EASExporters Association of Serbia

EASExporters Association of Serbia

UDRUŽENJE IZVOZNIKA SRBIJE

Nezavisno udruženje osnovano sa ciljem da okupi pojedinačne izvoznike – male, velike, početnike, afirmisane – ali i sve one koji doprinose razvoju izvoza, kako bi zajedničkim delovanjem povećali svoje

izglede i mogućnosti za izvoz.

Udruženje izvoznika za partnera ima Vladu Republike Srbije, javne institucije koje se bave pitanjima izvoza, kao i srpsku poslovnu zajednicu koja našu zemlju predstavlja kao pouzdanog partnera u

trgovini kvalitetnim proizvodima i uslugama po konkurentnim uslovima.

Beneficije članstva:

ZASTUPANJE INTERESA IZVOZNIKAzalaganje za izmene zakonske regulative i unapređenje poslovne prakse

UMREŽAVANJErazmena iskustava i primera dobre prakse, zajednički nastup na ciljnim tržištima

USLUGE prema potrebama članica: specijalizovane obuke i edukacija, istraživanje tržišta, savetodavne usluge o

spoljnoj trgovini, transport i logistika, finansiranje i osiguranje izvoza

Za više informacija:

UDRUŽENJE IZVOZNIKA SRBIJEVlajkovićeva 3/V, 11000 Beograd

Tel: 011 3398 550 ▪ Fax: 011 3398 814 www.eas.rs ▪ office@eas.rs

3DECEMBAR 2012.

BROJ 20, DECEMBAR 2012.

Sadržaj

Izdavač: Agencija za strana ulaganja i promociju izvoza Republike Srbije Vlajkovićeva 3/V 11000 Beograd, Srbija. tel: (011) 3398 550, 3398 772, 3398 774 fax: (011) 3398 814; exporter@siepa.gov.rs; www.siepa.gov.rs; Urednik: Mirjana Aleksić, mirjana.aleksic@siepa.gov.rs; Saradnici: Goran Radosavljević, Katarina Momčilović Matić, Natalija Terzić, Maja Vuković, Danijela Čabarkapa, Marijana Jovanović, Mateja Milenković, Ivana Petrović, Goran Lolić, Dejan Curović, Mirko Gavrilović; Lektura i korektura: Slađana Pavlović, sladjana.pavlovic@siepa.gov.rs; Tehnički urednik & dizajn: Orange Studio; Priprema za štampu: Orange Studio; Korice: Orange Studio; Štampa: Avantguarde, Beograd; Magazin Exporter je besplatan za izvozna preduzeća na teritoriji Srbije. Magazin izlazi kvartalno.

040611

14182224283234

VESTI IZ PRIVREDEIZVOZNIK GODINE 2012.

SIEPA AKTUELNOSTISAJMOVI

TRŽIŠNI TRENDOVISPOLJNA TRGOVINAPOVEĆANJE IZVOZA ZA RUSIJU I BRAZIL

U FOKUSUZNANJEILI MANJE

INTERVJU: BOŽIDAR LAGANINSIEPA U SLUŽBI PROMOCIJE SRPSKOG IZVOZA

PRIMERI USPEHAKOMPANIJA BUCK – BESKOMPROMISNI KVALITET I SARADNJASA INSTITUCIJAMA KLJUČ USPEHA NA SVAKOM TRŽIŠTU

IZAZOVI BIZNISAEKSPANZIJA NA MEĐUNARODNOM TRŽIŠTUUZ ISO SERTIFIKATE BUDUĆNOSTI

SVET I MIBRAZIL – NEOGRANIČEN SPEKTARPOSLOVNIH MOGUĆNOSTI

PRIRUČNIK ZA IZVOZNIKEVODIČ ZA IZVOZU RUSIJU

SIEPA VODIČMEĐUNARODNI SAJMOVI GRAĐEVINEU ORGANIZACIJI SIEPA-E

EASExporters Association of Serbia

EASExporters Association of Serbia

UDRUŽENJE IZVOZNIKA SRBIJE

Nezavisno udruženje osnovano sa ciljem da okupi pojedinačne izvoznike – male, velike, početnike, afirmisane – ali i sve one koji doprinose razvoju izvoza, kako bi zajedničkim delovanjem povećali svoje

izglede i mogućnosti za izvoz.

Udruženje izvoznika za partnera ima Vladu Republike Srbije, javne institucije koje se bave pitanjima izvoza, kao i srpsku poslovnu zajednicu koja našu zemlju predstavlja kao pouzdanog partnera u

trgovini kvalitetnim proizvodima i uslugama po konkurentnim uslovima.

Beneficije članstva:

ZASTUPANJE INTERESA IZVOZNIKAzalaganje za izmene zakonske regulative i unapređenje poslovne prakse

UMREŽAVANJErazmena iskustava i primera dobre prakse, zajednički nastup na ciljnim tržištima

USLUGE prema potrebama članica: specijalizovane obuke i edukacija, istraživanje tržišta, savetodavne usluge o

spoljnoj trgovini, transport i logistika, finansiranje i osiguranje izvoza

Za više informacija:

UDRUŽENJE IZVOZNIKA SRBIJEVlajkovićeva 3/V, 11000 Beograd

Tel: 011 3398 550 ▪ Fax: 011 3398 814 www.eas.rs ▪ office@eas.rs

4 EXPORTER

POSTAVITE SVOJ CILJDA BISTE ZNALI SVOJ PUT

REČ UREDNIKAREČ UREDNIKA

Iza nas je godina promena, a ispred nas stoje izazovi, ciljevi i nova tržišta sa kojima se treba suočiti.

U prethodnom broju Exportera smo pisali o značaju udruživanja, a u ovom posvećujemo pažnju podršci od strane državnih institucija i koliko je važno znati gde informacije o programima možete pronaći. O saradnji sa državnim institucijama razgovarali smo sa direktorom kompanije BUCK, koju sa zadovoljstvom predstavljamo kao primer uspešnog preduzeća. Naš sagovornik Darko Budeč, direktor ovog preduzeća, govorio nam je o finansijskoj podršci, nagradama koje su dobijali, značaju industrijskog dizajna, o novim tržištima...

U ovom broju časopisa predstavili smo sertifikat ISO 55000 koji će biti potreban preduzećima od 2014. godine. Posebnu pažnju posvetili smo i ruskom tržištu, jer ne treba zanemariti uspeh koje su pojedine domaće kompanije u 2012. godini ostvarile upravo tamo. U narednoj godini očekujemo da ovo tržište beleži rast, a SIEPA će se potruditi da podrži ovaj trend organizacijom brojnih sajmova i kroz finansijsku podršku izvoznicima.

I baš sada, dok pripremamo novi broj časopisa za Vas, komisija odlučuje ko je dobitnik ovogodišnje nagrade za najboljeg Izvoznika godine. Koristimo ovu priliku da čestitamo nagrađenima, a čitaocima da poželimo srećnu Novu 2013. godinu. A kao podstrek neka vam posluži rečenica poznatog brazilskog pisca: „Budite hrabri, preuzmite rizik. Ništa ne može da zameni iskustvo“.

Mirjana Aleksić

5DECEMBAR 2012.

6 EXPORTER

Najboljim izvoznicima koji uspešno promovišu našu privredu u svetu po deveti put SIEPA odaje priznanje dodelom nagrade za na-jboljeg izvoznika u kategorijama: NAJBOLJI IZVOZNIK GODINE, NAJBOLJI NOVI IZVOZNI PROIZVOD, OSVAJANJE NOVOG IZ-VOZNOG TRŽIŠTA, NAJBOLJI IZVOZNIK u kategoriji malih i srednjih privrednih društava, kao i SPECIJALNU NAGRADU ZA NAJBOLJU ŽENU PREDUZETNICU.

Sponzori ovogodišnje dodele Nagrade za izvoznika godine su „Komercijalna banka“, „DHL International Beograd“ i „Or-ange Studio“. Svečana dodela nagrada je 06. 12. 2012. u hotelu Metropol Palace Beograd sa početkom u 10 časova.

Zahvaljujemo se svim kompanijama koje su učestvovale na konkursu i želimo im uspešnu 2013. godinu!

VESTI IZ PRIVREDE

IZBOR NAJBOLJEUPAKOVANOGPROIZVODA U SRBIJI

Pakovanja zaslužuju da budu vrednovana, ocenjena, nagrađena i promovisana. Udruženje Srpska dizajn platforma (Designed.rs) je u saradnji sa Agencijom za strana ulaganja i promociju izvoza (SIEPA), ambasa-dom Švedske i Fakultetom primenjenih umetnosti (FPU), pokrenulo konkurs za najbolji dizajn pako-vanja proizvoda u Srbiji za 2011/2012 godinu.Radovi pristigli do 3. decem-bra konkurišu za GRAND PRIX BEST PACK 2011/12 i biće ocenjeni od strane in-ternacionalnog žirija. Radovi se rangiraju u šest katego-rija: hrana, piće, hemija i kozmetika, luksuzna roba i ostalo; dizajn pakovanja koji nije realizovan. Nagrade će biti uručene 10. decembra na Konferenciji.

INSTITUT ZARATARSTVO OSTVARIO REKORDAN IZVOZ

Institut za ratarstvo i povr-tarstvo Novi Sad ove godine je ostvario najbolji izvozni rezultat u 75 godina dugoj istoriji postojanja, vredan 21 milion evra, izjavio je direktor te ustanove Borislav Kobiljski.

Institut za ratarstvo i pov-rtarstvo Novi Sad je u ovoj godini uvećao prihode od izvoza semenskog kukuruza u odnosu na 2011. godinu za oko četiri miliona evra, dok je prodaja suncokreta u inostranstvu udvostručena.

HENKEL OTVORIO NOVU LINIJU

Kompanija Henkel Srbija saopštila je da je puštena u rad nova proizvodna linija u fabrici u Kruševcu. Ova in-vesticija je deo projekta koji podrazumeva premeštanje, automatizaciju i uvećanje kapaciteta fabrike tečnih sredstava i vredna je više od dva miliona evra.

U kompaniji ističu da se privatizacija fabrike Merima iz 2002. godine smatra jednom od najuspešnijih u Srbiji i navode da su za ovu i narednu godinu potvđene investicije od 7,5 miliona evra, kao i da Henkel iz svo-jih fabrika u Srbiji izvozi na 15 regionalnih i evropskih tržišta.

PREDSTAVLJENI RAZ-VOJNI POTENCIJALI KREATIVNIHINDUSTRIJA U SRBIJI

U Beogradu je održan prvi Forum kreativne ekonomije u organizaciji Grupe za krea-tivnu ekonomiju i u saradnji sa Privrednom komorom Sr-bije i Ambasadom Australije. Cilj je bio da se pokrene dijalog o unapređenju okruženja za razvoj krea-tivnog sektora, koji učestvuje u izvozu sa oko 6%, a svako 5. radno mesto u izvozno orijentisanim delatnostima kreativnih industrija kreira 2 nova radna mesta u kom-plementarnim delatnostima. Nataša Vujović, savetnik u Agenciji za strana ulaganja i promociju izvoza, predstavila je rad SIEPA-e na jačanju i promociji izvoznih potencija-la ovog sektora kroz projekat Creative Space Serbia, kao i brošuru koja na najbolji način predstavlja potencijale naše zemlje na inostranim tržištima.

IZVOZNIKGODINE 2012.

7DECEMBAR 2012.

IZDVAJAMO

„STAKLARA“DUPLIRALA IZVOZ U BELORUSIJU

Pančevačka „Staklara“, koja se nalazi u restrukturiranju već 9 godina, u poslednjih godinu dana udvostručila je izvoz kaljenog stakla za Belorusiju. Pored toga, „Stak-lara” izvozi traktorska stakla i stakla za autobuse u zemlje bivše Jugoslavije, kao i am-pulice za hemijsku indsutriju u Rumuniju. Prema rečima direktora Emanuela Lu-puleskua, za prvih 6 meseci ove godine izvoz je povećan za 235 posto, u odnosu na isti period prošle godine i iznosi preko 600 hiljada evra, a njihova namera je da do kraja godine dostignu izvoz od oko 800 hiljada evra.

„FARMAKOM MB“ GRADI FABRIKUAKUMULATORA U RUSIJI

Srpski „Farmakom MB“ i Vlada ruske kaluške oblasti, koja se graniči sa Moskvom, potpisali su 30. oktobra 2012. godine Memorandum o namerama za izgradnju fabrike akumulatora.

Fabrika, koja će se nalaziti u posebnoj ekonomskoj zoni, godišnje proizvodi pet mil-iona akumulatora, a ukupni obim investicija će iznositi oko 80 miliona evra. Biće, kako je istaknuto, stvoreno oko 500 radnih mesta. U okviru „Farmakoma MB“ u Srbiji posluje i „Fabrika aku-mulatora Sombor“, koja je 2006. godine postala članica tog koncerna.

AKTIVNOSTI UDRUŽENJAIZVOZNIKA SRBIJE TOKOM JESENIIVANA PETROVIĆ

Kako smo i najavili, u prethodnom periodu smo od naših članova prikupljali probleme sa kojima se sreću izvoznici u svakodnevnom poslovanju. Većina problema se za sada odnosi na pojedine carinske procedure, ali ima i drugih, najčešće iz domena Ministarstva finansija i privrede. Udruženje se zato aktivno priprema za nastavak dijaloga izvoznika sa predstavnicima resornog ministarstva koji je, ubrzo po stupanju na dužnost, inicirao ministar sa svojim saradnicima. Udruženje izvoznika Srbije se pridružuje svim predstavnicima privrede koji se zalažu za povoljnije okruženje za poslovanje, a pre svega očekuju predvidljivost kursa domaće valute u odnosu na evro.

Dođite da se upoznamo! Članovi Upravnog odbora Udruženja su do sada već posetili Kruševac, Kraljevo i Leskovac, a u pripremi su i skupovi sa privrednicima u Kikindi, Čačku, Novom Sadu, Ćupriji, Obrenovcu... Povod za ove posete je predstavljanje ciljeva i aktivnosti Udruženja, upoznavanje i neposredna razmena iskustava sa što većim brojem izvoznika iz svih krajeva Srbije, kako bismo što bolje uobličili nove inicijative Udruženja. Ovakvim aktivnostima ujedno uspostavljamo saradnju sa lokalnim partnerima koji su podrška poslovanju, što svakako doprinosi boljem informisanju privrednika.

Aktivirana je internet prezentacija Udruženja izvoznika Srbije na adresi www.eas.rs. Tu se pored predstavljanja samog Udruženja i članstva mogu pronaći brojne korisne informacije u vezi sa iz-vozom, programima podrške privredi i ostalim aktuelnostima iz ove sfere poslovanja. Za članove je ovo ujedno i mesto na kom će dobijati najave za određene pogodnosti koje za njih obezbeđuje kancelarija Udruženja.

POSETITE SAJT UDRUŽENJA

U VAŠEM SMO GRADU

UDRUŽENJE IZVOZNIKA SRBIJE VAM ŽELIUSPEŠNU IZVOZNU 2013. GODINU!

PRIJAVITE PREPREKU

8 EXPORTER

SIEPA AKTUELNOSTI

MilanDesignWeek

SAJMOVI

KONKURS ZA IZRADU IDEJNIH REŠENJA INDUSTRIJSKOG DIZAJNA

Agencija za strana ulaganja i promociju izvoza Republike Srbije (SIEPA) objavila je konkurs za izradu idejnih rešenja industrijskog dizajna (jedinica za skladištenje, kutija, sanduk, futrola, kredenac, komoda, komoda sa fiokama, polica, polica za knjige, sanduk za spavaću sobu, vitrina) u cilju međunarodne promocije srpske dizajn scene. Odabrani radovi će imati priliku da se predstave u okviru srpskog nacionalnog štanda na „Fuorisalone Milan Design Week“ (Zona Tortona), manifestaciji koja se održava u okviru internacionalnog sajma nameštaja u Milanu, od 9. do 14. aprila 2013. godine. Pravo učešća na konkursu imaju sva fizička lica i privredna društva sa teritorije Republike Srbije,

a konkurs je otvoren do 10. decembra 2012. godine. Propozicije konkursa i sadržaj konkursne dokumentacije mogu da se preuzmu na internet prezentaciji (www.creativespaceserbia.com), a za sve dodatne informacije možete se obratiti putem telefona na 011/3398 774, 3398 550 ili elektronskim putem na natasa.vujovic@siepa.gov.rs. Nacionalni štand će biti smešten u najprestižnijem delu Fuorisalone - Zoni Tortoni.Prijave za konkurs možete poslati poštom na adresu: Vlajkovićeva 3/V, 11000 Beograd ili predati lično na istu adresu. Nakon završetka konkursa, žiri će doneti odluku o najboljim radovima, a kriterijumi kojima će se voditi su inovativnost, umetnički utisak, funkcionalnost, tehnička izvodljivost, i ekološki aspekt proizvoda.

ŠEST SRPSKIH KOMPANIJA NA SAJMU HRANE U KAZAHSTANU

Šest srpskih kompanija po prvi put je učestvovalo na međunarodnom sajmu „World Food Kazakhstan“ u Alma Ati koji se održavao u periodu od 6. do 9. novembra 2012. godine. U okviru Nacionalnog štanda izlagači, među kojima su Buza-coop, Fruvela, Packom, Grof of Milutovac, Neoplanta i Zlatiborac, predstavili su svoje proizvode: konditorske proizvode, meso i mesne prerađevine, konzervirano povrće, zamrznuto voće i povrće, kao i sadni materijal.„World Food Kazakhstan“ se tradicionalno održava već četrnaest godina i predstavlja jedan od najznačajnijih sajmova hrane i pića u Centralnoj Aziji koji u proseku poseti oko 5.000 stručnjaka iz prehrambenog sektora. Važno je istaći da je od 2011.

godine na snazi sporazum o slobodnoj trgovini između Republike Srbije i Carinske Unije (Rusija, Belorusija i Kazahstan) koji podrazumeva slobodan protok roba koje imaju domaće poreklo. Srpske kompanije u narednoj godini sve više će koristiti prednost Sporazuma slobodne trgovine sa Kazahstanom.

9DECEMBAR 2012.

SIAL

POZIV ZA UČEŠĆE NA SAJMU PREHRAMBENE INDUSTRIJE - FOODEX U JAPANU

Foodex se održava više od 30 godina i predstavlja vodeći sajam u oblasti prehrambenih proizvoda na tržištu Dalekog istoka. 2012. godine na sajmu je učestvovalo više od 2.250 izlagača iz više od 60 zemalja, dok je sajam posetilo više od 70.000 stručnih posetilaca.U skladu sa planom nacionalne promocije prehrambene industrije, Agencija za strana ulaganja i promociju izvoza Republike Srbije (SIEPA) finansijski podržava i organizuje nastup srpskih preduzeća na sajmu prehrambene industrije Foodex u Tokiju (Japan), koji se održava od 5. do 8. marta 2013. godine. Rok za prijavu je ponedeljak, 17. decembar 2012. godine, a sve informacije u vezi sa učešćem i prijavom za učešće možete pogledati na internet stranici SIEPA (www.siepa.gov.rs).U 2012. godini na najvećem sajmu prehrambene industrije u Aziji predstavilo se sedam srpskih izvoznika svežeg, zamrznutog i sušenog voća,

kao i proizvoda od voća. Na Nacionalnom štandu Srbije kompanije Agranela, Agropartner, Frigo grand, Fruvela, Packom internacional, Sirogojno kompani i Venac su predstavile svoje proizvode kroz jedinstvenu mešavinu etno i modernih motiva.SIEPA po peti put organizuje nastup srpskih preduzeća na sajmu hrane i pića u Tokiju, na kojem se okuplja više od 10.000 kupaca iz preko 30 zemalja i predstavlja odličnu priliku za promovisanje proizvoda na rastućem azijskom tržištu.

Srbija je već šest godina zaredom najveći izvoznik zamrznutih malina u svetu, a u Japanu srpska malina zauzima 17 odsto tržišta.

DESET IZLAGAČA NA SAJMU NEKRETNINA EXPO REAL

Agencija za strana ulaganja i promociju izvoza Republike Srbije (SIEPA) je ove godine po šesti put zaredom organizovala nastup domaćih kompanija na međunarodnom sajmu nekretnina „EXPO REAL“ koji se održavao u

Minhenu od 8. do 10. oktobra 2012. godine. Ove godine na nacionalnom štandu Srbije prisutni su bili predstavnici gradova Subotica, Zrenjanin, Smederevo, Vranje i Novi Sad, opštine Obrenovac i Pećinci, zatim VIP Novi Sad, kao i Delta Real Estate i Javno preduzeće Stara planina.Sajam „EXPO REAL” je najveća manifestacija ove vrste u Evropi, na kojoj preko 80% učesnika čine sami investitori i donosioci odluka. Sajam je idealna prilika za predstavljanje projekata potencijalnim investitorima, kao i upoznavanje sa najnovijim trendovima iz industrije. Sve svetske kompanije tradicionalno učestvuju na ovom sajmu koji prate mnogi specijalizovani skupovi i konferencije. S tim u vezi, predstavnici SIEPA-e trećeg dana sajma, u terminu predviđenom za predstavljanje Srbije, održali su i prezentaciju

o sektoru nekretnina i mogućnostima investiranja u Srbiju.

Prethodne godine na sajmu je izlagalo 1.610 učesnika iz 34 zemlje, dok je sajam posetilo preko 37.000 posetilaca. Najveći broj posetilaca je došao iz Nemačke, Velike Britanije, Holandije, Austrije, Švajcarske, Francuske, Poljske, SAD, Češke Republike, Ruske Federacije i Luksemburga.

SRPSKE KOMPANIJE NA SVETSKOM SAJMU HRANE U PARIZU

Na sajmu prehrambene industrije SIAL u Parizu (Francuska), koji se održavao od 21. do 25. oktobra 2012. godine, u okviru Nacionalnog štanda Srbije, predstavilo se 15 srpskih kompanija: Agranela, Agrar-Komerc, Art-Ival, Bimtex, Foodland, Frigonais, ITN, Jugoprom, Master Frigo, Medino, Packom, Pionir, Polimark, Sicoberry, Zdravo organic.

SIAL je vodeći međunarodni sajam iz oblasti prehrambene industrije na tržištu Francuske i Evropske unije, koji se

10 EXPORTER

održava svake druge godine u Parizu. U 2010. godini sajam je posetilo 143.790 specijalizovanih kupaca i distributera iz 183 države koji su tokom pet dana trajanja sajma imali za cilj pronalazak novih dobavljača. Na površini od 370.000 m² svoje proizvode je predstavilo više od 5.500 izlagača iz 101 zemlje. Ovaj sajam se održava od 1964. godine i čini ga nekoliko tematskih celina odvojenih po paviljonima (nacionalni paviljoni i regije sveta, voće i povrće, alkohol i vino, zamrznuti proizvodi, mleko i mlečni proizvodi, meso i riba, konditorski proizvodi, dugotrajni proizvodi, prerađena hrana), a pokazao se kao idealan za potpisivanje ugovora, promociju proizvoda i proučavanje tržišta, i kao takav ima dugogodišnju uspešnu tradiciju pri realizaciji izvoznih poslova.Na prethodnom nastupu na SIAL ostvareno je 1.500 kontakata i realizovan izvoz u vrednosti od devet miliona evra, ove godine očekuju se još bolji rezultati.

ODRŽANA KONFERENCIJA AUTOMOBILSKOG KLASTERA SRBIJE

U osmoj deceniji svog postojanja automobilska industrija Srbije nailazi na nove izazove ali najavljuje novo razdoblje bazirano na privatnom kapitalu i internacionalizaciji. Automobilski klaster Srbije-AC Serbia kao nacionalno udruženje proizvođača auto delova i opreme, u saradnji sa Agencijom za strana ulaganja i promocijom izvoza SIEPA, u okviru svoje Godišnje skupštine u utorak 13. novembra, organizovali su Konferenciju posvećenu razvoju automobilske industrije u Srbiji.Dolazak kompanija kao što su Bosch, Continental i Magna koje se priključuju već postojećem portfoliju stranih kompanija utemeljenom imenima kao što je Fiat ili Johnson Controls dokaz je koliko najveća imena iz sveta automobilske industrije prepoznaju Srbiju kao

najpovoljniju proizvodnu lokaciju Evrope. Paralelno sa time, uprkos teškim vremenima, domaći brendovi Black Horse, Tigar Tires, FKL ili FAD pomeraju granice na izvoznim tržištima i dokazuju da trka sa najvećim svetskim imenima nije nedostižan cilj.

Na ovom skupu su se pored predstavnika FIAT Automobili Srbija i najvećih FIAT-ovih sistemskih dobavljača u Srbiji: Magneti Marelli Automotive, Promo Magneto Components, Johnson Controls, Magneti Marelli d.o.o., okupili predstavnici državnih potpornih institucija kao što su Ministarstvo finansija i privrede i SIEPA, ali i veliki broj srpskih TIER 2 i TIER 3 dobavljača okupljenih oko Automobilskog klastera Srbije - AC Serbia koji su u okviru okruglog stola razmatrali mogućnosti za buduće intenzivnije uključivanje lokalnih proizvođača auto delova u dobavljački lanac FIAT-a u Srbiji.Zaključeno je da prostora za saradnju ima ali je neophodan

stalni dijalog koji će se sprovoditi kroz Automobilski klaster Srbije. Značajno je i da FIAT teži da što pre smanji troškove transporta delova iz Italije i Španije pa čak i iz Kine u Kragujevac, što treba iskoristiti.Stvaranje kooperacione platforme radi sistematskog uključivanja domaćih MSPP u dobavljački lanac FIAT-a biće sledeći zadatak Automobilskog klastera Srbije, gde će od velike pomoći biti program RSEDP2 koji se finansira sredstvima EU.

SRPSKE FIRME NA SAJMU ROBNIH MARKI – PLMA, AMSTRDAM

Agencija za strana ulaganja i promociju izvoza Srbije (SIEPA) organizovaće i finansijski podržati nastup srpskih preduzeća na sajmu

KonferencijaautomobilskogklasteraSrbije

11DECEMBAR 2012.

privatnih robnih marki PLMA u Amsterdamu, koji se održava 28. i 29. maja 2013. godine. Ova manifestacija, koja se održava već 27 godina, predstavlja glavno mesto susreta proizvođača i predstavnika najvećih maloprodajnih lanaca.

U 2012. godini na sajmu je učestvovalo više od 3.800 izlagača iz više od 70 zemalja, 42 zemlje su se predstavile sa nacionalnim štandovima. Troškove zakupa prostora od 108 kvadratnih metara i izgradnje štanda snosiće SIEPA, dok preduzeća koja budu učestvovala snose putne troškove, prevoz eksponata, participaciju, kao i troškove članstva u asocijaciji proizvođača robnih marki u iznosu od 1.000 evra. Rok za prijavljivanje je 21. decembar,

a detaljnije informacije se mogu naći nawww.siepa.gov.rs.

SUSRET S KUPCIMA - SERBIA OPEN FOR BUSINESS

Peti po redu susret sa kupcima, odnosno "Meet the Buyer - Open for Business", održan je 13. novembra u organizaciji Agencije za strana ulaganja i promociju izvoza (SIEPA).

„Susret s kupcima“ je u svetu široko primenjivan i rasprostranjen koncept koji povezuje potencijalne kupce i dobavljače po principu prethodno zakazanih individualnih sastanaka i time preduzećima štedi vreme i novac. Uvođenje prakse redovnog održavanja „Susreta s kupcima“ utiče na promociju

Republike Srbije kao pouzdanog izvoznog partnera i povoljne lokacije za strana direktna ulaganja. Takođe, to je i jedinstvena prilika za podršku razvoju domaćih kompanija-dobavljača i jedan od načina koji omogućava malim i srednjim preduzećima u Srbiji da se direktno povežu sa renomiranim međunarodnim kompanijama-kupcima i tako postanu deo globalnih lanaca dobavljača.

Ovogodišnji sajam, koji je održan u hali Belexpocentra u Beogradu, bio je posvećen preduzećima koja posluju u

sektorima hrane i industrije nameštaja. Sajmu su prisustvovale 144 kompanije, među kojima je bilo 17 kompanija-kupaca iz Rusije, Nemačke, Danske i zemalja regiona, a 127 kompanija-dobavljača iz Srbije i to 56 kompanija iz sektora nameštaja, 67 iz sektora hrane i 4 kompanije koje su nastupale u oba sektora. Održano je 177 sastanaka i već sada postoji više od 10 potencijalnih ugovora o saradnji. I dobavljači i kupci su se složili da im je ovaj sajam bio od velike koristi, a organizaciju sajma su ocenili najvišim ocenama.

Meetthe Buyer

Srbija

13DECEMBAR 2012.

POVEĆANJE IZVOZA ZA RUSIJU I BRAZIL

SPOLJNA TRGOVINA

PREMA PODACIMA REPUBLIČKOG ZAVODA ZA STATISTIKU U PRVIH DEVET MESECI 2012. GODINE UKUPNA SPOLJNOTRGOVINSKA RAZMENA SRBIJE IZNOSILA JE 17,2 MILIJARDE EVRA, ŠTO OZNAČAVA PORAST OD 3,5% U ODNOSU NA ISTI PERIOD 2011. GODINE. IZVEZENO JE ROBE U VREDNOSTI OD 6,4 MILIJARDI EVRA (POVEĆANJE OD 1,9%), A UVEZENO 10,8 MILIJARDI EVRA (POVEĆANJE OD 4,5%).

TRŽIŠNI TRENDOVI

MAJA VUKOVIĆ, DANIJELA ČABARKAPA

14 EXPORTER

Glavni izvozni spoljnotrgovinski partneri Srbije su Nemačka, Bosna i Hercegovina, Italija,

Rumunija i Rusija, sa ukupnim učešćem u izvozu od 47%. U prva tri kvartala 2012. godine u Nemačku smo izvezli robu u vrednosti od 753,3 miliona evra, u Bosnu i Hercegovinu 629,1 milion evra, Italiju 599,7 miliona evra, Rumuniju 545,6 miliona evra i Rusku federaciju 480,4 miliona evra. U izvozu preovlađuju žitarice i proizvodi na bazi žitarica, električne mašine, aparati i uređaji, obojeni metali, povrće i voće, gvožđe i čelik i odevni predmeti. Glavni partneri u uvozu su Nemačka, Rusija, Italija i Kina. Iz Nemačke smo uvezli robu u vrednosti 1,2 milijardi evra, iz Italije milijardu evra, iz Kine 800 miliona evra. U uvozu preovlađuju nafta i naftni derivati, gas, drumska vozila, električne mašine, aparati i uređaji, gvožđe i čelik, električna energija, kao i medicinski i farmaceutski proizvodi.

Spoljnotrgovinska robna razmena bila je najveća sa zemljama sa kojima imamo potpisane sporazume o slobodnoj trgovini, a zemlje Evropske unije čine 57,5% ukupnog izvoza, sa izvozom u iznosu od 3,7 milijardi evra, i uvozom od 6,2 milijarde evra. Najveći deficit javlja se u trgovini sa Kinom (usled uvoza telefona za mrežu stanica i laptopova), kao i sa Ruskom federacijom, zbog uvoza energenata, pre svega, nafte i gasa, a sledi deficit sa Nemačkom, Italijom i Mađarskom.

Statistički gledano, u prvih devet meseci 2012. godine, porastao je izvoz Srbije u Holandiju (za 33,9%), Slovačku (za 30,3%) i Rumuniju (za 23,5%), gde učešče Rumunije u ukupnom izvozu iznosi 8,5%. Podaci Republičkog zavoda za statistiku pokazali su da je kukuruz i dalje prvi na izvoznoj listi Srbije sa izvozom u vrednosti od 32 miliona dolara, a gasna ulja, uglavnom dizel gorivo, sa vrednošću od 89 miliona prvi uvozni proizvod. Preko granice smo prodavali čak i dva miliona tona i na tome zarađivali oko 400 miliona evra. Na drugom mestu izvozne liste su dizel automobili snage do 1.500 kubika sa 30 miliona dolara, a na trećem mestu je izvoz setova provodnika za avione, vozila i brodove, sa 27 miliona. Drugi po značaju je uvoz lekova za maloprodaju sa 46 miliona dolara, na trećem mestu uvozne liste je uvoz prirodnog gasa, sa 36 miliona, a sledi uvoz mobilnih telefona sa 25 miliona.

Za devet meseci 2012. godine ukupna robna razmena između Srbije i Rusije iznosila je 1,6 milijardi evra, pri čemu se izvoz povećao za 15,4% u odnosu na prva tri kvartala 2011. godine, a iz Rusije smo uvezli 1,1 milijardu (18,4% manje nego u istom periodu prošle godine). Najzastupljeniji proizvodi u izvozu na rusko tržište su: voće i povrće, obojeni metali, električne mašine, aparati i uređaji, medicinski i farmaceutski proizvodi, kao i proizvodi od kaučuka. A iz Rusije se tradicionalno najviše uvoze

energenti, obojeni metali i đubriva.

Nastupom srpskih kompanija na sajmovima hrane, primećeno je da raste interesovanje ruskih trgovaca za kupovinu hrane iz Srbije, gde su pored voća ugovoreni i novi poslovi za plasman mesa i prerađevina. Mada, usled nepovoljnih vremenskih prilika, ponuda izvoznika voća i povrća je ove godine slabija u odnosu na prošlu godinu. Kasni prolećni mraz je poljoprivrednicima prepolovio prinos jesenjeg voća, te je najviše podbacila jabuka, koja je i najtraženija na ruskom tržištu. Prema podacima udruženja „Plodovi Srbije“, u septembru prošle godine na rusko tržište izvezeno je 12.500 tona jabuke. Ove godine, u istom mesecu, nepunih 40 odsto prošlogodišnjeg izvoza, tek pet hiljada tona. No, ne treba zanemariti da je od izvoza jabuke na to tržište tokom prošle godine do septemba ove godine, državna kasa bogatija za 80 miliona evra. Osim voća, ruskim trgovcima sve su privlačniji naši sirevi, meso i prerađevine. Do pre četiri godine izvoz hrane na tržište Ruske federacije vredeo je 35 miliona dolara, a samo prošle 150 miliona. Među najvećim izvoznicima u Rusiju ističu se Tarkett iz Bačke Palanke, Hemofarm iz Vršca, Valy

15,4%povećan izvoz u Rusiju

15DECEMBAR 2012.

iz Valjeva, Valjaonica bakra iz Sevojna, Tigar Tyres iz Pirota, a najveći uvoznici su NIS iz Novog Sada, JP Srbijagas iz Novog Sada, FBC iz Majdanpeka, Impol Seval iz Sevojna.

S druge strane, treba istaći vidljivo povećanje spoljnotrgovinske saradnje Srbije i Brazila, šeste najjače ekonomije sveta. Počev od 2008. izvoz vidno beleži rast, dok se uvoz smanjuje. U 2008. godini izvoz je iznosio 214 hiljada dolara, dok je u 2011. godini dostigao 6 miliona dolara, a 2010. godine 2,6 miliona dolara. S druge strane, uvoz koji je 2008. godine iznosio 136 miliona dolara, prošle godine je iznosio 97 miliona dolara. Najviše se izvoze cevi i creva od plastičnih masa (približno 2 miliona dolara na godišnjem nivou), potom mašine za pojedine industrijske grane, gume za automobile, hartija i karton, a na strani uvoza se ističu kafa (čini oko polovinu uvoza), sokovi od voća i povrća i duvan.

Zahvaljujući suzbijanju inflacije i isplaniranom razvoju, stalnim napredovanjem u tehnologijama i obuci radne snage, Brazil je dospeo među vodeće sile u svetu. Danas je drugi najveći proizvođač soje i najveći izvoznik ovog proizvoda.Brazil i Srbija mogu da sarađuju na brojnim poljima. Na prvom mestu u domenu hrane, poljoprivrede, stočarstva, gde naše dve zemlje mogu da proizvode kako bi zajedno plasirale na evropsko tržište. Takođe može da se uspostavi i

saradnja na polju infrastrukture, izgradnje puteva, telekomunikacija i opreme, kao i u automobilskoj industriji. Preduzeća iz Srbije koja su svoje partnere našle u Brazilu su Koteks Viscofan iz Novog Sada, Trayal iz Kruševca, Goša iz Simićeva, Tetrapak iz Beograda, Falc East iz Knjaževca i FAD iz Gornjeg Milanovca.Brazil je zemlja budućnosti, koja može da kreditira velike infrastrukturne projekte u Srbiji daleko povoljnije od nekih drugih zemalja i međunarodnih institucija. Potencijal koji Brazil ima su veličina, resursi, ljudi različitog porekla

koje ujedinjuje jedan jezik, a razvija 30 različitih sektora, između ostalog: infrastrukuru, transport, industriju, brodogradnju, automobilsku industriju.

STRANA ULAGANJA

U periodu januar – jul 2012. godine neto strana ulaganja u robi i novcu prema podacima Narodne banke Srbije i Republičkog zavoda za statistiku beleže odlive u iznosu od 104,8 miliona evra pri čemu se najveći odlivi beleže po osnovu grčkog i danskog kapitala (preko 500 miliona evra). Minus u ulaganjima iz Grčke je posledica prodaje udela grčke kompanije OTE u Telekomu Vladi Srbije za 380 miliona evra, dok se odlivi danskog kapitala odnose na povlačenje kapitala Telenora. Prema podacima Narodne banke Srbije najveću neto vrednost investicija u novcu u navedenom periodu zabeležili su Švajcarska, Italija, Hrvatska, Austrija i Kipar a zatim i Nemačka, Bugarska, Velika Britanija, Holandija i SAD. Bruto prilivi u robi i novcu u prva dva kvartala 2012. godine iznose 465,3 miliona evra, što predstavlja pad od oko 30% u poređenju sa istim periodom u prošloj godini. Gledano sa aspekta sektora, u prvih šest meseci najveći priliv privukao je sektor prerađivačke industrije i to podsektor proizvodnje motornih vozila, prikolica i poluprikolica, podsektor proizvodnje duvanskih proizvoda i podsektor proizvodnje proizvoda od gume i plastike, zatim sektor trgovine na veliko i malo; popravka motornih vozila i motocikala a potom slede sektori građevinarstva, poslovanja nekretninama i komunikacija i informisanja.

Od 2006. godine od kada se sprovodi program privlačenja direktnih uinvesticija, tj. dodele bespovratnih sredstava za otvaranje novih radnih mesta po osnovu investicionih projekata, koji administrira SIEPA, do danas objavljeno je 16 javnih poziva za dodelu sredstava. U prvih 15 poziva, dodeljeno je 224 miliona evra za otvaranje 40.088 radnih mesta u Srbiji, odnosno zaključno sa poslednjim objavljenim programom, trenutno se vodi 222 aktivna projekta.

Među najvećimizvoznicima u Rusijuističu se:Tarkett iz Bačke Palanke, Hemofarm iz Vršca,Valy iz Valjeva,Valjaonica bakra iz Sevojna,Tigar Tyres iz Pirota,a najveći uvoznici su:NIS iz Novog Sada,JP Srbijagas iz Novog Sada, FBC iz Majdanpeka,Impol Seval iz Sevojna.

16 EXPORTER

U FOKUSU

ZNANJEILI MANJE

Kao što kaže poznati slogan koji je poslužio kao inspiracija naslovu ovog teksta – ko zna,

taj i ima. Ko zna gde da traži – naći će. Kada je u pitanju korišćenje državnih programa podrške privredi, čini se da broj preduzeća-korisnika lagano raste, ali je i dalje u pitanju veoma ograničen krug preduzeća. U prilog navedenoj tvrdnji govore i rezultati istraživanja sprovedenog od strane autora knjige „Finansiranje malih i srednjih preduzeća u Srbiji“, prema kojima je samo 8% anketiranih preduzeća izjavilo da je u potpunosti upoznato sa programima državne podrške MSP, što uz 23% onih koji su uglavnom upoznati sa istim programima čini tek trećinu preduzeća u Srbiji. Dakle, veoma mali procenat.

SAMO 8% ANKETIRANIH PREDUZEĆA U SRBIJI JE IZJAVILO DA JE U POTPUNOSTI UPOZNATO SA PROGRAMIMA DRŽAVNE PODRŠKE MALIM I SREDNJIM PREDUZEĆIMA, ŠTO UZ 23% ONIH KOJI SU UGLAVNOM UPOZNATI SA ISTIM PROGRAMIMA ČINI TEK TREĆINU. DAKLE, VEOMA MALI PROCENAT. OSTATAK JE IZJAVIO DA JE SAMO DELIMIČNO UPOZNAT (30%), ODNOSNO DA UGLAVNOM (25%) I UOPŠTE (13%) NIJE UPOZNAT SA POMENUTIM PROGRAMIMA.

GORAN RADOSAVLJEVIĆ

17DECEMBAR 2012.

Ostatak anketiranih je izjavio da je samo delimično upoznat (30%), odnosno da uglavnom (25%) i uopšte (13%) nije upoznat sa pomenutim programima, što je svakako razlog zašto samo mali broj preduzeća koristi sredstva kroz SIEPA-in Program podsticanja konkurentnosti i internacionalizacije srpske privrede. Naime, u prethodnih 13 krugova realizacije ovog programa sredstva je dobilo oko 1.400 preduzeća. Kako su neka preduzeća više puta bila korisnici sredstava, možemo reći da tek negde oko hiljadu preduzeća koristi ova sredstva. Ako taj broj stavimo spram ukupnog broja malih i srednjih preduzeća u Srbiji vidimo da je to samo nekoliko procenata.

Mi u agenciji SIEPA smo vrlo svesni ovog problema i nastojimo da što više informišemo i uključimo nova preduzeća u krug onih koji su korisnici sredstava iz naših programa. U poslednjem krugu sprovođenja ovog programa učinjen je dodatni napor u tom smeru i urađena je čitava serija prezentacija širom Srbije. Rezultat su u potpunosti dodeljena sredstva rezervisana za taj krug realizacije Programa, kao i značajno manji procenat prijavljenih preduzeća sa sedištem u Beogradu.

Još jedan rezultat gore navedenog istraživanja nam je privukao pažnju - iako evidentno nisu upoznati sa programima podrške, čak 28% ispitanih smatra da država uopšte ne stimuliše i finansijski ne podržava razvoj MSP, uz 40% onih koji smatraju da ona to uglavnom ne čini. Samo 32% ispitanika smatra da ih država ipak delimično i podržava, dok niko od ispitanih ne smatra da država u potpunosti pomaže MSP. Jasno je da evidentno postoje izazovi u sprovođenju programa državne pomoći poput ograničenih sredstava koja se „potroše“ već na početku godine, propozicija dodele sredstava koje se stalno unapređuju i prilagođavaju potrebama privrede, ali je za povećanje „upotrebne vrednosti“ ovih programa potreban i mnogo veći stepen zainteresovanosti preduzeća, „internet“ pismenost i proaktivnost u pronalaženju informacija.

Tu smo da pokušamo da ispravimo ovu „nepravdu“, pa u ovom broju „Exportera“ predstavljamo programe podrške privredi koji se finansiraju iz državnog budžeta na nivou Republike, a bili su aktuelni u 2012. godini. Navedeni programi biće aktuelni i naredne godine, ali prilagođeni stanju u privredi i sa manjim izmenama u budžetu, pod nekim novim nazivom

i novim aktivnostima koje će biti finansirane. Pratićemo stanje za vas i redovno vas o tome obaveštavati.

Ministarstvo finasija i privrede

Nekadašnje Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja (MERR), u skladu sa Zakonom o budžetu Republike Srbije, raspolaže sredstvima namenjenim za razvoj malih i srednjih preduzeća i preduzetnika. Svoje programe podrške Ministarstvo sprovodi u saradnji sa Nacionalnom agencijom za regionalni razvoj (NARR) i mrežom akreditovanih regionalnih razvojnih agencija.

Pored mera kojim se pruža podrška razvoju inovativnosti u MSP i razvoju inovativnih klastera, Ministarstvo pruža i podršku malim i srednjim preduzećima koja imaju tendenciju brzog rasta – tzv. gazelama. Gazele su preduzeća koja su kod APR-a registrovana kao brzorastuća, odnosno posluju najmanje tri godine, upravljački su nezavisna, imaju najmanje 10 zaposlenih, pozitivno posluju tri godine i ostvaruju godišnji rast obrta od najmanje 30%.

Sredstva iz ovog programa su namenjena za dve grupe aktivnosti. U prvu spadaju unapređenje tehnoloških kapaciteta preduzeća, povećanje energetske efikasnosti, dobijanje eko-znaka, uvođenje informacionog sistema i dobijanje, odnosno potvrđivanje patenata i drugih prava intelektualne svojine. Za svaku od aktivnosti su tačno određene kategorije troškova koje se mogu subvencionisati i pobrojane su u Javnom pozivu za dodelu bespovratnih sredstava u okviru Mera podrške MSP i zadrugama za jačanje inovativnosti. U drugoj grupi se nalaze aktivnosti na realizaciji projekata koji imaju za cilj povezivanje preduzeća sa investitorima, uvođenje nove organizacione strukture, izradu srednjoročnog strateškog plana razvoja preduzeća, obuku i edukaciju menadžmenta itd. Pri tom, za svaku grupu aktivnosti unapred je precizno određen minimalan i maksimalan iznos bespovratnih sredstava za koji preduzeća mogu aplicirati.

Naravno, postoje i dodatni uslovi koje preduzeća moraju da ispune da bi se kvalifikovala za dobijanje ovih sredstava. Neki od njih se odnose na vreme registracije, broj zaposlenih, nezavisnost i rentabilnost poslovanja, izmirenje obaveza po osnovu poreza i doprinosa, odsustvo finansiranja istih aktivnosti

iz sredstava koja potiču iz budžeta Republike Srbija i slično. Poželjno je da predložena visina sufinansiranja troškova aktivnosti iz sopstvenih izvora bude viša od 60% kako bi potencijalni kandidat bio ocenjen kao pravno lice koje je spremno da ulaže u unapređenje konkurentnosti i time opravda stvarnu nameru i neophodnost realizacije aktivnosti za koju konkuriše.

Dodela sredstava počinje objavljivanjem Javnog poziva, a pristigle zahteve za dodelu sredstava ocenjuje specijalno formirana komisija i donosi odluku o izboru aktivnosti čiji troškovi će biti refundirani. Rast prihoda, zatim porast: broja zaposlenih, prihoda i investicija u posmatranom periodu, kao i vrsta aktivnosti za koje se traži sufinansiranje donose veći broj bodova prilikom bodovanja.

Iznos odobrene bespovratne pomoći se kreće od 100 hiljada do 1,5 miliona dinara za prvu grupu aktivnosti, odnosno do 800 hiljada dinara za drugu grupu aktivnosti. Odobrena državna pomoć ne sme preći iznos od 200 hiljada evra u dinarskoj protivvrednosti po korisniku u toku bilo kog trogodišnjeg perioda, a ukupno raspoloživa sredstva iz budžeta za realizaciju ove Mere u 2012. iznosila su 30 miliona dinara. (www.mfp.gov.rs; www.narr.gov.rs)

Fond za razvoj

Pravo na korišćenje sredstava Fonda imaju privredni subjekti koji su u većinskom privatnom ili državnom vlasništvu i koji imaju učešće društvenog kapitala manje od 40%. Prioritet u korišćenju sredstava Fonda imaju programi čija realizacija za rezultat ima otvaranje novih radnih mesta, podsticanje izvoza, veće ekonomske efekte po jedinici uloženih sredstava i brži povraćaj uloženih sredstava. Isto tako, prioritetnim se smatraju i programi koji podrazumevaju primenu inovacionih tehnologija i veću energetsku efikasnost, oni iz oblasti industrije, poljoprivrede ili sektora usluga. Prilikom utvrđivanja iznosa visine kredita, odnosno garancija koje daje, Fond uzima u obzir ocenu finansijskog stanja i kreditne sposobnosti investitora, ekonomsku ocenu projekta i ocenu instrumenata obezbeđenja. Sredstva putem kojih realizuje svoje ciljeve Fond pribavlja iz naplate kredita, kreditnih linija i budžeta samo u delu obavljanja komisionih poslova u ime i za račun države.

18 EXPORTER

Kratkoročni krediti se odobravaju za povremena obrtna sredstva i to pod sledećim uslovima: kamatna stopa je 3% na godišnjem nivou, a rok otplate 3 do 12 meseci. Minimalni iznos kredita ne može biti manji od 2 mil. dinara za privredna društva, odnosno 500 hiljada dinara za preduzetnike, a maksimalni godišnji iznos odobrenih kredita povezanim licima ne može biti veći od 100 mil. dinara za mala, odnosno 200 mil. dinara za srednja privredna društva. Instrumenti obezbeđenja kredita mogu biti blanko sopstvene menice sa avalom poslovne banke, garancija poslovne banke i blanko sopstvene menice korisnika kredita.

Investicioni krediti za pravna lica se odobravaju privrednim subjektima na teritoriji Republike Srbije, koji u prethodne dve godine nisu poslovali sa gubitkom. Reč je o privrednim subjektima koji su u većinskom privatnom ili državnom vlasništvu, osim javnih preduzeća i onim koji imaju učešće društvenog kapitala manje od 40%. Ovom prilikom kreditna sredstva se odobravaju uz kamatu od 2,8-4,5% na godišnjem nivou, u zavisnosti od sredstva obezbeđenja kredita. Rok otplate je do 5 godina, grace period godinu dana, a maksimalni iznos sredstava za srednja preduzeća 200 miliona dinara. Ovi krediti se obezbeđuju garancijama, menicama ili hipotekama prvog reda.

Krediti za trajna obrtna sredstva dodeljuju se privrednim subjektima koji ispunjavaju iste uslove kao i u slučaju podnošenja zahteva za investicione kredite. Isti su i instrumenti obezbeđenja, jedino se razlikuje kamatna stopa koja je ovde 3-4,5% u zavisnosti od sredstva obezbeđenja kredita. Rok otplate je do 2 godine, grace period 9 meseci, a maksimalan iznos do 200 miliona dinara.

Krediti za podsticanje ravnomernog regionalnog razvoja namenjena su izgradnji novih i proširenju kapaciteta postojećih objekata, nabavku opreme i kredite za trajna obrtna sredstva preduzećima u nerazvijenim opštinama. Regioni i jedinice lokalne samouprave su grupisane u zavisnosti od stepena razvijenosti spram republičkog proseka.I ovde je za srednja preduzeća maksimalni iznos kredita 200 milliona (100 miliona za mala preduzeća) dinara. Kamatna stopa se kreće od 1,5-3,5% u zavisnosti od sredstva obezbeđenja i od toga da li se radi o radno-intenzivnim delatnostima ili ne.

Svi ovi programi se odnose i na preduzetnike i sprovode po donekle izmenjenim kriterijumima u skladu sa karakteristikama preduzetništva. Tu su i dugoročni krediti u maksimalnom iznosu od 5 miliona dinara sa 2-3,5% kamate na godišnjem nivou i rokom otplate do 4 godine.

Posebnu kategoriju predstavljaju dugoročni krediti za stare umetničke zanate i žensko preduzetništvo za privredna društva. Rokovi otplate su 5 godina u oba slučaja, kamatne stope se kreću od 1-3%.Za početnike, kako preduzetnike tako i pravna lica, Fond je spremio povoljne dugoročne start-up kredite u iznosima do 1,5 miliona, odnosno 4 miliona dinara, respektivno i kamatnom stopom od 3%. (www.fondzarazvoj.gov.rs)

Agencija za osiguranje i finansiranje izvoza (AOFI)

AOFI pruža podršku izvozu kroz četiri osnovne aktivnosti: izdavanje garancija, kreditiranje, faktoring i osiguranje izvoza. Uopšteno, da biste dobili garanciju, kontragaranciju ili neki drugi oblik jemstava za vaš izvozni posao potrebno je da ste u prethodnoj godini ostvarili izvoz veći od 300 hiljada evra i da imate pozitivan neto rezultat poslovanja. Iznos garancije ne može biti veći od 2 miliona evra, a provizija se naplaćuje kvartalno u iznosu od 0,25 - 0,50% od iznosa koji se garantuje.

Što se tiče kreditiranja, ono se obavlja direktno, sufinansiranjem sa poslovnom bankom izvoznika ili refinansiranjem kredita preko poslovne banke izvoznika.Direktno kratkoročno finansiranje izvoznika se vrši u iznosima od 30 hiljada do 2 miliona evra u dinarskoj protivvrednosti, sa rokom otplate od 6 meseci do godinu dana i uz kamatnu stopu od 3-5% godišnje. Pored gore pobrojanih opštih uslova, preduzeće koje se prijavljuje za kredit mora imati već zaključen ugovor o spoljnotrgovinskom poslu sa ino–kupcem i učešće robe domaćeg porekla najmanje 51% u vrednosti robe koja je predmet izvoza i finansiranja.

Sufinansiranje u saradnji sa poslovnom bankom izvoznika podrazumeva da AOFI plasira deo sredstava izvozniku pod važećim uslovima za kategoriju izvoznika kojoj pripada dato preduzeće, s tim da drugi deo traženog kredita finansira

poslovna banka pod uslovima koji su dogovoreni sa AOFI, a koji se pre svega odnose na visinu kamatne stope i ostalih troškova.Refinansiranje preko poslovne banke klijenta podrazumeva plasiranje sredstava poslovnim bankama po važećoj kamatnoj stopi za konkretne izvoznike. Poslovne banke iz tih sredstava naplaćuju kamatnu stopu na plasmane izvoznicima u iznosu do maksimalno 10% na godišnjem nivou.

Faktoring predstavlja kratkoročni oblik finansiranja izvoznika (ustupioca) na bazi otkupljenih, nedospelih potraživanja proisteklih iz ugovora između izvoznika i njegovog dužnika, odnosno kupca za fakturisanu i isporučenu robu čime se preduzećima poboljšava likvidnost, sigurnost poslovanja i kreditna sposobnost. AOFI za svoje klijente pruža usluge izvoznog i unutrašnjeg faktoringa, odnosno faktoringa na međunarodnom i domaćem tržištu.Nakon kompletno dostavljene dokumentacije - zahteva za faktoring, Agencija isplaćuje avans u visini do 90% nominalne vrednosti potraživanja umanjen za troškove provizije faktoringa, koji se obračunavaju na vrednost ustupljenog potraživanja i troškove kamata u slučaju avansnog plaćanja. Cena faktoring usluge je uslovljena obimom izvoza koji je ustupljen Agenciji na naplatu, rokom plaćanja, rizikom naplate, bonitetom izvoznika i kupca i rizikom zemlje u koju se izvozi.

Osiguranje kratkoročnih novčanih potraživanja izvoznika na osnovu isporučene robe ili izvršenih usluga kupcima (dužnicima), koja su nastala i prijavljena u osiguranje u periodu važenja ugovora o osiguranju i za koja je izvoznik ispostavio fakture kupcima sa odloženim rokom plaćanja do 180 dana.Potraživanja se osiguravaju od mnogobrojnih komercijalnih rizika, kao što su neblagovremeno plaćanje, insolventnost ili bankrot kupca, ali i nekomercijalnih, poput onih koji su izazvani političkim događanjima ili aktima vlada zemalja gde se izvozi.(www.aofi.rs)

do 2 miliona dinaraSIEPA dodeljuje preduzećima za otvaranje predstavništva u inostranstvu.

19DECEMBAR 2012.

SIEPA programi pomoći

Sama činjenica da čitate ovaj tekst navodi na zaključak da ste pretplatinik časopisa „Exporter“, pa se iskreno nadamo da su vam poznati programi podrške koje sprovodi SIEPA. Ipak, nije loše ukratko ponoviti osnove ova dva programa bespovratne pomoći izvoznicima.

Program podsticanja konkurentnosti i internacionalizacije srpske privrede je osnova za dodelu bespovratnih sredstava za nastupe preduzeća na inostranim sajmovima, otvaranje predstavništava na inostranim tržištima, nastup kompanija u okviru organizovanih privrednih misija, posetu i B2B na inostranim tržištima, internacionalizaciju proizvoda kroz jačanje konkurentnosti i jačanje marketinških kapaciteta. Za svaku od ovih aktivnosti postoji lista konkretnih troškova koji mogu biti bespovratno subvencionisani u nivou do 50%. Maksimalni iznos koji preduzeće može da dobije za pojedinačne aktivnosti je 2 miliona dinara i to za otvaranje predstavništva u inostranstvu, dok su maksimalni iznosi za druge aktivnosti nešto manji - 1,5 miliona za nastupe na sajmovima i uvođenje sistema kvaliteta, odnosno 300 hiljada za učešće u trgovinskim misijama i izradu web sajta i promotivnih materijala.

Ova bespovratna sredstva se dodeljuju privrednim društvima, poslovnim udruženjima, zadrugama i preduzetnicima sa sedištem u Republici Srbiji, pod uslovom da se bave proizvodnjom gotovih ili polugotovih proizvoda ili pružanjem usluga u oblasti energetike, građevinarstva, informacionih tehnologija, reciklaže i industrijskog i tekstilnog dizajna, koji su pozitivno poslovali u prethodne dve godine, ostvaruju najmanje 20% prihoda iz izvoza (ili više od 50 hiljada eura u sektoru proizvodnje, odnosno 25 hiljada eura u sektoru usluga) i da imaju izmirene obaveze prema državi. Javni pozivi za realizaciju ovog programa se raspisuje dva puta godišnje, pri čemu je do sada objavljeno trinaest poziva. Sredstva za sprovođenje Programa se obezbeđuju shodno Zakonu o budžetu republike Srbije za tekuću godinu.Podsticaji namenjeni poslovnim udruženjima obuhvataju sufinansiranje istih aktivnosti kao i u slučaju pojedinačnih privrednih subjekata uz određene razlike u smislu spiska opravdanih troškova, visine sredstava koja se mogu dodeliti za pojedine

aktivnosti i sl. Uslovi koje udruženja treba da ispunjavaju su ista kao i za privredne subjekte u pogledu delatnosti, a moraju imati minimalno 5 članica koje zajedno zapošljavaju više od 100 radnika.

Bespovratna finansijska sredstva se mogu dobiti od SIEPA-e i za zapošljavanje koje je rezultat investicionih projekata u proizvodnom sektoru, sektoru usluga koje mogu biti predmet međunarodne trgovine i za strateške projekte iz oblasti turizma i to kroz Program privlačenja direktnih investicija.

Iznos sredstava koja se mogu dobiti se kreće od 4.000 do 10.000 evra po svakom radniku zaposlenom na neodređeno vreme u roku od tri godine od dana zaključenja ugovora o dodeli sredstava. Tačan iznos sredstava koja se dodeljuju konkretnim preduzećima zavisi od mesta ulaganja i ispunjenosti uslova i kriterijuma predviđenih uredbom po kojoj se Program sprovodi. Neki od kriterijuma za dodelu sredstava su reference investitora, udeo domaćih dobavljača u inputima proizvodnje, održivost investicije, orijentisanost ka izvozu, mogućnost transfera novih tehnologija i znanja i efekat investicije na ljudske resurse i razvoj lokalne sredine.Za posebne kategorije projekata poput onih od posebnog značaja i velike investicione projekte bespovratna sredstva se dodeljuju u iznosu do 17%, odnosno 20% ukupne vrednosti investicije, respektivno. Sredstva se ne mogu dodeliti za finansiranje investicionih projekata u sektoru primarne poljoprivredne proizvodnje, ugostiteljstva, trgovine, proizvodnje sintetičkih vlakana i uglja.Prijave za dodelu sredstava podnose se SIEPA nakon objavljenog javnog poziva. Nakon sprovedenog postupka ocenjivanja projekata, sredstva se odobravaju kompanijama u skladu sa konačnom bodovnom ocenom. Dodeljena sredstva se, u zavisnosti od tipa projekta, isplaćuju u četiri jednake tranše ili dve tranše od po 30 i 70%. (www.siepa.gov.rs)

Nacionalna služba za zapošljavanje (NSZ)

Nacionalna služba za zapošljavanje sprovodi aktivne mere zapošljavanja, odnosno mere subvencija za samozapošljavanje i otvaranje i opremanje novih radnih mesta.

Subvencije za otvaranje novih radnih mesta se odobravaju poslodavcima za

zapošljavanje do 50 lica sa evidencije NSZ, odnosno preko 50 ako se radi o zapošljavanju u okviru „grinfild“ (greenfield) i „braunfild“ (brownfield) investicija. Visina subvencije zavisi od razvijenosti opštine u kojoj je sedište poslodavca ili u kojoj poslodavac ima registrovanu organizacionu jedinicu, kao i od broja lica koja se zapošljavaju, i kreće se od 100 do 400 hiljada dinara. Poslodavac koji je ostvario pravo na subvenciju dužan je da zaključi ugovor o radu sa nezaposlenim licem, na neodređeno vreme, sa punim radnim vremenom, u trajanju od najmanje 24 meseca od dana zasnivanja radnog odnosa i da izmiruje obaveze po osnovu doprinosa za obavezno socijalno osiguranje, u skladu sa zakonom.(www.nsz.gov.rs)

Kuda dalje?

Predloženi Vladin nacrt Fiskalne strategije i plana strukturnih reformi, potvrđuje da su ekonomski oporavak zemlje i stvaranje uslova za održiv i ravnomeran privredni rast prioritetni ciljevi ekonomske politike Vlade u narednom srednjoročnom periodu. Jasno je da taj rast mora da se bazira na povećanju investicija i izvoza koji obezbeđuje povećanje zaposlenosti i životnog standarda. Pored slabosti srpske privrede, veoma se osećaju i posledice drugog talasa globalne ekonomske krize, posebno krize u evrozoni.

U tom smislu, Vlada je pripremila plan antikriznih mera za privredu. Ključna mera biće subvencionisanje kamata na kredite za likvidnost privrede i stambenu izgradnju, ali i nastavak pružanja raznih oblika bespovratne pomoći. U realnom sektoru obezbediće se podrška privredi i razvojnim nacionalnim projektima, osnivanjem Razvojne banke Srbije. U pomenutom nacrtu se navodi da će Fond za razvoj nastaviti da podržava mala i srednja preduzeća i ulaganja u nerazvijena područja Republike pod povoljnijim uslovima od tržišnih, da će ojačati Agencija za osiguranje i finansiranje izvoza kroz odgovarajuću dokapitalizaciju, te da će osnažiti podsticanje direktnih investicija preko SIEPA-e.

Dakle, neophodno je biti obavešten o načinima sprovođenja ovih programa kako bi se oni na najbolji način iskoristili. SIEPA je tu i da informiše o njima, kao i da uputi na pravu adresu za konkretne korake. Vama na usluzi.

20 EXPORTER

INTERVJU

SIEPA U SLUŽBI PROMOCIJE SRPSKOG IZVOZA

BOŽIDAR LAGANIN

21DECEMBAR 2012.

Koje proizvode Srbija najviše izvozi?

Sektor hrane je tradicionalno najzastupljeniji u našoj zemlji i u najvećem procentu učestvuje u izvozu. Iako u izvozu Srbije još uvek dominiraju sveže voće i povrće, žitarice, kao i proizvodi niže faze obrade, ukupna spoljnotrgovinska razmena Srbije prošle godine, kada je reč o sektoru agrara, iznosila je 3,7 milijardi dolara, a ostvaren je i suficit od 1,3 milijarde dolara. Ako pogledamo detaljnije, period od januara do avgusta ove godine, najviše smo izvezli žitarica i proizvoda na bazi žitarica, a zatim električne mašine, aparate i uređaje. Obojeni metali, koji su prošle godine bili vodeći u izvozu, ove godine su na trećem mestu, iza kojih su povrće i voće.

U kojim oblastima smo postigli napredak kada je reč o izvozu, tj. da li postoje proizvodi koji se izvoze više nego ranije?

Među proizvodima sa najvećim udelom u izvozu napredak smo postigli sa žitaricama i proizvodima na bazi žitarica koji su ostvarili izvoz od 509 miliona evra, što je povećanje od 32,3% u odnosu na isti period prošle godine. Takođe, povećanje je primetno i kod električnih mašina, aparata i uređaja čiji je izvoz porastao za 17,5% - od 399 miliona evra u prvih osam meseci 2011. godine, na 468,5 miliona evra u 2012. godini. Inače, najveće povećanje ostvareno je u oblasti telekomunikacionih i audio aparata i opreme, od čak 68 posto, ali je udeo ove grupe proizvoda u ukupnom izvozu veoma mali.

Koja su najinteresantnija izvozna tržišta?

Poslednjih godina smo očevici sve veće zainteresovanosti, kako srpskih tako i svetskih kompanija, za takozvana „nova“ tržišta, tj. tržišta Rusije, Belorusije, Kazahstana, kao i tržište Bliskog istoka. Ova tržišta uz još neke nesvrstane zemlje daju alternativu već zasićenom tržištu EU. Rusko tržište je danas jedno od najperspektivnijih, sa velikim mogućnostima za ekspanziju

u mnogim oblastima. Usled veličine tržišta i broja stanovnika spada u zemlje sa najvećom spoljnotrgovinskom razmenom omogućavajući prostor našim privrednicima da se pozicioniraju. Proizvodi koji se najviše uvoze u Rusiju su mašine i oprema, električna oprema, vozila, farmaceutski i prehrambeni proizvodi.

Kada je reč o Bliskom istoku, na listu prednosti treba dodati visoke reference naših preduzeća na Bliskom Istoku ostvarene kroz dugogodišnji uspešan nastup, pre svega građevinskog sektora i dobro poznavanje lokalnih tržišta. Naše kompanije treba da iskoriste olakšice i mogućnosti koje im se nude zahvaljujući potpisanim sporazumima o slobodnoj trgovini sa Rusijom, Belorusijom, Kazahstanom i drugim zemljama.

Svakako, tradicionalno naši najveći spoljnotrgovinski partneri i dalje ostaju Nemačka, Italija, Austrija, kao i zemlje u okruženju.

Poslednjih godina Srbija je potpisala brojne sporazume koji olakšavaju i podstiču izvoz. O kojim sporazumima je reč i kako su oni uticali na izvoz srpskih kompanija?

Svakako jedan od najvažnijih sporazuma čiji je potpisnik Republika Srbije jeste Sporazum o slobodnoj trgovini Rusije i Srbije (tada SRJ) potpisan 2000. godine radi produbljivanja i unapređenja uzajamne ekonomsko-trgovinske saradnje. Prema sporazumu ne plaća se carina pri ulasku na tržište Rusije za robu za koju se može dokazati da je poreklom iz Srbije (koja ima više od 50% sadržaja iz Srbije), osim za proizvode koji su izuzeti iz režima slobodne trgovine.

2009. godine potpisan je i Sporazum o slobodnoj trgovini između Republike Srbije i Republike Belorusije. U cilju usklađivanja režima trgovine između Republike Srbije i država članica Carinske unije - Republike Belorusije, Republike Kazahstan i Ruske Federacije, Vlada Republike Srbije i Vlada Republike Belorusije su 2011. godine potpisale Protokol o izmeni i dopuni Sporazuma

o slobodnoj trgovini. Protokolom je predviđen spisak proizvoda koji su izuzeti iz režima slobodne trgovine, kao i pravila o određivanju zemlje porekla robe.

Sporazum o slobodnoj trgovini Srbija je potpisala i sa Turskom i on se od 1. septembra 2010. godine primenjuje po modelu asimetrične liberalizacije trgovine u korist srpske strane. To je šansa za srpske izvoznike da izvoze robu bez carine u Tursku, na tržište od 75 miliona stanovnika. Ovim Sporazumom srpski privrednici, zahvaljujući dijagonalnoj kumulaciji, mogu da nabavljaju sirovine i poluproizvode, prerađuju ih u Srbiji i dalje ih plasiraju u EU, Tursku i zemlje CEFTA bez carina ili sa preferencijalnim carinama.

Sporazum o slobodnoj trgovini između Srbije i Kazahstana predviđa da strane ugovornice neće primenjivati carine, takse i dažbine jednakog dejstva kao carine na uvoz robe poreklom s teritorije države jedne od strana ugovornica namenjene teritoriji države druge strane ugovornice, osim za proizvode koji su izuzeti iz režima slobodne trgovine.

Jedan od najvažnijih sporazuma čiji je potpisnik Republika Srbije jeste Sporazum o slobodnoj trgovini Rusije i Srbije (tada SRJ) potpisan 2000. godine radi produbljivanja i unapređenja uzajamne ekonomsko-trgovinske saradnje.

22 EXPORTER

Spoljnotrgovinska razmena sa Sjedinjenim Američkim Državama velikim delom se odvija na osnovu Opšteg sistema preferencijala (OSP). OSP je program odobravanja trgovinskih povlastica koje SAD dodeljuju svojim trgovinskim partnerima u cilju podrške njihovom ekonomskom razvoju, a trenutno ga koristi više od 140 zemalja.

Svakako tu su i ništa manje bitni sporazumi CEFTA i EFTA. Prvi sporazum omogućava širenje tržišta za sve proizvode, ali i trgovinu pod istim uslovima za sve proizvođače, širi i modernizuje domen slobodne trgovine, otvara veće tržište za trgovinu i investicije i stvara institucije nadležne da upravljaju u ovoj oblasti. Sporazumom je predviđena liberalizacija javnih nabavki i privlačenje investicija u zemlje potpisnice, a povećava se i šansa za izlazak na evropska tržišta po preferencijalnom, povlašćenom tretmanu. Za razliku od bilateralnih sporazuma, CEFTA omogućava dijagonalnu kumulaciju, odnosno kumuliranje porekla robe više zemalja u regionu koja će imati status domaćeg porekla. Prema

drugom sporazumu, Srbija je potpisala ugovor o slobodnoj trgovini sa zemljama članicama Evropskog udruženja slobodne trgovine (EFTA), koji su ratifikovale i Švajcarska, Lihtenštajn, Kraljevina Norveška i Island.

Potpisani sporazumi su u mnogome olakšali izlazak srpskih izvoznika na inostrana tržišta. Pogotovo je značajan sporazum potpisan sa Rusijom budući da smo jedina evropska zemlja, pored nekih članica Zajednice nezavisnih država (ZND), koje su imale tu mogućnost.Ovaj sporazum je otvorio našim izvoznicima ogromno tržište u ekspanziji, a sa druge strane privukao pažnju drugih zemalja da investiraju kod nas. Krajnji rezultat je porast srpskog izvoza.

Na koji način SIEPA, kao agencija koja promoviše izvoz, pomaže domaćim izvozno orijentisanim kompanijama?

Osnovne aktivnosti SIEPA-e koje su namenjene izvoznim preduzećima i promociji srpskog izvoza se pre svega odnose na organizovanje nastupa

Osnovne aktivnosti SIEPA-ekoje su namenjeneizvoznim preduzećimai promocijisrpskog izvozase pre svega odnose na organizovanje nastupa srpskih kompanijana internacionalnim sajmovima širom sveta. Nastup na sajmovimase organizujeu zavisnosti odpreferencija srpskih preduzećauz konsultacije saSIEPA-inim timomkoji radi u sektoruza promociju izvoza.

23DECEMBAR 2012.

srpskih kompanija na internacionalnim sajmovima širom sveta. Nastup na sajmovima se organizuje u zavisnosti od preferencija srpskih preduzeća uz konsultacije sa SIEPA-inim timom koji radi u sektoru za promociju izvoza. Sajmovi se organizuju u okviru različitih industrija, u različitim zemljama, a neki od najvećih su svakako sajam građevinarstva „Mosbulid“ u Moskvi, sajamovi prehrane „SIAL“ u Parizu i „World Food“ u Moskvi, sajam nameštaja „Mebel“ u Moskvi, sajam metalske i mašinske industrije „Hannover Messe“ u Hanoveru i mnogi drugi.

Druga veoma bitna aktivnost agencije SIEPA u promociji izvoza jeste dodela bespovratnih sredstava kroz Program podsticanja konkurentnosti i internacionalizacije srpske privrede izvozno orijentisanim preduzećima. Ovaj program se odvija po principu refundacije 50-75% troškova aktivnosti koje su predviđene programom.

Ostale SIEPA-ine aktivnosti koje doprinose jačanju izvoza su organizacija „B2B“ sastanka u zemlji i u svetu,

savetodavne usluge pri izlasku na inostrana tržišta, stalni kontakt sa inostranim kupcima i domaćim kompanijama.

Godinama već organizujete manifestaciju „Izvoznik godine“ u okviru koje nagrađujete najbolje izvozne kompanije u nekoliko oblasti. Zašto su ove nagrade važne i kakvu korist konkretno donose kompanijama koje su nagrađene?

Manifestacija Izvoznik godine je prvi put održana 2004. godine i već je postala tradicionalna, kao što je slučaj i u većini ekonomski razvijenih zemalja.

Svečano proglašenje pobednika održava se u prisustvu zvaničnika Vlade Republike Srbije, visokih predstavnika diplomatskog kora, međunarodnih finansijskih institucija, kao i domaćih i stranih kompanija. Nagrada se dodeljuje u četiri kategorije - Najbolji izvoznik, Najbolji novi izvozni proizvod, Osvajanje novog tržišta, i Najbolji izvoznik u kategoriji malih i srednjih preduzeća.

Posebno smo ponosni na Specijalnu nagradu za ženu preduzetnicu, koju ove godine dodeljujemo po drugi put.

Kriterijumi za dodelu nagrada obuhvataju kvalitet proizvoda, izvozna tržišta i izvezene količine, odnosno vrednost robe i usluga u toku godine. Komisija za ocenu prijava broji šest članova među kojima se nalaze i predstavnici najviših državnih institucija. Do sada je 40 preduzeća dobilo nagrade i priznanja, a prijavi se u proseku 70 privrednih društava. Pred komisijom nije nimalo lak zadatak jer treba izabrati najboljeg među najboljima. Pobednici nagrade pored medijske afirmacije stiču pravo korišćenja logoa Izvoznik godine u svojim promotivnim kampanjama.

Cilj ove nagrade je da promoviše uspehe domaćih preduzeća u izvozu robe i usluga na stranim tržištima, ali i da ih podstakne u daljem poslovanju.

24 EXPORTER

PRIMERI USPEHA

BESKOMPROMISNI KVALITET I SARADNJA SA INSTITUCIJAMA KLJUČ USPEHA NA SVAKOM TRŽIŠTUMARIJANA JOVANOVIĆ

KOMPANIJA BUCKVEĆ 20 GODINA PRUŽAKREATIVNA REŠENJA U OBLASTI OSVETLJENJAUZ BESKOMPROMISNI KVALITET. U SARADNJI SA BROJNIM INVESTITORIMA, ARHITEKTAMAI ENTERIJERISTIMAKAO POLAZNU TAČKUSVAKOG SVOG PROJEKTA POSTAVLJA DOBROBITKRAJNJEG KORISNIKA.

Gospodin Darko Budeč, vlasnik kompanije BUCK, ističe da je uvek radio ono što ga je interesovalo: „Svaki posao mora da ima mnogo nepredviđenih okolnosti na svom putu razvoja, a ja sam uvek dugoročno gledao na stvari i motiv su mi bili želja i ljubav da doprinesem u okviru delatnosti kojom se bavim“.Kao elektroinženjer, gospodin Budeč kaže da je svetlo oduvek privlačilo njegovu pažnju: „To je multidisciplinarna oblast koja nema granicu, brzo se razvija i predstavlja najinovativniju oblast posle informacionih tehnologija. Strateški je najbitnija za čoveka jer doprinosi mnogim stvarima kao što su raspoloženje i bezbednost“.

Kompanija BUCK je u Srbiji izgradila prepoznatljivo ime, kreirali su brend i ostvarili svoje ambicije. Jedan od mnogobrojnih projekata na kojima su radili u Srbiji je izgradnja prvog energetski efikasnog vrtića na Bežanijskoj kosi. Tražeći nove izazove krenuli su u osvajanje novih, većih i zahtevnijih tržišta: „Kriza je diferencirala tržište, mali broj klijenata je ostao u visokoj sferi kvaliteta i traže nešto što će im drugi teško ponuditi, upravo su oni idealni klijenti naše kompanije“.

25DECEMBAR 2012.

Njihova posvećenost najvišem kvalitetu i inovacijama u oblasti rasvete brzo je prepoznata i prihvaćena na zahtevnom tržištu Rusije gde su se pozicionirali u rang svetski priznatih brendova. To im je omogućilo da rade na nekim od najkvalitetnijih i najznačajnijih objekata, kao što je kancelarija kompanije Harley Davidson, nagrađena prestižnom nagradom za enterijer, Best Office Award, što je i priznanje kompaniji BUCK na ruskom tržištu. Od novijih projekata u Rusiji posebno ističu upravo završenu isporuku za hotel Moskva, na Kremlju, u centru Moskve. „Na tržište Rusije nije bilo teško ući jer smo mi spremni da uđemo na bilo koje tržište. To je i savet za ostale naše kompanije – ako ste spremni za nemačko tržište onda možete pokušati prodaju i na ruskom. Ruski kupci cene srpsku robu, ali samo ako je istog kvaliteta kao nemačka roba. Dodatnu šansu na ruskom tržištu imaju sve naše kompanije jer smo slični po mentalitetu i, što je vrlo važno, razumemo njihove običaje.“Pored Rusije sve više su prisutni i na tržištu Bliskog istoka: „Ove godine smo se posvetili Bliskom istoku i već za 2-3 godine se očekuju ozbiljni i veliki rezultati. U sledećoj godini očekujemo otvaranje predstavništva u ovom delu sveta“. Naš sagovornik kaže da je interesantno i tržište Latinske Amerike, posebno Brazila, koje dodatno treba istražiti.

S obzirom da se kompanija već 18 godina bavi dizajnom, a 15 godina industrijskim dizajnom, mogu se pohvaliti značajnim rezultatima kojima se i Srbija predstavila kao zemlja sa vrhunskim industrijskim dizajnom. Kompanija BUCK je prva

srpska kompanija koja je dobila prestižnu nagradu Red Dot 2009 za industrijski dizajn svetiljke iz medicinskog programa Medico. Ova nagrada nije došla preko noći, i rezultat je rada na dugogodišnjem razvoju proizvoda. Posebno ističu značaj angažovanja i saradnju sa mladim dizajnerima. „Sarađujemo sa Fakultetom primenjenih umetnosti i Politehničkom akademijom. Angažujemo mlade dizajnere bez iskustva i pružamo im mogućnost da steknu praksu uz sve što su učili na fakultetu. Trenutno imamo dva dizajnera koja su došla na praksu i kod nas su zaposleni za stalno. Srbija ima odličan potencijal u ovoj oblasti, pre svega kreativne mlade dizajnere, ali sve to je nedovoljno iskorišćeno. Razlozi su brojni - neshvatanje značaja bavljenja industrijskim dizajnom, nedostatak resursa, jer se na angažovanje dizajnera gleda kao na dodatni trošak. Međutim, jedan dizajner je investicija koja donosi mnogo i upravo je to ono što jednu dobru kompaniju može učiniti prepoznatljivom. Takođe, to je i ključni faktor uspeha za srpsku privredu i kompanija BUCK kroz svoj rad popularizuje ideju angažovanja dizajnera, ali ovu ideju treba promovisati i na višem nivou.“

Najznačajniji sajam za kompaniju BUCK je Light+ Building u Frankfurtu. „Mi smo sami godinama organizovali sajmove u Srbiji, tako da imamo veliko iskustvo na tom polju. Ovde smo napravili brend, znamo šta treba da radimo, pa nije bio problem da sve to prenesemo u Nemačku. Već prve godine dobili smo priznanje IF Communication Design Award za najbolje dizajniran štand na sajmu uz činjenicu da imamo kompletan proizvodni program koji se tamo traži, što je naredne godine doprinelo da imamo centralnu poziciju u glavnoj hali sajma. To mesto se ne može platiti novcem i upravo je ova nagrada lep primer značaja dizajna“.

Uzimajući u obzir okolnosti u kojima domaće institucije rade, u kompaniji BUCK su zadovoljni dosadašnjom podrškom. Pored sredstava koje je obezbedila SIEPA, kompanija BUCK je koristila i podsticajna sredstva Nacionalne agencije za regionalni razvoj i sredstva za inovativnost, kao i sredstva Ministarstva ekonomije, za razvoj novog proizvoda. Nedavno su odobrena i sredstva Nacionalne agencije za regionalni razvoj za nabavku specijalizovanog softvera. Dobijene nagrade potvrđuju da su takva ulaganja i najbolji način promovisanja Srbije na svakom tržištu. „Stalno smo u kontaktu sa institucijama, znamo gde da gledamo, dobro smo informisani i to je ključ našeg uspeha“.

Gospodin Darko Budeč, prvi je dobitnik nagrade Ernst & Young Preduzetnik godine u Srbiji. Sledeće godine u Monte Karlu predstavljaće Srbiju na izboru za Svetskog preduzetnika godine.

„Stalno smo u kontaktu sa institucijama, znamo gde da gledamo, dobro smo informisani i to je ključ našeg uspeha“.

26 EXPORTER

IZAZOVI BIZNISA

MATEJA MILENKOVIĆ INUMARU

EKSPANZIJA NA MEĐUNARODNOM TRŽIŠTU UZISO SERTIFIKATE BUDUĆNOSTI

27DECEMBAR 2012.

Izlazak srpskog proizvoda ili usluga van zemlje danas je skoro nezamisliv ukoliko preduzeće ne

poseduje sertifikaciju prema ISO 9001, međunarodno priznatom standardu sistema menadžmenta kvalitetom (QMS). Standard ISO 9001 je najčešće korišćen međunarodni standard kojim je više od milion preduzeća širom sveta usaglasilo svoj način poslovanja. Jedna od glavnih prednosti ISO 9001 je njegova primenljivost na sve vrste poslovanja.

Ekspanzijom srpskih proizvoda na inostranom tržištu sve je više zahteva za drugim sertifikatima koje zahtevniji partneri traže već u fazi pre početka ozbiljnih pregovora oko novog poslovnog angažmana. Ukoliko je preduzeće u prehrambenoj industriji, zahteva se ISO 22000 - prvi međunarodni standard upravljanja bezbednošću hrane (Food safety management systems); kompanije u automobilskoj industriji koje žele da postanu deo najužeg kruga dobavljača poznatih brendova moraju posedovati ISO/TS 16949 – sertifikat upravljanja sistema menadžmenta kvaliteta za auto industriju; u drugim industrijama neophodni su standardi poput: ISO 14001(Sistem upravljanja zaštitom životne sredine), OHSAS 18001(Sistem upravljanja zaštitom zdravlja i bezbednošću na radu), ISO 27001(Sistem zaštite i bezbednosti informacija) i ostali.

Navedeni standardi povećavaju prepoznatljivost kvaliteta proizvoda i usluga kompanija na inostranom tržistu, podižu kvalitet poslovanja na visok nivo svakoj kompaniji. Ipak, kada pogledamo dole navedenu tabelu koja ukazuje na stepen uspešnosti poslovanja kompanije (s leva na desno), može se videti da implementacija pomenutih standarda stavlja tek u drugu kategoriju – proaktivnih preduzeća.

Šta treba učiniti da biste preduzeće podigli na nivo uspešnih, peta kategorija u ovoj tabeli?Odgovor na ovo pitanje može se naći u uspešnom upravljanju fizičkim (osnovnim) sredstvima organizacije (Asset management).

Godine 2004. britanski „Institute of Asset Management“ u saradnji sa „British Standards Institution“ objavio je PAS 55 - prvu javno dostupnu specifikaciju za upravljanje fizičkim sredstvima organizacije. Osnovna sredstva (OS) jednog preduzeća jesu materijalna i nematerijalna imovina, pribavljena da bi se uspešno obavljale poslovne aktivnosti u dužem vremenskom periodu.

Šta znači „Upravljanje osnovnim sredstvima?“ U okviru javno dostupne specifikacije PAS 55, upravljanje osnovnim sredstvima se definiše na sledeći način: „To su sistematske i koordinirane aktivnosti pomoću kojih organizacija optimalno i kontinuirano unapređuje svoja osnovna sredstva (OS) i sisteme OS, svoje aktivnosti, rizike i troškove tokom veka trajanja OS u cilju postizanja definisanog strateškog plana.“

PAS 55 specifikacija se pokazala kao veoma uspešna, koristila su je preduzeća iz oblasti saobraćaja, rudarstva, svih vidova proizvodnje. U toku 2008. godine izvršena je izmena specifikacije (PAS 55:2008), u čemu su učestvovali eksperti iz više od 50 velikih organizacija, iz 15 industrijskih grana, iz 10 zemalja. The International Standards Organisation (ISO) je prihvatila PAS 55:2008 kao osnovu za razvoj nove serije standard ISO 55000 (trenutno u fazi 30.60 - Committee stage).

ISO 55000

Za razliku od PAS 55, serije standarda ISO 55000 smatraju da nije dovoljno samo upravljanje OS, već i upravljanje 4 kategorije tipova sredstava, među kojima su - ljudski resursi, informaciona, finansijska i nematerijalna sredstva (reputacija, moral, intelektualna svojina itd.), a sve navedene kategorije predstavljaju osnovu strateškog planiranja u organizaciji.

PAS 55 specifikacija se pokazala kao veoma uspešna, koristila su je preduzeća iz oblasti saobraćaja, rudarstva,svih vidova proizvodnje.U toku 2008. godine izvršena je izmena specifikacije (PAS 55:2008), u čemu su učestvovali eksperti iz više od 50 velikih organizacija, iz 15 industrijskih grana, iz 10 zemalja. The International Standards Organisation (ISO) je prihvatila PAS 55:2008 kao osnovu za razvoj nove serije standarda ISO 55000 (trenutno u fazi 30.60 - Committee stage).

1 2 3 4 5Beginner Proactive Flexible Progressive Successful

• Focus on products

• Ad-hoc

• Results not predictable

• Improvement actions enforced by customers

• QMS implemented

• Corrective and preventive actions well organized

• Proces management implemented

• Predictable results

• Strategy focused on customers and some other stakeholders

• Balanced focus on all stakeholders

• Consistent positive results

• Continual improvement based on learning and sharing of knowledge

• Capability in place to keep good performance over the time and further develop in long term perspective

Tabela 1Stepen uspešnosti poslovanja

28 EXPORTER

Specifikacija/standard je primenljiv na organizacije svih veličina, od malih i srednjih preduzeća do multinacionalnih organizacija, kao i na svaku organizaciju koja želi da ustanovi sistem menadžmenta osnovnim sredstvima (OS) kako bi optimalno i održivo upravljala svojim fizičkim sredstvima tokom životnog ciklusa. Sama specifikacija, kao i standard čije se usvajanje očekuje početkom 2014. godine, u organizacijama se primenjuje tako da omogući usaglašenost sa politikom i strategijom menadžmenta OS, odnosno da omogući usaglašenost sa drugim sistemima menadžmenta. Sama struktura standarda se ne razlikuje mnogo od drugih menadžment sistema, tako da se zahteva postojanje politike upravljanja OS, definisane strategije, ciljeva, planova (kao i alternativnih planova), određivanje predstavnika rukovodstva sa stanovišta upravljanja OS i drugih zahteva. Posebna pažnja se posvećuje merenju performansi procesa održavanja.

Sa stanovišta održavanja postoji mnogo načina za merenje performansi. U Evropi 2007. godine dolazi do objavljivanja EN 15341, indikatora za održavanje ključnih performansi, koji daje 71 indikator merenja održavanja i raspoloživih performansi.

U tabeli 2 prikazani su spoljašnji i unutrašnji faktori koji utiču na performanse održavanja i zbog toga su definisane tri grupe ključnih pokazatelja. Spoljni faktori su promenljivi uslovi izvan kontrole organizacije.

Unutrašnji faktori su iz same organizacije, grupe, firme, fabrike, postrojenja van kontrole menadžmenta održavanja, ali unutar kontrole najvišeg rukovodstva. Kada se određuju performanse pokazatelja, važno je uzeti u obzir uticaj tih faktora kao preduslov da se izbegnu pogrešne procene i poređenje zbog nedostataka jedinstvenih uslova.

Faktori / grupe pokazateljaZa svaki od harmonizovanih indikatora postoji vodič koji opisuje:• Definiciju indikatora,• Cilj; performanse koje se mere,• Formulu, kao procenat ili odnos,• Definiciju komponenti, sa definicijama

sadržaja u denominaciji i nominaciji,• Primer izračunavanja indikatora.

Izračunavanje obezbeđuje primer komponenti koje su uključene ili isključene prilikom izračunavanja indikatora. Ovo je veoma koristan vodič za korisnika i olakšava razumevanje indikatora i njihovu primenu.

Uspešna preduzeća koja žele da unaprede svoja poslovanja bi trebalo u svakom trenutku da znaju: koja osnovna sredstva poseduju, gde se ona nalaze, da li se koriste, ko je zadužen za njih i sl. Nije retko da informacije o osnovnim sredstvima ostaju u senci informacija o finansijskim rezultatima preduzeća. Značaj ovog sertifikata skreće pažnju na potcenjenost stvarne vrednosti osnovnih sredstava, kao i na visok stepen njihove otpisanosti. Analizi osnovnih sredstava trebalo bi posvetiti mnogo više pažnje, jer bi na taj način menadžment preduzeća raspolagao bitnim informacijama koje bi ga podstakle na adekvatne poteze u domenu konsolidacije preduzeća.

Samo održavanje ne može da garantuje tražene performanse fizičke imovine. Samo zbir svih pet nabrojanih širih kategorija u radu, kojima treba da se upravlja kako bi se ostvario organizacioni strateški plan, mogu dovesti do optimalnih rezultata.Usvajanje standarda se očekuje u toku 2014. godine, do kada je preporuka svim organizacijama da kao pomoć u implementaciji koriste specifikaciju PAS 55 kako bi spremno dočekali očekivane zahteve korisnika sa stanovišta sertifikacije po ISO 55000.

Izvor: Dr Dejan Curović, Business Development Education & Project Manager, SGS BeogradMirko Gavrilović, Direktor sertifikacije, SGS Beograd

Uspešna preduzeća koja žele da unaprede svoja poslovanja bi trebalo u svakom trenutku da znaju:koja osnovna sredstva poseduju,gde se ona nalaze,da li se koriste iko je zadužen za njih.

Grupepokazatelja

Indikatorski nivoiNivo 1 Nivo 2 Nivo 3

Spoljni uticajnifaktori

Ekonomskipokazatelji

E1 E2 E3E4E5 E6

E7 E8 E9 E10E11 E12 E13 E14

E15 E16 E17E18 E19 E20E21 E22 E23E24

Lokacija,okruženje

Tehničkipokazatelji

T1 T2 T3T4 T5

T6 T7 T8 T9 T10 T11T12 T13 T14T15 T16 T17T18 T19 T20T21

Unutrašnjiuticajni faktori

Organizacionipokazatelji

O1 O2 O3O4 O5 O6O7 O8

O9 O10 O11 O12 O13O14 O15 O16O17 O18 O19O20 O21 O22O23 O24 O25O26

Tabela 2Faktori koji utiču na performanse održavanja

30 EXPORTER

SVET I MI

BRAZILNEOGRANIČENSPEKTARPOSLOVNIHMOGUĆNOSTI

GORAN LOLIĆMIRJANA ALEKSIĆ

PETU PO VELIČINI A NAJVEĆU I NAJMNOGOLJUDNIJU DRŽAVU U JUŽNOJ AMERICI, SAVEZNU REPUBLIKU BRAZIL, ČESTO NAZIVAJU I KONTINENT U KONTINENTU JER JE SPECIFIČNA I JEDINSTVENA PO MNOGO ČEMU. KAFA, FUDBAL, KARNEVAL, SAMBA, KAPUERA, PRVE SU ASOCIJACIJE NA BRAZIL KOJI SE DANAS UBRAJA U ŠESTU EKONOMSKU SILU SVETA.

Brazil je članica globalno sve značajnije grupacije BRIKS (Brazil, Rusija, Indija, Kina

i Južna Afrika). Osim toga Brazil je član južnoameričke carinske unije MERCOSUR, koja je još uvek relativno daleko od toga da postane zajedničko tržište, kao recimo Evropska Unija, iako postoji već dve decenije. Ekonomsko-političke tenzije između članica usporavaju evoluiranje ove unije u viši stupanj ekonomske integracije. Posledice poslednje globalne krize nisu mimoišle Brazil, ali privreda ove zemlje spada među prve koje su krenule putem oporavka. Projekcije MMF-a za 2013. su optimistične za Brazil. Predviđeni ekonomski rast je 4%, što je ujedno i prosečna očekivana vrednost za ceo region Latinske Amerike.Mogući rizici se uglavnom vezuju za nešto izraženiju inflaciju i eventualno usporenje privredne aktivnosti u Kini, važnom spoljnotrgovinskom partneru Brazila.

Raznoliki klimatski uslovi, redovne padavine, solarna energija i više od 90 miliona hektara plodnog zemljišta, omogućava da Brazil bude među vodećim poljoprivrednim zemljama na svetu.

Brazil se sve više okreće izvozu tehnološki sofisticiranih proizvoda i spajanju novih tehnologija sa poljoprivrednom proizvodnjom, za koju se predviđa rast od 40% u narednih 10 godina sa širenjem pozitivnih efekata na ostale sektore.

31DECEMBAR 2012.

Tržište đubriva se ocenjuje kao perspektivno u narednim godinama, imajući u vidu značaj izvoza poljoprivrednih proizvoda za ovu zemlju i očekivanog post-kriznog rasta brazilske privrede. Takođe, sve veći značaj ima i organska proizvodnja.Relativno nerazvijena infrastruktura, je problem koji iznose na površinu. Kopnena infrastruktura ne uspeva da prati dinamičan razvoj ove zemlje. Ovo se posebno odnosi na loš kvalitet puteva ali i sporu železnicu i pretrpane aerodrome. Brazil gotovo celokupnu spoljnu trgovinu realizuje preko pristaništa koja su od sredine devedesetih privatizovana i modernizovana. Međutim, birokratske procedure još uvek usporavaju funkcionisanje luka. Za potrebe daljeg razvoja, predstojećeg Svetskog kupa i Olimpijskih igara, brazilska vlada je sredinom 2012. godine donela dugoročan plan stimulisanja izgradnje saobraćajne infrastrukture. Reč je o proširenju važnih magistralnih pravaca, širenju železničke mreže, ali i unapređenju avio i vodenog saobraćaja. U pitanju su poslovi koji će zahtevati angažovanje velikog broja stranih kompanija iz sektora građevine i saobraćajne infrastrukture, među kojima bi mogle da se nađu i srpske kompanije.

Među važnijim brazilskim uvoznim artiklima možemo pronaći i auto-delove, koje čak i impozantna auto-industrija u ovoj zemlji ne može proizvesti u dovoljnoj meri za potrebe tržišta.Brazilska automobilska industrija je otpočela svoj razvoj davne 1925. kada je Chevrolett prvi put postavio svoju liniju. Danas sa blizu 3,5 miliona proizvedenih vozila, Brazil je daleko najveći proizvođač automobila u regionu i sedmi u svetu. Većina velikih globalnih igrača je prisutna na ovom tržištu: Fiat, Volkswagen, Ford, GM, Nissan, Toyota, MAN, Mitsubishi, Mercedes-Benz, Renault, Honda, Hyundai, kao i domaće kompanije poput Troller, Marcopolo S.A., Agrale, Randon S.A., Excalibur i dr. Inače, danas u Brazilu više ne postoje laka putnička vozila koja koriste čist benzin, već mešavinu sa bio-etanolom. Brazil je drugi svetski proizvođač ovog bio-goriva.

U Brazilu postoji podela na pet regiona između kojih postoje oštri kontrasti.Njih ne treba predstavljati kao problem inostranim dobavljačima, naprotiv, ova ekonomska, socijalna i kulturna raznolikost nudi širok spektar poslovnih mogućnosti.Gotovo čitava industrija smeštena je u tri grada i njihovoj okolini: Sao Paolo, Rio de Ženeiro i Belo Horizonte. Sao Paolo je grad sa najvećim brojem stanovnika, preko 11 miliona. Brazilija, glavni grad, tek je na četvrtom mestu po broju stanovnika i nije oduvek bila prestonica. Ideja da se glavni grad projektuje i smesti u centralni deo države datira iz 1891. godine. Brazilija je izgrađena za 41 mesec, a tada nije planirano da u njemu živi 2.500.000 stanovnika koliko ih ima danas.

Na čelu ove zemlje koja obećava je žena - Dilma Rusef. Ova „brazilska čelična dama“, kako je često nazivaju, prva je žena predsednica u Brazilu. Ipak, o politici nemojte govoriti sa svojim poslovnim partnerima u Brazilu, jer se ne smatra omiljenom temom za razgovor. Svaka kultura ima neki obrazac ponašanja koje ne treba uzimati zdravo za gotovo.Brazilci su ljubitelji dobrog humora i pre početka poslovnog razgovora vole da ćaskaju o drugim temama, ali vodite računa o čemu ćete pričati.Mnogi bi pomislili da je fudbal omiljena tema sa Brazilcima, ali ukoliko niste dobar poznavalac ovog sporta nemojte se upuštati u konverzaciju na tu temu. Uvek postoji mogućnost da sagovornik baš ne navija za tim koji ste upravo pohvalili. Izbegavajte teme kao što su karneval, samba, korupcija, favele i druge stvari koje su stereotipi za Brazil. Time ćete stvoriti sliku da o Brazilu znate zaista malo. Još nekoliko saveta: pokušajte da izbegnete poređenje Argentine i Brazila, nemojte zaboraviti da Rio de Ženeiro nije glavni grad Brazila, kao i to da Brazilci pričaju portugalski, a ne španski jezik. Kako Brazilci vole da znaju više o svom sagovorniku, nije loše da pričate o svojoj zemlji i kulturi, o vašoj poseti Brazilu, koje ste gradove videli, koje ste restorane posetili.

Brazil najviše uvozi iz Argentine, SAD, Holandije i Nemačka, dok su glavna izvozna tržišta Kina, SAD, Holandija, Japan, Argentina i Nemačka. Glavni izvozni proizvodi čine: transportna oprema, gvožđe, industrijske sirovine, soja, obuća, kafa, automobilski delovi i mašine. Iako je treći svetski izvoznik poljoprivrednih proizvoda, Brazil uvozi: beli luk, pasulj, pšenicu, ječam i kukuruz. Za uvoz, po kategorijama proizvoda, najvažniji su: hrana, piće, industrijski inputi, goriva, maziva i potrošna dobra.

32 EXPORTER

U društvu Brazilaca sačekajte da oni načine prvi korak u pozdravljanju. Uobičajno je da se muškarci pozdravljaju rukovanjem uz kontakt očima, dok je ljubljenje u obraz uobičajen pozdrav ukoliko se pozdravljaju dve žene ili muškarac i žena. Ipak, zapamtite da se u državama Rio de Ženeiro i Bahia ljube dva puta. U drugim državama Brazila, uključujući i Sao Paolo, poljubac je samo u desni obraz sagovornika i treba znati da to nije klasičan poljubac već više dodir obrazima. Svakako sačekajte da vaš sagovornik napravi prvi korak jer iako je to veoma neformalan gest, nije isključeno da ćete ga naći i u poslovnim krugovima. Nemojte se iznenaditi i što vaš sagovornik stoji veoma blizu vas prilikom razgovora, te pokušajte da ostanete smireni i ukoliko vas potapšu po leđima (muškarac muškarca), nemojte uzvraćati.

Obraćati se osobi po prezimenu nije uobičajna praksa, kao ni obraćanje sa „gospodine“ ili „gospođo“. Na poslovnim sastancima, u obraćanju se koriste imena, ali sačekajte da oni na taj način započnu konverzaciju.

Povedite računa i o oblačenju. Izbegavajte žutu i zelenu boju, jer one su ipak rezervisane za nacionalnu zastavu Brazila. Držite se tamnijih klasičnih odela, a žene bi trebalo da podignu kosu jer se puštena kosa ne smatra poslovnim gestom.

Brazilci nisu poznati po svojoj tačnosti i zbog toga ne treba zakazivati više sastanaka u jednom danu. Zakažite sastanke sa dovoljnim razmakom, jer su kašnjenja verovatna. Bez obzira na to, potrudite se da dođete na vreme. Razmeni vizitkarti se posvećuje posebna pažnja. Čak i ako ne rade u određenoj kompaniji, poseduju svoju vizit kartu, čijem dizajnu posvećuju pažnju.

Veoma slična našoj, postoji kultura ispijanja kafe. Sasvim je sigurno da ćete biti ponuđeni ovim napitkom, naravno, nemojte uskratiti ni svoje brazilske partnere „domaćom kafom“, ukoliko oni vas posete. Veliko iskustvo u Brazilu jeste probati i meso „Rodizio“ koje se odlično slaže uz koktel „Caipirinhia“ (kajpirinja), mešavinu šećera, limuna i popularnog brazilskog pića kašasa. Tipično brazilsko jelo je „Feijoada“ (fejžuada), napravljeno od pasulja i goveđeg ili svinjskog mesa.

Možemo zaključiti da su u komunikaciji Brazilci veoma prisni i poslovni odnos razvijaju sa ljudima, a ne kompanijama.Ukoliko Brazil posećujete poslovno, za vizu vam je osim pasoša neophodna rezervacija povratne karte, pozivno pismo poslovnog partnera iz Brazila, formular koji se uzima u ambasadi, fotografija, a takođe se plaća i konzularna taksa. Planirajte vreme odlaska imajući na umu da Brazil ima 11 državnih praznika i da svaki grad u Brazilu ima i svoj praznik. Osim ako ne želite da budete deo karnevala, vodite računa i o njegovom održavanju na proleće, u trajanju od nekoliko dana.

Državne institucije i kompanije obično rade od 8.30 do 17.30h (i kasnije), sa pauzom od sat vremena. Iako Brazil i Srbija imaju dobre međusobne političke odnose, poslovna saradnja između dve zemlje je veoma skromna. Rastuće potrebe ove perspektivne privrede ohrabruju da poslušamo savet popularnog brazilskog pisca, Paola Koelja:„Budite hrabri, preuzmite rizik. Ništa ne može da zameni iskustvo“.

•U društvu Brazilaca sačekajte da oni načine prvi korak u pozdravljanju.

•Obraćati se osobi po prezimenu nije uobičajna praksa, kao ni obraćanje sa „gospodine“ ili „gospođo“.

•Povedite računa i o oblačenju. Izbegavajte žutu i zelenu boju.

•Brazilci nisu poznati po svojoj tačnosti i zbog toga ne treba zakazivati više sastanaka u jednom danu.

•Veoma slična našoj, postoji kultura ispijanja kafe.

•Brazilci su u komunikaciji veoma prisni i poslovni odnos razvijaju sa ljudima, a ne kompanijama.

U poslednje dve decenije Brazil je otvoren za saradnju kada je u pitanju spoljnotrgovinska politika, više nego što je bio ranije. Ipak, pre izvoza u Brazil potrebno je dobro proučiti regulativu vezanu za konkretan izvozni proizvod, pre svega vrlo preciznu carinsku tarifu (NCM), kako bi se predupredili nesporazumi i plaćanje penala.U ovu svrhu se angažuje licencirani carinski posrednik.Na snazi je složeni stepenasti sistem carina koji može i više nego udvostručiti vrednost uvezene robe, kao što je recimo slučaj sa uvozom automobila. Svaki izvoznik mora biti registrovan kod Brazilskog sekretarijata za spoljnu trgovinu (Siscomex, koji vrši nadzor celokupnog izvoza i uvoza zemlje i izdaje licencu za uvoz u elektronskoj formi, koja je

za većinu dobara automatska, ali postoji i ne-automatska za posebne proizvode na koju se može čekati i mesecima). Uz nju je potrebna uvozna deklaracija za carinski postupak, kao i elektronski dokument, tzv. dokaz uvoza, kojim se dokazuje nacionalno poreklo uvezene robe. Pre slanja robe važno je posedovati sva relevantna dokumenta, jer u nekim slučajevima nije moguće uopšte istovariti robu na teritorijuBrazila. Uvoz usluga u Brazil ne zahteva Siscomex licencu, a u današnje vreme dobar deo je iz domena tzv. tehnoloških proizvoda (kao npr. software). Sve što se tretira kao transfer tehnologije ima povoljan carinski tretman. Inače, uvozne usluge podležu komplikovanom carinskom postupku, gde je u igri pet vrsta carina.

IZVOZNA PROCEDURA

34 EXPORTER

VODIČ ZA IZVOZU RUSIJU

PRIRUČNIK ZA IZVOZNIKE

RUSIJA, NAJVEĆA DRŽAVA NA SVETU, ZEMLJA U KOJOJ SUNCE NIKADA NE ZALAZI - KAD NA ZAPADU POČNE DA SE SMRKAVA, NA ISTOKU SVIĆE. SA OKO 143 MILIONA STANOVNIKA ONA JE ATRAKTIVNO TRŽIŠTE ZA MNOGE IZVOZNIKE ŠIROM SVETA. KOJE SU MOGUĆNOSTI NA TOM VELIKOM TRŽIŠTU ZA SRPSKE PRIVREDNIKE?

NATALIJA TERZIĆ

35DECEMBAR 2012.

Zahvaljujući Sporazumu o slobodnoj trgovini i bescarinskom izvozu srpske izvozne kompanije

su u velikoj prednosti. Po rečima izvoznika, najteže je pri prvom izvozu u Rusiju, ali ako se uloži dosta truda i naoruža strpljenjem, rezultati neće izostati.

Srbija ima potpisan Sporazum o slobodnoj trgovini sa Ruskom Federacijom još od 2000. godine i on predviđa oslobađanje od carine za većinu srpskih proizvoda. Lista proizvoda koji su izuzeti iz bescarinskog režima obuhvata proizvode kao što su: sirevi, beli šećer, penušavo vino, cigarete, pneumatici, tkanine od pamuka, motorna vozila. Formiranjem Carinske unije između Rusije, Belorusije i Kazahstana omogućen je izvoz iz Srbije pod režimom slobodne trgovine pod istim uslovima u sve tri zemlje.

Režim slobodne trgovine primenjuje se na robu koja zadovoljava kriterijume o poreklu robe. Potrebno je da roba bude dobijena u potpunosti u Srbiji ili da je prošla dovoljnu obradu/preradu tako da vrednost materijala stranog porekla upotrebljenih u procesu nije veća od 50% vrednosti robe koja se izvozi. Neće se smatrati dovoljnom obradom/preradom postupci očuvanja robe za vreme skladištenja ili prevoza, oblikovanje pošiljki, razvrstavanje, prepakivanje, pranje, čišćenje, bojenje, jednostavni postupci sastavljanja ili rastavljanja robe na delove i sl. Važi kumulacija porekla, što znači da će se smatrati da je roba poreklom iz Srbije ako je tamo dobijena, a upotrebljeni su materijali iz Srbije, Kazahstana, Belorusije i Rusije, pri čemu ti materijali ne moraju da prođu dovoljnu obradu/preradu.

Poreklo se dokazuje sertifikatom Forma ST-2 koji overava Uprava carine. Sertifikat se sačinjava i izdaje za jednu pošiljku robe i važi dvanaest meseci.Neophodno je da se roba izvozi na osnovu ugovora između rezidenata država strana ugovornica, da se podnese sertifikat o poreklu robe Forma ST-2 i da je zadovoljen uslov direktne isporuke.Za pošiljke male vrednosti čija carinska vrednost nije veća od 5.000 USA dolara nije potrebno podnošenje sertifikata radi dokazivanja porekla. Umesto toga izvoznik podnosi deklaraciju o poreklu robe. Za izvoz u Rusku Federaciju neophodan je sertifikat GOST-R kojim se potvrđuje kvalitet proizvoda prema ruskim standardima. GOST standardi odnose se na potrošačke proizvode, kao što su: hrana, kozmetika, igračke, proizvodi od tekstila, ali i na mehaničku i električnu robu i industrijsku opremu. Da li proizvod podleže obaveznoj ili dobrovoljnoj sertifikaciji, može se utvrditi preko tarifnog broja kojim je predstavljen svaki proizvod.

GOST-R važi samo na teritoriji Ruske Federacije, a ne i za Belorusiju i Kazahstan. Uvođenjem Jedinstvenog sertifikata o usaglašenosti sa tehničkim propisima Carinske unije sertifikat GOST-R biće postepeno zamenjen.

Jedinstveni sertifikat o usaglašenosti sa tehničkim propisima Carinske unije je dokument kojim nadležni organ za sertifikaciju utvrđuje usaglašenost proizvoda sa tehničkim propisima Carinske unije i koristi se na teritoriji zemalja članica Rusije, Belorusije i Kazahstana.

Za izvoz proizvoda životinjskog porekla objekat mora da ispunjava veterinarsko-sanitarne uslove u skladu sa propisima Republike Srbije, odnosno, da bude odobren ili registrovan za izvoz. Potrebno je da se primenjuju standardi Carinske unije, a kontrolu primene standarda obavlja Komisija veterinarskih inspektora Carinske unije, uz prethodnu proveru komisije Uprave za veterinu Srbije. Uprava za veterinu dostavlja dokumenta „Росељхознадзору“ Ruske Federacije radi provere i stavljanja na listu objekata za izvoz. Tek po objavljivanju objekta na listi za izvoz u Carinsku uniju može se otpočeti sa izvozom uz usaglašenu Međunarodnu veterinarsku potvrdu (sertifikat), koju izdaje nadležni veterinarski inspektor koji obavlja kontrolu u objektu.

Za proizvode koji ne spadaju pod slobodan carinski režim može se primeniti režim preferencijala koji predviđa carinu u visini od 75% osnovne carinske stope. Za korišćenje navedenog preferencijala neophodno je uverenje o poreklu “FORMA A” koje izdaje Privredna komora Srbije.Ulaskom Rusije u Svetsku trgovinsku organizaciju Srbija postaje manje konkurenta na ruskom tržištu. Međutim, iako su carinske stope za uvoz u Rusiju umanjene za izvoznike iz ostalih zemalja, bescarinski uvoz je još uvek prednost srpskih privrednika.

Da li proizvod podleže obaveznoj ili dobrovoljnoj sertifikaciji, može se utvrditi preko tarifnog broja kojim je predstavljen svaki proizvod.

• jedinstvena carinska isprava JCI - propisani obrazac koji se upotrebljava kao pismena deklaracija

•račun (faktura) i ostale trgovačke isprave na osnovu kojih je prijavljena carinska vrednost robe

• isprave potrebne za utvrđivanje preferencijalnog porekla robe

•paking lista•overen cenovnik•druge isprave u zavisnosti od proizvoda

koji se izvoze.

Carinski organ može zahtevati da se pri podnošenju deklaracije prilože prevozne isprave ili isprave u vezi sa prethodnim carinskim postupkom, a u slučaju tranzita, tranzitnu deklaraciju T1.

Kada se jedna vrsta robe podnosi u dve ili više pošiljaka može se zahtevati prilaganje popisa pošiljaka ili jednako vredne isprave u kojoj je naveden sadržaj pojedinačne pošiljke.

POTREBNA DOKUMENTA ZA IZVOZ:

36 EXPORTER

SIEPA VODIČ

MEĐUNARODNISAJMOVI GRAĐEVINEU ORGANIZACIJISIEPA-E

Svetska ekonomska kriza doprinela je da građevinska aktivnost u Srbiji drastično opadne, pa

domaće građevinske firme izlaz traže u osvajanju novih tržišta. Pored tržišta Rusije koje se uspešno oporavlja od krize, jednim delom zahvaljujući i dobijanju organizacije Svetskog prvenstva u fudbalu 2018. godine, našim građevincima je interesantno i tržište Poljske. Poljska je šesta zemlja po razvijenosti ekonomije u EU i sa preko 38 miliona stanovnika drugo je po veličini tržište u Centralnoj i Istočnoj Evropi, a takođe je jedina članica EU koja je izbegla recesiju usled ekonomske krize.

Kada su u pitanju nastupi na međunarodnim sajmovima građevine, SIEPA je ove godine nagrađena na sva tri sajma na kojima je imala nacionalne štandove i time u najboljem svetlu predstavila srpsku građevinsku industriju.

Za sledeću godinu, Agencija za strana ulaganja i promociju izvoza planira da organizuje i finansira nastup srpskih građevinskih kompanija na tri međunarodna sajma:

•BUDMA 2013, 29.01. do 01.02.2013. Poznanj, Poljska

•YugBuild 2013, 27.02. do 02.03.2013. Krasnodar, Ruska Federacija

•MosBuild 2013, 02-05.04.2013. Moskva, Ruska Federacija.

KATARINA MOMČILOVIĆ MATIĆ

37DECEMBAR 2012.

Sajam građevine u Poljskoj, BUDMA

SIEPA je ove godine po prvi put organizovala nastup osam srpskih kompanija na međunarodnom sajmu građevine BUDMA, koji se krajem januara održao u Poljskoj.Srpski proizvodi i usluge su izazvale veliko interesovanje posetilaca, ostvareno je preko 250 kontakata, a očekivani izvoz u prvoj fazi procenjen je na više od dva miliona evra. Uspešnom debiju doprinela je i dobro osmišljena marketing strategija, za koju je SIEPA bila i nagrađena. Građevinska industrija u Poljskoj je u stalnom porastu, a u narednom periodu se očekuju povećani izdaci za modernizaciju postojećih zgrada kako bi se zadovoljili kriterijumi EU koji se tiču energetske efikasnosti. Pored toga, država nudi atraktivne programe za podršku izgradnji, dok se iz fondova EU finansira obnavljanje i restauracija spomenika.

Privredna saradnja Srbije i Poljske, posebno robna razmena kao njen najznačajniji segment, beleži blago povećanje poslednjih godina. U 2009. godini ukupna bilateralna robna razmena iznosila je oko 250 miliona evra, dok je već 2010. godine taj iznos porastao na 400 miliona evra. Unapređenje ekonomske saradnje moguće je tražiti u sektorima građevine i građevinskog materijala, u poljoprivredi, energetici, metalnoj i elektroindustriji, hemijskoj industriji, kao i u IT sektoru. Upravo iz tog razloga, SIEPA će po drugi put da organizuje nacionalni štand na kome će se predstaviti osam srpskih građevinskih firmi.

Sa izložbenim prostorom od preko 60.000 metara kvadratnih, Poznanj predstavlja najznačajniji sajamski centar u celoj Poljskoj i spada u jedan od najvećih u tom delu Evrope. Sajam BUDMA 2013 izlagačima pruža mogućnost da se sastanu sa glavnim kupcima i investitorima iz građevinske industrije ovog dela Evrope. Sa brojem posetilaca od preko 50.000 iz 28 zemalja, sajam se pozicionirao kao lider u predstavljanju novih tehnoloških trendova širokom spektru kupaca.

Sajam građevine u Krasnodaru, YugBuild 2013

YugBuild je vodeći sajam građevine i arhitekture u južnom delu Rusije, održava se već 23 godine i predstavlja mesto gde se profesionalci iz branše upoznaju sa novim trendovima i dobavljačima.U 2012. godini SIEPA je prvi put učestvovala i organizovala nastup 9

srpskih kompanija, a za sledeću godinu, zbog atraktivnosti Zimskih olimpijskih igara u Sočiju prijavilo se 13 preduzeća.

Sajam građevine i enterijera u Moskvi, Mosbuild 2013

SIEPA će 2013. godine peti put organizovati učešće srpskih građevinskih kompanija na jednom od 5 vodećih sajmova iz ove industrije u svetu i najvećem u Rusiji i regionu. Do sada je 37 preduzeća predstavilo svoje proizvode i usluge, a za sledeću godinu prijavilo se 14 izlagača. Zahvaljujući odličnoj saradnji sa organizatorima sajma ITE Group iz Londona, štand Srbije će i sledeće godine biti u Forumu, najprometnijem paviljonu u kome pored nacionalnih grupa Nemačke i Belgije izlažu i vodeće građevinske firme, kao što su Bayer, Mapei, Ursa, Saint-Gobain.Srbija je ove godine četvrti put učestvovala i dobila nagradu u kategoriji „Reliable

Partner“, a izlagači nacionalnog štanda su ostvarili preko 500 kontakata. Od ovog broja skoro 20 odsto je označeno kao ozbiljni kontakti, a procenjeni izvoz u početnoj fazi je više od četiri miliona evra.Zbog priprema za Svetsko prvenstvo u fudbalu koje će se održati 2018. godine, u svih 13 gradova koji su predloženi za održavanje takmičenja predviđeni su veliki infrastrukturni projekti, a procenjeni budžet je već sada dupliran i u ovom trenutku iznosi 19 milijardi dolara. Više od 40% ukupnog budžeta će biti utrošeno na izgradnju i renoviranje stadiona. Očekuje se da će vrhunac investiranja biti u periodu od 2014. do 2018. godine. Građevinski radovi koji su vezani za Zimske olimpijske igre u Sočiju više su lokalnog karaktera, a projekti koji se tiču Svetskog prvenstva regionalnog karaktera i daleko su sveobuhvatniji, jer se očekuju ulaganja ne samo u sportske objekte već i u izgradnju puteva, železničkih stanica, aerodroma, hotela, restorana itd.

SibBuild - Building & Interiors Exhibition1. nedelja / 05. – 08. februara 2013.2. nedelja / 19. – 22. februara 2013.Novosibirsk, RusijaHala: International Exhibition Centre

YugBuild27. februara – 02. marta 2013.Krasnodar, RusijaHala: KrasnodarExpo

MosBuild - Building & Interiors 02. – 05. aprila 2013.Moskva, RusijaHala: Expocentre

MosBuild - Fenestration Prozori, stakla, vrata i automatizacija02. – 05. aprila 2013.Moskva, RusijaHala: VVC

MosBuild - Cersanex Kupatila, keramika,prirodni i veštački kamen16. – 19. aprila 2013.Moskva, RusijaHala: Expocentre

BalticBuild 16. – 18. septembra 2013.Sankt Peterburg, RusijaHala: Lenexpo

Yapi - Turkeybuild Istanbul 24. – 28. aprila 2013.Istanbul, TurskaHala: Tuyap Fair and Congress Center

KyivBuild20. februara – 22. februara 2013.Kijev, UkrajinaHala: International Exhibition Centre

KyivInteriors20. februara – 22. februara 2013.Kijev, UkrajinaHala: International Exhibition Centre

KazBuild Spring 13. – 15. marta 2013.Almati, KazahstanHala: Atakent Exhibition Centre

KazBuild03. – 06. septembra 2013.Almati, KazahstanHala: Atakent Exhibition Centre

BakuBuild23. – 26. oktobar 2013.Baku, AzerbejdžanHala: Expocentre

UzBuild26. februara – 01. marta 2013.Taškent, Uzbekistan Hala: Uzexpocenter

BishkekBuild27. – 29. aprila 2013.Biškek, KirgistanHala: Sport Palace

DelhiBuild12. – 14. septembra 2013.Nju Delhi, IndijaHala: Pragati Maidan

Sajmovi koje organizuje ITE Grupa u sektoru građevine:

38 EXPORTER

Intervju

Kornel Dziworski,

generalni direktor kompanije

Saint-Gobain Weber Srbija

Specijalizovani časopis o bojama i lakovima

Broj 47 Godina VIII Besplatan primerak

Tema

Stanje i perspektive

građevinske industrijeAktuelno

Rukovođenje ljudima

u vreme krize

Naslovna 47.indd 1

08/10/2010 15:15:09

Kornel Dziworski,

generalni direktor kompanije

Saint-Gobain Weber Srbija

Specijalizovani časopis o bojama i lakovima

Broj 47 Godina VIII Besplatan primerak

Tema

Stanje i perspektive

građevinske industrijeAktuelno

Rukovođenje ljudima

u vreme krize

Tema:Nestašice lekova

Intervju:Nenad Ognjenović,

generalni direktor Galenike

Propisi:

Proširenje prava privatnih lekaraAktuelno:Novi direktor RZZO-a FZZ:Dijabetes

Bebi kutak:Korektivna obuća

Časopis specijalizovan za apotekarstvowww.farmakon.rs

Časopis specijalizovan za apotekarstvowww.farmakon.rs

Broj 14 oktobar 2010

naslovna i uvodna rec.indd 1

09/10/2010 14:41:54

Bebi kutak:Korektivna obuća

TemaNiska otkupna

cena žita

Broj I, zima 2010

Reč domaćInaKako sam se obogatio

InteRvjuprof. dr miladin Ševarlić

R Radovaom ZIme

S V E Š T O D O B A R D O M A Ć I N V O L I D A Z N A

ISSN

Ruzveltova 48, 11000 Beogradtel/fax: +381 11 2458 140

+381 11 2459 411www.framemedia.biz

FRAME Media je regionalno izdavačko preduzeće koje se fokusira na B2B komunikacije, prvenstveno putem specijalizovanih časopisa, knjiga i veb sajtova.Naša izdanja su usmerena prema jasno određenim ciljnim grupama; našim čitaocima nudimo informativne i edukativne sadržaje koji im pomažu da unaprede sopstveni biznis i da uvek budu u toku sa tren-dovima na domaćem i internacionalnom tržištu.

FRAME MEDIA objavljuje pet specijalizovanih B2B časopisa

Caffe&Bar - časopis specijalizovan za ugostiteljstvo www.horecabar.com

Market - časopis specijalizovan za robu široke potrošnje i tržišna kretanjawww.market-srbija.com

Ton - časopis specijalizovan za boje i lakove

Farmakon - časopis specijalizovan za apotekarstvowww.farmakon.rs

Srpski seljak - časopis za poljoprivredu

Specijalizovani asopis za apotekarstvo

Broj I, zima 2010

KaLendatoKom

Vesti | Domaće aktuelnosti | Poslovanje | Preduzetništvo

Broj 52, mart/april 2010.

ČASOPIS SPECIJALIZOVAN ZA ROBU ŠIROKE POTROŠNJE I TRŽIŠNA KRETANJA

Naslovna 52.indd 1

16.03.2010 20:08:08

Vesti Vesti Vesti Vesti Vesti Vesti | | Domaće aktuelnosti

Domaće aktuelnosti

Broj 52, mart/april 2010.

Broj 52, mart/april 2010.

ČASOPIS SPECIJALIZOVAN ZA ROBU ŠIROKE POTROŠNJE I TRŽIŠNA KRETANJA

KOSMOMI

BUSINESS INFO GROUP

• Osmišljavanje i organizacija poslovnih konferencija, foruma, okruglih stolova

• Organizacija poslovnih skupova za klijente

• Specijalni dodatak „BIG BIZNIS“ u dnevnom listu Politika

• Godišnje edicije:

Lideri društvene odgovornosti, Strane direktne investicije u Srbiji, Banke i osiguranja u Srbiji

• Treninzi za javni nastup

• Medijski konsalting

• Foto sesije za kompanije i institucije

www.big.co.rs