.­

38 39

Миленко Ратковић ВЕСЕЛО СРЦЕ

ди­ша­ле­и­ху­мо­ре­ске,­а­пот­пи­су­је­се­као­аутор!Он­за­тра­жи­од­до­ма­ћи­це­да­му­за­тре­ну­так­вра­ти­на-

гра­ду,­ка­ко­би­про­вје­рио­ко­ли­ко­је­нов­ца.­Отва­ра­ју­ћи­фи-о­ку,­же­на­је­на­слу­ти­ла­уред­ни­ко­ву­на­мје­ру.­Он­је­устао­и­пру­жио­ру­ку­пре­ма­нов­цу.­Же­на­је­об­је­ма­ру­ка­ма­сти­сну­ла­ко­ве­рат.­Ме­ђу­уред­ни­ко­вим­пр­сти­ма­оста­ло­је­са­мо­пар­че­по­де­ра­ног­ко­вер­та.

-­Гроф­се­баш­ли­је­по­на­ша­лио­с­на­ма!­-­љу­ти­то­је­про-гун­ђао­уред­ник­и­без­по­здра­ва­из­ју­рио­из­ку­ће.

ГРО ФО ВА НЕ СЛА НА ША ЛА

У­ ре­дак­ци­ји­ ху­мо­ри­стич­ко-са­ти­рич­ког­ ли­ста­ “Стр-шљен”­уру­че­не­су­на­гра­де­са­рад­ни­ци­ма.­Пр­ву­на­гра­ду­до-био­је­Са­во­Па­ли­брк­Гроф­из­јед­ног­ма­лог­мје­ста­у­Бо­ки­Ко­тор­ској.­Њего­ве­ша­ле­и­ху­мо­ре­ске­нај­че­шће­су­об­ја­вљи-ва­не­у­ли­сту­и­чи­та­о­ци­су­их­ра­до­чи­та­ли.­А­упра­во­он­ни­је­до­шао­да­при­ми­на­гра­ду.

Глав­ни­уред­ник­је­од­лу­чио­да­от­пу­ту­је­у­то­ма­ло­мје-сто­ и­ лич­но­ уру­чи­ на­гра­ду.­ За­зво­нио­ је­ на­ ула­зу­ ку­ће­ и­пред­ста­вио­се­же­ни­ко­ја­је­отво­ри­ла­вра­та.

-­А­ви­сте­уред­ник?­Дра­го­ми­је­-­љу­ба­зно­га­је­до­че­ка-ла­до­ма­ћи­ца.

-­Да­ли­је­Гроф­код­ку­ће?­-­пи­тао­је­уред­ник.-­Ко­ји­Гроф?-­Па­Са­во­Па­ли­брк,­његов­на­ди­мак­је­Гроф.-­Ни­је­сам­ зна­ла­ да­ сам­ се­ уда­ла­ за­ гро­фа.­Из­во­ли­те,­

сје­ди­те.До­ма­ћи­ца­ је­при­ни­је­ла­ сто­ли­цу­ го­сту­и­об­ја­сни­ла­да­

је­њен­муж­по­мо­рац,­стал­но­пло­ви­и­тре­нут­но­је­не­гдје­на­Атлант­ском­оке­а­ну.

Уред­ник­је­из­ра­зио­жа­ље­ње­што­му­лич­но­не­ће­уру­чи-ти­на­гра­ду.­Ко­ве­рат­с­нов­цем­пре­дао­је­њего­вој­су­пру­зи,­а­она­га­је­уба­ци­ла­у­фи­о­ку­кре­ден­ца.­Ка­за­ла­је­да­се­њен­муж­у­Сид­не­ју­прет­пла­тио­на­не­ки­ху­мо­ри­стич­ки­лист,­ко-ји­по­штар­ре­дов­но­до­но­си.­Кад­по­мо­рац­на­ крат­ко­до­ђе­ку­ћи,­узме­при­сти­гле­ча­со­пи­се,­па­опет­на­брод.­Плове­ћи­по­мо­ри­ма­и­оке­а­ни­ма,­има­до­ста­вре­ме­на­да­пре­во­ди­тек-сто­ве­из­ча­со­пи­са.

-­Пре­во­ди?­-­за­пре­па­сти­се­уред­ник.­-­Зна­чи,­он­пре­во-

40 41

Миленко Ратковић ВЕСЕЛО СРЦЕ

-­Ха!­От­куд­то­зна­те?­-­из­не­на­дио­се­ло­вац.-­Ви­сте­Ми­ло­ван,­је­ли­та­ко?­Од­мах­сам­по­знао­Ваш­

глас.­Хај­де­мо­код­мо­је­ку­ће,­Пе­тра­на­ће­се­об­ра­до­ва­ти­кад­Вас­ви­ди.

-­Зна­чи,­ми­се­већ­зна­мо­-­за­кљу­чио­је­ло­вац.-­Ка­ко­да­не!­Пе­тра­на­и­ја­бу­ди­мо­се­у­зо­ру­и­слу­ша­мо­

ју­та­рњи­про­грам од­по­чет­ка.Ло­вац­ је­ кре­нуо­ за­ стар­цем,­ ко­ји­ је­ на­ ле­ђи­ма­ но­сио­

др­ва.Пе­тра­на­се­ве­о­ма­уз­бу­ди­ла­кад­је­са­зна­ла­ко­им­је­до-

шао­у­ го­сте.­ Збу­њ­е­на,­ ни­је­ зна­ла­ чи­ме­пр­во­ да­ га­ по­ча-сти­-­ка­фом­или­мли­је­ком.­Но­ви­нар­се­гри­јао­на­огњ­и­шту­и­раз­го­ва­рао­са­ста­ри­ма.­Ви­де­ћи­да­они­уса­мље­но­жи­ве,­по­да­ље­од­оста­лих­се­о­ских­ку­ћа­и­да­им­је­ра­дио­је­ди­на­ве­за­са­сви­је­том,­обе­ћао­ је­да­ће­их­по­себ­но­по­здра­ви­ти­сље­де­ћег­ју­тра,­тач­но­у­пет­са­ти.­За­хва­лио­им­је­на­ча­сти­и­по­жу­рио­да­на­ђе­сво­ју­из­гу­бље­ну­ло­вач­ку­дру­жи­ну.­А­Јан­ко­и­Пе­тра­на­још­ду­го­су­би­ли­ус­хи­ће­ни­нео­че­ки­ва­ним­су­сре­том­са­уред­ни­ком­ју­та­рњ­ег­про­гра­ма.­­

-­А­ако­се­ сју­тра­не­про­бу­ди­мо­при­је­пет­ са­ти?­–­ за-бри­ну­ла­се­Пе­тра­на­и­до­да­ла:­-­Го­во­ри­ла­сам­ти­да­ку­пиш­бу­дил­ник.

-­Шта­ће­нам­бу­дил­ник?­-­на­то­ће­Јан­ко.­-­Про­бу­ди­ће­мо­се­у­зо­ру,­као­и­сва­ког­ју­тра.

Но,­ни­сам­ни­је­био­си­гу­ран­у­оно­што­је­ка­зао.­За­и­ста,­мо­гло­би­се­де­си­ти­да­се­успа­ва­ју­и­не­чу­ју­по­здрав­пре­ко­ра­ди­ја,­упу­ћен­њима.

Те­но­ћи­обо­је­су­спа­ва­ли­не­мир­ним­сном.­Пе­тра­на­је­уста­ла­при­је­зо­ре­и­на­ста­ром­зид­ном­ча­сов­ни­ку­ви­дје­ла­да­је­тек­два­са­та­по­сли­је­по­но­ћи.­Раз­би­ла­је­сан­и­сво­ме­му­жу,­па­су­уза­луд­по­ку­ша­ва­ли­да­по­но­во­за­спу.­Ду­го­су­та­ко­буд­ни­че­ка­ли­ју­тро.­Сан­их­је­пре­ва­рио­са­мо­не­ко­ли-ко­ми­ну­та­при­је­по­чет­ка­ју­та­рњ­ег­про­гра­ма­ра­ди­ја.­Но­ви-

ПО ЗДРАВ ПРЕ КО РА ДИ ЈА

Јан­ко­ва­и­Пе­тра­ни­на­ку­ћа­је­два­се­при­мје­ћи­ва­ла­на­про-план­ку­на­кра­ју­се­ла­За­бр­ђа.­Дво­је­ста­рих­има­ли­су­јед­ну­кра­ву,­јед­ну­сви­њу­и­не­ко­ли­ко­ко­ко­ша­ка­-­је­два­то­ли­ко­да­се­пре­хра­не.­Гри­ја­ли­су­се­и­ку­ва­ли­на­огњ­и­шту,­по­сље-дњ­ем­огњ­и­шту­у­За­бр­ђу.­Сви­оста­ли­се­ља­ни­на­ба­ви­ли­су­шпо­ре­те­ на­ др­ва­ и­ стру­ју,­ те­ле­ви­зо­ре­ и­ дру­ге­ елек­трич-не­уре­ђа­је.­Јан­ко­и­Пе­тра­на­има­ли­су­са­мо­ра­дио-апа­рат.­Обо­је­су­се­бу­ди­ли­ра­но­и­укљу­чи­ва­ли­ра­дио­тач­но­у­пет­са­ти,­ка­да­по­чи­ње­ ју­та­рњи­про­грам.­Кад­год­би­се­уред-ник­ју­та­рњ­ег­про­гра­ма­огла­сио­са­“До­бро­вам­ју­тро,­дра­ги­слу­ша­о­ци”,­дво­је­ста­рих­би­му­у­глас­од­го­во­ри­ли:­“До­бра­ти­сре­ћа!“­Зна­ли­су­да­се­уред­ник­зо­ве­Ми­ло­ван.­На­ви­кли­на­његов­глас,­при­мје­ћи­ва­ли­би­кад­про­мук­не.

-­Ми­ло­ван­ је­ из­гле­да,­ пре­хла­дио­ -­ за­кљу­чио­ је­ Јан­ко­јед­ног­ју­тра.

Сју­тра­дан­су­са­за­до­вољ­ством­кон­ста­то­ва­ли­да­је­оздра-вио,­јер­му­глас­ни­је­ви­ше­био­про­му­као.

Тре­ба­ло­је­на­сје­ћи­др­ва­за­огњ­и­ште,­а­то­је­би­ла­Јан­ко-ва­ду­жност.­Узео­је­сје­ки­ру­и­упу­тио­се­у­пла­ни­ну.­На­сје-као­је­на­ра­мак­др­ва­и­кад­га­је­по­чео­ве­зи­ва­ти­ко­ноп­цем,­за­чуо­је­глас­иза­се­бе:

-­Срећ­на­ти­ра­бо­та,­чи­ча!Окре­нуо­се­и­угле­дао­лов­ца­у­зе­ле­ној­јак­ни,­са­кач­ке­том­

на­ту­че­ним­до­са­мих­уши­ју­и­пу­шком­обје­ше­ном­о­ра­ме.-­Из­гу­био­сам­се­у­шу­ми,­ни­гдје­пу­та­ни­ста­зе­-­ре­као­је­

ло­вац,­ру­ку­ју­чи­се­са­стар­цем.По­што­су­ма­ло­по­при­ча­ли,­Јан­ко­се­осмје­лио­да­пи­та:-­Ра­ди­те­ли,­мо­жда,­на­ра­ди­ју?

42

ВЕСЕЛО СРЦЕ Миленко Ратковић

43

ПЕ ШО ВА ТР ГО ВИ НА

По­чи­тав­дан­Пе­шо­је­сје­дио­у­де­бе­лом­хла­ду­пред­ку-ћом,­а­на­мла­де­под­ви­ки­вао­и­тје­рао­их­на­по­сао,­Њего­ва­же­на­Ја­на­че­сто­се­пре­пи­ра­ла­с­њим:

-­Што­си­се­ту­ска­ме­нио?­Мрд­ни­ма­ло,­учи­ни­што­год­ко­ри­сно.

-­До­ста­сам­ја­ра­дио­-­из­вла­чио­се­Пе­шо.-­Ни­је­си­ти­ни­шта­ра­дио­ни­док­си­био­млад.-­Све­си­ти­за­бо­ра­ви­ла.­Ка­кву­сам­тр­го­ви­ну­не­кад­имао!­

Да­ни­је­би­ло­ра­та,­ко­зна­до­кле­бих­до­тје­рао!-­До­тје­рао­би­до­сте­ча­ја,­про­пао­би­као­и­сва­ки­слаб­

тр­го­вац.-­Ја­слаб­тр­го­вац?­Зар­се­не­сје­ћаш­ко­ли­ко­сам­за­ра­дио­

на­оној­сто­ци?­Па­оној­гра­ђи...­па...­-­хтје­де­Пе­шо­да­још­на­бра­ја,­али­Ја­на­бје­ше­већ­ушла­у­ку­ћу.

Од­не­куд­пред­Пе­шом­ис­кр­сну­његов­унук­Ми­шко.-­Дје­де,­по­гле­дај­ко­ли­ко­сам­за­ра­дио­-­по­ка­за­ма­ли­шан­

пу­ну­ша­ку­сит­ног­нов­ца.-­Што­си­то­про­дао?­-­упи­та­Пе­шо.-­Ја­го­де.­На­брао­сам­у­пла­ни­ни­дви­је­кор­пе­и­про­дао­их­

на­пу­ту­ту­ри­сти­ма.-­А­гдје­су­ти­кор­пе?-­Дао­сам­их­с­ја­го­да­ма.-­Зна­чи:­по­кло­нио!-­Јест,­па­што?-­Е,­не­вјешт­си­ти­тр­го­вац­-­пре­ко­ри­га­дјед.­-­Мо­гао­си­

тра­жи­ти­да­от­ку­пе­и­кор­пе.-­Ја­ћу­за­час­опле­сти­но­ве.­То­је­бар­ла­ко­-­ре­че­дје­чак.-­Хм,­опле­сти...­А­за­што­и­њих­не­про­даш?­Ко­је­слаб­

тр­го­вац,­те­шко­се­сна­ђе­у­жи­во­ту.

нар­је­по­же­лио­до­бро­ју­тро­свим­слу­ша­о­ци­ма,­а­по­се­бан­по­здрав­упу­тио­је­Јан­ку­и­Пе­тра­ни­из­се­ла­За­бр­ђа­и­за­хва-лио­им­на­ју­че­ра­шњ­ем­го­сто­прим­ству.

Јан­ко­и­Пе­тра­на­још­су­спа­ва­ли­кад­је­на­вра­та­за­ку­цао­њихов­при­ја­тељ­Мир­ко.

-­Зар­још­спа­ва­те?­-­за­чу­дио­се­Мир­ко.­-­А­ју­трос­су­вас­по­ми­њ­а­ли­на­ра­ди­ју.

Тр­ља­ју­ћи­још­са­њ­и­ве­очи,­дво­је­ста­рих­гор­ко­су­за­жа-ли­ли­ што­ су­ пре­спа­ва­ли­ нај­зна­чај­ни­ји­ тре­ну­так­ у­ свом­жи­во­ту.

44

ВЕСЕЛО СРЦЕ Миленко Ратковић

45

УЛО ВЉЕ НА КО КО ШКА

Мој­дјед­Је­врем,­ма­ши­но­во­ђа­пред­пен­зи­јом,­до­бро­ћу-дан­ је­и­пре­ма­сва­ко­ме­љу­ба­зан.­ Је­ди­но­не­под­но­си­нај-бли­жег­ком­ши­ју­То­до­ра,­ста­рог­осо­бе­њ­а­ка­и­ал­ко­хо­ли­ча-ра.­Јед­ном­ком­ши­ја­ба­ну­у­наш­стан,­но­се­ћи­кор­пу­по­кри-ве­ну­ша­ре­ном­тка­ни­ном.­Коп­ка­ла­ме­је­ра­до­зна­лост­-­шта­ли­је­у­кор­пи?­Он­га­лант­но­по­ди­же­свој­из­ли­за­ни­ше­шир­и­раз­ву­че­усне­у­ши­рок­осми­јех.

-­Мо­је­ду­бо­ко­по­што­ва­ње!Дјед­ Је­врем­му­мр­зо­вољ­но­ от­по­здра­ви,­ а­ мо­ја­ мај­ка,­

као­и­уви­јек,­љу­ба­зно­по­ну­ди:-­Из­во­ли­те,­ком­ши­ја!-­Опро­сти­те­што­сме­там...­До­шао­сам­да­вас­за­мо­лим­

за­јед­ну­услу­гу­-­сне­би­ва­ју­ћи­се,­ре­че­То­дор­и­од­мах­об­ја-сни­о­че­му­се­ра­ди:­­-­Зна­те,­хтио­бих­да­спре­мим­за­ру­чак­ову­ко­ко­шку­што­је­у­кор­пи,­али­не­мо­гу­да­је­за­ко­љем.

-­Ако­сам­вас­до­бро­ра­зу­мје­ла­-­на­то­ће­ма­ма­-­ви­тра-жи­те­да­не­ко­од­нас­за­коље­ва­шу­ко­ко­шку?

-­Тач­но!­-­по­твр­ди­То­дор,­не­треп­нув­ши.-­Е,­ви­ди­те,­ја­се­гро­зим­кад­не­ко­ко­ље­ко­ко­шку,­а­ка­мо­

ли­да­то­са­ма­ра­дим.-­А­ти,­ком­ши­ја?­-­обра­ти­се­То­дор­Је­вре­му.-­Ја?­-­при­у­пи­та­дјед.­-­Хе,­не­кад­сам­убио­и­ме­двје­да,­а­

ко­ко­шке­су­за­ме­не­сит­ни­ца.Он­узе­оштар­ку­хи­њ­ски­нож,­па­за­ву­че­ру­ку­у­кор­пу.­

Ко­ко­шка­по­кри­ве­на­ша­ре­ном­тка­ни­ном­ста­де­ле­пр­ша­ти­и­кре­шта­ти.­На­те­зао­ се­ око­ње,­ па­зе­ћи­ да­му­не­ по­бјег­не.­Али,­умје­сто­ко­ко­шке,­из­кор­пе­из­не­се­-­ја­је.

То­га­да­на­Пе­шо­је­по­ка­зао­ка­кав­је­он­тр­го­вац.­Ис­пред­њего­ве­ку­ће­го­ди­на­ма­је­ста­ја­ла­го­ми­ла­ка­ме­ња.­Ви­ше­пу-та­ се­ ка­нио­ да­ је­ укло­ни­ ка­ко­ би­ на­ том­мје­сту­ за­са­дио­цви­је­ће.­Али,­тај­по­сао­је­од­ла­гао­из­да­на­у­дан.

Не­ки­до­сеље­ник­за­тра­жи­то­ка­ме­ње­за­сво­ју­ку­ћу.­Пе-шо­је­два­до­че­ка­да­му­га­да.­А­кад­до­се­ље­ник­упи­та­ко­ли­ко­тре­ба­да­пла­ти,­Пе­шо­на­у­ми­да­на­то­ме­још­и­за­ра­ди.

-­Па,­ето,­пла­ти­ћеш­че­ти­ри­хиља­де­-­про­ци­је­ни­Пе­шо.-­Мно­го­је­-­про­мр­си­до­се­ље­ник.­-­Мо­же­ли­дви­је­хи­ља­де?-­Ама,­по­гле­дај­ко­ли­ко­ту­има­ка­мења!­По­ла­ку­ће­мо-

жеш­ози­да­ти­-­цје­њ­као­се­Пе­шо.-­Раз­ми­сли­ћу­-­ре­че­до­се­ље­ник­и­оде.Не­ко­ли­ко­да­на­че­као­је­Пе­шо­до­се­ље­ни­ка.­Сад­би­му­

и­бес­плат­но­дао­ка­ме­ње,­али­до­се­ље­ник­се­ви­ше­ни­је­по-ја­вљи­вао.

Љут­на­се­бе­због­не­у­спје­ле­тр­го­ви­не,­Пе­шо­за­су­че­ру-ка­ве­и­кре­ну­да­сам­укло­ни­го­ми­лу­ка­ме­ња.

46

ВЕСЕЛО СРЦЕ Миленко Ратковић

47

Миленко Ратковић ВЕСЕЛО СРЦЕ

Би­ло­ми­је­кри­во­што­дјед­пот­цје­њ­уе­Зо­ра­но­ву­пу­шку­и­ре­кох:

-­Дје­де,­ако­баш­хо­ћеш­да­се­увје­риш­у­сна­гу­ове­пу-шке,­ста­ни­на­сто­ти­ну­ме­та­ра,­па­да­га­ђам­у­те­бе.

-­Ва­ла,­да­ста­нем,­то­ли­ко­не­мо­же­ни­до­ба­ци­ти.­На­го­во­рих­дједа­да­га­ђа­ону­То­до­ро­ву­ко­ко­шку,­ве­за­ну­

за­др­во­на­кра­ју­дво­ри­шта.­Он­на­ни­ша­ни­и­-­фрас!­Истог­тре­на­ко­ко­шка­се­за­те­ту­ра­и­па­де­на­зе­мљу.

-­Ух,­што­учи­них!­-­по­ка­ја­се­дјед.­-­Иди­те­до­вра­га­с­ва­шом­пу­шком!­Шта­са­да­да­ра­дим?

-­Не­сје­ки­рај­се­због­то­га­-­тје­ши­ла­га­је­ма­ма.­-­То­дор­је­иона-ко­хтио­да­за­ко­ље­ту­ко­ко­шку,­мо­жда­ће­ти­за­то­за­хва­ли­ти.

Дјед­не­вољ­но­по­ђе­То­до­ру­и­ис­при­ча­му­шта­се­де­си-ло,­а­То­дор­го­то­во­за­ле­ле­ка:

-­О,­јад­на­мо­ја­ко­ка!­Ка­ко­си­је­убио?-­Слу­чај­но.­Ва­зду­шном­пу­шком.-­Сра­мо­та!­Ма­тор­чо­вјек,­па­пра­ви­глу­по­сти!То­дор­по­ну­ди­да­пла­ти­ко­ли­ко­ко­ко­шка­ври­је­ди.­То­дор­

из­ра­чу­на­ко­ли­ко­би­она­сни­је­ла­ја­ја­и­од­ре­ди­њену­ци­је­ну.­Дјед­Је­врем­му­да­де­но­вац,­па­га­ још­по­зва­на­ко­ко­ши­ју­су­пу.

-­Ми­слиш­на­су­пу­од­мо­је­ко­ке?­-­упи­та­То­дор.-­Она­ви­ше­ни­је­тво­ја,­от­ку­пио­сам­је.-­А,­не!­Пла­тио­си­са­мо­ја­ја,­а­ко­ко­шка­оста­је­ме­ни.­Дјед­ Је­врем­љу­ти­то­ из­ју­ри­ на­по­ље­ и­ сна­шно­ за­лу­пи­

вра­та.­Зо­ран­и­ја­изи­ђо­смо­у­дво­ри­ште­да­ло­ви­мо­врап­це.­Од­јед­ном­ за­ста­дох­ из­не­на­ђен:­ То­до­ро­ва­ ко­ко­шка­ бје­ше­уста­ла!­По­тр­чах­да­то­ја­вим­дје­ду.

-­Бо­га­ми,­то­је­она,­здра­ва­здрав­ца­та!­Ни­је­она­ни­би­ла­мр­тва,­па­ла­је­у­не­сви­јест­и­осви­је­сти­ла­се.­А­То­дор­ме­ни­узе­но­вац.­Хе!­Хе!­-­осми­јех­ну­се­дјед­и­по­хи­та­да­оба­ви-је­сти­То­до­ра­и­од­њега­по­вра­ти­но­вац.

-­Али...­ја­сам­за­тај­но­вац­ку­пио­ово­ви­но­-­по­ка­за­То-дор­фла­шу­ко­ју­је­др­жао­у­ру­ка­ма.

-­Ја­је?­Па­то­је­сјај­но!­-­оду­ше­ви­се­То­дор.­-­Ето,­да­нас­ћу­ру­ча­ти­ово­ја­је,­сју­тра­дру­го­и­та­ко­ре­дом.­Сва­ки­дан­по­ја­је.

Дјед­му­пру­жи­кор­пу­и­на­по­ме­ну:-­Да,­али­ко­ко­шку­тре­ба­хра­ни­ти­и­др­жа­ти­у­ко­ко­шар­ни­ку.То­дор­по­гле­да­кроз­про­зор­и­од­мах­сми­сли­план.-­За­сад­ћу­је­ве­за­ти­ка­на­пом­за­др­во­у­дво­ри­шту,­а­сју-

тра­ћу­за­њу­на­пра­ви­ти­ку­ћи­цу­од­да­са­ка.Од­ла­зе­ћи,­за­мо­ли­нас­да­при­па­зи­мо­на­њего­ву­ко­ко­шку.-­Не­бри­ни,­ком­ши­ја!­-­на­то­ће­дјед­Је­врем.­-­Ни­шта­јој­

се­не­ће­де­си­ти­све­док­је­не­раш­чу­па­не­ки­пас.То­дор­ од­не­се­ ко­ко­шку­и­ при­ве­за­ је­ ка­на­пом­ за­ јед­но­

др­во­у­дво­ри­шту.­А­ја­за­мо­лих­дје­да­да­ми­при­ча­ка­ко­је­уло­вио­ме­двје­да.

-­Би­ло­је­то­дав­но,­у­мо­јим­мла­дим­го­ди­на­ма­-­по­че­он­сво­ју­ при­чу,­ при­па­љу­ју­ћи­ ци­га­ре­ту.­ -­ Та­да­ сам­жи­вио­ у­пла­ни­ни.­Јед­не­но­ћи­ме­двјед­је­на­пао­на­шу­сто­ку.­Ја­се­на­бр­зи­ну­обу­кох,­узех­пу­шку­и­ис­тр­чах­на­по­ље.­Од­јед­ном­на­ђох­се­пред­са­мим­ме­двје­дом.­Упла­шен,­на­су­ми­це­на­ни-ша­них­на­њега­и­–­трас!­...

У­ истом­ тре­нут­ку­ за­чу­ се­ пу­цањ.­ За­не­сен­ дје­до­вом­при­чом,­стрек­нух.­Учи­ни­ло­ми­се­као­да­је­дјед­опа­лио­на­ме­двје­да.­Ма­ма­за­кљу­чи­да­ је­не­што­пу­кло­у­То­до­ро­вом­ста­ну­и­за­бри­ну­се:

-­Да­ни­је,­не­дај­бо­же...-­Не­бри­ни,­не­ће­гром­у­ко­при­ве­-­ре­че­дјед­и­оде­да­ви­ди­

шта­се­де­си­ло.­Убр­зо­се­вра­ти­и­об­ја­сни:­То­дор­не­што­пе­тљао­око­сво­је­ста­ре­пу­шке­и­она­слу­чај­но­опа­ли­ла,­а­сач­ме­на­пра-ви­ле­ру­пу­у­зи­ду.­Уто­сти­же­мој­друг­Зо­ран­са­сво­јом­ва­зду-шном­пу­шком.

-­Ето,­да­нас­се­сва­ко­на­о­ру­жао!­-­ср­ди­то­га­до­че­ка­Је­врем.-­Ово­је­ва­зду­шна­пу­шка­–­на­по­ме­ну­Зо­ран.-­Зна­чи,­ва­здух­је­глав­на­по­гон­ска­сна­га.­Пу­цаљ­ка.

48

ВЕСЕЛО СРЦЕ Миленко Ратковић

49

ПРО НА ЛА ЗАЧ “СУН ЦО БИ ЛА”

Наш­ста­ри­ком­ши­ја­То­дор­ба­вио­се­про­на­ла­за­штвом.­Имао­је­мој­дјед­Је­врем­ло­ше­ис­ку­ство­са­њего­вим­екс­пе-ри­мен­ти­ма.­По­што­је­Је­врем­био­ма­ши­но­во­ђа,­То­дор­га­је­за­мо­лио­да­не­ки­лон­чић­ гур­не­у­ло­жи­ште­ло­ко­мо­ти­ве­и­об­jа­снио:

-­Кад­се­смје­ша­у­лон­цу­за­гри­је­на­ви­со­кој­тем­пе­ра­ту-ри,­на­ста­ће­дра­го­цје­на­ле­гу­ра.­Ком­ши­ја,­мо­лим­те,­жр­твуј­за­на­у­ку­де­сет­ми­ну­та!­Чо­вје­чан­ство­ће­ти­због­то­га­би­ти­за­хвал­но!

По­сли­је­ ду­гог­ убје­ђи­ва­ња,­ Је­врем­ је­ по­пу­стио­ и­ до-зво­лио­му­да­лон­чић­уба­ци­у­ужа­ре­ну­утро­бу­ло­ко­мо­ти­ве.­Истог­тре­на­ло­нац­је­екс­пло­ди­рао,­а­њих­дво­ји­цу­оба­вио­је­густ­дим.

-­То­је,­да­кле,­твој­про­на­ла­зак!­-­би­је­сно­је­сик­тао­Је-врем,­отре­са­ју­ћи­пе­пео­са­оди­је­ла.

-­Опро­сти,­ком­ши­ја!­Гре­шка­у­про­ра­чу­ну­-­из­ви­њ­а­вао­се­То­дор.­

Кад­ је­ Је­врем­ до­шао­ ку­ћи,­ мо­ја­ мај­ка­ је­ по­њего­вом­оди­је­лу­и­ко­си­при­ми­је­ти­ла­пе­пео.

-­То­ је­ од­То­до­ро­вих­ екс­пе­ри­ме­на­та­ -­ ре­као­ је­дјед­и­кроз­сми­јех­до­дао:­-­Но,­до­бро­је­што­обо­ји­ца­ни­је­смо­од-ле­тје­ли­у­ва­здух!

Сли­је­ди­ле­ су­ но­ве­ не­при­ли­ке­ са­ ком­ши­јом­ То­до­ром.­Па­тен­ти­рао­ је­мо­тор­ на­ сун­чев­ по­гон,­ ко­ји­ је­ уградио­ у­ста­ри­ауто­мо­бил.­На­звао­га­је­“сун­цо­бил”­и­по­звао­нас­да­нас­њиме­ про­во­за.­ Дјед­ то­ од­би,­ али­ на­мо­је­ на­ва­љи­ва-ње­при­ста­де­да­уђе­у­ко­ла.­Мој­друг­Зо­ран­и­ја­сје­до­смо­на­ за­дње­сје­ди­ште,­а­дјед­на­пре­дње.­То­дор­по­ву­че­не­ке­

-­Од­лич­но!­Ја­баш­во­лим­ви­но­-­ре­че­дјед.Ста­до­ше­се­оти­ма­ти­око­фла­ше.­Нај­зад,­дјед­му­је­ис-

тр­же­из­ру­ку.­Од­ла­зе­ћи,­ве­ли­ко­ду­шно­га­по­зва:-­Па­до­ђи­код­ме­не­на­ча­шу­ви­на.­По­пи­ће­мо­за­јед­но­у­

здра­вље­ко­ке­ко­ја­је­све­ово­за­пе­тља­ла.То­дор­је,­на­рав­но,­ра­до­при­хва­тио­по­зив.­За­јед­но­су­ис-

пра­зни­ли­бо­цу,­ве­се­ло­на­здра­вља­ју­ћи­То­до­ро­вој­ко­ко­шки.

50

ВЕСЕЛО СРЦЕ Миленко Ратковић

51

Миленко Ратковић ВЕСЕЛО СРЦЕ

-­Пссст!­Ти­ше!­-­ста­ви­дјед­прст­на­уста.То­дор­се­на­мје­сти­по­ред­њега­и­обе­ћа­да­ће­би­ти­ми-

ран.­Не­ко­ли­ко­пу­та­ба­цао­је­и­при­вла­чио­уди­цу,­па­је­по­но-во­ба­цао­у­во­ду.­Јед­ном­ју­је­та­ко­не­спрет­но­за­ви­тлао,­да­је­за­ка­чио­и­од­ву­као­у­је­зе­ро­дје­до­ву­ка­пу.

-­ Ето­ ка­ко­ ти­ пе­цаш,­ ува­же­ни­ ри­бо­лов­че!­ -љу­тио­ се­дјед.

-­Ох,­из­ви­ни,­ком­ши­ја!То­дор­ски­де­ци­пе­ле­и­ча­ра­пе,­ за­га­зи­у­во­ду­и­ухва­ти­

ка­пу.-­Ево,­на­сун­цу­ће­се­бр­зо­осу­ши­ти.-­Да,­али­онај­облак­се­спре­ма­да­за­кло­ни­сун­це­-­упо-

зо­ри­га­дјед.­ -­Па­бих­ти,­дра­ги­ком­ши­ја,­пре­по­ру­чио­да­што­при­је­ кре­неш­сво­јим­ “сун­цо­би­лом”,­ јер­ ћеш­оста­ти­на­сред­пу­та.

То­дор­над­не­се­ша­ку­над­очи­и­за­бри­ну­то­осмо­три­обла­ке.-­У­пра­ву­си,­мо­рам­да­по­жу­рим.По­ку­пи­свој­пе­цач­ки­при­бор,­по­здра­ви­се­и­кре­ну­сво-

јим­“сун­цо­би­лом”.Ма­ма­ нас­ по­зва­ на­ ру­чак.­ Сви­ сло­жно­ на­ва­ли­смо­ на­

хљеб,­сир,­ко­ба­си­це­и­лук.­Ни­ка­да­та­ко­слат­ко­ни­је­сам­јео.Убр­зо­се­на­о­бла­чи,­па­и­ми­кре­ну­смо.­На­при­ла­зу­гра-

ду­на­и­ђо­смо­на­“сун­цо­бил”,­пар­ки­ран­по­ред­пу­та.­Та­та­за-у­ста­ви­на­ша­ко­ла­и­упи­та­То­до­ра:

-­За­што­си­стао,­ком­ши­ја?-­Ето,­на­о­бла­чи­ло­се...­А­ме­те­о­ро­ло­зи­су­за­да­нас­прог-

но­зи­ра­ли­сун­ча­но­и­то­пло.Дјед­кроз­про­зор­по­дру­гљи­во­до­вик­ну:-­Ка­жем­ти,­ком­ши­ја,­тре­ба­још­да­про­на­ђеш­па­тент­за­

рас­тје­ри­ва­ње­обла­ка.То­дор­за­мо­ли­мог­оца­да­га­сво­јим­ко­ли­ма­по­ву­че.­Та­та­

по­ку­ша­да­то­из­бјег­не:-­Ко­ла­су­ми­но­ва,­иона­ко­су­оп­те­ре­ће­на,­а­не­мам­ни­сај­лу.

гво­зде­не­по­лу­ге­и­ко­ла­кре­ну­ше­по­ла­ко­и­не­чуј­но.­Дјед­се­ша­лио­на­ра­чун­“сун­цо­би­ла”,­а­ми,­дје­ча­ци,­ужи­ва­ли­смо­у­нео­бич­ној­во­жњи.­Кад­се­уда­љи­смо­од­на­ше­ули­це,­ко­ла­ста­до­ше.­То­дор­нам­об­ја­сни:

-­Ви­ди­те,­не­ма­сун­ца.-­Зна­чи,­кад­се­на­о­бла­чи,­“сун­цо­бил”­ни­ма­кац!-­Је­сте,­то­му­је­је­ди­ни­не­до­ста­так.Мо­ра­ли­ смо­ да­ гу­ра­мо­ ко­ла,­ док­ је­ про­на­ла­зач­ угод-

но­сје­дио­за­во­ла­ном.­Дјед­је­с­вре­ме­на­на­ври­је­ме­чи­стио­зној­с­ли­ца­и­гун­ђао:

-­Та­ко­ми­и­тре­ба­кад­сам­ушао­у­ову­крн­ти­ју!За­у­ста­ви­смо­се­да­пре­дах­не­мо.-­Знаш­ли­што­не­до­ста­је­овом­твом­изу­му?­-­обра­ти­се­

дјед­То­до­ру.­-­По­тре­бан­му­је­ве­ли­ки­вен­ти­ла­тор­за­рас­тје-ри­ва­ње­обла­ка.

То­дор­се­ки­се­ло­осми­јех­ну­и­ре­че:-­Гу­рај­те,­гу­рај­те,­још­ма­ло.Је­два­до­гу­ра­смо­“сун­цо­бил”­до­на­шег­дво­ри­шта,­дах-

ћу­ћи­као­ло­вач­ки­пси.Ис­под­на­шег­про­зо­ра­опа­зих­та­ту­ко­ји­ је­чи­стио­ста-

кла­но­вог­ ауто­мо­би­ла­ “ју­го­ 55”.­Пр­ва­ во­жња­на­шим­ко-ли­ма­при­чи­ни­ла­ми­је­ве­ли­ко­за­до­вољ­ство.­Во­зио­је­та­та,­до­њега­је­сједјела­ма­ма,­а­на­за­дњ­ем­сје­ди­шту­зби­ли­смо­се­дјед,­Зо­ран­и­ја.­За­у­ста­ви­ли­смо­се­по­ред­Мо­дрог­је­зе-ра.­Ма­ма­је­про­стр­ла­по­тра­ви­це­ра­ду­и­по­че­ла­спре­ма­ти­је­ло.

-­По­гле­дај­ко­нам­до­ла­зи!­-­по­ка­за­Зо­ран­ру­ком­пре­ма­при­ла­зном­пу­ту.

Био­је­то­То­дор­у­свом­“сун­цо­би­лу”.­Стао­је­по­ред­на-ших­ко­ла,­из­нио­пе­цач­ки­при­бор­и­упу­тио­се­пре­ма­Је­вре-му­ко­ји­је­пе­цао.

-­Еј,­ком­ши­ја!­-­до­вик­ну­та­ко­гла­сно­да­се­његов­глас­раз­ли­је­же­по­окол­ној­шу­ми.

52

ВЕСЕЛО СРЦЕ Миленко Ратковић

53

Миленко Ратковић ВЕСЕЛО СРЦЕ

мо­тор­ко­ји­ће­не­пре­кид­но­ра­ди­ти­и­то­без­утро­шка­енер-ги­је.­Кад­оства­рим­сво­ју­за­ми­сао,­ба­ци­ће­се­у­ста­ро­гво-жђе­све­ма­ши­не­ко­је­ра­де­на­бен­зин,­стру­ју,­угаљ,­атом­ску­енер­ги­ју­и­дру­го.­А­овај­мо­тор­ће­по­кре­та­ти­ стру­ја­ ко­ју­ће­про­из­во­ди­ти­ге­не­ра­тор,­за­тим­ће­се­та­иста­стру­ја­по-ја­ча­ва­ти­у­тран­сфор­ма­то­ру­и­он­да­по­кре­та­ти­елек­тро­мо-тор.­Та­ко­ће­стру­ја­ићи­кру­жно­и­об­на­вља­ти­се­без­ика­квог­утро­шка­енер­ги­је.­Кад­до­вр­шим­пер­пе­ту­ум­мо­би­ле,­би­ће­то­сен­за­ци­ја­за­чи­тав­сви­јет!

Оду­ше­ви­ла­ме­је­То­до­ро­ва­иде­ја.­Би­ло­би­за­и­ста­див­но­има­ти­ауто­ко­ји­не­тро­ши­ни­ка­пи­бен­зи­на.­Ов­дје­за­вр­ша-вам­при­чу,­а­на­ста­ви­ћу­је­тек­ка­да­наш­про­на­ла­за­кон­стру-и­ше­вјеч­ни­мо­тор­и­по­ста­не­сла­ван.

-­Имам­ја,­не­бри­ни­те.И­не­че­ка­ју­ћи­одо­бре­ње,­То­дор­при­ве­за­сво­ја­за­на­ша­

ко­ла.­Ву­ку­ћи­“сун­цо­бил”,­све­ча­но­уђо­смо­у­град.­Кад­смо­сти­гли­у­на­ше­дво­ри­ште,­То­дор­изи­ђе­из­сво­је­крн­ти­је­и­за­хва­ли:

-­Учи­ни­ли­сте­ми­ве­ли­ку­услу­гу.­Ве­о­ма­сам­вам­за­хва­лан.-­Па­дру­ги­пут­не­вје­руј­ме­те­о­ро­ло­зи­ма­-­још­јед­ном­се­

на­ша­ли­дјед­Је­врем.Тог­по­по­дне­ва­дјед­ је­ле­гао­да­се­од­мо­ри.­Тек­што­ је­

за­дри­је­мао,­про­ло­ми­се­гла­сан­звук­тру­бе.-­Ух!­Шта­је­то?­-­тр­же­се­из­сна.Ма­ма­му­ре­че­да­то­наш­ком­ши­ја­То­дор­сви­ра­у­тру­бу.-­Опет­он!­-­Љу­тио­се­дјед.­-­От­кад­је­по­стао­сви­рач­у­ва-

тро­га­сном­ор­ке­стру,­не­ма­ми­ра­у­на­шој­ули­ци.­Ућут­ка­ћу­ја­њега!­-­при­је­те­ћи­уста­де­дјед,­а­ма­ма­га­ста­де­сми­ри­ва­ти:

-­Ле­зи,­та­та.­А­ти,­Вла­да­не,­за­мо­ли­То­до­ра­да­пре­ста­не­са­сви­ра­њ­ем.­Ка­жи:­дјед­хо­ће­да­спа­ва.

Не­ко­ли­ко­пу­та­за­ку­цах­на­То­до­ро­ва­вра­та.­Нај­зад,­пре-ста­де­сви­ра­ње.­То­дор­ма­ло­од­шкри­ну­вра­та,­опре­зно­про-ви­ри,­па­ме­пу­сти­да­уђем­у­со­бу.

-­Уђи,­Вла­да­не,­уђи...­Да­чу­јеш­ка­ко­сви­рам.-­Чи­ка­То­до­ре,­ја­сам­до­шао­да­за­мо­лим...­Дјед­хо­ће­да­

спа­ва.-­Аха,­до­бро,­не­ћу­ви­ше­сви­ра­ти...­Сје­ди.За­мном­за­кљу­ча­вра­та­и­још­ока­чи­ла­нац,­а­ме­ни­об­ја­сни:-­Ја­уви­јек­ста­вљам­ла­нац­на­вра­та,­да­се­не­ки­др­ски­

ра­до­зна­лац­не­би­уву­као­у­мо­ју­со­бу.­Јер,­имам­ов­дје­не­ке­тај­не­ства­ри,­ко­је­мо­рам­до­бро­чу­ва­ти.

У­углу­спа­зих­не­ку­чуд­ну­спра­ву­са­точ­ко­ви­ма.­Он­уло-ви­мој­по­глед­и­ре­че:

-­То­је­јед­на­од­мо­јих­тај­ни,­ко­ју­ћу­је­ди­но­те­би­по­вје-ри­ти,­али­под­усло­вом­да­о­то­ме­ни­ко­ме­не­ка­жеш­ни­ри­је-чи.­Спра­ва­ко­ју­ви­диш­је­пер­пе­ту­ум­мо­би­ле,­то­јест­вјеч­ни­

54 55

Миленко Ратковић ВЕСЕЛО СРЦЕ

ри­је­ке,­про­вла­чио­сам­се­кроз­гу­сте­вр­ба­ке­и­гр­мље.­Мо-тре­ћи­на­све­стра­не,­при­ми­је­тио­сам­да­се­љу­ља­јед­на­вр-бо­ва­гра­на.­За­кљу­чио­сам­да­је­ту­зец­и,­по­гу­рен,­по­чео­да­му­се­по­ла­ко­при­ми­чем.­Гра­на­се­и­да­ље­љу­ља­ла,­а­ја­сам­се­дво­у­мио:­да­ли­да­пу­цам?­Ако­зец­по­бјег­не,­те­шко­га­је­на­ни­ша­ни­ти.­Ипак,­од­лу­чио­сам­да­му­при­ђем­што­бли-же.­Ко­рак­по­ко­рак,­сти­гао­сам­до­са­ме­вр­бе.­За­ви­рио­сам­иза­ње­и,­умје­сто,­зе­ца,­угле­дао­Бра­на!­Иза­њега­је­њего­ва­дје­вој­ка­кри­ла­сво­је­ли­це.­За­бе­зек­нут,­стао­сам­и­спу­стио­пу­шку.­А­љу­ти­ти­Бра­но­ме­је­из­гр­дио­па­сам­се­ја,­по­сра-мљен,­жур­но­уда­љио.

Тих­ да­на­ Бра­но­ је­ оти­шао­ на­ шко­ло­ва­ње.­ Вра­тио­ се­мно­го­ ка­сни­је,­ си­јед­ и­ са­ зва­њ­ем­ док­то­ра­ на­у­ка.­ Сјет­но­се­при­сје­ћао­свог­дје­ти­њ­ства­и­ни­је­се­сти­дио­си­ро­ти­ње­из­ко­је­је­по­ни­као.­Кру­шку­Фи­ли­па­Мар­ђо­ки­ћа,­на­ко­ју­се­мно­го­пу­та­пео­и­уто­лио­глад,­на­зи­вао­је­све­том­кру­шком,­упо­ре­ђу­ју­ћи­је­с­оном­све­том­ма­сли­ном­у­Грч­кој.

ЛОВ У ВРБА КУ

Сва­ког­ју­тра­Бра­но­је­без­до­руч­ка­од­ла­зио­од­ку­ће­у­до-ла­зио­у­Фи­ли­по­во­дво­ри­ште,­гдје­смо­че­сто­игра­ли­лоп­те.­Нај­при­је­се­пео­на­об­ли­жњу­кру­шку.­Ни­ко­му­ни­је­бра­нио­да­се­на­њу­поп­не­и­на­је­де­кру­ша­ка.­Ни­је­смо­зна­ли­да­му­је­то­че­сто­би­ла­је­ди­на­хра­на.­За­тим­би­нам­се­при­дру­жио­у­игри.­Иако­смо­сви­би­ли­по­не­ко­ли­ко­го­ди­на­мла­ђи­од­њега,­то­му­ни­је­сме­та­ло­да­се­дру­жи­с­на­ма.

Но­сио­ је­ опан­ке,­ рас­па­ле­ и­ пот­пу­но­ до­тра­ја­ле.­ Кад­би­му­пр­сти­про­ви­ри­ли­на­по­ље,­опан­ке­је­кр­пио­жи­цом.­Игра­ју­ћи­фуд­бал,­по­не­кад­би­том­жи­цом­за­ка­чио­чла­нак­дру­ге­но­ге­и­ја­ук­нуо.­Још­ја­че­би­ја­ук­нуо­сју­тра­дан,­кад­би­истом­жи­цом­ по­ври­је­дио­ исту­ ра­ну.­Али,­ ни­је­ пре­ки­дао­игру.­Сти­снуо­би­зу­бе­и­на­ста­вио­да­ју­ри­за­лоп­том,­гр­де-ћи­су­и­гра­че­кад­би­про­ма­ши­ли­гол,­а­ни­ко­се­као­он­ни­је­буч­но­ра­до­вао­по­бје­ди­свог­ти­ма.

Не­ка­ко­се­на­гло­из­ми­је­нио­и­уозби­љио.­Пре­стао­је­да­се­са­на­ма­игра­и­сва­ког­да­на­је,­ли­је­по­оче­шљан­и­уми­вен,­од­ла­зио­пре­ма­Бар­ском­по­љу.­Про­ла­зе­ћи­по­ред­нас,­ гла-сно­би­нас­по­здра­вио,­на­сми­је­шен­и­за­го­нет­но­та­јан­ствен.­Уза­луд­смо­по­ку­ша­ва­ли­да­са­зна­мо­шта­га­је­то­од­јед­ном­то­ли­ко­за­о­ку­пи­ло­да­ви­ше­ни­је­имао­вре­ме­на­за­игру.

Јед­ном­сам,­у­пра­тњи­свог­пти­ча­ра­Ле­о­на,­по­шао­у­лов­на­пре­пе­ли­це.­По­не­кад­сам­их­на­ла­зио­по­ред­ри­је­ке­Ри­ка-вац,­али­ово­га­пу­та­ни­је­би­ло­ни­јед­не.­Од­јед­ном­из­гр­ме-на­по­ред­ме­не­ис­ко­чи­зец.­Ни­је­сам­сти­гао­ни­да­ски­нем­пу­шку­с­ра­ме­на,­ а­ он­ је­ за­ трен­по­бје­гао.­По­шао­сам­ за­њим,­на­да­ју­ћи­се­да­ћу­га­опет­на­ћи.­Ороз­на­пу­шци­сам­на­тег­нуо,­ ка­ко­ бих­мо­гао­ од­мах­ опа­ли­ти.­Иду­ћи­ оба­лом­

56 57

Миленко Ратковић ВЕСЕЛО СРЦЕ

Дје­вој­ка­се­окре­ну­и­оста­ви­га­са­мог­на­ули­ци.­Да­ла­му­је кор­пу!­Те­шко­је­то­под­нио.­А­за­то­су­кри­ве­пр­ља­ве­ци-пе­ле.­Ка­ко­их­је­ис­пр­љао?­Вра­ћа­ју­ћи­филм­уна­зад,­у­ми-сли­ма­је­сти­гао­до­из­ло­га­са­мај­му­ном.­По­шао­је­да­га­још­јед­ном­по­гле­да.­Ис­под­тог­из­ло­га­био­је­уски­по­друм­ски­про­зор,­ода­кле­су­се­чу­ли­не­ка­кви­шу­мо­ви.­При­ми­је­тио­је­вје­што­сми­шље­ну­мај­сто­ри­ју:­док­ су­про­ла­зни­ци­ за­стај-ки­ва­ли­пред­из­ло­гом,­из­по­дру­ма­им­ је­не­ко­штр­цаљ­ком­пр­љао­ци­пе­ле.­Ма­ли­чи­стач­имао­ је­пу­не­ру­ке­по­сла.­А­за­ра­ду­је­сва­ка­ко­ди­је­лио­са­они­ма­у­по­дру­му.­Та­ду­хо­ви­та­дјеч­ја­до­ми­шља­тост­по­ква­ри­ла­му­је­пр­ви­ран­де­ву.

ПР ВИ РАН ДЕ ВУ

Пред­пр­ви­Ран­ков­ран­де­ву­јед­на­ко­су­би­ли­уз­бу­ђе­ни­и­он­и­њего­ва­мај­ка.­ Јер,­ни­је­ви­ше­дје­чак,­већ­љу­бав­ник!­Мај­ка­му­ је­опе­гла­ла­оди­је­ло,­из­глан­ца­ла­ци­пе­ле­и­да­ла­но­вац­за­сла­до­лед.

Ли­је­по­до­тје­ран,­Ран­ко­је­сти­гао­на­кор­зо.­Че­ка­ју­ћи­на­до­го­во­ре­ном­мје­сту,­за­гле­дао­се­у­не­ку­играч­ку­у­из­ло­гу.­Ни­је­ту­би­ла­ни­ка­ква­про­дав­ни­ца,­већ­са­мо­је­дан­мај­мун­од­пли­ша­ко­ји­је­не­пре­ста­но­уда­рао­у­до­бош.­По­сма­трао­је­играч­ку­ми­нут-два,­па­на­ста­вио­да­ље.­Уто­на­и­ђе­њего­ва­дје­вој­ка.­По­здра­вио­се­са­њом­са­вид­ном­тре­мом,­не­зна­ју-ћи­ка­ко­да­за­поч­не­раз­го­вор.

-­Од­ве­шћу­те­у­по­сла­сти­ча­ру­на­сла­до­лед­-­за­гр­лио­је­ру­ком­пре­ко­ра­ме­на­и­кре­нуо­ули­цом.

Она­је­ћут­ке­спу­сти­ла­по­глед­и­угле­да­ла­Ран­ко­ве­бла-тњ­а­ве­ци­пе­ле.

-­По­гле­дај­ка­кве­су­ти­ци­пе­ле!­-­за­чу­ди­ла­се.­И­он­је­био­за­па­њ­ен,­ви­де­ћи­сво­је­ци­пе­ле­по­пр­ска­не­бла­том.­Мај­ка­их­је­ли­је­по­очи­сти­ла­и­ни­је­знао­гдје­их­је­ис­пр­љао.

Ше­та­ли­су­још­де­се­так­ко­ра­ка,­кад­их­за­у­ста­ви­дје­чак­чи­стач­ци­пе­ла.

-­Чи­стим­ци­пе­ле!­Хеј,­по­гле­дај­те­ка­ко­су­вам­пр­ља­ве­ци­пе­ле!­Чи­стим­јеф­ти­но!

Ран­ко­ ста­ви­ но­гу­ на­ пар­че­ да­ске­ ко­ју­ је­ма­ли­ чи­стач­др­жао­пред­со­бом.­Ње­му­је­дао­онај­но­вац­ко­ји­је­до­био­од­мај­ке.­Ни­је­ви­ше­имао­чи­ме­да­пла­ти­сла­до­лед,­па­дје-вој­ци­пред­ло­жи­да­по­ђу­у­парк.­Она­се­на­мр­го­ди­и­љу­ти­то­ре­че:

-­Раз­о­ча­ра­ла­сам­се­у­те­бе!­Ци­пе­ле­су­ти­пр­ља­ве,­обе-ћао­си­сла­до­лед,­а­сад­хо­ћеш­у­парк.­Не­ћу­с­то­бом!

58 59

Миленко Ратковић ВЕСЕЛО СРЦЕ

-­По­диг­ни­ма­ло­тај­де­сни­ко­лац!Шу­ћо­ни­је­раз­ли­ко­вао­де­сну­од­ли­је­ве­стра­не,­што­је­

љу­ти­ло­Сма­ка,­а­ми­смо­се­то­ме­слат­ко­сми­ја­ли.Жглаб­је­пре­мо­стио­ри­је­ку,­тре­ба­ло­је­још­са­мо­ило­ва-

чом­за­тво­ри­ти­шу­пљи­не,­да­не­би­цу­ри­ла­во­да.Нај­зад,­ јед­не­ су­бо­те,­ тач­но­ у­ под­не,­ во­да­ је­ јур­ну­ла­

ду­гач­ким­ко­ри­том­ко­је­ је­пре­мо­сти­ло­ри­је­ку.­Сви­смо­са­стре­пњ­ом­и­уз­бу­ђе­њ­ем­гле­да­ли­мост­за­во­ду.­Сма­ко­је­при-ми­је­тио­да­су­но­га­ри­на­сре­ди­ни­ри­је­ке­ма­ло­по­пу­сти­ли,­па­је­по­хи­тао­да­их­по­пра­ви.­Док­је­око­то­га­ра­дио,­жглаб­се­на­кри­вио­и­из­њега­је­про­цу­ри­ла­во­да.

-­При­др­жи,­Шу­ћо,­онај­ко­лац­-­по­ви­као­је.Уза­луд­се­не­спрет­ни­Шу­ћо­упи­њ­ао.­Но­га­ри­су­се­ис-

кри­ви­ли­и­чи­тав­жглаб­је­с­тре­ском­пљу­снуо­у­ри­је­ку.­Сма-ко­и­Шу­ћо­су­се­је­два­из­ма­кли­да­их­не­тре­сне­по­гла­ви.

Сви­ смо­би­ли­пре­стра­вље­ни,­ гле­да­ју­ћи­ ка­ко­про­па­да­Сма­ко­ва­тво­ре­ви­на.­Оче­ки­ва­ли­смо­да­ће­и­он­ због­то­га­би­ти­не­сре­ћан­и­ту­жан.­Али,­он­се­гро­хо­том­на­сми­јао.

-­Ха,­ха,­ха!­Ка­ко­ је­Шу­ћо­хи­тро­по­бје­гао­од­жгла­ба!­Ха,­ха,­ха!

Сад­је­и­на­ма­то­по­ста­ло­сми­је­шно,­а­Сма­ко­ни­је­мо­гао­за­у­ста­ви­ти­бу­ји­цу­сми­је­ха.

-­Ха,­ха,­ха!­А­жглаб­је­пљу­снуо­по­во­ди­и­оку­пао­га­од­гла­ве­до­пе­те!­Ха,­ха,­ха!

И­ми­смо­се­сми­ја­ли­док­је­Шу­ћо­ски­дао­са­се­бе­мо­кру­ко­шу­љу.

Мно­го­ пу­та­ ка­сни­је­ при­сје­ћао­ сам­ се­ тог­ Сма­ко­вог­сми­је­ха.­То­је­био­ди­ван­при­мјер­ка­ко­чо­вјек­тре­ба­да­под-но­си­не­сре­ћу.

ЖГЛАБ

Во­љан­да­ра­ди­и­што­год­за­ра­ди,­Сма­ко­Пе­рић­се­спу-стио­из­свог­пла­нин­ског­се­ла­у­Том­бу­да­по­тра­жи­пар­це­лу­за­бо­стан.­Узео­је­у­тро­го­ди­шњи­на­јам­пар­че­зе­мље­на­ли-је­вој­оба­ли­ри­је­ке­Ри­ка­вац­и­уз­о­рао­је­ра­лом­с­во­ло­ви­ма.­За­тим­ је­ ис­ко­пао­ман­га­ле,­ на­ђу­брио­их­ и­ по­си­јао­ сје­ме.­Про­ла­зни­ци­су­за­стај­ки­ва­ли,­раз­го­ва­ра­ли­с­њим­и­пи­та­ли­га­ка­ко­ће­на­во­дњ­а­ва­ти­бо­стан,­а­он­је­го­во­рио:

-­Би­ће­во­де!­Би­ће­во­де!Тек­из­ни­кле­биљ­чи­це­за­ли­вао­је­во­дом­ко­ју­је­у­кан­та-

ма­до­но­сио­из­об­ли­жње­ри­је­ке.­А­кад­су­кре­ну­ле­ври­је­же,­мо­рао­се­по­бри­ну­ти­за­ја­жу.­Све­њиве­на­де­сној­оба­ли­Ри-кав­ца­то­пље­не­су­ја­жом­ко­ја­је­скре­та­ла­во­ду­из­ри­је­ке­код­Ве­љег­мо­ста.­Но,­ка­ко­да­ту­во­ду­пре­ба­ци­на­ли­је­ву­оба­лу?­На­у­мио­је­да­на­пра­ви­жглаб­од­да­са­ка.­За­то­је­до­био­са-гла­сност­оста­лих­ко­ри­сни­ка,­уко­ли­ко­им­по­мог­не­у­пре-гра­ђи­вању­ри­је­ке­и­уре­ђе­њу­ ја­же.­На­ за­јед­нич­кој­рад­ној­ак­ци­ји­он­био­нај­ври­јед­ни­ји­и­та­ко­сте­као­пра­во­да­во­ду­ко­ри­сти­је­дан­пут­не­дјељ­но.

Ми,­дје­ча­ци,­на­вра­ћа­ли­смо­по­не­кад­код­Сма­ка­да­би-смо­слу­ша­ли­њего­ве­ша­љи­ве­при­че.­На­шу­па­жњу­при­ву-као­ је­његов­ рад­ око­жгла­ба.­На­ма­зги­ је­ до­но­сио­ да­ске­и­ду­гач­ке­кол­че­ве.­На­ши­ро­ку­да­ску,­по­ло­же­ну­на­зе­мљу,­ек­се­ри­ма­је­за­ки­вао­дви­је­да­ске­са­стра­не.­Са­ста­вио­је­де-се­так­та­квих­жгла­бо­ва­и­по­ди­гао­их­на­ви­со­ке­но­га­ре.­У­том­на­пор­ном­по­слу­по­ма­гао­му­је­његов­ком­ши­ја­Шу­ћо,­сна­жан­и­при­глуп­мо­мак.

По­мо­ћу­ли­ве­ра,­Сма­ко­је­ни­ве­ли­сао­жглаб­и­че­сто­до-ви­ки­вао­Шу­ћу:

60 61

ТВР ДА ЛОП ТА

С­по­но­сом­је­ста­ри­кро­јач­Трип­ко­при­чао­о­пр­вом­фуд-бал­ском­ти­му­на­шег­се­ла,­у­ко­јем­је­и­сам­играо.­Би­ло­је­то­при­је­пе­де­сет­го­ди­на,­ка­да­је­не­ки­исе­ље­ник­до­нио­из­Фран­цу­ске­фуд­бал­ску­лоп­ту.­Као­успо­ме­ну­на­тај­исто­риј-ски­до­га­ђај,­Трип­ко­ је­по­ка­зи­вао­ожи­љак­на­пал­цу­но­ге.­За­ле­тио­се­он­та­да­да­из­све­сна­ге­уда­ри­лоп­ту,­а­за­ка­чио­ка­мен­ко­ји­је­ви­рио­из­зе­мље.

Го­ди­не­ни­је­су­ума­њ­и­ле­њего­ву­љу­бав­пре­ма­фуд­ба­лу.­Во­лио­је­по­не­кад­да­за­и­гра­са­мла­ди­ма.­До­зво­лио­је­на­ма,­дје­ча­ци­ма,­да­игра­мо­на­њего­вој­ли­ва­ди.­Он­нам­је­био­и­тре­нер.­Оку­пља­ли­смо­се­на­њего­вој­ли­ва­ди­пред­ве­че,­а­он­је­та­да­оста­вљао­свој­по­сао­да­би­са­на­ма­одр­жао­ре-дов­ни­тре­нинг.­За­тим­смо­се­ди­је­ли­ли­у­дви­је­гру­пе­и­ме-ђу­соб­но­игра­ли­утак­ми­цу,­а­ста­ри­кро­јач­нам­је­су­дио.

Не­ки­љу­ди­ су­ му­ пре­ба­ци­ва­ли­ да­ је­ дје­ти­њ­аст.­Па­ и­њего­ва­ста­ра­Ма­ри­ја­га­је­ко­ри­ла:

-­Зло­го­ве­до­за­до­ви­јек­ју­не!­Ма­ни­се­тих­дјеч­јих­ига­ра,­бу­ди­озби­љан,­као­што­при­ли­чи­тво­јим­си­је­дим­вла­си­ма.

На­то­Трип­ко­ни­је­обра­ћао­па­жњу.­Во­лио­нас­је,­а­и­ми­њега.­Ка­да­због­ки­ше­не­би­смо­до­шли­на­игра­ли­ште,­ста-ри­кро­јач­би­се­до­са­ђи­вао­и­не­стр­пљи­во­че­као­да­њего­ва­ли­ва­да­опет­за­бру­ји­од­дјеч­јих­гла­со­ва.

По­не­кад­нас­је­шти­тио­од­оби­је­сних­мла­ди­ћа,­ко­ји­су­нам­оме­та­ли­игру.­Сна­жни­Ма­шо­имао­ је­оби­чај­да­нам­от­ме­ лоп­ту­ и­ та­ко­ је­ ја­ко­ рас­па­ли­ да­ она­ од­ле­ти­ чак­ на­тре­ћу­ли­ва­ду.­Јед­ном­је­од­њего­вог­удар­ца­ци­пе­лом­лоп­та­екс­пло­ди­ра­ла.­Од­ла­зе­ћи,­охо­ло­нам­је­ка­зао:

-­Зар­не­мам­стра­хо­вит­шут!

ЛИ ЈЕК ПРО ТИВ ШТУ ЦА ЊА

Мар­ту­је­спо­па­ло­шту­ца­ње.­Иза­сва­ког­за­ло­га­ја­–­штуц!­Иза­сва­ке­ре­че­ни­це­–­штуц!­По­пи­је­ча­шу­во­де­-­опет­штуц!­По­пи­је­дру­гу­ча­шу,­тре­ћу...­Ни­шта­не­по­ма­же.

Ком­шин­ка­Ста­на­је­по­у­чи:-­Тре­ба­да­се­из­не­на­да­не­чег­упла­шиш,­па­ће­ти­од­мах­

пре­ста­ти­шту­ца­ње.-­Али­ка­ко­да­се­са­ма­упла­шим?За­и­ста,­ни­ко­се­не­мо­же­упла­ши­ти­по­сво­јој­во­љи,­кад­

то­за­же­ли.­Али­за­то­се­по­бри­нуо­ма­ли­Бра­цо.­Он­је­у­по-дру­му­ску­пљао­раз­не­жи­во­ти­ње.­У­том­ма­лом­зо­о­ло­шком­вр­ту­би­ло­је­ко­рњ­а­ча,­гу­ште­ра,­је­же­ва,­жа­ба­и­ми­ше­ва.­Је-дан­ма­ли­миш­по­слу­жио­му­је­као­ли­јек­про­тив­шту­ца­ња.­Кри­шом­га­је­до­нио­из­по­дру­ма­и­ста­вио­је­стри­ни­Мар-ти­за­врат.­Миш­је­од­мах­ушао­под­ха­љи­ну.­Кад­је­стри­на­осје­ти­ла­да­ јој­не­што­ко­пр­ца­по­ле­ђи­ма­-­ври­сну­ла­ је­из­свег­гла­са.­Уз­не­ми­ри­ше­се­и­су­сје­ди­и­до­тр­ча­ше­да­ви­де­шта­се­де­си­ло.­Мар­та­је­ју­ри­ла­по­ку­ћи­и­ври­шта­ла.­Нај­зад­се­сје­ти­да­от­коп­ча­по­јас­на­ха­љи­ни.­Миш­па­де­на­под­и­за­трен­по­бје­же­на­по­ље.

По­ка­за­ло­се­да­је­страх­од­ли­чан­ли­јек­про­тив­шту­ца­ња.­А­шта­је­Бра­цо,­умје­сто­за­хвал­но­сти,­до­био­-­о­то­ме­бо­ље­да­не­при­ча­мо.

62

ВЕСЕЛО СРЦЕ Миленко Ратковић

63

ЗА БО РАВ НА ПЕ ТРУ ША

На­ви­кла­је­Пе­тру­ша­да­јој­дру­ги­на­ре­ђу­ју,­а­она­да­из-вр­ша­ва­на­ре­ђе­ња.­Док­је­би­ла­дје­вој­ка,­за­по­ви­је­да­ли­су­јој­отац­и­мај­ка,­а­кад­се­уда­ла­-­муж,­дје­вер­и­све­кр­ва.

Мно­го­се­об­ра­до­ва­ла­Пе­тру­ша­што­јој­је­из­гра­да­до-шла­у­го­сте­уну­ка­Сла­ви­ца.­Пр­вог­да­на­дје­вој­чи­ца­је­за­па-зи­ла­да­ба­ка­су­ви­ше­пу­ши.

-­Ба­ко,­-­ре­кла­је­Сла­ви­ца­-­ду­ван­шко­ди­здра­вљу.­Не­сми­јеш­то­ли­ко­пу­ши­ти.­Ја­ћу­са­кри­ти­тво­је­ци­га­ре­те­и­да-ва­ћу­ти­по­јед­ну­сва­ких­пет­са­ти.

До­бро­ћуд­на­Пе­тру­ша,­на­ви­кла­да­јој­сви­на­ре­ђу­ју,­ни­је­се­то­ме­про­ти­ви­ла.­Али,­по­ка­за­ло­се­да­та­ко­ду­го­не­мо­же­из­др­жа­ти­без­пу­ше­ња.­Сву­да­по­ку­ћи­тра­жи­ла­је­ци­га­ре­те­ко­је­је­Сла­ви­ца­са­кри­ла,­али­их­ни­је­на­шла.

До­ни­је­ла­Пе­тру­ша­здје­ли­цу­ме­да­и­по­ку­ша­ла­да­одо-бро­во­љи­уну­ку:

-­Сла­ви­це,­ду­шо,­мно­го­је­да­че­кам­пет­са­ти.­Дај­ми­по­јед­ну­ци­га­ре­ту­сва­ка­два­са­та.

-­Не­мо­же!­-­од­луч­но­ре­че­дје­вој­чи­ца.Сју­тра­дан­је­Пе­тру­ша­кри­шом­ку­пи­ла­но­ву­ку­ти­ју­ци-

га­ре­та­и­до­бро­ је­са­кри­ла­од­Сла­ви­це.­Њен­муж­Ми­ло­је­ви­дио­ка­ко­она­за­ви­ру­је­сву­да­по­ку­ћи,­па­упи­та:

-­Тра­жиш­ли­ци­га­ре­те­ко­је­ти­је­са­кри­ла­Сла­ви­ца?-­Не,­ не­го­ тра­жим­ону­ ку­ти­ју­ ко­ју­ сам­ ја­ са­кри­ла­ од­

Сла­ви­це.­Ни­ка­ко­не­мо­гу­да­се­сје­тим­гдје­сам­је­оста­ви-ла.

Ми­смо­се­сну­жди­ли­не­ма­ју­ћи­смје­ло­сти­ни­да­зуц­не-мо.­Тек­по­што­се­уда­љио,­до­вик­ну­ли­смо­му:

-­Си­во­ња!­Уа!­Си­во­ња!Он­нам­је­са­мо­за­при­је­тио­пр­стом­и­про­ду­жио.Ту­жно­смо­гле­да­ли­из­ду­ше­ну­лоп­ту.­Из­ко­же­смо­из­ва-

ди­ли­уну­тра­шњу­гу­му.­Ве­ли­ку­пу­ко­ти­ну­на­њој­ни­је­би­ло­мо­гу­ће­ за­кр­пи­ти.­Озло­је­ђе­ни,­ сми­шља­ли­ смо­ка­ко­да­ се­осве­ти­мо­Ма­шу.­До­сје­ти­ли­ смо­ се:­ лоп­ту­ смо­на­пу­ни­ли­ка­ме­њ­ем­и­оста­ви­ли­је­на­сред­ли­ва­де.­Па­кад­Ма­шо­на­и-ђе,­не­ка­још­јед­ном­по­ка­же­свој­“стра­хо­ви­ти­шут”!­За­до-вољ­но­смо­се­смје­шка­ли,­за­ми­шља­ју­ћи­ка­ко­ће­тај­де­ли­ја­из­гле­да­ти­ка­да­уда­ри­но­гом­у­то­ка­ме­ње.

Че­ка­ли­смо­све­до­мра­ка.­За­не­се­ни­раз­го­во­ром,­ни­је-смо­ ни­ при­ми­је­ти­ли­ да­ се­ при­бли­жа­ва­ Трип­ко.­ Ви­де­ћи­лоп­ту­на­до­ли­ни,­ста­ри­фуд­ба­лер­ни­је­мо­гао­одо­ље­ти­а­да­је­не­шу­ти­ра.­За­мах­нуо­је­свом­сна­гом­и...

-­Ај!­Сло­мих­прст!­-­за­ја­у­ка­ста­рац­др­же­ћи­се­за­но­гу.До­тр­ча­смо­и­ски­ну­смо­му­опа­нак.­Но­кат­на­пал­цу­бје-

ше­мо­дар.-­Опро­сти­те­-­из­ви­њ­а­ва­ли­смо­се.­-­Ми­смо­то­при­пре-

ми­ли­за­оног­си­ле­џи­гу­Ма­ша,­јер­нам­је­упро­па­стио­лоп­ту.Та­да­нам­при­ђе­Ма­ри­ја,­па­ви­де­ћи­шта­се­де­си­ло,­ста­де­

нас­гр­ди­ти:-­Ка­ко­вас­ни­је­сра­мо­та­да­ста­ром­чо­вје­ку­под­мет­не­те­

лоп­ту­на­пу­њ­е­ну­ка­ме­њ­ем!­Иди­те­сво­јим­ку­ћа­ма­и­не­мој­те­ви­ше­ова­мо­до­ла­зи­ти!­Из­га­зи­ли­сте­тра­ву,­а­ја­не­мам­чи­ме­на­хра­ни­ти­кра­ву.

Трип­ко­ по­ку­ша­ да­ нас­ оправ­да,­ али­ га­ ср­ди­та­ же­на­ућут­ка.

Уда­љи­ли­смо­се­по­гну­тих­гла­ва.­Мо­ра­ли­смо­по­тра­жи-ти­не­ко­дру­го­мје­сто­за­игру.

64 65

Миленко Ратковић ВЕСЕЛО СРЦЕ

-­Ни­је­сам­пи­јан,­ча­сна­ри­јеч!­-­за­кле­се­Ма­шан.­-­Др-во­сје­че ми­да­до­ше­ча­шу­ра­ки­је.­Вје­руј,­сво­јим­очи­ма­сам­ви­дио­то­чуд­но­ство­ре­ње,­као­што­са­да­те­бе­ви­дим.

У­се­лу­се­бр­зо­про­чуо­Ма­ша­нов­до­жи­вљај.­Не­ки­се­ља-ци­су­му­се­под­сми­је­ва­ли,­а­дру­ги­су­вје­ро­ва­ли­да­се­за­и-ста­не­ко­чуд­но­би­ће­кри­је­у­окол­ним­шу­ма­ма.

Сли­чан­ до­жи­вљај­ ис­при­чао­ је­ и­ се­о­ски­ бес­по­сли­чар­Ба­јо­у­крч­ми:

-­Љу­ди,­ си­ноћ­ сам­на­кра­ју­ се­ла­ ви­дио­чо­вје­ка­у­би-је­лом­ман­ти­лу,­са­звон­цем­у­ру­ци!­По­бје­гао­сам­од­њега­као­без­ду­ше.­Па­и­са­да,­усред­би­је­ла­да­на,­страх­ме­је­да­ону­да­про­ђем.

-­То­је­сте­не­ко­чу­до!­-­уз­бу­ђи­ва­ли­су­се­се­ља­ци­за­гри­ја-ни­ра­ки­јом.­У­дру­гој­при­ли­ци­они­ни­шта­не­би­по­вје­ро­ва-ли­ла­жљи­вом­Ба­ју,­али­по­сли­је­слич­них­до­жи­вља­ја­шу­ма-ра­и­чо­ба­на,­сви­су­ма­ње-ви­ше­вје­ро­ва­ли­да­за­и­ста­по­сто­ји­не­ко­та­јан­стве­но­зво­но.

При­чом­о­аве­ти­са­зво­ном­ба­бе­су­пла­ши­ле­не­ста­шну­дје-цу­да­се­не­уда­ља­ва­ју­и­да­при­је­мра­ка­до­ђу­сво­јим­ку­ћа­ма.

А­он­да­по­че­ше­да­ се­рас­пли­ћу­при­че­о­ та­јан­стве­ном­зво­ну.

Шу­мар­Ма­шан­опет­је­срео­у­шу­ми­би­је­лог­чо­вје­ка­с­ја­гњ­е­том­у­на­руч­ју.­Ве­о­ма­се­упла­шио­и­хи­тро­по­бје­гао,­али­је­по­су­мњ­ао­да­то­не­ки­ма­ски­ра­ни­ло­пов­кра­де­ја­гњ­ад.­И­за­и­ста,­уз­по­моћ­ми­ли­ци­о­на­ра,­јед­но­ве­че­је­до­ви­тљи­ви­ло­пов­до­ли­јао.­Био­је­то­Ба­јо.

Убр­зо­је­ра­сви­је­тље­на­још­јед­на­ми­сте­ри­ја,­од­ко­је­је,­у­ства­ри,­по­те­кла­при­ча­о­та­јан­стве­ном­зво­ну.­На­пла­ни-ни­су­лов­ци­на­шли­мр­тву­ли­си­цу,­ко­јој­је­о­вра­ту­ви­си­ло­звон­це.­Би­ла­је­вр­ло­мр­ша­ва­и­по­свој­при­ли­ци­је­уги­ну­ла­од­гла­ди.

Љу­ди­су­се­сје­ти­ли­да­је­ту­ли­си­цу­је­се­нас­ухва­тио­не-ки­се­љак­у­свом­ко­ко­шар­ни­ку.­Да­би­је­ка­знио­што­му­је­

ТА ЈАН СТВЕ НО ЗВО НО

О­та­јан­стве­ном­зво­ну­ко­је­се­чу­је­по­окол­ним­бр­ди­ма­пр­ви­је­у­се­лу­по­чео­при­ча­ти­шу­мар­Ма­шан.­По­ми­слио­је­да­то­лу­та­не­чи­је­го­ве­че,­па­је­упи­тао­чо­ба­не:

-­Чи­је­се­оно­го­ве­че­са­зво­ном­вр­зма­кроз­шу­му?-­Ка­ко­из­гле­да?­-­за­ин­те­ре­со­ва­ше­се­чо­ба­ни.-­Ни­је­сам­га­ви­дио­-­ре­че­шу­мар.Ис­при­чао­им­је­свој­нео­би­чан­до­жи­вљај.­Чуо­је­у­шу­ми­

зво­но­и­по­ју­рио­пре­ма­зву­ку.­Али­што­је­бр­же­ишао,­зво­но­се­све­ви­ше­уда­ља­ва­ло.­Кад­се­до­бро­умо­рио,­од­у­стао­је­од­да­љег­тра­га­ња.

Чо­ба­ни­су­за­го­нет­но­вр­тје­ли­гла­ва­ма,­чу­де­ћи­се:-­Го­ве­да­не­мо­гу­та­ко­бр­зо­про­ми­ца­ти­кроз­шу­му.­Што­

ли­то­мо­же­би­ти?Тих­да­на­звон­це­су­чу­ли­и­не­ки­дру­ги­шу­ма­ри­и­чо­ба-

ни.­На­га­ђа­ли­су­шта­ли­то­зво­ни.­Тач­но­об­ја­шњ­е­ње­ни­ко­ни­је­мо­гао­да­ти,­јер­ни­ко­ни­шта­ни­је­ви­дио.

Јед­ном­се­Ма­шан­у­су­мра­ку­као­без­ду­ше­сју­рио­низ­стр­ми­пла­нински­пут.­Упао­је­у­пр­ву­ку­ћу­на­ко­ју­је­на­и-шао­и­уз­бу­ђе­но­по­ви­као:

-­Ви­дио­сам­утва­ру!­Вје­руј­те,­ви­дио­сам­утва­ру!-­Ка­кву­утва­ру?­-­за­чу­ди­се­до­ма­ћин.-Та­ко...­кроз­шу­му­про­ла­зи­не­ка­чуд­на­при­ли­ка­огр­ну-

та­би­је­лим­по­кри­ва­чем...­А­у­ру­ци­др­жи­ду­гач­ку­мот­ку­са­при­чвр­шће­ним­ зво­ном­ на­ вр­ху.­На­ђо­смо­ се­ је­дан­ пре­ма­дру­го­ме,­са­свим­бли­зу,­те­ја­кид­нух­што­сам­бр­же­мо­гао.

-­Ви­дим­да­ си­хи­тар­као­ зец­–­на­ша­ли­ се­до­ма­ћин­и­при­ми­је­ти:­-­Но,­чи­ни­ми­се­да­ми­ри­шеш­на­ра­ки­ју.­А­кад­се­чо­вјек­на­пи­је,­при­ви­ђа­ју­му­се­сва­ко­ја­ка­чу­да.

66

ВЕСЕЛО СРЦЕ Миленко Ратковић

67

ЧУ ДЕ СНА ХИП НО ЗА

У­наш­гра­дић,­с­вре­ме­на­на­ври­је­ме,­до­ла­зи­ли­су­пе­ли-ва­ни,­ма­ђи­о­ни­ча­ри,­цир­ку­сан­ти­и­дру­ги­за­ба­вља­чи.­Јед­но-га­да­на­на­ауто­бу­ској­ста­ни­ци­за­у­ста­вио­се­нео­би­чан­ка-ми­он,­ко­ји­је­ву­као­ку­ћи­цу­на­точ­ко­ви­ма.­Ра­до­зна­ла­дје­ца­за­час­су­се­оку­пи­ла­око­ка­ми­о­на,­сри­чу­ћи­за­го­нет­ну­ри­јеч­ХИП­НО­ТИ­ЗЕР,­ ис­пи­са­ну­ круп­ним­ сло­ви­ма­ пре­ко­ чи­та-ве­ ка­ро­се­ри­је.­ Два­ чо­вје­ка­ и­ дви­је­же­не­ рас­то­ва­ри­ли­ су­ства­ри­и­за­крат­ко­ври­је­ме­на­об­ли­жњ­ој­по­ља­ни­по­ди­гли­ве­ли­ки­ша­тор.­По­ули­ца­ма­су­се­по­ја­ви­ли­пла­ка­ти­ко­ји­су­по­зи­ва­ли­“ци­је­њ­е­не­гра­ђа­не­да­до­ђу­на­пред­ста­ву­нај­слав-ни­јег­свјет­ског­хип­но­ти­зе­ра­Ри­ки­ја”.

За­ме­не,­гим­на­зи­јал­ца,­хип­но­за­је­би­ла­за­го­нет­на­по­ја-ва­о­ко­јој­сам­же­лио­да­са­знам­не­што­ви­ше.­Љу­ди­ко­ји­ма­сам­се­обра­тио­за­об­ја­шњ­е­ње­ни­је­су­умје­ли­да­ми­об­ја­сне­на­ко­ји­на­чин­хип­но­ти­зер­сво­је­ми­сли­и­за­хтје­ве­пре­но­си­на­дру­ге.­Ни­је­ми­пре­о­ста­ло­ни­шта­дру­го­не­го­да­се­лич­но­у­то­увје­рим.­До­био­сам­од­оца­пет­ди­на­ра­и­од­мах­од­ју-рио­да­ку­пим­ула­зни­цу.­За­у­зео­сам­мје­сто­у­ре­ду,­упи­њ­у­ћи­се­да­ме­не­из­ба­це­сна­жни­ји­мла­ди­ћи.­Мо­ја­школ­ска­дру-га­ри­ца­Се­ња­за­мо­ли­ла­ме­је­да­и­њој­ку­пим­ула­зни­цу.­Би­ла­је­то­мо­ја­сим­па­ти­ја,­па­сам­се­ра­до­вао­што­ћу­сје­дје­ти­по-ред­ње.­Са­ку­пље­ним­кар­та­ма­Се­ња­и­ја­уђо­смо­у­ве­ли­ки­ша­тор­и­за­у­зе­смо­сво­ја­мје­ста­у­по­сље­дњ­ем­ре­ду.

Хип­но­ти­зер­ се­ по­ја­ви­ на­ма­лом­по­ди­ју­му,­ кла­њ­а­ју­ћи­се­и­гра­ци­о­зно­по­здра­вља­ју­ћи­пу­бли­ку.­Нај­при­је­је­из­вео­не­ке­жон­глер­ске­вје­шти­не,­а­за­тим­на­ја­вио­глав­ну­тач­ку­-­хип­но­зу.­По­звао­је­на­би­ну­јед­ног­по­ста­ри­јег­гле­да­о­ца­из­пр­вог­ре­да,­али­је­овај­од­био­да­изи­ђе.­По­што­су­се­и­дру­ги­

уда­ви­ла­ не­ко­ли­ко­ ко­ко­ша­ка,­ се­љак­ јој­ је­ ве­зао­ звон­це­ о­врат­и­пу­стио­је­на­сло­бо­ду.

Ли­си­ца­је­ота­да­вје­чи­то­бје­жа­ла­од­зво­на,­од­ко­га­ни­је­мо­гла­по­бје­ћи.

Мје­се­ци­ма­је­лу­та­ла­по­шу­ма­ма,­пла­ни­на­ма­и­се­ли­ма.­Мно­ги­ма­ је­ утје­ра­ла­ страх­ у­ ко­сти.­Љу­ди­ су­ осу­ђи­ва­ли­оног­се­ља­ка­што­је­та­ко­су­ро­во­ка­знио­ли­си­цу,­а­не­ки­су­о­то­ме­го­во­ри­ли­као­успје­лој­ша­ли.

68

ВЕСЕЛО СРЦЕ Миленко Ратковић

69

Миленко Ратковић ВЕСЕЛО СРЦЕ

Уза­луд­смо­се­на­те­за­ли­да­осло­бо­ди­мо­ру­ке.­Пре­пле­те-ни­пр­сти­би­ли­су­чвр­сто­по­ве­за­ни,­као­да­су­сра­сли.­Не­ки­гле­да­о­ци­ста­до­ше­за­по­ма­га­ти:

-­Јао!­Шта­је­ово?­По­мо­зи­те­ми­да­от­ка­чим­ру­ке.-­Кад­ја­ка­жем,­ва­ше­ће­ру­ке­би­ти­сло­бод­не...­Сад!­-­по-

ви­че­хип­но­ти­зер.У­ том­ тре­нут­ку­ сви­ гле­да­о­ци­ са­ олак­ша­њ­ем­ одах­ну-

ше,­с­чу­ђе­њем­гле­да­ју­ћи­осло­бо­ђе­не­ру­ке.­Док­сам­о­том­успје­лом­по­ку­су­раз­го­ва­рао­са­Се­њ­ом,­осје­тих­на­но­зи­до-дир.­То­је­је­дан­ма­ли­пас­чу­пао­ве­зи­це­на­мо­јим­ци­пе­ла­ма.­По­тје­рах­пса,­а­он­без­стра­ха­на­ста­ви­да­ву­че­ве­зи­цу.­За­то­ври­је­ме­хип­но­ти­зер­је­из­вео­сље­де­ћу­тач­ку.

-­Па­зи­те,­на­ро­де!­На­и­ла­зи­ве­ли­ка­во­да!­Бу­ји­ца­је­сти-гла­до­ва­ших­но­гу!­Сву­да­је­по­пла­ва!­Во­да­вам­је­до­чла-на­ка...­Њен­ни­во­ра­сте­и­сад­вам­је­до­ко­ље­на...­По­диг­ни­те­пан­та­ло­не­и­ха­љи­не­да­се­не­оква­се.­Во­да­је­још­ду­бља...

Ја­сам­и­да­ље­тје­рао­до­сад­ног­пса,­не­слу­ша­ју­ћи­и­не­гле­да­ју­ћи­хип­но­ти­зе­ра.­За­чу­дих­се­кад­ви­дјех­шта­се­де-ша­ва­око­ме­не.­По­што­ни­је­сам­био­хип­но­ти­сан,­ни­је­сам­ни­ви­дио­ни­ка­кву­во­де­ну­бу­ји­цу.­Са­мо­сам­ви­дио­да­сви­гле­да­о­ци­ сто­је­ на­ но­га­ма,­ при­др­жа­ва­ју­ћи­ ви­со­ко­ уз­диг-ну­те­пан­та­ло­не­и­ха­љи­не.­Се­ња­се­бје­ше­по­пе­ла­на­сво­је­сје­ди­ште­и­то­ли­ко­по­ди­гла­ха­љи­ну­да­су­се­ви­дје­ле­њене­га­ћи­це.­По­сти­дио­сам­се­и­скре­нуо­по­глед­у­стра­ну.

Јед­ним­по­кре­том­ру­ке­Ри­ки­је­све­гле­да­о­це­осло­бо­дио­дјеј­ства­хип­но­зе.­А­они­ се­ за­чу­ди­ше­ свом­из­гле­ду­и­по-жу­ри­ше­да­спу­сте­сво­је­ха­љи­не­и­пан­та­ло­не.­Је­ди­но­ја­то­ни­је­са­им­чи­нио­за­хва­љу­ју­ћи­оном­псу­ко­ји­ми­је­од­вра­тио­па­жњу­од­хип­но­ти­зе­ра.

пла­ши­ли­хип­но­зе,­ја­сам­од­лу­чио­да­се­ис­так­нем­пред­Се-њ­ом.­По­ка­јах­се­чим­кре­нух­и­нео­д­луч­но­за­ста­дох.

-­Хај­де,­хај­де­мла­ди­ћу­-­по­зва­ме­хип­но­ти­зер.­-­Ка­ко­се­зо­веш?

Пе­њ­у­ћи­се­на­би­ну,­сав­оба­мро­од­уз­бу­ђе­ња­и­стре­пње,­ре­кох­да­се­зо­вем­Ду­шко.­Он­ме­ста­де­фик­си­ра­ти­про­дор-ним­по­гле­дом,­го­во­ре­ћи:

-­Не,­тво­је­име­је­Ми­ро.­Ре­ци­сад­ка­ко­се­зо­веш!-­Д...­Ду­шко­-­ре­кох­не­си­гур­но.-­Ти­се­зо­веш­Ми­ро!­Ра­зу­ми­јеш?­Ми­ро!­Ка­ко­се­зо­веш?­

-­по­но­ви­хип­но­ти­зер.-­Ја­се­зо­вем...­ја­се­зо­вем...­Ми­ро­-­с­на­по­ром­про­го­во­рих.-­Но,­ре­ци­још­јед­ном­ка­ко­ти­је­име.-­Ми­ро­-­ја­сно­из­го­во­рих.Ме­ђу­гле­да­о­ци­ма­за­чу­се­жа­гор­и­сми­јех.­Хип­но­ти­зер­

ме­по­сла­на­сво­је­мје­сто.­Не­ко­ли­ко­тре­ну­та­ка­збу­њ­е­но­сам­ста­јао­на­по­ди­ју­му,­као­да­сам­се­то­га­тре­нут­ка­про­бу­дио­из­ду­бо­ког­сна.­Кад­сам­оша­му­ћен­сјео­на­сво­је­мје­сто,­Се-ња­на­ва­ли­са­пи­та­њ­и­ма:

-­Ка­ко­те­је­мо­гао­уби­је­ди­ти­да­се­зо­веш­Ми­ро?­Шта­си­осје­ћао­за­ври­је­ме­хип­но­зе?

-­Не­знам.-­Ти­ши­на!­-­ућут­ка­нас­ста­рац­са­сје­ди­шта­ис­пред­нас.­

Ри­ки­ на­ста­ви­ свој­ про­грам,­ на­ја­вљу­ју­ћи­ да­ ће­ хип­но­ти-са­ти­све­гле­да­о­це­од­јед­ном.­Тра­жио­ је­да­се­опу­сти­мо­и­усред­сре­ди­мо­па­жњу­на­његов­штап.­По­слу­шно­сам­пи-љио­у­штап,­по­глед­ми­се­по­сте­пе­но­ума­рао,­а­пред­очи­ма­су­ми­ти­тра­ли­сви­је­тли­кру­го­ви.­Хип­но­ти­зер­је­мо­но­то­но­по­на­вљао­исте­ри­је­чи­ка­ко­би­нас­успа­вао,­па­нам­на­ре­ди­да­диг­не­мо­ру­ку.­Ру­ка­ми­је­би­ла­те­шка­и­као­да­се­са­ма­по­кре­ће.­За­тим­нам­за­по­ви­је­ди­да­пр­сте­јед­не­ру­ке­про­ву-че­мо­из­ме­ђу­пр­сти­ју­дру­ге­ру­ке,­па­ре­че:

-­А­сад­по­ку­шај­те­да­их­раз­мак­не­те!

70 71

Миленко Ратковић ВЕСЕЛО СРЦЕ

ди­ци­и­за­ма­ло­не­па­де.­У­по­сље­дњ­ем­тре­нут­ку­се­ухва­ти­за­др­во.­Та­ко­из­бје­же­пад,­али­са­за­љу­ља­ног­др­ве­та­сру­чи­се­на­њега­чи­та­ва­го­ми­ла­сни­је­га.

-­Ај,­по­ма­гај­те!­Пао­ми­је­сни­јег­за­врат!­-­за­ва­пи­он.По­но­во­се­за­грц­нух­од­сми­је­ха.­Уозби­љи­ме­његов­ша­мар.-­Сто­се­це­ре­каш!­За­ву­ци­ру­ку­под­мо­ју­ко­шу­љу­и­из-

ва­ди­сни­јег!Уда­рац­ме­до­бро­про­др­ма,­али,­са­мо­да­сам­смио,­ра­до­

бих­се­још­сми­јао.­На­то­плим­тет­ко­вим­ле­ђи­ма­сни­јег­се­бр­зо­то­пио.­Је­два­сам­по­ло­ви­ну­из­ба­цио­на­по­ље.­Те­так­се­је­жио­од­хлад­но­ће­и­псо­вао.­Укр­ца­смо­се­у­ча­мац­да­би-смо­се­при­ма­кли­пат­ка­ма.­Лов­ци­ис­па­ли­ше­де­се­так­ме­та-ка.­Обо­ри­ше­дви­је­пат­ке,­али­ни­њих­не­на­ђо­ше­у­ше­ва­ру.

По­сли­је­руч­ка­по­ђо­смо­у­лов­на­зе­че­ве.­До­ма­ћин­ре-че­да­их­има­на­об­ли­жњ­ем­бр­ду.­Рас­по­ре­ди­смо­се­по­да­ље­је­дан­од­дру­гог­и­кре­ну­смо­у­хај­ку.­По­што­ни­је­сам­имао­пу­шке,­мо­ја­ду­жност­је­би­ла­да­ба­цам­ка­ме­ње­у­гр­мље­не­бих­ли­ис­тје­рао­ко­јег­зе­ца­из­ле­гла.­На­ба­сах­на­ду­гу­та­ра-бу.­Гле­дам:­вје­тар­не­ду­ва,­а­та­ра­ба­се­ја­ко­љу­ља.­За­ви­рих­с­дру­ге­стра­не,­кад­та­мо­-­зец!­Тр­за­се­и­ска­ку­ће­на­јед­ном­мје­сту.­Ни­је­сам­имао­вре­ме­на­да­утвр­дим­за­што­се­та­ко­чуд­но­по­на­ша.­Уда­рих­га­ко­цем­не­ко­ли­ко­пу­та.­Тек­та­да­опа­зих­да­је­тан­ком­жи­цом­ве­зан­за­та­ра­бу.­То­су­се­ља­ци­на­пра­ви­ли­ру­пу­на­сред­та­ра­бе­и­ту­по­ста­ви­ли­ом­чу.­Ди-вљач­ко­ја­про­ђе­кроз­ту­ру­пу­мо­ра­се­ухва­ти­ти­на­ом­чу.­До­тр­ча­те­так,­по­гле­да­зе­ца­и­ре­че:

-­Не­мој­ни­ко­ме­ре­ћи­ка­ко­си­га­уло­вио!Сви­се­оку­пи­смо­с­дру­ге­стра­не­бр­да.­Те­так­по­но­сно­

из­ва­ди­из­тор­бе­зе­ца­и­по­че­да­се­хва­ли:-­По­гле­дај­те­што­сам­уло­вио!­А­гдје­је­ваш­улов?-­ Ја­ни­шта­ни­је­сам­ни­ви­дио,­а­ка­мо­ли­пу­цао­ -­ре­че­

Фи­лип.

ЛО ВАЦ БЕЗ ПУШКЕ

Те­зи­ме­круп­не­сњ­е­жне­па­ху­ље­за­крат­ко­ври­је­ме­иза-тка­ле­ су­ би­је­ли­ по­кри­вач­ из­над­ пи­то­мог­ Бар­ског­ по­ља.­Лов­ци­су­до­хва­ти­ли­пу­шке,­при­па­са­ли­фи­ше­кли­је­и­раз-ми­ље­ли­се­по­по­љу.­Би­ло­ је­ви­ше­ло­ва­ца­не­го­ди­вља­чи.­Ви­со­ко,­ ме­ђу­ ри­јет­ким­ обла­ци­ма,­ ле­тје­ли­ су­ пре­ма­ ју­гу­ро­је­ви­гу­са­ка­и­па­та­ка.­Њихо­ва­пр­ва­ста­ни­ца­би­ла­је­Бо­ја-на­и­окол­не­мо­чва­ре.

Мој­отац,­те­так­и­Фи­лип­Мар­ђо­кић,­три­стра­сна­лов­ца,­до­го­во­ри­ли­су­се­да­оду­у­Штој,­про­стра­но­по­ље­не­да­ле­ко­од­Бо­ја­не,­Је­два­сам­из­мо­лио­оца­да­и­ја­по­ђем­с­њима.

Кре­ну­ли­смо­при­је­зо­ре­Фи­ли­по­вим­ко­ли­ма.­Отац­и­ја­сје­дје­ли­смо­на­за­дњ­ем­сје­ди­шту,­а­те­так­на­при­гед.­Наш­те­так­био­је­до­сто­јан­ствен­и­строг.­У­њего­вом­при­су­ству­дје­ца­су­мо­ра­ла­би­ти­мир­на,­ина­че­пу­че­ша­мар!­Хва­лио­се­да­је­беч­ки­мај­стор,­ма­да­ни­кад­ни­је­ви­дио­Беч,­а­ли­мар­ски­за­нат­из­у­чио­је­у­Вр­шцу.

По­сли­је­ јед­ног­ са­та­ во­жње­ за­ру­ди­ зо­ра.­ По­че­ше­ нас­пре­ли­је­та­ти­пат­ке.­Јед­но­ма­ло­ја­то­из­не­на­да­ис­кр­сну­при-лич­но­ни­ско.­Те­так­за­ди­вљу­ју­ћом­бр­зи­ном­опа­ли­два­мет-ка.­Пат­ке­не­сме­та­но­про­ду­жи­ше­лет,­а­вје­тар­ски­де­цр­но-гор­ску­ка­пу­са­тет­ко­ве­гла­ве.

-­Стој!­Оста­дох­без­ка­пе!­-­по­ви­ка.Ме­ни­је­то­би­ло­ве­о­ма­сми­је­шно.­Ки­ко­тао­сам­се,­док­

ме­он­на­бу­си­то­не­ућут­ка.­Ко­ла­ни­је­су­мо­гла­да­ље,­па­на-ста­ви­смо­пје­шке.­ За­ку­ца­смо­на­ вра­та­ та­ти­ног­при­ја­те­ља­Га­зи­во­де.­ Бр­ка­ти­ до­ма­ћин­ нас­ ли­је­по­ до­че­ка.­ По­што­ се­огри­ја­смо­и­до­руч­ко­ва­смо,­по­ђо­смо­у­об­ли­жњу­мо­чва­ру.­Про­ла­зе­ћи­по­ред­јед­ног­др­ве­та,­те­так­се­окли­зну­на­по­ле-

72

ВЕСЕЛО СРЦЕ Миленко Ратковић

73

ФИЛИПО ВЕ НЕ ЗГО ДЕ

Имао­је­мој­отац­већ­до­тра­ја­ли­ра­киј­ски­ка­зан.­Ви­ше­пу­та­га­је­кр­пио­и­по­пра­вљао.­Па­и­та­кав­до­бро­је­слу­жио­не­са­мо­на­ма,­не­го­и­ком­ши­ја­ма.­Јед­ном­је­по­њега­до­шао­и­Фи­лип­Ра­и­че­вић.­Мој­отац­му­је­при­ди­гао­на­ра­ме­ча-ђа­ви­ка­зан,­а­он­га­је­уз­бр­до­од­нио­сво­јој­ку­ћи.­По­што­је­ис­пе­као­ ра­ки­ју,­Фи­лип­ је­ по­нио­ ка­зан­ да­ га­ на­ма­ вра­ти.­Иду­ћи­низ­ка­ме­ни­ти­пу­те­љак,­на­га­зио­је­на­ко­рњ­а­чу­и­пао.­Ка­зан­се­улу­пио,­а­је­дан­оштар­ка­мен­на­чи­нио­је­на­њему­по­ве­ћу­ру­пу.­У­оча­ја­њу,­Фи­лип­се­ухва­тио­за­гла­ву.­Ни­је­имао­па­ра­ни­за­хљеб,­а­ка­мо­ли­да­пла­ти­при­чи­њ­е­ну­ште-ту.­Слу­па­ни­ка­зан­од­нио­је­мо­ме­оцу.

-­Ко­ли­ко­тре­ба­да­пла­тим?­-­упи­тао­је­Фи­лип.Мој­отац­се­на­сми­јао.-­Баш­си­до­бро­учи­нио,­Фи­ли­пе!­Би­ло­је­кра­јње­ври­је-

ме­да­ку­пим­но­ви­ка­зан.Сју­тра­дан­је­мој­отац­ку­пио­но­ви­ка­зан,­нај­ве­ћи­у­се­лу.­

И­њега­су­ком­ши­је­по­зајм­љи­ва­ле­док­год­је­би­ло­му­ра­ва.­Је­ди­но­се­Фи­лип­ни­је­усу­ђи­вао­да­га­узме,­стре­пе­ћи­да­и­њега­не­раз­би­је.

Фи­лип­је­че­сто­ра­дио­код­нас­за­над­ни­цу.­Остао­ми­је­у­жи­вом­сје­ћа­њу­кад­је­чи­стио­му­љ­из­на­шег­бу­на­ра.­Тај­бу-нар,­ко­ји­се­на­ла­зио­пред­на­шом­ку­ћом,­уви­јек­је­био­пун­во­де.­Из­њега­ни­је­смо­пи­ли­во­ду,­већ­смо­се­њоме­уми­ва-ли,­ба­ба­по­ји­ла­кра­ву­а­мај­ка­пра­ла­веш.

Бли­зу­на­ше­ку­ће­ута­бо­ри­ла­се­не­ка­вој­ска.­По­што­вој-ни­ци­ни­је­су­има­ли­у­бли­зи­ни­во­де,­ко­ри­сти­ли­су­наш­бу-нар.­Ту­су­по­чи­тав­дан­пу­ни­ли­ве­ли­ке­ка­за­не,­кан­те­и­чу-ту­ри­це,­уми­ва­ли­се­и­бри­ја­ли.­По­сли­је­не­ко­ли­ко­да­на­угле-да­ли­смо­му­ље­ви­то­дно­бу­на­ра,­Мо­ја­мај­ка­се­за­бри­ну­ла.

-­И­ви­сте­ми­лов­ци!­-­ста­де­их­те­так­пот­цје­њ­и­ва­ти.­-­Да­сте­бар­уло­ви­ли­ко­ју­вра­ну­или­свра­ку...­До­шли­сте­чак­из­Ба­ра,­и­ни­шта.­А­ја?­Хе,­хе!­Дав­но­сам­ја­на­у­чио­ло­вач­ку­вје­шти­ну.­Ло­вио­сам­ја­и­у­Беч­кој­шу­ми!

Ни­сју­тра­дан­се­на­шим­лов­ци­ма­ни­је­осми­јех­ну­ла­ло-вач­ка­сре­ћа.­Пло­ви­ли­смо­чам­цем­по­је­зе­ру,­али­се­пат­ка­ма­није­смо­мо­гли­ при­бли­жи­ти.­ Кад­ при­сту­пи­смо­ оба­ли,­ из­чам­ца­пр­ви­ис­ко­чи­те­так.­Окли­знув­ши­се,­он­бућ­ну­у­во­ду­до­по­ја­са.­Мој­отац­и­Фи­лип­при­ско­чи­ше­да­га­из­ву­ку,­али­и­без­њихо­ве­по­мо­ћи­он­ис­ко­чи­на­оба­лу.­Би­ло­је­за­и­ста­сми­је­шно­ви­дје­ти­до­сто­јан­стве­ног­тет­ка­у­мо­крим­пан­та-ло­на­ма­при­пи­је­ним­уз­ти­је­ло.­По­тре­ћи­пут­сам­пра­снуо­у­гро­мо­гла­сан­сми­јех.­Сав­његов­би­јес­и­љу­тња­окре­ну­ше­се­пре­ма­ме­ни.

-­Опет­се­це­ре­каш,­кли­па­не!­Ми­слиш­да­је­ве­се­ло­ста­ја­ти­мо­кар­на­овој­сту­де­ни?­Изи­ђи­на­оба­лу­да­ти­из­ву­чем­уши!

По­сље­дњи­ис­ко­чих­из­чам­ца­и­кли­снух­да­ле­ко­од­тет­ка.По­сли­је­по­днев­ни­лов­нам­је­про­пао­због­су­ше­ња­тет-

ко­вог­оди­је­ла.­Пред­ве­че­смо­се­по­здра­ви­ли­с­до­ма­ћи­ном­и­њего­вом­по­ро­ди­цом.­Ко­ла­су­нас­че­ка­ла­да­ле­ко­од­се­ла,­на­це­сти.­Но,­улов­нам­ни­је­био­те­жак­-­но­си­ли­смо­са­мо­оног­зе­ца.­У­ко­ли­ма­се­те­так­раз­ве­се­ли­и­на­ста­ви­да­за­дир-ку­је­лов­це­с­пра­зним­тор­ба­ма.­Уло­вље­ни­зец­опет­по­ста­де­њего­ва­глав­на­те­ма.

-­Мно­го­при­чаш­о­том­зе­цу­-­ре­че­мој­отац­не­ка­ко­су-мњ­и­ча­во,­па­се­обра­ти­ме­ни:­-­До­дај­ми­га,­Бо­ро.

Ис­под­но­гу­из­ву­кох­већ­уко­че­ног­ зе­ца­и­пру­жих­оцу.­Он­га­па­жљи­во­по­гле­да­и­ни­гдје­не­на­ђе­траг­сач­ме.

-­Овај­је­си­гур­но­пре­цр­као­од­мра­за­-­ре­че­кроз­сми­јех.Тек­он­да­те­так­при­зна­де­да­је­то­мој­лов.­Ја­се­нај­зад­

рас­при­чах­о­то­ме­ка­ко­сам­га­убио.­Не­ски­да­ју­ћи­по­глед­с­уске­це­сте,­Фи­лип­ме­по­хва­ли:

-­Бра­во,­Бо­ро!­Ти­је­ди­ни­без­пу­шке,­а­ку­ћи­но­сиш­до-бар­лов.­А­ми­-­ни­шта,­иако­ме­ђу­на­ма­има­и­слав­них­ло-ва­ца­ко­ги­су­ло­ви­ли­чак­у­Беч­кој­шуми.

74

ВЕСЕЛО СРЦЕ Миленко Ратковић

75

Миленко Ратковић ВЕСЕЛО СРЦЕ

-­Фи­ли­пе,­ре­ци­пет!­-­на­ва­љи­вао­сам­ја­и­да­ље.Нај­зад­он­про­го­во­ри:-­Пет.-­На­пео­ти­Пет­ко­реп!­-­по­бје­до­но­сно­сам­му­уз­вра­тио.Он­је­раз­ро­га­чио­очи,­устао­и­од­ла­зе­ћи­по­ви­као:-­Или­ја,­овај­ма­ли­ме­је­уври­је­дио!Мој­отац­је­по­хи­тао­за­њим­и­упи­тао:-­А­што­ти­је­ре­као?-­Ка­кво­је­то­вас­пи­та­ње?!­-­же­стио­се­Фи­лип.­-­Сра­мо-

та!­Не­ћу­ви­ше­да­ра­дим!Мој­отац­га­је­сми­ри­вао:-­Дје­ца­ко­дје­ца.­Сва­шта­бр­бља­ју...­А­не­ће­мо,­ ваљ­да,­

оста­ви­ти­не­свр­шен­по­сао.-­У­бу­нар­не­ћу­ви­ше­ни­за­жи­ву­гла­ву!Да­би­одо­бро­во­љио­Фи­ли­па­и­при­во­лио­га­да­на­ста­ви­

по­сао,­мој­отац­му­је­ре­као:-­Знаш­онај­мој­ста­ри­ка­зан­за­пе­че­ње­ра­ки­је­што­си­

улу­пио­кад­си­пао...­Ме­ни­не­тре­ба,­ јер­сам­ку­пио­но­ви.­Ако­те­би­ва­ља,­узми­га­и­по­пра­ви.

Фи­ли­по­во­ли­це­се­раз­ве­дри­ло.­Од­јед­ном­је­за­бо­ра­вио­на­мо­ју­увре­ду­и­чво­ру­гу­на­гла­ви,­спу­стио­се­у­бу­нар­и­на­ста­вио­ва­ђе­ње­му­ља.

Пред­ве­че­он­је,­уз­Мар­ко­ву­по­моћ,­од­нио­сво­јој­ку­ћи­улу­пље­ни­ста­ри­ка­зан­за­пе­че­ње­ра­ки­је.

-­Шта­ће­мо­без­во­де?А­отац­се­об­ра­до­вао.-­Од­лич­но!­Бар­ће­мо­из­ва­ди­ти­муљ.Тог­по­сла­су­се­при­хва­ти­ли­Мар­ко­Ча­ра­пић­и­Фи­лип­

Ра­и­че­вић.­По­што­је­мр­ша­ви­Фи­лип­био­лак­ши,­он­се­низ­ко­но­пац­спу­стио­на­дно­бу­на­ра.­Пу­нио­је­муљ­у­кан­ту,­ко­ју­је­сна­жни­Мар­ко­из­вла­чио­на­по­ље­и­про­си­пао­по­ба­шти.­За­јед­но­с­му­љем,­на­свје­тлост­да­на­по­ја­ви­ле­су­се­мно­ге­ства­ри­ко­је­су­па­ле­у­бу­нар­у­то­ку­не­ко­ли­ко­сто­ти­на­го-ди­на.­У­дво­ри­шту­смо­по­ре­ђа­ли­мно­го­кан­ти,­че­ки­ћа,­но-же­ва,­ма­ка­за,­мо­ти­ка,­ ко­си­је­ра,­по­су­ђа,­ци­пе­ла­и­дру­гих­пред­ме­та.­Не­ке­од­њих­по­зна­ли­ су­отац­и­ба­ба,­ а­мно­го­ви­ше­их­је­би­ло­још­из­тур­ског­вре­ме­на.­На­ро­чи­то­је­био­до­бро­очу­ван­је­дан­ба­кар­ни­ђу­гум.

Ва­ђе­ње­му­ља­по­тра­ја­ло­је­при­лич­но­ду­го.­Бу­нар­је­био­знат­но­ду­бљи­не­го­што­нам­је­у­по­чет­ку­из­гле­да­ло.­Мар­ку­је­већ­по­не­ста­ло­сна­ге­да­ву­че­кан­ту­пу­ну­му­ља,­а­и­Фи-ли­пу­је­већ­био­до­ди­јао­тај­пр­ља­ви­по­сао.­У­јед­ном­тре-нут­ку­пре­ки­нуо­се­ко­но­пац­и­пу­на­кан­та­па­ла­је­на­Фи­ли-по­ву­гла­ву.­Он­је­ја­ук­нуо­и­оне­сви­је­стио­се.­Мој­отац­бр­зо­се­спу­стио­на­дно­бу­на­ра,­ко­ноп­цем­ве­зао­Фи­ли­па­да­би­га­Мар­ко­из­ву­као­на­по­ље.­На­свје­жем­ва­зду­ху­Фи­лип­се­осви­је­стио.­Мо­ја­мај­ка­му­је­до­ни­је­ла­ча­шу­ра­ки­је.

Док­су­Мар­ко­и­мој­отац­раз­гле­да­ли­ства­ри­из­ва­ђе­не­из­бу­на­ра,­уса­мље­ни­Фи­лип­се­од­ма­рао­у­дво­ри­шту.­Ја­сам­му­при­шао­и­пи­тао­да­ли­је­у­бу­на­ру­ви­дио­не­ку­ве­ли­ку­жа­бу.­На­и­ме,­мај­ка­нас­је,­за­стра­ши­ва­ла­при­чом­о­огром-ној­жа­би­ко­ја­ис­ко­чи­из­во­де­и­про­гу­та­сва­ко­ди­је­те­ко­је­се­наг­не­над­бу­нар.­По­што­мр­год­ни­Фи­лип­ни­је­од­го­ва­рао­на­мо­ја­за­пит­ки­ва­ња,­на­у­мио­сам­да­му­се­на­ру­гам.

-­Фи­ли­пе,­ре­ци­осам!Спре­мио­сам­му­увре­дљив­од­го­вор,­али­ми­се­ни­је­ука-

за­ла­при­ли­ка­да­га­ка­жем,­јер­је­Фи­лип­и­да­ље­ћу­тао.

76 77

Миленко Ратковић ВЕСЕЛО СРЦЕ

-­Гла­дан­сам.­Из­ва­ди­то­из­тор­бе­-­за­тра­жио­је­Ни­ко­Би-џо,­на­сла­њ­а­ју­ћи­пу­шку­уз­сти­је­ну.

-­Ја­сам­све­по­јео.-­Зар­и­мо­ју­пр­шу­ту?-­Све.­Ду­го­сам­те­че­као­и­по­ми­слио­да­не­ћеш­до­ћи­-­

прав­дао­се­Га­вро.Ни­ко­је­сјео­умо­ран,­гла­дан­и­љут.­Сми­шљао­је­ка­ко­да­

га­ка­зни­због­не­дру­гар­ског­по­ступ­ка.­Мо­тре­ћи­у­об­ли­жњу­шу­му,­на­гло­је­устао­и­шап­нуо:

-­Ли­си­ца!На­пе­рио­је­ороз­на­пу­шци­и­по­тр­чао­пре­ма­шу­ми.­Оту-

да­се­убр­зо­за­чуо­пу­цањ­и­ја­ук!-­Ој!­По­ги­нух!Га­вро­је­при­тр­чао­и­на­шао­Ни­ка­при­сло­њ­е­ног­уз­др­во,­

а­де­сна­но­га­ви­ца­му­је­би­ла­сва­цр­ве­на.-­Ка­ко­си­то­ра­нио­се­бе?!­-­за­пре­па­стио­се­Га­вро.­–­Што­

ће­мо­сад?-­Бр­зо­ме­но­си­ку­ћи!­Ај!­-­сте­њ­ао­је­Ни­ко.-­Да­ти­пре­ви­јем­ра­ну?-­Не!­Од­не­си­ме­што­прије­,­да­не­умрем­овдје!­-­за­ва-

пио­је­Ни­ко.Га­вро­ га­ је­упр­тио­на­сво­ја­ле­ђа,­узео­оби­је­пу­шке­и­

кре­нуо­низ­бр­до.­Но­сио­га­је,­но­сио­све­до­ку­ће.­Ви­де­ћи­ра­њ­е­ног­му­жа,­Ни­ко­ви­ца­је­за­ле­ле­ка­ла.­А­он­се­спу­стио­са­Га­вро­вих­ле­ђа­и,­сми­ју­ћи­се,­уми­рио­же­ну:

-­Не­ку­кај,­ни­је­ово­крв,­не­го­ви­но!Га­вро­се­ја­ко­на­љу­тио­што­га­је­Ни­ко­пре­ва­рио­и­ја­хао­

као­ма­гар­ца.­Ни­ка­да­ви­ше­ни­је­су­за­јед­но­ло­ви­ли.

НЕ СЛА ВАН ЛОВ

До­го­во­ри­ли­су­се­Ни­ко­Би­џо­и­ком­ши­ја­Га­вро­да­ за-јед­но­по­ђу­у­лов­на­зе­че­ве.­Ни­је­дан­ни­дру­ги­ни­је­су­би­ли­вич­ни­лов­ци,­а­пу­шке­су­им­би­ле­ста­ре­флин­тре­ко­ји­ма­се­ди­вљач­мо­гла­уби­ти­са­мо­из­не­по­сред­не­бли­зи­не.

У­зо­ру­Га­вро­ је­за­лу­пао­на­Ни­ко­ва­вра­та.­Ни­ко­се­на­бр­зи­ну­обу­као­и­до­руч­ко­вао,­а­же­на­му­је­за­ру­чак­за­ви­ла­у­па­пир­пар­че­хље­ба­и­пр­шу­те.

-­Је­си­ли­ти­по­нио­што­за­је­ло?­-­пи­тао­је­Ни­ко.-­Узео­сам­ко­мад­хље­ба­и­си­ра­-­од­го­во­рио­је­Га­вро.По­што­је­Га­вро­ва­тор­ба­би­ла­ве­ли­ка,­Ни­ко­је­у­њу­уба-

цио­и­сво­ју­хра­ну.­На­пу­нио­је­бо­чи­цу­цр­ног­ви­на­и­ста­вио­у­џеп.­Со­бом­ је­по­вео­и­ма­лог­пса­Жуј­ка,­да­би­га­учио­ло­ву.

Кре­ну­ли­су­уз­пла­ни­ну.­Кад­су­на­и­шли­на­шу­му,­раз-дво­ји­ли­су­се­и­до­го­во­ри­ли­да­око­под­не­бу­ду­код­Ма­шо-вог­из­во­ра,­гдје­би­за­јед­но­ру­ча­ли.

Ни­ко­ је­па­зио­да­му­се­пас­не­из­гу­би.­Од­њега­ина­че­ни­је­имао­ни­ка­кве­ко­ри­сти.­Жуј­ко­је­бес­циљ­но­лу­тао,­ла-јао­на­пти­це­и­по­ку­ша­вао­да­хва­та­леп­ти­ре.­Ни­је­смио­да­пре­ђе­пре­ко­јед­ног­по­то­ка,­па­га­је­Ни­ко­мо­рао­пре­ни­је­ти.­Но­се­ћи­га­у­на­руч­ју,­пре­ска­као­је­с­ка­ме­на­на­ка­мен.­На­сред­по­то­ка­окли­знуо­се­и­пао­у­во­ду.­Жуј­ко­је­сам­ис­пли-вао­на­оба­лу­и­стре­сао­са­се­бе­во­ду.­А­Ни­ко­је­на­ку­пио­го-ми­лу­су­вог­гра­ња,­за­па­лио­ва­тру­и­ду­го­су­шио­пан­та­ло­не,­ча­ра­пе­и­опан­ке.

Под­не­је­већ­одав­но­би­ло­про­шло­кад­је­Ни­ко­сти­гао­код­из­во­ра.

-­За­бри­нуо­сам­се­за­те­бе.­Гдје­си­до­сад?­-­пи­тао­је­Га-вро­жва­ћу­ћи­по­сље­дњи­за­ло­гај.

78 79

Миленко Ратковић ВЕСЕЛО СРЦЕ

тво­ја­дје­ца­има­ју­удоб­ни­ји­жи­вот”.­Ота­да­ја­не­мам­ми­ра.­По­чи­тав­дан­бри­нем­што­ћу­и­ка­ко­ћу.­На­ви­као­ сам­на­чер­гу­и­скит­нич­ки­жи­вот.­Ни­је­ми­до­пје­сме.­Са­мо­се­сје-ки­рам­и­сва­ђам­са­же­ном.

-­Зна­чи,­бо­ље­је­не­ма­ти­не­го­има­ти­-­за­кљу­чи­Ни­ко.-­Баш­та­ко!­Док­ни­шта­ни­је­сам­имао,­жи­вио­сам­без­бри-

жно­и­ве­се­ло.­А­сад­имам­плац­и­не­са­ни­цу.­Не­ди­рам­ви­ше­там­бу­ри­цу.

Док­су­они­раз­го­ва­ра­ли,­чер­га­ше­вом­ко­њу­при­шао­је­Ре-џо,­ко­ји­је­жи­вио­у­об­ли­жњ­ој­ку­ћи.­Тај­си­ро­ма­шак­је­два­је­са­ста­вљао­крај­с­кра­јем.­Имао­је­же­ну­и­че­тво­ро­дје­це,­ко­је­је­те­шко­из­др­жа­вао­пре­но­се­ћи­на­мр­ша­вом­ко­њу­пи­је­сак­из­ри­је­ке.­Али,­ма­ло­је­би­ло­ку­па­ца­за­његов­шљу­нак,­па­је­нај-ви­ше­вре­ме­на­про­во­дио­бес­по­слен,­гри­ју­ћи­се­на­огњ­и­шту.

Уз­све­не­во­ље,­још­му­се­и­коњ­раз­бо­лио.­Ка­шљао­је­без­пре­стан­ка­и­је­два­се­ву­као.­Ре­џо­се­бес­по­моћ­но­вр­змао­око­њега,­уто­пља­вао­га­де­ка­ма­и­ку­вао­му­тра­ву.­По­сли­је­не­ког­вре­ме­на­коњ­се­ма­ло­опо­ра­вио.­Кад­би­не­ко­пи­тао­Ре­џа:­“Ка-ко­си?­“­он­је­од­го­ва­рао:­“Коњ­ми­је­до­бро,­хва­ла­Бо­гу!­“

Ви­де­ћи­да­Ре­џо­са­ин­те­ре­со­ва­њ­ем­по­сма­тра­њего­вог­ко-ња,­Па­шо­му­по­ну­ди:

-­Хо­ћеш­ли­да­ти­га­про­дам?-­Имам­и­ја­ко­ња­-­ре­ће­Ре­џо.­-­Мо­же­мо­да­их­за­ми­је­ни-

мо,­ако­хо­ћеш.Па­шо­је­по­шао­да­га­ви­ди.­Ма­ло­су­се­це­њ­ка­ли­и­бр­зо­

се­до­го­во­ри­ли­да­за­ми­је­не­ко­ње.­Обо­ји­ца­су­ми­сли­ли­да­су­пре­ва­ри­ли­оног­дру­гог.

-­Хај­де,­нек­је­са­сре­ћом­ова­трам­па!­-­на­здра­вио­је­Ни­ко,­пи­ју­ћи­у­част­то­га­ча­шу­ра­ки­је.

Па­шо­је­истог­да­на­кре­нуо­да­ље.­Не­зна­се­до­кле­је­до-гу­рао­са­бо­ле­сним­Ре­џо­вим­ко­њ­ем,­али­се­зна­да­је­Ре­џо­сју-тра­дан­у­ко­њ­у­шни­ци­на­шао­мр­тва­ко­ња.

ПО МУ ЋЕ НО РАС ПО ЛО ЖЕ ЊЕ

Ишао­ је­Ни­ко­Би­џо­пре­ма­сво­јој­ ку­ћи­по­гну­те­ гла­ве,­смрк­нут­ и­ не­рас­по­ло­жен.­ Кад­ је­ на­и­шао­ на­ Ве­љи­ мост,­за­чуо­ је­ там­бу­ри­цу­ и­ пје­сму.­ Ту,­ на­ ли­ва­ди­ по­крај­ пу­та,­раз­ба­шка­рио­се­чер­гаш­Па­шо,­уда­ра­у­ра­шти­мо­ва­ну­там-бу­ри­цу­и­пје­ва.­Око­њега­оку­пи­ла­се­њего­ва­дје­ца,­а­же­на­под­сти­че­ва­тру­на­ко­јој­се­у­ба­кре­ној­пи­њ­а­ти­ку­ва­ко­ко-шка.­Ви­де­ћи­Ни­ка,­Па­шо­пре­ки­де­пје­сму­и­по­зва­га:

-­Еј,­Ни­ко,­свра­ти­на­ра­ки­ју!Ни­ко­при­ђе­чер­ги­и­ре­че:-­Ти­си,­Па­шо,­уви­јек­ве­сео.-­За­што­да­не­бу­дем­ве­сео?­Ђе­ца­су­ми­здра­ва,­мо­ја­ста-

ра­и­ја­смо­исто­та­ко­здра­ви,­ко­ко­шка­се­ку­ва­и­сви­ће­мо­се­на­је­сти.­Не­мам­ни­ка­квих­бри­га,­па­за­то­сви­рам­и­пје­вам.

-­Та­ко­и­тре­ба!­-­ре­че­Ни­ко,­сје­де,­па­и­њега­уз­ра­ки­ју­об­у­зе­рас­по­ло­же­ње.

Па­шо­се­ни­кад­ни­је­ду­го­за­др­жа­вао­на­јед­ном­мје­сту.­По­окол­ним­се­ли­ма­по­пра­вљао­је­ко­тло­ве,­ка­за­не,­са­че­ве­и­раз­не­алат­ке,­а­кад­ви­ше­ни­је­имао­шта­да­ра­ди,­на­то­ва-рио­би­чер­гу­и­оста­ле­ства­ри­на­си­пљи­вог­ко­ња,­па­пут­под­но­ге.

Јед­ног­да­на­Ни­ко­Би­џо­на­и­ђе­по­ред­Ве­љег­мо­ста­и­за-те­че­Па­ша­за­бри­ну­тог­и­мр­зо­вољ­ног.

-­Што­је,­Па­шо?­Да­нас­не­пје­ваш?­-­при­ђе­му­Ни­ко.-­Сје­ди,­Ни­ко,­да­ ти­ис­при­чам­сво­ју­не­во­љу!­ -­Па­шо­

му­ра­ши­ри­ћи­лим­по­ка­ме­ној­пло­чи­и­на­ста­ви­да­при­ча:­-­При­је­не­ки­дан­по­зва­ли­ме­у­оп­шти­ну­и­ка­жу:­“Па­шо,­до­ста­си­ти­био­бес­кућ­ник­и­скит­ни­ца.­До­ди­је­ли­ли­смо­ти­ли­јеп­плац,­а­ти­на­пра­ви­ку­ћу.­Да­ће­мо­ти­и­кре­дит.­Не­ка­

80 81

Миленко Ратковић ВЕСЕЛО СРЦЕ

ја­ла­ба­ба­Ива­на.­Си­но­ви­су­је­по­тра­жи­ли­и­на­шли­да­ле­ко­од­ку­ће.­Је­два­су­је­на­тје­ра­ли­да­се­по­здра­ви­с­Јо­вом.­Она­се­гњ­ев­но­про­ти­ви­ла:

-­Че­тр­де­сет­го­ди­на­ни­је­сам­има­ла­му­жа,­па­ми­не­тре­ба­ни­са­да,­под­ста­рост!

Ни­ка­да­му­ни­је­опро­сти­ла­што­је­дје­цу­и­њу­оста­вио­он­да­ка­да­им­је­био­на­о­по­треб­ни­ји.

Број­ни­го­сти,­ко­ји­су­у­ку­ћи­до­че­ка­ли­дје­да­Јо­ва,­пи-ли­су­ка­фу,­шу­руп,­во­ду...­То­га­да­на­мо­ра­ли­смо­не­ко­ли­ко­пу­та­ићи­на­Рап.­Нај­при­је­мој­брат­Во­јо,­за­тим­Стан­ко,­а­он­да­ је­ до­шао­ред­на­ме­не.­По­слу­шно­ сам­узео­ кан­ту­и­по­шао­на­из­вор.­За­пре­па­стио­сам­се,­ви­де­ћи­пу­но­по­ре­ђа-них­кан­ти.­На­кра­ју­ре­да­оста­вио­сам­сво­ју­кан­ту­и­сјео­на­ка­мен.­Сун­це­се­већ­бли­жи­ло­хо­ри­зон­ту,­па­сам­са­зе­бњ­ом­по­ми­слио­да­ћу­се­мо­ра­ти­по­мра­ку­вра­ти­ти­ку­ћи.­Умје-сто­за­ни­мљи­вих­при­ча,­ово­га­пу­та­слу­шао­сам­пре­пир­ке­и­сва­ђе.­Не­ки­мом­ци,­узда­ју­ћи­се­у­сво­ју­сна­гу,­хтје­ли­су­да­пре­ко­ре­да­на­пу­не­сво­је­кан­те.­На­рав­но,­дру­ги­су­се­по­бу-ни­ли­и­на­ста­ла­је­гра­ја.

Об­ра­до­вао­ме­ је­до­ла­зак­Ни­ка­Би­џа.­Знао­сам­-­за­ба-вља­ће­нас­сво­јим­ша­љи­вим­зго­да­ма.­Он­је­оста­вио­сво­ју­кан­ту­и­сјео­по­ред­ме­не.­Но,­ни­је­био­рас­по­ло­жен­за­при-ча­ње.­Из­ва­дио­је­из­џе­па­злат­ни­ду­кат­и­обра­тио­се­свим­при­сут­ним:

-­Је­сте­ли­чу­ли­да­је­из­Аме­ри­ке­сти­гао­Јо­во­Рат­ко­вић?То­су­го­то­во­сви­зна­ли,­па­је­Ни­ко­на­ста­вио:-­До­нио­је­пу­не­ко­фе­ре­па­ра.­Ко­год­до­ђе­да­га­по­сје­ти,­

до­би­ја­од­њега­на­по­клон­злат­ник.­Ево,­и­ја­сам­до­био­је-дан­-­по­ка­зао­је­свој­ду­кат.

Знао­сам­да­је­то­Ни­ко­из­ми­слио,­али­сам­ћу­тао.­Ра­до-знал­ци­ при­ђо­ше­ да­ ви­де­ тај­ вр­ло­ ври­је­дан­ ста­ри­ но­вац.­Ду­кат­је­био­пра­ви­прав­ца­ти.­Не­ки­мом­ци­и­дје­ча­ци,­ко­ји­су­се­ма­ло­при­је­сва­ђа­ли,­узе­ше­сво­је­кан­те­и­одо­ше,­под­

ЧЕ КА ЊЕ КОД ИЗ ВО РА

Из­над­мо­га­род­ног­се­ла­Ра­па­на­ла­зи­се­из­вор,­ко­ји­се­исто­ та­ко­ зо­ве­ Рап.­Не­ зна­ се­ да­ ли­ је­ се­ло­ до­би­ло­ име­по­из­во­ру,­или­обрат­но.­Ба­ра­ни­сма­тра­ју­да­је­рап­ска­во-да­нај­здра­ви­ја­у­на­шем­кра­ју.­У­ври­је­ме­мо­га­дје­ти­њ­ства,­при­је­не­го­што­је­во­до­вод­сти­гао­до­на­ше­ку­ће,­во­ду­смо­до­но­си­ли­са­из­во­ра.­Са­Ра­па­на­па­ја­ло­се­не­са­мо­ста­нов-ни­штво­на­шег­се­ла,­не­го­и­ши­ре­око­ли­не.­Ље­ти,­кад­пре-су­ше­мно­ги­бу­на­ри­и­вре­ла,­на­Ра­пу­је­уви­јек­би­ло­во­де.­Из­гво­зде­не­ци­је­ви­цу­рио­је­та­нак­млаз,­па­је­тре­ба­ло­ду­го­че­ка­ти­да­се­на­пу­не­све­кан­те,­по­ре­ђа­не­пре­ма­то­ме­ка­да­је­ко­до­шао.­И­то­ду­го­че­ка­ње­по­не­кад­је­би­ло­за­ни­мљи-во.­На­ро­чи­то­кад­би­Га­ври­ло­Бо­жо­вић­при­чао­о­ко­ми­ти­ма,­или­Ни­ко­Би­џо­сво­је­ду­хо­ви­те­до­жив­ља­је.

Во­ду­ са­Ра­па­ до­но­си­ли­ смо­ са­мо­ми,­ дје­ца,­ по­ од­ре-ђе­ном­ре­ду.­На­ши­ро­ди­те­љи­и­ба­ба­Ива­на­има­ли­су­дру-ге­оба­ве­зе.­Ба­ба­Ива­на­се­по­чи­тав­дан­ни­је­одва­ја­ла­од­кра­ве.­Во­ди­ла­је­по­ли­ва­да­ма­да­па­се,­му­зла­њена­ве­ли­ка­ви­ме­на­и­чи­сти­ла­шта­лу.­Са­кра­вом­се­че­сто­сва­ђа­ла­и­на-те­за­ла,­али­је­ни­ка­да­ни­је­уда­ри­ла.­Она­је­би­ла­пу­них­че-тр­де­сет­го­ди­на­“би­је­ла­удо­ви­ца”.­Ни­ма­ло­се­ни­је­об­ра­до-ва­ла­кад­је­чу­ла­да­јој­до­ла­зи­муж­из­Аме­ри­ке.­Брод­ко­јим­је­пло­вио­дјед­Јо­во­при­стао­је­у­Ко­то­ру.­Ту­су­га­до­че­ка­ли­син­Вла­до­и­нај­ста­ри­тји­унук­Бо­ро.­Дир­љив­је­био­су­срет­оца­и­си­на­ко­ји­се­до­та­да­ни­ка­да­ни­је­су­ви­дје­ли.­А­Вла­до­је­та­да­имао­31­го­ди­ну!

У­на­шој­ку­ћи­пу­ној­че­ља­ди,­с­не­стр­пље­њ­ем­се­оче­ки-вао­Јо­вов­до­ла­зак.­Че­ка­ли­су­га­не­са­мо­уку­ћа­ни,­не­го­и­ро­ђа­ци,­ку­мо­ви,­ком­ши­је­и­при­ја­те­љи.­Је­ди­но­је­не­до­ста-

82

ВЕСЕЛО СРЦЕ Миленко Ратковић

83

НЕ СПО РА ЗУМ

На­у­мио­Ни­ко­Би­џо­да­по­кра­је­ви­ма­сво­је­њиве­по­са­ди­не­ке­воћ­ке.­По­шао­је­на­ста­ро­бар­ску­пи­ја­цу­и­из­не­на­дио­се­ко­ли­ко­су­сад­ни­це­ску­пе.­Тра­жио­је­кај­си­је,­али­их­ни­је­би­ло­у­про­да­ји.­До­сје­тио­се­да­би­и­сам­мо­гао­по­са­ди­ти­ко­шти­це­кај­си­ја.­Но,­ко­ме­да­их­тра­жи?­При­шао­је­ста­рој­Фа­ти­ми,­ко­ја­је­на­пи­ја­ци­про­да­ва­ла­во­ће,­и­за­мо­лио­је­да­му­до­не­се­два­де­се­так­ко­шти­ца­кај­си­ја.

-­Је­ли­ко­ки­ца?­-­при­у­пи­та­ла­је­на­глу­ва­ста­ри­ца.-­Не,­не­го­ко­шти­ца­од­кај­си­ја­-­по­но­вио­је­Ни­ко.-­Од­как­ту­са?­-­опет­је­пи­та­ла­ста­ри­ца.-­Ма­не,­не­го­од­кај­си­ја­-­ре­као­је­Ни­ко.-­До­ни­је­ћу­ти­за­не­дје­љу­да­на­-­обе­ћа­ла­је­Фа­ти­ма.Она­је­ра­зу­мје­ла­да­му­је­по­треб­но­два­де­сет­ки­ло­гра­ма­ко-

шти­ца,­па­се­при­лич­но­на­му­чи­ла­ску­пља­ју­ћи­их­по­ком­ши­лу­ку.­У­до­го­во­ре­но­ври­је­ме­до­ни­је­ла­је­на­пи­ја­цу­пу­ну­вре­ћу.­Че­ка­ла­је­Ни­ка­три­са­та­и­већ­се­по­че­ла­бри­ну­ти­шта­ће­с­ко­шти­ца­ма­ако­он­не­до­ђе.­Ви­де­ћи­га­да­при­ла­зи,­ра­до­сно­му­је­до­вик­ну­ла:

-­Eво­сам­ти­до­ни­је­ла!-­Зар­све­за­ме­не?­-­за­пре­па­стио­се­Ни­ко.-­Па­ре­као­си­два­де­сет­ки­ла.-­Аха,­та­ко­је!­-­по­твр­дио­је­Ни­ко.­Ни­је­ка­зао­да­му­је­по-

треб­но­са­мо­два­де­се­так­ко­шти­ца,­већ­је­пла­тио­оно­ли­ко­ко­ли­ко­је­тра­жи­ла.­На­то­ва­рио­је­вре­ћу­на­сво­ја­ле­ђа­и­упу­тио­се­сво­јој­ку­ћи.

Кад­се­ма­ло­уда­љио­од­пи­ја­це,­спу­стио­је­вре­ћу­по­крај­пу­та­с­на­мје­ром­да­узме­пре­гршт­ко­шти­ца,­а­све­оста­ле­с­вре­ћом­да­ба­ци­у­по­ток.­Од­јед­ном­му­је­си­ну­ла­иде­ја:­за­са­ди­ће­у­њиву­све­ко­шти­це!

из­го­во­ром­да­не­ће­ту­че­ка­ти­до­по­ла­но­ћи.­Сви­они­по­ђо-ше­пре­ма­на­шој­ку­ћи,­оче­ку­ју­ћи­да­ће­од­дје­да­Јо­ва­до­би­ти­злат­ник.­А­ми,­ко­ји­оста­до­смо­код­из­во­ра,­убр­зо­до­ђо­смо­на­ред­и­при­је­мра­ка­до­ни­је­смо­сво­јим­ку­ћа­ма­пу­не­кан­те­рап­ске­во­де.

84

ВЕСЕЛО СРЦЕ Миленко Ратковић

85

ТР ГО ВИ НА НА ВЕ РЕ СИ ЈУ

Ни­ко­Биџо,­мај­стор­од­сто­ти­ну­за­на­та,­кад­ни­је­имао­дру­гог­по­сла,­об­ра­ђи­вао­је­сво­ју­ба­шту­и­во­ћњ­ак.­На­њего-вом­не­ве­ли­ком­има­њу­би­ло­је­ра­зног­во­ћа­и­по­вр­ћа.

Јед­не­го­ди­не­до­бро­су­ро­ди­ле­кај­си­је.­То­ни­је­про­ма­кло­оку­Ђу­ра­Па­тлиџа­на,­ко­ји­је­по­се­ли­ма­от­ку­пљи­вао­по­вр­ће­и­во­ће­и­про­давао­на­пи­ја­ци.­Но,­Ђу­ро­је­био­по­знат­као­спор­пла­ти­ша.­Ду­го­ве­је­на­ми­ри­вао­са­ве­ли­ким­за­ка­шњ­е-њ­ем­или­их­ни­ка­да­ни­је­пла­ћао.­Знао­је­Ни­ко­Би­џо­за­то,­па­ни­је­ни­на­мје­ра­вао­да­с­њим­тр­гу­је.­Али,­Ђу­ро­је­сми-слио­лу­кав­на­чин­да­при­до­би­је­њего­во­по­вје­ре­ње.­Кад­су­се­сре­ли­на­пи­ја­ци,­Ђу­ро­га­је­за­мо­лио­да­му­по­зај­ми­два­ди­на­ра.­По­сли­је­кра­ћег­дво­у­мље­ња,­Ни­ко­му­је­ипак­дао­два­ди­на­ра,­јер­и­да­му­их­не­вра­ти­не­би­би­ла­ве­ли­ка­ште-та.

То­га­да­на­по­сли­је­под­не­Ђу­ро­Па­тли­џан­је­до­шао­код­ку­ће­Ни­ка­Би­џа­да­му­вра­ти­дуг.

-­Ни­је­си­мо­рао­то­ли­ко­жу­ри­ти­због­два­ди­на­ра­-­ре­као­му­је­Ни­ко.

-­А­Ђу­ро­ће­на­то:­Чи­ста­ра­чу­ни­ца­-­ду­га­љу­бав.По­глед­му­се­за­у­ста­вио­на­зре­лим­кај­си­ја­ма.­По­ну­дио­

је­да­сам­на­бе­ре­по­ве­ћу­кор­пу,­а­да­но­вац­до­не­се­сље­де­ћег­да­на.­Ни­ко­ је­ при­стао­на­ та­кву­по­год­бу,­ јер­ је­Ђу­ро­ већ­сте­као­њего­во­по­вје­ре­ње.­Али,­па­ре­ни­ка­да­ни­је­до­био.

-­Не­ка­га­-­ре­као­је­Ни­ко­сво­јој­же­ни.­-­Ово­ис­ку­ство­ни­је­ме­ску­по­ко­шта­ло.­Са­мо­де­се­так­ки­ла­кај­си­ја.

За­Ни­ко­ве­кај­си­је­до­знао­је­и­не­ки­на­ку­пац­из­Дал­ма-ци­је.­Он­је­за­тра­жио­да­от­ку­пи­сто­ти­ну­ки­ла­кај­си­ја,­с­тим­

То­је­и­ура­дио.­Уз­о­рао­је­њиву­и­у­бра­зду­ста­вљао­ко-шти­це­на­ра­сто­ја­њу­од­по­ла­ме­тра.­У­про­ље­ће­из­зе­м­ље­су­из­ни­кле­тан­ке­ста­бљи­ке.­Кад­су­ма­ло­по­ра­сле,­све­их­је­пре­ка­ле­мио.­Ре­дов­но­их­је­на­во­дњ­а­вао­и­ра­до­вао­се­њихо-вом­бр­зом­ра­сту.

А­он­да­је­по­чео­да­их­про­да­је.­На­да­ле­ко­се­чу­ло­да­он­има­од­личне­сад­ни­це­кај­си­ја.­Сва­ко­днев­но­су­љу­ди­до­ла-зи­ли­и­ку­по­ва­ли­их.­Ни­је­мо­рао­да­их­из­но­си­на­пи­ја­цу­-­куп­ци­су­их­пре­у­зи­ма­ли­на­њиви.

До­шао­је­ком­ши­ја­Бра­во­да­ку­пи­сад­ни­це­па­га­пи­тао:-­От­кад­ти,­Ни­ко,­по­ста­де­стру­чњ­ак­за­во­ћар­ство?-­На­у­чи­ла­ме­па­ме­ти­глу­ва­Фа­ти­ма­-­од­го­во­рио­је­Ни­ко.

86

ВЕСЕЛО СРЦЕ Миленко Ратковић

87

ЖАН ДАР СКА ПРАВ ДА

Сви­су­се­у­по­ро­ди­ци­об­ра­до­ва­ли­ка­да­се­мој­дјед­Јо­во­за­по­слио­као­жан­дар.­Сви­осим­њега.­Ви­ше­је­во­лио­да­и­да­ље­бес­по­слен­про­во­ди­без­бри­жне­да­не­с­дру­го­ви­ма­ко­ји­су,­као­и­он,­још­жи­вје­ли­на­гр­ба­чи­сви­јих­оче­ва.­Сту­пив-ши­у­др­жав­ну­слу­жбу,­мо­рао­је­ми­је­њ­а­ти­не­ке­сво­је­на­ви-ке.­Сва­ког­ ју­тра­уста­јао­ је­ра­но,­на­бр­зи­ну­до­руч­ко­вао­и­од­ла­зио­у­жан­дар­ме­риј­ску­ста­ни­цу.­У­по­чет­ку­је­вје­ро­вао­да­ће­као­пред­став­ник­вла­сти­би­ти­за­штит­ник­прав­де.­Но,­убр­зо­се­раз­о­ча­рао­у­жан­дар­ску­прав­ду.­Њего­ве­сва­ко­днев-не­оба­ве­зе­би­ле­су­да­стра­жа­ри­пред­за­тво­ром,­па­тро­ли­ра­по­гра­ду,­хап­си­пре­кр­ши­о­це­за­ко­на­и­из­ба­цу­је­пи­ја­ни­це­из­ка­фа­не.­Због­њего­ве­не­по­кор­но­сти­и­при­је­ке­на­ра­ви,­шеф­жан­дар­ме­риј­ске­ста­ни­це­че­сто­га­је­ка­жњ­а­вао,­од­ре­ђу­ју­ћи­му­те­шке­и­не­при­јат­не­за­дат­ке.

Јед­ног­ју­тра­про­бу­дио­се­при­лич­но­ка­сно,­па­ни­је­имао­вре­ме­на­да­до­руч­ку­је.­Жу­ре­ћи­Ули­цом­од­Ра­па,­срео­је­Ни-ка­Би­џа.

-­Ку­да­си­кре­нуо,­Ни­ко?­-­пи­тао­га­је.-­Знаш­да­се­да­нас­же­ни­наш­друг­Аљо­Арап.­Ваљ­да­

ћеш­и­ти­до­ћи­на­свад­бу­-­ре­као­је­Ни­ко.-­Не­мо­гу.­Слу­жба­је­слу­жба­-­про­ду­жио­је­Јо­во­пу­те­м.Би­ло­му­је­жао­што­се­не­ће­про­ве­се­ли­ти­на­свад­би­свог­

до­брог­при­ја­те­ља.­То­га­да­на­до­жи­вио­је­још­не­ке­не­при­јат-но­сти­због­ко­јих­је­још­ви­ше­омр­знуо­жан­дар­ски­по­зив.

Иду­ћи­ пу­тем­ пре­ма­ гра­ду,­ са­ об­ли­жње­ ли­ва­де­ за­чуо­је­ за­по­мага­ње­не­ке­же­не.­Пре­ско­чио­ је­огра­ду­и­угле­дао­не­ког­ чо­вје­ка­ ко­ји­ је­не­ми­ло­срд­но­ ту­као­мла­ду­и­мр­ша-ву­же­ну.­Да­би­ је­ за­шти­тио,­ Јо­во­ је­при­тр­чао­и­ са­не­ко-

да­их­Ни­ко­убе­ре­и­пре­не­се­до­бар­ског­при­ста­ни­шта.­На-пу­нио­је­Ни­ко­шест­ко­та­ри­ца­и­на­то­ва­рио­их­на­три­ма­гар-ца.­На­при­ста­ни­шту­до­че­као­га­је­за­до­вољ­ни­на­ку­пац.­Кад­су­из­мје­ри­ли­ро­бу,­на­ку­пац­је­за­мо­лио­Ни­ка­да­ко­та­ри­це­с­кај­си­ја­ма­уба­ци­у­брод.

-­А­па­ре?­-­упи­тао­је­Ни­ко.-­До­би­ћеш­па­ре­кад­се­вра­тим­–­ре­као­је­на­ку­пац.­Ни­ко­

је­без­ри­је­чи­све­кај­си­је­про­суо­у­мо­ре.-­Што­учи­ни,­чо­вје­че?­-­за­чу­дио­се­на­ку­пац.-­Не­ћу­да­бри­нем­хо­ћеш­ли­ми­пла­тит­или­не­ћеш­–­мир-

но­је­од­го­во­рио­Ни­ко­Биџо,­па­по­тје­рао­ма­гар­це­пут­ку­ће.

88

ВЕСЕЛО СРЦЕ Миленко Ратковић

89

Миленко Ратковић ВЕСЕЛО СРЦЕ

Из­нер­ви­ра­ни­Јо­во­се­ус­про­ти­вио:-­За­што­да­им­пли­је­ним­њихов­ду­ван?­Ни­је­су­га­ни­ко-

ме­укра­ли.-­Ваљ­да­знаш­да­га­мо­ра­ју­про­да­ти­др­жав­ној­от­куп­ној­

ста­ни­ци­-­на­по­ме­нуо­је­шеф.-­Др­жа­ва­им­ма­ло­пла­ћа.-­Гле,­мо­лим­те!­-­пла­нуо­је­шеф.­-­Тје­раш­не­ку­сво­ју­

прав­ду,­је­ли?­Хај­де­од­мах­на­из­вр­ше­ње­за­дат­ка!­-­Не­ћу!­Да­јем­остав­ку­на­ слу­жбу!­ -­ од­луч­но­ је­ре­као­

Јо­во­и­оти­шао­сво­јој­ку­ћи.За­у­ви­јек­је­ски­нуо­жан­дар­ску­уни­фор­му­и­по­жу­рио­на­

свад­бу­Аља­Ара­па.

ли­ко­сна­жних­уда­ра­ца­обо­рио­чо­вје­ка­на­зе­мљу.­Очеки­вао­је­за­хвал­ност­ис­пре­би­ја­не­же­не,­али­она­ је­до­хва­ти­ла­ко­лац­и­млат­ну­ла­га­по­гла­ви.­Оша­му­ћен,­Јо­во­је­пао­на­зе­мљу.­Мла­да­же­на­му­је­об­ја­сни­ла:

-­То­је­мој­муж.­Он­ме­би­је­за­то­што­ме­во­ли.Истог­да­на­Јо­во­је­још­јед­ном­ло­ше­про­шао­бра­не­ћи­прав-

ду.­Срео­је­упла­ка­ног­дје­ча­ка­ко­ји­се­по­жа­лио­да­му­је­не­ки­ло­пов­украо­ ја­гње.­Уз­по­моћ­тог­чо­бан­че­та,­ушао­ је­у­траг­ло­по­ву­и­ухва­тио­га­у­не­кој­на­пу­ште­ној­ба­ра­ци.­Ло­пов­је­већ­био­за­клао­ја­гње­и­по­чео­да­му­де­ре­ко­жу.­Јо­во­је­ре­као­дје­ча-ку­да­ја­гње­од­не­се­сво­јој­ку­ћи,­а­ло­по­ву­је­на­ре­дио­да­по­ђе­с­њим­у­жан­дар­ме­риј­ску­ста­ни­цу.­Уз­пут­ло­пов­је­по­ку­шао­да­га­под­ми­ти,­али­је­он­то­од­био.

Шеф­жан­дар­ме­риј­ске­ста­ни­це­ка­зао­је­Јо­ву­да­при­че­ка­у­ход­ни­ку­а­ло­по­ва­увео­у­сво­ју­кан­це­ла­ри­ју.­Та­мо­је­ду­го­с­њим­раз­го­ва­рао,­па­на­по­кон­отво­рио­вра­та­и­упи­тао­Јо­ва:

-­Имаш­ли­не­ког­свје­до­ка­да­је­овај­чо­вјек­украо­ја­гње?-­Имам,­по­свје­до­чи­ће­онај­ма­ли­чо­ба­нин­-­од­го­во­рио­је­Јо­во.-­Он­је­не­пу­но­ље­тан­и­њего­во­свје­до­че­ње­ни­је­пу­но­ва­жно­

-­ре­као­је­шеф­и­стро­го­га­упо­зо­рио:­-­Ни­је­си­смио­хап­си­ти­чо­вје­ка­ако­не­маш­по­у­зда­них­свје­до­ка!

-­Па­ево­до­каз:­на­њего­вим­пан­та­ло­на­ма­ви­де­се­мр­ље­кр-ви­-­по­ка­зао­је­Јо­во.

А­ло­пов­се­бр­зо­сна­шао:-­Ју­трос­ми­је­цу­ри­ла­крв­из­но­са.-­Ла­же!­Ухва­тио­сам­га­на­дје­лу!­-­Јо­во­ни­је­мо­гао­да­об­у-

зда­сво­ју­љу­тњу.Шеф­је­пу­стио­ло­по­ва­да­оде­не­ка­жњ­ен,­а­Јо­ва­је­из­гр­дио:-­Не­мој­дру­ги­пут­да­бу­деш­та­ко­бр­зо­плет!­Ти­не­оба­вљаш­

сво­ју­ду­жност­ка­ко­тре­ба.­Ето,­ју­трос­си­за­ка­снио­на­по­сао.­Хај-де­од­мах­на­сточ­ну­пи­ја­цу,­гдје­Кра­ји­њ­а­ни­про­да­ју­ду­ван.­До­ве-ди­ми­не­ког­од­њих­и­за­пли­је­ни­сав­ду­ван­ко­ји­та­мо­на­ђеш.

90 91

Миленко Ратковић ВЕСЕЛО СРЦЕ

Но­ве­не­при­ли­ке­че­ка­ле­су­га­на­гра­ни­ци.­Ца­ри­ник­му­је­за­на­ру­кви­цу­тра­жио­де­сет­пер­пе­ра­ца­ри­не.

-­То­ни­је­зла­то,­не­го­ме­синг­-­об­ја­снио­му­је­Ни­ко.-­Знам­ја­то­бо­ље­не­го­ти!­-­над­ме­но­му­је­ре­као­ца­ри-

ник­и­по­пу­нио­ца­рин­ску­при­ја­ву.-­Ако­ми­слиш­да­је­злат­на,­по­кло­ни­ћу­ти­је­-­на­ста­вио­

је­Ни­ко­да­се­с­њим­об­јашња­ва.-­Да­ми­је­по­кло­ниш?­-­су­мњ­и­ча­во­га­је­за­гле­дао­ца­ри­ник.­

-­Ти­вје­ро­ват­но­не­што­кри­јеш,­па­хо­ћеш­да­ме­под­ми­тиш.Ца­ри­ник­га­је­де­таљ­но­пре­тре­сао,­али­ни­шта­ни­је­на-

шао.­Уза­луд­га­је­Ни­ко­увје­ра­вао­да­је­на­ру­кви­ца­јеф­ти­на.­Да­би­то­до­ка­зао,­ба­цио­ју­је­у­об­ли­жњу­ри­је­ку.

-­На­ру­кви­ца­ је­ тво­ја­ и­мо­жеш­ је­ ба­ци­ти,­ али­ца­ри­ну­мо­раш­пла­ти­ти!­-­ср­ди­то­му­је­под­вик­нуо­ца­ри­ник.

Ни­ко­се­то­ли­ко­из­нер­ви­рао­да­му­је­пре­сје­ло­свад­бар-ско­ве­се­ље.­Уве­че­ је­умо­ран­до­шао­ку­ћи.­Спре­мао­се­да­лег­не,­кад­се­из­дво­ри­шта­огла­си­ла­ба­ба­Ма­ра:

-­О,­Ни­ко!­Је­си­ли­сти­гао?Ни­ко­је­отво­рио­вра­та­и­дао­јој­ми­ри­сни­са­пун.-­Ево,­то­сам­ти­ку­пио­за­до­лар.Ста­ри­ца­очи­то­ни­је­би­ла­за­до­вољ­на.­­Оти­шла­је­без­по­здра­ва.Ни­ко­ве­ не­во­ље­ ни­је­су­ се­ за­вр­ши­ле­ на­ то­ме.­По­сли­је­

не­ко­лико­да­на­до­био­је­опо­ме­ну­од­ца­ри­нар­ни­це­да­мо­ра­упла­ти­ти­де­сет­пер­пе­ра­за­ца­ри­ну.­Ако­не­упла­ти­-­сље­ду­је­му­три­да­на­за­тво­ра.­Из­ина­та,­од­лу­чио­је­да­не­пла­ти,­већ­да­три­да­на­од­ле­жи­у­за­тво­ру.

НА РУ КВИ ЦА

Ви­ше­пу­та­ је­Ни­ко­Биџо­ишао­у­Ска­дар,­али­ни­кад­с­па­со­шем,­већ­као­кри­јум­чар­ду­ва­на.­Био­је­то­те­жак­по­сао,­јер­су­фи­нан­си­хва­та­ли­кон­тра­бан­џи­је,­а­ако­би­не­ки­по­ку-шао­да­по­бјег­не­-­пу­ца­ли­су­на­њега­као­на­зе­ца.

Јед­ном­се­Ни­ку­ука­за­ла­при­ли­ка­да­ле­гал­но­пре­ђе­гра-ни­цу­-­по­зван­је­на­свад­бу­свог­дру­га­ко­га­су­про­во­да­џи­је­вје­ри­ле­с­дјевој­ком­из­Ска­дра.­Кад­је­то­чу­ла­ста­ра­ком­ши-ни­ца­Ма­ра,­до­шла­је­да­га­по­сје­ти.­Она­је­жи­во­та­ри­ла­са-ма­и­је­два­се­не­ка­ко­пре­хра­њ­и­ва­ла.­Чи­та­во­њено­бо­гат­ство­би­ло­је­је­дан­је­ди­ни­до­лар,­ко­ји­је­ко­зна­ка­ко­до­спио­до­ње.­За­мо­ли­ла­је­Ни­ка­да­јој­за­тај­до­лар­ку­пи­не­ку­ли­је­пу­ствар­чи­цу.

-­А­што­би­же­ље­ла­-­пи­тао­се­Ни­ко.-­Има­у­Ска­дру­све­га­и­сва­че­га.­Во­ље­ла­бих­да­имам­

злат­ну­на­ру­кви­цу­или­пр­стен­-­из­ра­зи­ла­је­ста­ри­ца­сво­ју­же­љу.

-­За­зла­то­тре­ба­ви­ше­па­ра­-­на­по­ме­нуо­је­Ни­ко.­Узео­је­до­лар­и­обе­ћао­да­ће­јој­не­што­сва­ка­ко­до­ни­је­ти­из­Ска­дра.

Са­сва­то­ви­ма­Ни­ко­је­пр­ви­пут­пре­шао­пре­ко­гра­нич-ног­ пре­ла­за­ код­Ка­ме­нич­ког­ мо­ста.­ До­шав­ши­ у­Ска­дар,­ни­је­се­мо­гао­одва­ја­ти­од­оста­лих­сва­то­ва.­Ипак­је­угра­био­ма­ло­вре­ме­на­да­у­бан­ци­за­ми­је­ни­до­лар­за­тур­ске­ли­ре.­Слу­жбе­ни­ци­бан­ке­су­се­на­сми­ја­ли­кад­им­је­пру­жио­са­мо­је­дан­до­лар.­По­сти­ђен,­узео­је­дви­је­тур­ске­ли­ре­ко­је­су­му­да­ли­и­из­ју­рио­на­ули­цу.­За­тим­је­на­пи­ја­ци­ку­пио­ме­син-га­ну­на­ру­кви­цу,­ко­ја­је­из­гле­да­ла­као­да­је­злат­на.­Сва­то­ви­су­већ­би­ли­кре­ну­ли­и­је­два­их­је­су­сти­гао.­Пре­кли­њ­ао­је­у­се­би­Ма­ру­и­њену­тр­го­ви­ну.

92 93

Миленко Ратковић ВЕСЕЛО СРЦЕ

-­Но­ћу­ову­да­за­ви­ја­ју­чо­по­ри­ву­ко­ва,­а­не­дав­но­су­за-кла­ли­јед­ног­ма­гар­ца­-­на­по­ме­нуо­је­Ни­ко­и­упи­тао:­-­Про-ла­зиш­ли­по­ред­Мар­ко­ве­гла­ви­це?­Та­мо­се­че­сто­по­ја­вљу-ју­вам­пи­ри.­Од­њих­је­је­дан­мој­при­ја­тељ­по­лу­дио.

Ме­то­је­за­стао.­Ни­је­смио­сам­ићи­по­мра­ку,­пла­ше­ћи­се­ву­ко­ва,­а­и­пут­је­во­дио­упра­во­по­ред­Мар­ко­ве­гла­ви­це.­Ни­ко­Биџо­је­још­не­ко­ври­је­ме­при­чао­сво­је­до­жи­вља­је,­а­кад­га­је­са­вла­дао­сан,­при­сло­нио­се­на­неки­пањ­и­за­дри-је­мао.­Његов­ор­так­је­уве­ли­ко­хр­као.­А­Ме­то­је­чи­та­ву­ноћ­сје­дио­уз­ка­зан­и­ло­жио­ва­тру.

За­хва­љу­ју­ћи­њему,­Ни­ко­и­Ма­ти­ја­су­се­до­бро­на­спа-ва­ли­и­од­мо­ри­ли.­Тек­кад­је­осва­ну­ло­ју­тро,­бу­нов­ни­Ме­то­се­упу­тио­у­сво­је­се­ло.

У­при­ба­вља­њу­др­ва­Ни­ко­и­Ма­ти­ја­су­се­до­ви­ја­ли­на­раз­не­ на­чи­не.­ По­не­кад­ им­ је­ у­ то­ме­ по­ма­га­ла­ и­њихо­ва­до­сје­тљи­вост.­До­шла­ јед­ном­код­њих­ста­ра­Фе­ма­из­об-ли­жње­ку­ће­и­до­ни­је­ла­три­шо­ље­ка­фе.­По­што­је­по­пи­ла­ка­фу,­Фе­ма­је­упи­та­ла­Ни­ка:

-­Уми­јеш­ли­да­га­таш­из­шо­ље?-­Ка­ко­да­не!­-­од­го­во­ри­Ни­ко.Фе­ма­пре­вр­ну­сво­ју­шо­љу­на­та­њ­и­рић.­По­сли­је­крат-

ког­вре­ме­на­Ни­ко­по­ди­же­њену­шо­љу­и­за­гле­да­се­у­ка­фе-ни­та­лог.

-­Ево­-­по­че­он­да­од­го­не­та­зна­че­ње­ша­ра­у­шо­љи,­-­ова­ли­ни­ја­на­дну­ка­же­да­ћеш­уско­ро­на­пут.

-­То­си­по­го­дио,­сју­тра­ћу­ићи­код­ћер­ке­-­по­твр­ди­Фе­ма.-­Имаш­три­не­при­ја­те­ља,­а­пра­ве­се­да­су­ти­при­ја­те­љи­

-­на­ста­ви­Ни­ко.-­Знам­ко­ји­су!Ни­ко­још­јед­ном­по­гле­да­у­шо­љу­и­ре­че:-­Пред­ку­ћом­имаш­не­ко­укле­то­др­во­на­ко­је­је­не­ко­ба-

цио­ма­ђи­је.­Све­зло­у­ку­ћи­до­ла­зи­ти­од­тог­др­ве­та.-­То­је­онај­осу­ше­ни­дуд!­-­до­сје­ти­се­Фе­ма.­-­Одав­но­

ДО МИ ШЉА ТИ НИ КО БИ ЏО

Нај­че­шће­је­Ни­ко­Би­џо,­са­тор­бом­пу­ном­ала­та,­од­ла-зио­у­Мр­ко­је­ви­ће,­гдје­је­као­ба­чвар­имао­пу­но­по­сла.­Та-мо­ је­стал­но­бо­ра­вио­у­ври­је­ме­са­зри­је­ва­ња­му­ра­ва.­Не-ка­да­су­Мр­ко­је­ви­ћи­ко­ри­сти­ли­мур­ве­за­ис­хра­ну­сви­ња­и­пе­че­ње­ра­ки­је.­Пре­ла­ском­у­ислам,­мо­ра­ли­су­се­од­ре­ћи­и­сви­ња­и­ра­ки­је.­Сто­га­су­пре­зре­ле­мур­ве­са­сто­љет­них­ста­ба­ла­са­ме­па­да­ле­и­про­па­да­ле.­Ви­де­ћи­да­их­ни­ко­не­ко­ри­сти,­Ни­ко­Би­џо­је­тра­жио­и­до­био­до­зво­лу­да­од­њих­пе­че­ра­ки­ју.­Са­сво­јим­ор­та­ком­Ма­ти­јом­Пу­ки­ћем­из­Гре-тве­од­нио­је­у­Мр­ко­је­ви­ће­ка­зан,­бу­рад,­чар­шав­и­све­дру-го­што­им­је­би­ло­по­треб­но­за­по­сао.­Та­мо­су­оста­ја­ли­по­чи­тав­мје­сец.­Да­њу­су­тре­сли­мур­ве­и­са­уда­ље­них­бр­да­при­ба­вља­ли­др­ва,­а­но­ћу­пе­кли­ра­ки­ју.­Ни­је­су­има­ли­вре-ме­на­ за­ од­мор­ и­ спа­ва­ње.­По­сје­ћи­ва­ли­ су­ их­ се­ља­ци­ из­об­ли­жњ­их­ку­ћа­и­до­но­си­ли­им­по­не­што­хра­не.­Не­ки­су­и­че­шће­до­ла­зи­ли­да­би­слу­ша­ли­Ни­ко­ве­ша­љи­ве­при­че­или­га­та­ње­из­шо­ље­за­ка­фу.

До­шао­јед­ном­не­ки­Ме­то­са­Го­рњ­их­По­да.­Сје­де­ћи­по-ред­ка­за­на­и­пи­јуц­ка­ју­ћи­ра­ки­ју,­он­је­под­сти­цао­Ни­ка­да­још­при­ча.

-­До­бро­-­на­то­ће­Ни­ко,­-­ја­ћу­при­ча­ти­а­ти­рг­ни­ва­тру.И­та­ко,­Ме­то­ је­ гу­рао­др­ва­под­ка­зан,­ а­Ни­ко­при­по-

ви­је­дао.­При­за­ла­ску­сун­ца­Ме­то­је­кре­нуо­ку­ћи,­али­га­је­Ни­ко­за­у­ста­вио­но­вом­при­чом:

-­ Је­си­ ли­ чуо­ ка­ко­ је­ Аљо­ Ра­мов­ про­на­шао­ пун­ ћуп­злат­ни­ка?

Ме­то­је­по­но­во­сјео­и­на­ћу­лио­уши.­Ду­го­је­Ни­ко­при­чао,­а­кад­је­за­вр­шио,­Ме­то­је­са­зе­бњ­ом­при­ми­је­тио­да­је­већ­пао­мрак.

94

ВЕСЕЛО СРЦЕ Миленко Ратковић

95

ДАРОДАВАЦ

Убр­зо­по­сли­је­осни­ва­ња­Бар­ске­гим­на­зи­је­1921.­го­ди-не,­гру­па­ђа­ка­фор­ми­ра­ла­ је­там­бу­ра­шки­ор­ке­стар.­Би­ли­су­то­ве­ћи­ном­ста­ри­ји,­ра­том­оме­те­ни­уче­ни­ци,­већ­при-спје­ли­за­же­нид­бу.­Сви­су­по­шли­од­ку­ће­до­ку­ће­да­тра­же­по­моћ­за­на­бав­ку­ин­стру­ме­на­та.­Код­Ни­ка­Би­џа­до­шао­је­његов­ком­ши­ја­Вла­до.­Кад­је­чуо­што­на­мје­ра­ва­ју,­Ни­ко­се­оду­ше­вио.

-­Бра­во,­мом­ци!­Жи­вот­ тре­ба­ за­чи­ни­ти­му­зи­ком,­пје-смом­и­ве­се­љем.­Иако­ни­је­сам­па­рај­ли­ја,­да­ћу­за­ваш­ор-ке­стар­де­сет­ди­на­ра.

-­Хва­ла­ти,­Ни­ко!­Ево,­упи­са­ћу­те­у­спи­сак­да­ро­да­ва­ца­-­из­ва­дио­је­Вла­до­па­пир­и­упи­сао­Ни­ко­во­име.

Већ­сље­де­ће­го­ди­не­из­фа­бри­ке­су­сти­гли­ин­стру­мен-ти.­Мла­ди­ћи­су­за­мо­ли­ли­ди­рек­то­ра­шко­ле­др­Јо­ва­Су­ди­ћа­да­им­на­ђе­не­ког­му­зи­ча­ра­ко­ји­би­их­на­у­чио­да­сви­ра­ју.­По­што­је­и­за­на­ста­ву­био­по­тре­бан­про­фе­сор­му­зи­ке,­рас-пи­сан­је­кон­курс,­на­ко­ји­се­ја­вио­ру­ски­еми­грант­Вла­ди-мир­Хо­ри­зон­тов.­Но­ви­про­фе­сор­сви­рао­је­фла­у­ту,­ко­ју­је­уви­јек­но­сио­са­со­бом,­у­уну­тра­шњ­ем­џе­пу­ка­пу­та.­Он­је­при­је­под­не­др­жао­ре­дов­ну­на­ста­ву,­а­по­сли­је­под­не­под­у-ча­вао­мла­де­там­бу­ра­ше.­Мла­ди­ћи­су­бр­зо­на­у­чи­ли­да­сви-ра­ју­и­при­ре­ди­ли­пр­ви­кон­церт­у­Ба­ру.

За­хвал­ни­ там­бу­ра­ши­ ни­је­су­ за­бо­ра­ви­ли­ да­ро­дав­це,­чи­јом­ по­мо­ћи­ су­ ку­пи­ли­ ин­стру­мен­те.­Оби­ла­зи­ли­ су­ их­у­њихо­вим­до­мо­ви­ма­и­сви­ра­ли­им.­Сти­гли­су­и­код­Ни­ка­Би­џа.­До­ма­ћин­их­је­у­дво­ри­шту­до­че­као­с­бо­цом­ра­ки­је.­Пје­сма­и­свир­ка­при­ву­кла­је­пу­но­ком­ши­ја,­за­ко­је­је­је­два­би­ло­мје­ста­у­ти­је­сној­ку­ћи.­Му­зич­ки­про­грам­за­чи­њ­ен­је­ша­ла­ма,­у­че­му­је­глав­ну­ри­јеч­во­дио­Ни­ко.

сам­го­во­ри­ла­Му­ју­да­га­по­си­је­че,­а­он­ -­те­да­нас­ће,­ те­сју­тра­ће...

Ни­ко­ и­Ма­ти­ја­ по­ну­ди­ше­ да­ то­ др­во­ они­ по­си­је­ку­ и­од­не­су­што­да­ље­од­ку­ће.­Та­ко­су­обез­би­је­ди­ли­до­вољ­но­др­ва­за­ло­же­ње­под­ка­за­ном.­А­кад­ви­ше­ни­је­би­ло­му­ра-ва­за­тре­ше­ње,­умор­ни­ор­та­ци­од­ни­је­ли­су­сво­јим­ку­ћа­ма­де­ми­жа­не­пу­не­ра­ки­је.

96

ВЕСЕЛО СРЦЕ Миленко Ратковић

97

БИ ЉЕ ШКА O ПИ СЦУ

Ми­лен­ко­ Рат­ко­вић­ је­ ро­ђен­ у­Ста­ром­ Ба­ру­ 1931.­ го­ди­не.­Њего­ва­“Ди­о­ба­ Шу­њ­и­не­ Дру­жи­не”­ (1951)­пр­ва­ је­књ­и­га­ за­дје­цу­у­Цр­ној­Го-ри.­По­том­је­об­ја­вио­још­два­де­се­так­збир­ки­при­ча­и­8­ро­ма­на­за­дје­цу.­У­школ­ској­лек­ти­ри­за­сту­пљен­је­књ-и­га­ма­“Ср­на”­и­“Игра­ли­ште­у­пар-ку”.

­У­ра­зним­чи­тан­ка­ма­на­ла­зи­ се­ви­ше­од­90­њего­вих­при­ча,­а­и­сам­је­аутор­дви­је­гра­ма­ти-ке­и­16­чи­тан­ки­за­Цр­ну­Го­ру­и­Ср­би­ју.

Там­бу­ра­ше­су­че­сто­по­зи­ва­ли­на­ве­че­рње­сјед­ни­ке,­ва-ро­шке­све­ча­но­сти,­свад­бе­и­дру­га­по­ро­дич­на­сла­вља.­Та-мо­гдје­су­они­сви­ра­ли­би­ло­је­ве­се­ло­и­за­бав­но.

Ни­ко­ва­же­на­је­за­Ус­крс­офар­ба­ла­три­де­сет­ја­ја­и­ис-пе­кла­ко­ла­че.­Пр­ви­го­сти­би­ли­су­мла­ди­там­бу­ра­ши.­Пје-ва­ј­у­ћи­и­сви­ра­ју­ћи,­по­је­ли­су­сва­ус­кр­шња­ја­ја­и­ко­ла­че,­ис­пра­зни­ли­ де­ми­жа­ну­ ви­на­ и­ дви­је­ бо­це­ ра­ки­је.­Њихов­про­фе­сор­Хо­ри­зон­тов­ни­је­мо­гао­ста­ја­ти­на­но­га­ма,­па­су­га­оста­ви­ли­да­спа­ва­у­Ни­ко­вом­кре­ве­ту.

Сље­де­ћи­пут­да­ро­да­вац­Ни­ко­по­ка­зао­је­там­бу­ра­ши­ма­пра­зну­бо­цу,­из­ви­њ­а­ва­ју­ћи­се:

-­Опро­сти­те,­мом­ци,­ма­ло­при­је­је­дан­гост­ми­је­по­пио­сву­ра­ки­ју.

Там­бу­ра­ши­су­на­ста­ви­ли­да­оби­ла­зе­дру­ге­да­ро­дав­це,­ко­ји­су­има­ли­пу­не­бо­це­ра­кије­и­ви­на.

У­пред­ве­чер­је,­ка­да­се­Ни­ко­уз­ча­ши­цу­од­ма­рао­на­бал-ко­ну,­за­чуо­је­свир­ку­и­пје­сму.­На­пу­ту­је­угле­дао­там­бу­ра-ше,­пред­ко­ји­ма­се­те­ту­рао­про­фе­сор­Хо­ри­зон­тов.­По­што­ни­је­имао­вре­ме­на­да­по­бјег­не­из­ку­ће,­ уз­мер­де­ви­не­ се­ус­пен­трао­у­пот­кро­вље.­Там­бу­ра­ши­су­пје­ва­ју­ћи­и­сви­ра-ју­чи­ушли­у­ку­ћу,­по­здра­ви­ли­се­са­до­ма­ћи­цом,­па­на­ста-ви­ли­пје­сму.

У­ хлад­ном­пот­кро­вљу­Ни­ко­ је­ до­био­ ки­ја­ви­цу.­ Је­два­се­уз­др­жа­вао­да­не­ких­не­гла­сно.­Упра­во­ка­да­су­мла­ди­ћи­за­вр­ша­ва­ли­пје­сму,­ис­под­кро­ва­се­за­чу­ло:

-­Ап­ћи­ха!Там­бу­ра­ши­су­ се­по­гле­да­ли.­Схва­ти­ли­ су­да­ се­Ни­ко­

са­крио­од­њих­у­пот­кро­вље,­па­су­без­ри­је­чи­оти­шли­из­ку­ће.­То­је­би­ла­њихо­ва­по­сље­дња­по­сје­та­да­ро­дав­цу­Ни-ку­Би­џу.

98

ВЕСЕЛО СРЦЕ Миленко Ратковић

99

Миленко Ратковић ВЕСЕЛО СРЦЕ

Та­јан­стве­но­зво­но..........................................................64Чу­де­сна­хип­но­за............................................................67Ло­вац­ без­ пу­шке...........................................................70Фи­ли­по­ве­ не­зго­де.........................................................73Не­сла­ван­ лов.................................................................76По­му­ће­но­рас­по­ло­же­ње................................................78Че­ка­ње­ код­ из­во­ра........................................................80Не­спо­ра­зум....................................................................83Тр­го­ви­на­на­ве­ре­си­ју.....................................................85Жан­дар­ска­прав­да..........................................................87На­ру­кви­ца......................................................................90До­ми­шља­ти­Ни­ко­Би­џо................................................92Да­ро­да­вац.......................................................................95Би­ље­шка­о­пи­сцу............................................................97

СА ДР ЖАЈ

У­ме­двје­ђој­ко­жи.............................................................5Шу­ма­но­во­го­ди­шњ­их­јел­ки............................................7Лав­у­су­ша­ри....................................................................9Та­јан­стве­ни­освет­ник....................................................11Не­зго­дан­на­ди­мак..........................................................12Уздај­се­у­се....................................................................14Дра­шко­и­дјед................................................................16За­го­нет­не­ свје­тиљ­ке.....................................................17По­ште­ни­ло­пов..............................................................19Ни­је­ме­ђед,­не­го­Ћо­пић................................................21Ма­чак­ Фрњо..................................................................24Бак­суз.............................................................................26Ко­ко­шке­на­ље­то­ва­њу....................................................28Глу­ваћ.............................................................................31Стра­ви­чан­ до­га­ђај.........................................................32По­ми­ре­ње.......................................................................33Сту­пи­ца­за­ло­по­ве..........................................................35Гро­фо­ва­не­сла­на­ша­ла...................................................38По­здрав­пре­ко­ра­ди­ја.....................................................40Пе­шо­ва­ тр­го­ви­на...........................................................43Уло­вље­на­ко­ко­шка.........................................................45Про­на­ла­зач­“сун­цо­би­ла”...............................................49Лов­у­вр­ба­ку....................................................................54Пр­ви­ран­де­ву..................................................................56Жглаб..............................................................................58Ли­јек­про­тив­шту­ца­ња..................................................60Твр­да­ лоп­та....................................................................61За­бо­рав­на­Пе­тру­ша.......................................................63