SEMINARSKI RAD

IZ EVROPSKOG STANDARDA

INFORMATICKIH KOMPETENCIJA

TEMA : ECDL

Student:

Saša Vasić

177/2011

Vršac, 2013.

1

Profesor:

Danimir Mandić

Sadrzaj

Uvod……………………………………………………………………………….4

1. Modul 1……………………………………………………………………..4 1.1.Hardver………………………………………………………………...4 1.1.1.Glavni delovi….……………………………………………………..4 1.1.1.1.Procesor……………………………………….…………………..41.1.1.2.Rom…………………………………………………………….….4 1.1.1.3.Ram…………………………………………………………..……4 1.1.2.Periferni delovi………………………………………………………5 1.1.2.1.Tastatura….…..…………………………………………………...5 1.1.2.2.Mis………………………………………………………………….51.1.2.3.Monitor……………………………………………………………..5 1.1.3.Diskovi…………………………………………………………...…..5 1.2.Softver……………………………………………………………...….5 1.2.1.Operativni system…………………………………………………..5 1.2.2.Aplikativni system…………………………………………….…….6 1.3.Komunikacije………………………………………………………….6 1.3.1.Internet………………………………………………………...…….6 1.3.1.1.Karakteristike informatickog drustva………………………..….6 1.3.1.2.Antivirus…………………………………………………….……..7 1.4.Vrste racunara………………………………………………………..7

2. Modul 2………………………………………………………………...….7 2.1.Control panel……………………………………………………….…7 2.1.1.Hardwere and sound………………………………………………8 2.2.Fajl……………………………………………………………….…….8 2.2.1.Folder…………………………………………………………….….8 2.2.2.Ikona…………………………………………………………………8 2.3.Zip arhiva……………………………………………………………...9

2

2.3.1.Kompresovanje fajlova………………………………………….…9 2.4.Microsoft Word………………………………………………….…….9

3. Modul 3……………………………………………………………………10 3.1.Microsoft Word Meni File……………………………………………10 3.2.Stampanje teksta…………………………………………………….11 3.3.Kreiranje tabela………………………………………………………11

4. Modul 4……………………………………………………………………11 4.1.Microsoft Excel………………………………………………………11 4.2.Home………………………………………………………………....12 4.3.Kreiranje tabela………………………………………………………12

5. Modul 5……………………………………………………………………12 5.1.Upisivanje podataka u tabelu………………………………………12 5.2.Izmena podataka u celiji…………………………………………….13 5.3.Formatiranje celija…………………………………………………...13 5.4.Unosenje podataka…………………………………………….…....13

6. Modul 6……………………………………………………………………14 6.1.Power Point…………………………………………………………..14 6.2.Ubacivanje grafikona………………………………………………..14

7. Modul 7……………………………………………………………………15 7.1.Internet………………………………………………………………..15 7.1.1.WWW……………………………………………………………….16 7.2. Komunikacija……………………………………………………..…16

Literatura……………………………………………………………………..17

3

UVOD

Računari postaju jedno od najvažnijih sredstava globalizacije savremenog društva. Oni su pretpostavka masovnog širenja i upotrebe interneta. Polako ali sigurno postaju nezamenjivi deo domaćinstva i personalnog inventara svakog čoveka na planeti bez obzira na starosnu, obrazovnu ili geografsku pripadnost.

1. MODUL 1

Računari se sastoje od  Hardware (Hardver) i Software (Softver).

1.1. Najprostija definicija hardvera je da je on sve što je opipljivo na računaru. Na engleskom reč hardver znači tvrdotvorina, tj. tvrde stvari (hard=tvrdo).

Hardver je  sva računarska oprema ona moze biti glavna I periferna.

1.1.1. Glavni delovi

1.1.1.1. Procesor (Central Processing Unit ili skraceno CPU) je osnovna jedinica u kojoj se vrse sve operacije, tj upravljenje racunarom. Povezan je sa svim delovima racunara. Sve sto se odigrava kontrolise processor, na osnovu zahteva korisnika. Brzina procesora je njegova karakteristika, izrazava se Hz ili Gz.

1.1.1.2. Rom memorija (Read Only Memory ili ROM) to je specijalni čip koji sadrzi softwer koje se moze čitati a ne prepisati. ROM povezuje CPU sa ostalim delovima racunara. ROM-BIOS sadrzi Read Only softwer. Često network i video kartice sadrze ROM čipove.

1.1.1.3. RAM memorija (Random Access Memory ili RAM) je komponenta u koju se učitava operativni sistem kad upalite kompjuter i mesto u koje se kopiraju vase aplikacije kad ih pokrenete (kao sto su Word i Excel). RAM

4

cuva samo trenutne podatke. Sto vise rama u kompjuteru on će brze i bolje izvrsavati vase zadatke.

1.1.2. Periferni delovi

1.1.2.1. Tastatura cine je tri celine, alfanurericka numericka I kursorska, tj. Slova, brojevi I za kretanje.

1.1.2.2. Mis ima ulogu kursorske povrsine, sluzi za kretanje.

1.1.2.3. Monitor omogucava prikaz sadrzaja koji se nalaze u racunaru.

1.1.3. Diskovi

Opsti naziv za sve uredjaje koji cuvaju informacije. Hard disk kao najbitniji, jer bez njega racunar nemoze da radi. A tu su I CD-ovi, DVD, Blu-ray, USB flesh, eksterni hardovi. Svi diskovi su prenosivi I tako se informacije mogu prenositi na druge racunare.

1.2. Nizovi operacionih instrukcija (koji se zovu programima) koji upravljaju kompjuterskom obradom informacija i kontrolišu je zovu se softver. Softver (software) su svi programi i naredbe koji omogućavaju radračunara. On upravlja računarm. Njime pokrećemo i prekidamo radračunara. U širem smislu u softver pripadaju i svi projektantskorazvojnialati za izgradnju informacijskih sistema.

Najtačnija definicija softvera je : Sveobuhvatni zbir informatičkih programa, procesa, pravila, dokumentacije i datotekama u vezi, koji čine deo operacija jednog informatičkog sistema.

Softver obuhvata: Sistemski  softver, kao što je operativni sistem, koji kontroliše I podržava funkcije kompjuterskog sistema. Aplikativni  softver koji se sastoji iz programa koji upravljaju konkretnim poslovima obrade podataka.

1.2.1. Operativni system

Operativni sistem kao sto je (Microsoft Windows) se automatski učitava kad upalite kompjuter, sluzi kao veza između vas i kompjutera, za njega

5

mozemo reći da je menadzer kompjutera.Operativni sistem vam omogućava da koristite napredne opcije modernih kompjutera bez potrebe da učite kako radi hardver. Kompjuter radi tako sto koristi binarne (Binary) signale (npr, 1s i 0s). Operativni system zanči da ne morate direktno raditi sa binarnom aritmetikom, koristeći Windows znači da ne morate brinuti kako kompjuter radi. Vi ne morate biti stručnjak za komojuter, vi se mozete samo skoncentrisati na kompjuter kao alatku koja će vam pomoći da brze uradite posao i sa manje truda.

1.2.2. Aplikativni system

Aplikativni program je tip programa koji koristite kad se učita operativni sistem

Oblasti primene aplikativnih softvera:  Baze podataka (Access, ORACLE, SQL, dBASE, FoxPro…), Inženjerstvo (AutoCAD, Matlab, …)

Obrada teksta i stono izdavaštvo (Word, …) . Tablični proračuni (Excel, Lotus,…)

Obrada grafike (Corel, PhotoShop,…) . MultimediaInternet aplikacije.

1.3. Komunikacije

Racunari su medjusobno povezani, ranije je ta povezanost bila u ogranicenim uslovima. Racunari komuniciraju preko mreznih kartica sada sve vise putem internet.

1.3.1.Internet je stvorio veliku ekspanziju komunikacija, tj. masovni prenos informacija medju racunarima. Indirektno povezuje korisnike. Grupe racunara I pojedinacni racunarise povezuje u integriane sisteme, tako dolazimo do pojma INFORMATICKO DUSTVO.

1.3.1.1 Karakteristike informatickog drustva su: brzina razmena informacija, visoki saznajni nivo, tacnost I istinitost I adekvatna reakcija na primljene informacije. Informacije koje se plasiraju nisu uvek istinite I mogu biti upotrebljene u nehumane svrhe I nedolicne. Dostupnost veceg broja izvora informacija moze posluziti kao provera tacnosti informacija.

6

1.3.1.2 Antivirus je ustvari program napravljen da identificira i ukloni maliciozni kod iz odredjenog fajla, glavni princip rada anti-virusa je da identificira viruse pomocu baze podataka u kojoj se nalaze podatci o svakom virusu koji je otkriven na internetu. Baza podataka svakog anti-virusa se sastoji iz potpisa (signatures).

Signature jednog virusa se sastoji iz 3-5 linija koda tog virusa, npr ako neki virus sadrzi kod (@echo off,@echo Hello ili recimo shutdown -f) i ako se signature tog virusa sastoji iz te tri linije koda, anti-virus javlja korisniku da je identificirao virus i predlozi obicno tri opcije: dezinfekcija, brisanje,ili ignoriranje.

Sto vise potpisa to je antivirus bolji. Redovno azurniranje svog legalnog antivirusa i to iskljucivo preko dana, imajuci sve ovo u vidu nemojmo zaboraviti da virusi imaju svoje agente (pomocne programe i procese) koji sprecavaju instalaciju/azuriranje anti-virus programa nakon infekcije

1.4. Racunari su razlicitih dimenzija, stoni racunari (desktop) oni se tesko prenose I sadrze vise delova, za razliku od lako prenosivih LAPTOP racunara kod kojih su periferni uredjaji integrisani. Takodje NETBOOK racunari koji su slicni LAPTOP-ovima, ali jos manjih dimenzija sa jacom baterijom. I onda PALMTOP racunari veroma slicni mobilnom telefonu kao element kojim se zapocinje I zavrsava se GOBALIZACIJA nase planete.

2. MODUL 2

2.1. Control Panel . Za rad na hardveru neophodno je poznavati programske osnove Windowsa.

7

Podešavanje sistema vrši se izborom pojma {Start}~{Control Panel}, pri čemu se otvori prozor čiji izgled zavisi od verzije operativnog sistema koji koristite.Prozor sadrži skup opisa koji vode do pojedinih aplikacija i čarobnjaka za razna podešavanja operativnog sistema, ali i rada pojedinih komponenti računara.Slika je mapirana te svaki kvadrat koji okružuje prikazanu ikonu predstavlja vezu prema stranicama s pripadajućim opisima prema izabranoj ikoni.

2.1.1. (Hardware and Sound) i dobićemo osnovne postavke računara. Kod nekih drugih  verzija poziv za pregledom i podešavanjem hardvera računara dobija se drukčije (npr. kod XP je to ControlPanel-System-Hardware-...). 2.2. Fajl (datoteka) je skup podataka kojem je dodeljeno neko ime. Struktura podataka je nebitna i ne mora postojati. Tehnički gledano, ni podaci ne moraju postojati, jer je fajl može imati veličinu nula, što fajl svodi na jedan zapis u tabelu fajl sistema. Fajl je takođe i osnovna i nedeljiva organizaciona i funkcionalna jedinica u fajl sistemu (znači, operacije u fajl sistemu se mogu vršiti isključivo nad celim fajlom, a najmanja jedinica nad kojom se mogu vršiti je jedan fajl). Fajlovi se mogu klasifikovati na osnovu sadržaja i namene, ali sa tačke gledišta fajl sistema, svi su ravnopravni.

2.2.1.Folder (direktorijum) je skup fajlova kojem je dodeljeno neko ime. Tehnički, folder predstavlja posebnu vrstu fajla, odnosno zapisa u fajla sistemu, koja pokazuje na fajlove koji pripadaju folderu. Jedan folder može sadržati više fajlova, kao i drugih foldera (podfoldera, poddirektorijuma) i može biti smešten u drugi folder (parent folder, naddirektorijum). Početni (root) folder fajl sistema ne može subfolder, iako se može pridružiti većem fajl sisemu. Folderi obrazuju "drvo" fajl sistema.

Posebni folderi su:"." - trenutni folder".." - parent"\" - root folder, početak fajl sistema (u operativnim sistemima rađenim po uzoru na Unix, koristi se "/")

8

2.2.2. Ikona je grafička oznaka objekta fajl sistema (fajla ili foldera). Sa stanovišta korisničkog interfejsa, ikona je grafički deo komponente interfejsa. Tehnički, ikona je slika malih dmenzija smeštena u fajl.

2.3. Zip arhiva je visoko-kompresovan fajl koji se koristi da bi dokumenti (slike, tekst, video, programi...) zauzimali što manje mesta i da bi bili lakši (manji) za slanje preko Interneta ili preuzimanje sa njega. U zip arhivi može da se nalazi jedan ili više (praktično neograničen broj) fajlova.

Desnim klikom tastera miša na fajl, i izaberemo Extract All. Pokrenuće se čarobnjak (Wizard) koji nas vodi kroz proces otpakivanja zip arhive. Klik na Next, i kad se pojavi ovakav prozor, kliknemo ponovo na Next. Čekiramo (potvrdimo) Show extracted files i kliknemo na Finish.

 2.3.1.Vise fajlova mogu da se spakuju u neku od pak ekstenzija, kao sto su RAR, ZIP i td. Najcesce koriscena metoda je RAR. Ima vise nacina kako da se spakuju neki fajlovi u RAR.

Total Commander - obelezite fajlove koje pakujete na jednoj strani, a na drugoj strani Total Commandera izberete gde smestate taj RAR fajl. Sada ove obelezene fajlove pakujete tako sto u padajucem meniju Commandera izberete opciju pakovanja (Compres), ukucate kako ce se taj spakovani fajl zvati i OK.

2.4. Microsoft WORD

Prvenstveno namenjen tekstu. Omogucava kreiranje tablica I grafikona, jednostavnu obradu crteza I slika primenu zvuka, primenu internet sadrzaja. Koristi tehniku WYSIWYG (To sto je na ekranu to je to je I pripodi)

Kada dva puta kliknete na ikonu Worda otvoriće se program.

U prostoru za unos teksta blinkaće uspravna crta (slična velikom slovu I). Ta crta se naziva indikator unosa teksta.Ako (i kad) pritisnete neko (slovo npr. a) ono će se pojaviti, a indikator će se pomjeriti ulijevo. U gornjem lijevom uglu prostora za unos teksta imaćete nešto slično ovome:

9

Dakle ne može biti jednostavnije.Pritisnete slovo i ono se pojavi na ekranu. Prostije od stare pisaće mašine.Kad  dođete do kraja reda automatski prelazite u idući.

Kartica Home (1) predstavlja osnovnu opciju Worda (verzija 2007) i u ovoj fazi nemojte birati ni jednu drugu. Ukoliko slučajno izaberete neku drugu (Insert. PageLayout... ) nemojte se zbunjivati kliknite i ponovo se vratite na osnovni izgled. Indikacija da je aktivan Home je to što je kartica svjetlija i viša.Znači u početku uvijek samo HomeIzbor oblika slova vrši se izborom fonta.Fontovi se biraju iz ponude - menija 2 klikom na trokutić pored ranije izabranog fonta (na slici Colibri).Klikom na trokut dobija se tzv. padajući meni, kao na slici ispod. Klikom na ime fonta promjenićete raniji font. Kompletnu ponudu možete dobiti tako što mišom pomjerite klizač (scrol bar) do kraja liste i izaberete neki od fontova koji Vam se sviđa.Izbor veličine fontaVeličina fonta se bira iz ponude - menija 3 klikom na trokutić pored ranije izabrane veličine (na slici 11).Klikom na trokut dobija se tzv. padajući meni. Poravnanje se odnosi na paragraf. Paragraf je dio teksta koji smo odvojili Enterom - prelaskom u novi red.Izbor paragrafa vrši se tako da se pozicioniramo unutar njega.

3. MODUL 3

3.1. Microsoft WORD Meni FILE

Komandni meni za rad sa datotekama dobijamo aktivacijom gornjeg menija falj (Flie)(U novom wordu je File zamenjen dugmeton Office Button), u padajucem meniji se nalaze sledece opcije:

-New- opcija koja sluzi za unos novog teksta.-Open- opcija koja sluzi za otvaranje teksta koji je vec sacuvan na racunaru.

10

-Close- opcija koja sluzi za zatvaranje teksta prikazanog na ekranu.

-Save- opcija cuvanja ili presnimavanja vec snimljenog teksta.

-Save As- opcija koja sluzi da se tekst prvi put sacuva ili da se sacuva pod nekim drugim imenom.

-Print- opcija koja sluzi za stampanje teksta.

-Prit Preview- opcija za prikaz teksta pripremljenog za stampu.

-Exit- opcija za izlazak iz teksta ili procesora.

3.2. Stampanje teksta (CTRLP)

Atktiviranje padajuceg menija FILE, izborom opcije PRINT, pojavljuje se dodatni prozor koji sadrzi opcije za izbor broja kopija za stampu, stampanje komletnog teksta All ili odredjenih strana u tekstu –From-To-, izbor vrste stampaca.

3.3. Kreiranje tabela

Meni gornjem delu ekrana Table (ALTA), tabela se ubacuje klikom na Insert Table, unosese se podaci tebele. Kreiranje linija tabele: selektuje se gornje levo polje tabele (SHIFT I strelice na tastaturi) oznaci se tabela. Meni FORMAT opcija Border and Shading. Opcijom GRID kreiraju se unutrasnje I spoljne linije tabele. Sencenje tabele se takodje nalazi u opcijama Border and Shading list Shading, tabom se odredjuje intenzitet sencenja.

4. MODUL 4

4.1. Microsoft Excel služi za izradu tabelarnih proračuna pomoćukojih se, analizom brojeva i podataka, prezentuje računovodstvenoi finansijsko poslovanje jedne firme. Tabelarni proračun (spreadsheet) je proračun koji organizuje tekstualne i brojevne podatke u redove i kolone i pomoću formula i funkcija vrši njihovu analizu. Pomoću seta alata koje on poseduje možete da kreirate bilo koji tip tabelarnih proračuna, od običnog sabiranja, pregleda prodaje do obračuna amortizacije i planiranja budžeta. Svi ovi proračuni mogu biti prikazani i u obliku dijagrama i ukrašeni dodavanjem grafičkih objekata i slika.

11

4.2. Home meni je otvoren, prema podrzumevanom podešavanju, kada pokrenete Excel. U okviru njega se nalaze komande za rad sa Clipboardom, Fontom, poravnanjem, brojevima, stilovima ćelija i tabela,za dodavanje i brisanje ćelija, redova i kolona i komande za izmenu, sortiranje i pretragu podataka.

4.3. Kreiranje tabele

Otvaranje nove tabeleMeni File opcija New. Otvara se nova fascikla sa tabelama koja ima naziv Bookl ili Book2 (ako je već prethodno otvorena tabela Book2). U fascikli je startno sadržano 16 listova sa tabelama. Odsada če se umesto naziva fascikla sa tabelama upotrebljavati samo tabela.

5. MODUL 5

5.1. Upisivanje podataka u tabelu

Prilikom kreiranja tabele mi u nju unosimo tri vrste podataka. To su tekstualne labele (krace labele), brojne vrednosti i formule. Labele se koriste za kreiranje naslova tabela, imena redova i/ili kolona, i u dokumentacionom delu tabele. Brojne vrednosti predstavljaju, kako im i samo ime kaže, numeričke vrednosti. Formule su kombinacije matematičkih funkcija koje operišu nad brojnim vrednostima. ,.

Unošenje podataka: Na određenu čeliju odnosno poziciju u prozoru radne oblasti dovedemo kurzor miša, i kliknemo levi taster miša. Na ulaznoj liniji se pokazuje početni kurzor. Zatim ukucamo ili labelu ili brojnu vrednost ili celu formulu. Na kraju, da bismo potvrdili uneseni podatak pritisnemo taster Enter. U datoj ćeliji se pojavljuju uneseni podaci. Da bismo konkretno pokazali prethodno navedeno, dovedimo kurzor miša na poziciju B3. Kada ga dovedemo na tu poziciju pritisnimo levi taster miša. Unesimo sledeći

12

tekst Kvartalni proračun kao naslov tabele. Pritisnimo taster Enter. Na poziciji B3 pojavljuje se unesena labela.

Proces unošenja podatakaSacuvati tabelu pod novim imenom, ili pod postojećim imenom. Meni File opcija Save As.

5.2. Izmena podataka u ćeliji

Označite ćeliju duplim klikom na nju (ili pritiskom na F2) i počnite da kucate ili menjate sadržaj na način uobičajen za Windows tekst editore. Kada završite, pritisnite Enter (prihvatanje) ili Esc (odustajanje od izmena). Excel pruža čak i mogućnost provere ispravnosti kucanja (spel checking), što podseća na programe za obradu teksta ali je ograničeno na engleski jezik.

5.3. Formatiranje ćelija

Numeričke vrednosti predstavljaju novčane iznose, kamatnu stopu, procenat, datum ili nešto deseto. Da bi svakome vec va prvi pogled bilo jasno o čemu se radi, treba da koristite odgovarajuče formate, pomoču kojih će sve srodne vrednosti izgledati na isti način. Excel nudi velike mogućnosti definisanja kao i neke ugraDene (najčešče korišćene) formate. Primeri su prikazani u tabeli 4. Formati su sastavljeni od znakova čije je značenje dato u tabeli. Postoje jos neki formati za preciznija podešavanja, kao i za uslovna prikazivanja i izbor boje sadržaja ćelije, kako bi se recimo, na prvi pogled videlo ko nije ispunio normu.

5.4. Unošenje formata

Označite oblast čelija za koji želite isti način prikaza, a onda iz menija format izaberite Cells ili samo pritisnite Ctrl+1 na tastaturu. Pojavljuje se dijalog za formatiranje. Kliknite na tab Number; sa leve strane su kategorije (Categori), gde birate koju vrstu formata želite da koristite. Zatim u polju Type kliknite na onaj koji najbliže odgovara vašim potrebama; prikazuje se i primer njegovog efekta (Sample). Ako je potrebna neka izmena, za kategoriju birate Custom i u Type isti birate sličan format koji onda

13

prepravite u ono što vam je potrebno. Novi format če, posle pritiska na OK, biti memorisan, tako da će te ga kasnije primenjivati bez ponovnog kucanja. Kad postanete dovoljno familijami sa znacima za formatiranje, najlakše je odmah po otvaranju dijaloga uneti ono što se želi u polje Type i time preskočiti traženje po kategorijama. Treba obratiti pažnju i na format za valutu (Currency) koji, ako se navede samo taraba, dodaje i oznaku navedenu u kontrolnom panelu samog Windows-a - ako tamo piše DIN ili YUD, taj če se tekst i pojavljivati. Na tasterskom meniju za formatiranje se nalazi nekoliko predefinisanih formata koji se mogu dobiti jednim klikom miša.

6. MODUL 6

Za kreiranje prezentacija koriste se aplikacije Harward Graphics, Power Point…

6.1. Nakon aktiviranja PowerPoint programa koristimo sledece opcije:Curent presentation Format – otvaranje I formatizovanje trenutne prezentacije.Blank presentation (Prazna prezentacija) - kreiranje nove prezentacije, otvara se novi prozor koji nudi neku od gotovih ideja prezentacije.Odabirom zeljenog dizajna I dvostrukim klikom na levi taster misa definise se dizajn svakog slajda.

Slajd cine odredjene ciline u koje se moze uneti naslov, tekst, slika, animacije.

Meni INSERT sadrzi unos Clip Art-a, Pictures, Tabele, grafikona, Object.

Meni VIEW opcija SLIDE SHOW omogucava definisanje vremensko trajanje svakog slajda, kao I nacin pojavljivanja svakog slajda opcijom Transition Effects.

14

6.2. Postavite pokazivač miša – kurzor, na mesto gde hoćete da ubacite grafikon.

Pozovite padajući meni Insert > Chart da bi dobili prozor osnovnog grafikona – šablona, koji se može menjati prema vašim potrebama. Izmene ćemo vršiti u izvoru podataka koji je takođe dat u posebnom prozoru.

Kliknite desnim tasterom miša na grafikon i izaberite opciju “Chart Type…”. Ovom opcijom dobijate novi dijalog prozor u kome birate tip grafika koji će se prikazati. Kliknite na neki tip u polju “Chart Type”, a zatim kliknite podtip određenog tipa grafikona, u desnom polju “Char sub-type”. Na kraju kliknite OK.

Ako ponovo kliknete desnim tasterom na grafik i izaberete opciju “Chart Options” dobićete mogućnost dodatnog podešavanja grafikona. Na prvoj kartici “Titles” možete dodati i menjati naslove samog grafikona i pojednih osa. Na kartici “Legend” podešavate da li će se prikazivati legenda i gde. I na trećoj kartici “Data Labels” podešavate da li će se prikazati oznake podataka i na koji način. Na kraju kliknite OK.

Sada možete da potpuno formatirate grafikon, podesite: fontove prikaza, boje, pozadinu i dr.

7. MODUL 7

7.1. Pre svega, pojam internet znači mreža unutar mreže, ili internkonekcija između više računara. Internet je globalna mreža mreža. Strukturno postoje male mreže koje se međusobno vezuju, i time čine ovu strukturu. Internet se sve više naziva globalnom mrežom informacija (velika internacionalna-globalna baza podataka). Broj računara na internetu se trenutno procenjuje na oko 150.000.000. Količina informacija koju ti serveri poseduju je ogromna, i teško je proceniti i prikazati realno kolika je ona zaista.

Ključni termini interneta su : komunikacija, brzina, kvalitet, niska cena, mali troškovi.

15

Internet je mesto prikupljanja i razmene informacija, globalno tržiste na kojem firme prezentuju svoje proizvode i usluge milionima korisnika interneta.

7.1.1.WWW nudi mogucnost multimedijalne prezentacije, integracije ostalih internet servisa (e-mail, ftp, chat...), brz pristup velikoj količini podataka, sniženje troškova arhiviranja dokumentacije i ostalog papirnog materijala. Prednosti WWW-a su ogromne. Elektronska forma dokumentacije je daleko praktičnija od papirne, lakša je izrada dokumentacije, plasiranje na tržište je jednostavno, ažuriranje strana moguće je automatizovati u svakom pogledu.

7.2. Na internet su konektovani gotovo svi, od obrazovanih, istraživačkih institucija do raznih komercijalnih organicacija, kao i vojnih i državnih informativnih servera. Sve te organicacije pružaju velike količine informacija koje su dostupne svim korisnicima interneta 24 časa dnevno, 365 dana u godini. Internet vam omogućava da bilo gde se nalazili pristupite informaciji koja vam je potrebna bilo gde u svetu.

7.2.1.Elektronska pošta ili skraćeno e-mail omogućuje vam da vaše pismo stigne na svoje odredište bilo gde u svetu za nešto manje od nekoliko minuta. Prednosti e-maila su takođe mogućnost da zajedno sa tekstualnom porukom pošaljete i bilo koji fajl (datoteku) sa vašeg računara. Fajl može biti npr. digitalna slika, dokument iz bilo kog programa, zvučni zapis (mp3, wav, ra...) ili jednostvano kratak video materijal.

7.2.2. Možete prenositi sve vrste datoteka ili ostaviti datoteke da ih preuzme vaš prijatelj ili poslovni partner putem FTP servisa. FTP je skraćenica za File Transfer Protocol, a označava servis za distribuciju datoteka na internetu.

7.2.3. IRC (skracenica od Internet Relaz Chat), ICQ messenger service (program za slanje kratkih tekstualnih proruka, nešto poput internet pejdžera, skracenica ICQ = i seek you).

16

LITERATURA:

1. Danimir Mandic/Miroslava Ristic EVROPSKI STANDARD INFORMATICKIH KOMPETENCIJA, Beograd, 2011.

2. Drago Brankovic/Danimr Mandic METODIKA INFORMATICKOG OBRAZOVANJA SA OSNOVIMA INFORMATIKE, Banja Luka, 2003.3. Predrag Prtljaga INFORMATICKI PRAKTIKUM, Vrsac, 2009.

4. Stambuk V. KIBERNETIKA, INFORMATIKA, INTERNET, FAKULTET POLITICKIH NAUKA, Beograd, 2001.

5. Danimir Mandic OBRAZOVANA I POSLOVNA INFORMATIKA, Beograd, 1995.

17