ep o gilgamesu(1)

8/13/2019 Ep o Gilgamesu(1)

1/83

Naslovoriginala:

Gilgamesch,

Erzahlung aus dem altenOrient

(GeorgE .Burckhardt),

Leipzig, Insel-Verlag

N A T R A G U R A N E K U L T U R E

1 . ovek u t i r e stazu k r o z vekove ^

esto se pitamo: kada se ovek pojavio na zemlji i kada je zapoeo ono sto zovemo kulturom? Na ova i slina

pi tanja teko je odgovoriti. Istraivanja su do danas dalasamonesigurnerezultate, ko j i su viehipotezenegostvarnirezultati. Pretpostavlja se da Zemlja postoji nekoliko mi l i

ja rd i godina, a da se ivot na njoj pojavio otprilike pre jednu milijardu godina, dok se za organizirani ivot misli da se

ja vi o tek pre 500 mi li on a godina. ove k se pojavljuje ne to

pre mi li on godina. Teko je rei kada on postaje homo sa-piens, ali za prve tragove kulture misli se da nisu stariji od40.000 godina.

pr vo bi tn a kultura nastala je na osnovu i s H r t 1 " 1 - ^ " ^empiri je, kao i sve to ie ovek inio^ Prv a razmi lja nja bi lasu verovatno uvezi s doivljenim u prirodi i uodnosu ove-ka s ovekom. U asu dokolicenastojao je ovek da netoto je video ili do iv eo, a to ga se jae dojm ilo , i pon ovi,zap ie , zabelei na bilo ko j i nain, a najverovatnije da tonacrta pa inaslika. o v e k ko j i je crtaop o raznim peinamakao to su one u Alt ami ri (panij a) i Dordog ni (Dor donj i,

ju n a Francuska), verovatno to nije inio radi toga da stvori neku preistorijsku galeriju slika. Mod a ga je irazveseljavao taj bogati i areni niz vienog i doivljenog, koj i jeon stavio na zidovesvoje peine. Tu je svakako dola do izraaja injegova s tvaralaka fantazija, koja je dobijala maha i sve se vie razvijala . A l i on je verovatno sve to crtao izmnogo vanijih razloga. U prvom redu trebalo je da to bu-

5


2/83

de hronika onog najvanijeg to je video i doiveo, da bise, gledajui slike, svega lake priseao. No on je verovatno hteo da se na taj nain i pohvali pred drugima ko j i takon e t o nisu videli ni doiveli. Bio je to, dakle, prvi s l ikovnigovor u vreme kada je moda sam ljudski govor bi o mnogovieneartikulisan nego to je mogla da bude slika. Zato je isasvim razumljivo da su prva p isma ,prve poruke bile slike. Iz njih se kasnije razvilo prvoslikovnopismo. No do toga je dolo tek u ono doba kada je i ljudski govor bio vedobro razvijen.

U p rv im poec ima umetn ikog stvaranja ovek je svegledao kroz specifinu prizmu svoga s tva ra lakog duha._Tnesvgsno j e stvarao jedan novi svet, lepi i bol j i od onogak o j f g a j e okruivao. To je bila osnovna t e n ja ovekova"ona je stvorila sve ono to podrazumevamo po d pojmomkulture. Zato i one maloprespomenuteslike nisu bile samohronika iporuka il i govornego ijedan deo toganovogsveta ko j i je ovek poeo da stvara.

Tako je na iskustvu nastala i religija, vrlo vaan faktoru ovekovom ivo tu p rv ih vremena. U poe tku , j e oboa vao bilje i ivotinje, to se odrazilo i mnogo kasnije up rvom kul tu rn om periodu. Prva zamiljena b oanst va uistori jskom razdoblju jo su ivotinje , zmajevi, zmije , nemani. Zatim, on je oko sebe videorazneprirodne pojave,koje nije mogao da shvati, a koje su ga ispunjavale i divljenjem i strahom. Sa svog antropomorfnog stanovita on jete sile personificirao u bia slina sebi, samo s vie vrlina.To su b i l i bogovi, zapravo idealizirani l judi , kojima se ove k mogao obraati kao i svojim saplemenicima molbama it u b a m a . Epito ih nije nikada video, smislio j e nebcvu ko

j e m on iobitavaju. To je u poetku bio neki Breg bogovana samoj zemlji , a l i nespris tupaan oveku (setimo se samogrko g Ol imp a). Ve ruj ui da i m ne mo e i li ne srne prii

bl ie , o vek m u je prinosio rtve da ih umilostiv i, il i da odnjih neto izmoli .

Prvi poeci kulture, crtei i slike, kao to su one u peinama Al tamire iDordogne, nisu mogli da budu vremenski

6

tano odreeni. Kulture, iji smo istorijski razvoj mogli dapr om at ra mo i oSTkojih potie celokupna danan ja kultura,nastale su uglavnom u dolinama reka il i u blizini mora. Ta ko npr. u poreju Eufrata iTigrisa (Mezopotamija), u do l i ni reke Ni la (Egipat), na ostrvu Kreti , u Maloj Az i j i (He t i -ti ) u dolini reke Inda ( M o h e n d o Daro , zapadni Pakistan),zatim u slivu kineskih reka Jang-ce-kjanga i Hoanghoa( u t a reka), u Meks iku (Maj e) i u Tih om okeanu naUskrn jem ostrvu (Rapa Nu i) . Da l i su te kulture nastaleistovremeno, neovisnojedna od druge, i l i imaju neki dalek i zajedniki praizvor, nije poznato. A l i i fizika i due vnastruktura oveka bila je na zemlji uglavnom jednaka, pa jesasvim moguno da su se pozne kulture mogle pojavit i pot

pu noneovisnojedna od druge, kao to se to verovatno do godilo i sa prvim poecima ivota. Pod istim uslovima svako je mesto na zemlji bilo podjednako pogodno za slianrazvoj. Razumljivo je to su ba doline reka posluile zaraanje prvih kultura, za prvo formiranje drava. Bliz ina

vode, primarnog elementa ivota, ulivala je ljudima pove-renje, zatim povoljnije klimatske prilike u dolinama reka ina morskoj obali bile su glavni uzroci ove pojave. Ako po gledamo mapu sveta, videemo da su svi vaniji gradovi sag raen i il i uz reke, i l i na morskoj obali . Reke imora b i l i sutada vane komunikacije z a meusobne ekonomske odnose, a one su to jo i zadugo ostale.

N a jednoj od ovih velikih pozornica svetske istorije,koje su ovde navedene ka o primer, z aus tav iemo svoj ra doznali pogled. To je Mezopotamija, po re je dveju bratskih reka Eufrata i Tigrisa. O va ir oka, nekada plodna do l i

na okruena je s istoka Iranskom, a sa severa Armenskom(Jermenskom) visoravni. Na severozapadu se nalazi M a-loazijsko visoje, dok se na zapadu protee Sir i jska pustinja, iza koje se die planina kedrova Libanon. Na jugozapadu je prostrana arabijska pustinja Nefud, a na jugoistokuPerzijski zaliv, u ko j i se ulivaju vode obeju reka svojim za-

7


3/83

j edn ik i m tokom a t -e l - A rab . Mezopotamijom, to nagrkom znai meureje, nazivalo se u staro doba zeml j i te izmeu srednjeg toka Eufrata iTigrisa do mesta gdesu se te dve reke najv ie pri bli ile (ok o 30 km ) i gde se nalazio prokop ko j i ih je spajao. O d toga mesta idui prema

jugu do nj ih ov og spajanja, odnosno ua u Perzijski zaliv,

zemlja se nazivala Bab i lon i jom (severniji deo Akad, aju n ij i Sumer). Naime, u staro doba Perzijski se zaliv pru a o mnogo severnije u kopno i svaka se reka u nj zasebnoulivala . Danas naziv Mezopotamija, i l i Meur e je , imamnogo ire znaenje poto su se babilonska iasirska drava

pr os ti ra le i s desne strane Eufrata i s leve strane Tigrisa,dakle u porejima obeju reka.

Poetkom istori jskog dobaovamo je doselio narod ko j i se bitno razlikovao od starosedelaca. Ta j narod, kasnijenazvanSumercima, doao je verovatno sistoka, iz Iranai l iIndije . Njegovim dolaskom zapoela je ova civilizacija i

kultura svoj ho d krozvekove i milenije da zatim propadne inestane. Delo razaranja zapoeto perzijskim osvajanjimanastavile su u nezadrivom naletuhorde raznih naroda, po -ruivi do kraja ov u dragocenu civilizaciju i kulturu, a pustinjski pesak dovrio je , i l ibolje - zaustavio, delo razaranja, pokrivi ovo poprite ranog kulturnog zbivanja debelo m naslagom, nainivi ga nepreglednom pustinjom. Samosu se pogdegde udno ocrtavalapojedina u zvien ja tla i poneki breuljc i . AliArapima, koj i su se konano ovdenastan i l i , vodei dugo nomadski i pustolovni ivot, ove udneuzvisine nisu n i ta znaile . Oni nisu ni mogli razumeti nemi

govor ovih breuljaka, jer nisu znali ta se nalazi ispodnj ih . N iko od ovih dolja ka i novih stanovnika ovog pu stinjskog kraja nije ni slutio da se ispod n j ihovih nogu krije

je da n zaspali svet, ba kao to u novije vreme vedski pisacHeidenstam u svom romanu Endimionu opisuje arapskisvet pre buenja . Tu su zapravo postojala dva uspavana

sveta: jedan nad zemljom, a drugi, mnogo stariji, podzemljom. Ob a sveta, jedan ivi a drugi mrtvi, ekala susvoje b u e n j e , svoje uskrsnue.

2. O r n a m e n t i p o s ta j u itljivi

U dugom, bezimenom nizu polagano su i neujno prolazili vekovi. Niko se nije brinuo za taj potonuli idavno nestali svet. Z ar zaista niko vie nije mislio na tu drevnu civil izaciju ikulturu? Zar se vie niko nije seao Herodota, Kse-nofona, Ktesijasa, Diodora iStrabona, koj i su nas svoji mistorijama obavetavali o minulom sjaju ovih nekada takopono sn ih i bogatih gradova i drava? Jedino to je ljudepodsea lo na ta j svet bila je verovatno Bibli ja , koja je usvomstarozavetnom delu nazivala Babilon i Ninivu leglomopaine irazvrata. No to je bilo samo nalije medalje. A l i

ne samo to. To je ujedno bila i anatema, prokletstvo kojese vekovima sruivalo na te prastare narode. Meu t im, toje donekle i razumljivo, jer su Stari zavet pisali H ebre ji,koji su iveli u neprijateljstvu s Babiloncima. Ta zar nisub i li tako dugo u njihovom ropstvu? Ne, taj nestali svet nijebi o sasvim zaboravljen. Bilo je verovatno l judi koj i su ponekad mislili na stare kulture, al i nisu dalje n i ta preduzi-mal i , nisu nita uinili. Bile su to pokatkad radoznale glave, ali uistinu samo sanjalice. Putnici ko j i su dolazili iz tihkrajeva pre 19. veka donosili su vesti o nekim neobinim,sasvim s luajno otkopanim predmetima. e s to su precrta

vali likove iukrase, u koje su u prvovreme ubrajani inatpisi u klinastom pismu. Niko nije slutio da to nisu ukrasi i ornamenti, nego slova, il ibolje - slogovi i rei jednog prastaro g pisma, starijeg od egipatskih hijeroglifa. Neki od tihistraivaa i putopisaca donosili su kopije toga pisma, a ponajvie iz ruevina Perzepolisa. Idogodilo se neto udno.

9


4/83

Pismo stare Mezopotamijedeifrirano je, tako rei , pre nego to su p ronaeni dokumenti pisani ov impismom. Netoslino se dogodilo u astronomiji katfe je matematskim pute m o d r e e n o postojanje Plutona, devetog planeta naegSunanog sistema pre nego to ga je iiji teleskop prona ao . Poznati francuski naunik Jean Frangois Champollion( a n Fransoa ampolion) proitao je 1822. god. egipatskehijeroglife. No , po Ceramu, poduhvat nemakog profesoraGrotefenda nadmauje svojom genijalnou onaj francusko g naunika.

J o su u 15. vek u b i l i poznati neki manji natpisi klinastog pisma, a li su tada ploice na kojima su oni b i l iutisnutismatrali talismanima s atrolokim formulama i l i ukrasima.Godine 1674. objavio je Francuz Chardin (arden) jedandui natpis. Kao i njegov prethodnik, talijanski putopisacPietro dellaVallau tvrd io je da se pismoita slevanadesno,a po znakovima, ko j i su b i l i sliniklinovima i kukama, nazvao ga jeklinastim.T o mu je ime i ostalo. Njemaki is traiva Karsten Niebuhr (Nibur) izdao je 1788. god. nekolikotekstova klinast og pisma iz Perzepolisa s tr i vrste zna kova.Ov i su natpisiposluili kao osnov za deifrovanje klinastog

pi sma.

Pored nekih manjih, prvi vaan uspeh postie pomenu-t i nemaki naunik Georg Fridrich Grotefend (1775-1853),

profesor u Go ti ng en u. Razmiljanjem i strogom logikomp r on a ao je klju za itanje toga zagonetnog pisma. Prepisiz Perzepolisa sadravao je, kao to je r eeno , t r i razliitastupca klinastog pisma. Grotefend je pristupio dei frova-nj u srednjeg, najjednostavnijeg stupca, koj i je bio pisanstaroperzijskim jezikom. Opazio je da se jedna skupinaznakova esto ponavlja iza drugih skupina, pa je zakljuioda ta reznai kralj , a skupina ispred toga da predstavljanjegovo ime. Po duini rei , prema njihovom poetnomznaku i prema tome to se znak za rekralj ponavlja sa-

10

mo iza dva imena, zakljuio je , poznavajui rodoslovljeper zij ski h kraljeva, da bi to mogla biti imena Darija, Kserk-sa i Histaspa (Histapsa). Prva dvojica su bila kral jevi , dokDarijev otac Histaspa to nije bio. Pri deifrovanju ovihimena pomogli su mu tekstovi Zend-Avesta, religioznihknjiga perzijskog verovesnika Zoroastra (Zaratustre). Tat ri imena proitao je Grotefend ovako: D a r h e u , Khherei G o t a s p . M e u t i m , to su ipak b i l i samo poeci. Dananjepo pr av lj en o i tanje , prema Francuzu Burnoufu (Birnufu) iNor vean inu Lassenu, glasi D a r a j a v a u , Hajara i Vita-spa. Svoj prvi uspjeh objavio je Grotefend jo 1802. god.,dakle etrdeset godina pre nego to su Botta i Layard udari l i svojim motikama o zidine kraljevskih palata Sargona iSenaheribai ne sluteida se u dogradnj i ove posljednje k r i je velika Asurbanipalova biblioteka,ije e mnogobrojnepl oe po moi k on a n o m de i fr ov an ju ovog pisma.

Ne ovisno o Gr ot ef en du , deifrovao je ta ista tri imenai engleski major Henr i Creswicke Rawlinson (Henri Kreis-vi k Rolinson, 1810-1895), diplomatski slubenik, kasnijeposl anik u Teheranu. On je 1835. god. kod dananjeg mesta Bisutuna (stari arapski naziv Behistum), na samoj granici Perzije, pronaao neobinu usamljenu stenu, visokupr ek o 500 meta ra . Na visini od 120 metara uklesan je reljefperz ij skog kralja Darija I s jo nekolikolikova. Uz ove l i kove napisan je tekst u 400 redova. Prema tome, ovo jenajveinatpis klinastog pisma uklesan u kamenu. Visei nakonopcu, uz ivotnu opasnost,Rawlinson ga jedeset godina precrtavao ip r o u a v a o . Ustanovio je da je pisan na trirazliita jezika: staroperzijskom, elamitskom i novobabi-lonskom, a da je pisan sum ersk im pismo m kao i onaj natpisiz Perzepolisa ko j i je Grotefend, pa i sam Rawlinson, deifrovao po Niebuhrovojknj izi . Objava Behistunskog natpisa potvrdila je tanost Grotefendovih pokuaja i posluilakao vrst osnov za dalji rad na tom pol ju.

11


5/83

Pometnja je nastala kada se ustanovilo da najstarijistubac onoga prepisa sa imenima perzijskih kraljeva, iji susrednji, staroperzijski, proitali Grotefend i Ravvlinson,odstup a o d ostala dva, t j . da svaki znak ne preds tavlj a slog ,odnosno slovo kao u staroperzijskom, nego ponekad i celure, i to jo s vie znaenj a . No uz p o m o ostalih brojnih

asiriologa ko j ih je bilo sve v ie , a naroito ploa pronaenih u Asurbanipalovoj biblioteci, koje su sluile t ada n j im uenicima kao neka vrsta bukvara, zatim uz pomo

pro na eni h odlomaka ren ika , pa ak i neeg slinog leksikonu, ovo se staro pismo danasdosta lako ita. Na osnovu

po me nu ti hnalaza sastavljenesu i prve osnovne gr amatik e irenici tih jezika pa danas ima nebrojeno uenjaka kojiznaju itati ovozagonetno pismo. S obzirom da Asurbani-pa lova bi bl io te ka n ij e jed in omestogde su pronaene ploesa starim tekstovima nego da je takvih nalazita bi lo vie,kao npr. u sumerskim gradovima Nipuru, U r u , Uruku,

M a r i i dr., materijal koj i treba da se proita tako je ogroman da taj posao traje jo idanas.

3 . G r a d o v e i p a l a t e opet o b a s j a v a sunce

Kada su Arapi zapoeli s osvajanjima, zauzeli su podruja Eufrata i Tigrisa, Siriju i sve okolne zemlje. Podiglisu mnog a naselja i gradove ka o t o su Bagd ad, prest onica

po znatog kalifa Harun al-Raida (savremenika Karla V el i

kog), zatim Mosul, Basru i Basoru, Samaru, Korsa bad,Kujundik i dr. A l i bedui nska su plemen a pod svojim eici-ma lutala i dalje ovim prostranstvom, stanujui po d a torima i u oskudnim naseljima. Nesumnjivo je da su mnogegraevine koje su Arapi gradili sagraene od opeke s neo

bi nim znakovima, a poticale su izruevina koje su bile ra-

12

zasute c i je l im ovim krajem. Saznanje o tome, pa otkrieklinastog pisma, potaklo je mnoge istraivae da zaponusa sistematskim otkopavanjima.

Tako je Francuz Paul E m i l Botta (Pol E m i l Bota1802-1870), lenik i konzularnis lubenik u Mosulu,koj i jeve ranije proputovao Egipat, poeo 1843. god. sa otkopavanjem jednog breuljka kod Kujundika, no bez velikog

uspeha. Zatim nastavi sa otkopavanjem kod Korsabada(nekadanje prestonice Dur-arukin) i tu otkrije ruevine

pala te Sargona I Isagraene 709. pre n. e. Palata je bila bo gato ukraena reljefima i skulpturama. Uspeo je da netood toga prenese u muzej Louvre (Luvr) u Parizu.

Drugi jedan ovek, videvi takoer slike u snu, napustio je pravne nauke, poao za svojom zvezdom na lutanja

po Bliskom istoku, po Mezopotamiji. Bio je to AustenHenrv Layard (Osten Henri Leerd, 1817-1894), koji se posle slavnih otkria vratio u London i postao ministar, ostavivi svojim naslednicima da nastave sa daljim otkopava

njem i otkrivanjem stare mezopotamske ku ltur e.On je 1845. godine zapoeo s iskopavanjem breu

ljaka kraj Nimruda. Uza sve politike neprilike koje suupravo tada vladale u Mosulu,poe mu za rukom da otkopa As ur na si rp al ov u pa la tu , gde p r o n a e izvanredne stvari:reljefe, mozaike, skulpture, zidove od gleosnih (glaziranih, emajlir anih) opeka sa slikama i orname ntima u raznim

bo ja ma i ogr omne kr il at e l avo ve i b ik ove s ljudskim glavama. Uspeo je da nekoliko od tihveih i manjih kolosa dopr emi u Lon do n zaj edn o sveim brojem reljefa i g l eosa-nih ploa, kojima su obino bileob loene dvorane u pala-

tama, a esto i n j ihovi vanjski zidovi . Ovim svojim o tkriima Layard postade, tako rei , preko noi slavan. Godine1849. nastavi otkopavanje kod Kujundika, gde je pre njega kopao Botta, te otkrije Senaheribovu palatu, koja se nalazila u Ninivi , tom slavnom, a isto tol iko proklinjanom

13


6/83

gradu. Uz palatu je god. 1850. pr on a ao do gr a en e dvepros to ri je , u kojima je bila smetena bogata Asurbanipalo-va biblioteka s velikim brojem glinenih ploa, od kojih se

pr ek o 20.000 danas nalazi u Britanskom muzeju. Premapr oc en i istraivaa ova je biblioteka sadravala oko200.000 knjiga, od kojih su mnogeimale kao listove nadesetine, pa i stotine p loa. Svaka od tih ploa bila je signirana rednim brojem serije. Osim toga na svaku plou je bioutisnut ig s ovim tekstom: Pa la ta Asurbanipala, kraljacelokupnosti, kralja Asirije. Sve ove ploe sadravale sucelokupnoznanje onog vremena. Veinom su to bila raznazaklinjanja, opisi obreda uslovljenih magijskom strukturom tadanjeg vremena. Ostali deo sadravao je zapise izmedicine, astronomije, matematike, filozofije i filologije,kao i razliita dela lepe knjievnosti. Sve su to b i l i veinom

prep is i ra ni je babilonske knjievnosti napravljeni poAsurbanipalovom nalogu. Ovde su p ronaene ipoznate l i ste kraljeva, koje seu sve do legendarnog pretpotopnog

vremena. Layard se meutim vratio u London i posvetiopol it ic i , pa se uspeo sve do ministarskog poloaja , a daljaiskopavanja prepustio je svom m l a e m saradniku Hormuz-du Rassamu.

Hormuzd Rassam bio je Haldejac roen 1826. u Mosulu, a studije je zavrio u Oxfordu (Oksfordu). On je u ru e v i n a m a Asurbanipalove biblioteke p r o n a a o odlomkeeposa o kralju Gilgameu. No ovo vano otkrie nije bilotoliko zapaeno koliko zasluuje , jer je Layardova slavasasvim zasenila ra d skromnog naun ika Rassama.

A l i epos o Gilgameu nije pronaen ucelosti. Trebaloje da ta slava pripadne jednom amateru, Georgeu Smithu(Dordu Smitu , 1840-1876). Bio je po zanimanju rezbar u tampar i j i novca u Londonu, a kasnije s lubenik Britanskog muzeja. On se u poetku u dokolici bavio i tanjem

14

knjiga iz asiriologije. Kasnije, 1872. god., deifrovao je uMuzeju one ploe o Gilgameu koje je Rassam poslao uLondon. i ta jui te odlomke nailazio je na sve vee praznine a savim je nedostajala pria o potopu. Odlui da te de-love potrai u ruevinama Ninive kod Kujundika. Bio jeto poduhvat koj i Ceram uporeuje s traenjem igle u plastu sena. A l i i Smith j e biodete sree kao iLayard. Ono to

se svima inilo nemoguim, uspelo je. Smith je doneo uLondon 384 ulomka ploa o Gilgameu. Meu njima se nalazila u celosti Utnap i t imova p r ia o potopu.

Sva ova prvobitna iskopavanja vrena su u podrujuasirske d rave , dakle najkasnijeg istorijskog perioda Mezopo ta mi je . Ova j obrnuti redosled dobro je posluio is traivanjima koja su sledila, jer je Asirija, kao to je ve reeno, bila uglavnom uvar stare kulture, pa je otkrivanjemAsurbanipalove biblioteke i i tan jem p ronaen ih tekstovabi o o lak an ra d u traganju za ranij om kult urom .

Tako je kasnije, od 1888-1900, kod Nipura p r o n a e n obogat onalazite p loa s klinastim pismom. Bila je to biblioteka 1500 godina starija od Asurbanipalove. Tu su pronaeni delovi zakonika kralja Lip it-I tar a (oko 2100. god.

pre n. e. ), mnogo medicinskih recepata, koji se vie oslanjaj u na vraanje nego na stvarno leenje, kao i kraj epa oGilgameu. Pronaena je i p loa s planom samoga Nipura.To je do sada najstariji poznati plan jednog grada. Najnovi j im iskopavanjima francuskih arheologa pronaen je uMari na srednjem is toku Eufrata dravni arhiv s bogatimnalazom g l inenih ploa. Znaajno je otkrie i drugog

dravnog arhiva u ru ev inama staroggrada Ahetatona kodTe l el-Amarnau Egiptu (iskopavanja od 1887. do 1888. god.),koji je imao oko 360 ploa. Bila je to prepiska izmeu egipa ts kih faraona Amenofisa I I I i njegovog sina Ehnatona(14. vek pre n. e.) sbabilonskim iasirskim vladarima. Tak-

15


7/83

vi h nalazita bival o je iz godine u godi nu sve v ie , pa se danas u raznim muzejima sveta nalazi oko 800.000 glinenih

p lo a .N e m a k o m is tr a iv au Robertu Koldeweyu (Kolde-

vej , 1855-1925) bilo je mnogo lake kad je 1898. god. poe o da otkopava Babilon negoto je to pre vieod 40godina bi lo Bo t t i i Layardu, jer mu je bio dobro poznat njihov

nain rada i rezultati nj ihovih iskopavanja. Sa divljenjemje morao da utvrdi da dimenzij e, kako ih je naveo He ro-dot, n ipo to nisu bile preterane. Z idov i su doista b i l i irokimestimino i preko 7 metara, a i sve ostalo biloj e divovskihrazmera. Ogr omn i se grad prostirao s obe strane reke Eufrata. Trostruki gradski bedem s opkopom opkoljavao ga

je u duini od preko 8 km, pa je Babilon, prema tome, bionajvei utvrenigrad starog veka. Osim kraljevskih palata,u samom je gradu bilo podignuto mnogo hramova. U centr u Babilona nalazio se glavni hram Esagila (kua uzdizanja glave) posveen vrhovnom bogu Marduku,zatitniku

grada. Prema Herodotovom kazivanju u hramu se nalazioveliki zlatniMardukov kip. Na severu iza ovog hrama uzdizala se uvena Babilonska ku la , zigurat Etemenanki(kua kamena temeljca neba i z eml je ) . Nastavljajui iskopavanje Babilona, KoIdewey je dospeo i do ove kule.Pred njegovim duevnim oima uzdizala se impozantnagraevina visoka oko 91 metar na isto tol iko irokoj osnov i . Za njeno graenje upotrebljeno je nita manje nego 85miliona opeka. Imala je 7 spratova, prema vrhu sve u ih , anajvii , sedmi sprat, visok 15 metara, bio je hram posveen bogu Marduku. Ovaj hram, spolja obloen modrim

gleosanim ploama i zlatom, blistao se izdaleka. Kakvog liuzbudljivog prizora u punom svetlusunca!Zato je shvatljivo to je perzijskikraljKir u svom ratnikom pohodu 538.god. pre n. e. po tedeo ovu monumentalnu graevinu zadivl jen njenom lepotom. No to kasnije nije smetalo Kserk-

16

sesuda je gotovo do temelja razori.Jedanvladar, Aleksandar V el ik i , hteo je da pon ovo sagradi ovaj hr am , ali ga jerana smrt u tome sprei la. Po miljenju Koldeweya, na jedno m p r o n a e n o m svodu po svoj pr i l ici su se nalazili legendarni visei vrtovi asirske kraljice Semiramide, dok su u

po dr um u teg raevine t ri p resuena bunara svedoila da suverovatno postojale i naprave kojima se crpila voda za ne

pr ek id no natapanje ovih vrtova. Njih su ubrajali meu sedam uda staroga sveta.

Koldewey je zatim p ronaao ostatke velianstvenogMardukovog svetog p u t a , irokog23 metra, oivienog v i sokim zidovima debelim 7 metara, u koje su b i l i uklesanireljefi 120 ogro mnih lavova u raznim bojama. Ovaj je putsluio u religiozne svrhe i za sigurnu odbranu od neprijateljskih napada. Vodio je, naime, do Itarinih vrata, krozkoja se zapravo ulazilo u Babilon. Bio je to klanac smrtiza svakog napadaa grada.

Teorija o starosti sumerske kulture dokazana je daljim

iskopavanjima. Jo osamdesetih godina prolog veka pronaao je Francuz Ernest de Sarzec (Sarzek) u ruevinamaLagaa , ko d dananjeg Tel Loa, kip vladara Gudee isklesan od tvrdogdiorita iploe s klinastim natpisima. Po raunanju asiriologa one potiu iz IVmilenija pre n. e., pa su,

prema to me , dokaz da je ova ku lt ur a s tari ja od egi patsk e.Bro jn i istraivainastavljali su neprekidno sa sistematskimiskopavanjima. Tako je m e u ostalima Nemako drutvoza Istok kopa lo od 1912. do 1913. i nastavi lo dalje kopa nje1928. u Uruku (Erehu), Gi lgameovom gradu.

Meu vanija otkria treba ubrojati iskopavanje su-

merskog grada Ur a koje je iste godine vrila englesko-ame-rika ekspedicija, a vodio ju je Leonard Woolley (Vuli) .Tu su p r o n a e n e kraljevske grobnice, m e u kojima se naroito istieona kraljice ub-ad, s pobijenom elom svitomi dvoranima. Tu su leali kosturi dvorskih dama, sviraa,

17


8/83

vojnika, slugu, koijaa , ljudske r tve koje su verovatnopr in os il i fa na ti n i sv e te ni ci u ast mrtvih kraljeva. Posle,kasnij im arheolokim otkriem, nije pronaeno nita s l ino, te je ovaj jedinstven nalaz samo dokaz ko l iko je staraova grobnica. Po Woolleyevom r aunu ona potie iz vremena oko 3.500 godina pre n. e. Oko odra kraljice ub-adp r o n a e n i su kao r tvenidarovi predmeti vrlo visoke umet-

nike vrednosti.

B i l i su to

vrevi odalabastra,pehari,

zdeli-ce od srebra i bakra, v i tk i kalei od zlata s dricama od la-pi slazul ij a, mali srebrni amci, zlatni ljem, zatim koplja ,strele i bodei, iji su drci umetniki izraeni od srebra izlata. Najdragoceniji nalaz je neob ian ukras kralj i ine glave, asastojaose od lazurnih zrna, zlatnih listova, prstenovai cvetova s umetnutim draguljima. To je dokaz na kako sevisokom stepenu nalazila ova prastara kultura. Dvanaestmetara ispod ove grobnice Woolley je p ronaao dva i pometra debeo sloj iste ilovae. Takva naplavina mogla je

po ti ca ti samo od velike poplave koja je zahvatila celu Mezopotamiju u duini od oko 600 i u irini od 150 km, a

pr ou zr ok ov ao j u je ve rova tno zeml jo tres u pod ru ju Perzijskog zaliva. Tako je dokazano da su vel iki potop u epuG i l g a m e i opti potop ko j i se spominje uBibl i j i istovetni iistorijska injenica. Prema p r o r a u n u arheologa, ova vel i ka poplava mora da se dogodilanegde i zmeu 3800. i 3700.god. pre n. e.

Isti is traiva je o tkrio u ovom kraju jo n e t o od vel i ke vanosti . On je. naime, na oblinjem breuljku Tel-el--Obeid p ronaao hram boginje majke Nin-kursag (gospodarice visoke p lan ine ) , najstariju g raev inu na svetu. Na

je dn oj vapnenoj p loi proitao

je da je hram podigao kraljU ra A-ani-pada, sin kralja Mes-a-ani-pada. Prema kra

l jevskim listama, ovaj je pripadao I I I d inasti j i posle potopa , odnos no I dinastiji iz Ura. Time je dokazano da ranijenaen i popisi sumerskih kraljeva nisu b i l i samo obina legenda.

18

Ka o to su iskopavanja na ovom bogatom istorijskomtl u bila sve brojnija i uestali ja , tako se i krug na eg saznanja o tom zaboravljenom svetu sve vie popunjavao.Praznine u njemu sve vie nestaju i veru jemo da nije daleko dan kada e na e znanje, uko l iko to ono m o e da bude

je r ima stvari koje su netragom propale, biti to l iko upotpunjeno i s av reno da e se taj svet initi kao da je zaista

uskrsnuo izmr tv ih u svom svojem n e k a d a n j e m sjaju i silnoj moi.

4. I s t o r i j s k i m l a b i r i n t o m Meureja

Sada, kada smo upoznali sva vanija iskopavanja u po-reju dveju reka od p rv ih poe taka pa do danan j ih dana,kada su nam brojne p loe sk l inastim pismom tako o d r e e no i jasno progovorile, tek sada emo moi pravo da razu-memo onaj z amren i tok zbivanja od prve pojave sumerski h gradova i n j ihovih kraljeva pa sve do procvata civiliza

cije i kulture u Babil onu iN in iv i , a zatim do njihove propasti.U kratk om pregledu p r e l e t e e m o , tako rei , ova najstarija poglavlja ljudske civilizacije i kulture.

Jo pred kraj neolitskog doba jun i deo Mezopotamijenastanjivala su plemena nepoznatog porekla. N e k i ih isto-riari smatraju Semitima kao i sve ostale prastanovnikeovog pod ru ja i nazivaju ih Haldejcima. U V mileniju doselio je ovamo sa istokanepoznat narod. Pre nego to su tootkria dokazala, Francuz Jules Oppert (il Oper) postavi o je teori ju o njegovom postojanju. Ime Sumerci, i l iSu-meran i, dao im je prema nazivu kraljeva koj i kraljevahu u

Sumeru iA k a d u . Ime Sumer je semitskog porekla, dok jesamo narod sebenazivao Keng i , t o je tek kasnije dokazano. No ime Sumerci ostalo im je i nadalje. Nj ihovu suzemlju za vreme vladavine- Kasita nazivali K a r d u n i a , tona kasitskom jeziku znai vrt boga D u n a . Sumerci su se

19


9/83

bit no razlikovali od starosedelaca Semita. B i l i su indoevropskog porekla, a jezik im je donekle bio slian staroturskom(turanskom). Ima l i su crnu kosu, pa su ih zato nazvalicrnoglavc ima. Doli su iz nepoznatih krajeva Irana i l iIn dije. Njihova postojbina je verovatno bila planinskog karaktera, pa su im bogovi i nadalje stanovali na planinama,zato su u svakom gradu nove domovine podizali vetakebregove, visoke stepenaste hramove, zigurate (zikuratuznai vrh). Oni su zaetnici prve civilizacije i kulture i tvorcipr vog pisma. Njihovastara postojbina po svoj pr i l ici bila jebogata u m a m a , jer su i prve g raevine u novom kraju podizali od drveta. Setimo se samo boginje Nin-kursag kodTel-el-Obeida. Njegovi su stubovi b i l i drveni iobloeni bakrom. Z a t o je ovaj tajanst veni na rod napustio svojeranije prebivalite i doselio u ovu ravnu zemlju bez uma ineke naroite vegetacije, ta ga je na tu seobu nagnalo ili

po ta kl o, ni je poz nato . U no vo m kr aj u izveli su obimne radove za navodnja vanje i tako uinili ovaj kraj veoma plodn im . Prvobitno u reenje im je bilo rodovsko, a zatim rano-- robovlasn iko . iveli su u malimd r a v a m a . Gotovo svakigrad je imao svoju kraljevsku dinastiju. Gradovi su im b i l i :Nu n- k i , Bad-tabira, Larsa, ipar, Ur, Uruk (Ereh), Uma,Ki , Ava n, Hamasi, Adab , M a r i , Akak , Laga , Isin,N i -

pu r, uripak ( u r u p a k ) , Borsipa, Eridu i dr. Njihov oklinasto pismo, jezik, mitologija,knjievna dela, likovna umet-nost i arhitektura b i l i su vrst osnov na kome se, oploenaraznim uticajima drugih naroda, razvila celokupna mezo-potamska civilizacija i kultura.

U I I I mi leni ju pre nae ere u podruje Sumeraca proval juju semitska p lemena iz Sirij e i uvruju svoju vlast ugradovima Agadeu, Sipuru, Borsipi, Babilonu i drugima.Po gradu Agadeu (Akadu) nazvani su Akadijcima, pamnogi istoriari nazivaju kulturu icivilizaciju ovog razdob-

20

lj a sumerskoakadskom. M e u t i m , Sumerci u junim gradovima i dalje zadravaju svoje vladare.

Sargon i (aru-k in , t o znai pravi ili zakoniti kralj ,2637-2582. pre n. e.) izK i a , prvi je ujedinio vei deo ovihkrajeva u jednu d ravu, koja se prostirala od Perzijskog za-liva do Sredozemnog mor a i Ma le Az i je . Jedan natpis kaeda mu je Enlil dao Gornju zemlju sve do Kedrovih uma(Libanon) i Srebrnih planina (Taurus) . Proirivi svojuvlast na sve strane, s pravom se mogao nazvati kralj etiristrane sveta. Njegovim dolaskom na vlast poeo je da jaasemitski uticaj u ov im krajevima. Prestonica mu je bila uAkadu, a njegova je dinastija vladala oko 200 godina.

Posle Sargonove dinastije, koja je doivela potpunislom, nastaju borbe za prevlast pojedinih vladara, iz raznihsumerskih gradova. U ovoj borbi Sumerci su se s uspehom

bo ri li protiv svojih nekadanj ih semitskih zavojevaa.Meu njima se istiu Ur-Bau iz Ura iGudea izL a g a a . Uto su vreme na Sumer i Akad navalili iosvoji l i ga Guti jc i(Gutejci) i vladali njime pre ko 100 godina. Moda su samo

ju n i sumerski gradovi uspeli da ostanu slobodni. Poslepr ot er ivan ja Gu ti ja ca , Sum erc i po dr ug i put dolazedo po l i tike vlasti. I susedni Elamci su esto upadali u Mezopotamiju iskoritavajui trenutnu slabost Sumera i Akada, osvajajui ipljakajui gradove. Glavni grad im je bio Suza.Konano ih je pokorio asirski kralj Asurbanipal.

A l i posleduge iilave borbe da vlast z ad re , Sumerci,zaetnici najstarije kulture, konano nestaju u I I mi leni ju

pre n. e., stopivi se s mnogobrojnijim semitskim narodima. No jezik s pismom

sauvao im se u Babilonij i u reli

gioznim obredima i pravnim spisima.

Hamurabi (Hamura pi il i Hamu bi, 1955-1913. god.,pre n. e. i l i 1792-1750. ve rova tno prema no vi je m raunanj u vremena na osnovu otkria dravnog arhiva u gradu Mari) iz plemena Amurita i l iA mor i t a ,ko j i su kao nomadi os-

21


10/83

voj i l i ove krajeve pred kraj I I I milenija pre n. e., savladaoje svoje prot ivn ike i ponovo uj edinio zemlje Sumera i Ak a-da u jednu dravu. Posle sumerskog razdoblja, za njegovogvladanja umetnost i nauka doivljuju prvi vei procvat.Izdao je zakoni k s oko 300 paragrafa poznat po d imen omHamurabijev zakonik. To je jedan od najstarijih robovlasnikih zakona . Bi o je uklesan u stub od bazalta, vis ok 225cm . a p r o n a e n je 1901. god. u Suzi u dananjem Iranu(Perziji). Danas se nalazi u muzeju Louvre u Parizu. Nagornjem delu stuba uklesan je reljef koj i prikazuje Hamu-rabija kako prima zakone od amaa , boga sunca.

Hamurabijevo seditebi o je Babil on (hebrejski Babel,akadski Babilu, t o znai vrata gospodnja) . Ovaj grad,ije se ruevine nalaze oko 88 km juno od dananjeg Bagdada, po kome je celo jedno istorijsko razdoblje dobilo naziv babi lonsko, sagradili su Sumerci i prvi put se spominje jo u 23. veku pre n. e. pod imenom Kadingir, to ima

isto znaenje kao i kasnije hebrejski i akadski naziv poslesemitskog prodora u ove krajeve, tj.vrata bogova . Bioje vie puta razaran i ponov o g r a e n . Drugi procvat doi-veo je pod kral jem Nebukadnezaro m dok ga nije razorio

pe rz ij sk i kralj Kserkses. Konano propada pod perzijskomdinastijom Sasanida u 3. veku nae ere.

Posle Hamurabija babilonska je drava slabila. Na njunavaljuju i osvajaju jeH e t i t i ,a zatim Kosejcii li Kasiti (Kau ) , ko j i su zadrali vlast oko 500 godina.

Uporedo s razvojem babilonske drave oko donjeg isrednjeg toka Eufrata, nastala je i razvijala se ne to kasnije

asirska drava oko gornjeg Tigrisa. Ime je dobila po graduAsuru ( A u r ) , nazvanom tako po bogu Asuru.

Mezopotamija je naizmenino bila u rukama as asirs-kih as babilonskih vladara, kao i vladara raznih okolnihpl emena ko ja su uspela da na krae vreme osvoje ove kraje ve . Od asirsk ih i ba bi lons ki h v ladara p o m e n u e m o samo

22

nekoliko najvani j ih. Najstariji natpis spominje Zarikua izAsura, koj i je vladao oko godine 2225. pre n. e.

U 15. vek u pre n. e. zavlada li su As i r i jom M i t a n i , aliih asirski kraljAsur-ubalitpobeuje i zavlada elom Mezopo ta mi jo m.

Za vreme Salmanasara I (1280-1261. pre n. e.), poslenekoliko vladara za ijevreme je vlast kolebala i zmeu Ba -

bi lo ni je i Asir i je , Asir i ja ponovo stie prevlast nad Babilo-ni jom. Iz njegovog vremena, kao i za vladanja njegovogpr et ho dn ik a Ad ad -n ar ar ij a I , potiu znatne graevine uAsuru. Salmanasar osniva grad Kalah (Kalhu).

T u k u l t i Ninurta I (1260-1232. pre n. e.) osvaja irazaraBabilon i odvlai iz Esagile zlatni kip boga Marduka, koj i

je , prema raunu Herodota, imao neverovatnu teinu oko23 tone. U to je vreme, naime, postojalo verovanje da seodvlaenjem kipa boga zati tnika glavnog grada i li dravepo st i e trajna vlast nad pokorenom zemljom.

Drugim r atovim a s razni m susednim narodima oslab

ljenu A s i r i ju ponovo uvruje Tiglat-Pileser I (Palasar,1115-1093) i proiruje svoju dravu na sever izapad, gdezauzima vanije fenike gradove, a na jugu osvaja Babilon.Pobedio je nomadska plemena Armejaca, koja su opetposle nje gov e sm rt i opustoila i znatno oslabila Asir i ju.

Asurnas irpal I I (884-859. pre n. e.) p remeta prestoni-cu u Kalah. Osvaja itavu S ir i ju i prodi re na Sredozemnomore.

Posle niza manje znaajnih vladara, mesto svoga ma-loletnog sina vlada kraljica Semiramida (amuramat 810-806. pre n. e.). Njo j se pripisuje izgradnja viseih vrto

va u Babilonu.Za vladanja Tiglat-Piles era I I I (745-727. pre n. e.)

Asir i ja je tol iko vojno ojaala da je, ujedinivi narode idrave ovog podruj a , postala prava velika sila.

Njegov sin SalmanasarV (727-722. pre n. e.) morao jeda uguuje pobune u osvojenim zemljama, a sam je ubrzo

23


11/83

bi o svrgnut s prestola zbog finansijske reforme, kojom jeukinuo privilegije robovlasnike aristokratije, sveenstva,trgovaca i zemljoposjednika.

Na vlast je dovedenSamanasarevbrat Sargon I I(722-705. pre n. e.), koj i uvruje asirsku vlast, ponovo pob

j eu je Si ri ju , iji su kr al je vi i knezovi dizali ustanke. Pobj e uj e iotpor babilonske vojske i ulazi u grad Babilon doekan klicanjem naroda i sveenstva, kome su dodijali ratovi jer su im priinjavali samo tetu. Sagradio je vlastitu

pr es to ni cu Dur-arukin kraj Ninive (dananji Korsabad).

Njegov sin Senaherib (Sanherib, 705-681. pre n. e.)trei je asirski vladar ko j i razara Babilon. Vodio je neprekidneborbe da bi odrao jedinstvo drave. Naroito se istie svojom okrutnou. Za njegovog vladanja prestonicom

postaje grad Niniva (prema imenu boginje Nin, koju supo t ov al i u celoj Mezopotamiji) . Ovaj grad je postao simbo lo m mo i , sjaja ikulture poznijih asirskihvladara. Kao iBabilon i on je bio opasan ogromnim zidom debelim 10 m,a visokim 24 m. Svojom veliinom ovaj grad je nadmaio isam Babilon, jer su, po Diodoru, bedemi bi l i dugi 27, a iroki16 km. N o u Mezopotamiji bedeminisuopkoljavali samogradnego i itavu malu provinciju s vrtovima i poljima radi ishrane grada za vreme dueopsade. Zato nam i moe biti razumljiva neobina veliina i Babilona i Ninive. Niniva jesagraena na kemenom temelju. U nju je vodilo 15 kapija,a bila je zatienaopkopom irokim 42 m. Kod vrtne kapijevodio je preko njega nadsvoeni kameni most, pravo udoarhitektonske vetine tog vremena. Bio je to grad velikih isjajnih palata, meu kojima se na zapadnoj strani naroitoisticala raskona Senaheribova palata. Ogromni trgovismenjivali su se s prostranim ulicama. Da bismo moglipredst av it i dimenziju ovih monumentalnihg raevina , nekagovore brojke. U Senaheribovoj je palati bilo nekolikodvorana irok ih do 9, a dugih do 37 m. Oko t ri velika dvor i-

24

ta rasporeeno je 60 soba, a i sam vestib il iza ulaznih vrataje ogroman. irok je 12, a dug 54 m. Palata koja je SargonuI I sluila kao letnjikovac bila je gotovo kvadratnog oblikasa stranama od preko 300 m, a imala je 30 dvorita i 209 prostorija raznih veliina povezanih brojnim hodnicima. Svekraljevske palate i druge javne graevine bile su snabde-vene vodovodom i kanalizacijom, a radi zatite od poplavagraene su obino na vrstim nasipima, terasama, esto visokim od 10 do 18 m.

No ni je Ni ni va bi la samo grad raskonih palata, gradokrutnih vladara i kulturnih spomenika. Moda je to jo vie bio grad vetih iprepredenih trgovaca, ije je bogaenjedoputala dravna vlast, jer je i sama imala od toga velikekoristi. Bog Nebo, il i Nabu, nije bio samob og mudrosti nego je u ovom gradu mnogo vie bio potovan kao bog trgovine. Nasuprot sjaju raskonih palata, u kojima je uivaomanji broj povlaenih, k ra l j , sveenstvo i bogati trgovci,stajala je bezoblina masa potlaenog naroda, ko j i se pokatkad bunio, a ponajvie gotovo dragovoljno potinjavaotome ropstvu.

Senaheribov sin i naslednik Asarhadon (681-668. pren. e.) ponovo je sagradio Babilon.

Na js la vn ij i asirski k ra l j , ne toliko po vojnim uspesimakoliko svojim kulturnim delovanjem, _bjo je Asurbanipal(Aurban apli , grkiSardanapal, 668-626. pre n. e.). Za se

be je rekao: Ja, Asurbanipal, primio sam mudrost od boga Neboa, celokupnost svih nauka, poznajem sve umetno-sti. Uio sam streljati lukom, jahati konja i upravljati zapre

g o m . Najveu zaslugu stekao je osnivanjem ogromne bi bl io te ke , koja je u sebizaista sadravala celokupnost tadanjeg znanja. Nju je kasnije nadmaila samo aleksan-drijska biblioteka. Asurbanipal ponovo osvaja Babiloniju irazara Babilon. Za njegovih naslednika Asiri ja postepeno

pr opada. Smrtni udarac ovoj dravi zadaju Medejci, razo-

25


12/83

rivigod. 614. pre n. e. prestonicu Asur, a 612. pod Ki jak -sarom Ninivu.

Nabupolaza r (62 5-6 05. pr e n. e. ), asi rski vojskovoarodom Haldejac, izdao je asirsku vojsku i osnovao novo-ba bi lo ns ku dravu. Za vreme njegovog sina Nebukadneza-ra I I (Nabu kodo nozor , 604-562. pre n. e.) nova babilonsk adrava doivljava ponovni procvat. Sa svojim ocem ponovnosagradi hram Esagilu i ku lu Etemenanki, kulu babilonsku , zatim onaj velianstveni sveti put ko j i je vodiodo Itarinih vrata, glavnog ulaza uBabilon. God. 586. pren. e. osvojio je Judeju, razorio Jerusalim i odveo nekolikodesetina hiljada Judejaca u ropstvo, koje je potrajalo oko50 godina. Nebukadnezarovi su naslednici b i l islabi vlad ari.Poslednji kralj Nabunaid (555-539. pre n. e.) gradio jemnoge hramove, naroitou Uru i Haranu. Vojsku njegovogsina Bel ar-usura (Belzasara) potue perzijski kralj Kir539. god. pre n. e., a 538. osvojioBabilon i tako Babilonijakonano izgubi svoju samostalnost.

Dok se istorijaEgipta kretala i razvijala, da tako kae mo , gotovo pravolinijski bezbrojnim dinastijama, dotle jemezopotamska kriv udala od Eufrata prema Tigrisu i opetnatrag uborbi za dominacijomrazliitih dinastija i uzurpatoraas Babilona, asNinive, kao i mnogih susednih naroda. A sve se to ogledalo u jednom iskrivljenom ogledaluupravo besprimernih suprotnosti: s jedne straneve l ik i sjaj,r a s k o , razvrat, a sa druge, bedai ropska potinjenost obespravljenog naroda.

5000 godina pre n. e. zapoeloje strujanje novih ivotnih sokova, zapoeo je poletan iuzbudljiv put jednog novog sveta ko j i se tek r a a o . Od njegovog hoda kroz veko-ve ,prema sauvanim ip ronaenim ostacima, mogli smo dapr at im o samo polovinu tog vremena, pa ipak je slika kojup ok u a va mo da na osnovu toga naslikamo velianstvena.

26

5. Knjievnost p i s a n a klinovima

Dugo je spavala mezopotamska zemlja. N i k o nije nislutiota se kri je u njenim grudima, u njenom majinskomkri lu. Potonule u duboki san, spavale su krilate zveri sljudskim glavama uvajui ulaze u zasute dvorane palata ihramova. Vekovima, hiljadama godina sanjali su ravnoduno kral jevi , ratnici, lovci , robovi na bezbrojnim reljefima svoje sne bez snova. Stoustebajke, mo t iv i i legend e za-nemeli su tako davno da je jedva iko i slutio da su nekadpostoj al i iiveli i da su s toleima neumorno govoril i iz po-kolenja u pokolenje. Usta svih tih bezbrojnih pokolenja,nekad tako puna himni mnogobrojnimboans tv ima, odavno su postala prah i blato zemlje.

Ka o ptica feniks iz svoga pepela, uskrsnuo je iz prahaovajnestali i zaboravljeni svet. Zanemela ustaopet su progovorila. Progovorile su desetinehiljada otkopanih ploa, iceo svet je bio zadivljen ov im bogatstvom. Vie od sto godina, otkad su iskopavanja zapoel a , odvija se pred namakao najuzbudljiviji f ilm duga i potresna pria u slikama ostrahotama, a ujedno i lepotama ovog davnog doba.

Uslovi za razvoj kulture na ovom tlu nisu b i l i najpovol jni j i . Sumerci, narod ko j i je naselio donji tok Eufrata iTigrisa, naao je ovde vrloneujednaenu k l imu . Pola godine padale su k ie , a pola je vladala sua. Da bi omoguilirazvoj zemljoradnje, s tvoril i su poznati irigacioni sistem,vel iku mreu kanala, ko j i su zemlju ravnomerno natapali.Uporedo s takvim napretkom razvijala se postepeno i kultura. Gradili su gradove s visokim hramovima, palatama i

utvrenjima. Materijal za gradnju davalo im je samotlo.Bile su to opeke, delom samo susuene, delom peene. Svet oj e bilosagraeno od suene opeke raspalo se i netragomnestalo. Graevine za koje su upotrebljene peene opekeil i kamen ostale su donekle sauvane . Da su bezbrojna rat-

27


13/83

na razaranja i pustoenja pomogla propadanju ovih estovrlo raskonih graevina, nesumnjivo je. Na opekama koj i ma su graene kraljevske palate, hramovi i druge javnezgrade bio je utisnut kraljev ig. Sumercima duguje kulturni svet gradnju svodova i kupola okruglog i bavastog obl i ka . Tako su jo ustaromveku Rimljani preuzeliovakav nain gradnje.

Moda je srea za kulturni svet to su Sumerci, a poslenjih Babilonci i Asirci, za pisanje svojih knjiga upotrebljavali isti materijal koj i im je sluio i za gradnju. Nemajuinikakvih drugih sredstava utiskivali su znakove svoga pisma sline klinovima u mekane glinene ploe, a zatim ih

pe kl i. Tako su dobili listove, ko j i su bili vrlo otporni imogli da se sauvaju hiljadama godina, sve do danas.

Prema ranijim legendama, pismo, kao i sve druge ve-tine iznanja dao je ljudima jo pre potopa bog Oanes, neko morsko udovite (ime mu je sauvano samo u ovomgrkom obliku prema istoriaru Babilona Berososu iz 4. veka pre nae ere). Dananji naunici misle da je Ea, bog du

bi ne , is tove ta n s ovim boanstvom. Kasnije legende tvrdeda je pismo izumio bog Nebo (Nabo, Nabou), iji je kult

prenela u Ninivu kraljica Semiramida. U njegovu ast podigao je i Asurbanipal svoju ogromnu biblioteku. Neki za

pisi iz toga vremena prikazuj u i velikog narodnog junaka ikralja Uruka Gilgemea kao izumitelja pisma, to se istotako moe smatrati samo legendom.

Tvorcima klinastog pisma smatraju se Sumerci. Ovimpi sm om u razliitim razvojnjuTlazama sluili su~se i drugi-rraroTi ovog pod ruj a, kao i nj inovi blii suseBLjTo SUTMITTAkadijci , Babilonci, Asirci, klam ci, Amoriani T^Iit anT,

UfarteTcrrKa^adokijci , Ugari aniTT Te^^ Ar

menci i jo neki drugi. Zani mlji vo7 ^3aT u se ovi narodi,ko j i su esto govorili razliitim jezicima, sluili istim klinastim pismom, pa ga prema tome moemo smatrati prvimmeunarodnim pismom, kao to je npr. danas latinica.

28

Majstoriji s n m e r ^ pjft an T gpmnpniH pntirn i? vrempna

oko 3500. god , p r e j i ^ , , sredita njihove kulture bili su

gradovi Ur i Uruk.

Pismo je Sumeraca bilo u poetku izrazito slikovno soko 1500 znakova. Otprilike oko 3000. god. pre n . e. d obi lo je svoj karakteristian klinasti oblik po t robridnom tapiu kojim su se ti znaci utiskivali u mekane glinene ploe.

Kao to je ve reeno, ove su ploe bile zatim peene i takopostale trajne. Njihova je veliina bila vrlo razliita. Kretala se od neverovatno malih, od 4 do 5, pa sve do 38 cm du

ine. Oblik im je ponajvie bio kvadratni i pravougaoni.Meutim, bilo ih je i okruglih - za kolske potrebe ispise o

zemljinom posedu; u obliku prizme sa est, sedam, osam ideset strana s opisima ratova, te dela i podviga raznih vladara; kao unjevi ko j i su sadravali religiozne natpise; uobliku jetre s proricanjima i vraanjima itd.

Zanimljiva je pojava peatnih valjaka, koj i su pritiski-vanjem i okretanjem po mekanoj glini ostavljali za sobom

peat, a obino neki simbol i ime. Potiu iz najstarijegsumerskog doba, a motivi su im b i l i religioznog i legendar

nog karaktera. Tu nailazimo i na lik narodnog junaka G i l -gamea i njegovog prijatelja Enkidua.

Poloaj pisanih znakova bio je do 2700. god , pre e.uspravan sa smerom odozgo prema dole, s redovima oddesne prema levoj strani, a od te godine vodoravan sTevanadesno kao tqj_mi danas piemo. Usavr ava jui se to-,

ko m vremena, ovo ie pismo prolo kroz vie razvojnih faza. ^

~ ~ Dsim tekstova na glinenim pl oama , sauvani su nam

mnogi natpisi uklesani u stene,kamenestubove i ploe. Tusu obino kraljevi veliali svoje ratne podvige, koj i su ustvari esto bili neuvena pustoenja, krvolona ubijanja iunakaavanja zarobljenika.

Preuzevi od Sumeraca celokupnu kulturu i njihovoklinasto pismo, Babilonci su ga kompli koval i uno en jem

29


14/83

semitskihelemenata itime o teali ipisanje i i tanje . Me ut im , oni u svoje pismo unose ve neke fonetske elemente(samoglasnike), to kod ostalih semitskih jezika nije biosluaj. To je ve put ka manjem broju znakova, put ka slovima.

Asirci su ovo slogovno pismo pojednostavili na 510znakova, od kojih su zapravo upotrebljavali samo oko 300.

Perzijsko klinasto pismo bilo je delom slogovno, a delomglasovno. Oko 100. god. pre n. e. klinastopismo je nestalo

pr e nego to se moglo razviti do jednostavnog glasovnogpi sm a.

Jo u 8. veku pre n. e. u ove krajeve poeli su se nasel javati Aramejci , preci danan j ih Sirijaca. Oni su doneli isvoju kulturu i svoje pismo, koje je bilo mnogo savrenijeod klinastog i sasvim ga je istisnulo iz upotrebe.

Pismenost je u Mezop otami ji bila prili no rair ena .Postojala j e neka vrsta ko lske obaveze, ko jom nisu biliobuhvaen i jedino najnii slojevi naroda. kole su bile po-

deljene na nie i vie. U niim ( kua ma Pl oa) uilo sepisa ti i sticalo osnovno znanje, a u viim (kuama mudrosti) uile su se sve grane t adan j ih nauka i umetnostika o teologija, pravo, medicina, astrologija, astronomija,muzika i dr. U gradu M a r i otkopana je tipina uionica sako lsk im klupama. kole su mogle pohaa t i idevojke. Posle poloenih ispita uenici bi b i l i proizvedeni u zvanje pisara. Ovi su imali zaseban poloaj , naroito t i tu le iodela, pasu im bile ukazivane i naroite poasti . Na glinene ploice

po tp is iv al i su svoja imena, no nigde n i je pronaeno imepisca koji je sastavio neko odreeno nauno i l i knjievno

delo. M e u t i m , lako je mogue da je neki pisar bio ipisactoga teksta. Sve ove kole vodil i su sveenici, to je bio sluaj i u Egiptu, pa i u naem srednjem veku.

Kao i kod svih ostalih naroda, knjiev nost je i kod Sumeraca nastajala usmenom predajom. Pronalaskom prvo-

30

hitnog slikovnog pisma poelo je i zapisivanje najranijihba jk i i legendi. Najstarija deia bila su esto prepisivana, apr i tome se mehjao sadraj i oblik . Ponekad su bila prila-goavana novim potrebama, novom ukusu vremena, pa iuobliavana u savreniju celinu. Veina knjievnih delaimala je religiozan karakter . Religija je uopte imala velikuticaj na ceo ovekov ivot prvih istQrijskih epoha. Pod uti-

cajem civilizacije i stvaranja drave, ona se od primitivnogoboavanja prirodnih sila, zatim oboavanja bil ja i ivotinja u viem razvoju preobrazila u personifikacije zatitnika izati tn ica pojedinih l judskih delatnosti. Takva religija ku l minira u robovlasnikom procvatu i babilonske i asirskedrave, gde su bogovi uglavnom odraz ovakvogporetka nazemlji , zatitnici kralja, sve enstv a i dr ave od koji h potiesva njihova mo. Sve je to objavljeno u raznim mitovima,himnama ilegendama kao boanska volja , prema kojoj narodu ne preostaje n i ta drugo nego da u svom po t in jenom

po lo aj u sl u i i sl u a svoje gospodare.

Nesu mnjivo je da je svako od ovih razdoblja u razvojumezopotamske knjievnosti imalo svoje naroite karakteristike, koje bismo,prema naoj oceni, mogli nazvati s t i lovima. Osniva j edne od najveih biblioteka staroga veka,asirski kraB|^surl^nip^fefNbio je tirani n kao i sviasirski vladari, a narocitDirjegovaed Senaherib,koga istoriari spravo m nazivaju asirskim Neronom. A l iAsurbanipal je imaou sebi i nekih viih tenji. On je voleo i nauku i knjievnost, to ga je i potaklo da osnuje ov u monumentalnu bi

bl io te ku z a svoje i tanje, kako sam kae u jednom zapisu. Zato je i razaslao na sve strane svoje velike drave, a

naroito u sumerske gradove, izaslanike da pokupe ili pre-pi u pl o e koje jo nije imao i da ihdopreme u njegovu bi bl io te ku . M o da ni je ni slutio kakvu uslugu time ini buduem oveanstvu, zaustavljajui na neki nain tok svogavremena, u kome su se ogledale i sve prole epohe ove

31


15/83

zemlje, konzervirajui nauku iumetnost na gotovo neunitivim glinenim ploama.

Ka o dobar poznavalac knjievnosti ko j i je toliko togasakupio u svojoj biblioteci i verovatno sve to proitao ilibar vei i z an im lj iv ij i d eo, mogao je s punim pravom da kae o sebi i ovo: Ja, Asurbanipal, uio sam mudrost od Ne-boa i umetnost pisanja na glineni m ploica ma. Primio sam

objavu mudrog Adapa, dragocenu tajnu vetine pisanja.Smatrao sam Neboa za uitelja. itao sam prekrasne glinene ploe Sumeraca iopskurneakadske rkarije, koje nisuumetnost. Uivao sam u itanju natpisa na kamenu iz vremena pre potopa. Ovo je proitano na jednoj desetoros-tranoj prizmi (sada u Britanskom muzeju). Iako je ova izjava subjektivna, ipak ona pokazuje da su u to doba sumers-ku knjievnost smatrali klasinom i vie je cenili od onogato je kasnije stvarno.

Na jv re dn ij a delamezopotamske knjievnosti su eposi.Nj ih ov postanak see u najstarija vremena sumerske kultu

re, a nastali su uglavnom od himni i molitava raznim bogovima. U njima se u krupnim al fresko slikama ne samo p r i kazuju ivot i obiaji tadanjeg vremena, razni pustolovni imitski dogaaji nego se u njima ogleda i ceo misaoni, filozofski i religiozni svet onoga doba. Najsavreniji i s umet-nikestranenajvredniji jefep o k r a l j u Gilgamedjna 12 ploa (pevanja), o kome e kasnije b i t i vie reeno.

Drugi po vanosti svakako je mit i l iep o s t v a r a n j u sve-t a,ko j i se po poetnim reima naziva7Enuma eli}(Kadagore ) . Delovi toga epa ko j i opisuju borbu boga stvaranjasa haosom potiu jo izsumerskog doba. No sam ep kao ce-

lina, u kakvom ga obliku danas poznamo, nastao je verovatno za vladanja kralja Hamurabija, a trebalo je da poslui slavljenjujx)ga Marduka, zati tnika Babilona isamogakralja. Ep ima 7 ploa. U prvoj se opisujepostanak svemi-

32

Kada gore nebo u poetku nije imalo imenaI kada zemlja dole nije imala imena,Kada nijedan od bogova nije bio stvoren,Kada nijedno ime nije bilo datoI kada nijedna sudbina nije bila odreena...

... postojao je samo Apsu , slatka voda iTiamat, slana voda, koje su bile izmeane u jedno (haos). Njihov sin Mumu(znanje i mudrost, stvarni, t j . vremenski i prostorni svet)razdvoji ih. Od njih nas tadoe Lahmu iLahamu (predstavljaju ih u obliku golemih zmija). Posle mnogo eona nastadoe Anar i Kiar.

I dani postadoe dugi,A k njima se pribrojie godineI tada se rodi njihov sin Anu,Koga oni uinie sebi ravnim.

I Anu rodi sebi sliku, Nadimuda (Eu).Na di mu d bee mudar i silan snagom,Silniji od oeva roditelja An ara .Sebi ravna nije imao meu svojim precima...

S Enlilom, bogom vetrova, Anu bog neba, i Ea, bog slatkevode i dubine, ine prvo boansko trojstvo. Poto svet jonije bio potpunou r e e n , novo trojstvo hoe da mu da savreniji oblik. To je uvredilo starebogove, kojima su na elubi li Apsu iTiamat i njihov sin Mumu. On daje savet kakoda se poseje razdor m e u nove bogove. Poto je Ea bio

najblii starim bogovima, primetio je njihovu uzbunu i javio to Anuu. U ogorenom neprijateljstvu prema novimbogovima, Ti am at rodi svakovrsne nemani, a naroitoogromne zmije pune otrova, da se udr u ena s njima boripr ot iv bogova, da osvoji svet i da ona njime vlada. Najstarijega od nemani, Kingua, izabrala je za vou.

'/'**'


16/83

U drugoj ploi Tiamat uklanja Apsua, jer je uvidelada on sve dogovore pokazuje Ei. Ea se uplai, ali ga otacAnar poa l je u borbu. Videvi s trane Tiamatine borce,on uzmakne. Za t im Ana r poa l je Anua k Tiamati da jeumiri . Ni Anu nije mogao da podnese blizinu strane Tia-mate, koju su obino zamiljali kao adaju ilisedmoglavuzmiju. Svi bogovi uzdrhtae kada ugledae stranoga protiv

nika. Samo Marduk, bog svetla, zore iproletnjeg sunca, sinE i n , ponudi da se bori, ali pod uslovom da mu se prizna

pr ednost nad svim ostalim bogovima:A l i ako kao va po ma ga savladam Tiamatu i vas

spasem,

Tada ponovo sazovite zbor, odredite sudbinu!Ja u mesto vas odrediti sudbine.I da se ne menja t o odredim.Da se ne opoziva i ne ukida zapoved mo j ih usta!

U treoj se ploi govori o prihvatanju Mardukov ih us-lova na zboru bogova iopisuje njihova sveana gozba.

U etvrtoj ploi prikazuje se vladavina novog gospodara bogova i njegovo oruanje za borbu protiv Tiamate.Po to je na istoku i jugu , na severu i zapadu postavioogromne mree da niko od napadaa ne umakne,popne seu blistavoj opremi okruen velianstvenim sjajem u svoje tve rop reg . Oko njega su stajali bogovi i divili mu se.Osim luka, strele i koplja poneo je sa sobom munju i silanvihor. Uz bojni pokli, pojuri pravo na adaju injene ra tnike . Tada Tiamat povie divlje iglasno da se sve potreslo.Otvori drelo koliko god je mogla, ali pre no to je uspelada zatvori usta, bog Marduk posla vihor u razjapljene ralje,dohvati koplje i rasee joj srce, baci njenu leinu istane nanju, dok su njeni pomagai bi l i uhvaeni.

U petoj ploi Marduk raspolovi Tiamatu kao ribu i odje dn e polovine stvori nebo, a od druge zemlju , razdvajajui istovremeno nebeskim svodom gornje vode od donji h.

34

Na nebo postavi mesec, sunce i zvezde, a zemlju zaodenebi lj em i iv ot inj am a.

esta ploa pria o stvaranju oveka. Marduk objavida e ga stvoriti od k r v i . Svi se bogovi uplae da e neki odnjih biti ubijen da bi od njegove krvi postao ovek. No Eaih umiri i ree im da nijedan od bogova nee biti r tvovan.Tada Marduk okupi sve bogove i objavi im da e od krvi udovita Kingua, koj i je podstakao Tiamatu na borbu, stvor i t i oveka. Prosuvi njegovu krv, stvori ljude i naredi imda se brinu o bogovima i da im slue. Iz zahvalnosti to ni

jeda n od njih nije bio ubijen bogovi se dogovore da Marduku isebisagrade sveti te . Obradovan time, bog Mardukzapovedi da se podigne Babilon. Oni to uinie i u gradu:

Digoe glavu Esagilinugore sve do nebeskoga okeana.

Sagradie hramsku ku lu gornjeg okeanaMar duk u, Enl ilu i Ei za do m.

I ova ploa zavrava se opisom gozbe.U sedmoj, poslednjoj ploi nabrojana su Mardukova

imena isvojstva koja su mu dali bogovi kada su mu predalivrhovnu nebesku vlast. Tako je on bog bogova, tvoracsvemira, poetak ikraj svega, ali ima jo mnogo oblikau kojima se javlja i mnogo delatnosti koje vri. U svemu jenabrojano ok o pedeset imena koja su mu data.

Ep se zavrava himnom u slavu boga Marduka.Ovde je vredno da se spomene jedna novobabilonska

pl oa objavljena 1895. godine, koja nije u celosti sauvanaa ipak sadri igotovo sva imena babilonskih bogova koj i seidentifikuju sa bogom Mardukom. To znai da Marduk sjedinjuje u sebi sva ostala boan stv a, pa bi to bio poeta k neke vrste monoteizma:

N in ib - Marduk, o l ienje snage,Ner gal - Marduk, gospodar borbe.

35


17/83

Be l - Marduk, olienje vlasti,Sin - Marduk , bog meseca,

ama - Marduk, bog sunca i pravde.A d u - Mard uk, bog k ie , itd.

Ov o je babilonska verzija prastarog mita , a p reraena

je prema potrebama tadanjih vladara isveenstva. U staroj nipurskoj varijanti umesto Mardukaglavni borac protivhaosa bio je Enl i l ili An u, mnogo starija boanstva sumer-ske mitologije. U jo starijoj varijanti p ronaenoj u Asur u,a koja zapravo potie iz starog sumerskog grada Eridua,glavnibog je Ea, bog mudrosti i dubine. Sadraj u ovim varijantama isprian je sasvim drugim redom. Tako je u jednoj bog Bel p roaokroz tamu i odelionebood zemlje. Skinuo je vlastituglavu i pustio da sva krviscurina zemlju i t i -me je oplodio i naselio. U jednoj od babilonskih obradaovog motiva Mumu predstavlja prvobitni haos. Od njega

po ti u Apsu, slatka voda, muko poelo i Tiamat, slana voda, ensko poe lo . Oni su rodi l i sve bogove i sve prirodnesile. Bog podzemlja Nudimud ubije Apsua, od koga postane Ea, bog slatke vode. Najjai od bogova, Marduk, ubio

je Tiam atu i od njenog tela stvorionebo i zemlju. Ubivinaposletku jednog od bogova, stvorio je od njegove krvi

pr vo g oveka . Po jednoj drugoj verzij i bog Marduk ubijaM u u u a , kozmiku neman, i od njega stvara svet i ljude,do k je u jedn om slinom m i tu prve ljude stvorio od gline ivode bog Ea.

Tamuz, bog prolea i vegetacije, bog neprestanog

umiranja i ponov nog uskrsavanja pri rod e, bio je u sumer-skoj i babilonskoj mitologij i , pa i u knjievnosti jedan odznaajnih likova. U astnjegovog ponovnog roenja peva-ne su nebrojene himne, a sauvano nam je i mnogo tualjkikoje su se pevale povodom njegove smrti. Ovde treba spomenuti da je Tamuzova smrt bila istovetna s nestajanjem

36

vegetacije. Bi lo je to poetkom leta, kada su nastupale velike vruine i sue. Njegovo se roenje svetkovalo dolasko m kinog perioda 21 . decembra, kada je sve poinjalo

pono vo da ze leni . Svakogodinje Tamuzovo umiranje i ponovno raanje opisuje se u epu o Itarinom putu u podzem-n i svet. Ep poinje ovim stihovima:

Zemlj i bez pov ratk a, daleko od zemlje propadanjaUpravlja svoju misao Itar, mona boginja meseca.Kerka boga meseca upravlja svoju misaoPrebivalitu iji ulaz nema izlaza,Stazi iji je put bez povratka,Prebivalitu iji je ulaz lien svetla,Stazi iji prilaz ne vodi natrag,Mestu gde je hrana prah, a jelo blato,Gde se nikad ne vidi svetio, gde svi stanuju u mraku,Gde su svi obueni kao ptice u odela sa kri l ima,Gde na kapij i i zasunu lei praina.

Tamuz, mladi Itarin ljubavnik, umire svake godine iodlazi u podzemlje. Itar, puna tuge za n j im silazi u podzemni svet da ga t rai . Na kapij i podzemlja ona zahteva odvratara da je propusti. Preti mu da e, ako to ne uini , raz

bi ti kapiju ipustiti mrtve da opet ive i jedu, pa e na svetubi ti vie mr tv ih nego ivih. u v i to , uplai se isama kral j i ca podzemlja Erekigal i zapovedi vrataru da otvori kapiju.A l i iItar treba da se dristarih zakona. Prolazei kroz sed-moro vrata morala je kod svakog s traara da ostavi po jedan nakit. Tako je najprije skinula t i jaru, zatim redomnauni ce , ogrlice, grudne t i tove , pojas, narukvice i kolutes nogu, a najzad iodeu. Morala je nagada stupi pred Ere kigal. Kada se ug l edae , besno se obore jedna na drugu.Erekigal zapovedi sluzi da zatvori Itaru i da na nju pustiezdeset bolesti. Za vreme bavljenja Itare i Tamuza u

37


18/83

podz emlj u na zemlji se gasi ljubav. Ne mnoe se ni l judi ni ivotinje , i elom svetu preti unitenje . Bog ama, rastu-e n stupi pred svoga oca boga Sina ipred boga Eu i pokaeim kako svet propada jer je nestalobogaTamuza i boginjeI tare . Ea poalje naroitog vesnika da bi nagovorio E r e -kigalu da pusti I taru iTamuza. Ona se razljuti, aliipak po pus ti izapovedi da pokrope Itaru vodom ivota i izve

du je iz podzemlja. Prolazei ponovo kroz sedmoro vrata,I ta r uzima svoju odeu i nakit pa se zajedno s Tamuzomvraa u svet ivih . Cela priroda opet oivljava.

Jo u sumersko doba bio je kult Tamuza vrlo popularan, pa se ve tada pojavljuju religozne drame u kojima jeopisana njegova smrt injegovo uskrsnue. Te su drame pr i kazivane u danepraznika u svim hramovima. U novobabi-lonkom razdoblju (8. vek pre n. e.) u prik aziv anju ove drame Tamuz je bio zamenjen Mardukom. Opisuju se njegovastradanja i smrt, a njegova ena Itar vri nad njim obredtuba l ica . Naposletku bogovi uskrsavaju Marduka i oslo

b aa ju ga iz m r an e p l an ine . U ovi m obredima uestvovao je i sam k ra l j . Bio je preruen u Marduka, oduzeti sumu znaci kraljevske vlasti i tek posle b ievanja , koje je nadn j im vrio vrhovni sveenik, vrhovni bog mu je vratio kraljevsku vlast. Ovom prilikom sveenici su u sveanoj povorci nosili zlatni Mardukov kip iz hramaEsagile kroz I tarinavrata onim velianstvenim svetim putem u mesto A k i t u ,gde je bio izloen nekoliko dana da mu se narod klanja.Zatim je bio odnesen do Eufrata iponovo vraen u A ki tu .Posle nekoliko dana kip je u sveanoj povorci istim putemvraen u Babilon u hram Esagilu.

Iz starobabilonske knjievnosti potie(ep o b o g i n j iAguajiJBoginja Ita r, koja se ovde spominje ka o boginjarata, i boginja Saltu bile su nepomirljive suparnice. Bog i nja Aguija moli boga Eu da ih izmir i . On to uini, ali poduslovom da se i boginja Saltu potuje na isti nain kao i boginja Itar. Ep se zavrava pohvalom t r i ju boginja.

38

Misao o venom ivotu, ovekova tenja za besmrt-nou ispunjavaju ep o Aapi kao i vei deo epa o Gil gameu. Adapi, Einom sinu, sveeniku ivladaru ugradu E r i -duu, dunost je da se brine da hram im a uvek dovoljno hle-ba, vode i ribe. Dok je Adapa p lovio morem, naglo duneJuni vetar ipotopi mu lau. Adapa mu izosvete slomi k r i

la tako da sedam dana nije mogao duvati na kopno. Zbogtoga bog Anu pozove Adapu na odgovornost. Da bi umi-lostivio bogove Tamuza i Gizidu, koj i uvaju strau naAnuov im vratima, bog Ea mu savetuje da obue alobnoodelo pa e ga oni braniti pred Anuom . Al i ga prevari kadaga savetova da ne uzima hleb ivodu kojima ga Anu budepo nudi o, jer da je to jelo i pie smrti. Odelo koje mu budepo nu di o, neka slobodno obue i neka s e namae ponuenim uljem. Tamuz i Gizida zaista se zauzmu za Adapu i nanjihove molbe Anu mu oprosti krivicu ihtede mu dati ve-ni ivo t . Al iAdapa odbije jelo i pie, a primi odeu i ulje.Anu se ovom zaudi, ali mu Adapa odgovori da mu je takosavetovaoEa . Najzad ga Anu vraa na zemlju. Ovaj ep hoe da pokae kako je izmeu bogova i l judi , besmrtnosti ismrtnosti, postavljena stroga granica, koja se teko moe

pr e i. Bo go vi su za vi dn i lj ud im a koj i bi mogli postiibesmrtn ost, pa ma to bila i njihova deca.

U epu o j u n a k u E t a n i spojena je stara ivotinjska basna sreligioznom legendom. Ovaj ep nam pri a o prijat eljstv u orla i zmije, overolomstvu orla kome je zmija izosveteslomila krila. Jo dok Anunaki i Igigi nisu postavili ljudim akralja, dok jo nije bilo ni kraljevskog venca, ni kraljevske

krune, a ni ezla od lapislazulija, dok je jo sve tozajedno spast ir skom palicom lealo pred Anuom na nebu, boginjaItar poe da potra i zemlji kralja . B ilo je to dete koje je u

x t e k im mukama trebalo da rodi Etanina ena. Da bi snebadoneo travu raanja, a s njom iskiptar i tijaru koj i se nalaze pred A n u o m , Etana htede da uzleti na krilima orla.

39


19/83

Al i kako je orao imao slomljena krila, nije mogao da se vine u nebo. Ovaj ep hoe da dokae kako kraljevska vlast

po ti e s neba.U epu o Nergalu i Erekigali opisana je na po etk u

gozba bogova na nebu. I ovog puta nije prisutna kraljicapodz em lj a Erekigal . Rei kojima ju je glasnik pozvao nagozbu ona je shvatila kao uvredu, zato je poslala svogaizaslanika Namtara. Svi bogovi, osim jednog, primajuNa mt ar a sa svim poastima koje pripadaju njegovoj gospodaric i . Alizbog togajednog Erekigal se razljuti na sve bogove. Namtar ponovo odlazi na nebo da dovede grenika

pr ed kraljicu Erekigal, ali ne naavi ga, vrati se neobavljena posla. U meuvremenu Ea, bog mudrosti, pronae da

je ta j krivac bi o Nergal. Naredi mu da sie u podzemlje, akao zatitu dade mu etrnaest zlih duhova. Nergal je iz poetka drhtao, a doavi do kapije podzemlja, poeo je poniznim glasom da moli za oprotaj. Erekigal je bila eljnaosvete, ali se uplai duhova koj i su pratili Nergala. Iz ovogstraha rodila se ljubav, i Erekigal je svoga b iveg neprijatelja izabrala za mua. Ovaj je ep pronaen u arhivu Telel-Amarna (Egipat).

Iz epa o meusobnoj borbi bogova sauvan je odlomak o sedam z l i h d u h o v a . A n u , gospodar neba, podie se

pr ot iv ostalih, njemu ravnih, bogova. En l i l , gospodar vaz-dunog neba, i Ea. bog mora, stupe u savez protiv Anua.Vojska Anua sastoji se od sedam zlih duhova, ko j i sve unitavaju i svakom uteruju strah. Enl i l i E a postave ama a -bog a sunca, Sina - bogameseca, i I tar , zvezdu Danicu, dauvaju nebo. Anuova vojska duhova zastrla j e Sina olujn im oblacima, a amaa i Adada prisilila da pristanu uznj ih , dok je Itar dobrovoljno pristupila A n u u . Enl i l nijehteo da se pomiri sa pobedom protivnika, pa zato potrai

p o m o Ee . On mu a lj e svoga sina Marduka, koj i je uvekp o b e i v a o .

40

Ovaj je odlomak zanimljiv po tom to nabraja imena

zlih duhova, a poinje ovako:

Oni su bogovi ko j i sve unitavaju,olujni vetrovi to fijuu.

Sedam zlih duhova, porod zloslutnog Nasipa neba,

koj i sve rue

ka o korov su i izrod.Kobnu sudbinu izazivaju, jako kobnu sudbinu.Svakog dana ine tetu,

nemilosrdno unitavaju sve ivogde god stignu.

Meu njima je prvi Juni Vetar.Drugi je Zmaj, to bljuje vatru,

iz njegovog se drela jo niko nije izbavio.Trei je Panter, ko j i svojim ustima

b e s p o m u n o grabi i odnosi naa eda. e tv r ta je Zmi ja , ko ja izaziva strah,

koje se svi plae.Peti je riui Lav,

ije srce ne poznaje milosti .esti je Divl j i Orkan, ko j i sve prevrei jednako se buni protiv bogova i ljudi.Sedmi je Juni Vihor, koj i davii svakom se smrtniku sveti s t r a nom osvetom.

U malom(epu o p t i c i Z u j od koga su sauvani samo neki odlomci, opisuje se borba za vrhovnu vlast i zmeu bogaEnlila iptice Zu. Ona je sa Enlilovog prestola ukrala ploe

sudbine i odnela ih u daleke mitske planine Sabu. Iako toep ne kae jasno, nasluuje se da je ova boanska ptica bi la neka s t r a na zver, m o d a jedan od sedam zlih duhova.

Ni ko od bogova, pa ni sam Adad, bog oluje, a ni boginjaI tar nisu se usudili da se s njom bore. Ovi su odlo mci ne-

41


20/83

po tp un i, al i sli ke na ne ki m sa u va ni m pe a tn im va lj cimapr iaj u o daljem toku borbe. Bog Marduk, ko j i se ovde naziva Lugalbandom, uspeva da uhvati boansku pticu Zu ida je dovede na sud pred presto boga Ee.

Iz sumerskogdoba sau vao se i dijalog izmeu /boffl n/eE g i m e i n j e n o g b r a t a boga Li7aJEgimaf cplakuje smrt brataLila i zaklinje ga boginjom Majkom^da ustane sa mesta nakome lei. On uporeuje sebes pokojnikom zakopanim uzemlju ko j i ne moe da se vrati meu ive ikoga uznemiru

ju zli duhovi. Mo l i je da ga ona izba vi.U babilonskoj knjievnosti karakteristina su jo dva

dela. U prvom, p r a v e d n i k opisuje svoja stradanja mada jeispunjavao sve dunosti prema bogovima i prema kralju.Zato sumnja u pravednost bogova i istinitost verskih zapovedi koje za dobra dela obeavaju nagradu. U drugom,gospodar r a z g ov ar a s r o b o m . Na gospodareve elje izapovedi rob ponizno odgovara, uvek opravdavajui sve njegove elje. Na kraju gospodar, razoaran u ivot, pita robada mu kae ta je dobro. Ovaj mu odvano i podrugljivoodgovara da je dobro slomiti vrat njima obojici i baciti ih ureku. Rasreni gospodar mu preti da e ga ubit i , ali mu robodgovara da e ga i gospodar za tri dana sledi ti. Ova dvadela pokazuju da se i u ovom, gvozdenom stegom odravanom robovlasnikom poretku, koji su tako vrsto drali usvojim rukama kralj i sveenstvo, ve javlja bunt i otpor.

Osim ovih veih i vanijih dela sauvane su mnogehimne, molitve, pokajniki psalmi, zaklinjanja, basne,poslovice i prie. U ovoj knjievnosti prvi put se javlja pojamgreha ipokajanja. I psalmi imaju ovde svoje poreklo. Evo

je dn og pr im er a od najstarijih pokajnikih psalama boginjineba:

Uzviena gospodarice, ija me zapoved proima,Hou da izgovorim ovu molitvu:

42

Ono to je dobro za mene, uini mi,Moja gospodarice, meni, koj i sam ve od dana

mladosti

upregnut u jaram greha.

Hranu nisam mogao jesti, pla mi je bila okrepa.Vodu nisam pio, suze su mi bile pie.Srce mi vie nije bilo radosno, ni dua vedra,

bo lno se jadam.

Mnogo je mojih greha, dua mi je teskobna,Ti , moja vladarice, naui me da spoznam svoje delo,Oprosti mi to.Pokrij moje grehe i podigni mi lice!

Asir i ja je uglavnom batinila babilonsku kulturu sasvim njenim poecima iosnovima. Sve je to bilo briljivoskupljano, ponovo i ponovo prepisivano, moda ponegde

neto idoterano, ali netozaista novo u ovom razdoblju n i je stvoreno. Vredni bi b i l i spomena moda neki religioznitekstovi, himne, psalmi prema starim uzorima, a zati m za

pis i kraljeva o ratnim pohodima i unutranjim dogaajima iureenju drave.

Isto tako u novobabilonskoj dravi, koju su posle propasti Asiri je ponovo podigli Nabupolasar i Nebukadnezar,nije u knjievnosti stvoreno nita znaajnije. Ova dva vladara uglavnom su gradili i nar oit o ukra ava li Babilon, pasu o tom ostavili uklesane natpise.

Tako je zavren krug najstarije knjievnosti sveta, ko

ja je du e nego ijedna druga cvetala, obnavljala se, ali uvekrasla iz jednog korena stare sumerske tradicije . Sve to je utoj knjievnosti veliko stvoreno nastalo je u to prvo doba.Ako nam kraljevska grobnica u Uru dokazuje da je ve tada umetnost bila na tako zavidnoj visini, onda nikako ne

43


21/83

treba da sumnjamo da je knjievnost toga vremena isto tako bila vredna i znaajna, pa se iz tih izvora kroz hiljadegodina moglo crpsti za dalja stvaranja.

6. E p o urukom k r a l j u Gilgameh

Gotovo kod svih naroda, poevi od najstarijih vremena pa sve do danas, knjievnost bi se mogla obelei t i jedn im delom i l i jednim imenom kao njenim predstavnikom,njenim simbolom. Tako npr. kod pomena talijanske knj i evnost i svako e pomisliti - Dante: Boans tven a komedi

ja ; n e m a k a knj i evno s t izaziva u nama isto tako ime jedno g pisca i njegovog dela - Goethe (Gete): Faust; simbolengleske knj ievnost i svakako je Shakespeare (eksp i r ) ; p a n s k eCervantesov (Servantesov) Don Kihot , ko j i je daleko p r e a o uske okvire ove knjievnosti , a pri pomenuruske nema toga ko ne bi pomislio - Dostojevski il i Tolstoj .

U klasinoj knj ievnost i pomen na grku nesumnjivo esvakako podsetiti na poznata dva Homerova epa Ili jadu iOdiseju. Ali mali je broj l judi ko j i poznaj u delo^ jed no odnajstarijih knjievnih dela uopte^ iz knjievnosti ije su sekonture odavno izgubile u drevnoj p ro los t i , delokoje nijesamo njen simbol nego je svojom dubokom humanousimbol svih iskrenih stremljenja od najstarijih vremena pado danas. To je delo koje je bilo razumljivo ljudima pre6000 godina, a ostalo je razumlj ivo i dana njem ovek u,

^/simbol koj i kroz ta nebrojena stolea nije ostario, nego jeostao veno mlad, kao da se domogao one udesne t rave"besmrtnost i koju je tako grevi to t raio, naao izauvek iz gubio glavni junak toga dela. Ni onih vie od 2500 godina,koje je provelo u tami podzemnog sveta, ni je mu oduzeto nita od lepote i sveine. To je ep o urukom kralju Gil-gameu iz stare mezopotamske knj ievnost i .

44

Meu svim eposima, legendama i mitovima ove knj i evnost i , ep o Gilgameu je po svom obimu najvei, a posadraju najvredni j i i najsavreni j i . Iako je kao celina sas tavl jen gk oJ TO ^ ^ on je nesumnjivonastao, bar u pojedinim svojim delovima, u dalekoj su-merskoj prolost i . Bio je preveden i na hurits ki i hetitski je

zik. Iovaj je ep poznat u nekol iko varijanata kao ieposi ostvaranju sveta i Itarinom putu u pakao. U jednoj se Gilga-me zove N imrod (Nimrud) , u drugoj Izdubar, dok seEnkidu naziva iEa-bani, a u jednoj novi joj babilonskoj vari jant i Utnapit imovo je ime Kasisatra, od kojeg je inastalo grko ime Ksisutros. Sve ove varijante imaju uglavnomisti sadra j . \Gi lgameSovo pr ij at el js tv o s Enkiduom, nji hova za i ed nikaTjo rrJa ^^ Enki -dimva^TTTrfTPtn^timova pria o velikom potopu i Gilga-meov put u podzemni svet. ^ ^

P l avni junaic epa Gi lgame, ovek bo la j ,r ados t i | .

bi o fe k ral j u U r u k u . Ka o to su kra lj ev i pr e potopa potpuno legendarne l inosti , o emu nam svedoi njihova neve-rovatna starost i duina vladanja (8 vladara vladalo je , navodno, preko 200.000god.), tako ni svi vladari posle potopa p r o n a e n i u kr al je vs ki m listama, koje su sastavljene neto pre 2000 god. pre n. e., nisu j o os loboeni legende,nisu potpuno ul i u i stori j sku stvarnou nj ihova duinavladanja, iako kraa od onih pre potopaTipak je neverovat-na. Triprvedinastije posle potopa, ona iz Ki a sa 23 kra lja,iz Uruka (Ereha) s 12 kraljeva i ona iz Ura sa 4 kralja,trebalo bi da su vladale otpri l ike istovremeno. Prema

natpisu na ploi koj i je L. Wooley naao u ruevinama hrama kod Tel el-Obeida, kako je ranije spomenuto, hram jepodig ao A-ani-pada, sin Mes-anipade, kralja Ura. To bi,pr em a^ to me , bio drugi kralj I dinastije iz Ura, ko j i ukral jevskim listama nije spomenut, a time je dokazano daova dinastija nije vie legendarna nego istorijska. A po to

45
http://gilgamesovo/http://gilgamesovo/


22/83

je ot pr il ik e istovremeno vladala idinastija iz Uruka, u koj o j je kralj Gilgame peti po redu, to se injegova legendar-nost nalazi ve na rubu istorijske stvarnosti. Vladao je uUruku, posle svih pustolovina uvek se ponovo vraao uUruk, a po povratku s bezuspenog puta u podzemni svetumro je u svojoj palati u Uruku.

U jednoj himni Gilgame se slavi kao heroj isudija pokojnika:

Gilgameu, savreni kralju,Sudijo Anunakija, uzvieni ispitivau,

Na jz na tn ij i me u lj ud im a, hK o j i okom obuhvata sve strane sveta,Upravitelju zemlje, gospodaru podzemlja!T i si sudija i ispitu je kao bog.

Ovde treba spomenuti da su naroito u prvo doba sve

umrle kraljeve smatrali bogovima, pa su im tu ast esto joi za ivota ukazivali. Mnogi su vladari dodavali svome imenu ime nekog boga kao npr.: Amar-Sin, Rim-Sin (Sin bogmeseca), Nabupolazar, Nabunaid (Nabu, bo g mudrosti itrgovine), Nergal-ar-uur (Nergal kralj podzemlja), panjegov sin Labai-Marduk, Amel-Marduk (Marduk, glavnibabi lonski bog) i mnogi drugi.

N ^Druga linost epa, Enkidu, divlji ovek stepe, koga jeod blata stvorila Aruru, boginja oblikovanja, ^razlikovao seod ostalih l judi time to je po elom telu bio kosmat, ali koga je posle m e u s o b n e borbe vezalo iskreno prijateljst vo s

kraljem Gilg ame om. Mod a je ovo i nehot ina simbolikagde se u tako bliskom odnosu nalazi kralj (dve treinebo g, a jednom treinom ovek) s biem koje je , istina, bi lo ovek, ali svojim vanjskim izgledom i nainom ivota(sa gazelama jede travu, sa stokom loe vodu) vie liilona ivotinju.

Utnapitim (mladica oveanstva), Gilgameovpr aotac, ko j i je sa svojom enom posle velikog potopa stekao besmrtnost, bio je poreklom iz uripaka (urupaka).

Ni je poznato da l i je bi o k ra l j , ali u kraljevskim listama odpre potopa osmi, poslednji k ra l j , vladao je u uripaku, noime mu nije poznato. Utnapitimov laar Ur-anabi prikazan je kao jednostavan obian ovek. On je jedini mogaoda plovipreko Svetskog mora i Voda smrti. Isto su tako sporedne i jednostavne linosti lovac i njegov otac.

Humbaba, udovino bie, kako je opisaiLu e p u ^ r t onas podsea na bikove s ljudskim glavama ko j i su kaoskulpture nadnaravne veliine ukraavali portale mnogihkraljevskih palata Babilo nije i Asfrij e. Bio je uva r K edro-ve ume, ali je uznemiravao ljude u bregovima, pa je uvre-dio i samogJamaa^Jioga sunca.Zajedno sa udesnim ne

besk im b ikom, koga je na Itarin zahtev poslao Anu daubije Gilgamea jer je uvredio Itaru jedini su predstavnici zla u ovome epu. N j ih su zajedniki savladali Gilgamei Enkidu, to se iovdemo e protumaiti kao pobeda dobranad zlim.

O bogovima koj i i u ovom epu upravljaju ljudski msudbinama, stvaraju ljude i unitavaju ih (velikipotop), reeno je potanje u dodatku.

/ O d mesta u kojima se zbivaju dogaaji ovoga epa, upr vo m redu, treba spomenuti grad Uruk^On je, uz ostalesumerske gradove, bi o jedan od centara rane sumerskekulture. /Lea o je uz Eufrat, ko j i danas, menjajui kroz ve-kove s v o j tok, tee oko 10 km zapadno od njegovih ruevina. Isto tako pomerio je i Tigris svoj tok neto prema istoku . Grad je bio opasan visokim bedemom. ulgi, drugikralj II dinastije iz Ura (2278-2228. pre n. e.), spominje u

jedn om ^nat pi su vel iki zi d koj i su nazivali Gilgameovim.Osim kraljevske palate, u Uruku su b i l i sagraeni hramovii itnice. Tako je otkopan jedan hram sa vie prizemnih

'-V.

47';


23/83

pr os to ri ja uz dugodvo r i te . Prema prvom spratu hrama vo dilo je s tepenite , a koliko je hram bi o visok, n i je poznato.Drugi uruki hram sagraen je na asfaltnoj podlozi, a zidov i s unu t ra n je strane b i l i su obojeni belo icrveno i l iukraeni mozaicima u vie boja. U jednom od njih nalazio se ivel ik i I tarin kip , koj i su Elamci pri l ikom osvajanja su-merskih gradova i razorenj a Uruka odneli u svoj glavnigrad Suzu, odakle ga je vratio u Uruk tek posle vie od1500 godina asirski kralj Asurbanipal. U ovom j e gradu

p r o n a e n a bazaltna stena na kojoj su u reljefu prikazanedve scene iz lova, jedna iznad druge. U prvoj lovac probada lava kopljem, a u drugoj ga gaa strelom.

Naj st ar ij e glinene ploe sa slikovnim pismom potiutakoe r izUruka, pa nije ni udo to se Gilg ame u pripisu

je injegov izum. Iz knjinice ovoggrada pribavio j e Asurba nipa l prepis epa o G ilgam eu.

Stepa i polja esto se spominju ka o mesta gde su se ta

koer zbivali dogaaji . Breg bogova, koj i opkoljava Ke-drova u m a , dvaput je bio cilj Gi lgameova putovanja: prvipu t s pr ij at el je m Enkiduom u potrazi za Humbabom, adrugi put kada je sam putovao t raei praoca Utnap i t ima .Idui za tim ciljem, krenuli su prema severu. Ta j breg jeverovatno Libanon je r kedrova im a samo jo u I nd i j i i se-vernoj Afr ici . Drugo putovanje vodilo ga je kroz planinuMau . Na geografskim kartamastaroga sveta zapisano je usevernom delu Mezopotamije im e planine Masius. Iako nasovo ime podsea na planinu M a u , maloj e verovatno da sunj u smatrali onom legendarnom planinom kroz iji klanac

pr ol az i nou sunce i koj im je iao i Gil gam e. Iza Vr ta bogova nalazi se, prema opisu u epu, Svetsko more. Dali je to bilo Sredozemno more, koje se prostire zapadnoodmah iza Libanona, teko je rei. Isto je tako tekoustanoviti gde je bilo Utnapit imovo ostrvo koje su opkoljavali umni pliaci Voda smrti, a do kojeg se dolazilo

48

pl ov e i S ve tsk im m o r e m . Mesto sa kojeg se polazi na Utnap i t imovo ostrvo nalazi se, prema epu, na uu reke.Spominje se i sla tkovodno more. Sumercima je u najstarije vreme bila poznata slana voda Perzijskog zaliva isla tka voda Eufrata i Tigrisa, koja je pri estim poplavama mogla b i t i s l ina slatkovodnom moru. I u epu o stvorenju sveta m e a n j e slane i slatke vode predstavljalo j e

p rv obi tni haos. M e u t i m , slana i slatka voda nalazi se najugu , a G i lgam e je putovao na sever. To bi se moglo protumaiti tako to su se Sumerci, s tvarajui ovaj ep o Gilgam e u , slobodno sluili ovim pojmovima premetajui ih

pr em a potrebi i razvoju dogaa ja . No , slatke vode ipakima i u severnom delu Mezopotamije, npr. jezero Van. Napo vr at ku Gilgame se kupao u jednom jezeru kada mu jezmija ukrala travu besmrtnosti .

^Ep se moe podeliti na dva gotovo jednaka dela./Upr vi h sedam p loa redaju se dogaaji s izvesnom vedrinom

i bo rbe no u, ali ve sad re klice mra ne ovek ove sudbine

koja se polako prib lia va. Drug i deo epa, od osme do dvanaeste p loe , zastrt j e nekom uzv ienom setom, a glavnimotivi su strah od smrti i tenj a za veni m ivot om. X L

pr vom delu opisan j e Gi lgameov odnos prema spoljnjemj>yetu, a u drugom, njegov odnos prema samom sebi, pre- !ma svom unut ran jem najintimnijem biu. U vernom dru- Jgovanju i dubokom prijateljs tvu s Enkiduom, Gilgame :doivljuje teak udarac pri ja te l jevom smru. Oseaj gubitka bliskog bia, ko j i , kako se po svemu ini , Gilgame jonije aoiveo, menja ga iz osnova. U osmoj plo i, koja sem o e smatrati p rv im vrhuncem epa, ka kojemu, u vrlo do

br o sm i lj en oj gr ad ac ij i, sve upravo neodoljivo i sudbinski -t e i , Gi lgame tuguje i jadjkuje za prijateljem. Njegove j

jednos ta vne rei duboko nas dira ju, i mi sa divl jenj em mo- : e m o ustanoviti da se ovek od pre 6000 godina plemeni-tou i dubinom svojih oseanja nita nije razlikovao od o-

49


24/83

veka novijeg vremena i da je ta svoja oseanja i misli umeoda iskae u savrenom pesnikom obliku. Zato s pravommoemo ovih nekoliko stranica ubrojit i meu najbolje ko

je su u starijoj knjievnosti napisane.

yTHanmuTHMoBa n p m a o B C J I H K O M n o T o n y y K n a n a ce y

o s a j en Kao BemiK a e m n o / t a , i aycTaB Ji>ajyhi i i a T p e H y x a K TOK

; i o r a l ) a j a . Ca ^ p a M a T C K e c r rpaHe oHa je HajB pc uHH ju JXCO ena .

3aHMMJiHBa je c u e H a y K o j o j c y o n i i c a H H 6 o r o B H Kai


25/83

ta. A l i on e se jednoga dana j av i t i , taj neumoljivi glas, i ta oveku preostaje nego da se pomiri s ljudskom sudbinom? Gilgame je grevito teio za besmrtnou i jkad muzmija ukrade t ravu kojom se ta besmrtnost mog la_s te i i nasduboko dira Gilg ameo vo oajanje:

Z a koga su se Ur-anabi, trudile moje ruke?Z a koga krui i istie krv moga srca?Radio sam, ali meni samom to nije donelonita dobro.Z a crva ko j i gmie u zemljidobro sam uinio!

Gilgame, ovek bola i radost i , a l i v ie bola i patnjenego radosnog uivanja, ne gubi nadu. Kao to svake godine I tar provaljuje u pakao u potrazi za svojim ljubavn ik o m , bogom Tamuzom, tako i on eli da kao poslednje

utoite u svom jadu vidi umrlog pri ja te l ja Enkidua, i odnjega lino sazna zakon ivota i smrti . A li Enki du je mogao da mu kae samo ovo:

Enkidu, pri ja te l j ,koga je tvoja ruka dodirivala,

postao je blato zemlje,pu n je p r a in e ,po to nuo je u prah,pr ah je postao.

Dugo i muno je bilo putovanje, oajna borba za smislom ivota, ali je sve bilo uzalud. Be z utehe, koju nije mogao da nae ni upodzemnom svetu kod svog najboljeg pr i

ja te lj a, G i l g a m e umire. -Svojom dubokom humanou ovaj ep se uzdie iznad

krvavih stranica istorije ove zemlje dveju reka. Bila je to

52

istorija koja se i u starom vremenu, a naroito u istorijiAsir i je , v ie pisala ok ru tnou nego saueem i ljubavljuza oveka.

Ako ovo stanje Gi lgameove po t i tenos t i i teskobezbogstrahapred smru ostavimo po strani,mada se ono vie i l imanje u veoj ilimanjoj meri javljalo i kod drugih l j u

di ustarodoba kao idanas,onda na m ostaje da jo jednompa l ji vo p os l u am o onaj drugi glas t i h davnih vremena.Kra l j Gi lgame i j t epsk i ovek Enk idu stoje jedan poreddrugoga"Tcao^prijatelji i braa J Smrt ovogj i r^og_pr^stav-lj a z a Gi lgamea takVteak

moe nadoknaditi. Tu je , dakle, vrednost oveka pojedinca uzdignuta iznad istorijskihzbivanjaJih..vremena t Kakvo

je znae n je tada imao ovekov ivot? Zar nije Senaheribhiljadama ivih zarobljenika da o oderati kou , hiljade nabi ja ti na kolac i ive uziivati u gradske bedeme Ninive?Zar nisu idalje kroz sve vekove l judi bez razloga b i l i mue

n i i ubijani? Podsetimo se samo kako su rimski carevi slalinebrojene ljude da ih razdiru divlje zveri radi uveseljavanja gledalaca i l ikako je isto tako ogroman broj l judi goreona lomaama srednjega veka po celoj Evropi u ime najvie inajsvetije pravinosti. A sve su to b i l i nevini ljudi koji nisumogl i shvatiti ta se to i za to se to s nji ma ini . Nap rot iv, u

pl am en u lomaa nestao je vel iki broj naprednih i uenihl judi , koj i su zaista b i l i svetio svoga v r e m e n a . Kakve l is trane ironije! Zar nisu posle to l iko hiljada godina moderni Senaheribi, ne nauivi nita o humanosti, sluei se, naalost , tekovinama nove civilizacije, milione l judi i dalje

slali u smrt i muili ih na razne druge rafinirane naine?

Zar nam se ovaj ep ne ini kao poziv na m eus obnobr at stvo bez obzira na razlike koje dele ljude na rase, narode ikaste? A l iovaj poziv nije daleko dopirao. Pre nego tosu ga mogli uti drugi narodi, on je ironijom sudbine preko

53


26/83

2500 godina bi o zanemeo pod ruev in ama nekadan j ih raskon ih palata.

Meu svim ostalim eposima ove knjievnosti , u ko j i ma se bogovi m e u sobom bore za prevlast il i pojedinac eli da se dokopa vlasti, pa ak iotac prevarom sinu u sk rau

je besmrtnost,[u ovom epu Gilgameove tenje se uzdiuiznad ljudske sebinosti . Iako se iz strahapred smru dao u

grevito traganje za venim ivotom, i to za sebe lino, imse domogao one udesne trave koja mu to omog uuje , onne jede od nje, kako bi se to oekivalo, nego odluuje:

Hou da je odnesemu moj, z idom utvreni Uruk,dau svima junacima da jedu od nje,

hou da je podelim mnogima.

Ne in i l i n am se Gi lgam eov l i k v e i od Prometeja, ko j i jeod bogova ukraosamovatru idoneo je ljudima, dok je G i l

ep o gilgamesu(1)

Documents