mladi autori

ODABRANI ESEJI (1)

Helsinki odbor za ljudska prava u Srbi Beograd, 2004.

mladi autori

Odabrani eseji (1)Izdava: Helsinki odbor za ljudska prava u Srbi Za izdavaa: Sonja Biserko Urednik: Seka Stanojlovi Tira: 300 tampa: Zagorac, Beograd, 2004.ISBN - 86-7208-102-1

CIP , 342.726(082.062) 316.347(082.062) 321.7(497.11) (082.062) ODABRANI eseji : mladi autori. 1 / [urednik Seka Stanojlovi]. Beograd : Helsinki odbor za ljudska prava u Srbiji, 2004 (Beograd : Zagorac). 80, 80 str. ; 23 cm. Nasl. str. pritampanog engl. prevoda: Selected Esseys. Oba rada tampana u meusobno obrnutim smerovima. Tira 300. ISBN 8672081021 1) , COBISS.SRID 119023116

Ova edicija objavljena je zahvaljujui nansijskoj pomoi Evropske unije. Helsinki odbor za ljudska prava u Srbiji snosi iskljuivu odgovornost za njen sadraj za koji se ni pod kojim okolnostima ne moe smatrati da odraava stav Evropske unije.

vo je prva zbirka odabranih eseja i su autori tokom 2004. godine pohaali radionice i seminare u organizaci Helsinkog odbora za ljudska prava u Srbi. U okviru trogodinjeg projekta Jaanje demokrate i ekasne uprave u multietnikim sredinama - koji se realizuje zahvaljujui pomoi Evropske une - u Beogradu, Novom Sadu, Kragujevcu i Novom Pazaru je u 2004. godini odrano ukupno dvanaest petodnevnih kola demokrate i osam trodnevnih seminara pod nazivom ivot u multietnikim sredinama. U radu kola i seminara uestvovalo je vie od 500 polaznika. Cilj projekta je da kroz atraktivnu i interaktivnu obuku osposobi mlade ljude ne samo za ivot u multietnikim sredinama posebno optereenim hipotekom neposredne prolosti, nepoverenjem i stereotipima nego i za ivot u uslovima koje podrazumeva savremeno demokratsko drutvo i njegove norme. Ovako postavljen cilj pretpostavlja, izmeu ostalog, racionalnu percepcu pojmova, dogaaja i pojava, koji su u Srbi jo uvek zamagljeni, marginalizovani, relativizovani ili, naalost, podloni raznim, pa i pogrenim interpretacama. Dosadanje iskustvo Helsinkog odbora pokazuje da je re o dugotrajnom procesu koji je vredan truda. Pogotovo to to mladi to se vidi i iz odabranih radova oseaju kao veliku sopstvenu potrebu.

O

3

Sadraj: Selma Dolovac: U naruju opake stvarnosti .......................................... Vinja Bacanovi: Grudvanje ................................................................... 5 10

Tauk Abul Suud: Naslov je u tvom umu, u tvom srcu, u dui tvojoj ......................................................................................................... 16 Andreja Vraali: Demokrata i prosperitet - direktna ili obrnuta proporca ................................................................................................. 21 Emina Grbo: Jugoslava - mit nad mitovima ....................................... 26 Itvan Farka: Narod o kome se ne pria, a tu su oko nas ................. 30 Tana Miloevi: Etno-simbolizam i klasini modernizam u studama nacionalizma ......................................................................... 35 Abida Gani: Gradu je potrebna promena ............................................ 43 Saa oi: Znamo li mi da smo mali narod ........................................ 45 Emila Cici: Poloaj Roma u lokalnoj zajednici ................................. 48

Jovana Radojevi: Odnos drutva prema marginalizovanim grupama ................................................................................................... 52 Dejan Pataki: Identikaca ..................................................................... 57 Jelena Mirkov: Ima jedan narod... ........................................................... 60 Mara ivanovi: Nesrea u savremenom obliku ............................... 62

Dejan Pataki: Tradicionalni argument ................................................... 65 Ivan Dobri: Uticaj Hakog tribunala na Srbu i Crnu Goru ............. 67 Tana Vladisavljevi: Demokrata .......................................................... 70 Bojan Petrovi: Porodica i mladi ............................................................. 73 Erna Oklapi: Veliki problem mladih ...................................................... 76 Radmila Krsti: ivot, opstanak i razvoj deteta ................................... 79

Selma Dolovac(Novi Pazar)

U NARUJU OPAKE STVARNOSTI

a se predstavim - zovem se Dete. Prezime? Pa Dete. Nacionalnost, veroispovest? I opet Dete. Starost? Tek roeno Dete, a ivim... pa, u dejem svetu. Molim? Otkud ja ovde? Pa ne bilo mojom voljom. I verujte mi, niko me nita ne pitao. ak sam se devet meseci opirala. A oni su bili pomalo grubi, pa sam nekako i protiv svoje volje, jednostavno kroila... ma ne, pala na ovaj svet. I verujte mi, odmah problemi ve slabe ujem, posebno na levo uvo. Valjda od silnih puanih plotuna, ispaljenih meni u poast. Ili, moda, da me ve naviknu na tu stranu muziku. Valjda je to znak da imaju ve jednog oveka vie. Boe, biu prava junaina! I ta dalje, pitam se onako usamljena, preputena svojim mislima, dok ih otvorenih ou posmatram onako pane i omamljene. Valjda su proslavljali moje pojavljivanje, ali opet bez mene i mog pristanka. Setih se. O boe moj, koja guva i galama. Jedva se dogovirie koje ime da mi daju. A mogli su jednostavno da ostave moje roeno ime, kao da postoji lepe. Koliko su se obradovali od nekog panog ludila, kao da su me zaboravili. I ve me

D

5

mladi autori

skoro ne primeuju. A ja njih vidim, i sve ih vie posmatram. I primeujem, negde se spremaju. Pa da, ve predoseam, jer ja sam pametno dete. E, samo nisam sigurna, da li e biti hoda ili pop, da li crkva ili dama, treba da budu ti koji e mi odrediti zvanino ime, nacionalnost i veru. I znam, opet bez konsultace sa mnom, kao da ne u pitanju moj ivot. Shvatih, na moje veliko zaprepaenje, da vie neu biti Dete. No, malo se primirih, zbog injenice da u bar ostati dete. Ono to ne valja kod mene, to behu moje misli, bar mi se tako ini. A one, da bi mi dale za pravo, pojurie tako brzo i odlutae negde ispred mene. Stigla bih ja njih, ali me noge slabo sluahu. Sedoh, i pustih njih da me vode. A one... ma kakve misli, prava lmska traka, itava televizska sera bez kraja. Koliko samo igraaka, poljubaca... Kako sam samo slatko dete... A hrane... voa, povra, slatkia... toliko toga da brzo prohodah. A ugojih se... pravi bucko. Ne proe previe vremena, naoh sebe okruenu mnotvom dece. Jedna teta, rekoe da mi je to vaspitaica, bee uz nas, valjda umesto mame. Boe, koliko lepih bajki i pria uh od nje. I tu upoznah jedno dete, pa postadosmo drugovi. Jednog dana, teta vaspitaica nas sve troje zagrli, i gledajui u mene, tihim glasom ree: Oni su izbeglice, roditelji su im poginuli u nekom ratu, koji je voen u nekoj zemlji. Ree ona ime zemje, ali ja previe potresena priom, ne zapamtih ime. Moda samo iz deje radoznalosti, a moda i ne, upitah je: Da li ima jo takve dece? Pomilova me i odgovori: Da, naalost, mnogo je takve dece. A teto, jesu li njihovi roditelji poginuli od puke?, upitah i zauh one iste pucnje sa proslave mog roenja. Rekoh, sera ide, nastavak za nastavkom. I opet evo mene, u naruju jednog ike... Okrenem se, kada iza nas jo neka deca u krilima drugih ika. I svi mi oni, na nekakvim daskama, rekoe da su to tribine. A ispred tribina, koliko samo sveta bee. Pokuah da izbrojim, al ja sam znala samo do sto da brojim. No, ubrzo, moj problem rei ika koji me je drao u naruju. Zauh kako sav razdragan ree, gledajui u masu: Tako mi boga, ima ih vie od pet hiljada. A onda uze mikrofon i zau se toliko jak glas da me proe jeza od straha. A on se razgalamio. I samo pravi puteve, kue, ureuje ulice, bolnice, obeava denet, ili ako hoete, raj na ovom svetu. A oni odgovaraju onako u horu, odobravajui sve te izgradnje, te lepote, i kao da uestvuju u njima ve oseaju maine kako zuje, vrelinu tek uraenog asfalta, miris tek zasaenog cvea koje omamljuje. I opet, iz sveg glasa, Voa, voa...! A on pobedniki iri jednu ruku, drugom jedva pridrava mene. Boe, kad me podie, pa viknu: Ovde smo se okupili da bi ovom detetu

6

odabrani eseji (1)

i svoj deci bilo bolje. Da im obezbedimo sreno detinjstvo, da se koluju, da ih sauvamo od droge i drugih poroka, jednom reju da uivaju sva prava sadrana u meunarodnim konvencama i rezolucama o pravima deteta. Ispred mene nasta mrak iz kog izlaahu senke pomahnitalih ljudi, mnotvo zastava u rukama dece. Skupih se u naruju svog ike i sva preplaena, plauci rekoh: Hou kui kod mame! Kako vreme brzo leti! Ve pooh u kolu. Evo me u II godini i naveliko pravim planove za dalje. Bogami sam i odrasla, a ve polako ulazim u stvarnost koja me okruuje. I doe vreme. Opet neki izbori. Na svim stranama kolone. Oni ih zvahu i stranakim kolonama pristalica odreene stranke. Svaka je imala svoj pravac kretanja prema mestu gde je odreena stranka drala miting. Dobih i zastavu, neto novca i postadoh deo tih kolona. Stajah na vratima, na krovu automobila koji punom brzinom jurie prema stranakom odreditu. Najvei deo kolone behu deca mog i mlaeg uzrasta. Koliko samo takvih kolona, a svaka imae svog vou, zastave, svoj pravac i odredite. I na odreditu postvljenu tribinu sa koje odjekivahu poznati glasovi, koje masa nagradi uzvicima: Voa, voa! Sva u transu, iz automobila na em krovu bejah, iz sve snage sam mahala svojom zastavom, uzvikujui rei koje zbog buke motora ni sama nisam ula. Pogledah napred, put kojim jurimo, pomislih, idemo ka cilju ostvarenja mojih snova. Okrenuh se pozadi, sve sama mladost, deca u najlepem cvetu ivota. Kako snaga bee to to silinom mladosti prosto hrli svom cilju. Ne zaustavljiva je, uini mi se. I odjednom, na nekakvom raskru naih ivota, susretosmo se... mi i oni. Da li ba tako? Pre e biti susret nas sa nama ili njih sa njima. Zauh pucanj, isti onakav kojim objavie moj dolazak na ovaj svet. Opet dolazi neko dete, obradovah se. Bie nas vie. A onda drugi, pa trei pucanj, i nasta mrak pred mojim oima. A oni pucaju, ili moda mi. A iz mraka izranjaju siluete u ljudskom obliku, dre oruje u rukama. I nasta haos... Vrisak dece, izmean sa psovkama i pucnjevima, stvori zastraujuu buku. Zau se vapaj: Ubie oveka, enu... ili moda dete. I opet ostah sama, preputena sebi i svom strahu. Sve se umiri i nasta mukla tiina. Lagano krenuh napred i osetih kako me hvata jeza. Na asfaltu ugledah lokvu, bila je od krvi oveka. Malo dalje opet isto, samo od ene. Ni ona ni on nisu bili u kolonama, ili su jednostavno svojim putem, njihovom i naom ulicom.

7

mladi autori

Zatvorih oi i naslonjena na zid, koji se tu sluajno zadesi, utonuh u mrak, to opet bee oko mene i ispred mene. Odjednom se u mraku pojavi onaj ika sa detetom u naruju, pa jo jedan ugledah pred sobom itav hor koji iz sveg glasa zapeva dobro uvebanu pesmu koju sam, ini mi se, ve sluala. I zau se opet huk mase: Voa, voa! Klicali su valjda horovoi ili pak dirigentu. A onda, kao da sanjam straan san, zauh vrisak deteta: Nemojte mene! Otvorih oi i potraih to dete. No, bejah sama. Oslonjena na zid, zurila sam negde u daljinu traei one kolone to su prole, svejedno, nae ili njihove. Uplaih se ponovo i pojurih preicom kui. U jednom od slabo osvetljenih prolaza zastadoh. Ve se sputao mrak. U polutami ugledah ponovo ljudske senke. prioh neujno blie i u polumraku ugledah stravian prizor. Bee ih troje, deca, otprilike mojih godina, jedan u ruci drae pric sa iglom. Prie drugome koji ve bee zavrnuo rukav. A onda ugledavi me, pozva me da im se pridruim. Sa ispruenom rukom napred, krenu prema meni, i dohvati me za ruku. Ne, vrisnuh i oajniki kroz mrak dadoh se u beg. Za mnom ostadoe sve neujni i neodreeni glasovi i skoro ludaki smeh dece koja ponesena opojnim mirisom droge behu odlutala u nekakav svoj svet. ivot nastavi dalje. A ja se jednog dana, ne znam kako, naoh u lepo ureenoj, velikoj sali, prepunoj nog sveta. Propustie me napred, u prve redove gde behu deca. I opet slika koju sam i rane gledala. A onda se zau glas, meni poznat. Pogledah ispred, i ugledah ga. Stajae na bini za govornicom opet onaj isti ika, to me drae jednom u naruju. Ovog puta sveano obuen, nekako mirnim tonom obrati se masi: Moramo sve uiniti da naoj deci obezbedimo sreno detinjstvo. U tom cilju, potujui meunarodne konvence i rezoluce, moramo obezbediti primenu svih prava deteta, koja su im ovim propisima zagarontavana. U tom cilju, ree gledajui nekako uzvieno u masu, moramo, ovo posebno naglaavam, spreiti svaku zloupotrebu dece u politike svrhe. Deca, to dobro svi znamo, imaju zagarantovano pravo da se igraju, da idu u kolu, drugim reima, da budu samo Deca. Takoe, decu moramo zatititi od upotrebe droge i drugih opojnih sredstava, kao i svake druge zloupotrebe od strane nas, njihovih roditelja. Jer, deca su nase bogatstvo koje moramo uvati i gajiti..., i sve u tom tonu. Tako je, zau se ponovo huk mase. I opet ja zauh pucanj. Ispred mene ponovo nasta mrak, u kojem ugledah oveka kako lei, a oko njega krv, i onog deaka. Drei u ruci pric, sa osmehom

8

odabrani eseji (1)

na licu, prie oveku. Zavrnu mu rukav, i ubrizga sadraj prica, da ne bi ovek osetio bol. Nemojte mene, opet odjeknu sopstveni krik. Prestravljena, kao u transu, pojurih prema izlazu i noena neverovatnom snagom, pokuah da pobegnem od svega. Okrenuh se i ugledah decu kako tre za mnom. Primetih kako sa svih strana trahu kolone dece, nae, njihove, sve dece, a onda se kolone slie u nepreglednu reku detinjstva i mladosti, koja noena mladalakom snagom, odjuri nekim novim putem, da zajedno stigne do svog cilja, do svog sveta koji e sami sagraditi i u njemu biti sreni bez ike koji voli da dri Dete u naruju.

9

Vinja Bacanovi(Novi Sad)

GRUDVANJE

Najgora mesta u paklu rezervisana su za one koji se, za vreme velike moralne krize, dre svoje neutralnosti. Dante

Ljubljani, 2002. godine na skupu studenata sociologe iz Jugoistone Evrope predstavnici svake zemlje su bili zamoljeni da predstave zemlju iz koje dolaze. Nemajui inspiracu, a smatrajui da neto uraditi moramo, studenti iz Hrvatske i mi, studenti iz Srbe odluili smo da izvedemo, usudiu se rei, performans. Izali smo napolje i grudvali se. Hrvati protiv Srba (ili obrnuto). Odmah po zavretku snenog dvoboja seli smo zajedno za sto da veeramo i nastavili da se zabavljamo. Ne znamo ni sada da li je naim kolegama iz Bugarske, Rumune ili Moldave bilo potpuno jasno ta smo eleli da kaemo, ali nama je bilo. Razgovori koje smo tada vodili bili su veoma znaajni za svakoga od nas.

U

10

odabrani eseji (1)

To je bio prvi put da sam ja, kao pojedinac koji gradi svoju sopstvenu socalnu mreu bila u prilici da uivo vidim oveka koji je sve ove godine iveo i odrastao sa druge strane reke. Ti susreti, a i mnogi koji su usledili posle toga, naterali su me da pokuam da sama otkrem svoju sopstvenu istinu o prostoru na kom ivim, ljudima koji tu ive sa mnom, o sebi. Ne ulazei u lozofske rasprave o mogunosti objektivnog saznanja, nemam pretenzu da tvrdim da je moja istina jedina i da samo ja moram biti u pravu, niti da je ono do ega sam dola objektivno, istinito ili pravo. Tu se vie radi o stavu, zasnovanom na saznanjima, a najvie se radi o formiranju baze iz koje kreem na svoja naredna putovanja. Zajedno sa mojim kolegama studentima, kao i onim mladim ljudima koji to nisu, iveu u nekoj buduoj Srbi, koja treba da bude istinski naa, a da bi to bila, kao i stara, od predaka nasleena, razruena kua, mora da bude renovirana da bi bila dovoljno svetla, udobna, prostrana i suva, da bi ivot u njoj bio kvalitetan. Moramo reiti odnos sa prolou, ali ne tako to emo u njoj zauvek ostati, niti time to emo je se odrei. Ne moemo je se odrei, jer smo u njoj postojali, a ponekad ne moemo ak i onda kada nismo. Svako od nas je odgovoran, ako ni za koga drugog, onda bar za sebe, kada bira gde i kako eli da ivi. Odgovornost podrazumeva spremnost da snosimo posledice svoga delovanja, ak i kada ih pre samog ina nismo dovoljno dobro sagledali, jer i put u pakao je poploan najboljim namerama. Odgovornost se pojavljuje onda kada imamo izbor. Kao subjekti u jednom drutvu imamo mogunost da biramo, osim u sluaju tirane. Kae se, Miloevi je bio tiranin. Da, ali tek kasne. Na poetku je, hteli mi ili ne to da priznamo, On bio izraz elje graana (ili naroda) na prvim viestanakim izborima u Srbi. To se da objasniti. Pobrkanost nivoa graenja drava i principa po kojima se to ini. Princip dravnosti (idealni tip SAD), ili etniciteta (idealni tip Nemaka) je bio u SFRJ pomean, ali tako da je etnicitet, nacionalni identitet, bio zamenjen, kao i religa, ideologom. Onog momenta kada ljudi nisu mogli svoj identitet da baziraju na ideologi (da su oni Jugosloveni, komunisti, braa i svi jednaki) morali su da ga vrsto utemenje u etnosu. Na temelju toga poela je izgradnja nacionalnih drava. Upravo je (iako ne samo zbog toga) zbog neprevladane prolosti, koja je spavala pod tepihom, taj proces bio toliko krvav. Spremanje sobe trpanjem praine pod tepih nikada se ne pokazao delotvornim metodom na dugi rok, a mi ipak moramo imati u

11

mladi autori

vidu dugo trajanje (Brodel). Naravno da je ovo samo jedan aspekt i veoma pojednostavljeno objanjenje, verovatno i redukcionizam, ali je poenta neto drugo. Sve se moe teorski, analitiki objasniti, ali to ne znai da ako je neto oekivano ili normalno treba da bude dobro i podrano u svom nastanku i razvoju. I nacizam u Nemakoj tridesetih godina je bio objanjiv tadanjim drutvenim uslovima, ali to ne znai da je bio pravi put za reavanje takvih problema. Na vrlo praktinoj ravni zahtev za prevladavanjem prolosti pojavljuje se operacionalizovan kroz zahtev za saradnjom sa Hakim tribunalom. Taj zadatak, u domenu njegove sutine, poente, ideje, treba mi da postavimo sami sebi. Jasno je da se odluke o tome donose na nivou politikih instituca, ali je jasno i da ak u ovoj kvazidemokrati neki obini ljudi odluuju kakve e te instituce biti. Naalost, prevladavanje prolosti se sve ee svodi na broj mrtvih koji se tako olako porede, utrkivanje kome je pobeno vie sunarodnika (bez ideje o tome da je i jedan ovek sa bilo koje strane previe), postoje nai i njihovi, kako brojevi, tako i istora i sve ostalo. Oito je da to nikuda ne vodi. Moramo, takoe, zastati i bar se potruditi da razumemo. Da razumemo kada mladi koji je sa esnaest godina otiao na front ne moe da sedne sa mnom, Srpkinjom za to, kada se ljudi sa fronta vraaju (polu)ludi zbog svih uasa kojih su se nagledali. Zloin se ne moe objasniti, niti izbrisati razumom, ali se njime moe preduprediti. Tim ljudima se mora pomoi, na jedan nain, ali i svima drugima koji se frontovske borbe posmatrali, makar i iz fotelje. To se ne postie logikom oko za oko, zub za zub. Meni je uvek mila poruka Dostojevskog da nema te ideje na svetu koja je vredna makar i jedne dee suze. Pokuaj da se opravdamo time to emo se sa zlom izjednaavati, ne vodi katarzi koja nam je potrebna. Ukoliko ja zapalim neu svetinju zato to je on zapalio moju, nemam nikakvo pravo da ga osuujem, a da ne osudim sebe. Prosto, logika nulte sume1 ne ona koja se pokazuje delotvornom ni u individualnim koniktima. Jo su apsurdni vrlo slini pokuaji da se otkre ko je prvi poeo. Kada sam, kao svaki estiti izdajnik, za vreme bombardovanja SR Jugoslave boravila u Beu izvesna gospoa mi je prebacila, kao kakvomPojam u transakcionoj analizi, im je tvorcem smatra Erik Bern, koji oznaava stav osobe u koniktu, da ona moe biti u pravu jedino onda kada njen protivnik ne u pravu ni u emu.1

12

odabrani eseji (1)

Miloevievom izaslaniku, da smo MI na Kosovu prvi poeli. Nisam se branila, ali sam rekla da to ko je prvi poeo ne sme biti vano, jer je to orsokak. U ovome nema mesta determinizmu. Mi moramo da stavimo taku i da priznamo sebi greke, kako ih ne bismo dalje pravili. Jer, to ne samo da je neodgovornost, to je i glupost. Isto tako je i savremena mana gonjenja u Srbi vrlo nedelotvorna, a manifestuje se kroz teore zavere, kako je zapravo sve smislio neko drugi (zli masoni ili ve sline utvare) da bi napakostili nama. Tako gospodin Miroslav Toholj u jednoj TV emisi tvrdi da su, parafraziram, smislili novi pojam genocida kako bi jednog heroja i ratnog invalida optuili za oslobaanje Srebrenice. Pitam se, dokle ide sloboda govora u dananjoj Srbi. Kada postanemo spremni da mislimo i razgovaramo, postaemo spremni da prestanemo da se ubamo i da pustimo eros u svima nama da ube samo jedno, tanatos. Da prihvatimo razlike da bismo postali graani, jer oni mogu po svemu da se razlikuju, osim po tome da upravo graani i jesu i da su slobodni, a samim tim i odgovorni, u meri u kojoj njihova sloboda ne znai ropstvo drugog. U dananjoj Srbi postoji konsenzus da mi treba da idemo u EVROPU, da ovo treba da postane graanske drava i slino. Ali su potpuno razliita shvatanja o nainu na koji to treba da se dogodi (po nekima je nain i to da itava Evropa postane Srba) i o tome ta zapravo to famozno graansko drutvo jeste. Ono to je jasno i na jednom zvunom nivou je da je graansko drutvo vezano za grad, kao prostor u kom se stvara i funkcionie. Grad nastaje sa robno-novanom privredom i potrebom za mestom razmene dobara. Pojmovi usko vezani za koncept graanskog drutva su liberalizam, ljudska prava, trina ekonoma. Uz ostalo, trina ekonoma, u skladu sa liberalnom ideologom, podrazumeva jednakost, ali ne onu kolektivistiku ili mehaniku (E. Dirkem), ve jednakost u smislu jednake trine situace (M. Veber), tane, jednake poetne pozice iz koje kreemo u trinu i drutvenu utakmicu. Integraca i kolektivna svest se mogu odravati i postojati na razliitim nivoima. Trite je taj faktor integrace zasnovan na objektivnim, racionalnim osnovama. Podela na javnu i privatnu sferu, takoe je krucalana. Podrazumeva da u svoja etiri zida moemo da budemo ta i kako hoemo, ali u javnoj sferi, na tritu mi smo samo graani, iako su u urbanom, razlike poznate, prepoznate, prihvaene i oznaene (Anri Lefevr). Ne moramo se voleti, ali se moramo potovati. I ne moramo misliti kao jedan, ali moramo biti u stanju da svae miljenje ujemo.

13

mladi autori

Po nekima sam zadojena zapadnom srbomrzakom ideologom, ovinista prema sopstvenom narodu i sl. Ja bih svoj ovinizam uvek ocenila kao konstruktivnu kritiku postojeeg stanja. Pristajem na to da sam sad, zbog svoje mladosti ishitreni, izmanipulisani revolucionar, ali se nadam da u starosti neu postati konzervativac. Moja ideologa (ne ulazei u istinitost ovakvog odreenja) ne destruktivna. To je meni jedino vano. Ako ideologa znai stav, ideju, spremnost da se dela zarad ostvarivanja ideje, pristajem. I hou da u Srbi, gde se sve moje stvaralo i stvara, ostvarim svoje osnovno ljudsko pravo, pravo na ivot. Da ga ne negiram zarad zlatnog escajga na dvoru cara Duana, koji mi malo znai ako njime nemam ta da jedem, jer davno spomenuto i obeano korenje se moe jesti i rukama. Ukoliko nemrnju prema drugima shvatamo kao ovinizam prema sebi (svojima) upadamo u jednu opasnu zamenu teza. Ovde se nacionalizam, razlikovan od ovinizma shvata kao neto pozitivno. I po samom suksu izam, nacionalizam je jednostranost. Ne sme se izjednaavati sa sveu o nacionalnom identitetu, koji je, hteli mi to ili ne, ugraen u na lini identitet. Isto tako se nacionalizam izjednaava sa patriotizmom, a antinacionalizam sa tenjom ka unitenju sopstvene nace. Svest o nacionalnom identitetu se mora graditi,kao i svaki identitet u odnosu na Drugo, ali ne i sukobom sa tim Drugim. Tenja za opstankom nace je jedno, a tenja za hegemonom nace je neto sasvim drugo. Zbog svega ovog nastaviu da se divim svom pratelju Hrvatu iz Hrvatske koji potie (po njegovoj sopstvenoj denici) iz ustake porodice, koji je preiveo rat i trpeo njegove posledice, kao mali, posle Boia brojao badnjake ispred kua da vidi koliko IH ima (pravoslavaca) i koji je svom iskustvu i znanju dozvolio da ga promeni i od koga sam dobila jedan od najtoplih zagrljaja u ivotu.

Ja ivot svoj ni tu dobro shvatio nisam I tajne stvari u meni vre se sad Od ljudi odoh da potpuno ovek sam Iz malih nogu jedino sanjati znam I sebi kaem pogledaj ovaj svet Zar ne lepo govorim sebi ja

14

odabrani eseji (1)

Pogledaj ko si vreme ti dolo ve Bio si deak sad vie nisi to Plaio si se a sad se ne plai Unutra strasna postoji zbrka ta Jasna i mirna ko zbrka nedna O kako lepo bicikl teram jaVujica Rein Tuci

15

Tauk Abul Suud(Novi Sad)

NASLOV JE U TVOM UMU, U TVOM SRCU, U DUI TVOJOJ

I

stoga trena kada je dobio jesam, ja znao sam da na hartu je staviti moram. Dobio sam majicu crvenu, rukava kratkih sa natpisom crnim: FREE PALESTINE. Morao sam je na hartu staviti, jer bes je u meni bivao svakim danom sve vei i vei, to niko od mojih drugova, tu majicu, ne vidi onako kako vidim je ja. Svaki od njih je rekao: NABAVI I MENI JEDNU, JA SAM ZA TU VAU STVAR A ja, ja sam samo potvrdno klimao glavom, smeio se, u sebi goreo i pitao se:16

odabrani eseji (1)

U BRE TO STVAR? To niti je stvar tamo nekih koji sebe nazivaju Palestincima, niti je stvar tamo nekih koji sebe nazivaju Jevrejima, to je stvar itavog roda ljudskoga. Jer za mene, niti postoje Palestinci, niti postoje Jevreji, za mene samo ljudi postoje. I ti se, brate moj, sada pita, zato ja sve ovo tebi priam, jer sve to sa tobom nikakve veze nema, a ja ti opet govorim da ima. Seti se brate moj, seti se proteklih vremena. I ti, i ja, i itava gomila, brate moj, decenama gledali smo na toj kuti prokletoj, kako se ubaju, kako se kolju, kako krv prolivaju, u svom bezumlju, gledali smo patnju i bol u toj zemlji dalekoj. I danas gledamo. I jo tih davnih dana, neki se zamislili jesu, neki nisu, a neki nikada nee. A onda, a onda je doao red na nas koji ivimo na prelepom Balkanu. Na nas, koji smo sve to gledali ali nismo na vreme progledali. Ve dugo godina voda je kljuala, a onda je neko kafu zakuvao, i tu gorku kafu svi smo zajedno popili

17

mladi autori

i dugo godina nismo zaspali. I poto smo je popili, na tri strane smo se ratrkali, i na tim stranama, sve te besana godine smo iveli. Na prvoj strani bili su oni, oni koji su se posle kafe trgli i neto uraditi pokuali, ali njih bilo je malo, premalo, njihova snaga bila je mala i zato je njihova misa propala. Na drugoj strani bili su oni, oni koji nita nisu radili. Meu njima bio sam i ja. Na treoj strani, na treoj, bili su kanibali. I ne znam, brate moj, da li se ti sea, ali ja se seam i tu sliku nikada zaboraviti ne mogu. On je bio u plavom radnikom mantilu i tog nesretnika, tog jadnog vojnika davio je na tenku dok mu je lem lagano padao sa glave. Da, njega smo pustili mi, mi koji nita nismo radili. Da, mi smo pustili tog kanibala. Mi smo pustili sve te kanibale da se rastre po prelepim poljima Balkanskim, po poljima zelenim, po poljima rajskim. Pustili smo ih, da u ime tamo nekog hrvatstva, da u ime tamo nekog srpstva, da u ime tamo nekog muslimanstva, svojim barjacima prokletim, kolju,

18

odabrani eseji (1)

oi kopaju, krv prolivaju, vetrovima uasa duvaju i grobove poseju. I, evo nas danas. Kada sva ta zverstva ve poinjena jesu, godina prolo ne mnogo, i ba zato to ih prolo ne mnogo ja poverovati svojim oima ne mogu, da posle svega jo uvek postoji gomila, koja laje, koja grake, koja poput starih mitraljeza teke. I ba zbog svega toga brate moj, to ispriao sam ti u poverenju ja molim se Njemu, molim se za sebe, molim se za tebe, molim se za sve nas, i zato molim tebe, da moli se za sebe, da moli se za sve nas. Jer samo tako, ako se svi zajedno budemo molili, svojim molitvama, svojim mislima, svojim reima, svojim delima, samo tako krenuemo putevima sa kojih stene da sklanjamo morati neemo, jer one e se same sklanjati. Te puteve mi posipaemo, ljudskim dobrom, ljudskom sreom i ljubavlju, da brate moj, ljubavlju ljudskom.

19

mladi autori

P.S. Oni redovi u kojima se pominju one tri proklete rei, te rei ja poreati nekako sam morao da bi ih u pesmu stavio i sve tri su mi jednako mune. A tebi, brate moj, ako je njihov redosled bitan, ti, brate moj jo daleko si...

20

Andreja Vraali(Beograd)

DEMOKRATA I PROSPERITET - DIREKTNA ILI OBRNUTA PROPORCADemokrata je najgori sistem Sem svih ostalih.V. eril

reovlaujua intelektualna klima je potpuno verovanje u demokratu. to je jedna zemlja demokratska, to bolje za nju. Demokrata i privredni prosperitet smatraju se povezanim. Kao najvii stupanj (makar ovde u Srbi) razvoja smatra se vedska socaldemokrata sa svojom dravom blagostanja. Jednaina kae: vie politikih sloboda = bogata zemlja. Samo da mi postanemo demokrate, i ekonoma e da procveta. E, pa nee. SAD i zapadnoevrospke zemlje nisu jedini primeri demokrata. Prvo je postojala atinska, pa postoje mnogobrojne demokrate treeg sveta: Inda, Izrael, i mnogobrojne latinoamerike. Ali, one nisu tako poznate. Zato?

P

21

mladi autori

Liberalni ekonomisti (na primer, videti Prokopevi, Konstitucionalna ekonoma), jasno stoje na stanovitu da su politika i privredna sloboda dve razliite stvari. Zemlja moe biti demokratska a siromana kao Inda ili Izrael, ili pak diktatura sa jakom ekonomom (ile, azski tigrovi, Kina). Najbolje je kada se dve slobode spoje, no to je dosta retko. Moderni primeri su vajcarska, Estona, SAD, ali ni one nisu savreno privredno slobodne na primer, SAD imaju progresivni porez na dohodak. Inda i latinoamerike demokrate nisu toliko poznate zato to su siromane i optereene unutranjim trvenjima. Te drave jesu demokratske. Imaju slobodne izbore, instituce, podelu vlasti. Samo nemaju jednu bitnu stavku: bogatstvo.

DemokrataNeka logika kae da, ako je demokrata vladavina svih, da i vlast treba da se trudi da obezbedi da ekonoma funkcionie na dobrobit svih. Zato onda ne postoji jasna korelaca izmeu demokrate i bogatstva? Odgovor moda treba traiti u samoj prirodi demokrate. Smatra se da jedno drutvo moe imati dva cilja: slobodu i jednakost. Ta dva cilja su meusobno protivrena. to je vie slobode, sposobnima e ii bolje i stvaraju se razlike koje manje sposobnima bodu oi; to se vie uteruje jednakost, sposobni e biti vie sputavani i drutvo e stagnirati. Sada se postavlja pitanje drutvenih ciljeva i percepce: ta je bolje? Argument socalista kae da je bolja preraspodela i stabilnost. Liberali kau da je bolji rast i dugorono, porast svaeg prosperiteta. U praksi se pokazala tanost liberalnih argumenata. Sve zemlje koje su danas bogate, SAD, Zapadna Evropa, zemlje Komonvelta, imale su period slobode trita kada je izgraen njihov dananji prosperitet. Ali, taj period je bio tokom XVIII ili XIX veka, kad neke od njih nisu ni bile demokrate. Kako to da se demokrate ee odluuju za socalizam? Samo treba pogledati jednu od prvih poznati demokrata, Atinu poetkom VI veka pre nove ere. Jedan od stubova Solonove reforme bilo je brisanje dugova. Gde ete vei socalizam? Kada je demokrata ponovo uspostavljena krajem VI veka, malo po malo, uspostavljale su se mere koje imaju za cilj pomo siromanima i ne tako siromanim graanima. Povlaenje izvesne

22

odabrani eseji (1)

paralele sa Evropom XX veka je mogue. Dravna intervenca i socalne mere postaju sve uestale. Iako je jasno pokazana njihova neuspenost komunizam je propao jo se ne odustaje od dravne intervence.

Gde se nalazi greka demokrate?Odgovor bi glasio: u balansu moi. Demokrata se denitivno smatra najboljim tipom dravnog ureenja (potpuno tano) i smatra se da narod u glasanju ne grei (potpuno pogreno). Kao da narod ne na fer i demokratskim izborima 1933. dao najvei broj mesta nacistima i komunistima (za one koji ne znaju: Hitler je postavljen za kancelara da bi spreio komuniste da zavladaju. Uspeo je, ali). Kakve je samo gluposti izglasavala atinska skuptina tokom Peloponeskog rata (krenje primirja, smaknue sposobnih admirala). aves je izabran na potenim izborima. To jeste demokrata: vladavina naroda. Problem demokrate (i bilo kog drugog reima) je u apsolutnosti vlasti. Neograniena tirana i neograniena demokrata imaju puno slinosti. Lord Akton ree: svaka vlast kvari, apsolutna vlast kvari apsolutno. Ako ne postoji sredstvo ekasnog ograniavanja vlastodraca, oni e imati prirodnu tendencu da vlast vre (samo) u svoju korist. Demokrata jeste najpoteni nain donoenja odluka jer se potuje miljenje makar veine graana. Budui da u demokrati vlada narod, to znai da 50 odsto +1 graanin mogu da nametnu svoju volju drugima. Oni bi mogli, da nema ogranienja, da ove ostale poalju na prinudni rad ili u zatvor i sve bi to bilo demokratski. Budui da je prirodna injenica da ima manje bogatih nego srednje klase, a i ovih je esto manje nego siromanih, ne udo da vlada vlada prema volji ekonomski slabe veine. Veina prirodno trai da svoju politiku mo pretvori u ekonomsku. I, eto, socaldemokrate. Ona predstavlja prirodni produkt demokratske politike. Siromana veina ne eli da prieka da se cela ekonoma razve, pa i da njihov standard poraste. emu ekati, kad se sve moe dobiti kroz socalne transfere (tj. pljaku bogatih) i u pomo vlasti? I naravno, to je sve demokratski, jer narod ne grei. Meutim, svi gree, pa i dotini narod (Miloevi je demokratski izabran prvi put). Vlast kvari. Niko ne imun na napade ljubomore i sebiluka, svako ponekad ima lo dan Ali kako se oduprti, kada se to desi celom narodu? Sigurno ne uvoenjem diktature? Nikako. Dve

23

mladi autori

nace, batinice duge i slavne tradice zatite prava, pronale su reenje: sistem konica i ravnotee. Podela vlasti izmeu predsednika (vlade), parlamenta (skuptine) i sudstva. Prva dva nisu mnogo imuna na pritisak naroda (glasaa). Poslednja vlast sudstvo, jeste.

Ko titi slobode?Konano dolazimo do odgovora na pitanje, sa im korelira snaga ekonome. Prosperitet zavisi od stepena ekonomskih sloboda. Sloboda koje ugroava niko drugi nego naa demokratska drava. Nee biti da je vlast imuna na zloupotrebu samo zato to je demokratska. Ali ona ne svemona. to je snaga instituca, a posebno sudstva, u odnosu na parlament i vladu, vea, to e ekonoma biti jaa. Sud titi ugovore i slobodu ljudi od nasrtaja vlasti. Niko se drugi ne smeo suprotstavljati Ruzveltovim idejama, osim Vrhovnog suda. Ko sada zbilja stvara ujedinjeno evropsko trite? Sud svojim presudama, dok se drave na sve naine trude da ogranie slobodan protok ljudi i roba Zato je Velika Britana bila prva zemlja u svetu tokom XVIII i XIX. veka. Ona ne nikako bila demokratska, ali je ipak bila slobodna, jer je postojao sud koji je titio prava ljudi i ne dao vlasti da se razmae. U XX veku, britanska vlast je potpuno demokratska, a krenula je u katastrofalni socalistiki eksperiment posle Drugog svetskog rata

Kako se slobode oduzimaju?Kako spreiti napade demokratskih vlasti na slobode ljudi? Prvo i najvane: treba prepoznati da je demokratska vlast, kao i svaka druga, pretnja slobodi. Ali, to je teko uvideti. Jer, demokrata jeste vladavina naroda, a ja sam deo naroda. Tano, ali deo. Mogue je da jedan deo naroda tiranie drugi. Demokratski. Ali, to je u otvorenoj formi, retkost. Nepratelji demokrate praktino nikad ne osvojaju vlast na potenim izborima. Ali, prikriveni napad na demokratu ide iz drugog smera: dravni intervencionizam. ee pod paskom leviarskih ideja pravde i socalne jednakosti mea se u sve aspekte ivota. I tee je odupreti mu se, jer je prikriven, i dolazi od nae vlasti. To to ta intervenca ima za cilj pomaganje odreenih drutvenih grupa (farmeri, organizovani radnici, 24

odabrani eseji (1)

domai proizvoai) kojima ta pomo ne neophodna, ne primeuje se. Zapanjujua je injenica da poreski obveznici izgleda nisu svesni da bivaju pokradeni. Ne po onom: otimam od bogatog da bih dao siromanom. Preraspodela vie vue u pravcu: otimam od siromanog da bih dao siromanom.

Da li je demokrata pretnja za prosperitet?Po svemu gore prikazanom, ini se da ova konstataca stoji. Problem su primeri: imamo na raspolaganju samo Atinjane, XIX i XX vek. Ali grubo reeno: XIX vek je doba privredne slobode a XX, dravne intervence i cvetanja demokrate. Liberalne reformatore moemo prebrojati na prste jedne ruke. Oni (M. Taer, R. Regan) jesu uinili udo i omoguili uruavanje komunizma, ali njihovi naslednici su se brebolje njih odrekli. Sada postoji jedan birokratski konglomerat zvan EU, gde se problemi nastali usred dravne intervence reavaju sa jo vie intervence, gde postoje stranice i stranice zakona, uredbi, akata. Problem je u percepci: Evropa je danas bogata u odnosu na ostatak sveta. Ako nastavi putem intervence, to e se promeniti. Bez obzira na demokratu i graanska prava.

25

Emina Grbo(Kragujevac)

JUGOSLAVA - MIT NAD MITOVIMA

ekada davno, u neko nemogue doba, postojala je jedna lepa zemlja. Ta lepa zemlja imala je lepo ime: Jugoslava. Ljudi koji su u njoj iveli bili su ni i poteni, radili prema svojim mogunostima, uzimali prema potrebama... Ono to je bilo najvane jeste da su se svi meusobno voleli i potovali, i voleli su svog vladara. E, taj njihov vladar je bio udan. udan zato to se razlikovao od ostalih ljudi. U to daleko vreme, svako ko se bar malo razlikovao bio je ignorisan kao opasan po drutvo ili su ga ostavljali u nekoj nedoi da tuca kamen. Meutim, sa ovim vladarem je bilo drugae bio je opte prihvaen, na veliko iznenaenje itavog sveta! Kau da je nad ljudima imao neku udnu mo mogao ih je nagovoriti da urade, kau ili prihvate bilo ta. Svi su nicice padali pred njim. Dok je on iveo ivela je zemlja. Dok je on iveo iveli su i ljudi. Dok je on iveo-niko ne video sukobe. Dok je on iveo svi su bili braa. A onda je umro. Od neke strane bolesti koja ini da zaboravite sve to ste do tada znali i sve to ste do tada bili. Vladao je dugo. Za neke ak i predugo. Na njegovo mesto je pretendovala masa gladnih vlasti. Obzirom da su ve dugo bili gladni, sada su postali alavi i beskrupulozni. Konano su dograbili ono o emu su matali i ne im bilo dovoljno. Hteli su jo. Toliko su se borili i grabili, da je ta njihova

N

26

odabrani eseji (1)

opsesa prerasla u ogavnu, zaraznu boletinu. Da haos bude vei, tih dana je bilo strano nevreme, duvao je uasan vetar i uspeo je da raznese baktere te opake bolesti po celoj zemlji. Svi odrasli su oboleli. I onda poinje neto. To neto bi se moglo denisati ovako: svako ko je imao znanje, umee i prava da preuzme vlast, ne imao volje. Oni, bez ednog klikera u glavi su je imali. I oni preuzimaju vlast. Onda se svako zapitao: pa, ako moe on, valjda mogu i ja; sposobni sam! Tako poinje da se izdvaja klasa superiornih. Oni koji su ostali nisu prihvatali da budu ono suprotno od superiornih, pa stvaraju svoju klasu superiornih. I tako su krenuli svi redom, tvrdei pritom kako je njihova klasa sa njihovim idejama naj, naj; i onda kreu sa cepanjem karte lepe Jugoslave, stvaranjem svoje istore, geograje, vere, jezika, kulture... Ali, jo uvek je postojala neka tajanstvena nit koja ih je povezivala, neto slino seanju na neku lepu zemlju, koje se nisu mogli setiti, a koja je imala neko lepo ime, kojeg se takoe nisu mogli setiti; i neko udno oseanje koje je inilo da oseaju nenost prema svim ljudima, a koje vie nisu mogli osetiti. To jo uvek ne bilo tako strano. Poinje novi period velikih vetrova koji sada ve modikovanu bolest prenosi celom svetu. Ta modikovana bolest je uinila da ljudi iz itavog sveta ponu da se zanimaju za tue stvari. Ne to bila samo nezdrava radoznalost mase oni su se zaista meali u tue stvari. E, sada poinju problemi. Intervence stranih sila ine da se okree vladar protiv svojih podanika, i podanici protiv vladara. Okree se brat protiv brata, otac protiv majke, majka protiv deteta, dete protiv celog sveta... Pratelji se ubaju, nepratelji se vole, mievi jure make i vru sneg pada na gore. Varvari postaju gospoda, gospoda postaju koljai; obrazovani bivaju gonjeni, neobrazovani uveliko potovani. Svako je smatrao da ima pravo na sve to mu dua poeli. Ali ne, anarhe ne bilo. Bilo je demo-neega. To demo-neto je znailo sledee: ako ti neto smeta, ti onda izai na ulicu i smetaj ti nekome; ako nekoga ne voli eliminie ga vatrenim orujem ilegalno nabavljenim, a ako nekoga voli njega toljagom u glavu, pa odvuci u svoju peinu; ako ti treba tenk nema problema, samo uzmi; treba ti novca uzmi iz narodne blagajne; hoe vlast izvoli, vladaj. Ovakva denica demoneega je potekla od neobrazovanih ljudi koji su eleli ne samo vlast i mo, ve novac koga ne bilo (bar su svi tako mislili). Ovakva denica ne stvorena sluajno. Ona kao takva, trebalo je

27

mladi autori

da narodu zamae oi, kako bi njenim tvorcima pruila dobar izgovor za pljakanje i izrabljivanje (ili ti izraBLJUVANJE). Odjednom se svako setio injenice (koju niko nikada ne osporavao, ali su ljudi iz nepoznatih razloga verovali da je bila osporavana) da svi oni imaju svoja prava i onda su nagrnuli da ih ostvare. Ostvarivanje njihovih prava je podrazumevalo nipodatavanje tuih i onda poinje klanje. Poinju sukobi svih sa svima. Svako je eleo deo neke teritore za sebe i smatrao da na nju polae izuzetno pravo. Smisao je postojao tamo gde ga ne bilo i ne ga bilo tamo gde ga je trebalo biti. Od toliko novopeenih vernika, ovek (pritom mislim na homo sapiensa) bi pomislio da bi toliko ljudi sa metazikom odgovornou reilo sukobe sa to manje prolivene krvi. Meutim, retko ko se u takvoj situaci mogao setiti neke boe zapovesti tipa ne ub ili ak da okrene drugi obraz. Ljudima se, zapravo, dopalo terorisanje i svako je morao sebi da dozvoli da njegova bude poslednja. Odjednom je bilo strano smeno ako su tvom susedu poklali celu porodicu, a njega izmaltretirali na sve mogue naine i ostavili ga ivog da se zlopati i slua tebe kako likuje. Da li ti je bilo zabavno dok si nedune ljude isterivao iz njihovih kua i terao ih da te mole za goli ivot? Da li si uivao dok si sluao majku kako narie nad svojom mrtvom decom kojima vie ni groba ne zna? ta je ovde strane: nekolicina koja terorie ili kada ceo svet posmatra teror i uporno okree glavu, nazivajui teroriste varvarima? Kako to da niko ne imao i nema petlju da umiri situacu, nego jo vie potpiruje sukobe i stvara nove? Zato, doavola, toliko monih ljudi koji okuse vlast, odjednom sve okreu u svoju korist i stvaraju jo vei haos? Zato niko ne preuzima odgovornost za svoja dela, nego krivicu svaljuje na nedunog? Postoji jedan racionalan zakljuak: usled pometnji kometa, asteroida, planeta i drugih dida-bida, i sudara razliitih sila i energa u kosmosu, itava planeta Zemlja je poela da se okree u smeru u kome se nikada ne okretala i to takvom brzinom da ljudi na njoj postaju hiperaktivni i poinju da se ponaaju kao ivotinje, a ivotinje postaju jedina racionalna stvorenja. Sve su ivotinje jednake, samo su neke jednake. Ima jo neto to sam zaboravila da spomenem: postojao je jedan mali brbljivi Feniks, koji je i bez virusa voleo da se mea u tue stvari. Taj mali brbljivac je saznao da negde u svetu postoji neki Godo koji luta svetom u potrazi za svetim Gralom i pritom pomae ljudima u shvatanju ivotnih istina. Ideja tog brbljivca je bila da Godo svrati i u ovu zemlju i

28

odabrani eseji (1)

pomogne joj u ostvarivanju viih ciljeva. itava zemlja se sloila i reila da saeka Godoa kako bi on reio sve njene probleme. Ono to mali brbljivi Feniks ne znao (ili je namerno prevideo da bi stvorio jo veu pometnju), jeste da je Godo reio da ne ide svetom i prosvetljuje ljude, verujui da svako mora da nae svoj sopstveni put i svoju istinu. Ljudi veruju da se situaca sada popravlja. Istina ne takva. Opet su izgubili pamenje zbog virusa u nekom vetru. Osea se miris krvi. Osea se. Oseaju ga ak i planktoni. A svet i dalje okree glavu. P.S. U pravnim udbenicima pie: Prvi element pravne svesti je poznavanje prava, odnosno svest o postojanju prava i poznavanje njegove sadrine. ... Da bi pravna norma mogla biti potovana, ona prvo treba da doe do svesti subjekta, da bude saznata. Postoji pravilo da se za krenje norme niko ne moe izviniti svojim neznanjem norme (ignorantia legis nocet). Subjekt je duan da normu sazna, a ako to ne uinio i izvrio prekraj u neznanju, za ovaj odgovara kao da je znao. Problem ove daleke, nepostojee i izmiljene zemlje je bio u tome to su dravnu vlast nosila lica koja nisu bila struna, koja nisu (i nikada i nee) poznavala pravo, a kamoli osnovna ljudska prava. Tako da, ako u nekom tekom snu ili komi zalutate u dimenzu u kojoj se nalazi ova izmiljena zemlja, a u sluaju da ste posebna i jedinstvena jedinka, moe vam se desiti da budete zlostavljani, ak i pritvoreni. Samo zato to ste se razlikovali, a izvrnim organima vlasti je bilo dosadno, pa su reili da se malo zabave pritvarajui vas. Ba smeno. Prosto da umrete od smeha. Ako jo pritom i poznajete svoja prava i pokuate da im objasnite da vam ne mogu nita bez osnova - tek onda vam se crno pie. Dakle, ovo je savet za potencalne turiste: budite konformistika ovca i dobro ete proi.Jugoslovenka

29

Farka Itvan(Novi Sad)

Nemci u Somboru i okolini:

NAROD O KOME SE NE PRIA, A TU SU OKO NAS- samo zaboravljeni ili svesno preutkivani -

mam mnogo pratelja, drugova, poznanika meu somborskim Nemcima, ak ni sam ne znam koliko, a moda ih je jo vie, a da to nikada nisam uspeo saznati. Napokon, tek sam pre nekoliko godina postao iole svestan njihovog bitisanja pored nas, ak sam i o Jevrejima, moda najmanje poznatim naim komama, znao vie nego o njima. Pa i u mojoj neposrednoj okolini toliko malo prisutne muslimane, vainave, Poljake, ehe sam bolje poznavao, ak ih kako-tako podrobno izuavao, nego li Nemce. A ne da nisam znao da u mojoj ulici stanuju dve-tri nemake porodice, moji vrlo dobri drugovi. Ne da nisam znao da u moje odelenje ide nekoliko Nemaca, da su mi neki nastavnici Nemci. Ipak, bila su takva vremena, i dobra i loa, da se nacionalna pripadnost ni po emu ne moglo prepoznati, i ne se smatralo vanim, osim u sluaju Roma, moda pomalo Jevreja i Maara. Naime, Maari su imali nastavu na svom jeziku, Jevreji svoje verske praznike, Romi su odskakali svojom puti. I

I

30

odabrani eseji (1)

samo toliko. I nismo zalazili u poreklo imena, u jezik kojim kod kue nai pratelji priaju, u istoru i kulturu. Nismo smatrali potrebnim, nismo ni znali da moe, nismo slutili da moe biti vano. I kaem, tek pre neku godinu nauo sam da u Somboru postoji Udruenje Nemaca, da je apatinsko udruenje, nadomak Sombora, vrlo aktivno, da Subotiani, Novosaani i nekoliko banatskih gradova poinju javno da iskazuju svoje nemstvo, da postavljaju pitanja o progonu nemakih porodica iz Vojvodine posle Drugog svetskog rata, o konskaci imovine, o denacionalizaci i vraanju imovine izvornim vlasnicima... I tek sam tada poeo nazirati potrebu da kao ovek/graanin manjinskog porekla saznam neto vie o njima, zajedno sa njima iniciram reavanje zajednikih problema, da pokuam obnoviti svoje zagubljeno uenje nemakog jezika. Tek tada sam shvatio da nismo mi, Romi, najugroena manjinska grupa u ovoj dravi, najvie potiskivana, da to ak nisu ni Jevreji, ve neki drugi... bolje reeno, mnogi drugi, pa i malopre spomenuti Poljaci, esi, muslimani, vainave, ali i Bugari, Rusi, pa i Nemci. Nemci ak i vie od nekih sada nabrojanih. Jer za druge nismo ni znali, ali za Nemce jesmo, tu su bili oko nas, ali smo to svesno/nesvesno poricali, i kao vrlo dobro nauenu lekcu spominjali smo ih samo kao one koji su poetkom/sredinom dalekih etrdesetih godina XX veka nahrlili na slobodoljublje da haraju, ubaju, mue, otimaju... i pri tom smo koristili termine koji znae imena naroda, itavog naroda, kao Nemci, vabe, Fricovi..., a ne imena pojedinaca. I pri tom ni re nismo rekli o tome ta je bilo pre tih ratnih strahota, ta je bilo posle toga. Da su posle rata oni postali harani, ubani, mueni, od njih se otimalo, oni su proterani. I nismo govorili o tome ta je bilo za vreme tog rata, da su mnogi Nemci spasili mnogo Srba, Maara, Jevreja, Cigana od istrebljenja. Tu, neposredno u komiluku. A sad, imamo kao temu posebnog broja lista Informator Centra za multikulturalnost iz Novog Sada vojvoanske Nemce, to me ponukalo da se prisetim i svojih Nemaca, da svetu kaemo da su i oni tu. Da postoje, da opstaju. I bio bi red da ne priam ja o njima, niti umesto njih, ve oni da kau svoj ivot. Stoga sam, kada sam krenuo u pripremanje teksta o somborskim Nemcima, pokuao stupiti u kontakt sa Antalom Beckom, predsednikom somborskog udruenja Nemaca, sa udruenjem Nemaca iz Apatina, sa Robertom Hauckom, vrlo istaknutim pojedincem nemakog porekla, pa i sa svojim nekadanjim kolegama i nastavnicima

31

mladi autori

iz kole, a sadanjim prateljima. Nisam uspeo. Razlog: moja trenutna ziko-geografska udaljenost od tog podruja i nedostatak funkcionalne tehnike. Ali, to sada ne vano. Vano je da nisam odustao. Da u prvom prilikom da ih pronaem i da ih zamolim da se detaljno predstave, da neke moje nedoumice i polusaznanja otklone, prodube, proire. Za sada u se zadovoljiti nekim poluinformacama i linim promiljanjima, i to negde u podsvesti rasporediti u tematske oice, grupace. Trenutni broj Nemaca u Somboru i okolini je veoma nepouzdan i jako je teko tano ga utvrditi, uprkos postojeim statistikim podacima, uprkos postojanju nekoliko monografskih izdanja, uprkos evidenci udruenja iz Sombora i Apatina. Naime, mnogo nemakih porodica je posle rata pribeglo potpunoj mimikri, pa ak i asimilaci, da ne bi proli kao njihovi sunarodnici iz Vojvodine. Vreme je samo produbilo ove posledice, i tek ovih godina opet se javlja nacionalna svest ovih ljudi, ali je esto jo toliko nesigurna i nejaka da se ograniava na internu upotrebu. A mimikra je poprimila nekoliko pravaca, neke porodice su odluile da se prerue u pripadnike veinskih naroda tog vremena, Srbe, Hrvate, znam ak i za jednu porodicu koja se izjasnila kao Slovenci, a drugi su o(p)stali pri manjinskom opredeljivanju, izjasnivi se preteno kao Maari. To je, naravno, dovelo do gubitka/odricanja od prava na ispoljavanje nacionalne kulture, jezika, obrazovanja, itd. Optekorieni jezik Nemaca iz Sombora i okoline je tako postao srpski ili maarski, u javnosti su se sluili tim jezicima, a sve vie su i u porodici zanemarivali nemaki jezik, postao im je jezik porekla, ali ne i maternji. Zbog toga su i osnovne kole pohaali, zavravali na srpskom ili maarskom jeziku, preuzimajui kulturne odlike i obiaje tih naroda, upoznajui temeljno njihovu istoru, umetnost, nauna dostignua, tek nauvi poneto o svom, u onom delu opte kulture, tamo negde do Getea. Vagner je ve bio opasno podruje, Olimpada u Berlinu poznata samo po skandalima, Ajntajn srpski zet koji se odrekao, pazite sada, ne ideje nacizma, ve nemake narodnosti, geograja Nemake se iscrpila u mnogim fabrikama oblasti Rur, reci Rajni i Berlinskom zidu. Istora Nemaca je, naravno, postala samo Pruska, Kajzer Vilhelm, objava prvog rata Srbi, aneksa eke i Austre, i bombardovanje Beograda. To je bila osnovna kola, a srednjokolci i studenti su sve manje uili na maarskom, sve vie na srpskom, a tek po koji od njih je uspeo stii do nekog univerziteta u Be ili Berlin. Nastavnici nemakog jezika su bili

32

odabrani eseji (1)

predavai stranog jezika, makoliko i nastavnik i uenik kojem predaje bili Nemci. Jezik sa elementima nacionalne kulture kao predmet ? Ma, ni fakultativno, ma, ni sada... A za koga bi se organizovala ova nastava? Mogli bi saznati po imenima, kad bi imena bila tipino nemaka. A ona su mahom meunarodna, ili srpska, hrvatska, maarska, izgovorom tek podseaju na germansko poreklo, a ni prezimena ne odskau previe od sada prihvaenih ili u davnini poprimljenih prezimena Maara, Hrvata, Jevreja. Ko je mit, Ric, Vajs, Bek, Fernbah, itd. Nemac, Maar, Hrvat, Jevrejin? Pa kad se i zapie kao Weis, Beck, Hauck, Buchwald, nedoumica ostaje. I ako kaemo Vajs Ivan da li je to sigurno Nemac, ili okac. Da li je Baumgartner Julana Jevrejka, Maarica, Nemica, ako pria maarski? Ispoljavanje tradice i kulturnih dostignua, telegrafski: donedavno samo u kuhinji (itaj, tradicionalna jela) ili ni tamo, odnedavno moda majuno vie zahvaljujui udruenjima, ali, koliko mi je poznato, ne za iru javnost, naalost. Istora Nemaca u zapadnobakom okrugu dosee, po svedoenju arhivskih podataka sve do pradavnog XVI veka, sa mnogim, panje vrednim ali nedovoljno poznatim i pristupanim podacima, katkad svetla, katkad mrana, ali istora bitisanja jednog naroda. Ipak, sada bih se za tren zadrao na istori i geograji noveg datuma, XX veka, bar toliko koliko sam uspeo saznati o tome. Mnoga naselja u ovom kraju su bila potpuno, ili veinom nemakog stanovnitva sve do Prvog svetskog rata; recimo, Apatin, Prigrevica, Kljajievo, Kolut, Stanii, Gakovo, i jedno naselje kojem uvek zaboravim ime, ali u ga malo posle ipak izdvojiti, jer tako treba. U gradovima poput Sombora, Kule, Odaka, dosta Nemaca. Izmeu dva rata se veina njih kolonizuje, novopridole stanovnike Nemci prihvataju, uspostavljaju se prateljstva i poinje meusobno ispomaganje. Nemci postaju manjina u tim naseljima, ali im ne smeta. Ni dooima ne smetaju Fricovi. A onda drugi rat. Nastavlja se meusobno ispomaganje i zatiivanje. Recimo, kljajievake Srbe Nemci sakrivaju od faista, i svojim telima oblikuju kordon oko srpskih kua. U Staniiu, Nemci brane i hrane Srbe, Maare i Cigane, to od faista, to od partizana. U Apatinu se brinu o Jevrejima. Zauzvrat, posle rata, zatire se ono malopre spomenuto selo, kojem ni ja ni ogromna veina Somboraca ni ime ne pamtimo, Kruevo, izmeu Rastine i Staniia, potpuno ga ruei, i sravnjujui sa atarom, zatire mu se, ponavljam po ko zna koji put, i ime.

33

mladi autori

Groblje na ivici sela zauvek zagubljeno, ostaje nelocirano. Stanovnici raseljeni, to u Nemaku, to u logore, nikad se vratili nisu, ni oni ni njihovi potomci. Sve to neke 1946/47, ak ni to ne znam sigurno. Meutim, zato kopam po ovim kako-tako zaceljenim ranama, kad ima i onih puno sveih. Krajem XX odnosno poetkom XXI veka Gete institut poklanja raunarsku tehniku i pristup internetu somborskoj biblioteci, sponzori i donatori iz Nemake pomau razvoj optina u Zapadnobakom okrugu, zahvaljujui i potomcima nekadanjih sugraana, a na to usledi odgovor nemaka groblja na prigrevakom groblju razvaljena, oskrnavljena. Vlasti i medi mahom ute, saznajemo tek mrvice... Letim naokolo, nasumice, ne znam gde da sletim, o emu vie da kaem. Sve gore navedeno iziskuje podrobni prilaz, novinarsko-istraivaki pristup, a podataka tako malo. Oni koji bi mogli dati te podatke, igrom sluaja teko su dostupni, a do nedavno ih uopte i ne bilo. Jer tek pre neku godinu su nastala udruenja Nemaca u Somboru i Apatinu. Negde na poetku teksta sam napomenuo da treba da se sa njima stupi u kontakt, da bi oni govorili i o ovim tek nasumice dotaknutim temama, ali i o sadanjem trenutku ovog naroda na ovom podruju, a pre svega o svojim udruenjima, i o tome, kako i ta se moe i treba uraditi da Nemci prestanu biti stranci, kapitalisti koji iskoritavaju nas jadne Jugovie, faisti, porobljivai, tabu-tema, uesnici igre orava baka, i postanu oni koji jesu, pratelji, kome, saradnici, naa neupoznata strana koju svakodnevno upoznajemo i prihvatamo takvu kakva jeste.

34

Tana Miloevi(Beograd)

ETNO-SIMBOLIZAM I KLASINI MODERNIZAM U STUDAMA NACIONALIZMA

ema nacionalizma okupira dosta panje, pogotovo na Balkanu gde se navodi kao jedan od glavnih uzroka rata u bivoj Jugoslavi. Meu razliitim pristupima studama o nacionalizmu, dva su dominantna modernziam i etno-simbolizam. Opis i analiza debate izmeu ova dva dominantna pristupa je tema ovog eseja. Stavovi Ernesta Gellnera, predstavnika modernizma, i njegovog uenika Anthony Smitha, zastupnika etno-simbolizma su u fokusu diskuse. Esej e pokuati da izloi i kritiki uporedi glavne poente neslaganja izmeu dva pristupa, a to su: uzrok stvaranja naca i pojave nacionalizma, nain i vreme nastanka istih. Takoe, bie rei o relevantnosti pojma etnika grupa za shvatanje i nastanak pojmova nace i nacionalzma. Danas je uglavnom prihvaeno stanovite da je etnicitet relevantnan za nacionalizam, posebno nakon nedavnih sukoba na etnikoj osnovi u bivoj Jugoslavi i u SSSR. Savremena diskusa izmeu ova dva pristupa i dva spomenuta autora, kree se uglavnom oko toga kolika je uloga etnikog porekla u stvaranju nace, nacionalizma kao pokreta, i moderne nacionalne drave. 35

T

mladi autori

Najpre treba dati kljune definicije pojmova koji e biti korieni. Znaenje termina etnicitet jo uvek nije u potpunosti jasno i dovoljno precizno definisano ali bi termin mogao da se definie kao srodnost po poreklu ili zajednika kultura jedne grupe ljudi. Smith daje primere simbolikih elemenata etnikog porekla kao to su obrasci srodnosti, fizika slinost, religijska povezanost, povezanost po jeziku, fenotipskim odlikama i sl.2 U svojim studijama, on se pogotovo fokusira na emocionalnu snagu i istorijsko naslee etnikih grupa. Vana poenta u Smithovom argumentu je da nacionalizam crpi snagu iz unutranjih izvora kao to su istorija i kultura. 3 Takoe, po Smithu, etnicitet se uglavnom oslanja na mit, vrednosti i seanja, kao simbole gde su mitovi zapravo prie u koje se generalno veruje i koji povezuju sadanjost sa prolou jedne zajednice. Upravo kroz ovaj simbolizam, mitovi ujedinjuju klase irei etniku kulturu. Dakle, Smith definie etniku grupu kao populaciju koja deli mit o zajednikom poreklu, zajednika seanja i elemente kulture, kao i vezu sa istorijski vanom teritorijom ili domovinom. On tvrdi da je zajedniko etniko poreklo neophodno za koheziju grupe kao i za svest o pripadnosti toj grupi. Druga kljuna poenta u Smithovom argumentu je da je koncept etnikog identiteta kljuan za objanjenje kako i zato su nastale nacije. Smit kae da je nacija zajednica zajednikih mitova i seanja ba kao i etnika grupa. Dakle, on sugerie da postoji kontinuitet izmeu etnikih grupa i modernih nacija, pri emu moderne nacije nasleuju kulturnu osnovu koje dele etnike grupe. Smit definie naciju kao populaciju koja ima zajedniku domovinu, mitove i seanja, masovnu kulturu, zajedniku ekonomiju, prava i obaveze. Da bi dokazao svoju tezu, Smith navodi primere Britanije i Francuske kao prvih nacija koje su se formirale i to upravo oko dominantne etnike grupe. Smith kae da samo u nekoliko sluajeva, kao u sluaju Amerike i Australije, pruaju primere obrnutnog procesa: formiranje drave prethodi nastanku nacije koja se kreira bez zajednike etnike osnove. On tvrdi da je za formiranje nacije i nacionalne drave potrebno zajedniko etniko poreklo, najvie zbog toga to je jako teko odravati zajednicu koja nema koherentnu mitologiju, istoriju i kulturu. Nasuprot Smithu, Gellner je definisao nacije kao grupe koje streme da opstanu kao zajednice.4 Nastanak ovih zajednica se

36

odabrani eseji (1)

moe desiti voljnom identifikacijom, odanou i solidarnou, ali i strahom i prinudom.5 Gellner tvrdi da nacija zavisi od politike i intelektualne elite koja namee zajedniku kulturu populaciji na jednoj teritoriji, pogotovo kroz nacionalni edukativni sistem. Na ovaj nain, svi lanovi nacije imaju minimalnu fleksibilnost pri ispunjavanju razliitih uloga neophodnih u jednom drutvu. Gellner je tvrdio da je samo nacionalna drava idealna politika organizacija koja je osnov kreativne kulturne energije i ekonomskog blagostanja. Nije etnika grupa ona kojoj su narodi lojalni, ve je to nacionalna grupa, a nacionalizam je taj koji kreira koncept nacije i stremi ka njenom ostvarenju. Zajedniko prethodno etniko poreklo i oseanje etnike pripadnosti, po Gellneru, nije neophodno za stvaranje nacije i nacionalne drave. Da bi se argumenti autora ova dva razliita pristupa razumeli, potrebno je obrazloiti odnos izmeu pojmova etnikog porekla, nacije i nacionalizma. Pod nacionalizmom Smith podrazumeva ideoloki proces iji je cilj dostizanje i odravanje autonomije jedinstva i identiteta odreene ljudske populacije za koju neki od njenih lanova misle da predstavlja naciju.6 S druge strane, Gellner je tvrdio da je nacionalizam novi oblik socijalne organizacije koji je baziran na duboko internalizovanim visokim kulturama koje su zavisne od obrazovanja i zatiene svaka od strane svoje sopstvene drave.7 Gellner i Smith daju dve razliite dijagnoze uzroka nacionalizma. Gellner navodi specijalizaciju u okviru drutva kao glavni uzrok nacionalizma, dok se Smith fokusira na etnike uzroke. Gellnerova teorija deli istoriju ljudskog razvitka u tri etape 8: preagrarno doba, gde su grupe bile suvie male da bi postojala politka diferencijacija; agrarano drutvo, gde je samo mali deo stanovnitva bio specijalizovan u oblasti ekonomije, politike, vojske ili religije; industrijsko drutvo, gde je drava zatitnik zajednice i gde postoje distinktivni faktori kao to je univerzalna pismenost. Nacionalizam se nije mogao razviti u preindustrijskim drutvima, jer je drutvo bilo tako malo da se razlike nisu opaale i nisu bile smatrane idealnim granicama za potencijalne drave, i ljudi su bili suvie zauzeti opstankom i osnovnim potrebama da bi mislili na kulturnu i politiku homogenost. Dakle, za Gellnera nacije i nacionalizam su moderni

37

mladi autori

fenomeni koji su nastali posle Francuske revolucije kao posledica industrijalizacije i novonastalih okolnosti. Smith je, s druge strane, identikovao sledee ciljeve etnikih nacionalnih pokreta: kreiranje pismene, visoke kulture u zajednicama gde ona ne postojala; kreiranje kulturno homogene organske nace;9 obezbeivanje domovine i po mogustvu nezavisne drave za zajednicu; pretvaranje do tada pasivnog etnikog identiteta u istorskog aktera. Drugim reima, prema Smithu nacionalizam je politizaca i teritoralizaca raneg oseaja etno-centrizma. Dakle, glavna razlika izmeu Gellnera i Smitha je u stavu o uzroku nacionalizma. S jedne strane, Smith podrava etniko poreklo nacionalizma i naca, tvrdei da je nacionalizam elja za nezavisnou jedne etnike zajednice. S druge strane, Gellner tvrdi da je nacionalizam pokuaj da se stvori nova drutvena organizaca koja zavisi od visokih kultura. Dakle, Gellner tvrdi da nacionalizam stvara nace, dok Smith tvrdi da nace imaju etniku osnovu i da su one uzrok i podsticaj za nacionalizam. Gellner je rekao da je osnovni preduslov za objanjavanje veze izmeu etnikog porekla i nacionalizma u tome to etnike granice ne treba da prelaze politike. Gellner je tvrdio da etniko poreklo ulazi u politiku sferu kao nacionalziam onda kada ekonomski uslovi zahtevaju kulturnu homogenost. Ukoliko su klasne razlike etniki neobojene, tada se one mogu tolerisati. Meutim, kada se vezuju za kulturnu nejednakost klasne razlike postaju nepodnoljive10. Nacionalizam koristi postojee kulture ali ne moe biti prouzrokovan njima, jer ih ima previe i one ne mogu biti jaa aktivirajua sila, od moderne, visoke kulture. Poto mnoge etnike grupe ne uspevaju da postanu nace, nacionalne drave nisu neminovna, predodreena svrha etnikih grupa. Nacionalizam i naca ne mogu nastati bez industrskog drutva, te Gellner tvrdi da na njega ne utiu niske etnike kulture. Dakle, etnike grupe ne mogu prouzrokovati nacionalizam, ak i ako imaju zajedniku teritoru i jaku inteligencu koja gurira kao klasa za sebe. S druge strane, Smith tvrdi da kroz otkrivanje svoje etnike prolosti, ideja nacionalnog identiteta moe da navede etnike grupe da tvrde da su nace. elja da se zatiti kulturno naslee i tradica daju oseaj superiornosti jednoj etnikoj grupi. Nepravedna podela ekonomskih povlastica i kulturni pritisak nad jednom kulturnom

38

odabrani eseji (1)

grupom mogu da vode etnikom nacionalizmu. Etniki identitet, po Smithu, dakle, moe prouzrokovati nacionalizam upravo zbog svoje sposobnosti da ubedi ljude u mit o etnikom identitetu. Smith dodaje da se etnika kategora jednostavno pretvorila u etniku zajednicu, inteligenca uvodi ideju o nacionalnom samoopredeljenju sa konanim ciljem stvaranja sopsvene drave za etniku grupu. Smith ukazuje na neke probleme modernistikh teora. Prvi problem lei u njihovoj generalnosti.11 Po Smithu, one su veoma esto suvie apstraktne da bi se mogle lako primeniti na specine sluajeve. ini se da one pokrivaju sve, a kada na njih treba raunati radi rasvetljavanja odreenih istorskih okolnosti one se esto pozivaju na vanredne okolnosti kao to je religski faktor ili istora etnikog antagonizma.12 Nadalje, Smith tvrdi kako je njihov materalizam esto jednostran. Nacionalizam moe da se javi u najrazliitim socioekonomskim sredinama, u bogatom Kvebeku ili siromanoj Eritreji, u preindustrskim ili industrskim uslovima. Ne lako objasniti sadraj i intenzitet pojedinih nacionalizama kroz mehanizme globalnog kapitalizma.13 Ali, najvana zamerka ovim teorama proizlazi iz osnovne tvrdnje ovih teora, a to je da su nace, kao i nacionalizam, proizvod modernizace. Ovakvo vienje previa kulturna oseanja i etniku vezanost za grupu. Vana prednost etno-simbolizma je to to pomae u predvianju koje populace imaju anse da razvu nacionalistike pokrete pod odreenim uslovima. Moderna Grka predstavlja dobar primer. Njeno dvojno naslee, vizantsko tj. pravoslavno, i naslee klasine Grke oblikovalo je obrasce i sadraj rivalski nastrojenog nacionalizma. Ovo sugerie da e nacionalizam biti jaa snaga kod Grka nego kod, recimo, susednih Vlaha, koji ovakvo naslee nemaju.14 Takoe, ovaj pristup ukazuje na odgovor na pitanje zato narod odgovara na poziv inteligence na nacionalno buenje. Sigurno ne samo zbog obeanih materalnih nagrada. Modernistike teore su prikladne za opisivanje nacionalizama Francuske i Engleske, civilnih nacionalizama reda i kontrole. Modernistike teore, dakle, ne objanjavaju direktno uzroke i pojavu etnikog nacionalzma koji razvaju potinjene etnike manjine e inteligence pokuavaju da od svoje etnike grupe stvore nacu. Da bi postigli kulturni revolt, oni svoje etnike grupe moraju da pretvore

39

mladi autori

u politike nace. Za ovakve procese, modernistike teore ne daju najbolje objasnjenje. Kao odgovor na Smitovu primedbu o nasleu modernih Grka, Gellner kae kako isti nemaju istinsko narodno seanje na Perikla, ili na bilo koju tekovinu antike Grke ili Vizante. Trajanje kulture je neto to je vano samo u odreenom trenutku, ne od kljune vanosti generalno. Na drugu Smithovu opasku, Gellner odgovara da iako je korisno predvideti koji narod ili oblast ima tendecu da razve nacionalizam i u kom obliku, to je jako teko, ako ne i nemogue. Kao dokaz, navodi injenicu da je agrarni svet bio vrlo bogat kulturama a da se samo 200 ili 300 njih pretvorilo u nacionalne drave. Dakle, Gellner ne porie vanost etnike kulture, ali kae da konitnuitet iste iz perioda pre-industralizma u moderni period ne od kljune vanosti. U tom pogledu, Gellner u debati sa Smithom poredi etniku ostavtinu sa pupkom u telu nove nace i budue istore drave to je organ koji je bio vaan u jednom trenutku, ali je u modernom aspektu redundantan. Kao primer, on navodi Estonu koja je kreirala nacionalizam ni iz ega, bez kulturnog simbolizma. Bitno je jo uporediti stavove dva autora o vanosti edukacionog sistema kao i istore, mitova kao faktora koji utiu na nastanak naca i nacionalizma. Gellner je tvrdio da obrazovanje i kultura oblikuju identitet individue. Prema Gellneru, funkca edukativnog sistema je da obezbedi lojalnost kulturi zajednice i drutvu kome individua pripada. Treba spreiti lojalnost individue podgrupama u okviru zajednice. Gellner kae da je moderan ovek odan ne monarhu, zemlji ili veri, ve kulturi.15 S druge strane, Smith tvrdi da dominantne visoke kulture ne mogu asimilirati etnike grupe kroz edukacu, zato to etnike grupe opstaju samo kroz potovanje i praktikovanje etnike kulture kao i odanost istoj. Gellner ne pridaje mnogo znaaja istori etnike grupe i nace kao i mitovima koji vezuju njihove pripadnike. On tvrdi kako istora nace postaje bitna onda kada naca dobe svoju dravu. Istora nace pre stvaranja nacionalne drave, po Gellneru, i ne toliko bitna. S druge strane, Smith upravo naglaava vanost istore i mitova kao simbola koji vre vezuju jednu etniku grupu i pokreu proces stvaranja nace. Pokuaj da se zakljui koja je teora generalno ispravna bi zapravo predstavljao simpliciranje ove dve teore a i problematike 40

odabrani eseji (1)

nacionalizma uopte. Na osnovu izloenog, moe se zakljuiti da je jedna od teora primenjiva na neki sluaj od druge teore. Ima situaca u kojima je jedna od teora gotovo neprimenjiva. U sluaju Balkana, na primer, Gellnerova teora se jako teko primenjuje, jer je njen fokus na vanosti industralizace, koja, s druge strane, gotovo da nema nikakav uticaj na nastanak nacionalizma na Balkanu. Proces stvaranja naca a i nacionalizma na Balkanu se deavao uglavnom od poetka XIX veka, dakle, pre nego to je industralizaca uopte zahvatila ove prostore. S druge strane, Smithova teora je neprimenljiva na pomenuti sluaj Estone, gde je naca stvorena bez zajednikog etnikog porekla. Takoe, sluajevi Amerike i Australe, gde je naca stvorena na razliitim etnikim osnovama, vie idu u prilog Gellnerovoj teori. Treba, takoe, zapaziti da se Gellnerov argument o lojalnosti pripadnika moderne nace prema kulturi a ne prema religi vrlo teko primenjuje na nace i je glavni ujedinjujui faktor upravo religa kao to je sluaj sa bosanskim muslimanima i Jevrejima. Takoe, u sluaju Srba i Hrvata, moe se rei da su glavne osnove za formiranje ove dve nace upravo pravoslavna i katolika vera. Tako da se moe zakljuiti da je u ovim sluajevima teora Smitha primenjiva. Napomene:Pojam u transakcionoj analizi, im je tvorcem smatra Erik Bern, koji oznaava stav osobe u koniktu, da ona moe biti u pravu jedino onda kada njen protivnik ne u pravu ni u emu. 2 Smith, Anthony .D. (1986). The Ethnic Origins of Nations. Oxford: Blackwell Press. 3 Smith, Anthony .D. and Hutchinson, J. (1996). Nationalism. Oxford: Oxford University Press, p. 16. 4 Gellner, E.(1983). Nations and Nationalism. Oxford: Blackwell Press, p.15. 5 Gellner, E.(1983). Nations and Nationalism. Oxford: Blackwell Press, p.15. 6 Warwick debate Smith site 7 Nations and nationalism, Gellner 1983 8 Nations and nationalism, Gellner 1983 9 Smith, A.D. (1991). National Identity. London: Penguin, str. 94. 10 Nations and natinalsim, Gellner 1983 11 Warwick, h p://www.lse.ac.uk/collections/gellner/Warwick0.html Gellner 12 Gellner 1983, Nations and Nationalsim...1

41

mladi autori13

Warwick, h p://www.lse.ac.uk/collections/gellner/Warwick0.html Campbell and Sherrard 1968, ch. 1 uzeto. Gellner, E. (1983). Nations and Nationalism. Oxford: Blackwell

Gellner14 15

Press...

42

Abida Gani(Novi Pazar)

GRADU JE POTREBNA PROMENA

ve teme su moja preokupaca i u ovom eseju pisau o uplitanju dece u politiku i o nekim nedostacima u ivotu omladine. Poznato nam je da su sukobi izmeu politikih stranaka u Novom Pazaru u poslednje vreme sve uestali. ak je i dolo do pucnjave izmeu dva pripadnika sukobljenih stranaka kada su dva sluajna prolaznika ranjena. Na politikim mitinzima, gde se obino dve stranke prepucavaju i prebacuju jedna drugoj, esto se mogu videti maloletna deca koja mau zastavicama, ili pak pevaju pesmice smiljene da vreaju pripadnike drugih stranaka. Njihovim roditeljima esto ne vano to su im deca uesnici takvih propagandi. I sama sam se uvek pitala da li je uinak tih izbora, u oj su se predizbornoj kampanji mahom nalazila deca, uopte vei od, da je nazovemo normalne predizborne kampanje. Nisam mogla da verujem da su se vremena toliko promenila. Kad sam ja bila mala, deca su uglavnom bila zaokupljena autiima ili lutkama, a sad im je glavna preokupaca podela izmeu stranaka, navanje, mahanje zastavama, uopte svaka propaganda. Dok predstavnici tih stranaka obeavaju brda i doline, njima ne najvane da sve to to pre proe i da se pri tom potuju sva pravila koja su za to i odreena. Ali, to je zanimljivo, izgleda

D

43

mladi autori

da se to pojavljuje samo kod nas. Organizace za deja prava irom Srbe videla su ovo krenje zakona i o tome odmah napisale izvetaj koji je dostavljen lokalnoj televizi, ali se o tome ne mnogo raspravljalo. Da li zato to su nai sugraani mislili da su u pravu, ili zato to ne ele da im se iko mea, to jo uvek nisu obrazloili, niti e. Park, za koji smo sredstva dobili od raznoraznih donatora, ne lii ni na ta. Ljuljake su polomljene i iskrivljene, smee se nalazi u svakom uglu, dok deca izvikuju navake parole o pobedi ove ili one stranke. Na rekracionom centru su letos napravljeni reektori u nadi da e omladina moi i nou da igra koarku, fudbal, odbojku ili da se bavi nekim drugim sportom. Meutim, reektori svetle, ali ne dolazi vie od 5, ili u nekom sluaju 10 ljudi kojima je stalo do treninga. I dok ostali sede u kau ili po raznim kladionicama bacajui novac, neki se mue da bi uspeli da pokau svoj trud. I kada na bilo koji nain to uspeju da urade, ovi prevru oima ili odmahuju glavom, ne pokuavajui na bilo koji nain da urade ita slino ne bi li i oni imali ime da se ponose. Jedino njihovo zanimanje je ocenjivanje ili komentarisanje drugih. Za njih drugai nain odevanja, razmiljanja ili bilo ega drugog to pravi razliku meu ljudima ne pravilan. Oni ele da svi ljudi budu isti, kako po izgledu, tako i po razmiljanju i svemu ostalom. Oni samo sede u svom kutku i ocenjuju druge, a ne znaju da tu mnogo gree. Osuuju svaki pokuaj dovoenja grada u red, svaku donacu iz stranih zemalja, sve to bi na bilo koji nain moglo da pomogne ovom gradu, i dravi uopte. Ponekad pomislim da e na grad zauvek ostati ovakav. Sumoran, tuan i nepromenjiv. Ali, njegove dobre osobine kojih je sada veoma malo teraju me na dalje razmiljanje i traenje istomiljenika. Moda u ja, negde u bliskoj budunosti, sa svim ljudima koji misle na nain slian mom, uspeti da okrenem ovaj grad nabolje i pomoi ljudima da shvate ta je ovom gradu potrebno. Mislim da niko od nas ne zna ta e se desiti u budunosti. Ali, jedino to znam je da je ovom gradu potrebna promena. Velika promena nabolje.

44

Saa oi(Kragujevac)

ZNAMO LI MI DA SMO MALI NAROD

elja veine graana u Srbi, je ulazak u Evropsku unu, ili bi barem trebala da bude. Da biste postali punopravni lan Evropske une morate ispuniti niz obaveza, koje ta zajednica drava nalae. Naravno, ako elite da ivite bolje, da se prikljuite drugim narodima u okruenju i da imate priblian standard kao i oni, morate usvojiti neka pravila i principe koji su kod njih prisutni. Od 1990. godine, sve do promena 2000, Srba se nalazila u politikom, ekonomsko-nansskom, kulturnom... haosu, koji je bio prouzrokovan jednom nazadnom, konzervativnom i pogubnom politikom Slobodana Miloevia i njegovih ljudi. Postoje odreeni zahtevi koje Srba i Crna Gora moraju ispuniti, ako razmiljaju o ulasku u Evropsku unu. Jedan od svakako najvanih koraka koji drava Srba, odnosno Vlada Republike Srbe, treba da preduzme jeste saradnja sa Meunarodnim krivinim sudom za bivu Jugoslavu, ili Hagom. U Srbi postoji zabluda, a tie se injenice da e sud u Hagu raditi jo odreeni vremenski period i zavriti zapoete procese ljudima koji se tamo nalaze u pritvorskoj jedinici i kojima se sudi, i da emo trpeti pritiske jo malo, a

45

mladi autori

da e onda biti sve po starom... Meutim, to bi rekli koarkai: greka u koracima. MKSJ je osnovan rezolucom Saveta bezbednosti 25. maja 1993. godine sa ciljem da se sprovedu istrage i da se ljudi koji su krivino odgovorni za genocid, zloine protiv ovenosti, krenje zakona i obiaja rata, teke povrede enevskih konvenca, privedu pravdi i snose odgovarajue sankce. Sudi se, dakle, ljudima, jer su poinili razna krivina dela: ubistva, silovanja, muenje, deportacu, pljakanje, otimanje imovine i sl. Ako mi kao narod stanemo iza takvih ljudi, ako ih uvamo ovde u Srbi, ako donesemo Zakon o pomoi hakim optuenicima, to znai da stajemo na stranu zloina, da ne elimo da se suoimo sa istinom, i da se jo vie zatvaramo, umesto da budemo blii Evropi. Drugi vaan segment jeste oporavljanje, uvrivanje i reformisanje odreenih sistema kao to su pravosue, medi, zdravstvo, privreda, obrazovanje. Samo pravno jaka i demokratski ureena drava je i ekonomski jaka drava. Odnosno, ako sud, tuilatvo i polica rade svoj posao, ako se majai, lopovi i kriminalci privedu pravdi i pri tom u dravi ne postoji sila koja je jaa od zakona i od prava, u tom sluaju moemo rei da ivimo u pravnoj dravi. to se meda tie, potrebno je obezbediti uslove za bolje informisanje na jezicima manjina i licima sa posebnim potrebama, potom neophodna je depolitizaca meda da medi poivaju na principu profesionalnosti i odgovornosti, da novinari i televizske kue imaju potpunu slobodu u informisanju graana, da postanu njihov servis i da budu potpuno nezavisni od politike i stranaka. Obrazovanje je jako bitan faktor u dravi, jer ono ima presudnu ulogu u formiranju vrednosti mladih generaca, koje e sutra imati liderske pozice u drutvu. Ono to je potrebno izmeniti su te konzervativne, diskriminatorske i rasistike ideje koje negiraju savremene tendence koje postoje u drutvu. Reforma obrazovanja se mora odnositi i na nastavni kadar koji se ne trudi da te stereotipe i primere netolerance, ksenofobe, netrpeljivosti itd., izbaci iz gradiva, ve upravo na njima insistira. U obrazovanju se ne govori (ili se spominje, ali povrno) o osnovnim ljudskim naelima, OEBS, UNHCR, Savetu bezbednosti ili Evropskoj uni. I naravno, uslov svih uslova jeste ravnopravnost svih ljudi u zemlji, bili oni Bonjaci, Albanci, Maari, Slovaci, Romi... pripadali ovoj ili onoj politikoj parti, bili bogati ili siromani, svi treba da imaju ista prava kao i veinski srpski narod. Naalost, prava manjina u Srbi nisu jednaka sa pravima

46

odabrani eseji (1)

veinskog naroda, i stalno su pripadnici manjinskih naroda ugroeni u nekoj oblasti. Svedoci smo da se Maarima, Albancima, Bonjacima... na primer, poruuje: Mar iz Srbe, ili da se kulturno-istorski spomenici skrnave i rue. Na elementarni problem je to, to smo mi narod koji je umislio, i koji je siguran da je ceo svet protiv nas, da je nae ono to je dobro, a sve to dolazi iz vana je prljavo i bolesno. Nadamo se da e se sve ovo jednog dana srediti, i da emo iveti kao sav normalan svet. Neko je davno rekao da je osnovna razlika izmeu Srba i Bugara ta, to Bugari znaju da su mali narod.

47

Emila Cici(Kragujevac)

POLOAJ ROMA U LOKALNOJ ZAJEDNICI

omi u Kragujevcu imaju slinu sudbinu kao i u drugim gradovima Srbe gde ive najmarginalizovana su grupa. Nemaju nikakvu drutvenu mo, ive izolovano od drutvenih tokova u gotovo paralelnom svetu, a drutvo ne pokazuje interesovanje za njih i njihove probleme; samo pojedinci, koji imaju razumevanje za graanska i kolektivna prava. Mnogi Romi ne mogu da ostvare osnovna graanska i kolektivna prava, jer ih ne poznaju. Nadlene instituce, one koje treba da tite njihova prava, ee ih odbaju nego to im ukazuju potrebnu pomo. Poloaj Roma se dodatno pogorao sa optim osiromaenjem drutva. Veliki broj Roma je nekada radio u Zastavi, a danas je otputen i nalazi se na ZZO ili radi na arenoj paci. Pojedine kategore romske populace su u izuzetno tekom poloaju izbegli sa Kosova, deportovani iz zapadnih zemalja i deca-prosjaci bez roditeljskog staranja. Najvei broj Roma ivi u naseljima koja su nehigenska, esto bez struje i vode, u zgradama od vrstog i kartonskog materala, a neke porodice su smetene na periferi grada. ivot u ovim naseljima je mukotrpan za siromane porodice koje ne mogu da obezbede ni minimum hrane za svoje

R

48

odabrani eseji (1)

lanove, neka deca nisu vakcinisana, zdravstvena zatita je slaba, te je ivotni vek Roma znatno nii u odnosu na druge populace. Veina Roma je siromana i bez stalnog zaposlenja, jer su neobrazovani i bez strunih kvalikaca, te ne mogu konkurisati na tritu rada. Dostupni su im samo teki, necenjeni i sezonski poslovi. U potrazi za poslom prinueni su da se sele ili bave sivom ekonomom, a neki se opredeljuju za pronju. Mnogi Romi su korisnici socalne pomoi koja, i kada je redovno primaju, ne dovoljna za osnovne ivotne potrebe. Nedostatak obrazovanja je posledica, a istovremeno i uzrok tekog materalnog poloaja Roma. Siromane porodice ne mogu materalno da izdre kolovanje dece i time se siromatvo prenosi na nove generace. U obrazovnom pogledu, najvie su ugroene ene. Nizak opti obrazovni nivo onemoguava kvalitetni nain ivota, voenja domainstva, vaspitanja dece, ostvarivanje prava i utie na sve domene ivota. Iako je osnovno obrazovanje obavezno po zakonima Republike Srbe, procentualno se mali broj romske dece upisuje u kole, a i oni koji zapoinju kolovanje rano ga naputaju, posebno devojice. Mnoga romska deca neredovno pohaaju nastavu i imaju slab uspeh, zbog ega gube motivacu i samopotovanje. Uzroci ovog stanja su viestruki, a kao najznaajni izdvajaju se: deca esto ne znaju jezik na kome se nastava odva, nisu pripremljena za kolovanje i nemaju potrebno znanje, jer nisu bila ukljuena u predkolsko obrazovanje; nemaju pomo u uenju ni od porodice, koja nema dovoljno obrazovnih kapaciteta da im je prui, ni od strane kole. Romi retko pohaaju srednje kole, a i kad se koluju to je uglavnom u dvogodinjim i trogodinjim strunim kolama, koje omoguavaju kvalikace za ukljuenje u radni proces, a vrlo retko u kolama opteg smera koje omoguavaju prohodnost za dalje kolovanje. Izuzetno mali broj mladih studira na viim kolama i fakultetima, a oni su dostupni samo malom broju Roma koji su ekonomski dobro situirani i integrisani u drutvo. Broj srednjokolaca i studenata se poslednjih godina poveava zahvaljujui stipendama fondaca. Takoe, karakteristino je da se kod romske dece i mladih visokog obrazovanja javlja veoma visoka asimilaca, nezainteresovanost za pomo romskoj zajednici i priznavanje sopstvenih vrednosti i identiteta. Do sada na nivou drave, obrazovnog sistema i lokalne zajednice ne postojala svest o posebnom sistemskom pristupu u reavanju obra49

mladi autori

zovnih problema romske zajednice, a jo manje da taj pristup, zbog kompleksnosti problema mora biti integrativnog karaktera, zasnovan na saradnji obrazovnog sa ostalim sistemima. Smatralo se da je dovoljno to Romi formalno imaju jednaka prava kao i drugi i da je njihovo neuestvovanje u obrazovanju vezano za nain ivota, tradicu i nisku motivacu. Obrazovne instituce su zatvorene za Romi esto implicitno razvaju mehanizme koji ih demotiviu i odstranjuju iz obrazovanja. Znaajan broj romske dece kategorie se i upuuje u specalne kole u kojima dobaju obrazovanje slabeg kvaliteta. Mnoge ovakve ustanove postale su kole za preteno romsku decu koja su tu najee zbog pseudozaostalosti i obrazovne deprivace. Ne postoji zvanina statistika o nacionalnoj pripadnosti dece u ovim kolama, ali neki podaci govore da je oko 50-80 odsto dece u njima, romske nacionalnosti. Veinsko i drugo stanovnitvo ima razvene stereotipe (pozitivne i negativne) i predrasude prema Romima, koji nastaju zbog opte netolerance na razliitost, nedostatka linih kontakata sa Romima, neposedovanja znanja o njihovoj istori, kulturi i tradici, a sa porastom nacionalizma poslednjih godina se jo vie poveavaju. Nain ivota Roma se najee tumai kao posledica kulturolokog i etnikog sistema vrednosti, a ne kao rezultat siromatva i marginalizace. Dokle god Romi ive u getoiziranim sredinama, odnos drugih se ogleda u toleranci koja se manifestuje u negiranju samog njihovog postojanja i problema sa kojima se suoavaju. Kada pokuaju da se ukljue u ivot (da se koluju, da rade, da upravljaju), izloeni su diskriminaci, a veinska i druge zajednice ispoljavaju izraenu socalnu distancu. Gotovo da nema Roma koji ne doiveo neki oblik diskriminatornog ponaanja: nemogunost zapoljavanja, ak i kada imaju potrebne kvalikace, tekoe u ostvarivanju prava i nevoljnost nadlenih slubi da se njima bave, omalovaavanje i poniavanje, verbalni i ziki napadi, zlostavljanje od strane police, izricanje najviih kazni za sitne prestupe. U ovakvoj sredini Romi se ne oseaju prihvaenim to doprinosi dobrovoljnoj izolaci koja generie nov stereotip, da im odgovara takav nain ivota. S druge strane, predrasude veinskog naroda ine da i romska zajednica formira svoje, pa se ponekad svako nepoeljno ponaanje pripadnika veinskog naroda tumai kao akt diskriminace. Romi su izloeni procesu asimilace od strane drutva, emu i sami doprinose u elji da se zatite. Verujui da e preuzimanjem identiteta

50

odabrani eseji (1)

pripadnika veinskog stanovnitva obezbediti bolji ivot, neki se odriu svojih korena maternjeg jezika, tradice i kulture, a Romi muslimanske veroispovesti (posebno raseljeni sa Kosova) menjaju imena i prelaze u pravoslavnu veru. Jedan od razloga za razliku u zvaninom i procenjenom broju Roma, nalazi se u ovoj izraenoj socalnoj mimikri. I u obrazovnim institucama Romi su esto izloeni raznim oblicima prikrivene i javne diskriminace od strane nastavnog kadra, kolske uprave, dece i roditelja veinske zajednice, koji se ogledaju u sedenju u poslednjoj klupi, negativnom odnosu uitelja i roditelja, neprihvatanju od strane druge dece da se sa njima igraju i drue, kao i u verbalnim i zikim napadima. ak i oblici teih povreda prava dece nisu sankcionisani i poznati javnosti, jer ne postojao denisan sistem koji bi delovao preventivno i koji bi imao razraenu proceduru albi oteenih i sankce za poinitelje. Romska zajednica ne imala mo da na to utie, nadlene slube su bile nezainteresovane i kada su bile obavetene, a obrazovne instituce su se trudile da sebe zatite. Romska deca, mladi i njihove porodice ne oseaju se prihvaenim i dobrodolim u obrazovnim institucama, to utie na slabljenje motivace za kolovanje, a roditelji esto ne daju decu u kole, jer ele da ih zatite, a to se tumai kao nezainteresovanost za decu i obrazovanje. Proces getoizace Roma nestavlja da se iri u poslednje vreme i kroz obrazovne instituce, jer se iz kola koje su u blizini romskih naselja u sve veoj meri ispisuju deca veinske populace. Bez maksimalne povezanosti svih instituca drutva (lokalne samouprave, obrazovanja, trita rada, poslodavaca i sl.) nema ni sinerge efekata u edukaci, obrazovanju i zapoljavanju. No, preduslov za sve to je bolji privredni razvoj, koji e kroz iskazane potrebe za raznim prolima radne snage moi iste da apsorbuje. Budunost zapoljavanja ine mala i srednja preduzea, privatno preduzetnitvo, zadrugarstvo, domaa radinost, poljoprivreda i drugo.

51

Jovana Radojevi(Kragujevac)

ODNOS DRUTVA PREMA MARGINALIZOVANIM GRUPAMA

tavovi ljudi su jedna od odlika koja je podlona varacama. Miljenja i stavovi ljudi su podloni promenama, estim ili manje estim, pod uticajem drugih grupa ljudi, meda ili nekih drugih sredstava informisanja. Meni su najinteresantni odnosi prema diskriminisanim ili marginalizovanim gupama ljudi. Marginalizaca je pojava koja je tipina za sva postojea drutva. Meutim nae drutvo trenutno stagnira na svim nivoima pa i u socalnim odnosima. Marginalizaca podrazumeva stanje u kojem u drutvu postoje odreene socalne grupe koje zbog nekih svojih odlika bivaju diskriminisane, tj. uskraene za prava koja imaju druge grupe. Najstara je marginalizaca po polnoj osnovi. Nae drutvo se nalazi u veoma tekom stanju jer generalno u njemu vlada netolerantna atmosfera. Gde god postoje podele po nekoj osnovi postoji i agresivna dominaca jedne, uglavnom veinske grupace nad ostalim. Kao to su dosad navedeni odnosi mukarci-ene, pravoslavci-druge vere, homoseksualci-heteroseksualci, tako isto postoje i sledei odnosi : bogati-siromani, lepi-runi, obrazovanineobrazovani... Moj rad u osnovi pokazuje stavove tj. odnose prema ovim marginalizovanim grupama, konkretne homoseksualcima. 52

S

odabrani eseji (1)

Homoseksualci su jedna od najistaknutijih meu ovim grupama, odnosno grupa koja je poela da zahteva svoja prava od drutva. Nekada je homoseksualnost smatrana boleu, ali se vremenom oslobodila tog miljenja. Stav prema homoseksualcima se vremenom menjao. U naoj zemlji se u poslednjih nekoliko godina dosta govori o ovoj temi. Najvei uticaj na javno mnjenje imali su mediji koji su uticali na formiranje bolje slike o ovoj pojavi u naem drutvu. Seksualna orjentacija je deo identitete osobe, a odnosi se na emocionalnu, seksualnu i romantinu privlanost prema drugoj osobi. Kod veine ljudi seksualna orijentacija se formira u vrlo ranom ivotnom dobu i pojavljuje se bez ikakvog prethodnog seksualnog iskustva. Seksualna orijentacija je deo seksualnog identiteta osobe i razlikuje se od seksualnog ponaanja, zato to se odnosi na oseanja. Osobe mogu, ali i ne moraju, izazivati vlastitu seksualnu orijentaciju u svom seksualnom ponaanju. Neke osobe se mogu identifikovati kao homoseksualne bez ikakvog prethodnog iskustva. Sa druge strane, osobe koje su imale seksualnog iskustva sa osobama istog pola ne moraju se smatrati homoseksualcima/lezbejkama. Izbor postoji samo u domenu seksualnog ponaanja, gde moemo odabrati da li emo se ponaati u skladu sa vlastitom seksualnom orijentacijom. Svaki ovek poseduje svoju homoseksualnu stranu tako da sve moemo posmatrati kao jednu pravu, iji jedan kraj ini heteroseksualno ponaanje, a drugi deo homoseksualno. To bi znailo da neke osobe tokom ivota mogu oseati razliit stupanj privlanosti, ili samo posedovati fantazije koje ne moraju voditi do kontakta prema osobama datog pola. Osobe se smatraju homoseksualcima jedino ukoliko se tako izjanjavaju. Dosta se govorilo, i govori o tome koji su uzroci homoseksualizma. Neki ga definiu kao bioloki, neki kao mentalni poremeaj, a neki ga posmatraju kao posledicu delovanja sredine. Jo uvek se o tome govori i polemie, ali ipak veina misli da je to kombinacija faktora. Tanije, da presudna ne mora biti ni genetika a ni uticaj socijalne sredine. Razliita drutva razliito se odnose prema homoseksualcima. U SAD, Engleskoj, Nemakoj i ostalim zapadnim zemljama homoseksualnost nije samo legalizovana ve ima i odreene povlastice. Prema zakonima ovih zamalja oni imaju pravo da sklapaju brakove,

53

mladi autori

usvajaju decu, predaju u deijim ustanovama i kolama. Gotovo u svim ovim zemljama homoseksualci su obavezno lanovi vlade ili bilo kojih drugih dravnih organa. Homoseksualnost se u hrianskoj etici smatra stranim, smrtnim grehom, prestupom protiv Boga i ljudske prirode. U Nemakoj, tokom XV i XVI veka, homoseksualci i lezbejke su bacani zverima i spaljivani na lomai od strane hrianske crkve. Sve do XX veka zakonodavstvo hrianskih zemalja predvialo je kanjavanje homoseksualnosti. Stavovi p