O,,SEENJI ITVAN SUBOTICA kolska 2009/2010 godina

ENERGIJA SVUDA OKO NASUenici koji su uestvovali u projektu: 1. Nina Neis 3. Gorana Grozdi

2. Marko Bogi

4. Anabela TikvickiProfesori:1.Slobodanka Brandt 2.Aleksandar Neori

Fotografije pripremio i uestvovao u izradi prezentacije roditelj Josip Neis

KLIKOM NA STRELICU PRELAZI SE NA SLEDEI SLAJD

KLIKOM NA STRELICU VRAA SE NA PRETHODNI SLAJD

KLIKOM NA UPITNIK PROVERAVA SE PREENA OBLAST

KAKO SMO STIGLI DO CILJA? Program ENERGIJA SVUDA OKO NAS uradili smo u Microsoft Power Point-u.Ovaj program nudi najbolje opcije za izradu planirane prezentacije. Lak je za korienje, sadri mnotvo podataka i informacija kao i slikovitih sadraja vezanih za datu temu. Svaki uenik kome je dostupan ovaj softver moe da se upozna i samostalno, na interesantan nain da usvoji znanje o ENERGIJI.

Pre izrade softverskog paketa prikupljali smo odgovarajui materijal zahvaljujui internetu, svojim prethodnim iskustvima i kolskom udbeniku iz tehnikog i informatikog obrazovanja.Program Power Point slui za izradu multimedijalnih prezentacija u vidu slajdova koji se mogu menjati klikom na mi. Prezentacija je napravljena tako da korisnik softvera sam moe da odlui kada e prei na novi slajd. -Postoji objanjenje za upotrebu prezentacije. -Efekti korieni tokom prezentacije su standardni efekti Power Point programa. U cilju irenja svesti o ENERGIJI bilo bi nam drago da to vei broj uenika pogleda, a mnogi i sami koriste ovaj softver.

POJAM I ZNAAJ ENERGIJEEnergija je sposobnost vrenja rada. Ova opta definicija je deo osnovnih definicija savremene fizike,i to u onom delu koji treba da odgovori na pitanje o uzroku i poreklu prirodnih fenomena akcije, dejstva i sile. Svaki fiziki sistem poseduje energiju u izvesnoj koliini. Koliina energije sistema nije apsolutna vrednost ve relativna u odnosu na referentno stanje ili referentni nivo. Energija fizikog sistema se definie kao koliina mehanikog rada koga sistem moe da proizvede kada menja svoje tekue stanje i prelazi u referentno stanje; npr. ako se litar vode ohladi do 0o C ili kada auto udari drvo i uspori od 120km/h do 0km/h. U fizici je energija tesno povezana sa pojmom entriopija.

TA JE ENERGIJA?

a) Energija je nemogunost vrenja radab) Energija moe nestati ili nastati ni iz ega

c) Energija je sposobnost vrenja rada

POKUAJ PONOVO

OBLICI ENERGIJEEnergija se moe pojaviti u nekoliko oblika: -potencijalna energija: postoji kao posledica poloaja koji objekat ima u odnosu na druge objekte; -kinetika energija:koja je posledica kretanja tela;

-hemijska energija:koja je posledica hemijskih veza meu atomima supstance objekta;-elektrina energija:koja je posledica naelektrisanja objekta; -toplotna energija:postoji kao posledica zagrejanosti tela; -nuklearna energija:koja postoji kao posledica nestabilnosti atomskih jezgara objekta; -elektromagnetna energija: je energija zraenja, to moe biti svetlost, radio talasi ili drugi pojavni oblik istog fenomena elektromagnetnog zraenja.

KOJA ENERGIJA JE POSLEDICA HEMIJSKIH VEZA MEU ATOMIMA?a) Hemijska energijab) Nuklearna energija c) Elektromagnetna energija

POKUAJ PONOVO

PRETVARANJE ENERGIJEJedan oblik energije se moe pretvoriti u drugi;na primer,baterija pretvara hemijsku energiju (Leklaneovog elementa) u elektrinu energiju, koja se potom moe pretvoriti u toplotnu ( ili svetlosnu- to je elektromagnetna energija). Slino potencijalna energija se pretvara u kinetiku energiju vode koja okree turbinu, koja se potom pretvara u elektrinu energiju posredstvom generatora. Prilikom pretvaranja energije vai zakon o odranju energije.

DA LI BATERIJA PRETVARA HEMIJSKU ENERGIJU U ELEKTRINU?a) Ne

b) Da

POKUAJ PONOVO

ZAKON ODRANJA ENERGIJEZakon odranja energije tvrdi da se u zatvorenom sistemu ne moe menjati ukupan iznos energije, on ostaje konstantan. Ovaj zakon je posledica translacione simetrije vremena, to znai da fiziki proces ne moe zavisiti od trenutka poetka procesa na vremenskoj osi. Neki rad (znai i oblici energije) nisu lako merljiv bez prisustva posmatraa.

TA TVRDI ZAKON ODRANJA ENERGIJE?a) Zakon odranja energije tvrdi da se u zatvorenom sistemu ne moe menjati ukupan iznos energije, on ostaje konstantan b) Zakon odravanja energije tvrdi da se u zatvirenom sistemu moe menjati ukupan iznos energije, on osatje konstantan

POKUAJ PONOVO

Nekih oblika energije ima dovoljno jer im se zalihe vremenom ne smanjuju. Takvu energiju svrstavamo u obnovljive izvore a to su: voda, vetar, talasi, plima i oseka, toplota mora. Ove energije ima dovoljno meutim nema dovoljno svesti o neophodnosti njihove upotrebe. Istina je i to da nema jo dovoljno dobrih reenja za njihovo koritenje. Pored ovoga, javljaju se i takozvani alternativni izvori energije, a to su solarna toplotna energija Sunca, hidrogena energija vode i biomasa. Sve je vei interes za primenu novih, obnovljivih i alternativnih izvora energije.

SOLARNA ENERGIJASolarana energija je energija sunevog zraenja koju primeujemo u obliku svetla i toplote kojom nas naa zvezda svakodnevno obasipa. Sunce najvei izvor energije na Zemlji. Sem neposrednog zraenja koje greje zemljinu povrinu i stvara klimatske uslove u svim pojasevima, ovo zraenje je odgovorno i za stalno obnavljanje energije vetra, morskih struja,talasa,vodnih tokova i termalnog gardijenta u okeanima. Postupkom fotosinteze se suneva energija pretvara u biljnu masu koja na taj nain postaje pretvorena energija u celulozu ili drugi oblik ugljenih hidrata. Sva konvencionalana, fosilna, goriva su takoe jedan oblik energije sunevog zraenja. Meutim, ova energija je akumulirana i u drugim procesima geolokih i hemijskih transformacija zarobljena pod povrinom Zemlje u obliku nafte, gasa ili uglja. Ova energija se moe iskoristiti na razne naine i upotrebiti kao toplotna, elektrina, hemijska ili mehanika energija.najjednostavniji nain je sakupljanje toplotne energije, pomou solarnih kolektora koji daju toplu vodu ili topao vazduh koji se mogu koristiti za grejanje tople vode za domainstvo, bazene, radijatore ili podno grejanje.

TA JE SOLARNA ENERGIJA?a) Solarna energija potie od energije Meseca b) Solarna energija je energija sunevog zraenja koju primeujemo u obliku svetla i toplote kojom nas naa zvezda obasipa

POKUAJ PONOVO

ENERGIJA SUNCAAko postavite bunar sa vodom na izvesnu visinu imala bi jednu vrstu bojlera sa sunevim ili solarnim grejanjem. Na slian nain se voda moe zagrejati ako se cevi oboje crnom bojom, postave u vei ram i zastakle. Voda bi se pri protoku kroz cev zagrevala i tako bi dobili ureaj koji se naziva sunani ili solarni kolektor.

Solarni kolektori se postavljaju na krov zgrade okrenut sunanoj strani, da bi nesmetano uzimali toplotu od Sunca. U nekim zemljama postoji obaveza da se ugrauje ovaj sistem za zagrevanje stanova. Suneva energija se moe koristiti i za zagrevanje stanova.

GDE SE POSTAVLJAJU SOLARNI KOLEKTORI?a) Na krov zgrade okrenut sunanoj strani b) Na zidove objekta ne vodei rauna pod kojim su uglom postavljeni

POKUAJ PONOVO

ENERGIJA VETRAVeoma davno ljudi su uoili da vetar ima ogromnu energiju koja se moe iskoristiti za pokretanje brodova jedrenjaka i jedrilica na vodi. Vetar se koristio i za pokretanje vetrenjaa u kojima se mlelo ito. Velika rotaciona krila koja su izraena od drveta prekrivala su se platnom kako bi vetar pokretao vetrenjau. Danas se krila izrauju u obliku velike elise i koristi se za pokretanje generatora koji proizvode elektrinu energiju. Elektrane na pogon vetra nazivaju se aeroelektrane.

DA LI SE VETAR KORISTI ZA POKRETANJE VETRENJAA?a) Da

b) Ne

POKUAJ PONOVO

KAKO SE ZOVU ELEKTRANE NA POGON VETRA?

a) Hidroelektrane b) Aeroelektrane

c) Termoelektrane

POKUAJ PONOVO

ENERGIJA REKA I HIDROELEKTRANESavremena postrojenja za iskoriavanje energije vode nazivaju se hidroelektrane.

ZAGAENJE VODOTOKA I UTICAJA NA IVI SVETVetake akumulacije plave terene vodom i poteruju vrste sa svojih stanita i menjaju okolnu klimu. Brane na akumulacijama su prepreka migracijama vodenih vrsta koje ne mogu da polau ikru u gornjim tokovima ili da se kreu slobodno kroz reku da bi se parile i hranile. Zagaenje vodotoka od strane hidroelektrana (HE) mogue je zbog incidentnih izlivanja ulja ili hemikalija. U akumulacijama HE odvijaju se procesi tokom kojih dolazi do znaajne degradacije kvaliteta voda. Tim nepovoljnim procesima najvie doprinose organske materije i otpad i uneeni u akumulacije.

TA SU HIDROELEKTRANE?

a) Elektrane na pogon vetra b) Elektrane za iskorienje vode i vetra c) Savremena postrojenja za iskoriavanje energije vode

POKUAJ PONOVO

ENERGIJA MORSKIH TALASATalasi nastaju delovanjem vetra, a vetar delovanjem Sunca. Osnovne karakteristike talasa su visina i duina. Vremenski razmak izmeu dve amplitude srazmeran je drugom korenu duine talasa. Energija talasa srazmerna je kvadratu visine talasa i obrnuto srazmerne vremenskom razmaku izmeu dve amplitude. Energija naglo opada sa dubinom, pa na dubini od 20m iznosi samo 20% od energije neposredno ispod povrine, a na dubini od 50m samo oko 2% od energije neposredno ispod povrine. Svakako, da e zbog lakeg dovoenja energije potroaima na kopno,biti jednostavnije iskoriavati energiju neposredno uz obalu. Iako je energija talasa na otvorenom moru mnogo vea. Iskoriavanje energije talasa e biti ogranieno zbog geografskih faktora i ekonomskih ogranienja, u prvom redu izazvanih problemom prenosa tako proizvedene elektrine energije.

KOJE SU OSTALE KARAKTERISTIKE TALASA?

a) Visina i duinab) Visina

c) Duina

POKUAJ PONOVO

VRSTE OBNOVLJIVIH IZVORA ENERGIJESva energija na Zemlji potie primarno iz tri izvora: 1. Suneva energija potie od zraenja Sunca. Ona nastaje kao posledica termonuklearne reakcije unutar Sunca koje se ka Zemlji prenosi kao itav spektar elektromagnetnog zraenja. 2. Raspad izotopa tekih elemenata, nuklearna fisija. 3. Kretanje planeta-gravitaciona energija koja se na zemlji manifestuje kroz energiju plime i oseke.

IZ KOJA 3 IZVORA POTIE SVA ENERGIJA NA ZEMLJI?a) Od zraenja Sunca

b) Od zraenja Sunca, od raspada izotopa tekih elemenata, i kretanja planetac) Od kretanja planeta

POKUAJ PONOVO

UENICI KOJI SU UESTVOVALI U PROJEKTU