Serija eVrOPSKi STaNDarDi

EnErgEtska zajEdnica jugoistočnE EvropE na dElu

Maj, 2008.

3

Uvod

Lista skraćenica

energetika u jugoistočnoj evropi:Pravni pregled za Kosovo i Srbiju

energija u jugoistočnoj evropi:redefinisanje nacionalnih energetskih strategija u skladu sa međunarodnim obavezama

energija u jugoistočnoj evropi:U kojoj meri procesi energetskih reformi u Srbiji i na Kosovu obezbeđuju čistu energiju?

Prilog a: Kratak pregled energetskih tržišta

Prilog B: interaktivna karta srpskog energetskog sektora

Prilog C: interaktivna karta kosovskog energetskog sektora

Napomene

3

4

5

17

29

41

43

44

45

Sadržaj

4

Uvod

Snabdevanje energijom je od suštinskog značaja za održivost ekonomskog razvoja na Zapadnom Balkanu, kao najsiromašnijem regionu u evropi, sa velikim brojem rela-tivno malih privreda. U vreme sukoba koji su vodili raspadu prethodne Socijalističke Federativne republike jugoslavije tokom 1990-tih, značajan deo energetske infrastrukture je bio oštećen ili zanemaren. Proces njegove obnove bio je dug i težak, a elektro sistemi mnogih od ovih zemalja i dalje su ostali slabi. izveštaji Svetske banke i evropske komisije predviđaju da će se, posmatrano u srednjem roku, dramatično povećati nestašica energije u regionu, što daje uverljivost zahtevima da se uspostavi jedinstveno regionalno energetsko tržište, sa većim stepenom saradnje. Da bi se ostvarilo makro-eko-nomsko oživljavanje regiona i unapređenje ekonomskog rasta putem efikasnijeg korišćenja energije, manjeg nega-tivnog uticaja na životnu sredinu i smanjenja energetskog siromaštva, neophodne su odgovarajuće nacionalne i re-gionalne energetske strategije i politike.

evropska unija je uložila velike napore kako bi razvila obuh-vatnu zajedničku energetsku politiku, uz širu diversifikac-iju oblika energije, zemalja porekla i transportnih puteva. evropska energetska politika obuhvata razvoj strateških partnerskih odnosa sa tranzitnim zemljama, zemljama proizvođačima i zemljama potrošačima. evropska komisija je već 2002. godine identifikovala region jugoistočne evrope kao glavni tranzitni region za gas, naftu i električnu ener-giju.

To je bio opšti kontekst u kome je u julu 2006. godine stu-pio na snagu Sporazum o energetskoj zajednici između ze-malja jugoistočne evrope i eU. Cilj sporazuma bio je da se uspostavi stabilni pravni i tržišni okvir koji će zainteresovati investitore za ulaganja u energetsku proizvodnju, transport i mreže. Očekuje se da će uspostavljanje regije sa jedinstven-im pravnim okvirom, usaglašenim sa zakonodavstvom eU, omogućiti da se prevaziđu usitnjena tržišta, obezbedi sig-urno snabdevanje energijom i poboljša stanje životne sre-dine. Ovo znači da se ključni delovi acquis-a koji se odnose na energetiku sada u potpunosti mogu primeniti na Zapad-nom Balkanu. Uspostavljene su, i rade, sve institucije koje su predviđene Sporazumom o energetskoj zajednici.

energetska bezbednost regiona predstavlja istovremeno i glavni izazov, ali isto tako i kamen temeljac za priključenje regiona integrisanom evropskom sistemu. Kritični značaj za širu energetsku jednačinu regiona imaju Srbija - kao jedna od najvećih zemalja, potrošača i zagađivača – i Kosovo, sa najvećim još neiskorišćenim rezervama lignita. Uprkos političkim izazovima koji stoje između njih, u svetlu potreba svog ekonomskog razvoja i konačne integracije u evropu, i Srbija i Kosovo vide svoju budućnost u okviru zajedničke regionalne energetske mreže jugoistočne evrope, koja će obezbediti pouzdano, i ekonomično snabdevanje čistijom energijom.

imajući to na umu, analitičke i istraživačke institucije evrop-ski pokret u Srbiji (ePuS) i Kosovski institut za istraživanje politika i razvoj (KiPreD), u saradnji sa evropskom kancelari-jom Freedom House, u Budimpešti, usmerili su svoju pažnju na proces reformi u sektoru energetike, kako bi podstakli evropsku integraciju i usaglašavanje sa evropskim standard-ima. Nastavljajući uspešnu saradnju na proučavanju kretanja roba i ljudi između Kosova i Srbije, u regionu i sa eU, projekat Serija evropskih standarda obuhvata tri kratka tematska izveštaja (koji obuhvataju pravne aspekte, energetsku poli-tiku i zaštitu životne sredine), namenjena kreatorima ener-getskih politika u Beogradu i Prištini, ali isto tako i u eU. auto-ri izražavaju nadu da će ova istraživanja, kao i promovisanje dobijenih rezultata, učiniti da složeni skup aktivnosti koje su neophodne za unapređenje energetske reforme postanu predmet razmatranja i razgovora, kako u zvaničnim, tako i u nezvaničnim krugovima u regionu, ali i u salama Brisela.

Osnovni zaključci ovih istraživanja jesu da je potrebno da se:

Usvoji moderni koncept javnog dobra u pravnim »sistemima Srbije i Kosova i da se taj koncept integriše u koncepcije razvoja, tumačenja i sprovođenja zakon-skih propisa, posebno kada se radi o većem učešću javnosti u procesu odlučivanja; Obezbedi sprovođenje reforme u sektoru energet- »ike u koordinaciji sa relevantnim domaćim akterima; razviju dalji mehanizmi za uključivanje predstavnika civilnog društva, kako ekspertskih grupa, tako i onih koji se bave pitanjima upravljanja; Sprovede regionalno umrežavanje stručnjaka i nji- »hovih udruženja u oblasti energetike, kako bi se omogućilo efikasnija primena iskustava koja proističu iz dobre prakse i profesionalnog ponašanja i izgrade regionalni forumi za razvoj strategija region- »alne energetske bezbednosti.

Bez obzira na to kakav će biti budući politički razvoj u re-gionu, Srbija i Kosovo moraju da konsoliduju svoje pozicije u okviru planova regionalne i evropske energetske infra-strukture i da poboljšaju svoje pregovaračke pozicije u utak-mici za dobijanje podrške eU, kao i pojedinačnih evropskih zemalja, rusije, SaD i međunarodnih finansijskih institucija. Oni moraju da poboljšaju svoje upravljačke kapacitete u po-gledu razvoja energetskog sektora i usaglašavanja sa acquis communautaire eU. Na osnovu tri teme koje su obrađene u Seriji evropskih standarda, jasno je da Srbija i Kosovo imaju slične probleme i da su im potrebna slična rešenja. Stoga su zaključci do kojih se došlo i ponuđena rešenja i dalje relevant-ni, iako je jednostranim proglašenjem nezavisnosti Kosova, 17. februara 2008. godine, došlo do promene u političkoj konstelaciji. Beograd i Priština će morati da sarađuju radi rešavanja problema energetske bezbednosti u najboljem interesu svojih privreda i građana.

5

CARDS – Program pomoći za rekonstrukciju, razvoj i stabilnostEAR – evropska agencija za rekonstrukcijuECSEE – energetska zajednica jugoistočne evrope EEA – evropska agencija za zaštitu životne sredineEIA – Ocena uticaja na životnu sredinuEITI – inicijativa za transparentnost ekstraktivnih industrijaERO – energetska regulatorna kancelarijaEU – evropska unijaIEA – Međunarodna agencija za energijuIMF – Međunarodni monetarni fondKEK – Kosovska energetska korporacijaKTA - Kosovska poverenička agencijaMEM – Ministarstvo za energetiku i rudarstvoMESP – Ministarstvo za zaštitu životne sredine i prostorno planiranje (Kosovo)MTTEE – Prelazni model tržišta električne energijeNES – Nacionalna strategija za zaštitu životne sredineOECD – Organizacija za ekonomsku saradnju i razvojPISG – Prelazne institucije samouprave POE – Preduzeća u državnoj svojiniReReP – regionalni program razvoja zaštite životne sredine SAA – Sporazum o stabilizaciji i pridruživanjuSAP – Proces stabilizacije i pridruživanjaSRSG – Specijalni predstavnik Generalnog sekretaraTPES – Ukupno isporučena primarna energijaTPP – TermocentralaUNFCCC – Okvirna konvencija Ujedinjenih nacija o klimatskim promenamaUNMIK – Misija Ujedinjenih nacija na Kosovu

Lista skraćenica

6

Energetika u jugoistočnoj Evropi: pravni pregled za kosovo i srbiju

7

8

rezime

Zamah reformi u sektoru energetike na Kosovu i u Srbiji pruža mogućnost da se delimično prevaziđu postojeće bezizlazne političke prilike u regionu. Program aktivnosti za ostvarivanje energetske bezbednosti utvrđen je ni-zom međunarodnih sporazuma i obavezama sadržanim u standardima evropske unije (eU). Sada su potrebni energični napori na domaćem planu, kako bi energetska reforma postala prioritet, što uključuje i aktivnosti neo-phodne za usaglašavanje zakonskih propisa i njihovu primenu na način koji je u skladu sa evropskim stan-dardima.

Kosovo i Srbija čine deo šireg regiona jugoistočne ev-rope, koji upravo stvara jednu novu energetsku mrežu putem niza složenih zakona i regionalnih sporazuma. Na papiru, i Kosovi i Srbija saglasili su se da pristupe Spora-zumu o energetskoj zajednici jugoistočne evrope, ali tek treba da potpišu četiri neophodna međunarodna spora-zuma, koji upotpunjuju Sporazum o energetskoj zajed-nici iz 2005. godine. Usklađivanje sa ovim Sporazumom i pratećim međunarodnim sporazumima, kao i standardi-ma propisanim u zakonima evropske unije (acquis com-munautaire), jeste u toku, ali se sporo odvija.

izvršavanje međunarodnih obaveza neizbežno je stvo-rilo pravnu zbrku, jer su domaći zakoni bili donošeni pojedinačno, sa prazninama i protivrečnostima, što se odnosi i na pitanje stvarne odgovornosti za nadzor nad procesom utvrđivanja energetske politike. Prateće zako-nodavstvo, kao što su zakon o „slobodi informisanja“, ili tumačenje pojma „javnog dobra“, često se ne smatraju relevantnim za donošenje odluka u oblasti energetske reforme, zbog čega su transparentnost odlučivanja i mogućnost uticanja na proces usvajanja politike, kako u Srbiji, tako i na Kosovu, izuzetno niske.

Usled toga, Kosovo još uvek nije u stanju da obezbedi pouzdano snabdevanje energijom za svoje stanovništvo, i pored činjenice da se na njemu nalaze najbogatije rezerve lignita u regionu, kao i da je u neposrednoj blizini postojeće infrastrukture za snabdevanje prirodnim gas-om. Srbija je, opet, jedan od najvećih zagađivača životne sredine u regionu, sa veoma malom industrijskom proiz-vodnjom u odnosu na količinu ispuštenih zagađujućih materija. i Kosovo kao novi igrač u ovom domenu, i Srbija kao naslednik nekadašnjih jugoslovenskih institucija, moraju sada da rade na unapređenju svog domaćeg pravnog okruženja, kako bi stvorili platformu za stvarnu energetsku reformu, kao i mogućnost da region dostigne onaj stepen energetske bezbednosti i ekonomskog raz-voja koji se predviđa.

Ključne preporuke obuhvataju:

ratifikaciju međunarodnih sporazuma koji su »komplementarni sa Sporazumom o energetskoj zajednici;izradu Zakona o primeni Sporazuma o energetskoj »zajednici, kako bi se poboljšala koordinacija ukup-nih energetskih reformi na domaćem nivou;energičnija primena pratećeg zakonodavstva, kao »što je Zakon o slobodnom pristupu informacija-ma, čime će se poboljšati kvalitet upravljanja;Osavremenjavanje pravnog koncepta „javnog »dobra“, kako bi se obezbedilo da odluke koje se donose u okviru reformi u sektoru energetike uzimaju u obzir sve troškove i pogodnosti, kao i učesnike.

Metodologija i polazište

Političke drame Zapadnog Balkana često zaklanjaju činjenicu da su pojedinačne ekonomske sudbine, bar delimično, uzajamno zavisne. izgradnja okruženja koje će omogućiti ekonomski prosperitet zahteva određene infrastrukturne standarde, čija će osnovna pretpostavka biti troškovno efikasno snabdevanje energijom. Shodno tome, energetska bezbednost u regionu predstavlja ne samo glavni izazov, već i kamen temeljac za uključivanje regiona u integrisani evropski energetski sistem.

jednu krajnost ovog energetskog izazova predstavlja Kosovo, a drugu Srbija. Kao odgovorni igrač u oblasti en-ergetike, Kosovo polazi od nule; dok Srbija na putu en-ergetskih reformi ima tu sreću, ali i nesreću, da je nasle-dila brojne bivše jugoslovenske institucije. razumevanje načina da se prevaziđu izazovi koji proizilaze iz te dve krajnosti biće od pomoći i ostalima u regionu u njihovim nastojanjima da se razviju, usklade i sarađuju po ener-getskim pitanjima.

Politički gledano, energija je vruća tema na Kosovu, jer se na nju gleda kao na osnovu za svaki dalji ekonomski raz-voj. Pa, ipak, usmeravanje pažnje na razvoj rezervi lignita dovelo je do političke debate koja je izazvala više oštre nego svrsishodne rasprave. U Srbiji, energetska politika se ne vidi kao problem, bez obzira što je zemlja postala jedan od najvećih zagađivača sumpor dioksidom u ev-ropi, i što se bori sa problemom da obezbedi sirovine i transformiše svoju proizvodnju energije u skladu sa međunarodnim standardima.

energetska politika u regionu obično se uređuje na os-novu mišljenja male grupe eksperata i brojnih izveštaja

9

Srbija, jedna od najvećih nacija, potrošača i zagađivača na Zapadnom Balkanu, i Kosovo, sa najvećim energetskim poten-cijalom u vidu neiskorišćenih rezervi lignita, igraju ključnu ulogu u poboljšanju energetske bezbednosti u regionu.

sa puno tehničkih detalja. Većina tih izveštaja nije ra-zumljiva za prosečnog građanina/potrošača, koji u svom domu i na poslu želi da ima pouzdane, ekonomične i po mogućstvu čiste izvore energije.

Za potrebe ovog kratkog pregleda pravnog i političkog okruženja, ePuS i KiPreD su izvršili pravnu analizu postojećeg zakonodavstva i njegove primene. Uz to, sva-ki od instituta obavio je niz poluzvaničnih razgovora sa stručnjacima, kreatorima politike i zvaničnicima iz oblasti energetike. Ove dve organizacije su sarađivale sa evrop-skom kancelarijom Freedom House, kako bi objedinile re-zultate svojih istraživanja tokom niza radnih sastanaka.

složenih zakonskih akata, ekspertskih grupa i državnih institucija.

Dve godine posle atine, kada potrebe privrednog raz-voja mogu da utiču na unapređenje političkih odnosa, došlo je vreme da se pažljivije sagledaju načini kako da se vlade podstaknu da se odlučno usredsrede na ener-getska pitanja. Kratki pregled u nastavku teksta daje po-datke o tome šta su Srbija i Kosovo do sada postigli na polju pravnih, institucionalnih i političkih usaglašavanja. U poslednjem delu ovog pregleda energetskih politika navode se preporuke kako da se podstakne dalji napre-dak.

Konvencije koje Srbija i Kosovo treba da potpišu:

Ugovor o energetskoj povelji1. Kjoto protokol *2. Arhuška konvencija3. Inicijativa za transparentnost ekstrak-4.

tivnih industrija

*Kjoto Protokol uz Okvirnu Konvenciju Ujedinjenih nacija o promeni klime je ratifikovan u Skupštini Srbije 24. 09. 2007. godine

Gde smo mi i zbog čega je to značajno

region Zapadnog Balkana pati od nedostatka energije, koji će se tokom narednih godina samo pogoršavati1. Nacrti strategija za efikasniju proizvodnju, transport i korišćenje energije porede se sa smernicama koje proističu iz evropskih standarda. Međutim, region treba još puno toga da uradi, pre nego što bude mogao da tvrdi da je ostvaren značajniji nivo energetske bezbednosti.

Za širu regionalnu energetsku jednačinu kritične su uloge Srbije - kao jedne od najvećih nacija, potrošača i zagađivača u regionu - i Kosova, sa najvećim energetskim potencijalom u vidu neiskorišćenih rezervi lignita. Bez obzira na međusobne političke nesuglasice, i Kosovo i Srbija svoju budućnosti vide kao deo ukupne energetske mreže regiona jugoistočne evrope, koja će da obezbedi pouzdano i ekonomično snabdevanje čistom energijom, kao osnovu privrednog rasta i konačno, evropske inte-gracije.

Obe vlade su se obavezale da ponovo procene svoje sisteme snabdevanja energijom i poboljšaju sisteme isporuke i upravljanja u energetskom sektoru. Od pot-pisivanja Sporazuma o energetskoj zajednici u atini 2005. godine, i Priština i Beograd su se nedvosmisleno obavezali na usaglašavanje sa odredbama Sporazuma i standardima eU. Međutim, zbog drugih političkih pri-oriteta, na obe strane je nedostajala politička volja da se sačini efikasna strategija i koordinacija neophodnih

Gde smo sada: Pregled pravnog okvira

Šta je obećano

Osnovu saradnje u oblasti energetike i energetskih stan-darda predstavlja činjenica da su Kosovo2 i Srbija već potpisali Sporazum o energetskoj zajednici, zaključen između 25 zemalja članica eU i 9 zemalja i entiteta jugoistočne evrope (Hrvatska, Bosna i Hercegovina, Srbi-ja, Crna Gora, albanija, Makedonija, rumunija, Bugarska i UNMiK Kosovo3). Sporazum o energetskoj zajednici pot-pisan je u atini, 25. oktobra 2005. godine, čime je završen atinski proces pokrenut 2002. godine od strane eU radi uspostavljanja regionalnog tržišta električne energije u jugoistočnoj evropi. Smatralo se da je poboljšanje ravnoteže između energetske ponude i potražnje od suštinskog značaja za poboljšanje i održanje energetsk.

Sporazum o energetskoj zajednici obavezuje Kosovo i Sr-biju da prihvate nekoliko principa pomoću kojih će stvor-iti stabilno regulatorno i tržišno zasnovano okruženje4. Ovi principi takođe predviđaju da Kosovo i Srbija treba

10

da potpišu, ratifikuju i počnu da primenjuju nekoliko dopunskih pravnih akata, uključujući evropski Ugovor o energetskoj povelji (propisuje okvir za ulaganja u en-ergetsku infrastrukturu i korišćenje tranzitne infrastruk-ture), inicijativu za transparentnost ekstraktivnih indus-trija (pomaže ulaganjima u postojeće ili nove aktivnosti eksploatacije mineralnih sirovina), arhušku konvenciju5 (obezbeđuje transparentan proces zasnovan na kon-sultacijama i učešću javnosti), i Kjoto protol (doprinosi smanjenju štetnog uticaja na životnu sredinu)6. Ni Koso-vo, ni Srbija, nisu potpisali niti ratifikovali ove dopunske međunarodne obaveze.

ratifikacija sporazuma dalje podrazumeva da će i Koso-vo i Srbija da primenjuju određeni broj standarda usvo-jenih na nivou evropske unije. Ovi standardi obuhvataju pravne norme (acquis communautaire) eU „o energet-ici“ koje se odnose na zajednička pravila za unutrašnja tržišta električne energije, prirodnog gasa, i uslove pris-tupa preko-graničnoj razmeni električne energije7, kao i pravne norme eU „o životnoj sredini“ koje predviđaju da izgradnja i upravljanje novim postrojenjima za proiz-vodnju električne energije moraju da budu u skladu sa standardima eU8. Na primer, u dokumentu se navode pri-hvatljivi parametri konkurencije9. Takođe se zabranjuju carinska ili količinska ograničenja uvoza i izvoza Mrežne energije u preko-graničnom prenosu i/ili transportu10.

Oni se takođe obavezuju da usvoje program „bezbed-nosti u snabdevanju“ u kome će posebno biti opisani di-versifikacija izvora snabdevanja, tehnološka bezbednost i geografsko poreklo uvezenih goriva. Ovaj program bi trebalo da bude dostupan svim članicama Sporazuma.

i konačno, pre potpisivanja Sporazuma o energetskoj zajednici, eU je usvojila Solunsku agendu 2003. godine kojom se utvrđuju načini i sredstva za intenziviranje Pro-cesa stabilizacije i pridruživanja sa zemljama Zapadnog Balkana11. Predviđeno je još osam dodatnih zahteva u vezi sa energetskom industrijom u regionu, koji vlada-ma nalažu izvršavanje energetske politike. Mada sami po sebi ti zahtevi nisu propisi, oni ipak na opštiji način obavezuju vlade da sprovedu sveobuhvatnu reformu en-ergetske politike12.

Šta je urađeno – kratak preged domaćeg zakonodavstva

Može se reći da je paket međunarodnih obaveza koji je dogovoren 2005. godine ambiciozan. razumljivo, proces stvaranja i primene zakonodavstva za sprovođenje ener-getske reforme je spor delimično i zbog činjenice da je potrebno izmeniti ili sastaviti veliki broj relevantnih za-

kona. U slučaju Srbije, to znači da je u toku donošenje velikog broja zakona za reformisanje energetskog sektora, dok u slučaju Kosova izvršavanje preuzetih obaveza zahteva stvaranje potpuno novih institucija i energetskog zakonodavstva. Međutim, u oba slučaja većina domaćih zakona iz oblasti energetike koji se od-nose na međunarodne obaveze, ili je sasvim nova, ili još nije počela da se primenjuje. a što je još kritičnije za dugoročnu energetsku reformu, sekundarno zakono-davstvo, koje treba da omogući funkcionisanje novog zakonodavstva na odgovarajući način, je ili nerazvijeno, neprovereno i slabo, ili je u pojedinim slučajevima u su-kobu sa primarnim zakonodavstvom.

U Srbiji, važnija zakonodavna akta u sektoru energet-ike obuhvataju Ustav republike Srbije donet 2006. go-dine, Zakon o energetici usvojen 2004. godine, Strate-giju razvoja energetike republike Srbije iz 2005. godine i Program ostvarivanja Strategije razvoja energetike republike Srbije iz 2007. godine, zatim paket zakona o zaštiti životne sredine, Zakon o sredstvima u svojini re-publike Srbije, Prostorni plan iz 1996. godine, propise o uvozu i cenama, kao i ratifikovane međunarodne spora-zume. Ova zakonodavna akta delimično se odnose i na međunarodne obaveze u oblasti zaštite životne sredine i konkurencije. Na primer, većina srpskih zakona o zaštiti životne sredine (usvojenih u decembru 2004. godine) sadrži odredbe o integralnom pristupu u sprečavanju zagađenja životne sredine, korporativnoj odgovornosti, dostupnosti informacija i pristupa pravosudnim org-anima. Srbija je izradila plan za primenu većeg broja di-rektiva i propisa, počev od jula 2007. godine.13 Usvajanje Zakona o zaštiti konkurencije u septembru 2005. godine i osnivanje Komisija za zaštitu konkurencije u aprilu 2006. godine predstavljaju prve korake u uspostavljanju ok-vira za zaštitu konkurencije i sprečavanje monopolskog ponašanja. Za sada, Komisija nije donosila odluke koje bi se odnosile na energetski sektor14.

Osnivanjem energetske regulatorne kancelarije u junu 2004. godine, Kosovo je dobilo jedno telo za koordinaciju i nadzor, nezavisno od državnih agencija koje se bave en-ergetskim pitanjima15. U načelu, energetska regulatorna kancelarija bavi se osnivanjem i sprovođenjem pravnog okvira za energetski sektor na Kosovu, čija je svrha da obezbedi izvršavanje obaveza predviđenih Sporazumom o osnivanju energetske zajednice i usaglašavanju sa en-ergetskim pravnim normama evropske unije.

Tokom 2004. godine, domaće zakonodavstvo za regu-lisanje energetskog sektora obuhvatalo je tri osnovna zakona16. Svrha tih zakona bila je da se podstakne in-tegracija Kosova u evropski ekonomski prostor (sa

11

ciljem budućeg pridruživanja eU), omogući učešće u odgovarajućim međunarodnim sporazumima kojima se Kosovo delimično pridružilo, ili bi moglo da im se pridruži i postepeno sprovede usaglašavanje energetskog zako-nodavstva Kosova sa zakonodavstvom eU.

Kosovo je delimično izvršilo obaveze predviđene pravnim normama eU17; međutim, proces je nešto sporiji zbog toga što tek treba da se razviju i sprovedu dopunski ad-ministrativni postupci koji se odnose na zajedničko up-ravljanje od strane UNMiK-a i Privremenih institucija sa-mouprave (PiSG). Napredak je ostvaren u pogledu nekih aspekata standarda za zaštitu životne sredine. Na primer, Kosovo je izradilo i proglasilo punovažnim administra-tivno uputstvo o korišćenju biogoriva proizvedenih od biomase. Vlada je takođe donela odluku o stimulativnim merama za proizvodnju električne energije iz obnovljivih izvora energije na Kosovu u periodu od 2007-2013. go-dine.

inače, većina zakonodavnih akata koja se odnose na obaveze iz Sporazuma još uvek je u fazi izrade, ili revizije. U ovom drugom slučaju, glavnu prepreku predstavljaju implikacije zakonodavstva u odnosu na budžet. Značajno je da to obuhvata sve direktive izvedene iz direktive ev-ropske zajednice 2003/54, koja je korišćena kao osnova za izradu osnovnih zakona 2004. godine.

Pošto se međunarodni sporazumi sami po sebi ne bave domaćim zakonodavnim procesima, nije neobično što veliki broj domaćih zakona nije u savršenoj korelaciji sa odredbama Sporazuma o energetskoj zajednici. Na primer, na Kosovu je pomenuta direktiva eZ, zajedno sa direktivama o najboljim praksama, poslužila kao os-nova za izradu postojećih zakona, dopuna, i kasnijih administrativnih instrukcija. Zatim se pristupilo isprav-ljanju nesaglasnosti u skladu sa postojećim zakonima. Međutim, nakon što je Skupština Kosova dobila funkcio-nalna ovlašćenja u pogledu energetike, rudarstva i eko-nomije, oni su vraćeni na dalje usaglašavanje sa direk-tivama i najboljim praksama eU. Dopune su uglavnom bile usmerene na mogućnost stranih ulaganja i podelu ovlašćenja u okviru energetskih institucija. U Srbiji se odvija sličan proces izmene zakonodavstva; na primer, Uredba o posebnim uslovima uvoza i prerade nafte i naf-tnih derivata iz 2001. godine je menjana nekoliko puta od donošenja.

izgradnja okruženja za energetske reforme

Osim potrebe da se donese osnovno zakonodavstvo, obe vlade takođe treba da uspostave prateće zakonodavstvo koje će omogućiti ispravno funkcionisanje zakono-

davstva za sprovođenje energetske reforme. Ovo obuh-vata niz različitih reformi, od investicionih procedura do utvrđivanja cena. a sve one zavise od zakonodavstva ko-jim se utvrđuju zahtevi u pogledu upravljanja procesima energetske reforme. Na primer, da bi se obezbedili trans-parentnost i uvid javnosti, neophodno je da se uspostavi pravni okvir za javne nabavke ili funkcionisanje zakona o dostupnosti informacija. i Srbija i Kosovo imaju te kritične zakone na papiru, ali u praksi, njihova primena u mnogim oblastima, uključujući energetsku reformu, pokazala je da su ovi zakoni i dalje slabi i da nisu u opštoj primeni.

Na primer, Srbija je Zakon o slobodnom pristupu in-formacijama od javnog značaja usvojila 2004. godine; međutim, postojeći zakoni koji se odnose na privati-zaciju, rudarstvo i energetiku ne sadrže odredbe kojima se obezbeđuje transparentnost ulaganja ili poslovnih poduhvata u oblasti ekstraktivnih industrija. Zakon o koncesijama sadrži odredbe o transparentnosti proc-esa, javnim tenderima i izboru koncesionara. Međutim, konačni rezultat procedure – sam koncesioni ugovor – nije neizostavno dostupan javnosti.

Na sličan način, na Kosovu je Zakon o dostupnosti zvaničnim dokumentima donet 2003. godine. Bez obzira na to, Kosovu još uvek nedostaje osnovni zakon o konce-sijama i pored toga što postoji zakon o postupku dodele koncesija. Postojeći zakon stvara pravni vakuum, jer ne predviđa koje je telo odgovorno za dodelu koncesije, vrstu dobara koja mogu da budu predmet koncesije i koji je nacionalni interes.

Takođe, na podatke o energetskom sektoru koji treba da budu dostupni javnosti više se gleda kao na „državnu tajnu“, nego kao na deo javnog domena. U Srbiji su to-kom poslednjih godina, skoro sve nadležne institucije imale pristup spoljnom finansiranju (donatori, javne kompanije, itd.), kao i mogućnost da promovišu svoje raznovrsne planove. Pa, ipak, država godinama nije ob-javljivala godišnje izveštaje o javnom budžetu, finan-sijske izveštaje i bilanse državnih sredstava, kao ni po-datke o ukupnom rezultatu poslovanja „sredstvima u državnoj svojini“ u oblasti energetike. Bez obzira što ima međunarodnu obavezu da sačini plan energetske bez-bednosti oslanjajući se na domaće izvore energije, taj plan nije lako dobiti. Ne postoji nikakva domaća analiza,

Podaci o energetskom sektoru, koji treba da budu dostupni javnosti, u stvarnosti se smatraju „državnom tajnom“ i godinama ostaju neobjavljeni.

12

ili drugi odgovarajući pokazatelj rezultata poslovanja, usled čega su zainteresovane strane prisiljene da zavise od procena Međunarodne agencije za energiju18. Srpski zavod za statistiku upravo završava statistički pregled nacionalnih energetskih bilansa po sektorima, kako bi mogao da pripremi nacionalne bilanse za naredne go-dine. Međutim, nedostatak stvarnih podataka osujetio je svaki ozbiljniji napor u pogledu javnog nadzora i konsul-tacija.

Slično odsustvo javno dostupnih informacija na Kosovu najbolje ilustruje pitanje razvoja Kosovo C. Pitanje rezervi lignita na Kosovu19, odnosno izgradnje nove elektrane ka-paciteta 2.100 MW, nazvane „Kosovo C“, pokrenulo je na Kosovu burnu debatu o najboljem načinu eksploatacije ovog ključnog resursa, koji bi istovremeno omogućio da Kosovo ostvari energetsku bezbednost iz sopstvenih iz-vora, kao i da postane izvoznik energije.

Projektom tehničke pomoći za proizvodnju električne en-ergije iz lignita, koji je razvijen u partnerstvu sa Svetskom bankom, opisan je ukupan proces planiranja tog razvoja, uključujući alate neophodne za postizanje održivog raz-voja. iako su u mnogim procenama isticani potencijalni sukobi koje Kosovo C može da izazove, do sada javnosti, bez posebnog zahteva, nije bila dostupna ni jedna multi-sektorska analiza potencijalnih efekata ovog projekta.

tumačenje ko je nadležan za proces energetske reforme

Sa institucionalnog stanovišta, interesi ključnih aktera u energetskoj reformi u Srbiji i na Kosovu su u međusobnoj konkurenciji, što takođe komplikuje zvaničnu koordinac-iju. Detaljniji prikaz ovih nadležnosti i njima predviđenih ovlašćenja biće predmet drugog kratkog pregleda koji se priprema, ali je lako uočiti kako primarni i sekundarni zadaci mogu da se nađu usred šire institucionalne unak-rsne vatre interesa. Na primer, u Srbiji energetska politika mora da se koordinira između šest različitih ministarstava i dve specijalne agencije. Na Kosovu, o energetskoj re-formi odlučuju dva ministarstva, regulatorna kancel-arija, jedno energetsko preduzeće, UNMiK, Kosovska poverenička agencija i donatorska zajednica23.

U Srbiji, kada se radi o nadležnostima za distribuciju, ni jedna institucija nije odgovorna za sprovođenje na-cionalne energetske politike. Ministarstvo rudarstva i energetike, koje je odgovorno za kreiranje politike, nije nadležno za formiranje cena, dok Ministarstvo finansija, koje nije odgovorno za politiku, određuje i cene i plate u tom sektoru. Zakon o komunalnim uslugama dozvol-java gradovima i opštinama da dotiraju usluge daljinsk-og grejanja, što je u suprotnosti ne samo sa odredbama Sporazuma (jer se daje prednost određenim izvorima energije u odnosu na druge), već i sa stanovišta člana 21 Ustava24. Pošto nije uveden savremeni koncept ja-vnog dobra, moguće je da se sistemi daljinskog grejanja

I zbog samog broja zakona koji treba da budu doneti, neizbežno će se javiti pravne praznine i potencijalni sukobi oko nadležnosti između institucija i mini-starstva.

Opšte uzev, u procesu odlučivanja u vezi sa projektom Kosovo C do sada je nedostajala transparentnost. U žurbi da se istraže najbolji putevi korišćenja ovog vrednog iz-vora energije, pitanja institucionalne ravnoteže snaga i nadzora potisnuta su u drugi plan zbog navodne potrebe da se odluka što pre donese, nejasnih nadležnosti i nekoordinirane opšte strategije cele Vlade20. Na primer, Ministarstvo za energetiku i rudarstvo preuzelo je na sebe sve odgovornosti za izgradnju postrojenja Kosovo C: ono je odlučivalo o kapacitetu i investicionom scenari-ju i nalazi se na čelu Odbora za koordinaciju projekta21. Ni jedan od javnih sastanaka koji su do danas održani radi razmatranja pitanja Kosova C nije se pridržavao arhuške konvencije. informacije koje je Ministarstvo za energetiku i rudarstvo pružilo građanima putem štampanih medija i javnih rasprava obuhvataju samo neke komercijalne as-pekte projekta Kosovo C. Uz to, suprotno arhuškoj kon-

Ključni nosioci reforme u sektoru energet-ike u Srbiji i na Kosovu imaju međusobno konkurentne interese, što takođe kompli-kuje institucionalnu koordinaciju.

venciji, uopšte se ne pominju: postojeći kvalitet životne sredine i njen predviđeni kvalitet nakon izgradnje novih elektrana; uticaj na zdravlje stanovništva; ili socijalni su-kobi koje će projekt pokrenuti; kao ni načini na koje ti su-kobi mogu da budu rešeni.

Drugi trend koji je zapažen jeste da će se i zbog samog broja zakona koji treba da budu doneti22, neizbežno ja-viti pravne praznine i potencijalni sukobi oko nadležnosti između institucija i ministarstva. Sprovođenje slova zako-na zahtevalo bi blisku i usmerenu koordinaciju između različitih institucija, kako u Srbiji, tako i na Kosovu. Postojeća koordinacija, koja nije baš idealna, ima kao re-zultat prilično nasumično utvrđivanje politike i u skladu s tim i delovanje.

13

takođe u velikoj meri zasnivaju na kotlovima koji se ko-riste samo za proizvodnju toplotne energije sa veoma malim stepenom iskorišćenja na godišnjem nivou. javni gubitak zbog neiskorišćene mogućnosti (propusta da se proizvode vredniji proizvodi, kao što su električna ener-gija ili vodena para iz iste količine goriva) izlazi iz dom-ena javnog dobra ukoliko se ono definiše kao sredstvo u svojini države - koje obezbeđuje jeftino grejanje za odab-ranu grupu građana.

Na Kosovu je prisutna slična zabuna oko nadležnosti u vezi sa nacionalnom energetskom politikom. Za sada su Ministarstvo za energetiku i rudarstvo i donekle UNMiK-ov Stub ii, glavna tela koja donose odluke. Pa, ipak, cene određuje energetska regulatorna kancelarija, dok se regulisanjem finansijskog menadžmenta bave različita ministarstva. Ovo je stvorilo situaciju da Ministarstvo za energetiku i rudarstvo možda jeste nadležno za raz-voj politike i novog zakonodavstva, ali ga u tome često ometaju finansijske implikacije, koje postojeći budžet Kosova ne može da podnese.

Na Kosovu, takođe, postoji dvosmislenost u pogledu okvira nadležnosti Ministarstva za energetiku i rudarst-vo i granica između njegovih odgovornosti i funkcija i odgovornosti i funkcija Nezavisne komisije za rudnike i mineralne resurse, posebno kada se radi o tome ko će da predvodi proces obezbeđivanja investicija u sektoru za proizvodnju električne energije iz lignita. Stepen u kome se ovlašćenja prenose sa UNMiK-a na Privremene institucije samouprave takođe nije jasan, a široki raspon uloge, funkcija i dužnosti Nezavisne komisije za rud-nike i mineralne resurse i nepostojanje jasnih granica nadležnosti dovode do potencijalnih sukoba25.

institucionalno preklapanje prisutno je kako u fazi primene, tako i u fazi dalje razrade zakonodavstva. Na Kosovu je, na primer, Zakon o efikasnosti električne en-ergije koji je upućen na Skupštinu i Vladu krajem 2005. godine, vraćen od strane Ministarstva za energetiku i rudarstvo, nakon što je Budžetski odbor odlučio da ovaj nacrt sadrži budžetske implikacije i da je potrebno da se izvrši koordinacija sa fiskalnim planiranjem. Ovo je navelo ministarstvo da osnuje odeljenje za energetsku efikasnost, koje pored razvoja i sprovođenja programa energetske efikasnosti takođe mora da obezbedi da zakon koji se razmatra ne previdi zakonom predviđene budžetske zahteve.

U Srbiji je na delu sličan niz kontradikcija. Na primer, Vladina Uredba o uvozu i preradi nafte i naftnih derivata praktično ograničava uvoz derivata. Ona ograničava javne pogodnosti od konačnog razvoja konkurentnog tržišta, s

jedne strane, i utiče na vrednost akcija u slučaju privati-zacije Naftne industrije Srbije, u čiju je korist uredba do-neta: na taj način su ciljevi javnog dobra u suprotnosti sa ciljem da se ostvari gotovinski priliv u državni budžet.

Definicija javnog dobra

Osnovni problem u energetskoj reformi je to da pravni sistemi i na Kosovu i u Srbiji ne pružaju dovoljno smerni-ca o tome kako treba postupati sa energijom kao javnim dobrom. Ustav Srbije26 propisuje da se prirodni resursi smatraju dobrima od javnog interesa i da, shodno tome, predstavljaju državnu svojinu. Ustavni okvir Kosova ne sadrži formulacije koje deklarativno svrstavaju energiju kao javno dobro. Usled toga, javna dobra se smatraju dobrima u svojini države i predmetom potencijalnih ugovornih aranžmana između Vlade i drugih subjekata u skladu sa zakonom.

Na primer, slobodno tržište, konkurencija, čista životna sredina i druga zajednička javna dobra, tretiraju se kao državna svojina u Srbiji i na Kosovu. Korišćenje tih dobara se zatim propisuje različitim zakonskim aktima koji pripisuju različite nadležnosti odgovarajućim org-anima. Međunarodne obaveze praktično ograničavaju nadležnosti ovih organa i obično se vide kao prepreka za korišćenje tih javnih dobara koja su pretvorena u državnu svojinu. Stoga se učešće javnosti tretira isključivo kao sa-vetodavno u odnosu na nadležne organe, a ne kao stvar-ni izraz interesa javnosti.

To je dovelo do toga da pravni sistemi ostanu procedural-ni i da zahtevaju mnogo detaljnije direktive nego što bi se normalno očekivalo. Nadležni organi bi bili u mogućnosti da bolje izvršavaju svoje odgovarajuće nadležnosti, da su one detaljnije opisane i da je napravljena odgovarajuća razlika između njih i odgovornosti drugih organa.

Zbog toga što koncept javnog dobara nije jasan sa pravnog stanovišta elektrane i druga preduzeća u državnoj svojini često postaju predmet nadmetanja oko ovlašćenja od strane različitih institucija.

Međutim, pošto su javna dobra po prirodi opšta, teško je napraviti razliku kako to zahtevaju pravni sistemi Srbije i Kosova. Stoga se nadležni organi nadmeću za kontrolu nad različitim segmentima u okviru određenog domena delatnosti. Na nivou sekundarnog zakonodavstva, svako nadležno telo će verovatno da pokuša da izoluje svoje

14

područje odgovornosti/kontrole od drugog sličnog tela. između nadležnih organa ima malo saradnje, ali zato ima puno pregovora o razgraničavanju odgovornosti. javnost koje se tiče odgovarajuće pitanje veoma teško može da se obrati odgovarajućem telu i konačno izrazi svoje zalaganje za određena rešenja.

Na primer, i na Kosovu i u Srbiji smatra se da koncept „preduzeća u državnoj svojini“ (SOe) pripada javnim dobrima. Stoga preduzeća u državnoj svojini, kao što su elektrane, postaju predmet pravnog nadmetanja između različitih državnih institucija. rezultat toga su kašnjenje u sprovođenju mera, ili netransparentnost mera. U slučaju Kosova, trebalo je da prođu godine da bi politički akteri, kako međunarodni tako i domaći, preuzeli odgovornost i intervenisali „u ime javnosti“ kod Kosovske energetske korporacije27. iz godine u godinu, ovo preduzeće u javnoj svojini trpelo je ogromne finansijske gubitke i još uvek nije u mogućnosti da obezbedi postojano snabdevanje električnom energijom28. Tek 2006. godine, na inicijativu UNMiK-a i Privremenih institucija samouprave formirana je radna grupa kako bi donosila politički nepopularne od-luke neophodne da KeK postane rentabilno preduzeće. Pa ipak, dugoročni strateški plan da se KeK učini rentabil-nim još uvek je podložan pravnom izbegavanju odgov-ornosti, što je dovelo do toga da KeK dospe u sadašnji veoma težak položaj.

Zadatak rešavanja ekoloških problema takođe je teži bez ustanovljenih pravnih sredstava za prepoznavanje ja-vnog dobra. U javnom domenu postoji malo informacija o energetskom sektoru i njegovim ekološkim uticajima, kako u Srbiji, tako i na Kosovu.

U Srbiji, postojeći zakoni o zaštiti životne sredine, prostor-nom planiranju i energetici predviđaju transparentnost i dostupnost podataka, ali naknadno kada je nacrt neke odluke, studije ili analize već napravljen. Teoretski, zain-teresovana javnost ima mogućnost da se žali vlastima i konačno zatraži zaštitu na sudu, ako ima potrebna finan-sijska sredstva; međutim, to je komplikovan i neproveren proces.

Na Kosovu, uprkos značajne međunarodne pomoći u planiranju energetskog razvoja i reforme, ostvareni ste-pen dostupnosti podataka i uključivanja ekoloških i dru-gih relevantnih aktera u proces odlučivanja veoma je nizak. To delimično proističe iz činjenice da su rezultati predstavljeni u izveštajima često toliko loši da ima malo političke volje da se krene u rešavanje ovih pitanja – tako da izveštaji ostaju na policama da skupljaju prašinu.

Drugi razlog je to što se donatorska zajednica često foku-

Usled toga, svest javnosti o dubini i širini problema koji su se nagomilali u ovom sektoru nalazi se na veoma nis-kom nivou. Stoga, ni široka javnost, ni zakonodavna tela, nisu poklanjali dovoljno pažnje funkcionisanju i stvarnim obavezama sektora. U načelu, razumevanje javnih po-godnosti koje se dobijaju reformom energetskog sektora je slabo. Na obaveze u pogledu reforme gleda se kao na nešto što se nameće spolja, a ne kao na nešto što je us-lovljeno iznutra, tako da je politička volja da se energetski sektor reformiše na ispravan način nedovoljna.

Kada se radi o pitanju privatizacije, koncept javnog do-bra takođe je kritičan. Obe vlade su preuzele zadatak da privatizuju delove energetskog sektora putem pak-eta administrativnih propisa i direktiva, ali ako se ima u vidu da ne postoji jasna pravna definicija javnog dobra, osmišljavanje procesa privatizacije i raspisivanja tendera na transparentan način predstavlja veoma težak zadatak. Ova činjenica, u kombinaciji sa tendencijom da se priva-tizacija vidi kao rešenje za sve probleme, kao i političkim sukobima koji se neizbežno javljaju kada se radi o „podeli plena“, dovela je do situacije gde politički interes za privatizaciju postoji, ali ne postoji politička volja da se ispoštuju sve međunarodne obaveze u vezi sa tim pro-cesom.

Na primer, putem Proširenog sporazuma sa MMF29 početkom juna 2005. godine, Srbija se saglasila da priva-tizuje naftnu industriju. iako je postupak restrukturiranja državnih energetskih kompanija u toku – posebno kada se radi o izdvajanju „sporednih“ delatnosti – privatizacija naftne industrije nije završena, pri čemu postojeća strate-gija privatizacije predviđa prodaju manjinskog udela u kompanijama uz „upravljačko“ pravo. Time je stvorena situacija gde je značajan broj javnih dobara/državnih sredstava stavljen pod kontrolu javnih kompanija. iako te

Opšte uzev, nema dovoljnog razumevanja javnih pogodnosti od reforme u sektoru energetike.

sira na jedan aspekt energetskog sektora u usmerava izveštaje prema jednoj organizaciji. Na primer, evropska agencija za rekonstrukciju je ranije izradila studiju „Oce-na uticaja na životnu sredinu i plan mera za elektrane Kosovo a i B, i rudnike uglja“, ali pošto je studija rađena za KeK, ostala je manje-više u domenu KeK. Politička volja za dalje aktivnosti na sprovođenju preporuka takvih međunarodnih izveštaja nije postojala, jer odgovornost ministarstva, ali i ukupna politička odgovornost, mogu lako da se prebace na nekog drugog.

15

kompanije nemaju svojinu nad sredstvima30, slučaj Naf-tne industrije Srbije31 pokazuje da sredstva mogu jed-nostavno da budu preneta na kompaniju u procesu njene transformacije u akcionarsko društvo. Ove kompanije se smatraju sastavnim delovima državne administracije i imaju neograničen pristup javnim dobrima koja su pret-vorena u državna sredstva, što predstavlja značajnu pre-preku za krajnju privatizaciju takvih kompanija u skladu sa inicijativom za transparentnost ekstraktivnih industri-ja. Nadalje, državna administracija trenutno ne poseduje kapacitete da upravlja javnim dobrima kada ona na kra-ju budu predata privatnim operaterima umesto javnim kompanijama.

Proces privatizacije javnog preduzeća KeK je još složeniji. razdvajanje različitih delova KeK, kao i potreba odlučivanja o statusu, u praksi su stvarno značili da je postupak donošenja odluka i njihovog prenošenja na različite nadležne institucije zaustavljen.

Šta sve to znači u praksi

i Srbija i Kosovo pate od neefikasne, visoko zagađujuće i skupe proizvodnje i distribucije energije. Predviđeno je da Kosovo postane izvoznik energije posle 2012. godine i da dalje jača svoju centralnu ulogu u oblasti snabdevan-ja energijom u regionu jugoistočne evrope, pri čemu Kosovo svakodnevno pati od nestašice električne ener-gije. Čak i uz tu predviđenu svetliju budućnost izvoznika energije, ako doslovno ne prečisti svoj zakon o izgradnji kapaciteta Kosovo C, stvarni troškovi će biti visoki32.

energetska intenzivnost je u Srbiji veoma visoka i vre-menom se pogoršava33. Srpsku privredu takođe odlikuju visoke emisije uglje-nika, sa odnosom emisija koji je 6,6 puta veći od svetsk-og proseka i skoro 11 puta veći od proseka u OeCD. Međutim, potrošnja energije po glavi stanovnika je skoro 2,5 puta manja od proseka u OeCD. Ovo ukazuje na činjenicu da je potrošnja električne energije neefikasna u smislu stvaranja vrednosti. još rečitije o tome govori činjenica da je energetska neefikasnost grupisana oko najgušće naseljenih područja, u kojima se nalazi najveća koncentracija proizvodnog potencijala (luke, železnica, industrija i plovni putevi). Pri tome dinamika potrošnje pokazuje da energetska efikasnost opada, dok potrošnja potencijalno najproduktivnijih vidova energije raste. To znači da Srbija troši sve više i više visoko kvalitetne ener-gije (električne energije, naftnih derivata) za nesrazmer-no mala povećanja BNP. U suštini, iako u Srbiji rade neki od najvećih evropskih kapaciteta ove vrste, ona nema kapacitete da obezbedi

odgovarajuće upravljačke resurse i učinak. Slična je situ-acija sa Kosovom, koje iako ima potencijalno najveći novi izvor energije i može da postane izvoznik energije, trenut-

Činjenice o Srbiji

Energetska intenzivnost je izuzetno •visoka: Odnos ukupno isporučene pri-marne energije prema BNP je 5 puta veći od svetskog i 8 puta veći od proseka u OECD.Odnos emisije ugljenika je 6,6 puta veći •od svetskog proseka i skoro 11 puta veći od proseka u OECD.Potrošnja električne energije je neefikas-•na u smislu stvaranja vrednosti.Energetska neefikasnost je grupisana oko •najgušće naseljenih područja.Srbija troši sve veće količine visoko •kvalitetne energije (električna energija, naftni derivati) za nesrazmerno mala povećanja BNP.

Činjenice o Kosovu

U 2003. godini, KEK je izgubila oko 43 •posto proizvedene električne energije zbog tehničkih i komercijalnih gubitaka.KEK je naplatila samo 72 posto od preo-•stalih 57 posto fakturisane električne energije.Procenjuje se da će nedostatak električne •energije i potreba za korišćenjem pomoćnih generatora povećati ukupne troškove za 10 posto.Rezerve lignita se smatraju dovoljnim da •obezbede Kosovo energijom za nekoliko stotina godina.Kosovska vlada planira da izgradi elektro •centralu od 2.100 MW koja se naziva Kosovo C.

16

no nema upravljački okvir da realizuje te planove. Koraci koji su neophodni da bi se nastavio proces energetske reforme i ostvarila energetska bezbednost već su pozna-ti: program mera – iako ambiciozan – sasvim je jasan. Politički prioritet sada treba dati razvoju, sprovođenju i koordinaciji procesa energetske reforme.

Preporuke

Vladama srbije i kosova:

Ratifikacija pratećih međunarodnih dokumenata: » Srpski i kosovski zakonodavci treba da budu in-formisani i treba ih ohrabriti da traže pridruživanje, a zatim i ratifikaciju Ugovora o energetskoj povelji, zatim Kjoto protokola, Okvirne konvencije UN o klimatskim promenama, arhuške konvencije i inicijative za transparentnost ekstraktivnih indus-trija, pre bilo kakve dalje i značajnije aktivnosti na restrukturiranju i privatizaciji u energetskom sektoru. Članovi Parlamenta treba da imaju pris-tup znanju i informacijama o tim značajnim međunarodnim dokumentima, i takođe treba da raspolažu dovoljnim sredstvima za nadzor njihove primene i sprovođenja.

U cilju bolje koordinacije i sprovođenja reforme energetske politike:

i » zrada Zakona o sprovođenju Sporazuma o energetskoj zajednici: Zakonodavnim telima u Srbiji i na Kosovu se savetuje da pristupe iz-radi nacrta i usvajanju Zakona o sprovođenju Sporazuma o energetskoj zajednici, čime će se utvrditi obaveze različitih nadležnih organa, mehanizam njihove međusobne koordinacije, i uspostaviti odgovarajući vremenski okviri za in-stitucionalna, pravna i činjenična usaglašavanja. Na primer, srpska agencija za energetsku efi-kasnost mogla bi da bude unapređena i da preuzme ulogu političkog posrednika između različitih državnih institucija, što bi omogućilo da se politika i zakonodavstvo oblikuju na način da obezbede bolju energetsku efikasnost. i na Kosovu treba učiniti nove napore da se donese zakon na osnovu koga bi mogla da se formira Kosovska agencija za energetsku efikasnost. Uko-liko bi donošenje tog zakona zahtevalo visoka budžetska izdvajanja, zakonodavni postupak bi mogao da bude podeljen na fiskalno prihvatljive delove, pri čemu bi osnivanje agencije bio jedan

od prioriteta.Intenziviranje primene pratećeg zakonodavstva: »i Kosovo i Srbija treba da inoviraju svoje prateće zakonodavstvo u skladu sa međunarodnim obavezama. Ovo obuhvata insistiranje na primeni novih zakona, kao što je Zakon o dostupnosti ja-vnim informacijama, kao i donošenje Zakona o koncesijama.Modernizacija koncepta javnog dobra: » Postoji potreba da se u srpske i kosovske pravne sisteme uvede novi koncept javnog dobra i pokrene izra-da zakonodavstva, tumačenja i primene tog kon-cepta, posebno u pogledu većeg učešća javnosti u procesu odlučivanja.Otvaranje javne debate o javnim dobrima i »energetici: Pokrenuti proces javnog dijaloga zasnovanog na sugestijama i preporukama arhuške konvencije radi informisanja građana o mogućnostima, izazovima, problemima i ekološkim i socijalnim ograničenjima energetske reforme, uključujući dobro koordiniran konceptu-alni rad i kampanju za razvijanje svesti o javnim dobrima i podsticanje brige javnosti o tim pi-tanjima. Potreban je intenzivni rad na razvijanju građanskog društva, obrazovanju novinara i ob-javljivanju informacija, kako bi se zainteresovana javnost i javnost u celini informisala i mobilisala, a zatim i postala pobornik suštinskih poboljšanja. Prvi korak u tom pravcu bilo bi stvaranje centralne baze podataka za pitanja energetske reforme, koja bi omogućila zajednički forum za sve informacije koje se odnose na taj sektor. Poboljšanje resursa pravosudnog sistema za »sprovođenje novog zakonodavstva o ener-getskoj reformi: Pravosudni sistem u Srbiji i na Kosovu trebalo bi da raspolaže sredstvima, informacijama i znanjem za sprovođenje no-vog zakonodavstva. Sudu bi trebalo da budu dostupni kompetentni stručni svedoci i trebalo bi da se organizuje odgovarajuća obuka sudija.

evropskoj uniji i međunarodnoj zajednici:

Potrebna je jasna koordinacija energetske re- »forme sa svim odgovornim domaćim akterima: Potrebno je obezbediti da svi proizvodi tehničke saradnje i istraživanja, kao što su izveštaji o proce-nama, budu urađeni u saradnji sa svim relevant-nim domaćim akterima, na način koji bi podstakao veću, a ne manju saradnju na domaćem nivou u oblasti energetske reforme.Bez obzira na status, sa Kosovom treba sarađivati »

17

kao sa punopravnim energetskim partnerom: Bez obzira kakav će biti konačni ishod u vezi sa nje-govim pravnim statusom, Kosovo treba posma-trati kao punopravnog partnera u okviru bilo koje inicijative u oblasti energetike.Obezbediti više podataka za javnost: » Potreb-no je podići nivo javnosti dostupnih infor-macija (statistički podaci, ekološke infor-macije i informacije javnog računovodstva) u pogledu kvaliteta, kvantiteta i dostupnosti. Postoji potreba da se daju određena ovlašćenja u tom pogledu javnim organizacijama koje prikupl-jaju i dostavljaju podatke, od inspekcijskih organa do statističkih kancelarija i agencija za prostorno planiranje. U okviru Sporazuma o energetskoj za-jednici jugoistočne evrope, zemlje članice i eU treba da nastoje da se uspostavi jasna obaveza članica da pravovremeno i na odgovarajući priku-pljaju, obrađuju i dostavljaju statističke i tehničke podatke, koji se normalno dostavljaju putem eurostat i Mae, kao i ekološke podatke koji su obuhvaćeni standardima eU.

18

Energija u jugoistočnoj Evropi: redefinisanje nacionalnih energetskihstrategija u skladu sa međunarodnim

obavezama

19

20

rezime

Nacionalne strategije na Kosovu i u Srbiji nude samo delimičan program za ostvarivanje energetske bezbed-nosti kojoj teže i Kosovo i Srbija. Obe nacionalne poli-tike usaglašene su sa međunarodnim obavezama, ali je u praksi njihova realizacija veoma daleko od dostizanja proklamovanih ciljeva o približavanju evropi.

i mada su obe nacionalne strategije utvrđene tek pre nekoliko godina, već je postalo jasno da određene kon-cepcijske praznine predstavljaju ključni nedostatak kod izrade sveobuhvatnih politika koje bi trebalo da rešavaju različite probleme u vezi sa cenama, infrastrukturom i zaštitom životne sredine, sa kojima su suočeni i Srbija i Kosovo. Nejasne i sukobljene institucionalne odgov-ornosti, loša koordinacija između ministarstava, kao i površno upravljanje i nadzor nad energetskim sektorom u svakoj od vlada, produbljuju utisak da su energetske politike sastavljane unutar neke „crne kutije“.

Ključ za otvaranje te crne kutije jeste čvršće utemeljenje energetskih politika na evropskim standardima i pro-cesima. Pozivanjem obeju vlada da počnu sebe već da smatraju delom evropskog energetskog tržišta i da se pridržavaju evropskih standarda upravljanja u tom domenu, omogućiće kreativnija rešenja i svrsishodnije učešće stručnih lica i zainteresovanih građana u proce-su građenja politike. Uvođenjem evropskih standarda u postojeći skup mera i propisa stvara se takođe i osnova za traženje regionalnih rešenja kojima bi se obezbedila energetska bezbednost koju žele i Kosovo i Srbija. Os-novne preporuke obuhvataju:

Preporuke vladama Srbije i Kosova:

Uspostaviti proces sistematske analize nacional- »nih energetskih politika, sa posebnim naglaskom na poboljšanju energetske efikasnosti, koji bi na pravi način pratio promene kako na domaćem planu, tako i u širem evropskom energetskom okruženju.razviti mehanizme koordinacije između mini- »starstava i državnih organa koji imaju suštinski značaja za ukupnu energetsku politiku, kako bi se ostvarili njeno bolje sprovođenje i nadgledanje.Povećati sudelovanje civilnog društva u procesu »stvaranja energetske politike, kako bi se podstakli veće učešće i podrška javnosti procesu energetske reforme.

Preporuke Evropskoj uniji i Međunarodnoj zajednici:

Obezbediti više sredstava za unapređivanje up- »ravljanja energetskim reformama kako bi se ost-varila održivost reformi i njihova usaglašenost sa ciljevima evropske unije u efikasnom upravljanju ovim sektorom.

Metodologija i polazište

energetska bezbednost u Srbiji i na Kosovu nije neka apstraktna ideja, već je to svakodnevna borba za mnoge koji zavise od nepostojanog snabdevanja električnom energijom u svom domu i na poslu, koji su zabrinuti da li će moći da plate ogrev za zimu, ili brinu zbog štetnog uticaja njihove potrošnje energije na životnu sredinu.

energetska bezbednost je takođe zajednički ideal cele evrope i shodno tome, ideal čija uspešna realizacija zahteva uspostavljanje kako domaćih, tako i regional-nih strategija. Osnovu energetske strategije predstavlja stabilno pravno okruženje. Kao što je opisano u prethod-nom kratkom izveštaju34, i u Srbiji i na Kosovu vlade su započele proces usaglašavanja svojih pravnih okvira sa preuzetim međunarodnim obavezama u pogledu ener-getske reforme.

Drugu komponentu u procesu reforme čine razvoj i primena odgovarajućih politika u sektoru energetike, koje će poslužiti kao smernice za sprovođenje poseb-nih faza reforme. Kao što je to slučaj kod izrade ener-getskog zakonodavstva, ono što je takođe zajedničko za Srbiju i Kosovo jeste, s jedne strane, nasleđe koje nose iz prethodnog perioda, a sa druge, izazovi u pogledu iz-rade takvih energetskih politika koje će na pravi način odražavati domaće konkurentske prednosti i u najmanju ruku srednjoročne perspektive razvoja ovog sektora.

Vlade Srbije i Kosova rade na donošenju energetskih politika, koje treba da reše pitanja sa kojima se svako od njih suočava u upravljanju energetskim sektorom u skladu sa međunarodnim obavezama. Obe vlade su sebi stavile u zadatak da rekonstruišu usled istorijskih razloga neusklađene ili nepotpune politike, kako bi zadovoljili unutrašnje energetske potrebe za gorivom i obezbedili osnov za predviđeni ekonomski razvoj i evropske inte-gracije kojima obe teže.

i u Srbiji i na Kosovu energetske politike obuhvataju period do 2015. godine. Tehnički aspekti vezani za pi-tanja koji je izvor energije efikasniji, ekonomičniji i čistiji već su dobro dokumentovani u većem broju domaćih i međunarodnih studija. Pa, ipak, detaljna analiza stvar-nog sadržaja tih politika otkriva da one sadrže mnoge nedostatke u pogledu koherentnosti, primenjivosti i sa-

21

gledavanja procesa ostvarenja međunarodnih obaveza i unutrašnjih ciljeva.

Ono što je sada možda najbitnije, jeste kako uklopiti ove tehničke planove u šire ekonomske razvojne ciljeve svake od vlada, tj. kako obezbediti da proces dostizanja ener-getske bezbednosti istovremeno bude u saglasnosti sa drugim reformama koje se odvijaju u Srbiji i na Kosovu i doprinese njihovoj većoj delotvornosti.

Da bi se u tome postigao dalji napredak koji je od suštinskog značaja, evropski pokret u Srbiji i Kosovski institut za istraživanje politika i razvoj su uz pomoć eksperata iz oblasti energetike, nastojali da utvrde koja područja domaćih energetskih reformi zahtevaju dalje izmene, kao i da doprinesu širenju prostora za opsežnije konsultovanje i veći doprinos civilnog društva u tom pro-cesu.

nacionalne strategije – kako smo stigli tamo gde jesmo?

istorija energetske politike u Srbiji i na Kosovu može se smatrati kratkom ili dugom, u zavisnosti od toga kako se posmatraju događaji koji su se desili tokom prošlog veka. Međutim, na energetsku politiku je u oba slučaja uticala činjenica da je energetska politika obično zavisila od spoljnih interesa, rukovođena pre političkim, nego eko-nomskim razlozima, i da se odnosila na prilično kratak rok. Prevazilaženje tog istorijskog nasleđa jeste jedan od najvećih izazova pred kojima se nalaze zvaničnici Srbije i Kosova u svojim nastojanjima da izrade energetske strategije koje će biti usredsređene na Srbiju, odnosno Kosovo.

izgradnja termocentrale u Kragujevcu i hidrocentrale u Kruševcu otvorila je put elektrifikaciji Srbije krajem 19. veka. Međutim, te inicijative bile su više lokalne i privatne, nego deo neke sveobuhvatne energetske politike. Nacio-nalna energetska politika na području bivše jugoslavije ustanovljena je tek posle Drugog svetskog rata. jednu od ključnih komponenti te energetske politike činio je raz-voj hidro-energetskog potencijala. Ta činjenica, zajedno sa razvojem industrijskih kapaciteta koji su omogućili korišćenje uvoznih goriva u pogonima za kombinovanu proizvodnju električne i toplotne energije, dovela je do značajnih poboljšanja u proizvodnji i korišćenju energije širom bivše jugoslavije.

Glavni pomak u energetskoj politici (i politici ekonomsk-og razvoja) desio se sredinom 1970-tih, kada je energets-ka industrija ponovo usmerena na domaća goriva (lignit) i centralizovane sisteme daljinskog grejanja, koji su bili

karakteristični za centralno-planske privrede. U slučaju električne energije, zadržana je komercijalna struktura (pri čemu su proizvodnja, transport i distribucija bili pot-puno razdvojeni), kao i komercijalni odnosi između ovih u osnovi državnih preduzeća širom jugoslavije.

i što je možda još značajnije, orijentacija jugoslavije na komercijalno isplative energetske resurse i njihovo naje-fikasnije korišćenje zamenjena je iz političkih razloga zvaničnom doktrinom da su energetski resursi, u slučaju Srbije lignit, veliki i praktično neograničeni. Posebno je u slučaju Srbije – koja je u međuvremenu postala neto izvoznik električne energije – ovakva politika veoma op-teretila njenu energetsku osnovu i dovela je do katastro-falnih posledica po njene odnose razmene.

i na Kosovu je, slično, energetska politika bila usmerena na dostizanje određenog nivoa samodovoljnosti, sa ide-jom da rezerve lignita treba da budu pokretač ekonom-skog razvoja, pri čemu se nije vodilo računa o održivosti i razvoju na duži rok. energija je bila lako dostupna, ali njena cena nije bila ispravno prikazivana. elektrifikacija je počela tokom 1930-tih, ali je tek sredinom 1980-tih Kosovo potpuno elektrificirano.

električna centrala Kosovo a puštena je u rad 1960. go-dine kao najveća električna centrala na Balkanu. izgrad-nja Kosovo a je uz pomoć druge električne centrale, Kosovo B, koja je izgrađena 1970-tih godina, dovela do značajnog porasta proizvodnje i potrošnje energije na Kosovu. analiza kriva potrošnje i proizvodnje pokazuje da je u periodu od 1980-1988. godine potrošnja električne energije imala visoku stopu rasta (porast potrošnje izno-sio je 9,1% godišnje). Ukupno gledajući, najuspešnije go-dine za proizvodnju i snabdevanje Kosova električnom energijom bile su od sredine 1970-tih i tokom 1980-tih, nakon čega su proizvodnja i kvalitet bili u stalnom padu (pri čemu je smanjenje bilo više nego trostruko) sve do nastanka značajnih nestašica energije počev od 2000 godine.35 Kao i u Srbiji, struktura potrošnje drastično se izmenila, pri čemu je došlo do povećanja potrošnje ener-gije u domaćinstvima i sektoru usluga, dok je potrošnja u industriji opadala.

Drugi segmenti energetske politike uklapali su se u ovu novu političku doktrinu. i dok se gasifikacija gradova u Srbiji odvijala svojim haotičnim tokom i, poput elektri-fikacije pola veka ranije, bila prepuštena privatnoj i lo-kalnoj inicijativi, razvoj novih rafinerija nafte, naftovoda i gasovoda, kao i sistema daljinskog grejanja (koji su bili glavni potrošači mazuta i prirodnog gasa, s jedne strane, i snabdevači toplotne energije za gradsko stanovništvo, s druge) imao je više politički prizvuk i učinio je i Srbiju i

22

Kosovo zavisnijim od uvoza energije i ograničenih trans-portnih kapaciteta. Snabdevanje energijom postajalo je sve skuplje, usled čega je prednost davana većoj ener-getskoj intenzivnosti i manjoj energetskoj efikasnosti.

Krajem 1980-tih i početkom 1990-tih, Srbija i Kosovo su ponovo prošli kroz promenu u energetskoj politici. energetski resursi su opet stavljeni pod okrilje države i veću državnu kontrolu. Osnovana su vertikalno inte-grisana energetska preduzeća (NiS – industrija nafte i gasa i ePS – proizvodnja lignita i električne energije), a nepotpuni komercijalni odnosi zamenjeni su nekom vr-stom vertikalne koordinacije, koja je još uvek prisutna u Srbiji. Na Kosovu je, takođe, došlo do ponovne vertikalne integracije energetskih preduzeća u okviru preduzeća elektroprivreda Kosova. Ono je danas transformisano u Kosovku energetsku korporaciju (KeK), koja je zapravo nasleđena institucija, iz koje je 2005. godine počela da se gradi i razvija nova kosovska energetska politika, pored ostalog, osnivanjem Kosovske kancelarije za prenos en-ergije kao posebne institucije.

energetska scena danas

Srbiji nedostaju energetski resursi, kako u pogledu raspoloživih količina, tako i u pogledu kvaliteta. Samo su hidro energija i bio masa raspoloživi u količinama i kvalitetu koji bi mogli da budu konkurentni sa sličnim resursima u drugim delovima evrope. Konvencionalni energetski izvori (prirodni gas, nafta i ugalj) ograničeni su po količini i kvalitetu. imajući u vidu nedovoljnost domaćih izvora energije, Srbija nema drugih mogućnosti, već da bude zavisna od uvoza. Pored toga, s obzirom da nema izlaza na more, troškovi obezbeđivanja energije su za Srbiju relativno visoki.

jedan od osnovnih ciljeva srpske energetske politike tokom poslednje tri decenije bio je smanjivanje zavis-nosti od uvoza putem ekstenzivnijeg korišćenja domaćih izvora energije. Taj cilj je postignut uz vrlo visoku cenu u pogledu međunarodne konkurentnosti naciona-lne privrede. razvoj energetski intenzivne industrije i opadanje energetske efikasnosti doveli su do raskoraka između energetske politike, sa jedne strane, i ekonom-ske politike i dinamike rasta bruto domaćeg proizvoda, sa druge strane. Sa stanovišta raspoloživih transportnih kapaciteta, Srbija je ostala relativno zatvorena: količine uvoza i izvoza su male u poređenju sa domaćim prome-tom materijala, i taj trend je sve izraženiji.

Paradoksalno, Kosovu do sada nisu nedostajali izvori energije, ni u pogledu količina, ni u pogledu kvaliteta. i dok bi postojeće rezerve lignite u Bardu i Mirašu trebalo

da traju do 2008/9. godine, a najverovatnije i do 2012. godine, značajni energetski resursi nalaze se u dva velika bazena lignita, pod nazivom “Kosova” i “Dukađini”, koji raspolažu dostupnim rezervama lignita relativno dobrog kvaliteta36. ipak, bez obzira na određeni napredak u raz-voju i sprovođenju energetske politike tokom poslednjih osam godina, snabdevanje električnom energijom još uvek je nepouzdano i u velikoj meri zavisno od državnih subvencija. energetska kriza je i dalje najveća prepreka za ekonomski rast i ljudsku bezbednost na Kosovu, što je uslovilo usmeravanje velike pažnje na potrebu da se izradi nova energetska politika koja bi rešila postojeća ograničenja.

izrada energetskih politika

Ministarstva u Srbiji i na Kosovu su, uz pomoć međunarodnih i domaćih tehničkih stručnjaka, izradila energetske politike koje treba da usmeravaju razvoj do 2015. godine37. U načelu, ove politike se zasnivaju na Sporazumu o energetskoj zajednici iz 2005. godine i drugim međunarodnim pravnim obavezama koje se odnose na usaglašavanje energetskih sistema sa evrops-kim i međunarodnim standardima. Obe politike su usme-rene na poboljšanje domaće proizvodnje i infrastrukture, uzimajući u obzir nove tehnologije i dalje regionalne in-tegracije. Na primer, važna područja koja se odnose na Kosovo38 obuhvataju načine podsticanja racionalniju potrošnju energije, korišćenje obnovljivih izvora energije, uvođenje novih tehnologija putem istraživanja i razvoja i obezbeđivanje odgovarajuće infrastrukture za energets-ki sektor i privredu koja raste.

iako donekle različita po prioritetima, strategija Srbije39 predviđa veoma slične ciljeve; u osnovi, strategije ener-getskog razvoja treba da omoguće razvoj privreda Koso-va i Srbije. Međutim, bliža analiza ciljeva energetske poli-tike ukazuje na činjenicu da više pažnje treba usmeriti na nekoliko ključnih područja razvoja.

Ponovna procena ciljeva

istorijski pomaci u jugoslovenskoj energetskoj politici bili su većinom implicitne prirode, s tim da su dokumenti bili slabo dostupni, ili sasvim nedostupni, javnosti. Po prvi put do sada, i Srbija i Kosovo uveli su javni postupak kreiranja svojih energetskih politika. U Srbiji su dostupni javnosti svi dokumenti koji se odnose na energetsku poli-tiku zemlje do 2015. godine. Nacionalna politika usvoje-na na Kosovu se u velikoj meri oslanja na stručnu pomoć Svetske banke i domaćih eksperata40, kao i na sugestije

23

Energetske politike, iako nove, ipak su prožete ‘utvrđenim činjenicama i pret-postavkama’ pređašnje jugoslovenske energetske politike.

iznete tokom javnih rasprava vođenih 2005. godine. Međutim, ovi procesi vođeni uz veće učešće javnosti još uvek su u velikoj meri bili zavisni od ‘utvrđenih činjenica i pretpostavki’ ranijeg načina razmišljanja. To je kao po-sledicu imalo manji broj inovacija i mogućnosti da se kritički razmotre osnovne pretpostavke energetske poli-tike.

Na primer, postavka o istorijskoj energetskoj zavisnosti Srbije od lignita, je, uprkos troškovima, samo delimično promenjena. U novoj Strategiji razvoja energetike re-publike Srbije, zavisnost od domaćeg lignita samo je donekle preusmerena na stvaranje dodatnih kapaciteta za proizvodnju električne energije iz hidro energije, putem rekonstrukcije postojećih i izgradnje novih hi-drocentrala do 2012. godini. Bez obzira na to, i dalje se očekuje da će dobar deo električne energije biti proiz-veden korišćenjem postojećih i novootvorenih ugljeno-kopa iz kojih će se snabdevati postojeće termocentrale i dodatne nove proizvodne jedinice čija se izgradnja već planira u periodu između 2012-2015. godine. S obzi-rom na raspoložive domaće resurse, lignit će i dalje biti osnovna sirovina za proizvodnju energije u Srbiji. Poli-tika predviđa nekoliko mogućnosti za bolje korišćenje postojećih resursa i povećanje energetske efikasnosti, ali nije jasno da li je to rezultat pažljive analize racional-izacije troškova i kreativnog razmišljanja, ili jednostavno unošenja male izmene u odnosu na energetsku politiku koja je vođena proteklih decenija.

Na Kosovu, (kao i u Srbiji), postoji zdrava doza skepticizma u pogledu realnosti potpunog sprovođenja energetske politike u praksi. Postojeća strategija se u velikoj meri os-lanja na nedavne studije koje su rađene samo za Kosovo, tako da je uspela da se u izvesnoj meri udalji od koncep-cijskog nasleđa ranije jugoslovenske energetske politike. ali s druge strane, njene pretpostavke se intuitivno ba-ziraju na dominantnoj ulozi domaćih energetskih izvora (lignita), bez pažljive procene da li je to najprihvatljivija opcija za dugoročni razvoj. Unutar Kosova, debata se vodi o tome da li lignit treba prvenstveno da se koristi za potrebe Kosova, ili kao najveća stavka izvoza. Debata ne obraća mnogo pažnje na strateška razmatranja o tome da li i na koji način, Kosovo treba da diversifikuje svoje energetske izvore i koristi druge vrste energije osim lig-nita. razlog tome je, delimično, duboko uverenje obe

administracije da je oslanjanje na lignit (uprkos visokim troškovima/niskoj efikasnosti eksploatacije u poređenju sa uvoznim gorivima) još uvek pouzdanije i dovoljno, u poređenju sa oslanjanjem na regionalne i evropske integracije u pogledu energetske bezbednosti, bez obzira na odredbe predviđene Procesom stabilizacije i pridruživanja (SaP) i Sporazumom o energetskoj zajed-nici.

Uvođenje inovacija radi rešavanja tehničkih pitanja

Neka od ovih pitanja mogla bi delimično da se rešavaju putem sistematičnog ažuriranja i revizije projekatovanih energetskih politika. energetska politika Srbije doneta je 2004. godine, pa ipak do sada nije bilo ozbiljnijeg pokušaja da se revidiraju njene postavke i ciljevi u svetlu šire energetske perspektive i ukupne nacionalne razvo-jne strategije. Na primer, što se tiče energetske efikasnosti, stručnjaci ukazuju da bi koraci kao što su (1) efikasnije i produktivni-je korišćenje prirodnog gasa za proizvodnju električne energije uz istovremenu proizvodnju toplotne energije; (2) korišćenje uvoznog kamenog uglja radi diversifikacije uvoznih izvora energije i poboljšanja efikasnosti sago-revanja lignita; (3) istovremeno sagorevanje biomase u postojećim kotlovima na lignit da bi se smanjili nega-tivni ekološki uticaji; i (4) korišćenje toplotnih pumpi kao glavne i međunarodno konkurentne opcije proizvodnje toplote, na bazi korišćenja obnovljivih izvora energije (vazdušna i geotermalna energija), mogli u velikoj meri da poboljšaju efikasnost i čistoću postojećih energetskih izvora.

Slično je i na Kosovu, gde su međunarodni podaci koji su korišćeni za izradu energetske politike stari već neko-liko godina – potiču iz 2002. godine, a obnovljeni su 2004. godine. Međutim, pošto u pogledu obezbeđenja ulaznih podataka za energetsku strategiju kosovska ad-ministracija zavisi od kratkoročne međunarodne stručne pomoći, bilo je malo pokušaja da se izvrši njihova revizija tokom poslednjih godina. Na primer, nedavno izrađen okvir “Kosovski program za ostvarenje energetske efikas-nosti i korišćenje obnovljivih energetskih izvora za period od 2007-2009. godine” još uvek se prvenstveno oslanja na podatke prikupljene oko 2002. godine. izrada ovog, mora se priznati ambicioznog plana jedva da je počela, delimično zbog činjenice da pretpostavlja i predviđa bolje okruženje za njegovu realizaciju od onog koje tre-nutno postoji. Umesto toga, stvarnost još uvek odlikuju slaba naplata tarifa za potrošnju električne energije, loše funkcionisanje KeK-a, problemi sa budžetom, itd.

24

koordinacija s komplementarnim politikama

ekonomski razvoj

i u Srbiji i na Kosovu, u strategijama energetske re-forme pominje se jasna potreba za koordinacijom sa ukupnim razvojnim planovima, kao i između ključnih ministarstava. Godišnja revizija energetskih politika je od ključnog značaja za koordinaciju sa strategijama ukupnog ekonomskog razvoja Srbije i Kosova. iako ener-gija predstavlja osnovnu komponentu razvojnih strate-gija, posebni energetski interesi su i na Kosovu i u Srbiji previše često sprečavali kreatore energetske politike da sagledaju celinu. Srbija ima razvojnu strategiju, ali kako se ona stvarno sprovodi u praksi nije poznato. U slučaju Kosova, ukupna strategija ekonomskog razvoja još nije usvojena. Bez obzira na to, moguće je i neophodno poboljšanje sposobnosti kreatora politike da na široj osnovi usklađuju energetske i ekonomske ciljeve, i u Srbiji i na Kosovu, kako bi razvojni planovi bili zasnovani na realnim, komplementarnim i po fazama primene usaglašenim strategijama.

transport i infrastruktura

Tako, na primer, mehanizmi za ocenu uticaja određene politike u oblasti transporta i infrastrukture na ener-getsku politiku, i obratno, nisu generalno uspostavljeni. U Srbiji, Nacionalni plan gasifikacije i Nacionalni investi-cioni plan se primenjuju u energetskom sektoru, najveća ulaganja u infrastrukturu predviđena ovim nacionalnim dokumentima obuhvataju projekate od proširenja gaso-vodne mreže do izgradnje podzemnog skladišta gasa41. ali, ono što nedostaje u ovim strategijama jeste šira inte-gracija transportnih/infrastrukturnih i energetskih cilje-va. Na primer, transport energije već predstavlja osnovni segment srpskih potreba u oblasti transporta. Transport lignita, kamenog uglja, ogrevnog drveta, nafte i naftnih derivata i prirodnog gasa čine najveći deo transportnih usluga u zemlji. i dok je transport lignita dobro organizo-van i ostvaruje visoku produktivnost transporta u smislu mase i količine, njegova efikasnost u odnosu na vrednost transportovane energije i ostvarenu vrednost koja se na bazi nje dobija i dalje je veoma niska, s obzirom na to da se u osnovi visoko kvalitetna energija (električna ener-gija, naftni derivati) koristi za prenošenje velikih količina materijala niske ekonomske vrednosti.

Kosovo ima posebne politike za poboljšanje infrastruk-ture za transmisiju električne energije, kao i opše planove o tome šta treba preduzeti radi reaktiviranja infrastruk-ture za dalju gasifikaciju Kosova, ali ti infrastrukturni projekati/ciljevi za pojedine sektore samo delimično

obuhvataju ukupne infrastrukturne potrebe predviđene energetskim planom. Na primer, još nije urađena studija izvodljivosti za ponovnu izgradnju oko 100km gasovoda za dopremanje prirodnog gasa na Kosovo, tako da tre-nutno ne mogu ozbiljnije da budu uzete u razmatranje alternativne energetske politike zasnovane na prirodnom gasu42. Skladištenje energije, jedan od problema koji se navodi u opštoj energetskoj strategiji, nije obuhvaćeno posebnim planovima poboljšanja infrastrukture, koje su donela nadležna ministarstva.

Životna sredina

ekološki ciljevi vezani za emisiju štetnih materija iz proiz-vodnje i potrošnje energije sadržani su u energetskim politikama Srbija i Kosova. Pored toga, određeni ekološki zahtevi navode se u zakonodavstvu koje se prilagođava evropskim standardima, kao i u okviru obaveza predviđenih širim međunarodnim sporazumima. No bez obzira na to, koordinacija između ministarstava zaduženih za očuvanje životne sredine i ministarstava za energetiku/rudarstvo tokom izrade i realizacije širih en-ergetskih politika bila je slaba.

Pre bi se moglo reći da su prilikom razmatranja alter-nativnih energetskih politika ekološka pitanja često dodavana na liste otvorenih pitanja samo da bi one mogle da se smatraju ‘potpunim’. Ovo je dovelo do toga da stvarni ekološki troškovi mera koje su predviđene odgovarajućem energetskom politikom budu samo delimično sagledani. Ukupno gledano, postoji ozbiljan nesklad između dinamike eksploatacije i minimiziranja ekoloških troškova koji iz nje proističu, s obzirom da, zbog visokih političkih prioriteta koji se daju proizvodnji i transportu energije, energija ima prednost u odnosu na ekologiju. Detaljnija analiza stvarnih ekoloških troškova usled ovakve “trampe” u okviru energetske reforme, biće predmet trećeg izveštaja o energetskim pitanjima, ali radi boljeg razumevanja dinamike koordinacije, dovolj-no je podsetiti da ministarstva za zaštitu životne sredine i energetiku moraju da se pozabave ovim delimično suko-bljenim interesima.

evropske integracije

Sva ova ministarstva i strategije u krajnjoj liniji spadaju u domen integracije u evropsku uniju. Pa ipak, nivo sistematične koordinacije između ministarstva za ener-getiku republike Srbije, na primer, i vladine Kancelarije za pridruživanje evropskoj uniji je veoma nizak. Osnovna razmena informacija ne odvija se na redovnoj osnovi, a podaci koji se koriste za izradu programa energetske politike ne uključuju uvek podatke i mišljenja Kancelarije

25

za pridruživanje. imajući u vidu da se obe vlade zalažu za dostizanje evropskih standarda, bilo u okviru Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju (Saa), ili putem drugih inte-gracionih procesa, veoma je bitno da se utvrde određeni mehanizmi koordinacije, pa čak da se predvidi neka vrsta nadzora od strane vladinog organa zaduženog za usaglašavanje sa evropskim propisima i standardima.

Jasniji i realističniji mehanizmi regionalne saradnje

jedan od ciljeva svake energetske strategije jeste bolja regionalna saradnja u oblasti transporta i povezivanje energetskih mreža. Bez obzira na to, taj cilj nije uvek propraćen posebnim merama u okviru planova za ost-varenje bolje regionalne energetske politike. Međutim, određeni napredak jeste postignut na nivou visoke poli-tike, posebno u oblasti transporta. Na primer, Srbija je uključena u regionalnu inicijativu za izgradnju Pan-ev-ropskog koridora za cevovodni transport nafte i gasa od Konstance (rumunija) do Trsta u italiji. a na Kosovu se, u okviru rekonstrukcije sektora proizvodnje električne en-ergije izgleda razmatraju komparativne prednosti Kosova i regionalnog tržišta električne energije u jugoistočnoj evropi i potencijalne mogućnosti za povećanje sarad-nje sa albanijom. Međutim, detaljnija analiza domaćih politika pokazuje da je veoma malo urađeno u pogledu konkretnih metoda i aktivnosti vezanih za koordinaciju.

Osnovni sporazumi, ili okviri za razgovore o transfernim tarifama između energetskih tržišta u regionu nisu razvi-jeni u meri u kojoj su razvijeni širi okvirni politički spora-zumi o saradnji, pri čemu će upravo takav sporazum o tehničkim uslovima omogućiti ekspertima i kreatorima politike da predvide veći broj mogućnosti za snabdevan-je energijom na Kosovu i u Srbiji.

Na primer, nije jasno da li preporučeni projekat tržišta električne energije za Kosovo u tranzicionom modelu (MTTee)43 (koji predviđa korake za učešće u utakmici na lokalnom i regionalnom tržištu) stvarno može da bude realizovan bez daljih sporazuma sa susednim zemljama; ili da li bi izgradnja zaokružene gasovodne mreže na Kosovu zahtevala jasno političko i tehničko angažovanje Makedonije i Srbije. Međutim, takvi projekati se ne po-minju ni u jednoj od dveju energetskih politika. U seg-mentima koji se odnose na ‘cevovode,’ na primer, ni jedna od energetskih politika ne ide dalje od najznačajnijih projekata cevovoda koji bi zadovoljavali osnovne dnevne potrebe energetskog transporta/prenosa i skladištenja. U osnovi, tržišta u Srbiji i na Kosovu su do te mere fragmen-tirana i usmerena na domaću energetsku bezbednost zasnovanu na lignitu da nije moguće razumeti kako se

Ovo se najbolje vidi iz činjenice da ni jedna od politika ne uzima u obzir evropske ciljeve do 2020. godine u pogledu obnovljivih izvora energije i nivoa zagađenja – postojeći planovi obuhvataju samo period do 2015. godine. Mada će revizija plana do 2015. godine i daljih planova biti učinjena pre 2015. godine, planovi da se doista ostvare ambiciozni ciljevi postavljeni do 2020. godine moraju da budu doneti što je moguće pre. i Srbija i Kosovo bi želeli da sebe zamisle kao čvrsto integrisane u strukturu evrop-ske unije do 2020. godine i shodno tome njihove ener-getske politike treba da odražavaju te političke ciljeve. Na primer, saglasnost sa ekološkim standardima eU, on-ako kako je to predviđeno Sporazumom o energetskoj zajednici, verovatno će povećati investicione i opera-tivne troškove, bez obzira o kom vidu energije se bude radilo. Bolje bi bilo da ovi troškovi budu što pre ispravno izračunati i obuhvaćeni domaćim planovima, posebno ako se ispostavi da se najracionalnija rešenja energetske bezbednosti mogu ostvariti putem regionalnih, ili širih integracija.

Sredstva evropske unije namenjena ukupnoj energets-koj reformi, u obliku programa CarDS i po drugim os-novama, predstavljaju značajan izvor pomoći Srbiji44 i Kosovu45. Prioriteti u finansiranju i tehničkoj pomoći utvrđuju se na osnovu ukupne analize tržišta, procesa razdvajanja javnih preduzeća i regulatornih mehanizama koji se primenjuju na tržištu energije.

Ni jedan od planova energetske politike ne obuhvata period posle 2015. godine, do 2020. godine, u smislu obrade ciljeva evropske energetske i ekološke politike.

ona mogu posmatrati u okviru neke šire slike optimalnog zajedničkog energetskog tržišta i energetske bezbed-nosti u okviru regiona.

Utemeljenje energetske reforme na evropskim strategijama: projekcije do 2020. godine

razmatranja o širem evropskom energetskom području i evropskim energetskim reformama u načelu nisu prisut-na u energetskim strategijama kako Kosova, tako i Srbije. Uprkos nominalnoj usklađenosti sa različitim oblastima evropskih standarda koje su opisane u zakonima ev-ropske unije (aquis communautaire), kao i Sporazumu o energetskoj zajednici, u obema strategijama nedostaju elementi koji se odnose na predviđanje i koordinaciju energetskih politika, kao delova jedne šire regionalne i evropske energetske politike.

26

državnoj administraciji i njenim institucijama koje se bave energetskim sektorom nedostaju kapaciteti, sredstva i znanja, kao i bolje definisan obim aktivnosti, od ključnog su značaja institucionalna nezavisnost i privatizacija ja-vnih preduzeća koja posluju u energetskom sektoru. i u Srbiji i na Kosovu, proces odlučivanja u tim preduzećima u velikoj meri zavisi od odgovarajućih odluka određenog broja državnih institucija. Pošto je država vlasnik i preduzeća i sredstava (kao i javnih dobara) koja ona ko-riste, malo je prostora ostavljeno za slobodnu inicijativu i komercijalne poduhvate od strane rukovodstva. industri-je i preduzeća predstavljaju potencijalne izvore inovacija, a potčinjavanje tih (potencijalno komercijalnih) subjekata državnoj upravi, koja nije organizovana tako da pogoduje komercijalnim i tehnološkim inovacijama, podrazumeva značajan gubitak mogućnosti, uz male garancije za stvar-nu javnost u radu i nadzor nad institucijama.

nivo nezavisnosti institucija koje se bave energetskom reformom

Sa pravnog stanovišta, kao što je opisano u prethod-nom izveštaju, odgovornosti za energetsku politiku se preklapaju i sadrže određene praznine. Kratka analiza organizacionih struktura (videti Prilog B) u Srbiji (6 mini-starstava i 2 specijalizovane agencije) i na Kosovu (2 mini-starstva, regulatorna kancelarija, energetsko preduzeće, UNMiK, Kosovska poverenička agencija, i donatorska zajednica) pokazuje da se stvarna implementacija ener-getske politike odvija na nekom sopstvenom nivou kon-trolisanog haosa. Takve strukturne i pravne nedosled-nosti dovele su do pojačanih napora na uvođenju većeg parlamentarnog nadzora nad ukupnom reformom, a posebno privatizacijom u sektoru energetike.

Privatizacija u sektoru energetike odražava ukupan frag-mentarni pristup u realizaciji energetske politike. izgledi za zaradu u tom sektoru prilično su primamljivi i za domaće i za strane investitore, pa je shodno tome rizik od neregu-larnog odlučivanja i potencijalne korupcije znatan.iz strateške perspektive, postupna, delimična i odla-gana privatizacija tokom prethodnih godina ukazuje na činjenicu da nadzor nad ukupnim procesom privatizacije, i njegovim uklapanjem u šire strateške energetske ciljeve, nisu činili sastavni deo procesa analize. Parlamentarni nad-zor nad ovim procesom nije bio predviđen, što je dovelo do toga da su pojedinačni interesi dobili pristup određivanju energetske politike, bez odgovarajuće protivteže.

Pošto privatizacija u suštini predstavlja partnerstvo između javnog i privatnog sektora, ovo pitanje je veo-ma važno. Na primer, javno preduzeće elektroprivreda

U skladu s tim, podrška naporima da se ostvari veća saradnja, ili da se razviju mehanizami komunikacije između eksperata koji se bave energetskom politikom i regionalnom saradnjom, kao i podrška saradnji sa ko-legama iz evropske unije, do sada je bila skromna. Os-nivanje Sekretarijata energetske zajednice (podržano regionalnim programom CarDS krajem 2005. godine) i Odluka evropske komisije iz 2007. godine da se prioritet da energetskim infrastrukturnim projekatima u okviru TeNs46 jesu dobar početak, ali se do sada pojavilo malo zajedničkih projekata koji bi mogli da doprinesu boljoj koordinaciji ili usmerenosti na zajedničke napore vlada u regionu, posebno u vezi sa poboljšanjem energetske bezbednosti i lokalnog ekonomskog razvoja.

kapacitet da se odgovori na izazove ener-getske politike i reformi

reforma u sektoru energetike jeste najveći prioritet vla-da Srbije i Kosova, ali u okruženju gde gotovo sva mini-starstva prolaze kroz strukturne reforme, neizbežno je da nedostaju određeni institucionalni kapaciteti. i dok

Srbija i privatizacija u sektoru energetike:

Postoji mali broj distributera gasa u privat-nom/stranom vlasništvu;

Neka od domaćih uslužnih preduzeća (održavanje) i isporučilaca opreme već su privatizovana;

U toku je privatizacija najveće kompanije za rečni transport JRB (čiji su transportni kapaciteti za ugalj, naftu i naftne derivate od kritičnog značaja za bezbednost snab-devanja);

Više od polovine benzinskih stanica je u privatnom vlasništvu, uključujući vlasništvo krupnih međunarodnih kom-panija (LukOil, MOL, Hellenic Petroleum, Petrol and OMV);

Privatizacija Naftne industrije Srbije (NIS) odlaže se već više od godinu dana.

27

Kosovo i privatizacija u sektoru energetike

Većina društvenih preduzeća je uspešno privatizovana tokom poslednjih 29 kru-gova privatizacije, koje je sprovela KTA. Što se tiče proizvođača energije, od 2004. godine privatizovana je samo Hidrocen-trala Kozhnjer u Dečanima; sve ostale aktivnosti spadaju u proces razdvajanja delova KEK.

Procenjuje se da postoji oko 1000 benzin-skih stanica. Većina benzinskih stanica je u privatnom vlasništvu i izgrađena je posle sukoba. Što se tiče benzinskih stanica u društvenom vlasništvu, njima rukovodi kompanija Kosovo petrol u saradnji sa benzinskim stanicama hrvatske kompanije INA. Ove benzinske stanice su ranije poslovale u okviru kompanija Beopetrol i Jugopetrol.

Na Kosovu, KeK – vertikalno integrisana energetska kompanija Kosova, koja obuhvata rudnike uglja, proiz-vodnju, transport i otpremu, distribuciju i snabdevanje električnom energijom – trenutno se nalazi u složenom procesu privatizacije i razdvajanja delatnosti47. Bilo je predviđeno da proces bude završen do kraja 2006. go-dine, ali se on neizbežno odužio zbog složene postave igrača i njihovih interesa koje treba konsultovati i uzeti u obzir u procesu odlučivanja. Privatizacija KeK treba da posluži kako model za ceo sektor, i njeno ispravno sprovođenje će biti od suštinskog značaja za transpar-entnost i nadzor nad drugim resursima u sektoru ener-getike.

Osnovnu prepreku za sprovođenje privatizacije predstav-lja pitanje upravljanja, koje lebdi nad KeK. KeK je javno preduzeće u državnoj svojini, a okvir za upravljanje ja-vnim energetskim sektorom na Kosovu sam po sebi nije jasan. Osnovni problem jeste raskorak između kontrole i odgovornosti. Tako je Kosovska poverenička agencija (KTa) odgovorna za upravljanje javnim preduzećima na Kosovu, a da pri tome ne snosi fiducijarnu odgovornost za njih, dok su Privremene institucije samouprave (PiSG) odgovorne za budžet, ali nemaju zakonsku kontrolu nad javnim preduzećima. iako će ovaj okvir verovatno biti izmenjen donošenjem odluke o statusu Kosova, on je, u najmanju ruku, otežao postojeći proces privatizacije i odgovarajućeg nadzora.

stručna osposobljenost i ulaganja

Kadrovska osposobljenost ministarstva energetike i drugih institucija koje se bave pitanjima energetike odražava sveukupne izazove institucionalnih reformi u Srbiji i na Kosovu. Naravno, svakoj od tih institucija do-bro bi došli veći ljudski i materijalni resursi, jer je eviden-tan nedostatak stručnih kapaciteta i doprinosa. Prilikom izbora zaposlenih u ministarstvima i kancelarijama koje se bave energetikom ne može se izbeći uticaj politike, ali osim takvih politički postavljenih lica, za izradu kvalitet-nih i realističnih energetskih politika od suštinskog je značaja raspolaganje dopunskim stručnim kapacitetima. Za sada je problem i u Srbiji i na Kosovu kako obezbediti takve ekspertske grupe koje bi bile na raspolaganju kre-atorima politike.

U Srbiji su, istorijski gledano, profesionalna udruženja inženjera odigrala značajnu ulogu u stabilizaciji razvo-jnih trendova u energetskoj industriji i uspostavljanja visokih tehničkih standarda48. Moglo bi se reći da to i dalje predstavljaju značajnu odliku srpskog energetsk-og sektora, ali na srpskoj energetskoj sceni trenutno nedostaju pravi mehanizmi za takve stručne konsultaci-je. iako su neformalne konsultacije neizbežne prilikom kreiranja određenih politika, nisu uspostavljeni značajniji modaliteti za formalno i sistematsko angažovanje tih stručnjaka. Usled toga, određeni broj energetskih politi-ka zapravo ne odražava najsavremenija naučna i stručna dostignuća, a prilikom njihove izrade se nisu koristile ni prednosti potencijalne saradnje domaćih stručnjaka sa stručnjacima iz drugih evropskih zemalja.

Na Kosovu je situacija još složenija. Stručna udruženja su takođe, istorijski gledano, bila deo procesa konsultacija. ali, na Kosovu danas veći problem predstavlja kako da se obuče i u ministarstvu zadrže lica koja poseduju znanja i kvalifikacije da nadgledaju ukupan proces izgradnje

Srbije (ePS) trenutno priprema tender za izbor privatnog investitora za dodatne termocentrale na lignit, u okviru svog lignitskog kompleksa u Obrenovcu. električna en-ergija proizvedena u tim centralama biće uglavnom namenjena domaćem snabdevanju (gde cene utvrđuje Vlada, uz pomoć regulatorne agencije), dok će sam ePS da obezbeđuje gorivo (lignit) za proizvodnju električne energije, što podrazumeva unapred određenu rentu na predviđeno ulaganje.

28

institucija i reformi, u ovom slučaju energetskih refor-mi. U slučaju Kosova, taj nedostatak kadrova rešavan je kratkoročnim angažovanjem međunarodnih stručnjaka, koji su radili na proceni i projekatovanju različitih reform-skih politika. No, uloga međunarodnih stručnjaka, ma ko-liko vredna, ne može u potpunosti da nadoknadi lokalno poznavanje prilika i sagledavanje prioriteta koji čine sastavni deo ukupne energetske politike. Zbog toga su rezultati bili slabiji od očekivanih, s obzirom da je dopri-nos domaćih stručnjaka u izradi politika energetske re-forme bio čak i manji nego u drugim oblastima. Program izgradnje kadrovskih kapaciteta za ukupnu administrac-iju na Kosovu, koji bi trebalo da reši ovo pitanje, urađen je pre dve godine, ali je njegova realizacija spora49.

Učešće javnosti

Nažalost, veoma opterećene državne administracije i u Srbiji i na Kosovu na veće uključivanje javnosti često gledaju kao na pretnju. Nije uvek lako, kada se radi o en-ergetskoj politici, interesima koji su za nju vezani kao i njenim brojnim stručnim formulacijama i radnim verzi-jama, predstaviti prihvatljive i pritom realne informacije. Međutim, upućenost javnosti u pitanja energetske poli-tike veoma je bitna, ne samo kao deo pravnih obaveza iz arhuške konvencije o učešću javnosti, već i zbog jed-nostavne činjenice da će sprovođenje nacionalnih strate-gija verovatno biti donekle ekonomski i socijalno bolno, usled čega je potrebno da bude podržano u javnosti.

javni troškovi postojećih energetskih politika potenci-jalno daleko prevazilaze ono što bi mogli da podnesu i društveni bruto proizvod i sadašnji nivo konkurentnosti. Zbog toga je bitno veće učešće javnosti, kako u Srbiji, tako i na Kosovu, da bi se obezbedio konsenzus o prih-vatljivim ustupcima.

Obe administracije su obezbedile veći prostor za javnu debatu o energetskoj reformi nego ranije. Dokumenti o energetskoj politici dostupni su javnosti, a javna debata je, na primer, vođena o odlukama kao što je izgradnja termoelektrane Kosovo C. Međutim, mogućnosti za širi pristup javnoj debati o energetskoj politici još uvek su ograničene, a većina odluka o energetskoj politici još uvek se donosi iza zatvorenih vrata državnih ustanova, bez korišćenja mehanizama koji bi uključivali civilno društvo, ili širu javnost.

Preporuke

Vladama srbije i kosova:

Uspostavljanje procesa sistematske revizije na- »cionalnih energetskih politika: Ovakva siste-matska revizija treba da bude sprovođena na godišnjoj osnovi i treba da obezbedi mehanizme za ažuriranje energetske politike na osnovu novih podataka, tehnoloških inovacija i vladinih spora-zuma i prioriteta i treba da odražava promene u širem evropskom energetskom okruženju. Izrada novih procena energetske politike do 2020. »godine: Treba već sada predvideti kako da se suoči sa zahtevima koje nameće evropska unija do 2020. godine, u pogledu proizvodnje energije i kontrole njenog uticaja na životnu sredinu, što će omogućiti svakoj od vlada da postavi realnije kratkoročne i srednjoročne ciljeve.Sprovođenje kampanja za informisanje javnosti i »na Kosovu i u Srbiji da bi se pospešio razvoj svesti o različitim aspektima vezanim za sektor energetike, od pitanja energetske bezbednosti, formulisanja odgovarajuće energetske politike i njene koordi-nacije sa drugim politikama (stambena politika, prostorno planiranje, spoljna trgovina, smanjenje siromaštva, fiskalna politika i dr.), do više tehničkih aspekata, kao što su planiranje infrastrukture, tehnički standardi, sistemi obeležavanja, itd.

Za bolju koordinaciju i realizaciju reforme energetske politike:

Razvijanje mehanizma koordinacije između mini- »starstava i državnih organa koji je od kritičnog značaja za ukupnu energetsku politiku: Koordi-nacija energetske politike sa drugim relevantnim ministarstvima je od kritičnog značaja za minimi-zaciju kontradiktornosti i raskoraka u ukupnom strateškom osmišljavanju energetske politike. Ovakav mehanizam mogao bi da se obezbedi putem osnivanja međuministarskog tela, i/ili radne grupe koju sačinjava određeni broj sarad-nika odgovarajućih vladinih organa, zaduženih za praćenje dostignuća u odgovarajućim oblastima i koordinaciju sa nadležnim ministarstvima. jednu od ključnih komponenti tog mehanizma treba da čini odgovarajuća razmena informacija i saradnja sa kancelarijama, ili ministarstvima za evropske in-tegracije, kao i uključivanje parlamenta kako bi se obezbedio pravi nadzor.

29

Za unapređenje procesa izrade i realizacije energetske politike:

Veće uključivanje civilnog društva u proces izrade »energetske politike: Vlade treba da razviju me-hanizme za praktično uključivanje predstavnika civilnog društva, kako onih iz odgovarajućih sektorskih ekspertskih grupa, tako i onih koji se bave pitanjima upravljanja. Bez obzira što mno-gi predstavnici civilnog društva ne mogu da se uključe u takav rad bez ovladavanja većim znan-jima, osmišljavanje procesa koji bi okupio stručna udruženja, kao i nevladine organizacije koje se bave ekološkim pitanjima i organizacije koje se bave pitanjima javne politike, ali i širu javnost, predstavljalo bi prvi korak u izgradnji one kompo-nente civilnog društva koja će učestvovati u koor-dinaciji šire energetske politike.

Za bolju koordinaciju i izradu regionalnih rešenja u oblasti energetike:

Korišćenje uspostavljenih regionalnih foruma za »izradu strategije i rešenja za regionalnu energetsku bezbednost: Pakt za stabilnost u jugoistočnoj ev-ropi i potom forumi vezani za Sporazum o ener-getskoj zajednici u jie i druge eU inicijative, obez-bedili su osnovu za bolju energetsku saradnju na regionalnom nivou. Trebalo bi da vlade u što većoj meri iskoriste te forume, na osnovu obezbeđivanja međusobne koordinaciju na što višem nivou, kako bi dalje konkretizovale određene politike u okviru strategije razvoja energetskog sektora. Regionalno umrežavanje stručnih udruženja »u oblasti energetike: U projekatovanju ener-getske politike vlade su se oslanjanje na domaće stručnjake, mada se tokom poslednjih decenija nije radilo na umrežavanju takvih stručnih udruženja. Stvaranje osnove za umrežavanje, radi ponovnog povezivanja na regionalnom i evropskom nivou, podstaći će razvoj nacionalnih energetskih poli-tika na nacionalnom nivou i obezbediti dodatna stručna znanja za projekatovanje i planiranje u oblasti regionalne energetske bezbednosti.

evropskoj uniji i međunarodnoj zajednici:

Izdvojiti veća sredstva za upravljanje energetskim »reformama: evropska unija je dodelila značajna sredstva Srbiji i Kosovu, kako bi pomogla vladama da ispune svoje obaveze u pogledu energetskih reformi. Obezbeđivanje dopunskih sredstava, namenjenih posebno za pomoć stručnim aso-cijacijama i obrazovnim institucijama u vezi sa

energetskim pitanjima, kao i pomoć u pogledu pristupa odgovarajućim bazama podataka i in-formacijama o najboljim praksama, doprinelo bi većoj efikasnosti procesa energetskih reformi i stvaranju regionalnog tržišta. Navedena pomoć treba da bude pružena u obliku a) institucionalne pomoći, kao i b) mehanizama koji bi pokrenuli kvalitetniji građanski dijalog za promovisanje ev-ropskih integracija (u ovom slučaju u vezi sa en-ergetskim standardima) od strane domaćih orga-nizacija civilnog društva.Omogućiti veći transfer znanja i iskustva, »najboljih praksi i profesionalnog ponašanja: Da bi se realizovale evropske vizije do 2020. godine i koristile prednosti najsavremenijih trendova u oblasti energetike, prioritetni značaj ima bolja umreženost stručnjaka i njihovih stručnih orga-nizacija iz Srbije, Kosova i regiona, sa kolegama i odgovarajućim organizacijama u evropskoj uniji. iako su se ovakve aktivnosti u određenoj meri od-vijale u okviru programa kao što je CarDS, postoji potreba za dvosmernom komunikacijom između eksperata koje regrutuju donatori i domaćih eksperata. Takva dvosmerna komunikacija bi omogućila bolju kolegijalnu saradnju i doprinela bi najšire uzev vođenju evropske energetske poli-tike, što uključuje preuzimanje odgovornosti za donošenje odluka koje se oslanjaju na najbolje prakse, profesionalno ponašanje i ukupnu evrop-sku energetsku bezbednost.

30

Energija u jugoistočnoj Evropi: u kojoj meri procesi energetskih reformi u

srbiji i na kosovu obezbeđuju čistu energiju?

31

32

rezime

Spajanjem politike zaštite životne sredine i energetske politike nastaje jedna nova hibridna energetska politika. Srbija i Kosovo su prihvatili da usaglase svoje energetske politike sa najnovijim standardima za zaštitu životne sre-dine koji se primenjuju u evropskoj uniji i međunarodnoj zajednici. Do sada je pažnja uglavnom bila usmerena na uspostavljanje pravnih okvira koji bi obavezali njihove vlade da donesu potrebne zakone i akcione planove, i os-nuju institucije za sprovođenje međunarodnih obaveza u pogledu zaštite životne sredine.

Na papiru, ovi zakoni deluju upečatljivo; razrađene su i usvojene mnoge od obaveza sadržanih u Sporazumu o energetskoj zajednici jugoistočne evrope. ali u stvar-nosti, većina zakona i iz njih izvedenih akata, tek treba da bude proverena u praksi. Ključno područje za dalji rad jeste horizontalno usaglašavanje sa standardima za zaštitu životne sredine. institucije za zaštitu životne sredine su nove i suočene sa problemom nedostatka kapaciteta, koji može da bude prevaziđen samo tokom vremena i ukoliko dobiju politički prioritet.

i dalje je nepoznato koliki je stvarni nivo zagađenja koji se može povezati sa energijom, kako u Srbiji, tako i na Kosovu. razvoj, ili jednostavno poboljšanje sistema za praćenje i prikupljanje podataka je od kritičnog značaja za bilo kakve smislene aktivnosti za kontrolu i unapređenje zaštite životne sredine. Propisi o „obavezi kompenzacije za zagađivanje“, koji su na snazi i u Srbiji i na Kosovu, takođe iskrivljuju sliku o stvarnim troškovima proizvodnje energije, kao i troškovima reformskih od-luka. Sve veća pažnja koja se posvećuje izračunavanju troškova i alternativa za ostvarivanje energetske bezbed-nosti doprineće ne samo većoj tačnosti procena, nego i većoj otvorenosti u saradnji sa javnošću kojoj služi.

U obema zajednicama počelo je da se artikuliše preispiti-vanje kako da se energetska politika učini bezbednijom i usmerenijom ka čistijoj energiji, ali to samo po sebi ne garantuje da bi takva politike bila transparentna. Prin-cipi arhuške konvencije o transparentnosti i uključivanju javnosti primenjuju se samo u nekim aspektima raz-voja energetske politike. Pri tome, jedva da bilo koji od segmenata postojećih strategija za zaštitu životne sre-dine posvećuje više pažnje regionalnim dimenzijama njihovog uticaja, uprkos tome što ih na to obavezuju međunarodni propisi.

Povećana zainteresovanost i pomoć kolega iz evrope i međunarodne zajednice može da poboljša postojeće re-zultate u Srbiji i na Kosovu u nastojanjima da njihove en-

ergetske politike budu ekološki prihvatljivije. Međutim, neophodni legitimitet će imati samo domaće inicijative koje su pokrenute iznutra i koje mogu najbolje osmisliti kako da se energija učini čistijom, a snabdevanje ener-gijom pouzdanijim. Osnovne preporuke obuhvataju sledeće:

Vladama Srbije i Kosova:

Usaglasiti regulativu o zaštiti životne sredine sa »regulativom u oblasti energetike: Osim izrade posebnih zakona o zaštiti životne sredine, svaka od vlada treba da obezbedi da ovi zakoni budu usaglašeni i da mogu da se ugrade u ostale zakone i institucionalna rešenja vezana za energetiku. Obezbediti da proces bude saglasan sa kriteri- »jumima arhuške konvencije: Pokrenuti proces javnog dijaloga zasnovanog na sugestijama i preporukama arhuške konvencije o informisanju građana o novim energetskim kapacitetima i nji-hovim mogućnostima, rizicima, problemima i ekološkim i društvenim ograničenjima. izmeniti propise o pravnoj odgovornosti »zagađivača: Zakonske obaveze energetskih sub-jekata treba da se izmene u skladu sa principom “zagađivač plaća”, kako bi se sprečavalo zagađenje životne sredine i obezbedila pravedna naknada eventualne štete oštećenim stranama.

Evropskoj uniji i međunarodnoj zajednici:

Dopuniti Sporazum o energetskoj zajednici »jugoistočne evrope odgovornošću za zaštitu životne sredine: U okviru Sporazuma o energetskoj zajednici jugoistočne evrope, zemlje članice i ev-ropska komisija trebalo bi da razmotre mogućnost da se sporazum dopuni kako bi obuhvatao obave-zu sprovođenja Direktive eC no.35/2004 o odgov-ornosti za zaštitu životne sredine, eC no.1407/2002 o državnoj pomoći industriji uglja, Konvencije o prekograničnom zagađenju vazduha na velikim udaljenostima, sa svim njenim protokolima, kao i da se uputi eksplicitni zahtev Srbiji i Kosovu da pristupe Sporazumu o energetskoj povelji i do-govoru inicijativa za transparentnost ekstraktivne industrije, Luganskoj konvenciji i Konvenciji o zaštiti životne sredine u okviru krivičnog prava.

Metodologija i polazne osnove

Nastojanja da se putem energetske politike energija učini čistijom je današnji trend, ali i konkretna obaveza

33

evropskih zemalja. i dok poštovanje strogih i zahtevnih ekoloških ciljeva ne prestaje da bude predmet žučnih rasprava u zemljama evropske unije, vlade zemalja jugoistočne evrope postavljaju pred sebe slične ciljeve u očekivanju punopravnog članstva u eU. No, i pored tako proklamovanih ciljeva, politička pažnja je tek nedavno usmerena na “ozelenjavanje” energetskih politika. Pri tome je preovlađujući zajednički stav, koji se mnogo ne pominje, da su visoki ekološki standardi luksuz za zem-lje u tranziciji, koje pokušavaju da dostignu energetsku bezbednost.

energetska reforma je složen skup procesa, čiji su ciljevi na nižim nivoima često kontradiktorni. ako se ostavi po strani stvaranje potrebnih pravnih i političkih preduslo-va, nastojanja da se poboljšaju domaća proizvodnja en-ergije i energetska efikasnost mogu negativno da utiču na ukupne troškove i poremete regionalnu energetsku ravnotežu. Veća energetska bezbednost i efikasnost tradicionalno su se ostvarivale po cenu većeg uticaja en-ergije na životnu sredinu. Ovakva igra sa nultom sumom u vođenju politike više nije prihvatljiva, jer sa povećanim razumevanjem troškova životne sredine, oni se danas uz-imaju u obzir prilikom donošenja odluka u oblasti ener-getske politike.

Zime u Beogradu i Prištini sasvim jasno potvrđuju pre-thodnu konstataciju. Težak vazduh, prepun olovnih zagađenja, predstavlja stvarnost u stambenim zonama u oba grada. Uprkos tome, stanovništvo je ne samo u gra-dovima, već i na čitavoj teritoriji Srbije i Kosova, po pravilu zabrinuto što će zima da traje duže nego što njihove ma-terijalne mogućnosti i zalihe drva, ili drugog ogrevnog materijala mogu da izdrže. Ovakav način kratkoročnog razmišljanja prisutan je i u zvaničnim političkim kru-govima. Politika da se „pregura“ još jedna grejna sezona, ili još bolje, da se odgovornost prebaci na neko drugo ministarstvo, ili agenciju, do sada je važila kao modus operandi.

Međutim, i stanovništvo i zvaničnici znaju da se može i bolje. Osnivanje novog Ministarstva za zaštitu životne sredine u Srbiji, 2007. godine, kao i veća pažnja koju Kosovo posvećuje ekološkim pitanjima u strateškom planiranju termocentrale Kosovo C, pokazuju da zaštita životne sredine može i treba da bude ravnopravni deo politike sprovođenja energetskih reformi. Za dostiza-nje odgovarajućeg kompetentnog načina razmišljanja i delovanja na zvaničnom nivou biće potrebni vreme i politička volja. Takođe će biti potrebna spremnost da se omogući stručnjacima i građanima da učestvuju i preuz-imaju inicijativu u procesu koji će obezbediti ne samo ogrev za njihove peći, već i energetsku bezbednost to-

kom narednih grejnih sezona, i koji će biti saglasan sa nastojanjima njihovih evropskih suseda. Ovaj treći i poslednji izveštaj u seriji evropski standardi, koji su pripremili evropski pokret u Srbiji i KiPreD na Kosovu, daje pregled nekih osnovnih pitanja vezanih za zaštitu životne sredine u kontekstu energetskih reformi u Srbiji i na Kosovu, kao i u širem regionu jugoistočne evrope. imajući u vidu da su pitanja zaštite životne sre-dine razumljivija za javnost nego druga područja ener-getske politike, autori izražavaju nadu da će ovaj izveštaj zainteresovati širu javnost i pokrenuti debatu o ukupnoj energetskoj politici.

Energetska intenzivnost u Srbiji je izuzetno visoka i pogoršava se s vre-menom.

Gde smo sada i gde želimo da stignemo

Dvostruka cena zagađenja: visoki ekološki troškovi i neefikasno korišćenje energije

Vlade Srbije i Kosova obavezale su se da učine ener-giju koju proizvode i koriste čistijom. Međutim, pitanje ekoloških troškova se ne nalazi na visokom mestu u poli-tikama Srbije i Kosova, delimično i zbog toga što nije lako usaglasiti puteve koji bi istovremeno vodili poboljšanju energetske bezbednosti i većoj zaštiti životne sredine. Srbija i Kosovo za proizvodnju energije koriste velike količine domaćeg lignita relativno niskog kvaliteta, što je dovelo do negativnih posledica kako po životnu sredinu, tako i po energetsku efikasnost. Mada se radi na tome da se diversifikuju izvori energije i proizvodne metode, pitanja zaštite životne sredine često se zanemaruju zbog nametanja nekih trenutno hitnijih ekonomskih i političkih pitanja.

Međutim, kratak pregled prilično jednostavnih pokaza-telja ukazuje da su troškovi verovatno viši nego što i sami zagovornici ekološkog pristupa mogu pretpostaviti.

Procenjuje se da su 2003. godine troškovi usled zagađenja životne sredine u Srbiji iznosili između 5-15 % BDP. Većina tih troškova odnosila se na energetski sektor. Pored ovih neposrednih troškova usled zagađenja, treba uzeti u obzir da korišćenje ogrevnog drveta takođe dovodi do seče šuma, dodatnog unutrašnjeg zagađenja prostorija, erozije tla i uzrokuje oko 15% preuranjene smrtnosti zbog malignih oboljenja50.

34

Najugroženija područja su: područje grada Beograda, Vo-jvodina, Mačva i Smederevski region; to su, istovremeno, i najgušće naseljena područja u Srbiji, u kojima živi više od polovine stanovništva i gde se ostvaruje više od 2/3 privrednih aktivnosti.

energetski sektor na Kosovu je, takođe, jedan od najvećih zagađivača životne sredine; samo jedna od dve najveće termocentrale – Kosovo a – zabeležila je prosečnu emis-iju čestica koja je 40 puta veća od vrednosti koje prop-isuju standardi eU51. Posebno je ugroženo šire područje Prištine, pri čemu približno 65 posto stanovništva Kosova živi u Prištini, ili u njenoj okolini, u područjima koja se smatraju najzagađenijim. Mada lignit kao osnovni izvor energije (97 procenata) najviše doprinosi efektu staklene bašte (green house gas - GHG), ne postoje precizna me-renja emisija i zagađenja vazduha.

emisije iz svih kosovskih termocentrala imaju visoki nivo koncentracije kiselih gasova, ugljene prašine i pepela, pri čemu se njihovo negativno dejstvo ne odnosi se samo na kvalitet vazduha; tako je, na primer, čitavo područje oko Kosovske energetske korporacije (KeK) zagađeno zbog nepostojanja obrade otpadnih voda, što utiče kako na površinske, tako i na podzemne vode52.

Uprkos visokoj ceni proizvodnje i korišćenja energije, ekonomska iskorišćenost energije i dalje je niska. U Srbiji, način korišćenja energije ne odgovara strukturi proizvodnje energije. Količina emitovanog ugljendiok-sida proizvedenog ugljenika, na primer, bila je nekoliko puta veća od proseka OeCD-a, ali bez odgovarajuće pro-tivvrednosti u proizvedenoj energiji53.

Na Kosovu je, takođe, prisutna visoka energetska inten-zivnost, kako u industrijskom sektoru, tako i u sektoru široke potrošnje, što je praćeno malom proizvodnjom energije koja je svega 22 posto prosečne proizvodnje po stanovniku u zemljama OeCD-a.

energetski i ekološki prioriteti

Srbija i Kosovo moraju da usklade svoje napore kako bi smanjili negativan uticaj sadašnjih i ranijih zagađivača, uvodeći preventivne mere koje bi se ubuduće primen-jivale. Pritom se mora obezbediti veća, ili bar stabilnija proizvodnja energije. Na primer, u svojim kratkoročnim planovima, Kosovo je dalo prioritet:

Programu za smanjenje emisija NOx i pepela u 1. obe jedinice termocentrale Kosovo B;Projektu sanacije i ponovnog korišćenja deponija 2. nasutih pepelom iz termocentrala, uključujući na-sipanje kratera nastalih tokom eksploatacije lig-nita u otvorenim kopovima i Uspostavljanju sistema za dugoročno planiranje, 3. koji će doprineti racionalnom korišćenju prostora, sa strateškim ciljem da se razvojni zadaci usklade sa neophodnom zaštitom ekološke ravnoteže54.

Pet najvećih zagađivača u Srbiji:

TPP ObrenovacTPP KostolacPetrohemijski kompleks u PancevuRafinerija u Novom SaduDaljinsko grejanje u Kragujevcu i Boru

Pet najvećih zagađivača na Kosovu:

Termo centrale (Kosovo A i B)Rudnici sa otvorenim kopovima u OblićuSistemi za daljinsko grejanje u Pristini, Đakovici i MitroviciFeronikelFabrika akumulatora u Peći

Kosovo nema odgovarajući sistem merenja za procenu stvarnog nivoa zagađenja.

U Srbiji je posebna pažnja usmerena na što hitnije sman-jenje zagađenosti vazduha putem:

Zamene/poboljšanja prečistača/filtera za vazduh 1. u termocentralama;Poboljšanja tehnika odlaganja pepela i 2. Zatvaranja lokalnih gradskih toplana i njihovom 3. zamenom održivijim vidovima grejanja.

Međutim, i kod tako uspostavljenih prioriteta potrebno je da prođe vreme da bi se dobili rezultati. Kada se radi o smanjenju emisija iz Kosova B, deo propisa treba da bude sproveden već tokom 2008. godina, dok bi drugi deo postrojenja trebalo da bude usklađen sa donjim graničnim vrednostima standarda eU do 2016. godine.U slučaju Srbije, navedeni ciljevi su delimično već ispun-jeni. ali, sve dok su prisutni drugi faktori koji doprinose zagađenju, kao na primer vozila u gradskim područjima, koja su uglavnom starija od 15 godina i koriste olovni benzin, situacija u pogledu zagađenja vazduha neće biti značajnije poboljšana55.

35

jenja za proizvodnju energije mora da bude u saglasnosti sa acquis communautaire o zaštiti životne sredine”.59

Ukoliko se razrada i realizacija energetske politike pos-matraju kao proces, može se očekivati da će se takođe pristupiti primeni principa Arhuške konvencije, u kojoj se navode mehanizmi za obezbeđivanje transparentnosti i učešća javnosti u procesu planiranja.

Konačno, pored Sporazuma o energetskoj zajednici, eU je takođe usvojila Solunsku agendu koja utvrđuje načine i sredstva za intenziviranje procesa Stabilizacije i pridruživanja sa zemljama Zapadnog Balkana60. Više od 10 odredbi ove agende bavi se zaštitom životne sredine, uključujući procenu uticaja na životnu sredinu, strate-gije za kontrolu zagađenja i održive načine merenja zagađenja i zaštite životne sredine u vezi sa energetskom politikom61.

Pregled usaglašenosti sa međunarodnim propisima u Srbiji i na Kosovu :

Osnovno zakonodavstvo o zaštiti životne •sredinePrimena Sporazuma o energetskoj zajed-•nici Jugoistočne EvropeIspunjavanje acquis communautaire EU•Ratifikacija ili primena Kjoto protokola*•Ratifikacija ili primena procedura •Arhuške konvencije * (samo delimično)Primena Solunske agende (samo •delimično)

*Zbog ranijeg neodređenog statusa Koso-va, ono nije moglo da ratifikuje navedene konvencije.

Zakonske obaveze u vezi zaštite životne sredine

Šta je dogovoreno

Srbija i Kosovo nastavljaju da ulažu napore na usaglašavanju sa standardima i regulativom eU iz oblasti zaštite životne sredine u domenu energetske politike. Kao što je kratko opisano u prvom izveštaju o pravnim standardima, i Srbija i Kosovo su potpisali i ratifikovali Sporazum o energetskoj zajednici jugoistočne evrope, koji jasno propisuje korake u sprovođenju obaveza koje treba učiniti kako bi se sporazum realizovao. To uključuje postupno prihvatanje principa vezanih za: poboljšanje stanja životne sredine u vezi sa energetskom mrežom i odgovarajućim stepenom energetske efikasnosti; pod-sticanje upotrebe obnovljivih energetskih izvora; i st-varanje uslova za trgovinu energijom u okviru jedinst-venog regulatornog prostora56.

Sporazum proširuje neke komponente “acquis com-munautaire o energiji”57, kao i „acquis communautaire o zaštiti životne sredine”, na jugoistočnu evropu. Ovo obuhvata prihvatanje i realizaciju Kjoto protokola, kao i sprovođenje Direktive evropske zajednice o integri-sanom sprečavanju i kontroli zagađenja životne sredine, uključujući uveravanja da, “izgradnja i rad novih postro-

Opšti ciljevi za smanjenje zagađenja u sektoru proizvodnje energije na Kosovu i u Srbiji:

Smanjenje ispuštanja zagađujućih ma-•terija u vazduh, vodu i tlo i primena programa rehabilitacije.Povećanje energetske efikasnosti u proiz-•vodnji, snabdevanju i potrošnji energije.Primena ekstrakcionih i proizvodnih •metoda, koji omogućuju održivu eksp-loataciju prirodnih resursa. Primena ekološki prihvatljivih proiz-•vodnih tehnologija za proizvodnju i korišćenje energije, pre svega za dobi-janje „čistog uglja”.Uspostavljanje sistema praćenja i elek-•tronskih baza podataka.

Šta je urađeno

Obema vladama bilo je potrebno vreme da prihvate poveliku listu pravnih obaveza vezanih za zaštitu životne sredine. Srbija je počela sa izradom svojih zakonskih pro-pisa 1996. godine, dok su na Kosovu te aktivnosti počele 2004 godine.62 Opšte uzev, svi zakonski propisi, koji su usvojeni tokom poslednjih godina, bili su usaglašeni sa međunarodnim obavezama.63

36

Međutim, iako su zakoni, institucije i strukture bili uspostav-ljeni, nihovo efikasno sprovođenje ometali su nedostatak odgovarajućih pravnih propisa za njihovu primenu; mali kapacitet institucija za realizaciju i izvršenje zakona; odsus-tvo pravnog okvira koji bi „javnim dobrima“ dao prioritet u odnosu na potencijalne zagađivače; kao i nedovoljna usmerenost na to da se proces izrade i donošenja politike učini transparentnim i usklađenim sa neizbežno regional-nom dimenzijom zaštite životne sredine.

Odnos zakonodavstva za zaštitu životne sredine prema energetici

ako se pogleda pregled usklađenosti sa propisima eU, vidi sa da su i Kosovo i Srbija uspeli da usvoje određeni broj zakonskih standarda eU o zaštiti životne sredine. Međutim, jedan broj zakona još uvek nije donet, što usporava ukupno usaglašavanje zakonske regulative o zaštiti životne sredine sa energetskom politikom.

Na Kosovu su svi zakoni o zaštiti životne sredine i ener-getici koji su doneti nakon uspostavljanja Privremenih institucija samouprave (PiSG) izrađeni u skladu sa evrop-skim zakonskim standardima o zaštiti životne sredine, dok se zakoni koji su u fazi izrade pripremaju u skladu sa kriterijumima propisanim zakonima evropske unije. Na primer, usvajanjem Zakona o zaštiti vazduha u no-vembru 2004. propisi o kvalitetu vazduha usklađeni su sa evropskim standardima. isto tako, smatra se da je us-vajanjem kosovskog Zakona o vodama, u oktobru 2004. učinjen korak napred ka usaglašavanju sa regulativom eU o kvalitetu voda.65 Međutim, zakonska regulativa o energetskoj efikasnosti, na primer, još nije završena.

U Srbiji je formalno usaglašavanje sa evropskim zako-nima o zaštiti životne sredine dovelo do usvajanja 130 regulatornih akata i promene ukupnog pravog okvira. To je uključivalo propise o svemu što se nalazi u rasponu od infrastrukture za vodosnabdevanje, do zakonskih akata o industrijskom zagađivanju i upravljanju rizicima. Pravni okvir za tako kritična područja kao što su energetska efi-kasnost i obnovljiva energija tek treba da bude izrađen.

institucije i strukture za zaštitu životne sredine

Bez obzira na veliki broj novih propisa, stvarne promene su tekle sporije, delimično i zbog potrebe da se izgrade odgovarajuće institucionalne strukture koje će te propise da sprovode. Srbija je tek 2007. godine osnovala poseb-no Ministarstvo za zaštitu životne sredine, izdvojivši ga iz Ministarstva za nauku i razvoj. Stoga ne iznenađuje činjenica da ministarstvo ne raspolaže dovoljnim brojem

zaposlenih i da treba dalje jačati njegove operativne i ad-ministrativno-nadzorne funkcije.

Kosovo već nekoliko godina ima posebno ministarstvo za zaštitu životne sredine i prostorno planiranje, ali speci-jalne agencije i direkcije u okviru ministarstava ili tek treba da budu formirane, ili rade sa veoma malim kapac-itetima. Na primer, Kosovo u okviru Ministarstva za zaštitu životne sredine i prostorno planiranje (MeSP) ima sektor za ocenu uticaja na životnu sredinu, čiji je zadatak da pri-prema plan ocene uticaja na životnu sredinu. Međutim, Kosovo još uvek nema agenciju za zaštitu životne sre-dine, kao ni inspektorat za zaštitu životne sredine, koji bi omogućili procenu i verifikaciju realizovane politike. U Srbiji je agenciji za zaštitu životne sredine produžen mandat u okviru novog ministarstva i ona se posebno bavi prikupljanjem podataka i saradnjom sa evropskom agencijom za zaštitu životne sredine. Međutim, agencija nema dovoljno kapaciteta da u punoj meri sprovodi svo-ju strategiju objedinjenog praćenja, a kamo li efikasnu inspekcijsku službu i službu za sprovođenje sankcija.

Ugrađivanje zakonodavstva za zaštitu životne sredine u energetske institucije

Kosovo je donelo Nacionalnu strategiju za zaštitu životne sredine, u julu 2004. godine, dok se nacrt nacionalne strategije Srbije nalazi u skupštinskoj proceduri. Međutim, sprovođenje ovih uzajamno povezanih akcionih planova u okviru različitih politika ili je u veoma ranoj fazi, ili je dalo veoma male rezultate u praksi. Ono što je posebno kritično u razvoju institucija jeste mogućnost inkorpori-ranja ciljeva zaštite životne sredine svake Nacionalne strategije za zaštitu životne sredine u energetske insti-tucije koje imaju najveći uticaj na zaštitu životne sredine i usvajanje neophodnih propisa i podzakonskih akata.

Za izgradnju takve pravne kulture potrebni su snažni interes izvršne vlasti, kao i vreme, a ni Kosovo, ni Srbija, nisu do sada imali ni vremena, niti političku klimu, da ugrade takvu praksu u svoje odgovarajuće institucije. U slučaju Kosova, akcioni plan je jedan od prvih prim-era zajedničkih napora više ministarstava da se utvrde prioriteti zaštite životne sredine za Kosovo. Ti napori su više bili rezultat domaće inicijative, a manje inicijative predvođene međunarodnim ekspertima.66 Ključne ener-getske institucije, kao što su MeM i KeK radile su zajedno sa MeSP na finalizaciji akcionog plana, kao i institucional-nom preuzimanju brige o zaštiti životne sredine, kao dela svojih posebnih obaveza prilikom strateškog planiranja institucija. U Srbiji, proces izrade Nacionalne strategije za zaštitu životne sredine, takođe, prvenstveno pred-vode domaći eksperti, u okviru procesa konsultacija sa

37

ključnim institucijama u sektoru energetike. No, s obzi-rom da je proces tek nedavno započeo, institucije u sek-toru energetike u okviru svojih strategija nisu do sada izašle sa značajnijim brojem odredbi u kojima bi nagla-sak bio na zaštiti životne sredine.

Odgovarajuće zakonodavstvo i akcioni planovi

Međutim, osnivanje neophodnih institucija koje bi tre-balo da sprovode zakonski utvrđene zadatke, predstav-lja tek deo izazova. Kod velikog broja uspostavljenih institucionalnih struktura ne postoje pravni okviri za

sprovođenje strategija i planova. Bez tih pravnih okvira, institucije lepo izgledaju na papiru, ali ne mogu puno da urade u izvršavanju svojih zadataka.

Tako, na primer, posebne direkcije za zaštitu voda, šuma, itd., u okviru Ministarstva za zaštitu životne sredine re-publike Srbije, moraće da usvoje odgovarajuće propise da bi se uklopile u širi pravni okvir. i na Kosovu je slična situacija: Ministarstvo energetike i rudarstva (MeM), koje nadzire najveći deo proizvodnje energije, moraće da us-voji posebne propise, kojima će s jedne strane smanjivati ranije nastale štete, a sa druge strane, sprečavati buduće zagađenje.67

38

Pravna odgovornost za zagađenje životne sredine

Sa pravnog stanovišta, usvojeni propisi će se i dalje slabo primenjivati, sve dok se u Srbiji i na Kosovu ne izmeni sh-vatanje “pravne odgovornosti” u vezi sa zaštitom životne sredine. Takvo novo shvatanje bi se moralo ugraditi i u opšti pravni okvir u kome se odgovarajući propisi don-ose. Do danas, pitanja odgovornosti bila su blisko pove-zana sa konceptom “javnog dobra”. i u Srbiji i na Kosovu, smatra se da javna dobra pripadaju državi i/ili su joj data na upravljanje, umesto jednog šireg shvatanja da ona njima samo raspolaže u korist javnog dobra, odnosno da prirodni resursi predstavljaju dobro kojim se zajednički raspolaže i koje pripada svima.

Shodno tome, u pogledu kontrole životne sredine i nastale štete, princip da “zagađivač plaća” (odštetu) za-menjen je principom da zagađivač “plaća rentu/poreze/takse“ za korišćenje određenog mineralnog ili prirodnog resursa, čime se na efikasan način uspostavlja bilateralan odnos između javne administracije i zagađivača, umesto odnosa kojim bi se na najbolji način zastupali interesi ja-vnosti.

Ovakav pristup je uticao na izračunavanje stvarnih troškova proizvodnje energije i zagađenja, kao i na nasto-janja da se proaktivno i preventivno deluje na sprečavanje negativnih posledica po životnu sredinu. Na primer, u slučaju davanja monopolskog položaja Naftnoj industriji Srbije 2001. godine, uvođenjem kontrole cena energije i energetskih usluga i prekomernim oporezivanjem, kom-panija je oslobođena odgovornosti za stvarno učinjenu štetu životnoj sredini i lišena finansijskih mogućnosti da preduzme efikasne mere kako bi se sprečilo zagađenje i rehabilitovala životna sredina. istovremeno, vrlo je mala mogućnost da se na konzistentan način vrši uvid i učešće javnosti u procesima koji se tiču javnih dobara.

Vrlo je slično pravno razumevanje javnog dobra i na Kosovu, ali je proces institucionalizacije javnog nadzora ipak već izvesno vreme u toku. Period od 30 dana, koji je predviđen za objavljivanje i razmatranje Ocene uti-caja na životnu sredinu (eia) svake vladine politike koja može imati nekog uticaja na životnu sredinu, omogućio je širu javnu debatu na Kosovu o stvarnim troškovima proizvodnje energije. ali, kao što je pokazala debata o izgradnji termocentrale Kosovo C, u konačnom ishodu, preovlađujući autoritet administracije u određivanju i definisanju „najboljeg javnog interesa“, još uvek u prvi plan stavlja odnos između države i (potencijalnog) zagađivača, umesto čitave populacije.

transparentnost procesa

i Srbija i Kosovo nastoje da se pridržavaju principa arhuške konvencije u reformi svojih energetskih politika. Opšte uzev, zahtevi arhuške konvencije o dostupnosti podataka o zaštiti životne sredine, učešću javnosti, i pris-tupa pravosuđu u pitanjima zaštite životne sredine inkor-porirani su u nove propise o planiranju u energetici, ili propise koji su tek u pripremi. To, ipak, ne znači da su ti zahtevi istovremeno obuhvaćeni u strateškim planovima odgovarajućih ministarstava. Na primer, u slučaju Srbije, najveći broj zakona koji se odnose na privatizaciju, ru-darstvo, ili energetiku ne sadrži odredbe o obaveznoj transparentnosti ulaganja ili projekata u ekstraktivnim in-dustrijama (u skladu sa zahtevima eiTi). Zakon o koncesi-jama sadrži odredbe o transparentnosti procesa, javnom tenderu i izboru koncesionara, ali ne postoji obaveza da se konačni rezultat postupka – sam koncesioni ugovor – stavi na uvid javnosti. Snažno međunarodno prisustvo na Kosovu i upravljanje privatizacijom preko Kosovske poverilačke agencije (KTa) obezbedili su određeni nivo transparentnosti. No, konfuzija oko statusa snabdevača energijom, kao i činjenica da još uvek nije donet za-kon o koncesijama, učinili su nejasnim pitanje javne dostupnosti i transparentnosti podataka.

Nezavisni posmatrači su primetili da su u onim područjima u kojima se primenjuje arhuška konvencija obe vlade poboljšale dostupnost informacija i transparentnost pojedinih procesa.68 ali ukupno gledajući, u procesu iz-rade i usvajanja politika učešće javnosti se dopušta više po principu „ex post facto“, nego u toku samog procesa, posebno kada se uporede rezultati rada centralnih or-gana vlasti sa onim na lokalnom nivou.

Međutim, čak i kada zakon propisuje da raspoloživi po-daci moraju da budu dostupni javnosti, nadležni organi nisu uvek u mogućnosti da prikupe i obrade kritične informacije, jer ne raspolažu mehanizmima za priku-pljanje informacija. Na primer, poslednje sistematično uzorkivanje kvaliteta tla je u Srbiji rađeno 1996. go-dine. Takođe, činjenica da postoji malo podataka, ako ih uopšte ima, o stepenu zagađenja vazduha, vode, ili tla na Kosovu umanjuje mogućnost za bilo kakvo relevantno uključivanje javnosti i njeno razumevanje kako izgradnja i rekonstrukcija termocentrala može da utiče na životnu sredinu.

regionalne dimenzije

Pravne obaveze potpisnika Sporazuma o energetskoj zajednici jugoistočne evrope predviđaju obezbeđenje čistije energije na samo na domaćem, već i na regional-

39

nom planu. i Srbija i Kosovo su prihvatili te obaveze, ali sporije napreduju u pogledu uspostavljanja neophod-nog regionalnog okvira koji treba da omogući regionalnu saradnju. Oni i dalje aktivno učestvuju u radu regional-nog programa rekonstrukcije životne sredine (rereP), ali je neophodno da uspostave bolje mehanizme za takvo angažovanje, posebno kada se ima u vidu da su vlade nezavisne ne samo u pogledu kreiranja energetske poli-tike, već i politike zaštite životne sredine i kontrole njenog uticaja.

Na primer, u reke Savu i Dunav u Srbiji ispuštaju se ot-padne vode iz najvećih srpskih termocentrala na lignit i deponija pepela. Ove nataložene materije – zajedno sa veoma sličnim zagađujućim materijama iz energetske in-dustrije, koje dospevaju u Dunav iz celog njegovog sliva, koji između ostalog uključuje Kosovo, Bosnu i Hercegov-inu i Crnu Goru – imaju ne samo regionalno poreklo, već i uticaj na životnu sredinu celog regiona.Na Kosovu je, na primer, zakon o prevozu opasnih materija donet 2004. godine, ali nije jasno u kojoj su meri taj zakon i njegovo sprovođenje usaglašeni sa odgovarajućim zako-nima u Srbiji i regionu u pogledu transporta energetskih proizvoda.

Povezivanje regulative o zaštiti životne sredine sa energetskim prioritetima – kako možemo da ostvarimo ekonomski razvoj, en-ergetsku bezbednost i čistu životnu sredinu?

Pravna saglasnost i funkcionalnost politike zaštite životne sredine i energetske politike potrebni su ne samo zbog poželjne harmonizacije sa evropskim standardima. U suštini, ciljevi zaštite životne sredine i energetske bez-bednosti mogu da budu uzajamno podsticajni.

ako se pogledaju strateški planovi obeju vlada, jasno je da energetska efikasnost predstavlja osnovnu brigu. Deo formule za postizanje energetske efikasnosti sadržan je u proizvodnji čistije energije. Na primer, u slučaju Srbije, manja potrošnja ogrevnog drveta u većini domaćinstava može da snizi energetske troškove, a da istovremeno smanji zagađenje vazduha unutar domova.

Ukupne uštede u proizvodnji energije mogu ne samo da učine energetsku proizvodnju i potrošnju efikasnijim, već i da se deo tih ušteda usmeri u fond za sprečavanje zagađenja životne sredine i programe njene rehabilitacije. imajući u vidu veoma ograničen budžet za sprovođenje politike zaštite životne sredine i praćenja zagađenja, a da se ne pominju prevencija i rehabilitacija, takva dodatna sredstva mogu u velikoj meri da pomognu Kosovu i Srbiji u finansiranju politika za proizvodnju čistije energije.

Prioriteti, kapaciteti… rezultati

Opšti nedostatak kapaciteta obeju vlada, često se navodi kao glavni uzrok koji onemogućava delotvor-no uključivanje u okvire energetske politike zadataka na očuvanju životne sredine. Ovakva konstatacija ne iznenađuje, ako se uzmu u obzir ukupni izazovi koje sa sobom nose političke i ekonomske reforme. Međutim, utvrđivanje prioriteta i usmeravanje posebne pažnje na određena specifična područja mogli bi u velikoj meri da poboljšaju rezultate koje su dve vlade postigle na polju zaštite životne sredine. Ova područja uključuju kako ka-pacitete za praćenje i izveštavanje, tako i bolju oprem-ljenost institucija.

Srbija i Kosovo su suočeni sa problemom da su kapac-iteti za praćenje zagađenja životne sredine, prikupljanje podataka i izveštavanje ili slabi, ili uopšte ne postoje. Činjenica da Kosovo nema pouzdane podatke o stvar-nom stepenu zagađenja, a da su u Srbiji uzorci tla posled-nji put uzimani 1996. godine, umanjuju efekat procene negativnih uticaja na životnu sredinu i planiranja kako da se takvi uticaju umanje.

isto tako, sistem praćenja sprovođenja odgovarajućih politika je u povoju. Prve procene ukazuju da su za razvoj efikasnih sistema za praćenje i izveštavanje, kao za i koor-dinaciju tih sistema sa odgovarajućim mehanizmima za njihovo sprovođenje, potrebni veći ljudski i finansijski resursi. Mada se u Srbiji već odvijaju programi obuke in-spektora, još uvek se oseća potreba za daljim jačanjem kapaciteta inspekcijskih službi i njihovim povezivanjem sa pravosudnim sistemom i efikasnom obradom pokre-nutih postupaka. Slično je stanje i na Kosovu, gde su ka-paciteti za praćenje i prikupljanje podataka u ovoj oblasti razvijeni, ali još uvek nije proverena efikasnost saradnje između inspekcijskih organa i tužilaštva.

iako su obe vlade potpuno svesne činjenice da treba da se pozabave ovim pitanjem i takve odredbe unesu u svoje planove za zaštitu životne sredine, sredstva za prevazilaženje informacionog jaza se sporo materijalizu-ju. Ukupni budžet Srbije za zaštitu životne sredine i dalje je na niskom nivou od svega 0,4% BDP, dok za Kosovo nema podataka, mada se procenjuje da je to veoma mali deo BDP. Pogotovo je mali deo ovih budžeta koji se izd-vaja za razvoj i sprovođenje sistema za praćenje i priku-pljanje podataka.

Uspostavljanje strateškog partnerstva sa evropskim agencijama može da pomogne u prevazilaženju ovog problema, kao i dobijanju tehničke i finansijske pomoći za obe vlade tokom procesa pridruživanja eU. ali, neo-

40

phodno je da se prvo unutar zemlje jasno pokaže da pi-tanja zaštite životne sredine imaju politički prioritet, pre nego što se realno može očekivati pomoć spolja. Kao što je pokazano na primeru zemalja koje su nedavno pristu-pile eU, ekološki prioriteti zahtevaju značajna finansijska ulaganja samih zemalja kandidata; samo je Slovačka uložila 2,7 milijardi dolara u tu svrhu. Za očekivati je da će i Srbija i Kosovo morati da ulože približno jednaka sred-stva ukoliko bi dali prioritet sprovođenju i jačanju zakona i institucija za zaštitu životne sredine i dobijanju čistije proizvodnje energije i održive energetske bezbednosti.

Preporuke

Vladama srbije i kosova:

Završiti izradu svih neophodnih zakona za zaštitu »životne sredine koji se odnose na područje energe-tike: Mnogi zakoni su već doneti nakon potpisivan-ja Sporazuma o energetskoj zajednici jugoistočne evrope, ali neki zakoni još uvek nedostaju, poput zakona o energetskoj efikasnosti, koji svaka od vlada treba da uvrsti u svoje prioritete.Dalji razvoj institucija i struktura za zaštitu životne »sredine: Svaka od vlada sada ima ministarstvo za zaštitu životne sredine, ali odgovarajuće ključne institucije (kao što je agencija za zaštitu životne sredine) tek treba da budu osnovane, ili kadrovs-ki popunjene, kako bi se omogućilo adekvatno sprovođenje politike zaštite životne sredine. Harmonizacija zakona o zaštiti životne sredine »sa regulativom u oblasti energetike: Osim razvoja posebne regulative za zaštitu životne sredine, sva-ka od vlada treba da obezbedi da zakoni o zaštiti životne sredine budu u saglasnosti i inkorporirani u druge zakone i rad institucija koji se bave energet-ikom. Na primer, u Srbiji bi se donošenjem Zakona o sprovođenju Sporazuma o energetskoj zajednici posebno utvrdile obaveze različitih nadležnih or-gana, uspostavili mehanizmi koordinacije između njih i odredili odgovarajući rokovi za instituciona-lna, pravna i faktička usaglašavanja. Razvoj odgovarajućih zakona i akcionih planova: »Osnova svega jeste dosledno sprovođenje neo-phodnih mera. Kada je reč o zakonu za zaštitu životne sredine, svaka od vlada mora obezbedi iz-radu neophodnih akcionih planova na nivou zem-lje i ministarstava, kao i proceduralnih podzakon-skih aktata koji treba da omoguće sprovođenje zakona za zaštitu životne sredine. Poštovanje kriterijuma Arhuške konvencije: »Potrebno je da se pokrene proces javnog di-

jaloga zasnovanog na sugestijama i preporukama arhuške konvencije, kako bi građani bili inform-isani o mogućnostima, izazovima, problemima i ekološkom i socijalnim nedostacima novih ener-getskih kapaciteta. Posebno se preporučuje da ja-vna diskusija, razmatranje alternativa i dostupnost informacija o uticaju na životnu sredinu (na osnovu nezavisnog merenja i prikupljanja podataka) budu preduslov za javnu podršku bilo kom infrastuk-turnom projektu (u pogledu finansiranja, davanja koncesija, zaključivanja ugovora o bilo kakvim obavezama, uključujući bilateralne sporazume). Pored toga, ocena uticaja na životnu sredinu tre-ba da bude obavezna kada se radi o privatizaciji kompanija i objekata koji su osetljivi sa stanovišta zaštite životne sredine. Drugim rečima, privatizac-iju treba posmatrati kao proces restrukturiranja ja-vnog vlasništva u smislu u kome to definiše Zakon o zaštiti životne sredine, što podrazumeva učešće javnosti, kao i izradu studije o uticaju na životnu sredinu (eia), pre donošenja odluke. Reformisati pravnu odgovornost zagađivača: » Pravna obaveza zagađivača treba da bude izmen-jena tako da odražava princip “zagađivač plaća”. Cilj ove izmene je da se omogući sprečavanje zagađenja životne sredine i obezbedi naknada eventualne štete oštećenim stranama. Porezi / takse i renta treba da budu zamenjeni efikasnijim regulatornim mehanizmima. Vlada i regulatorni organi treba da napuste praksu kontrole cena javnih preduzeća, bez obračunavanja ukupnih troškova zaštite životne sredine. Posvetiti veću pažnju regionalnoj dimenziji: »iako je svaka od vlada jasno preuzela regionalne obaveze u pogledu zaštite životne sredine u vezi sa energetskom bezbednošću, jedva da se neki od postojećih zakona bavi regionalnim pitan-jima. Shodno tome, potrebno je posvetiti veću pažnju izgradnji pravnih okvira koji su neophodni za adekvatne regionalne konsultacije, saradnju i sprovođenje procedura za zaštitu životne sredine. Izdvojiti veća sredstva za zaštitu životne sredine iz »državnog budžeta: Uprkos ograničenim državnim budžetima, Srbija i Kosovo treba da daju prior-itet zaštiti životne sredine u utvrđivanju politike budžetskih rashoda. Dostizanje standarda eU u sektoru zaštite životne sredine zahtevaće značajna finansijska sredstva. Ta sredstva će delimično biti obezbeđena od strane eU, ali će uglavnom da za-vise od zemlje domaćina.

41

evropskoj uniji i međunarodnoj zajednici:

Dopuniti Sporazum o energetskoj zajednici »Jugoistočne Evrope odgovornošću za zaštitu životne sredine: U okviru Sporazuma o energetskoj zajednici jugoistočne evrope, zemlje članice i ev-ropska komisija treba da razmotre mogućnost dopune Sporazuma obavezama za sprovođenje Direktive 2004/35/Ce o odgovornosti za zagađenje životne sredine, Propisa Veća evropske zajednice (eC) br. 1407/2002 o državnoj pomoći za industri-ju uglja, konvencije o prekograničnom zagađenju vazduha velikog dometa sa svim njenim pro-tokolima, eksplicitnog zahteva za pristupanje en-ergetskoj povelji i sporazumu eiTi, kao i Luganske konvencije i Konvencije o zaštiti životne sredine putem krivičnog zakona. Dodati regulatorne repere regionalnim zahtevi- »ma: Potrebno je predvideti regulatorne repere u pogledu zaštite životne sredine na nivou regiona, kako bi se obezbedilo da se svaka od vlada u pot-punosti pridržava odgovarajućih zahteva ener-getske zajednice jugoistočne evrope i prati rezul-tate sprovođenja svog akcionog plana za zaštitu životne sredine. Povećati tehnička i finansijska sredstva za posti- »zanje ciljeva zaštite životne sredine: Svaka vlada dobija određenu pomoć evropske unije kada započinje reformu sektora energetike radi obezbeđenja čistije energije. Međutim, većina mehanizama za dobijanje pomoći povezana je sa posebnim kriterijumima vezanim za pristupanje eU. Ni Srbija, ni Kosovo, nisu formalno započeli ovaj proces, i pored toga što se njihova zakono-davstva rukovode standardima eU. Prema tome, mogućnost dopunskog finansiranja u toku Procesa stabilizacije i pridruživanja (Saa), ili nekog ekviva-lentnog procesa, moglo bi da ubrza usklađivanje standarda u ovoj oblasti sa standardima eU.

42

energetsko tržište srbije

energetska intenzivnost u privredi Srbije je visoka u poređenju sa savremenim evropskim standardima. Skoro po-lovina primarnih energetskih potreba zadovoljava se pomoću domaćeg lignita, oko jedna četvrtina sirovom naftom, nešto malo više od 10% prirodnim gasom, oko 10% ogrevnim drvetom i oko 7% obnovljivim energetskim izvorima, uključujući hidro energiju.

U ovom trenutku, zavisnost Srbije od uvoza je umerena: iz uvozi se pokriva oko 30% ukupnih energetskih potreba. Međutim, uvoz sirove nafte i prirodnog gasa pokriva 85% potreba za tečnim gorivom, odnosno prirodnim gasom. Osim toga, najveći deo teške opreme i ključnih tehnologija u električnim centralama, rafinerijama i rudnicima lignita potiče iz uvoza i veoma je zavisan od uvoznih rezervnih delova za potrebe redovnog održavanja. Ukoliko se predviđa sprovođenje ekoloških zahteva iz Sporazuma o energetskoj zajednici, uz istovremeno zadržavanje ili čak povećanje učešća lignita u strukturi energetske potrošnje, Srbija će morati da uveze dodatne tehnologije i opremu. Drugo rešenje bi bilo da se smanji učešće lignita u nacionalnom energetskom bilansu i ostvari veća energetska efikasnost, sa većim učešćem obnovljivih izvora energije, prvenstveno biomase, kao i da se poveća međunarodna konkurentnost. U tom slučaju, uvoz prirodnog gasa i kamenog uglja mogao bi da se poveća, kako po obimu, tako i u relativnim odnosima, pri čemu bi uvozna energija mogla da zadovoljava 50%, ili više, nacionalnih energetskih potreba.

Proizvodnja lignita Proizvodnja lignita je daleko najveća industrijska aktivnost u Srbiji. Godišnja proizvodnja od oko 35 miliona tona lig-nita, koja zahteva uklanjanje više od 80 miliona tona jalovine iz otvorenih kopova i transport materijala do deponija i skladišta jalovine u blizini električnih centrala, predstavlja najveći prenos čvrstog materijala u zemlji. On je veći od ukupnih količina ulaznog (input) i izlaznog (output) prevoza u drugim industrijama i poljoprivredi Srbije i prevoza materijala koji je predmet tranzita.

računato prema proizvedenim količinama, produktivnost rudnika lignita je niža od jedinične produktivnosti u sličnim rudnicima u istočnoj Nemačkoj, na primer, iako se radi sa sličnim mašinama. ako se pak uzme u obzir odnos obima delatnosti ekstrakcije lignita prema veličini ekonomije (ili industrijske proizvodnje), u poređenju sa međunarodnim standardima produktivnosti po jedinici korisne energije, uočljiv je nizak stepen međunarodne konkurentnosti koji je teško prevazići, čak i kada bi se u drugim sektorima ostvarila produktivnost na višem nivou od prosečne evropske produktivnosti.

DrvoOgrevno drvo je najznačajnija vrsta goriva koja se koristi za potrebe grejanja68 u zemlji. Oko 60% domaćinstava69 ko-risti drvo kao glavni izvor toplotne energije za grejanje i kuvanje. Ukupna godišnja potrošnja kreće se do 12 miliona kubnih metara drveta. Gajenje, seča i korišćenje drveta su, opšte uzev, nedovoljni. Oko četvrtine domaćinstava gaji sopstvene male šume, jedino radi toga da bi obezbedili drvo za ogrev.

Obnovljiva energija Hidro energija je jedini vid obnovljive energije koji se široko koristi u proizvodnji energije i ona čini 7 % ukupne pri-marne energije, ili 30 % proizvedene električne energije. Preostali neiskorišćen i tehnički dostupan hidro potencijal mogao bi da iznosi oko 8,6% krajnje potrošnje električne energije, a uglavnom se nalazi u slivu reke Morave, i na rekama Drini, Limu i Dunavu.

PriLOG a

kratak PreGLeD enerGetskih trŽiŠta

43

energetsko tržište kosova

energetska intenzivnost Kosova je, manje više, slična energetskoj intenzivnosti Srbije. jedina razlika odnosi se na gas, koji na Kosovu ne postoji. Dve trećine energetskih potreba zadovoljava se iz domaće proizvodnje lignita, nešto manje od jedne četvrtine iz uvoza nafte i naftnih derivata, drvo se koristi nešto manje od 10%, dok hidro energija i drugi obnovljivi izvori jedva da pokrivaju nekoliko procenata energetske potrošnje. Loše stanje električnih centrala posle sukoba 1999. godine zahtevalo je opsežne radove na održavanju u skoro svakom pogonu električnih centrala (i Ko-sovo a i B). Trenutno, upravo zbog radova na održavanju, Kosovo zavisi od uvoza. U periodima kada centrale normalno rade, Kosovo može da zadovolji svoje potrebe u električnoj energiji. Proizvodnja lignitaLignit se proizvodi u otvorenim ugljenokopima rudnika Bard i Miraš. radni prostor obuhvata površinu od 10 km2, a ako se uzmu u obzir i spoljne deponije izgrađene u periodu od 1956-1991. godine, rudnik obuhvata površinu od 11 km2. Proizvodnja uglja se odvija u dva rudnika i trebalo bi da dostigne 16,7 miliona tona uglja godišnje, što ne uključuje uklanjanje 28 miliona m3 jalovine. Ugalj se vadi pomoću rotacionih bagera i trakama transportuje do električnih cen-trala (“Kosovo a” i “Kosovo B”). Do kraja 1998. godine na Kosovu je proizvedeno 226.260.825 tona uglja, što predstavlja 1,58% procenjenih dostupnih geoloških rezervi.

sistemi daljinskog grejanja Trenutno, sistemi daljinskog grejanja postoje samo u Prištini, Đakovici i Mitrovici. Ovi sistemi zadovoljavaju samo 5% potreba. Tehnologija grejanja zasniva se na mazutu (teško lož ulje), zastarela je i negativno utiče na životnu sredinu.

Gas i naftni derivati Plan da se prirodni gas dovede na Kosovo do kraja 1980-tih nikada nije realizovan. Samo je nekoliko gradova imalo pristup gasu iz preduzeća elektroprivreda Kosova, preko starog podzemnog gasnog sistema, ali je taj sistem bio teško oštećen. Tržište je dosta dobro snabdeveno naftnim derivatima preko privatnih kompanija. Međutim, čak i u ovom sektoru postoje problemi oko obezbeđivanja obaveznih rezervi za krizne situacije.

DrvoUkupna godišnja potrošnja ogrevnog drveta na Kosovu procenjuje se na 400.000 kubnih metara godišnje, sa visokom prosečnom potrošnjom po glavi stanovnika, jer seoska domaćinstva uglavnom koriste drvo za kuvanje i grejanje. Zbog nepouzdanog snabdevanja električnom energijom u gradovima, mnoga gradska domaćinstva se takođe greju na drvo. Manje od polovine potrošnje ogrevnog drveta dobija se iz kosovskih šuma, dok se ostale količine uvoze iz Srbije i Crne Gore. Mnoga pošumljena područja nalaze se u stanju trajne degradacije, zbog seče drveta za potrebe grejanja. Ukoliko bi se upravljanje šumama racionalizovalo, proizvodnja drveta bi mogla da bude ekonomski efikas-nija i ekološki manje štetna.

PriLOG a

kratak PreGLeD enerGetskih trŽiŠta

44

Prilog B: interaktivna karta srpskog energetskog sektora

45

Prilog cinteraktivna karta kosovskog energetskog sektora

46

1 Prema izveštajima Svetske banke i evropske komisi-je, nedostatak energije u regionu dramatično će se povećavati u srednjoročnom periodu, što čini zahteve za boljom saradnjom i ujedinjenjem energetskog tržišta jugoistočne evrope utoliko uverljivijim (Svetska banka i evropska komisija, Investiciona studija energetske proiz-vodnje u Jugoistočnoj Evropi – izvršni rezime, 2003).

2 Kao strana u Sporazumu, i učesnik u drugim međunarodnim i regionalnim pravnim obavezama, Kosovo je nastupalo kao „Kosovo pod upravom UNMiK“.

3 U ime Kosova Sporazum o energetskoj zajednici jugoistočne evrope (eCSee) potpisao je UNMiK. Na taj način, Kosovo je postalo ravnopravan partner i igrač u osnivanju energetske zajednice jugoistočne evrope.

4 Kompletan skup principa obuhvata:Stvaranje stabilnog regulatornog i tržišnog okvira •koji će moći da privuče investicije u gasovodne mreže, proizvodnju električne energije, i mreže za transport i distribuciju, tako da sve strane imaju pristup stabilnom i kontinuiranom snabdevanju energijom, koje je od suštinskog značaja za eko-nomski razvoj i socijalnu stabilnost;Stvaranje jedinstvenog regulatornog prostora •za trgovinu mrežnom energijom koji je neopho-dan za pokrivanje geografskog prostiranja tržišta proizvoda o kome se radi;Poboljšanje bezbednosti snabdevanja jedinst-•venog regulatornog prostora, uspostavljanjem stabilne investicione klime u kojoj će moći da se razvijaju projekti povezivanja sa rezervama gasa iz regiona Kaspijskog mora, Severne afrike i Bliskog istoka, kao i eksploatacije domaćih izvora energi-je, poput prirodnog gasa, uglja i hidro energije;Poboljšanje ekološke situacije u vezi sa mrežnom •energijom i odgovarajuće energetske efikasnosti, korišćenje obnovljivih izvora energije i stvaranje uslova za trgovinu energijom u jedinstvenom reg-ulatornom okviru;razvijanje konkurencije na tržištu mrežne ener-•gije u širim geografskim razmerama i korišćenje ekonomije obima.

5 Konvencija o dostupnosti informacija, učešću javnosti u odlučivanju i dostupnosti pravde u ekološkim pitanjima. Ova konvencija je ratifikovana 25. juna 1998. godine u danskom gradu arhusu, na Četvrtoj ministarskoj konfer-enciji, kao deo procesa „Životna sredina za evropu“. Kon-vencija je stupila na snagu 30. oktobra 1998. godine.

6 Sporazum zahteva određena usaglašavanja koja se od-nose na ekološke standarde, uključujući cilj da se sprove-du Protokol iz Kjota, Okvirna konvencija UN o klimatskim promenama i Direktiva evropske zajednice 96/61/eC koji je usvojio evropski savet 24. septembra 1996. godine u pogledu zajedničkih mera za sprečavanje i kontrolu zagađenja.

7 Lista relevantnih dokumenata eU:

Direktiva evropske zajednice 2003/54/eC usvojena 1. od strane evropskog Parlamenta i Saveta od 26. juna 2003. o zajedničkim pravilima za unutrašnja tržišta električne energije;Direktiva evropske zajednice 2003/55/eC usvojena 2. od strane evropskog Parlamenta i Saveta od 26. juna 2003. o zajedničkim pravilima za unutrašnja tržišta prirodnog gasa;Propis evropske zajednice 1228/2003/eC usvojen 3. od strane evropskog Parlamenta i Saveta od 26. juna 2003. o uslovima pristupa mreži za preko-graničnu razmenu električne energije;

8 Komponente pravnih normi eU o zaštiti životne sredine, koje se primenjuju u okviru domaćeg zakonodavstva su:

Direktiva Saveta evropske zajednice 1985/337 1. od 27. juna 1985. godine, o proceni uticaja nekih javnih i privatnih projekta na životnu sredinu, sa izmenama sadržanim u Direktivi Saveta 97/11/eC od 3. marta 1997. godine i Direktivi 2003/35/eC evropskog parlamenta i Saveta od 26. maja 2003. godine, počev od 1. jula 2006. godine. Direktiva Saveta evropske zajednice 1999/32 od 2. 26. aprila 1999. godine, o smanjenu sadržaja sum-pora u nekim tečnim gorivima, počev od 31. de-cembra 2011. godine;Direktiva evropske zajednice 2001/80 usvojena 3. od strane evropskog parlamenta i Saveta od 23. oktobra 2001. godine, o ograničavanju ispuštanja nekih zagađujućih materija u vazduh iz velikih pogona za sagorevanje, počev od 31. decembra 2017. godine;Član 4(2) Direktive evropske zajednice 79/409/eeC 4. usvojene od strane Saveta 2. aprila 1979. godine o očuvanju divljih ptica, počev od 1. jula 2006. go-dine.

9 Ti parametri obuhvataju:sve sporazume između preduzeća, odluke asoci-•jacija preduzeća, i usaglašene prakse koje kao cilj,

47

ili posledicu, imaju sprečavanje, ograničavanje, ili narušavanje konkurencije; zloupotrebu dominantnog položaja na tržištu od •strane jednog ili više preduzeća između ugovornih strana u celini, ili njihovog značajnog dela;svaku javnu pomoć koja narušava ili preti da •naruši konkurenciju time što daje prednost nekim preduzećima ili nekim izvorima energije;

10 Zemlja je dužna da preduzme sve odgovarajuće mere kako bi eliminisala nesaglasnosti sa takvim zahtevima utvrđene na osnovu prava i obaveza proisteklih iz ugov-ora zaključenih pre potpisivanja Sporazuma, počev od 1. jula 2007. godine. Od javnih preduzeća odgovornih za prenos električne energije i transport prirodnog gasa očekuje se da uspostave raspoložive transportne kapac-itete u transparentnoj proceduri koja može da se ispita putem javne rasprave u okviru nadležne regulativne in-stitucije. 11 Videti Odluku Saveta 2004/520/eC od 14. juna 2004. godine, nakon koje je doneta Odluka Saveta 2006/56/eC od 30. januara 2006. godine, kao i Solunsku agendu za Zapadni Balkan: Kretanje ka evropskoj integraciji, Opšti poslovi i spoljni odnosi, 2518. zasedanje Saveta, Luksem-burg, 16. jun 2003. godine, Deklaraciju Samita eU – Za-padni Balkan, Solun 21. jun 2003. koja se odnosi na sek-tor energetike.

12 Osam dodatnih zahteva:

Podsticanje razvoja finansijskih i drugih orga-1. nizacija građanskog društva, posebno usvajanjem zakona o udruženjima i zakonodavstva o pravnom statusu stranih NVO.Ubrzavanje restrukturiranja i privatizacije krupnih 2. društvenih ili državnih preduzeća, kako bi se učvrstila finansijska i poslovna disciplina.reforma sistema regulisanih i administrativnih 3. cena. Posebno, dalja korekcija cena energije radi dostizanja nivoa na kome se kroz cenu isplaćuju troškovi, kao i postepeno zamenjivanje svih postojećih dotiranja cena za siromašnije kupce direktnim uplatama.Dalje usaglašavanje zakonodavstva sa zakono-4. davstvom i standardima eU (zagađivanje vazduha, upravljanje otpadom i zaštita životne sredine). Us-vajanje i primena nacionalne strategije za zaštitu životne sredine. Usvajanje i primena strategije održivog razvoja. Konsolidacija upravnih kapac-iteta, posebno institucija i tela nadležnih za plani-ranje, izdavanje dozvola, inspekciju i praćenje. Up-

ravljanje projektima; i izrada višeslojnih planova za finansijska ulaganja.Primena usvojenog zakonodavstva, posebno za-5. konodavstva koje se odnosi na ekološke ocene i industrijska zagađenja životne sredine.Potpuna primena Zakona o energetici, čime se 6. takođe obezbeđuje nesmetano funkcionisanje ne-zavisne agencije za energetiku; nastavak ekološke kontrole energetskih postrojenja i rešavanje pi-tanja najvećih zagađivača. Obezbediti razdvaja-nje delatnosti radi restrukturiranja i privatizacije. Učvršćivanje neophodnih administrativnih struk-tura. Dalji napredak ka ostvarenju regionalnog energetskog tržišta (uključujući bolje mogućnosti interkonekcije).Dalja primena zakonodavstva o proceni uti-7. caja delatnosti na životnu sredinu. ratifikacija i početak primene Kjoto protokola. Obezbeđivanje odgovarajućeg finansijskog okvira za sprovođenja srednjoročne i dugoročne politike zaštite životne sredine.Usvajanje i primena dugoročne strategije za 8. ekološki održivu energetsku politiku.

13 Sa izuzetkom odredbi o kvalifikovanim kupcima koje se primenjuju od 1. januara 2008. godine na sve kupce osim domaćinstava, a od 1. januara 2015. godine na sve kupce. Srpski Zakon o energetici ovlašćuje agenciju za energetiku da prema potrebi dozvoli otvaranje tržišta. Proces registracije kvalifikovanih kupaca električne ener-gije i prirodnog gasa je u toku. Zakon predviđa pristup trećih lica energetskim mrežama. Srbija je takođe obavezna da do 1. jula 2007. godine evropskoj komisiji dostavi plan za primenu Direktiva evropske zajednice 2001/77/eC i 2003/30/eC o obnov-ljivim izvorima energije, kao i da dostavi razvojni plan za usaglašavanje sektora Mrežne energije sa Opštim stan-dardima evropske zajednice u roku od godinu dana od trenutka kada lista takvih standarda bude usvojena od strane Ministarskog saveta Sporazuma.

14 Za detalje videti Skopljak Zoran, Komisija za konkuren-ciju: godinu dana posle, Kvartalni pregled, br. 8, januar – mart 2007. godine, CeVeS, Beograd, 2007.

15 U njene dužnosti spadaju uspostavljanje uslova i kriter-ijuma u pogledu pitanja izdavanja licenci i dozvola za obavljanje energetskih delatnosti i izgradnju novih ka-paciteta za proizvodnju energije, regulisanja rada mreže i utvrđivanje cena za javno snabdevanje energijom, odo-bravanje tarifa i zaštita potrošača.

48

16 Ovi zakoni obuhvataju:Zakon o energetici (2004/8), koji utvrđuje osnovne •principe energetske strategije i energetskih pro-grama na Kosovu; pravila za obezbeđivanje efi-kasnog korišćenja energije i obnovljivih izvora energije; pravila za uspostavljanje energetskog tržišta; i druge mere neophodne da se obezbedi ispravno obavljanje aktivnosti u energetskom sektoru.Zakon o energetskom regulatornom telu (2004/9), •kojim se osniva energetska regulatorna kancelar-ija i utvrđuju se ovlašćenja, dužnosti i funkcije en-ergetske regulatorne agencije. Njime se utvrđuju uslovi za izdavanje licenci za obavljanje ener-getskih aktivnosti; procedure za izdavanje doz-vola za izgradnju novih kapaciteta za proizvodnju energije; kriterijumi za utvrđivanje cena; i uslovi za snabdevanje energijom.Zakon o električnoj energiji (2004/10), koji •utvrđuje uslove obavljanja delatnosti proizvod-nje, transporta, distribucije, snabdevanja, trgov-ine, uvoza, izvoza i tranzita električne energije; organizaciju pristupa mreži; i organizaciju tržišta električne energije

17 Sledeći zakoni su ili doneti, ili su u postupku revizije: Zakon o izgradnji; Zakon o stranim ulaganjima (koji treba da bude objavljen od strane Specijalnog predstavnika Generalnog sekretara); Zakon o javnim nabavkama; Zakon o koncesijama (koji treba da bude objavljen od strane Specijalnog predstavnika Generalnog sekretara); Zakon o eksproprijaciji (prioritet OPM za 2006); Zakon o prostornom planiranju; i Zakon o zaštiti životne sredine (u postupku revizije).

18 Ovi pokazatelji su raspoloživi za Državnu zajednicu Srbija i Crna Gora, ali se mogu smatrati indikativnim za Srbiju, s obzirom da je energetski sistem Crne Gore rela-tivno veoma mali.

19 Posebno se rezerve lignita smatraju dovoljnim da Kosovo obezbede energijom za nekoliko stotina godina. (eSTaP i, „Modul G“, 2002, rezerve se procenjuju na oko 14,0 milijarde tona; Ministarstvo za energetiku i rudarst-vo, Kosovski mineralni resursi, 2005. procenjuje da će do početka 2006. godine biti proizvedeno 270 miliona tona lignita, i deponovano oko 400 miliona m3 pepela.) 20 iako Ministarstvo za energetiku i rudarstvo svakako nosi najveći deo krivice, Ministarstvo za zaštitu životne sredine i prostorno planiranje takođe je odgovorno. Ono se uglavnom nije oglašavalo u vezi sa poduhvatom Kosovo C, mada je raspolagalo mogućnošću da obustavi

svaki postupak dodele posla potencijalnim uspešnim ponuđačima za Kosovo C.

21 Kompletno upravljanje i nadzor nad projektom pover-en je Koordinacionom odboru projekta, koji je osnovan u skladu sa direktivom od strane SrSG 17. marta 2006. godine.

22 administrativna uputstva koja je pripremilo Ministarst-vo za energetiku i rudarstvo, a koja su trenutno na snazi:

administrativno uputstvo br. 2005/1 o „energets-•kom inspektoratu“, usvojeno od strane Ministra za energetiku, etema Čekua, 19. jula 2005. godine.administrativno uputstvo br. 2005/2 o „Pravilima •za utvrđivanje prava na izgradnju ili proširenje postojećih energetskih objekata za transport i distribuciju elektro energije, toplotne energije ili prirodnog gasa na zemljištu koje nije u privatnoj svojini“, usvojeno od strane Ministra za energe-tiku, etema Čekua, 19. jula 2005. godine.administrativno uputstvo br. 2005/3 o „Pravili-•ma o izgradnju trase i pristupu privatnoj svojini: Kriterijumi i uslovi za kompenzaciju“, usvojeno od strane Ministra za energetiku, etema Čekua, 19. jula 2005. godine.administrativno uputstvo br. 2005/4 o „Pravilima •o energetskom bilansu“, usvojeno od strane Min-istra za energetiku, etema Čekua, 19. jula 2005. godine.U.a. br. 2005/6 mbi „Pravila o restriktivnim mera-•ma za snabdevanje energijom“, usvojeno 27. jula 2005. godine, od strane Premijera Kosova, Bajra-ma Kosumija.administrativno uputstvo br. 2005/7 o „Pravilima •i bezbednosti“, usvojeno 27. jula 2005. godine, od strane Premijera Kosova, Bajrama Kosumija.administrativno uputstvo br. 01/2007 o „Propisiv-•anju uslova za utvrđivanje kvalifikovanih kupaca za 2007. godinu“, usvojeno 25. januara 2007. go-dine, od strane Ministra za energetiku, etema Čekua.

administrativna uputstva izvedena iz postojećih zakona:

administrativno uputstvo „Davanju ovlašćenja •pravnim subjektima za proizvodnju opreme pod pritiskom i ovlašćenja za punjenje tečnog gasa, nafte i tehničkog gasa“.administrativno uputstvo „Propisivanje kriteriju-•ma i mera za rafinerijske procese, za opremu pod pritiskom“.

49

administrativno uputstvo o „Obeležavanju •električnih uređaja u domaćinstvu“.administrativno uputstvo o „energetskoj reviziji“.•

Važeći zakoni:Zakon o energetici, br. 2004/8•Zakon o električnoj energiji, br. 2004/10•Zakon o energetskoj regulatornoj agenciji, br. •2004/9

Predloženi zakoni:Zakon o energetskoj efikasnosti električne ener-•gije – Ovaj zakon upućen je Vladi i Skupštini kra-jem 2005. godine, ali ga je Ministarstvo za ener-getiku i rudarstvo povuklo nakon što je komisija u izveštaju navela da nacrt zakona sadrži budžetske implikacije.Nacrti zakona za izmene i dopune Zakona o en-•ergetskoj regulatornoj agenciji povučeni su iz Skupštine od strane Ministarstva radi dalje revizije i analize.

Zakonodavstvo izvedeno iz obaveza utvrđenih Sporazu-mom o energetskoj zajednici jugoistočne evrope:

Zakon o prirodnom gasu nalazi se u postupku •izrade prvog nacrta od strane interne ministar-ske grupe. Uputstva za energetsku efikasnost: „Obeležavanju električnih uređaja u domaćinstvu“ i „energetska revizija“ su u fazi pripreme od strane inter-ministarskog stručnog tima i nalaze se u konačnoj fazi.

23 Dalja analiza institucionalnih mogućnosti i ovlašćenja biće deo drugog pregleda energetske politike.

24 Svaka neposredna ili posredna diskriminacija po bilo kom osnovu, pri čemu se posebno zabranjuje diskrimi-nacija na osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, socijalnog porekla, rođenja, veroispovesti, političkog ili drugog opredeljenja, imovinskog položaja, kulture, jezi-ka, starosti, mentalne ili fizičke nesposobnosti. 25 Na primer, investitor koji danas posmatra pravni okvir biće zbunjen Propisima 2005/2 (u kome se ne pominje Ministarstvo za energetiku i rudarstvo) i 2005/3 (koje se samo usputno pominje Ministarstvo za energetiku i ru-darstvo) koje je izdao UNMiK mesec dana nakon objav-ljivanja propisa 2004/50 kojim se ovlašćenja prenose na Ministarstvo za energetiku i rudarstvo.

26 Član 87, Ustav republike Srbije.

27 Kosovska energetska korporacija

28 radi ilustracije, godine 2003. KeK je izgubila oko 43 pos-to svoje proizvedene električne energije zbog tehničkih i komercijalnih gubitaka koji su nastali neposredno usled krađe preko nedozvoljenog priključenja i posredno promenom očitavanja mernih uređaja. Od preostalih 57 posto fakturisane električne energije, KeK je uspela da naplati samo 72 posto ukupnih potraživanja. (Kosovs-ka energetska korporacija, KeK), Pitanja poslovanja, Mogućnost primene postojećih mera (Švedski savetnici za razvoj), januar 2004.

29 Proširen sporazum sa MMF predviđa: „restrukturi-ranje javnih preduzeća i drugih državnih monopolskih preduzeća obuhvataće stroge restriktivne mere (sman-jenje dotacija i strogu kontrolu ličnih dohodaka) pored mera kojima se uvodi konkurencija. javna preduzeća će poboljšati naplatu uvođenjem kazni za zakasnela plaćanja i isključivanjem korisnika koji sa plaćanjem svo-jih obaveza kasne više od dve meseca. Prethodna mera koja se odnosila na angažovanje međunarodnog savet-nika za privatizaciju naftne kompanije bila je završena na vreme, i očekivalo se da će međunarodni tender da bude objavljen u drugom kvartalu 2006. godine, ali je taj postupak odložen“.

30 U skladu sa Zakonom o sredstvima u svojini repub-like Srbije, javna preduzeća upravljaju sredstvima u državnoj svojini, čak i kada se ta sredstva nalaze u bilansu preduzeća. Sredstva u državnoj svojini mogu da se pro-daju samo putem javnog tendera.

31 a nekoliko godina pre prenošenja sredstava u državnoj svojini na Nacionalnu štedionicu, nakon čega je usledila jednostavna privatizacija banke.

32 imajući u vidu kaznene mere za one koji se ne pridržavaju Protokola, Kosovo može da bude suočeno sa veoma skupom budućnošću. Na osnovu povećanja emisije ugljenika od 16,8 miliona tona – usled zatvaranja Kosovo a i otvaranja Kosovo C – zajedno sa optimističkih 5 USD od cene po metričkoj toni na ime kredita za emisije iz fonda za smanjenje emisije ugljenika, itd. Kosovu može da bude ispostavljen godišnji račun od preko 84 miliona USD (www.Forumi2015.org – Savremena priča Kosovo –C 2100, Električna energija iz lignita na Kosovu: granice održivosti, april 2007).

33 Odnos ukupno isporučene primarne energije i BNP u Srbiji (1,65 toe/000 2000 USD) bio je više od pet puta veći od svetskog proseka (0,32 toe/000 2000 USD) i osam puta veći od proseka u OeCD (0,2 toe/000 2000 USD),

50

Međunarodna agencija za energiju, Osnovni statistički podaci o energiji u svetu, 2006.

34 Ovaj papir predstavlja drugi od tri priloga u okviru serije koja se bavi pitanjima energije. Serija predstavlja pokušaj evropskog pokreta u Srbiji, Kosovskog instituta za proučavanje politika i razvoj i Freedom House europe da identifikuju zajedničke interese Srbije i Kosova u do-menu energetske politike. Prvi od tri priloga, Energetika u Jugoistočnoj Evropi: pravni pregled za Kosovo i Srbiju, objavljen je u septembru 2007. a sledeći Regionalna sara-dnja u energetici: pitanja zaštite životne sredine, biće ob-javljen do kraja godine. Svaki prilog, sa datim preporu-kama, deo je šireg procesa informisanja javnosti o ovim temama, koje je započelo u septembru, s ciljem da se angažuju kreatori politike i javnost u Beogradu i Prištini u boljem osvetljavanju interesa i preduzimanju jasnih ko-raka u reformi energetskog sektora.

35 Proizvodnja električne energije u centrali Kosovo a pala je sa nivoa maksimalne proizvodnje u 1978. godini, kada je isporučeno 3,391.411 MW, na 924.480 MW u 1999. go-dini, i na 582.264 MW u 2000. godini.

36 Procenjuje se da proizvodnja lignita iznosi između 11,55 - 14 miliona tona, od čega veći deo čini ugalj do-brog kvaliteta. rezerve lignite imaju mali sadržaj sumpo-ra i relativno dobru koncentraciju vapnenca (kalcijum ok-sid) koji delimično apsorbuje sumpor tokom sagorevanja. Odnos jalovine i lignita je veoma povoljan, što rudnike uglja čini veoma pogodnim za eksploataciju. Međutim, treba imati na umu da je u odnosu na kameni ugalj kojim se trguje na međunarodnom tržištu ‘niski’ sadržaj sum-pora u lignitu količini približno odgovara veoma viso-kom sadržaju sumpora kamenog uglja, koji odaje jednak sadržaj energije za nekoliko puta manje količine.

37 Na Kosovu je Ministarstvo za energetiku i rudarstvo iz-radilo strategiju razvoja sektora energetike za period od 2005-2015. godine. Strategija razvoja energetike Kosova sačinjena je potpuno u skladu sa Zakonom o energetici i Programom Vlade Kosova. Ona sadrži osnovni okvir na osnovu koga su razvijeni ciljevi i razvojni prioriteti. U Srbiji takođe, Program realizacije Strategije razvoja ener-getike do 2012. godine, usvojen 2006. godine, utvrđuje uslove, politička sredstva i rokove za realizaciju Strategije razvoja energetike.

38 Na Kosovu, strateški ciljevi energetskog razvoja u peri-odu od 2005-2015. godine obuhvataju sledeće:

U navedenom periodu izgraditi kapacitete za •proizvodnju električne energije od najmanje 1800 MW, da bi se obezbedilo redovno snabdevanje

potrošača na Kosovu i izvoz 30-50% proizvedene električne energije.Unapređivanje ekonomičnosti, putem rekon-•strukcije, prestrukturiranja i povećanja kompara-tivnih prednosti KeK, pri čemu potpuna naplata fakturisane električne energije treba da se ostvari do 2009. godine.Unapređenje transportne i distributivne mreže, •uz njihovu potpunu integraciju sa regionalnom i evropskom energetskom mrežom i smanjenje tehničkih gubitaka na nivo međunarodnih stan-darda do 2010-2012. godine.Povećanje efikasnosti putem obezbeđenja neo-•phodnih finansijskih sredstava i efikasnog uprav-ljanja investicijama, sa naglaskom na stvaranju atraktivnih uslova za međunarodne investitore, čije učešće u finansiranju ukupnih investicija u tom sektoru treba da iznosi do 60%.Do kraja 2012. godine regionalni centri Kosova •imaće sistem daljinskog grejanja i regionalni gas-ovodni sistem. Sanacija štetnih ekoloških uticaja na životnu •sredinu oko električnih centrala do 2010. i pot-puno sprovođenje visokih normi i standarda za zaštitu životne sredine prilikom izgradnje novih kapaciteta za proizvodnju električne energije, sa ciljem izvršavanja obaveza proisteklih iz Kjoto protokola. Podizanje svesti o prednostima racionalnog •korišćenja energije i korišćenja alternativnih iz-vora energije.Značajno povećanje domaćih kapaciteta za •istraživanje, razvoj i primenu savremenih met-odologija i savremenih metoda upravljanja u in-stitucijama i javnim energetskim preduzećima.

39 Strategija razvoja energetike do 2015. obuhvata pet prioriteta:

Kontinuirana tehnološka modernizacija postojećih •energetskih postrojenja/sistema/izvora u oblasti nafte, prirodnog gasa, uglja električne energije i daljinskog grejanja; ekonomično korišćenje visoko kvalitetnih ener-•getskih proizvoda i povećanje energetske efikas-nosti u proizvodnji, distribuciji i korišćenju energi-je od strane krajnjih korisnika energetskih usluga;Korišćenje novih obnovljivih izvora i novih, en-•ergetski efikasnijih i ekološki prihvatljivih ener-getskih tehnologija i instalacija/opreme; Vanredna/hitna ulaganja u nove izvore električne •energije;

51

izgradnja nove energetske infrastrukture i kapac-•iteta za proizvodnju električne energije, u okviru regionalne i pan-evropske infrastrukture.

40 Strategiju je pripremilo MeM na osnovu eSTaP i-ii (Svetska banka 2002-2005), studije KfW (2000), Bele knjige (2003), podataka eksperata koje je angažovao ear i instituta riiNVeST.

41 Predviđeni razvoj infrastrukture obuhvata:Privatna ulaganja u dodatne termocentrale na •lignit u okviru Lignitskog kompleksa Obrenovac, kao i povezana ulaganja u dodatne kapacitete za proizvodnju lignite, uključujući nove otvorene kopove,Nove interkonekcije sa susednim sistemima za •prirodni gas i električnu energiju,Proširenje maloprodajne gasovodne mreže,•izgradnja podzemnog skladišta gasa u Banatskom •Dvoru.

42 Na Kosovu još postoji stari podzemni gasni sistem koji se proteže sve do Skoplja (sistem se zasniva na proiz-vodnji sintetičkog gasa dobijenog gasifikacijom uglja u nekadašnjem preduzeću elektroprivreda Kosova). je-dan deo ovog gasnog sistema je bio ozbiljno oštećen, međutim njegovo ukupno stanje nije još procenjeno. Na osnovu stručne procene u okviru eSTaP i (Svetska banka), troškovi popravke postojećih cevovoda nisu prihvatljivi, tako da se preporučuje izgradnja novog cevovoda sa novim radnim parametrima. Vlada je nadležna da koristi gasovod elez Han - Mitrovica i ta činjenica bi trebalo da bude uzeta u obzir prilikom izgradnje gasovodne mreže. Da bi se dostiglo glavno tržište na Kosovu - Priština, neophodno je da se izgradi novi magistralni gasovod u dužini od 100km, mada se mora istaći da još nije urađena kompletna studija izvodljivosti u pogledu ovog pitanja i da se nekoliko stručnjaka ne slaže u pogledu pouzdan-osti postojećeg cevovoda.

43 Strategija predviđa tranzicioni model tržišta električne energije zasnovan na izradi i primeni ispravno definisanih tarifa koje će da otvore put stvarnog i trajnog tržišta električne energije kome će svi zainteresovani imati puni pristup. Struktura i metodologija utvrđivanja tarifa koje obuhvataju sve troškove imaće veliki uticaj na efikasno funkcionisanje tržišta. Specifičnosti u projektovanju tari-fa moraće da odredi erO, na osnovu informacija i prepo-ruka učesnika na tržištu. Dobro komponovana struktura tarifa je apsolutno neophodna za uspešan rad početne faze MTTee i dalju tranziciju u pravu energetskog tržišta (Tee).

44 U okviru programa CarDS, podrška je bila usmerena na tehnički pomoć srpskoj regulatornoj agenciji i Op-eratoru energetskog tržišta i sprovođenju regulatornih reformi generalno, kao i na poboljšanje sistema za trans-port električne energije i daljinsko grejanje. Uključujući podršku za rekonstrukciju kapaciteta za proizvodnju i transport električne energije, od 1,2 milijarde evra u ok-viru programa eU CarDS 2000 – 2006 za pomoć Srbiji, u energetski sektor je uloženo 225 miliona evra.

45 Pomoć eU dodeljena Kosovu za dostizanje SaP stan-darda je do juna 2006. godine iznosila više od 1 milijarde evra. U okviru energetskog sektora, pomoć eU je mul-tisektorska. Ovo se može ilustrovati kratkom analizom projekata koji su urađeni tokom ove godine. U maju, agencija je počela projekt poboljšanja mreže za trans-port električne energije na Kosovu i predala mobilnu op-remu KOSTT-u. Bezbednost i pouzdanost KOSTT-a je od suštinskog značaja za funkcionisanje internog i region-alnog tržišta električne energije. istovremeno, agencija pomaže MeM u realizaciji politike i strategije razvoja sek-tora energetike i zadovoljenja zahteva u skladu sa Spora-zumom o regionalnoj energetskoj zajednici. Ova pomoć takođe obuhvata pripremu programa energetske efikas-nosti, izrade socijalnog plana za potrebe procesa privati-zacije sektora energetike, postizanje bolje saglasnosti sa zakonima evropske unije o zaštiti životne sredine i pod-sticanje ulaganja u sektor energetike. agencija, takođe, putem studija koje su u toku, nastavlja da pruža podršku razvoju novih kapaciteta za proizvodnju električne en-ergije i odnosnih transportnih kapaciteta. Ove studije obuhvataju analizu tržišta, procenu uticaja transportnog sistema, određivanje kapaciteta novih električnih centra-la, tehničke analize, i izbor lokacije, uključujući ekonom-ske i finansijske analize sa planom radova na izgradnji nove električne centrale. Takođe, agencija radi na studiji ocene izvora vode i snabdevanja nove električne centrale (Kosovo C) vodom.

46 Ministarski savet energetske zajednice eZ preuzeo je na sebe da sastavi listu prioritetnih energetskih infrastruk-turnih projekata koristeći kriterijume utvrđene Trans-ev-ropskim mrežama eU za energetski program sa ciljem da se pomogne razvoj regionalne energetske mreže.

47 Glavne potencijalne pogodnosti privatizacije KeK od-nose se na smanjenje državne kontrole u energetskom sektoru i efikasnost investicija i rada postrojenja, koji prate privatnu svojinu, kao i na sredstva dobijena proda-jom KeK privatnim vlasnicima

48 Prvo strukovno udruženje inženjera u Srbiji osnovano

52

je sredinom 19. veka. Takve organizacije su bile aktivne i skoro neprekidno su se razvijale tokom političkih pre-viranja i ratova. Posle Drugog svetskog rata organizacije ne samo da su obnovile svoje aktivnosti u različitim političkim okolnostima, već su takođe poslate značajni akteri u utvrđivanju i sprovođenju politike, stručnom obrazovanju, tehničkoj standardizaciji i širenju najbolje prakse. relativna otvorenost jugoslavije prema savre-menim energetskim i transportnim tehnologijama i nji-hovoj primeni u praksi, u mnogim je slučajevima bila inicirana preko tih organizacija.

49 Tokom poslednje dve godine, KFOS je radio na pro-jektu “razvoj administrativnih kapaciteta”, koji treba da pomogne u rešavanju problema kako zadržati visoko kvalifikovano administrativno osoblje u vladi. Odlučujući faktor u tom pogledu jeste pitanje plata u vladi, koja u sadašnjoj situaciji ne može da ponudi konkurentne plate, koje bi odgovarale stručnim i obrazovnim kvalifikacijama njenih zaposlenih. Sam po sebi, takav sistem niskih plata obeshrabruje mlade stručnjake koji su stekli obrazovanje na Zapadu, da se prijavljuju za vodeća mesta u adminis-traciji. istovremeno, broj obaveza prema međunarodnoj zajednici raste, što se posebno odnosi na zahteve u po-gledu procesa evropske integracije i potrebe za novim ljudskim resursima koji će omogućiti da administracija izvrši svoje obaveze stručno i na vreme. Ovaj program je odigrao ključnu ulogu u podsticanju stručnjaka sa potrebnim obrazovanjem da se zapošljavaju u Kosovskoj agenciji za evropsku integraciju, različitim resorima mini-starstava odgovornim za eU integraciju, kao i drugim službama.

50 Procenjeno je da su 2003. godine troškovi usled nega-tivnih uticaja na životnu sredinu u Srbiji iznosili između 5,11% i 14,85% BDP. To obuhvata ekonomske troškove emisija CO2 (45,6 milion tona godišnje), emisija i neto unosa SO2 (525.000 tona), emisija i neto unosa NOx (161.000 tona), emisija NH3 (90.000 tona), VOC (97.000 tona), emisija sitnih čestica (60.000 tona) i kontaminacije olovom (Pb) (351 tona). Većina emisija CO2, SO2, NOx, čestica i olova odnosi se na energetski sektor, pri čemu ekonomski trošak emisija SO2 stvara više od polovine ekonomske štete.

Procena ekonomske cene degradacije životne sredine u Srbiji, koja je pripremljena za evropsku agenciju za rekon-strukciju i objavljena u septembru 2004. godine, prema studiji “Privreda i stanje životne sredine u Srbiji”, autora Prof. dr radmila Pešića, koja je bila polazni dokument za izradu Strategije održivog razvoja Srbije, Vlada republike Srbije, Projekt održivog razvoja.

51 Kosovo B je druga najveća termo centrala. Prosečna emisija čestica u Kosovo B iznosi 260 mg/Nm3, što je daleko niže, ali je još uvek 3 puta više od dozvoljenih vrednosti. Usled činjenice da jedinice a1, a3, a4 i a5 termocentrale Kosovo a treba da prestanu sa radom do 2010. godine, samo su jedinice B1 i B2 predviđene za rekonstrukciju. 52 Ovo obuhvata vodu iz otvorenih kopova, loše uslove u rezervoarima i bazenima za fenol, spiranje fenola oborinama i koncentrisane fenole iz emisija. 53 intenzivnost ugljenika po glavi stanovnika je viša od svetskog proseka, a ispod proseka u OeCD-u, dok je in-tenzivnost ugljenika u odnosu na BDP (od 5,05 kg CO2/ USD 2000) nekoliko puta viša od kako svetkih vrednosti (0,76 kg CO2/ USD 2000) tako i vrednosti u OeCD-u (0,47 kg CO2/ USD 2000), što opet ukazuje na nisku efikasnost korišćenja energije u zemlji . 54 Da bi se zaštitili energetski resursi (prema Zakonu o prostornom planiranju br.2003/14, član 3), Ministarstvo za energetiku i rudarstvo će predložiti Skupštini Kosova da energetske resurse proglasi zonama od posebnog in-teresa, koje će kao takve biti zaštićene od nekontrolisanih aktivnosti koje nisu u skladu sa prostornim planom. 55 Broj vozila registrovanih u 2005. godini iznosio je oko 1,9 miliona (oko 1,5 milion u 2000. godini). Starost vozila izaziva zabrinutost kako u pogledu bezbednosti u saobraćaju, tako i u pogledu ekoloških rizika. U 2004. i 2005. godinni, 40,1% odnosno 36,2 % vozila bilo je starije od 15 godina, isključujući putnička vozila, dok je samo 6,8 % i 11,5 % vozila bilo staro manje od tri godine. Poda-ci o voznom parku po kategirijama sertifikata pokazuju da 84,5 % vozila (isključujući putnička vozila) nije imalo certifikat 2004. godine, a 77,5 % 2005. godine, agencija za zaštitu životne sredine republike Srbije, 2007. 56 Sporazum takođe predviđa ratifikaciju i primenu Spo-razuma o energetskoj povelji i inicijative za transparent-nost ekstraktivnih industrija (eiTi), dokumenata koji su detaljnije razmatrani u prvom izveštaju o energetskim politikama.

57 Direktiva evropske zajednice 2003/54/eC doneta 1. od strane evropskog parlamenta i Saveta 26. juna 2003. godine o zajedničkim pravilima za interno tržište električne energije; Direktiva evropske zajednice 2003/55/eC doneta 2. od strane evropskog parlamenta i Saveta 26. juna

53

2003. godine o zajedničkim pravilima za interno tržište prirodnog gasa;Propis evropske zajednice 1228/2003/eC donet 3. od strane evropskog parlamenta i Saveta 26. juna 2003. godine o uslovima za pristup mreži za preko-graničnu razmenu električne energije.

58 96/61/eC evropskog saveta od 24. septembra 1996. godine. 59 Posebno, delovi acquis communautaire o zaštiti životne sredine koji treba da se primenjuju u okviru zakono-davstva jesu:

Direktiva Saveta evropske zajednice 1985/337/1. eeC od 27. juna 1985. godine o oceni uticaja nekih javnih i privatnih projekata na životnu sredinu, do-punjena Direktivom Saveta 97/11/eC od 3. marta 1997. godine i Direktivnom 2003/35/eC evropsk-og Parlamenta i Saveta od 26. maja 2003. godine od 1. jula 2006. godine,;Direktiva Saveta evropske zajednice 1999/32/eC 2. od 26. aprila 1999. godine o smanjenju sadržaja sumpora u nekim tečnim gorivima počev od 31. decembra 2011. godine;Direktiva evropske zajednice 2001/80/eC doneta 3. od strane evropskog parlamenta i Saveta 23. okto-bra 2001. godine o ograničenju emisija određenih zagađujućih materija u vazduh iz velikih postro-jenja za sagorevanje, počev od 31. decembra 2017. godine; Član 4(2) Direktiva evropske zajednice 79/409/4. eeC donete od strane Saveta evropske zajednice 2. aprila 1979 o očuvanju divljih ptica, počev od 1. jula 2006. godine.

60 Odluka Saveta 2004/520/eC od 14. juna 2004, i Odluka Saveta 2006/56/eC od 30. januara 2006. godine). 61 To uključuje:

Nastavak sprovođenja regulative o proceni uticaja •na životnu sredinu; ratifikaciju i početak primene Kjoto protokola; obezbeđenje odgovarajućeg finansijskog okvira za realizaciju srednjeročnih i dugoročnih politika za zaštitu životne sredine.Usvajanje i početak primene strategija o •sprečavanju zagađenja vazduha, upravljanju ot-padom i zaštiti prirode; nastavak sprovođenja nacionalne strategije za zaštitu životne sredine, i strategije za zaštitu voda; dalje jačanje adminis-trativnih kapaciteta institucija i organa za zaštitu životne sredine; početak realizacije višegodišnjeg

plana za finansijska ulaganja; završetak izgradnje pogona za tretiranje i bezbedno odlaganje opas-nog otpada.Podsticanje razvoja organizacija civilnog društva •putem finansijske i druge podrške, naročito usva-janjem zakona o udruženjima građana i o statusu stranih NVO.Usvajanje i realizaciju dugoročne strategije o •održivoj energetskoj politici sa stanovišta zaštite životne sredine.

62 Kosovo, zbog nedefinisanog političkog statusa, nije potpisnik bilo kog protokola, ili memoranduma na nivou UN, koji se odnosi na smanjenje gasova koji doprinose stvaranju efekta staklene bašte, ali kao potpisnik spora-zuma eZ, treba da “nastoji” da ustanovi ciljeve i okvire za značajno dugoročno smanjenje emisije gasova koji do-prinose stvaranju efekta staklene bašte pridržavajući se ciljeva sadržanih u Kjoto konvenciji. 63 Za Srbiju to, između ostalog, znači izvršavanje ra-nije preuzetih obaveza. Srbija je potpisnik Konven-cije o prekograničnom zagađenju vazduha na velikoj udaljenosti - CLrTaP (1979) i odgovarajućeg Protokola o dugoročnom finansiranju programa saradnje za praćenje i procenu prenosa materija na velikoj udaljenosti koje zagađuju vazduh u evropi (1984). Međutim, Srbija nije ratifikovala sledećih sedam protokola koji prate CLrTaP, uključujući: (1) Protokol o smanjenju emisija sumpora ili njihovog prekograničnog prenošenja za najmanje 30 % (1985), (2) Protokol o kontroli emisija azotnih oksida ili njihovog prekograničnog prenošenja (1988), (3) Protokol o kontroli emisija isparljivih organiskih jedinjenja ili nji-hovog prekograničnog prenošenja (1988), (4) Protokol o daljem smanjenju emisija sumpora (1994), (5) Protokol o trajnim organiskim zagađivačima (POPs) (1998), (6) Pro-tokol o teškim metalima (1998), (7) Protokol o smanjenju acidifikacije, eutrofikacije i prizemnog ozona (1999). 64 Ovo uključuje sledeće direktive evropskog zakono-davstva:

Direktiva 85/337/eeC o oceni uticaja nekih javnih 1. i privatnih projekata na životnu sredinu i kasnije donetu dopunu od 31. decembra 2004. o stupan-ju na snagu Sporazuma.Direktiva 1999/32/eC o smanjenju sadržaja sum-2. pora u nekim tečnim gorivima do 31. decembra 2011.Direktiva 2001/80/eC o velikim postrojenjima za 3. sagorevanje do 31. decembra 2017.

54

Član 4(2) Direktive 79/409/eeC o očuvanju divljih 4. ptica po stupanju na snagu Sporazuma.

Pored toga izrađeni su razvojni programi za elektroener-giju i gas. Oba programa se realizuju u skladu sa planira-nim rokovima i usvojenom strategijom.

izrada Programa energetske efikasnosti i korišćenja ob-novljive energije za 2007-2009 stigla do faze realizacije i odvija se po planu, dok je akcioni plan za sprovođenje evropskog zakona o obnovljivim energijama u završnoj fazi izrade i pred realizacijom. 65 Nakon usvajanja Zakona o aktivnostima subjekata za usluge tretiranja vode, otpadnih voda i otpada, ragula-torna kancelarija za vode i otpadne vode donela je 2005. godine dopunske zakonodavne akte za sprovođenje tog zakona.

66 Plan obuhvata 16 sektora zaštite životne sredine koji se posebno razmatraju. analiza konačne verzije plana pokazuje da treba da budu ispunjena 23 cilja, sprove-deno 48 mera i preduzete 163 aktivnosti u toku perioda od 5 godina. Svaka aktivnost definisana je prema nivou realizacije, uključujući ključne igrače, potencijalne iz-vore finansiranja, interkonekcije date aktivnosti sa ak-tivnostima u drugim sektorima, i najzad, jasne smernice o nivou realizacije plana koji treba uzeti u obzir prilikom procene tokom 5 godina. Najveći broj aktivnosti koje se planiraju za period od narednih 5 godina odnosi se na sektore biodiverziteta i šumarstva (14 po sektoru), zatim sektore energetike, rudarstva i industrije (13), upravljanja otpadom (11), kao i zaštite vazduha, javno zdravstvo i poljoprivredu 67 Prema informacijama zvaničnika MeM

Kosovo već sprovodi Direktivu 85/337/eeC od 27. •juna 1985. godine o stupanju na snagu Spora-zuma o energetskoj zajednici – Ministarstvo za zaštitu životne sredine i prostorno planiranje (MeSP) nadzire njeno sprovođenjeSvaka od strana potpisnica dužna je da Direktivu o •sumporu 1999/32/eC primenjuje od 31. decembra 2011. akcioni plan s tim u vezi već je u pripremi. Svaka od strana potpisnica dužna je da Direktivu •LCP 2001/80/eC primenjuje od 31. decembra 2017. akcioni plan s tim u vezi već je u pripremi. Kosovo sprovodi član 4(2) Direktive 79/409/eeC •donete od strane Saveta 2. aprila 1979. godine o očuvanju divljih ptica po stupanju na snagu Spora-zuma o energetskoj zajednici – MeSP nadzire nje-no sprovođenje.

68 Više podataka o energetici i stanovništvu Srbije nalazi se u publikaciji UNDP “Zarobljeni u prošlosti – energija, životna sredina i siromaštvo u Srbiji i Crnoj Gori” (UNDP, 2004) koja može da se učita sa internet adrese http://www.UNDP.org/energy/stuckpast.htm

69 U Srbiji postoji oko dva miliona domaćinstava koja ko-riste drvo kao glavi izvor toplotne energije za grejanje i kuvanje.

55

Izdavači:evropski pokret u Srbiji Kosovski institut za politička istraživanja i razvoj Freedom House

Autori:aleksandar Kovačević u saradnji sa jelicom MinićGenc Krasniqi Burim ejupi

Urednik: Kristie Doric evenson

Prevod na srpski jezik:Tatjana ačanski

Lektura:jelica Minić

Korektura:Marija Todorović

Dizajn i priprema za štampu: agencija Zakovski Design

Štampa: Panplast

Tiraž: 250

iSBN 978-963-87913-0-6

Finansijska podrška:

Stavovi izraženi ovde predstavljaju mišljenje autora i ne moraju istovremeno da predstavljaju mišljenje donatora.