ekonomski recnik - miomir jaksic

PC REÈNIKOvaj re~nik sadì 1100 osnovnih pojmova koji se naj~e{}e sre}u u

ud`benicima i ekonomskoj literaturi. Pojmovi su obra|eni leksikonski - kaokratke definicije i abecedirani su, a mogu se pretraìvati i po nazivu odrednicau programu ACROBAT READER.

Autori:

prof. dr Miomir JAK[I]mr Nikola FABRISmr Alesandra PRA[ÊVI]

EKONOMSKI FAKULTET U BEOGRADU.

Ad valorem porez - porez koji je proporcionalan vrednosti izdataka.

Ad valorem tarifa - porez na uvoz obra~unat kao procenat vrednosti uvoza.

Adaptivna o~ekivanja - pokazuju da pojedinci formiraju svoja budu}ao~ekivanja polaze}i od prose~nih vrednosti posmatrane pojave u pro{losti.

Agregatna kriva ponude - koli~ina proizvoda koju su firme spremne daproizvode po razli~itim cenama.

Agregatna kriva tra`nje - razli~ite kombinacije nivoa cena i koli~ina za kojesu trì{te roba i trì{te novca u ravnoteì.

Agregatna ponuda - ukupna vrednost svih dobara i usluga proizvedenih uprivredi za raspoloìvom ponudom kapitala, rada i tehnologije (tako|e poznati kao potencijalni GDP).

Agregatna tra`nja - suma tra`nji za teku}im proizvodom od strane svakogsektora privrede koji kupuje: doma}instava, privrede, vlade i kupovina uinostranstvu.

Agregatna vrednost - ukupna vrednost neke promenljive za ekonomiju kaocelinu; npr. dru{tveni proizvod je agregatna vrednost za posmatranu privredu.

1

Agregatni ~asovi - ukupni broj ~asova rada svih radnika u privredi u datomvremenskom periodu.

Agregatni ciljevi - varijable koje dru{tvo postavlja za svoje ciljeve; npr.inflacija, nezaposlenost i dr.

Agregatni prihod - ukupni prihod koga su ostvarili svi faktori proizvodnje uprivredi u datom vremenskom periodu.

Akordni sistem - sistem u kome su radnici pla}eni odre|enom sumom zajedinicu koju proizvedu.

Aktivisti~ka makroekonomija - makroekonomsku politiku smatra zarezultat ideolo{ki motivisanih odluka lidera razli~itih politi~kih partija.

Partije reprezentuju dolednost razli~itih preferencija koje se ti~umakroekonomskih varijabli.

Aktivizam - upotreba instrumenata monetarne i fiskalne politike da biuticali na promenu privatne potro{nje.

Ovaj pristup ekonomskoj politici je podvrgnut kritici monetarista.

Akumulacija kapitala - rast zaliha postrojenja i opreme.

Alternativni tro{kovi - tro{kovi za firmu kori{}enja sopstvenih inputa uodnosu na zaradu koju bi ti inputi mogli ostvariti u najpovoljnijem slu~aju.

Analiza varijanse - test koji proverava obja{njen varijabilitet regresioneanalize kori{}enjem F statistike.

Analiza vremenskih serija - tehnika predvi|anja budu}ih vrednostivremenskih serija razmatranjem samo pro{lih podataka o vremenskimserijama.

Anticikli~na politika - politika kreirana radi otklanjanja fluktuacija uposlovnom ciklusu.

Antidampin{ke obaveze - tarife koje se primenjuju na odre|enu zemlju kaokazna za dampin{ka dobra.

Miomir Jak{i} - PC ESEJ

2

Antitrustovska politika - uobi~ajen termin za politiku konkurencije u SAD,ona zaokruàva vladine politike koje su kreirane da promovi{u konkurencijume|u preduze}ima.

Apresijacija - smanjenje vrednosti strane valute izraène u doma}oj valuti.Relativni porast vrednosti jedne valute u odnosu na druge valute; npr.:apresijacija dolara u odnosu na Nema~ku marku tokom 1980-1985, zna~ila jeda se za 1 dolar moè kupiti vi{e nema~kih maraka nego pre.

Apsolutna prednost - situacija u kojoj je pojedinac ili zemlja efikasnija uproizvodnji dobra u pore|enju sa drugim pojedincem ili zemljom.

Apstinencija - odlaganje (uzdràvanje od) sada{nje potro{nje radiakumulacije kapitala koja }e u budu}nosti omogu}iti ve}u potro{nju ili daljuakumulaciju kapitala. Klasi~arska teorija kapitala po kojoj je kapital produktuzdràvanja kapitalista od potro{nje.

Asimetri~na informacija - razli~it nivo informacija dostupnih razli~itimljudima u ekonomskm odnosu ili razmeni. Situacija u kojoj jedan u~esniktransakcije ima vi{e informacija od drugoga o kvalitetu proizvoda, ili uslugekoja je predmet kupoprodaje.

Aukcija - mesto na kome profesionalni kupci po posebnim pravilimakupuju i prodaju robe, ili hartije od vrednosti.

Autokorelacija - problem koji se javlja u regresionoj analizi sa vremenskimserijama, kada slu~ajna gre{ka ima isti znak, ili menja znak ~esto; to rezultira upreuveli~anim vrednostima t testa i nepouzdanom R2 i F testu.

Automatska stabilizacija - karakteristika ekonomije u kojoj poreski prihodizavise od nivoa dohotka; ekonomija se stabilizuje smanjenjem poreza kadaopada dohodak.

Automatski stabilizator - automatske promene poreza i tro{enja koja sejavljaju tokom poslovnog ciklusa kojima se teì da se fluktuacije realnogGDP-a stabilizuju; npr.

promene poreza i vladinih jednostranih pla}anja koje se javljaju kada senivo dohotka menja. Oni pomaù stabilizaciji privrede.

Autonomna veli~ina - nezavisna od nivoa dohotka, npr. autonomnapotro{nja.

3


Autonomni izdaci - izdaci koji su odre|eni faktorima razli~itim od teku}egdohotka.

Autsajder - osoba koja ne radi u odre|enoj firmi; to oteàva dobijanje poslau toj firmi, mada bi on prihvatio i niù nadnicu.

Averch-Johnson (A-J) efekat - preveliko ili nedovoljno investiranje upreduze}a, ili opremu kada je javna (op{ta) korisnost odre|ena previsoko iliprenisko.

Bandwagon efekat - situacija kada pojedinci kupuju neko dobro zato {to gakupuju drugi pojedinci.

Bankarske rezerve - ukupne bankarske rezerve minus pozajmice banaka odcentralne banke.

Barijere ulasku - sve ono {to onemogu}ava ulazak preduze}a na trì{te.

Barometarska firma - oligopolisti~ka firma koja kao barometar svojimpona{anjem predskazuje promene cena i tro{kova u nekoj industrijskoj grani.

Barometarsko predvi|anje - metod predvi|anja poslovnih ciklusa pomo}uvode}ih ekonomskih indikatora.

Barter - trgovina robama i uslugama bez kori{}enja novca.

Benchmarking - utvr|ivanje kako druga firma radi neke stvari bolje(jeftinije) i njihovo kopiranje u cilju pobolj{anja poslovnog rezultata.

Beta koeficijent - racio varijabiliteta prinosa redovnih akcija u odnosu navarijabilitet prose~nog prinosa na sve akcije.

Bilans teku}ih transakcija - razlika vrednosti izvoza i vrednosti uvoza kojojsa dodaje neto faktor dohotka iz inostranstva i neto transferi iz inostranstva.

Bilateralni monopol - situacija u kojoj postoje jedan kupac i jedan prodavacna trì{tu.

Bilateralni trgovinski bilans - vrednost uvoza manje vrednost izvoza izme|udve zemlje.


4

Bretonvudski sistem - me|unarodni monetarni sistem formiran nakonDrugog svetskog rata; bazira se na fiksnim kamatnim stopama, mada suponekad dozvoljena uskla|ivanja kamata.

Bruto doma}i proizvod (engl. GDP) - mera svih teku}ih proizvedenihfinalnih dobara i usluga u privredi tokom odre|enog perioda vremena.

Bruto investicije - ukupna suma investicija, uklju~uju}i i one koje slu` zazamenu otpisanog kapitala.

Bruto nacionalni proizvod (GNP) - mera agregatnog nacionalnogproizvoda. Postoje dve razlike izme|u dve mere, koje se obe ti~u stranihtransakcija. GNP uklju~uje strane zarade doma}ih korporacija i dràvljanakoji rade u inostranstvu; GDP ne uklju~uje ove stavke. Obrnuto, GDPuklju~uje zarade koje poti~u iz teku}e proizvodnje u zemlji koji pripadastranim dràvljanima i stranim firmama, dok GNP isklju~uje ove stavke.

Brzina opticaja novca - koliko puta se novac obrne u ekonomiji: jednaka jenominalnom dru{tvenom proizvodu podeljenom sa nov~anom masom. Brzinaopticaja novca je racio nominalnog dohotka (PQ) i nov~ane mase (M);predstavlja prose~an broj puta koji se nov~ani stok koristi za pla}anje u tokugodine. Inverzno od brzine opticaja novca (M/PQ) je relativni odnos nov~anemase prema nominalnom dohotku.

Budètska linija - maksimalne kombinacije dva dobra koje potro{a~ moèkupiti, uzimaju}i u obzir budètsko ograni~enje i trì{ne cene dva dobra.Budètska linija je kriva pozitivnog nagiba, me|uzavisnost budètskog suficitana y osi i racia proizvodnje na x osi. Pozitivan nagib se javlja zato {to vi{i racioproizvodnje pove}ava poreske prihode i stoga budètski suficit.

Budètski ciklus - vreme u kome se federalni budèt predlaè, modifikuje,propisuje i primenjuje.

Budètski deficit - suma za koju su dràvni izdaci iznad poreskih prihoda.Budètski deficit je vi{ak dràvne potro{nje nad dràvnim rashodima.

Budètski limit - maksimalna potro{nja dràve za odre|enu budètskustavku, npr. za odbranu, koja je dozvoljena zakonom.

Budètski suficit - suma za koju poreski prihodi nadma{uju tro{enja.

5


Budètsko ograni~enje - dohodna ograni~enost li~nih izdataka na dobra iusluge.

Budu}a o~ekivanja - metod formiranja o~ekivanja ~iji je cilj da predvidibudu}e pona{anje neke ekonomske varijable koriste}i ekonomski model kojiobja{njava vezu izme|u te i nekih drugih varijabli.

Budu}e trì{te - trì{te koje se posluje robama koje }e biti isporu~ene ubudu}nosti.

Budu}i ugovor - (engl. Futures) ugovor o kupovini odre|ene valuteodre|enog datuma.

Bum - brzi rast realnog GDPa, obi~no pred na kraj ekonomske ekspanzije.

CAD tehnika - omogu}ava istraìva~ima i inènjerima da dizajniraju noveili promenjene proizvode ili komponente na kompjuterskom ekranu.

CAM tehnika - omogu}ava istraìva~ima i inènjerima da daju instrukcije umreì integralne ma{ine ili da proizvode prototipove novih ili izmenjenihproizvoda.

Carina - porez na uvoz.

Carinska unija - podru~je slaobodne trgovine po op{toj spolja{njoj tarifi.

Cena marginalnog ko{tanja - metod koji kojim se odre|uje da preduze}eodredi cenu koja je jednaka marginalnom tro{ku.

Cena - odnosi se na odre|eno dobro i defini{e se kao koli~ina novca ilinekog drugog dobra koju pojedinac mora da plati da bi obezbedio dobro.

Cena u senci - marginalno vrednovanje inputa ili autputa za firmu.

Cenovna diskriminacija prvog stepena - prodaja svake jedinice proizvodaodvojeno i odre|ivanje maksimalne mogu}e cene za svaku pojedina~nuprodaju.

Cenovna elasti~nost ponude - procentualna promena ponu|ene koli~inepodeljena procentualnom promenom cene.


6

Cenovna elasti~nost tra`nje - procentualna promena koli~ine traène robepodeljena procentualnom proemnom njene cene, dok su sve druge varijablefunkcije tra`nje konstantne.

Cenovna elasti~nost tra`nje u ta~ci - u odre|enoj ta~ci na krivoj tra`nje,meri se: (delta Q/delta P) (P/Q).

Cenovni {ok - promena cene klju~ne robe, kao {to je ulje, obino izazvaneoskudicom, koja izaziva pomeranje krive uravnoteènja cene; tako|e seponekad zove i {ok ponude.

Centralizovani kartel - formalni dogovor oligopolista o odre|ivanjumonopolskih cena, alokaciji proizvodnje i podeli profita.

Centralna banka - dràvna institucja koja kontroli{e monetarnu politikuve}ine zemalja.

Ceteris paribus - analiza pretpostavlja da su sve druge stvari jednake;odnosi se na drànje svih drugih promenljiva konstantim dok se jednapromenljiva menja.

Cikli~na nezaposlenost - deo nezaposlenih ~iji se broj menja tokomposlovnog ciklusa. Nezaposlenost koja je prisutna na vrhu ekspanzije naziva seprirodna stopa nezaposlenosti. Cikli~na nezaposlenost je uzrokovanarecesijom, kada je stopa nezaposlenosti iznad prirodne stope nezposlenosti.Rezultat je fluktuacija u nivou ekonomske aktivnosti i iz njih proisteklihfluktuacija u tra`nji industrije za radnicima.

Cikli~ne fluktuacije - velike ekspanzije i kontrakcije ve}ine ekonomskihvremenskih serija koje se ponavljaju nakon odre|enog broja godina.

Cikli~ni deficit - iznos deficita koji prevazilazi strukturni deficit, koji jedefinisan kao deficit koji bi postojao da se privreda nalazi na nivou prirodnestope dru{tvenog proizvoda. Cikli~ni deficit je razlika izme|u stvarnog istrukturnog deficita. To je udeo u budètskom deficitu koji je rezultat niskognivoa ekonomske aktivnosti jedne privrede.

Ciljna funkcija - funkcija koja se optimizira u linearnom programiranju.

7


Ciljna inflacija - stopa inflacije koju centralna banka planira za odre|eniperiod.

Ciljna zona deviznog kursa - podru~je u kome kreatori politike poku{avajuda odrè vrednost svoje valute. Ciljne zone su zajedni~ki odre|ene od stranerazvijenih zemalja.

Cobb-Douglasova proizvodna funkcija - proizvodna funkcija koja ima oblikQ = AKaLb, pri ~emu su Q, K i L fizi~ke jedinice proizvodnje, rada i kapitala;A, a, b parametri koji se empirijski procenjuju.

Cost-benefit analiza - ocenjivanje projekta koje se bazira na tro{kovima ikoristima izvednim iz njih.

Crowding out - pad privatnih investicija usled rasta dràvnih izdataka.

îst oligopol - oligopol u kome su proizvodi firmi u privrednoj granihomogeni.

Damping - me|unarodna cenovna diskriminacija pri kojoj se proizvodprodaje po niòj ceni u inostranstvu u odnosu na cenu u zemlji. Nastaje kadastrana preduze}a prodaju robe po cenama ispod prose~nog tro{ka ili ispodcene na doma}em trì{tu.

Deficit prirodne stope nezaposlenosti - razlika izme|u poreskih prihoda irashoda dràve koja bi postojala kada bi ekonomija bila na prirodnoj stopinezaposlenosti.

Deficiti blizanci - izraz koji se odnosi na situaciju u kojoj se zajednopojavljuju budètski i spoljnotrgovinski deficit.

Definiciona jedna~ina - jedna~ina u modelu sa vi{e jedna~ina koja jeidentitet i istinita po definiciji.

Definisanje trì{ta - demarkacija geografskih regiona i kategorija dobara iusluga kojima preduze}a konkuri{u.

Deflacija - sniènje op{teg nivoa cena, ili negativna stopa inflacije.

Deflator li~ne potro{nje - deflator koji se koristi one delove dru{tvenogproizvoda koji otpadaju na li~nu potro{nju.


8

Delfi metod - metod predvi|anja baziran na ispitivanju menad`mentafirme i spoljnih eksperata (odvojeno) i suo~avanje njihovih stavova u nadi da}e posti}i kosenzus u predvi|anju.

Depozitne institucije - finansijski posrednici ~ija je glavna pasiva u oblikudepozita. Ove depozitne institucije uklju~uju poslovne banke, {tedionice ikreditne asocijacije, zajedni~ke {tedne banke i kreditna udruènja.

Depresijacija - pove}anje vrednosti strane valute izraèno u doma}oj valuti.Deo kapitala koji se svake godine potro{i: smanjenje vrednosti aktive tokomvremena; za kapital, to je iznos za koji se kapital fizi~ki istro{i u datomvremenskom periodu.

Deregulaciona kretanja - po~ela su krajem 70ih, smanjenjem dràvneregulacije kontrolom cena i ulaskom u mnoge privredne grane.

Devizni kurs - cena jedinice strane valute izraèna u jedinicama nacionalnevalute. Vrednost valute jedne zemlje izraèna u stranoj valuti.

Devizno trì{te - trì{te na kojem se vr{i kupovina i prodaja nacionalnih va-luta.

Dezekonomija obima - opadaju}i prinosi su sitacija u kojoj u dugom rokuraste prose~ni ukupni tro{ak sa rastom proizvoda preduze}a.

Dezinflacija - smanjenje stope inflacije.

Dezintermedijacija - preusmeravanje sredstava iz bankarske {tednje, kadase pove}ava kamatna stopa na dràvne hartije od vrednosti, ili neke drugeobveznice, zbog regulacije koja je spre~avala banke da pove}avaju kamatnustopu da ne bi konkurisale dràvnim obveznicama.

Diferencijalna kamatna stopa - prose~na kamatna stopa u minus prose~nastrana kamatna stopa.

Diferencirani oligopol - oligopol u kojem firme prodaju diferenciraneproizvode.

Diferencirani proizvodi - proizvodi koji su sli~ni, ali nisu identi~ni i kojizadovoljavaju istu osnovnu potrebu.

9


Diferenciranje proizvoda - napor firme da proizvede proizvod koji }e serazlikovati od istog tipa proizvoda konkurenata.

Difuzija - {irenje inovacije kroz ekonomiju.

Difuzioni indeks - indeks koji meri procentualnu promenu 12 vode}ihindikatora.

Dinami~ka komparativna prednost - promene komparativne prednostitokom vremena koje poti~u od investicija u fizi~ki, ljudski kapital Itehnologiju.

Dinami~ni multiplikator - iznos za koji se pove}ava proizvodnja tokomodre|enog vremenskog perioda kao rezultat pove}anja potro{nje za jedandolar.

Diskontna stopa - kamatna stopa koja se koristi za diskontovanje budu}ihpla}anja kada se ra~una sada{nja diskontovana vrednost.

Diskontna stopa za uskla|ivanje rizika - vi{a diskontna stopa koja se koristiza kalkulisanje sada{nje vrednosti neto-cash flowa ili povra}aja odinvesticionog projekta da bi se kompenzovao rizik.

Diskontovanje - proces pretvaranja budu}eg pla}anja u sada{nju vrednost.

Diskreciona distribucija verovatno}e - stepeni dijagram sa stubi}ima kojipokazuje verovatno}u svakog mogu}eg ishoda neke odluke, ili strategije.

Diskreciona fiskalna politika - politika koja menja poreze i dràvnupotro{nju kao poku{aj da se uti~e na nivo proizvodnje i nezaposlenost.Diskreciona fiskalna politika obuhvata promene u politici poreza ili tro{enjakoju zakonom ili administrativnim akcijama zahtevaju dràvni organi .

Diskreciona politika - svaku makroekonomsku situaciju razmatra kaojedinstvenu i nikad ne reaguje na isti na~in na razli~ite, ili iste situacije.

Diskriminacija cena - odre|ivanje razli~itih cena za razli~ite koli~ineproizvoda, u razli~ito vreme, za razli~ite grupe kupaca, ili na razli~itimtrì{tima, kada ove razlike u ceni nisu opravdane razlikama u tro{kovima.


10

Diskriminacija cena tre}eg stepena - formiranje razli~itih cena za istiproizvod na razli~itim trì{tima sve dok je marginalni prihod poslednjejediniceproizvoda prodate na svakom trì{tu jednaka marginalnom tro{kuproizvoda.

Distribucija verovatno}e - lista mogu}ih re{enja odluke ili strategije iverovatno}a sa kojom se svako od njih de{ava.

Dividenda - prinos ostvaren od vlasni{tva nad nekom hartijom odvrednosti.

Dividendni prinos - dividenda odre|ena kao procenat cene akcije.

Dobici od trgovine - pobolj{anja dohotka, proizvodnje ili satisfakcije kojase duguju razmeni dobara i usluga.

Dobitak - rezultat ili konsekvenca svake kombinacije strategija igra~a uteoriji igara.

Dodatna rezerva - iznos rezerve koji banka drì iznad obavezne rezerve.

Dodatna vrednost - vrednost proizvodnje firme minus vrednostintermedijarnih proizvoda. Dodatna vrednost je vrednost rada i kapitala kojise ulaè u odre|enoj fazi procesa proizvodnje. U trgovini uklju~uje plateradnika i kapitalni dohodak (kamata, profit i amortizacija) vlasnikatrgovinskih firmi, ali ne uklju~uje tro{kove prodatih proizvoda.

Dohodak faktora - zarade proizvodnog faktora koje uklju~uju nadnice iprofite.

Dohodna elasti~nost tra`nje - procentualna promena tra`nje za nekimproizvodom podeljena sa procentualnom promenom dohotka potro{a~a, doksu sve ostale varijable nepromenjene.

Dohodna elasti~nost tra`nje u ta~ci - dohodna elasti~nost tra`nje naodre|enom nivou dohotka, meri se: (delta Q/delta I) (I/Q).

Dohodna nejednakost - disparitet u nivoima dohotka izme|u pojedinaca uprivredi.

11


Dohodni efekat - pove}anje tra`nje za nekim proizvodom koje nastaje kaorezultat pove}anja realnog dohotka. Iznos za koji }e se smanjiti traènakoli~ina usled pada realnog dohotka izazvanog rastom cena.

Dominantna strategija - najbolja, ili optimalna strategija za igra~a bezobzira na strategije ostalih igra~a.

Dràvna nabavka - proces u kome vlade kupuju robe i usluge. To sukupovine novih roba i usluga od strane federalne, dràvnih i lokalnih vlada.

Dràvno budètsko organi~enje - povezuje dràvnu potro{nju sa tri izvorafinansiranja potro{nje: poreski prihodi, emisija obveznica i {tampanje novca.

Drugi izvod - Izvod izvoda; utvr|uje se istim pravilima diferenciranja, kojase koriste za utvr|ivanje prvog izvoda.

Drvo odlu~ivanja - grafi~ka tehnika koja se koristi za prikazivanje ianaliziranje mogu}ih menadèrskih odluka i njihovih o~ekivanih rezultata poduticajem specifi~nih okolnosti.

Dualna skala - grafik na kome je vreme na horizontalnoj osi, dok su razli~itiobimi na levim i desnim vertikalnim osama radi pore|enja kretanja dvepromenljive tokom vremena.

Dualna terorema - teorema po kojoj je optimalna vrednost primarne ciljnefunkcije jednaka optimalnoj vrednosti dualne funkcije.

Dualni problem - inverzno re{enje primarnog linearnog modelaprogramiranja.

Dugi rok - minimalni period vremena tokom koga se svi inputi koji generi{ufiksne tro{kove mogu da uskla|uju. To je vremenski period u kome su sviinputi varijabilni.

Dugoro~na ravnoteà - situacija u kojoj je agregatna tra`nja jednakaagregatnoj ponudi i o~ekivanja pojedinaca su realna. Dugoro~na ravnoteà jesituacija u kojoj je ulazak i izlazak iz industrije potpun i ekonomski profiti sunula sa cenom jednakom prose~nom ukupnom tro{ku.


12

Dugoro~ni prose~ni tro{ak (engl. LAC) - minimalni tro{ak po jediniciproizvodnje na bilo kom nivou proizvodnje, kada firma moè da utvrdi bilokoji èljeni obim kapaciteta; LAC=LTC/Q.

Dugoro~ni ugovor o radu - dogovor izme|u firme i radnika koji utvr|ujenominalnu nadnicu za jednu, ili vi{e godina. To je dogovor, eksplicitan iliimplicitan, izme|u poslodavaca i radnika koji odre|uje uslove radnog odnosau dugom vremenskom periodu.

Dugoro~ni ukupni tro{ak (engl. LTC) - minimalni ukupni tro{koviproizvodnje razli~itih nivoa autputa kada firma moè da utvrdi bilo koji èljeniobim kapaciteta.

Duopol - oligopol u kojem postoje samo dve firme.

Durbin-Watsonova statistika - statistika koja se koristi da bi se utvrdilo da lipostoji autokorelacija.

Dvodelna tarifa - praksa odre|ivanja cene u kojoj potro{a~i pla}ajuinicijalni ra~un za pravo da kupe proizvod ili uslugu, kao i deo ra~una za svakujedinicu proizvoda koga kupuju.

Efekat istiskivanja - smanjenje jedne komponente potro{nje kao posledicapove}anja druge komponente potro{nje: kada dràvna potro{nja raste, raste ikamatna stopa, {to vodi smanjenju investicija.

Efekat o~ekivanja - pad u tra`nji tokom deflacije zbog o~ekivanja da }e do}ido daljeg pada cena koji }e voditi odlaganju potro{nje da bi se kupilo ubudu}nosti po niòj ceni.

Efektivna poreska stopa - odnos poreza poreskog obveznika i njegovogukupnog dohotka.

Efikasna nadnica - nadnica vi{a od one koja bi izjedna~ila ponu|enu itraènu koli~inu odre|ena od strane poslodavaca da bi pove}ala efikasnostradnika, na primer, smanjenjem izbegavanja od strane radnika.

Egzogene varijable - varijable ~ija je vrednost odre|ena nezavisno umodelu (moraju se odrediti da bi model uo{te mogao da se re{i) sa vi{ejedna~ina.

13


Ekonometrija - empirijsko procenjivanje i testiranje ekonomskih relacija imodela.

Ekonometrijski model - grupa jedna~ina koja pokazuje neke relacije kojepostoje u ekonomiji ~iji parametri se odre|uju na bazi statisti~kih ispitivanjaposmatranih veli~ina u pro{losti. Sve jedna~ine mogu biti posebno izra~unatepokazuju}i nivo inflacije, nezaposlenosti i drugih veli~ina pri alternativnimekonomskim politikama.

Ekonomija obima - sniènje tro{kova koje nastaje kao rezultat, na primer,zajedni~ke proizvodnje dva ili vi{e proizvoda umesto da oni budu nezavisnoproizvedeni.

Ekonomija obima - rastu}i prinosi je situacija u kojoj se prose~ni ukupnitro{ak smanjuje u dugom roku sa rastom prozvodnje preduze}a. Primer:dvostruko uve}anje ulaganja izaziva vi{e nego dvostruko uve}anje proizvoda.

Ekonomija ponude - {kola ekonomske misli koja pretpostavlja da doporasta realnog dru{tvenog proizvoda dolazi kada se smanje marginalneporeske stope. To rezultira u pove}anju radne inicijative, pove}anju {tednje iradnih napora. Uticaj ekonomije ponude je bio vaàn kada je R. Reganpredloìo kongresu smanjivanje poreskih stopa 1981, koji je rezultirao uguranju deficita iz ravnoteè u veliki deficit.

Ekonomija rastu}ih prinosa - slu~aj kada se obim proizvodnje pove}ava uve}em procentu u odnosu na inpute.

Ekonomska interakcija - obuhvata razmenu dobara i usluga izme|u ljudi.

Ekonomska promenljiva - bilo koja ekonomska mera koja moè da uzimarazli~ite vrednosti.

Ekonomska regulacija - dràvna regulacija kojom se odre|uju cene iliuslovi ulaska preduze}a uprivrednu granu.

Ekonomska renta - cena ne~ega {to ima fiksnu ponudu.

Ekonomska tablica - fiziokratska koncepcija kruènja dobara i usluga uprivredi izme|u tri klase - prva koncepcija op{te makroekonomske ravnoteè,koja ukazuje na me|uzavisnost aktera kroz kupovine i prodaje.


14

Ekonomska teorija regulacije - teorija po kojoj regulacija rezultira izpritiska raznih grupa (lobija) da se podrì neki vid biznisa, za{tite potro{a~i,radnici i okruènje.

Ekonomske fluktuacije - promene realnog GDP-a koje vode devijacijamaekonomije u svom dugoro~nom trendu rasta.

Ekonomski model - obja{njenje kako ekonomija ili deo ekonomijefunkcioni{e.

Ekonomski profit - prihod firme minus ekonomski tro{kovi. Obuhvatajurazliku izme|u ukupnih prihoda i ukupnih tro{kova, gde ukupni tro{koviuklju~uju oportunitetne tro{kove bez obzira da li su implicitni ili eksplicitni.

Ekonomski rast - ispitivanje uzroka i posledica stalnog rasta dru{tvenogproizvoda. Razli~ite stope ekonomskog rasta tokom dugog perioda mogupromeniti redosled nacija u tabeli nivoa ìvotnog standarda.

Ekonomski razvoj - proces razvoja kojim zemlje pove}avaju svoje dohotkeper capita i postaju industrijalizovane; odnosi se i na ekonomsku disciplinukoja prou~ava ovaj proces.

Ekonomski tro{kovi - alternativni ili oportunitetni tro{kovi.

Ekskluzivne teritorije - ~ini region na kome proizvo|a~ ograni~avadistibuciju ili prodaju svojih proizvoda na jednog prodavca na veliko ili malo.

Ekskluzivno poslovanje - uslov u ugovoru kojim proizvo|a~ ne dozvoljavaprodavcu na veliko da prodaje robu konkurentnom proizvo|a~u.

Ekspanzija - period izme|u dolje recesije i narednog vrha, koju ~ini op{tirast proizvoda i zaposlenosti. Period u ekonomskom ciklusu u kome seprivreda kre}e od minimalnog stepena aktivnosti ka maksimalnom.

Ekspanziona putanja - geometrijsko mesto ta~aka tangenti izotro{kovnelinije i izokvante koja pokazuje optimalnu kombinaciju inputa.

Eksperimentalna ekonomija - grana ekonomije koja koristi labaratorijskieksperiment za analizu ekonomskog pona{anja.

15


Eksplicitni tro{kovi - aktuelni tro{kovi firme u slu~aju kupovine iliotkazivanja kupovine nekog inputa.

Eksplicitno tajno sporazumevanje - otvorena kooperacija preduze}a radizajedni~ki korisnih odluka o cenama i proizvodnji.

Eksterna dizekonomija obima - situacija u kojoj rast industrije izaziva padprose~nog ukupnog tro{ka pojedina~nog preduze}a zbog nekih eksternihfaktora; to odgovara opadaju}oj dugoro~noj krivi industrijske ponude.

Eksterna dizekonomija potro{nje - tro{kovi prevaljeni na neke pojedincekoji nastaju kao rezultat potro{nje nekih drugih pojedinaca bez ikakvekompenzacije.

Eksterna dizekonomija proizvodnje - tro{kovi prevaljeni na neku firmu kaorezultat ekspanzije proizvodnje neke druge firme bez ikakve kompenzacije.

Eksterna ekonomija potro{nje - beneficije koje u`ivaju neki pojedinci kaorezultat potro{nje nekih drugih pojedinaca bez davanja kompenzacije.

Eksterna ekonomija proizvodnje - beneficije koje u`ivaju neke firme kaorezultat ekspanzije proizvodnje drugih firmi bez pla}anja kompenzacija.

Eksternalije - negativni ili pozitivni efekti po pojedince ili firme kao rezultatproizvodnje ili konzumiranja nekog proizvoda od strane neke druge firme ilinekog drugog pojedinca. Situacija u kojoj se tro{kovi proizvodnje ili koristipotro{nje dobra prevaljuju na druge koji ne proizvode niti tro{e to dobro.

Elasti~na tra`nja - tra`nja u kojoj je cenovna elasti~nost ve}a od jedan.

Elasti~nost autputa - procentualna promena autputa ili ukupnog proizvodapodeljena procentualnom promenom kori{}enog varijabilnog inputa.

Elasti~nost - meri procentualnu promenu jedne promenljive za jedanprocenat promene druge promenljive; npr., elasti~nost tra`nje novca u odnosuna kamatnu stopu.

Emisioni porez - obra~unava se preduze}ima koja zaga|uju okolinu i bazirase na koli~ini zaga|enja koje emituju.


16

Endogene varijable - varijable ~ija vrednost je odre|ena re{avanjemmodela sa vi{e jedna~ina.

Evropski monetarni sistem - sistem kamatnih stopa po kome su evropskevalute fiksno me|usobno povezane i fleksibilne u odnosu na ameri~ki dolar,japanski jen i druge valute.

Faktori proizvodnje - rad, kapital i drugi inputi u proizvodnju dobara iusluga.

Faktorski inputi - ekonomski elementi koji u~estvju u stvaranju dru{tvenogproizvoda, prvenstveno rad i kapital. Drugi faktori su: istraìvanje i razvoj,obrazovanje i specijalna obuka kadrova. Veza izme|u proizvodnje i faktorskihinputa data je proizvodnom funkcijom.

Faza izlaska - postepano smanjenje dràvne regulacije ili trgovinskihbarijera.

Federalni dug - ukupna suma postoje}ih zajmova koje duguje federalnavlada.

Fenomen J krive - tendencija da zemlja u kratkom roku pove}a uvoz vi{enego izvoz u slu~aju devalvacije, a tek kasnije dolazi do smanjenjaspoljnotrgovinskog deficita.

Fer igra - igra ili opklada u kojoj postoji 50% {ansi da se dobije ili izgubi.

Fiksne poslovne investicije - investicije preduze}a u fizi~ki kapital kao {tosu fabrike i oprema.

Fiksni devizni kurs - sistem u kome je devizni kurs fiksiran za duìvremenski period.

Fiksni inputi - inputi koji ne mogu biti promenjeni odmah ve} tokomodre|enog vremenskog perioda.

Fiksni porez - poreski sistem u kome postoji konstantna poreska stopa zasve nivoe dohotka koji se oporezuje.

Fiksni tro{kovi - tro{kovi proizvodnje koji ne zavise od proizvedenekoli~ine.

17


Filipsova kriva - inverzna zavisnost inflacije i nezaposlenosti, utvr|ena naosnovu podataka krajem XIX-og i po~etka XX v. sa britansku privredu.

Finalni proizvodi - svi proizvodi i usluge proizvedeni i prodati preko trì{tau odre|enom vremenskom periodu, bez onih koji su preprodavani. Isto {to idru{tveni proizvod.

Finalno dobro - novo dobro koje ne podleè daljem procesu pre nego {to seproda potro{a~u.

Finansijska deregulacija - politika s kraja sedamdesetih koja dozvoljavafinansijskim institucijama da svojim klijentima ponude mnoge finansijskeinovacije.

Finansijski kapital - fondovi koji se koriste za kupovinu zakup ili izgradnjufizi~kog kapitala.

Finansijski posrednici - institucije koje primaju nov~ana sredstva od {tedi{ai daju zajmove kona~nim korisnicima. To moè biti firma koja kanali{efondove onih koji {tede ka investitorima uzimaju}i depozite i daju}i zajmove.

Finansijsko posredovanje - davanje zajmova i prikupljanje sredstava od{tedi{a, naj~e{}e preko depozita.

Finansijsko trì{te - organizovano trì{te gde se kupuju i prodaju hartije odvrednosti i sekjuritizacije.

Firma - organizacija koja kombinuje i organizuje resurse u cilju proizvodnjei prodaje proizvoda i/ili usluga.

Fiskalna politika - dràvna politika koja teì da postigne odre|ene ciljevekoriste}i dràvne prihode i rashode. Fiskalna politika obuhvata vladineplanove za tro{enje, poreze i zaduìvanje.

Fiskalna stabilizaciona politika - kori{}enje dràvnog tro{enja i poreskihpolitika radi delovanja na nivo ekonomske aktivnosti.

Fleksibilni akcelerator - teorija po kojoj se na racio kapital/o~ekivanaproizvodnja moè uticati preko tro{kova kapitala.


18

Fleksibilni devizni kurs - sistem u kome se devizni kurs moè svaki danmenjati.

Formula za ra~unanje rasta - stopa rasta realnog GDP-a za radni ~asjednaka je proizvodu udela kapitala u dohotku i stope rasta kapitala po ~asurada uve}ano za stopu rasta tehnologije.

Frikciona nezaposlenost - kratkoro~na nezaposlenost koja poti~e odnormalnih promena na trì{tu. To je nezaposlenost u periodu koji radniciprovedu prelaze}i sa posla na posao ili kada traè posao. Frikcionanezaposlenost pojavljuje se tokom traènja posla pojedinaca koji su dali otkazna prethodnom poslu i dolaze na trì{te rada.

Funkcija nagodbe rizika i povra}aja - kriva koja pokazuje razli~itekombinacije rizika i povra}aja izme|u kojih je menadèr ili investitorindiferentan.

Funkcija produktivnosti - veza izme|u proizvodnje u toku jednog sata iuoènog rada i kapitala. Pokazuje nivo proizvodnje koji moè biti ostvaren sadatom koli~inom faktorskih inputa.

Funkcija trì{ne tra`nje - odnos koji identifikuje determinante ukupne iliagregatne tra`nje za proizvodom.

Funkcija tra`nje za proizvodima firme - relacija koja identifikujedeterminante tra`nje za proizvodima firme. Uklju~uje: cenu proizvoda, brojpotroà~a, dohodak potro{a~a, cenu supstituta i komplementarnih proizvoda,ukuse i druge zna~ajne faktore za firmu.

Funkcionalne oblasti studija poslovne adiministracije - ekonomske disci-pline u koje spadaju ra~unovodstvo, finansije, marketing, upravljanjekadrovima i proizvodnja.

GDP deflator - nominalni GDP podeljen realnim GDP-om; meri nivo cenadobara i usluga uklju~uju}i i realni GDP relativno u odnosu na baznu godinu.

Gifenovo dobro - inferiorno dobro kod kojeg je pozitivni substitucioniefekat manji nego negativni dohodni efekat tako da se smanjuje kupovinaproizvoda kada opada njegova cena.

19


Gini koeficijent - indeks nejednakosti dohotka koji se kre}e izme|u nule(za perfektnu jednakost) i jedinice (za apsolutnu nejednakost); defini{e se kaoodnos povr{ine izme|u Lorencove krive i krve perfektne jednakosti i povr{ineizme|u linija perfektne jednakosti i perfektne nejednakosti.

Glasa~ki paradoks - situacija kada agregatni glasovi ne odraàvajupreferencije gra|ana zato {to su izloèni mno{tvu razli~itih uticaja.

GNP deflator - razlika izme|u realnog i nominalnog dru{tvenog proizvoda.

GNP - trì{na vrednost proizvedenih i u odre|enom vremenskom perioduprodatih proizvoda, izuzev preprodatih.

Grabe`ljivo odre|ivanje cena - aktivnost preduze}a kojom se ceneodre|uju ispod prelomne ta~ke, da bi se konkurencija istisla sa trì{ta. To jeprodavanje ispod nivoa prose~nog varijabilnog tro{ka da bi se istisnulakonkurencija sa trì{ta ili obeshrabrili novi koji èle da u|u na trì{te.

Gradualizam - pristup dezinflaciji koji uvodi postepene korake u obaranjuinflacije.

Grafik vremenske serije - grafik koji prikazuje neku varijablu tokomodre|enog vremenskog perioda, vreme se obi~no predstavlja na X osi.

Grani~na sklonost {tednji - promena {tednje koja je prouzrokovanapromenom dohotka za 1 dolar.

Grani~na sklonost potro{nji - promena potro{nje do koje je do{lo zato {to jedohodak pojedinca pove}an za jedan dolar.

Gre{amov zakon - lo{ novac, niske vrednosti, izbacuje iz opticaja dobarnovac.

Gre{ke u koordinaciji - situacije u koima po{to su njihove akcije nezavisne,ljudi propu{taju da rade na na~in koji je zajedni~ki koristan.

Gvozdeni zakon plata - predvi|anje da }e nadnice uvek teìti izjedna~enjuna egzistencijalnom nivou.


20

Hazard - na trì{tu osiguranja situacija u kojoj pojedinac kupuje osiguranjeprotiv nekog rizika i kasnije preuzima aktivnosti kojima pove}ava taj rizik;analogne su situacije kada postoje asimetri~ne iformacije na drugim trì{tima.

Hedìng - pokrivanje valutnog rizika.

Herfindal-Hir{manov indeks (HHI) - indeks koji uzima vrednosti izme|u 0i 10,000 ukazuju}i na koncentraciju u industriji; ra~una se sumiranjemkvadrata trì{nih u~e{}a svake firme u industriji. Mera koncentracije industrijedobijena kao zbir kvadrata trì{nog u~e{}a svih u~esnika.

Heteroskedasti~nost - problem koji se javlja u regresionoj analizi unakrsnihpodataka, kada gre{ka nije konstantna; rezultira u neta~noj standardnoj gre{cii neta~nim statisti~kim testovima.

Hiperinflacija - ekstremno visoka inflacija koja dostiè 100%, ili vi{emese~no. U najteòj hiperinflaciji rast cena dostiè i nekoliko hiljadaprocenata mese~no.

Hipoteza ìvotnog ciklusa - teorija po kojoj ljudi poku{avaju da izjedna~esvoju potro{nju tokom ìvotnog veka. Ova hipoteza smatra da mladi ipenzioneri tro{e vi{e nego {to zara|uju, a da sredove~ni {tede da bi sebiobezbedili odgovaraju}u potro{nju u starosti. Pokazuje da odluke o {tednji ipotro{nji doma}instava odslikavaju plan za optimalnu putanju potro{njetokom ìvota, pod pretpostavkom ograni~enosti njihovih resursa.

Hipoteza o akceleratoru - nivo neto investicija zavisi od promenao~ekivanog obima proizvodnje, jer firme teè da odrè fiksnim racio èljenikapital/o~ekivani obim proizvodnje.

Hipoteza o efikasnom trì{tu - trì{ta se uskla|uju dovoljno brzo i tako setrenutno elimini{u profitne prednosti.

Hipoteza permanentnog dohotka - teorija po kojoj potro{nja zavisi oddugoro~nog prose~nog dohotka koji pojedinci o~ekuju da prime; npr., akodohodak pojedinaca pada, ili raste tokom poslovnog ciklusa, tada }e njegovteku}i dohodak biti ispod, ili iznad permanentnog dohotka tokom recesije iekspanzije. [tednja pojedinaca }e rasti i opadati sa kretanjem teku}egdohotka.

21


Hipoteza prirodne stope - pomeranje agregatne tra`nje nema dugoro~neefekte na realni dru{tveni proizvod.

Histerezis hipoteza - prirodna stopa nezaposlenosti automatski sledistvarnu stopu nezaposlenosti; ako je teku}a stopa nezaposlenosti smanjenateku}om ekonomskom politikom, prirodna stopa nezaposlenosti }eautomatski opasti.

Histerezis - svojstvo promenljive da, usled dejstva {oka i udaljena od svojeinicijalne vrednosti, ne}e pokazati tendenciju se na nju vrati ~ak i kada je {okpro{ao. Stalno prisutna visoka stopa nezaposlenosti u mnogim evropskimzemljama dovela je mnoge ekonomiste da tvrde da se u stanju nezaposlenostiispoljava histerezis.

Horizont planiranja - vremenski period dugog roka u kome firma moè daizgradi bilo koji èljeni obim kapaciteta.

Horizontalni merdèr - kombinacija dve firme koje prodaju isti ili sli~ni tipproizvoda.

I faza proizvodnje - oblast rastu}eg prose~nog proizvoda varijabilnoginputa.

Identifikacioni problem - problem izvo|enja krive tra`nje iz posmatranerelacije cena - koli~ina {to rezultira u preseku razli~itih i neuo~enih krivihtra`nje i ponude.

Igra~i - donosioci odluka u teoriji igara (ovde oligopolisti~ke firme ilinjihovi menadèri) ~ije pona{anje poku{avamo da objasnimo i predvidimo.

II faza proizvodnje - oblast od maksimuma prose~nog proizvodavarijabilnog inputa do ta~ke u kojoj je marginalni proizvod inputa nula.

III faza proizvodnje - oblast negativnog marginalnog proizvodavarijabilnog inputa.

Implicitna zakupna cena - obuhvata kamatna pla}anja na pozajmljenasredstva radi kupovine kapitala plus depresijacija kapitala za dati periodvremena.


22

Implicitni BNP deflator - indeks cena dobara i usluga koji su uklju~eni uBNP. Predstavlja racio nominalni dru{tveni proizvod/realni dru{tveniproizvod.

Implicitni tro{kovi - vrednost (u slu~aju najbolje alternative) inputa kojekoristi firma.

Implicitni ugovor - neformalni dogovor izme|u firme i njenih klijenata iliizme|u firme i zaposlenih.

Impotentnost deflacije - nemogu}nost realnog dru{tvenog proizvoda dareaguje na pove}anje nov~ane mase prouzrokovano padom cena.

Imputacija - marginalisti~ka tehnika pripisivanja - vrednovanja faktoraproizvodnje (Mengerova dobra vi{eg reda) na osnovu njihovog doprinosavrednosti proizvoda.

In`enjerska tehnika - metod procenjivanja dugoro~nih prose~nih tro{kovafirme pomo}u odre|ivanja optimalne kombinacije inputa kori{}enih da seproizvedu razli~iti nivoi proizvodnje uz kori{}enje postoje}e tehnologije ipostoje}ih cena inputa.

Indeks cena - dobija se kada se podeli prose~ni nivo cena u posmatranojgodini sa nivoom cena istih proizvoda u baznoj godini; npr., indeks potro{a~kihcena je odnos prose~nog nivoa potro{a~kih cena u posmatranom mesecupodeljen sa nivoom istih cena u baznom mesecu.

Indeks potro{a~kih cena - indeks cena koji je jednak trenutnoj cenipotro{a~ke korpe potro{nih dobara i usluga bazirane na jednoj godini. Indekspotro{a~kih cena meri maloprodajne cene fiksne korpe (nekoliko hiljada)dobara i usluga koje kupuju doma}instva.

Indeks profitabilnosti (engl. PI) - odnos sada{nje vrednosti neto cash-flowaprojekta i inicijalnog tro{ka projekta.

Indeks proizvo|a~kih cena - meri cene na veliko - oko 3000 stavki.

Indeksirane obveznice - obveznice na koje se pla}a fiksna realna kamatnastopa. Njihova nominalna kamatna stopa je jednaka fiksiranoj realnojkamatnoj stopi uve}anoj za teku}u stopu inflacije.

23


Indikatori ka{njenja - vremenske serije koje prate ili kasne za kretanjimanivoa op{te ekonomske aktivnosti.

Indirektni porezi - porezi na promet i porezi na potro{nju. Indirektniposlovni porezi su porezi kao {to su porezi na promet koji se napla}uju naproizvode kada se prodaju.

Indirektni poslovni porezi - porezi koje pla}aju preduze}a i koji se tretirajukao tro{kovi poslovanja. Na primer porez na promet, akcize, vlasni~ki porez idr.

Individualna kriva tra`nje - grafi~ki prikazana relacija izme|u cene itra`ene koli~ine proizvoda od strane pojedinca u odre|enom vremenskomperiodu.

Individualni dohodak - dohodak koji se direktno pla}a pojedincima;uklju~uju}i dohotke od rada, transferna pla}anja, i deo dohodaka od kapitalakoji se ispla}uju pojedincima.

Indukovana {tednja - deo {tednje koji se javlja kao reakcija na promenudohotka.

Indukovana potro{nja - deo potro{nje koji se javlja kao reakcija napromenu dohotka.

Industrijalizovana zemlja - zemlja sa velikom industrijskom bazom koja jerelativno bogata po svetskim standardima kroz realni GDP per capita.

Industrijska politika - obuhvata vladine politike kao kreiranje subvencija iporeza radi ohrabrenja proizvodnje u odre|enoj industriji.

Industrijski sindikat - sindikat organizovan u datoj industriji, ~iji su ~lanovirazli~itih zanimanja.

Inferiorno dobro - dobro za kojim se tra`nja smanjuje kada dohodak raste ipove}ava se kada dohodak pada.

Inflacija - stalno kretanje navi{e cena najve}eg broja proizvoda.


24

Inflacija ponude - pove}anje cena do kog dolazi zbog pove}anja tro{kovaposlovanja koji nisu povezani sa akcleracijom nominalnog dru{tvenogproizvoda.

Inflacija tra`nje - prouzrokovana stalnim pomeranjem udesno agregatnekrive tra`nje.

Inflatorni porez - prihod koji dràva dobija od inflacije; isto kao i sinjora`,posmatran iz perspektive doma}instava.

Informaciona super magistrala - mogu}nost da istraìva~i, firme i potro{a~ikoriste biblioteke, datoteke, i marketin{ke informacije kroz nacionalnukompjutersku mreù i da imaju na raspoloènju ogromnu koli~inuinformacija.

Injekcija - deo dohotka koji se tro{i na nepotro{na dobra; npr.: privatneinvesticije, dràvna potro{nja i dr.

Inkrementalna analiza - analiza dodatnog (inkrementalnog) prihoda uodnosu na dodatne tro{kove prilikom dono{enja odluka.

Inkrementalni tro{kovi - ukupno pove}anje tro{kova kao rezulatsprovo|enja odre|ene menadèrske odluke.

Inokosna firma - firma u kojoj je jedan pojedinac vlasnik.

Inovacija - primena novih znanja na na~in kojim se kreiraju novi proizvodiili se zna~ajno menjaju stari.

Input - resurs upotrebljen u proizvodnji proizvoda ili usluga.

Insajder - osoba koja ve} radi za preduze}e i ima odre|eni uticaj na politikuplata i zapo{ljavanja.

Insajder-autsajder model - obja{njava histerezis u nezaposlenosti. Radnici,tzv. insajderi (~lanovi sindikata) su jedina grupa koja uti~e na pogodbe orealnoj nadnici. Radnici - autsajderi (oni koji traè posao) ne uti~u. Recesijaizaziva da insajderi postanu autsajderi. Posle recesije, sa manjim brojeminsajdera, realna nadnica raste i nezaposlenost ostaje ista.

25


Instrumenti trì{ta novca - hartije prodate na finansijskom trì{tu kojeimaju kratke rokove dospe}a obi~no manje od godinu dana, malu fluktuacijucene i obi~no minimalan rizik.

Intermedijarno dobro - dobro koje podleè daljem procesu pre nego {to seproda potro{a~ima.

Intermedijarno targetiranje monetarnog agregata -strategija monetarnepolitike kojom se ciljaju targeti nov~anog rasta, sa kona~nim ciljem kontrolenivoa ekonomske aktivnosti.

Interna stopa prinosa projekta - diskontna stopa koja koja izjedna~avasada{nju vrednost neto cash-flowa sa inicjalnim tro{kovima projekta.

Internacionalizacija ekonomskih aktivnosti - kori{}enje poslovnihmogu}nosti da se proizvodi prodaju u inostranstvu i/ili da se u inostranstvukupuju komponente i delovi.

Internalije - obuhvataju proces obezbe|ivanja podsticaja tako da seeksternalije ura~unavaju interno od strane firmi ili potro{a~a.

Internet - skup hiljada kompjutera, biznisa i miliona ljudi u svetume|usobno povezanih u servisu koji se zove World Wide Web (WWW).

Interval pouzdanosti - interval u okviru kojeg verujemo da se nalazi pravavrednost parametra (obi~no pri 95% verovatno}i).

Intervencije na deviznom trì{tu - kupovine i prodaje strane valute odstrane dràve na deviznim trì{tima sa namerom da se uti~e na devizni kurs.

Intraindustrijska trgovina - trgovina diferenciranim proizvodima.

Invencija - pronalazak novog znanja.

Investicija - kupovine finalnih roba od strane firmi plus kupovine novoproizvedenih od strane doma}instava. Investicije su deo BNP namenjenkupovinama od strane sektora preduze}a, ~emu se dodaje i stambenaizgradnja.

Investicini poreski kredit - smanjenje poreza za firme koje kupuju novainvesticiona dobra koji je proporcionalan izdacima za dobra.


26

Investiciono-{tedni jaz - razlika izme|u nivoa investicija i nivoa {tednje uprivredi.

Investiranje - dovodi do promena koli~ina zaliha iz dana u dan.

IS kriva - kriva koja pokazuje kombinacije dohotka i kamatne stope za kojeje trì{te dobara u ravnoteì; svugde du` IS krive tra`nja za proizvodimajednaka je njihovoj ponudi.

Ispitivanje potro{a~a - ispitivanje uzorka potro{a~a o tome kako bireagovali na odre|ene promene cene ili drugih determinanti tra`njekonkretnog proizvoda.

Istraìva~ki poreski kredit - smanjenje poreskog optere}enja za firme kojevr{e istraìva~ke poslove.

Istraìvanje promatranjem (opaànjem) - skupljanje informacija opreferencijama potro{a~a posmatranje njih u kupovini i kori{}enju proizvoda.

Iteracija - kompjuterska simulacija nekog modela sa setom slu~ajnoodre|enih varijabli.

Izbor - izbor izme|u alternativnih dobara, usluga ili aktivnosti.

Izjedna~avanje cena faktora - izjedna~avanje cene rada i cena kapitala uzemljama kada su ona uklju~ene u slobodnu trgovinu.

Izlomljena kriva tra`nje - model koji poku{ava da objasni cenovnu rigidnostisti~u}i krivu tra`nje sa prelomom na nivou preovla|uju}e cene.

Izotro{kovna linija - pokazuje razli~ite kombinacije dva inputa koja firmamoè kupiti za dato budètsko ograni~enje.

Izokvanta - kriva koja pokazuje kombinacije dva inputa koje obezbe|ujuistu koli~inu proizvoda.

Izotro{kovna linija - kombinacije dva inputa koje rezultiraju istim ukupnimtro{kovima.

Izvedena tra`nja - tra`nja firme za inputom, ili faktorom proizvodnje koji jeneophodan za proizvodnju proizvoda koji firma prodaje.

27


Izvedeni izdaci - izdaci determinisani prvenstveno teku}im dohotkom.

Izvesnost - situacija u kojoj je unapred poznat rezultat odluke; situacija bezrizika.

Izvoz - prodaja dobara i usluga u inostranstvu. To je ukupna vrednostdobara i usluga koje ljudi u jednoj zemlji prodaju ljudima u drugoj zemlji.

Japanski menad`ment tro{kova - sistem proizvodnje u kojem firma startujesa targetiranim tro{kovima baziranim na trì{nim cenama pri ~emu firmaveruje da }e potro{a~i kupovati proizvod i zbog toga nastoji da proizvodproizvede prema targetiranim tro{kovima.

Javne koristi - prirodni monopoli koji snabdevaju elektri~nom energijom,vodom, gasom, PTT uslugama, i lokalnim transportnim uslugama.

Javni infrastrukturni projekti - investiciona ulaganja u one objekte kojimadràva èli da pobolj{a blagostanje dru{tva.

Javni izbor - primena mikroekonomske teorije dono{enja odluka namakroekonomsko kreiranje politike.

Javni proizvodi - proizvodi ili usluge koji imaju dve karakteristike:nekonkurentnost i neisklju~ivost.

Jedini~na elasti~nost - tra`nja za koju je elasti~nost jednaka jedinici.

Jedini~ni kapitalni tro{kovi - tro{kovi kapitala za preduze}e nastalikori{}enjem jedinice kapitala u odre|enom vremenskom perodu, izraènokao % od ukupnog kapitala. Na ove tro{kove uti~e kamatna stopa, stopaamortizacije i poreski tretman investicija, amortizacije i profita.

Jedna~ina razmene - ima oblik MV=PT i predstavlja identitet agregatnetra`nje (MV) i agregatne ponude (PT).

Jedna~ine redukovane forme - pokazuju re{enje modela vi{e jedna~ina iiskazuju (obja{njavaju) endogene varijable modela sama egzogenimvarijablama.


28

Jednostavna regresiona analiza - egresiona analiza sa samo jednomnezavisnom ili eksplinatornom varijablom.

JIT proizvodnja - sistem proizvodnje koji je uvela Tojota u kojem svaki deo ikomponenta stiù u trenutku kada su neophodni za proizvodnju.

Kamatna stopa - iznos koji se prima za pozajmljeni dinar za jednu godinu;obi~no se izraàva kao procenat zajma. Kamatna stopa na nov~ana sredstva jestopa po kojoj banke pozajmljuju jedna drugoj.

Kantijon efekat - obja{njava posledice injekcije novca na strukturu cena(relativne cene), a ne samo nivo cena (apsolutne cene), jer novcem raspolaùpojedinci sa razli~itim potrebama, {to uti~e na promenu strukture cena.

Kapital - fabrike, unapre|enjem kultivisana zemlja, ma{ine i drugasredstva, oprema i strukture koje se koriste u proizvodnji dobara i usluga.

Kapitalna dobit - rast na trì{tu vrednosti svake imovine iznad cene koja jeprvobitno za nju pla}ena. Kapitalna dobit se realizuje kada je imovina stvarnoprodata.

Kapitalna dobra - kapitalni resursi - fabrike, ma{ine i oprema koje sekoriste za proizvodnju drugih dobara.

Kapitalni gubitak - smanjenje vrednosti trì{ne vrednosti bilo koje imovineispod cene koja je prvobitno pla}ena.

Kapitalni prihod - suma profita, zakupnina i kamata.

Kapitalni ra~un - deo platnog bilansa koji sadrì direktne investicije itrgovinu kratkoro~nim i dugoro~nim hartijama od vrednosti.

Kapitalno {tedna tehnolo{ka promena - tehnolo{ka inovacija kojom sesmanjuje koli~ina kapitala potrebna za proizvodnju date koli~ine proizvodadatom koli~inom radne snage.

Kapitalno budètiranje - proces planiranja tro{kova koji polazi od prihoda,ili prinosa tokom odre|enog broja godina.

Kapitalno intenzivna proizvodnja - ona u kojoj se koristi relativno visokinivo kapitala po radniku.

29


Kartel - grupa proizvo|a~a u istoj industriji koja koordinira odluke ocenama i proizvodnji.

Kartel trì{nog u~e{}a - dogovor izme|u oligopolista da podele trì{te.

Kauzalnost - veza uzroka i efekta izme|u promenljivih u kome jednapromenljiva odre|uje drugu.

Keficijent korelacije - pokazatelj stepena kovarijacije izme|u izme|u dvevarijable; pozitivni ili negativni kvadratni koren koeficijenta determinacije ujednostavnoj regresionoj analizi.

Kejnzijanska {kola - {kola makroekonomske misli koja se bavirazmatranjem tra`nje makroekonomskih politika - prvenstveno fiskalnimpolitikama koje deluju preko multiplikatora - radi smanjenja nezaposlenosti ipodsticanja privrednog rasta.

Kejnzijanska revolucija - promene u makroekonomskom mi{ljenjuograni~ene velikom depresijom i radom Dòna Majnarda Kejnsa koje suvodile ve}em uvaàvanju agregatne tra`nje.

Kembrid`ki pristup - verzija kvantitativne teorije novca koji fokusiratra`nju novca (Md = k⋅P⋅y).

Klauzula ìvotnih tro{kova - klauzula kojom se vezuje porast plata za porastcena, naj~e{}e indeks potro{a~kih cena.

Koeficijent determinacije - odnos obja{njenog prema ukupnomvarijabilitetu zavisne varijable u regresionoj analizi.

Koeficijent varijacije - standardna devijacija podeljena sa o~ekivanomvredno{}u.

Koficijent ekvivalentne izvesnosti - racio odre|ene vrednosti koji je jednako~ekivanom riziku, ili neto prinosu investiranja koji je kori{}en za procenurizika.

Koincidencija èlja - uslov koji je potreban za razmenu u nenov~anomsistemu; da bi se trgovina postigla, neophodno je prona}i osobu koja imapredmet koji druga osoba èli i èli ono {to ta osoba ima.


30

Koincidiraju}i indikatori - vremenska serija koja se pomera podudarno sapromenama op{te ekonomske aktivnosti.

Koluzija (tajni dogovor) - formalni ili neformalni dogovor izme|uoligopolista o nivou cena u cilju ograni~enja ili eliminisanja konkurencije da bise maksimizirao profit.

Komitet federalnog otvorenog trì{ta - komitet koga ~ini sedam ~lanovaSaveta guvernera i dvanaest predsednika federalnih banaka, koji odlu~uje omonetarnoj politici.

Komparativna prednost - teorija koja isti~e da se me|usobnaspoljnotrgovinska razmena bazira na me|unarodnim razlikama uraspoloìvosti i ceni resursa.

Komparativna prednost - situacija u kojoj pojedinac ili zemlja mogu daproizvedu jedno dobro efikasnije nego drugo dobro u pore|enju sa drugimpojedincem ili zemljom.

Komparativna statistika - metoda ekonomske analize koja poredi dvaravnote`na stanja, pri ~emu se ignori{e stanje izme|u dve ravnote`ne situacije,kao i vreme i put iz neke tranzitorne ta~ke do finalne ravnoteè.

Kompenzacija - sva pla}anja koja radnik prima uklju~uju}i i posebnadavanja.

Kompenzativne razlike nadnica - razlike u nadnicama ljudi sli~nih ve{tina,koje se baziraju na nekoj karakteristici posla, kao {to su rizi~nost, neprijatnost,ili smenski rad.

Komplementarno dobro - dobro koje se tro{i ili koristi zajedno sa nekimdrugim dobrom.

Kompozitni indeks - indeks formiran kao ponderisani prosek individulanihindikatora. Naj~e{}e se sastoji od 12 vode}ih indikatora, 4 prate}a i 6indikatora ka{njena.

Kompozitni tro{kovi kapitala - prose~an odnos tro{kova duga i deoni~kogkapitala firme.

31


Konglomerat - firma koja prodaje veoma razli~ite tipove proizvoda; zove sei diversifikovano preduze}e.

Konkurentna industrija - industrija koju karakteri{e veliki broj preduze}akoja prodaju isti proizvod kao i slobodan ulazak i izlazak preduze}a.

Konkurentno trì{te - trì{te na kome nijedno preduze}e nema mo}i dauti~e na trì{nu cenu dobra.

Konkurentski reper - pore|enje efikasnosti proizvodnje firme u odnosu naproizvodnju konkurenata.

Konstantna stopa prinosa - slu~aj u kome se proizvodnja menja u istojproporciji sa promenom inputa.

Konstantni prinosi - pokazuju da porast svih inputa za odre|eni procenat(npr. 100%) izaziva rast proizvoda za isti procenat (100%). Konstantni prinosisu situacija u kojoj je u dugom roku prose~ni ukupni tro{ak konstantan sapromenom proizvodnje. To je situacija u kojoj proizvodnja i kapitalni inputirastu po istoj stopi, tako da je racio proizvodnje i kapitalnih inputa konstantan.

Kontestabilno trì{te - trì{te na kome je strah od konkurencije dovoljan daohrabri preduze}a da se konkurentno pona{aju.

Kontrola cena - vladin zakon ili regulacija kojom se odre|uje ili limitiracena odre|enog dobra.

Kooperativni rezultat - ravnoteà u igri u kojoj su igra~i slaù da sara|uju.

Koordinaciona anomalija - javlja se kada nema privatne inicijative da sedeluje zajedni~ki kako bi se izbegle akcije koje vode dru{tvenim tro{kovima.

Korisnost - numeri~ki indikator preferencija pojedinaca kod kojih vi{i nivokorisnosti predstavlja vi{i nivo preferencija.

Korporacija - firma koju karakteri{e ograni~ena odgovornost vlasnika, kaoi odvojenost vlasni{tva od mend`menta.

Kousova teorema - stav po kome }e privatni pregovori izme|u pojedinacadovesti do efikasnog re{enja eksternalija u odnosu na ono bazirano nadefinisanim vlasni~kim pravima.


32

Kratak rok - vremenski period u kojem se ne mogu promeniti fiksni inputi.To je vremenski period kada je najmanje jedan input fiksan.

Kratkoro~na Filipsova kriva - kriva koja pokazuje vezu izme|unezaposlenosti i stope inflacije za datu o~ekivanu stopu inflacije.

Kratkoro~na kriva ponude perfektno konkurentne firme - rastu}i deofirmine kratkoro~ne krive marginalnog tro{ka iznad njene krive varijabilnogtro{ka.

Kratkoro~na ravnoteà - situacija u kojoj je agregatna tra`nja jednakakratoro~noj agregatnoj ponudi, za data o~ekivanja (o~ekivanja ne moraju bitiostvarena u kratkoro~noj ravnoteì, kao {to se zahteva u dugoro~nojravnoteì).

Kredibilitet - poverenje u vladine namere da vodi zacrtanu politiku.

Kretanje po krivi - situacija u kojoj promena promenljive na jednoj osiizaziva promenu promenljive na drugoj osi, ali se poloàj krive zadràva.

Kriti~na vrednost - vrednost uzeta iz tabele rasporeda verovatno}e (naprimer t raspored) koja se koristi da se proveri zna~aj testa.

Kriva agregatna tra`nja/inflacija - obrnuta zavisnost izme|u inflacije iagrgetne koli~ine dobara i usluga traènih za te stope inflacije.

Kriva agregatne ponude - makroekonomski analogna krivi agregatneponude pojedina~nog trì{ta, koja pokazuje nivo raspoloìvog proizvoda zasvaki nivo cena proizvoda. Kriva agregatne tra`nje pokazuje ukupan proizvodpreduze}a koji }e biti ponu|en za svaku vrednost nivoa agregatnih cena.

Kriva agregatne tra`nje - meri tra`nju za ukupnim proizvodom za svakuvrednost agregatnog nivoa cena.

Kriva agregatnih izdataka - veza izme|u sume ~etiri makroekonomskaizdatka (C+I+G+NX) i agregatnog dohotka.

Kriva cenovnog uskla|ivanja - fiksna kriva koja pokazuje nivo inflacije uprivredi u datoj ta~ki vremena. Pomera se navi{e kada je realni GDP iznad

33


potencijalnog GDP-a, naniè kada je realni GDP ispod potencijalnog GDP-a;pomera se i sa promenom inflacije ili cena sirovina.

Kriva dugoro~ne ponude privredne grane - kriva odre|ena presecima krivatra`nje koje se pomeraju u desno i odgovarajuvih kriva kratkoro~ne tra`nje.

Kriva dugoro~nog prose~nog ukupnog tro{ka - kriva koja sledi pravac krivaprose~nog ukupnog tro{ka u kratkom roku, pokazuju}i niì prose~ni ukupnitro{ak za svaku proizvedenu koli~inu, sa {irenjem firme u dugom roku.

Kriva indiferencije - kriva koja pokazuje kombinacije dva dobra kojepotro{a~u pruàju istu korisnost.

Kriva izvozne ponude - kriva koja pokazuje koli~inu izvozne ponude porazli~itim cenama.

Kriva normalnog rasporeda - kriva oblika zvona koja prikazujeverovatno}u da }e neki rezultat biti u odre|enom nizu rezultata.

Kriva pojedina~ne tra`nje - kriva koja pokazuje odnos izme|u traènekoli~ine dobra od strane pojedinca i cene dobra.

Kriva ponude - koli~ina proizvoda koje su firme voljne da prodaju poodre|enoj ceni.

Kriva ponude rada - veza koja pokazuje koli~inu rada koju su radnici voljnida ponude za odre|enu nadnicu.

Kriva proizvodnih mogu}nosti - pokazuje razli~ite kombinacije proizvodakoji mogu biti proizvedeni sa resursima sa kojima raspolaè jedna ekonomija.

Kriva siroma{tva - procena minimalne koli~ine godi{njeg dohotkapotrebnog porodici da bi izbegla ekonomske te{ko}e.

Kriva trì{ne tra`nje - horizontalno sumiranje svih pojedina~nih krivatra`nje za dobrom; upro{}eno se naziva i kriva tra`nje.

Kriva tra`nje - grafi~ki prikaz inverzne veze izme|u cene i traène koli~ine.

Kriva tra`nje rada - negativno nagnuta kriva koja pokazuje koli~inu radakoju su preduze}a spremna da angaùju za razli~ite nadnice.


34

Kriva tra`nje za uvozom - kriva koja pokazuje koli~inu uvoza koji se traì zarazli~ite cene.

Kriva u~enja - pokazuje opadanje prose~nog tro{ka sa rastomkumulativnog ukupnog autputa tokom vremena.

Kriza dugova - situacija u kasnim 70im i ranim 80im u kojoj su zemlje urazvoju imale probleme sa vra}anjem svojih me|unarodnih obaveza.

Kru`ni tok ekonomske aktivnosti - tok resursa od vlasnika resursa kafirmama i obrnuti tok proizvoda i usluga. Novac se kre}e od firmi ka vlasnicimaresursa i obrnuto od vlasnika resursa ka firmama kada se kupuju proizvodi iusluge.

Kru`ni tok - kruènje tokova dobara i novca u jednoj privredi, uslovljenosamostalno{}u privrednih subjekata.

Kupon - fiksna suma za koju se onaj koji pozajmljuje obavezuje da je plativlasniku obveznice svake godine.

Kurnoov model - model koji koristi pristup ~ija je pretpostavka da svakopreduze}e o~ekuje od drugih preduze}a da zadrè konstantnu proizvodnjukao odgovor na akcije koje preduze}e preduzima.

Kvantitativna jedna~ina novca - jedna~ina koja povezuje nivo cena i realnidru{tveni proizvod sa koli~inom novca u opticaju i brzinom opticaja novca:koli~ina novca u opticaju pomnoèna sa brzinom opticaja novca je jednakanivou cena pomnoènim s realnim dru{tvenim proizvodom.

Kvantitativna teorija novca - klasi~na teorija po kojoj - nivo cenaproporcionalan koli~ini novca.

U monetaristi~koj verziji kvantitativna teorija je teorija nominalnog GNP.

Kvota - dràvno ograni~enje broja proizvoda koji se moè uvesti, ili prodati.

Lagranòva funkcija - funkcija formirana od originalne funkcije cilja kojufirme teè da maksimiziraju ili minimiziraju Lagranòv multiplikatorpomnoèno sa funkcijom ograni~enja izjedna~eno sa nulom.

Leg monetarne politike - vremenski period od momenta preduzimanjaodre|ene akcije od strane Centralne banke do momenta kada ta akcija po~injeda deluje.

35


Li~na {tednja - deo li~nog dohotka koji nije potro{en, niti upotrebljen zapla}anje poreza.

Li~ni dohodak - dohodak koji prima pojedinac iz svih izvora (nadnica,kamate, transferna primanja); nacionalni dohodak umanjen za korporacijskineraspodeljen profit, korporacijske poreze, penziono osiguranje, a uve}an zatransferna pla}anja.

Licenciranje - zahtev za licencu (ovla{}enje) ili dozvolu da se u|e ili ostaneu poslu, profesiji ili trgovini.

Limitiranje cena - utvr|ivanje niè cene od one pri kojoj postojimaksimiziranje profita od strane firme, da bi se obeshrabrio ulazk drugih firmina trì{te.

Linearno programiranje - matemati~ka tehnika za re{avanje problemamaksimizacije ili minimizacije kada postoji vi{e ograni~enja, ciljna funkcijakoja se optimizira, pri ~emu su ograni~enja linearna.

Linearnost - situacija u kojoj je linija prava i sa konstantnim nagibom.

Linija 450 - pokazuje jednakost agregatnih izdataka i agregatnog dohotka.

Linija grebena - linija koja razdvaja relevatan (tj, negativnog nagiba) odnerelevantnog (pozitvnog nagiba) dela izokvante.

Linija opstanka - predstavlja minimalni iznos potro{nje koji je potreban dabi stanovni{tvo opstalo.

Linija zadràvanja kapitala - predstavlja koli~ina proizvoda po radnom ~asukoja - potrebna da bi se zadrào nivo kapitala po radniku pri postojanjusmanjenja ili rasta radne snage.

Ljudski kapital - akumulirano znanje i ve{tine pojedinca. Ljudski kapital jeakumulacija investicija u {kolovanje, obu~avanje i zdravlje kojima se pove}avaproduktivna sposobnost ljudi.

LM kriva - kriva koja pokazuje kombinacije dohotka i kamate za koje jetrì{te novca u ravnoteì; na svim ta~kama LM krive ponuda novca jednaka jetra`nji za novcem.


36

Logisti~ki menad`ment - spajanje na korporativnom nivou prodaje,transporta, skladi{tenja, distribucije i funkcija pruànja usluga klijentima,radije nego da postoje razdvojene na divizionim nivoima.

Lorencova kriva - kriva koja pokazuje vezu izme|u kumulativnog procentastanovni{tva i procenta ukupnog dohotka koju je zaradio svaki kumulativniprocenat. Meri nejednakost dohodaka.

Lu~na dohodna elasti~nost - dohodna elasti~nost tra`nje u odosu na dvanivoa dohotka; moè se izra~unati: (Q2 - Q1)/(I2 - I1) (I2 + I1)/(Q2 + Q1).

Lu~na elasti~nost tra`nje - cenovna elasti~nost tra`nje u odnosu na dveta~ke na krivoj tra`nje; moè se izra~unati: (Q2 - Q1)/(P2 - P1) (P2 + P1)/(Q2+ Q1).

Lu~na unakrsna elasti~nost tra`nje - unakrsna elasti~nost tra`nje zaproizvodom X u odnosu na dva nivoa cena proizvoda Y; moè se izra~unati:(Qx2 - Qx1)/(Py2 - Py1) (Py2 + Py1)/(Qx2 + Qx1).

M1 - mera ponude novca. Sadrì gotovinu plus likvidne depozite. Dvedruge mere, M2 i M3 su {ire. One uklju~uju sve komponente M1 plus nekedodatne depozite banke koji nisu ili su ograni~eno likvidni. M1 je uì konceptnov~ane mase; koli~ina novca koju drè ljudi plus vrednost njihovih ~ekovnihra~una. M2 - {iri koncept nov~ane mase; uklju~uje koncept M1 plus {tednidepoziti i sertifikati kod komercijalnih banaka i hartije od vrednosti na trì{tunovca. M2 je zbir M1, {tednje i oro~enih depozita.

Makroekonomija - agregatno prou~avanje najzna~ajnijih ekonomskihvarijabli. Makroekonomija je grana ekonomije koja prou~ava funkcionisanje iprobleme ekonomije kao celine - ekonomski rast, inflaciju, nezaposlenost iekonomske fluktacije.

Makroekonomske eksternalije - situacija kada jedan ekonomski subjektname}e svoje tro{kove drugim ekonomskim jedinicama bez pla}anjanadoknade.

Maksimizacija korisnosti - pretpostavka da ljudi poku{avaju da dostignunajvi{i mogu}i nivo korisnosti za dato budètsko ograni~enje.

37


Maksimizacija profita - pretpostavka da firme poku{avaju da ostvarenajve}i mogu}i nivo profitabilnosti (ukupni prihodi minus ukupni tro{kovi) zadatu proizvodnu funkciju.

Maltusova ravnoteà - situacija u kojoj je proizvodnja jednakaegzistencijalnom nivou proizvoda jer se uravnoteènje stanovni{tva bazira napotro{nji hrane.

Marginalni dru{tveni tro{ak - marginalni tro{ak proizvodnje sa aspektadru{tva kao celine.

Marginalni proizvod rada - promena proizvodnje koja poti~e iz jedini~nogpove}anja ulaganja rada.

Marginalni tro{ak (engl. MC) - promena ukupnih tro{kova ili ukupnihvarijabilnih tro{kova po jedinici promene autputa.

Marginalna analiza - postulat da se optimizacija pojavljuje kada semarginalna korisnost aktivnosti izjedna~i sa marginalnim tro{kom.

Marginalna dru{tvena korisnost - marginalna korisnost potro{nje dobra saaspekta dru{tva kao celine.

Marginalna korisnost dobra - dodatna satisfakcija potro{a~a koja poti~e odkori{}enja dodatne jedinice tog dobra. To je dodatna korisnost koja poti~e oddodatne jedinice potro{nje dobra.

Marginalna poreska stopa - promena ukupnog poreza podeljenapromenom dohotka. Marginalna poreska stopa je stopa po kojoj se porezpla}a za svaki dodatno zara|eni dinar.

Marginalna privatna korisnost - marginalna korisnost potro{nje dobra saaspekta pojedinca.

Marginalna sklonost {tednji - porast {tednje pri jedini~nom rasturaspoloìvog dohotka. Marginalna sklonost {tednji je promena {tednjeizazvana datom promenom dohotka; MS[= 1 - marginalna sklonost potro{nji(MSP).


38

Marginalna sklonost potro{nji - nagib funkcije potro{nje, koji pokazujepromene potro{nje koje poti~u iz date promene dohotka. Marginalna sklonostpotro{nji je rast potro{nje uzrokovan jedini~nim rastom raspolo`ivog dohotka.

Marginalna sklonost proizvoda rada - promena ukupnog prinosa kojapoti~e od rasta ulaganja rada.

Marginalna sklonost uvozu - promena uvoza izazvana datom promenomdohotka.

Marginalna stopa povla~enja - deo dohotka koji nije potro{en na potro{nju;deo dohotka koji ide na {tednju, pla}anje poreza i uvoz.

Marginalna stopa tehni~ke supstitucije (engl. MRTS) -apsolutna vrednostnagiba izokvante. Jednaka je odnosu marginalnih proizvoda dva inputa.

Marginalni prihod (engl. MR) - promena ukupnog prihoda po jedinicipromene prodate koli~ine. To je promena ukupnog prihoda izazvanajedini~nim rastom prodate koli~ine.

Marginalni prihod proizvoda - marginalni proizvod varijabilnog inputapomno`en marginalnim prihodom od prodaje extra proizvedenog autputa.

Marginalni prinos - dodatni prinos povezan sa prodajom dodatne jediniceproizvoda. Marginalni prinos proizvoda za bilo koji input je ekstra prinos kojipreduze}e ostvaruje kori{}enjem dodatne jedinice tog inputa, dok drugi ostajukonstantni.

Marginalni prinos proizvoda kapitala - promena ukupnog prihoda kojapoti~e od jedini~nog porasta kapitala.

Marginalni privatni tro{ak - marginalni tro{ak sa aspekta privatne firme ilipojedinca.

Marginalni proizvod (engl. MP) - promena ukupnog proizvoda pojedini~noj promeni kori{}enog varijabilnog inputa. To je pove}anje ukupnogproizvoda koje nastaje kao rezultat dodavanja ekstra jedinice ulaganja (pri~emu koli~ina drugih inputa ostaje konstantna).

Marginalni proizvod kapitala - vrednost ekstra jedinice u konstantnimcenama koju firme proizvode u toku odre|enog perioda sa dodajnom

39


jedinicom kapitala podeljeno sa ukupnom vredno{}u kapitala. Marginalniproizvod se izraàva u %; npr., ako ma{ina vredna 1000 dolara proizvedeekstra proizvod od 150 dolara bez zapo{ljavanja dodatnih radnika tada jemarginalni proizvod kapitala 15%.

Marginalni proizvod rada - dodatni proizvod koji firma moè proizvesti utoku jednog sata od strane jednog radnika.

Marginalni tro{ak - ekstra (dodatni) tro{ak proizvodnje dodatne jediniceproizvoda. Marginalni tro{ak je promena ukupnog tro{ka koja poti~e odjedini~ne promene proizvedene koli~ine.

Marginalni tro{ak resursa - porast ukupnog tro{ka izazvan zapo{ljavanjemdodatne jedinice varijabilnog inputa.

Matemati~ka ekonomija - razmatranje formalnih (jedna~inama izraènih)odnosa izme|u ekonomskih varijabli u ekonomskim modelima i njihovihteorijskih implikacija.

Matrica dobitaka - tabela koja pokazuje mogu}e ishode ili rezultate svakestrategije.

Maximin kriterijum - pravilo odlu~ivanja u uslovima neizvesnosti premakome bi onaj koji odlu~uje trebalo da odredi najgori mogu}i rezultat svakestrategije i da prihvati strategiju koja mu obezbe|uje najbolji od najgorihmogu}ih rezultata.

Me{ovita privreda - trì{na ekonomija u kojoj dràva ima veliku ulogu.

Me|unarodna monetarna nezavisnost - ideja da sistem fleksibilnogdeviznog kursa daje zemlji spososbnost da vodi nezavisnu monetarnu politikuu odnosu na druge zemlje.

Me|unarodna transferna pla}anja - pla}anja preko me|unarodnih granicau formi poklona, doznaka i pomo}i.

Me|unarodna trgovina - obuhvata razmenu dobara i usluga izme|u ljudi ipreduze}a iz razli~itih zemalja.


40

Me|unarodne rezerve - me|unarodno prihva}ena sredstva kojim svakazemlja moè pokriti spoljnotrgovinski deficit. Najzna~ajniji tipovime|unarodnih rezervi su: zlato, dolar i specijalna prava vu~enja.

Me|unarodni efekat istiskivanja - javlja se kada ekspanziona fiskalnapolitika smanjuje neto izvoz pove}avaju}i kamatnu stopu i devizni kurs. Vi{adoma}a kamatna stopa privla~i priliv kapitala iz inostranstva, koji indirektnopomaè finansiranju budètskog deficita stvorenog ekspanzivnom fiskalnompolitikom.

Me|unarodni Monetarni Fond - me|unarodna agencija, osnovana posleDrugog svetskog rata radi pomo}i zemljama sa problemima u platnom bilansui radi obezbe|enja ravnomernog funkcionisanja me|unarodnog monetarnogsistema.

Me|uzavisnost tra`nje - odnosi supstitucije i komplementarnosti saproizvodom firme.

Menadèrska ekonomija - primena ekonomske teorije i nauke oodlu~ivanju na razmatranje kako organizacija moè da najefkasnije dostigneciljeve.

Menad`ment totalnog kvaliteta (engl. TQM) - konstantno pobolj{avanjekvaliteta proizvoda i procesa firme tako da se konzistentno pove}ava vrednostisporuka potro{a~ima. Konstano postavlja pitanje kako se ne{to moè u~initijeftinije, brè ili bolje timskim radom.

Meni tro{kovi - odnose se na bilo koji tip tro{kova do koga u preduze}udolazi sa promenenom cene svojih proizvoda.

Metod Lagranòvog multiplikatora - tehnika za re{avanje problemaograni~enja u optimizaciji, formiranjem Lagranòve funkcije i tretiranjemovog problema kao problema bez ograni~enja.

Metod najmanjih kvadrata - statisti~ka tehnika za procenjivanje linijeregresije kojom se minimizira suma kvadrata vertikalnih devijacija ili gre{akazapaènih ta~aka od regresione krive.

Mikroekonomija - grana ekonomije koja istraùje pojedina~no odlu~ivanjepreduze}a i doma}instava i na~ine njihovog odnosa u industrijama i trì{tima.Razmatranje ekonomskog pona{anja individualnih jedinica koje odlu~uju,

41


kao {to su pojedina~ni potro{a~i, vlasnici resursa, i poslovne firme uslobodno-trì{nom sistemu.

Minimalna nadnica - nadnica za sat rada ispod koje je nezkonito platitiradnika.

Minimalni nivo efikasnosti - najniì nivo proizvodnje na kome }e dugoro~niprose~ni ukupni tro{ak biti minimalan.

Minimax kriterijum àljenja - pravilo odlu~ivanja u uslovima neizvesnostipo kome bi onaj koji donosi odluku trebalo da selektuje strategije kojeminimiziraju maksimalno àljenje ili oportunitetni tro{ak lo{e odluke.

Model ìvotnog ciklusa - tip modela potro{nje okrenute budu}nosti kojipretpostavlja da ljudi baziraju svoju potro{nju na o~ekivanom ìvotnomdohotku, a ne na osnovu svog trenutnog dohotka.

Model akceleracije - model poslovnog investiranja koji u svojojjednostavnoj formi povezuje nivo investicija sa stopom promena proizvodnje.Kompleksnije forme uzimaju u obzir tro{kove uskla|ivanja i tro{kovepozajmljivanja.

Model ciklusa proizvoda - teorija po kojoj firma koja uvodi inovacije moèda izgubi svoje izvozno trì{te pa ~ak i doma}e zbog stranih imitatora kojiimaju niè tro{ove proizvodnje.

Model dugoro~ne konkurentne ravnoteè - model industrijskih preduze}au kome slobodan ulazak i izlazak obezbe|uju ravnoteù u kojoj je cenajednaka minimumu ukupnog prose~nog tro{ka; ekonomski profiti su u tojta~ki jednaki nuli.

Model - formalni matemati~ki iskaz ekonomske teorije.

Model javnog izbora - model pona{anja dràve koji pretpostavlja da ~lanovidràvne uprave nastoje da maksimiziraju sopstveno blagostanje - npr. da buduponovo izabrani.

Model konkurentne ravnoteè - model koji pretpostavlja maksimiziranjekorisnosti od strane potro{a~a i maksimiziranje profita od strane preduze}a.


42

Model maksimizacije prodaje - model po kome oligopolisti~ke firme teèda maksimiziraju prodaje nakon {to je zara|ena adekvatna profitna stopa kojaje zadovoljila vlasnike akcija.

Model nepromenljivih nadnica - ukazuje da tro{kovi promena cenaspre~avaju uskla|ivanja cena kada se tra`nja menja.

Model odre|ivanja cene kapitala - metod odre|ivanja tro{kova deonicekoji se dobija kao kamatna stopa bez rizika plus beta keficijent pomnoèn sapremijom rzika prose~ne deonice.

Model permanentnog dohotka - model potro{nje okrenute ka budu}nostikoji pretpostavlja da ljudi razlikuju privremene promene svojih dohodaka ipermanentnih promena svojih dohodaka; permanentne promene imaju velikiefekat na poto{nju.

Model principal-agent - opisuje ugovorni odnos izme|u dve osobe u kojemse me|usobni ciljevi razlikuju. Principal èli neku radnju koju treba dapreduzme agent.

Model ravnoteè - pretpostavlja da je ekonomija uvek u ravnoteì u ta~kipreseka krive ponude i tra`nje, a naro~ito na trì{tu rada.

Model vrednosti dividende - metod koji izra~unava tro{kove akcijskogkapitala firme preko racia dividende po akciji prema ceni akcije plus o~ekivanastopa pove}anja dividendi.

Monetaristi~ka {kola - {kola makroekonomske misli po kojoj su promeneponude novca primarni uzrok fluktuacija realnog GDP-a i inflacije.Monetarizam je {kola ekonomske misli koja se suprostavlja dràvnojintervenciji u cilju stabilizacije ekonomije.

Monetarna baza - gotov novac plus rezerve.

Monetarna impotencija - opisuje nemogu}nost realnog dru{tvenogproizvoda da reaguje na pove}anje realne nov~ane mase.

Monetarna politika - dràvna politka koju vodi centralna banka kojapoku{ava da uti~e na odre|ene varijable, menjaju}i ponudu novca i/ilikamatnu stopu.

43


Monetarni transmisioni kanal - preporuka kako promene monetarnepolitike mogu da deluju na realni GDP.

Monopol - forma trì{ne organizacije u kojoj samo jedna firma prodajeproizvod za koga ne postoji bliski supstitut. Situacija u kojoj jedno preduze}a ugrani prodaje proizvod koji nema bliskog supstituta.

Monopolisti~ka konkurencija - trì{na struktura koju karakteri{e mnogopreduze}a koja prodaju rali~ite proizvode u grani u kojoj je slobodan ulazak iizlazak. Forma trì{ne organizacije u kojoj postoji mnogo prodavacadiferenciranih proizvoda i ulazak ili izlazak iz privredne grane prili~no lak udugom roku.

Monopson - situacija u kojoj postoji jedan kupac odre|enog dobra iliusluge na datom trì{tu.

Moralni hazard - rastu}a verovatno}a gubitka kada ekonomski subjektmoè da neke od svojih tro{kova prebaci na druge.

Multifaktorska produktivnost - stopa rasta proizvodnje po satu rada,umanjena za doprinos drugih faktora posebno kapitala, sirovina i energije, ilidrugih faktora proizvodnje.

Multikolinearnost -problem u regresionoj analizi koji nastaje kada su dve ilivi{e nezavisnih varijabli visoko korelisane; dovodi do preteranih standardnihgre{aka i uti~e na statisti~ke testove.

Multilateralna trgovina - trgovina izme|u vi{e od dva pojedinca ili zemlje.

Multilateralni pregovor - pregovaranje vi{e zemalja istovremeno.

Multiplikator autonomnih izdataka - promene ravnote`nog proizvoda zajedini~nu promenu autonomnih izdataka.

Multiplikator depozita - pove}anje depozita banke pri rastu rezervi bankeza jedinicu.

Multiplikator - odnos promene realnog GDP-a i promene linije agregatnihizdataka.


44

Multiplikator uravnoteènog budèta - odnos promene realnog GDP-a ipromene kupovina dràve kada su one povezane sa ekvivalentnom promenomporeza.

Multiplikatorska neizvesnost - neizvesnost oko ta~ne vrednostimultiplikatora; koristi se kao argument protiv aktivisti~ke stabilizacionepolitike; npr., po{to svaki ekonometrijski model daje razli~itu vrednostmultiplikatora, tada su kreatori ekonomske politike nesigurni oko njegovevednosti i efekata.

Nacionalizacija - preuzimanje privatnih firmi od strane dràve.

Nacionalna {tednja - agrgatni dohodak minus potro{nja minus dràvnapotro{nja.

Nacionalni dohodak i ra~uni proizvodnje - zvani~ni vladini pokazateljikomponenti GDP-a i agrgatnog dohotka.

Nacionalni dohodak - dohodak koji je rezultat proizvodnje proizvoda iusluga; ~ist nacionalni dohodak minus indirektni porezi. Nacionalni dohodakje suma svih zarada svih faktora proizvodnje koji poti~u iz teku}e proizvodnje.

Nadnica - cena rada definisana tokom odre|enog vremenskog perioda.

Nagib - jednak koli~niku promene varijable na vertikalnoj osi premapromeni varijable na horizontalnoj osi.

Najniì nivo cena - odre|uje vladina politika koja utvr|uje minimalnudozvoljenu cenu dobra.

Najpovla{}enija nacija - princip kojim sve zemlje uklju~ene u pregovoreGATT-a primenjuju iste tarifne stope kao zemlja sa najniìm tarifnimstopama.

Nash ravnoteà - ravnote`na situacija u kojoj je svaki igra~ odabrao svojuoptimalnu strategiju, uz datu strategiju izabranu od drugog igra~a.

Neanticipirana inflacija - deo teku}e stope inflacije, koji pojedinci nisuo~ekivali da }e se pojaviti. Dobija se kao teku}a stopa inflacije minuso~ekivana stopa inflacije. Ako pojedinci o~ekuju da godi{nja inflacija bude10%, a teku}a inflacija je 12%, tada je neanticipirana inflacija 2%.

45


Necenovna konkurencija - konkurencija bazirana na varijaciji proizvoda,reklamiranju, i uslugama pre nego na ceni.

Neelasti~na tra`nja - tra`nja za koju je cenovna elasti~nost manja od jedan.

Neformalna ekonomija - deo ekonomije koga karakteri{e neregularno inelegalno poslovanje.

Negativne eksternalije - obuhvataju situaciju u kojoj tro{kove imapojedinac/firma koji ne proizvodi niti tro{i neko dobro.

Negativni odnos - situacija u kojoj rast jedne promenljive - povezan sasmanjenjem druge promenljive; naziva se i inverzna povezanost.

Negativno nagnuta kriva ponude rada - situacija u kojoj dohodni efekatnadma{uje supstitucioni efekat rasta nadnice {to uzrokuje negativan nagibkrive ponude rada i uzima negativne nagibe na vi{im nivoima dohotka.

Neisklju~ivanje - situacija u kojoj niko ne moè da izbegne potro{nju dobra.

Nekooperativni rezultat - ravnoteà u igri u kojoj se igra~i ne mogudogovoriti i umesto toga prate svoje pojedina~ne podsticaje.

Nenegativna ograni~enja - ograni~enja koja spre~avaju negativne vrednostire{enja u problemu linearnog programiranja.

Neobja{njena varijacija - suma kvadrata devijacija svake razmatranevrednosti zavisne varijable od njoj odgovaraju}e procenjene vrednosti.

Neoklasi~na {kola rasta - pristup makroekonomiji koji koristi agregatnuprozvodnu funkciju i formulu rasta u opisivanju dugoro~nog rasta,nagla{avaju}i agregatnu ponudu pre nego agregatnu tra`nju.

Neplanirane zalihe - deo zaliha koje preduze}e ne moè da proda kadapredvi|ena potro{nja manja od proizvodnje.

Nepostojanje suparni{tva - situacija u kojoj vi{e ljudi moè da tro{i dobro,ne smanjuju}i koli~inu dostupnu drugim potro{a~ima.


46

Neprijateljsko preuzimanje - situacija u kojoj investitori kupuju veliki deokompanije i menjaju menadère.

Nerazvijena industrija - nova industrija koja se moè podsta}iprotekcionisti~kim merama.

Neregularni ili slu~ajni uticaj - nepredvidljiva varijacija serije podataka kaoposledica rata, prirodnih katastrofa, {trajkova i drugih nepredvidljivih uticaja.

Nesavr{ena konkurencija - monopol, oligopol i monopolisti~kakonkurencija.

Netarifne barijere - sve vladine akcije sem carina kojima se smanjuje uvoz,kao {to su kvote i standardi.

Neto cash-flow projekta - razlika izme|u cash prihoda i cash izdatakatokom realizacije projekta.

Neto dohodni faktor - razlika izme|u doznaka faktora dohotka izinostranstva i pla}anja faktora dohotka dohotka strancima.

Neto investicije - bruto investicije minus depresijacija.

Neto izvoz - vrednost dobara i usluga prodatih u inostranstvu minusvrednost dobara i usluga kupljenih od ostatka sveta; izvoz minus uvoz. Netoizvoz je vi{ak izvoza u odnosu na uvoz.

Neto nacionalni proizvod - neto trì{na vrednost proizvedenih proizvoda iusluga u odre|enom vremenskom periodu.

Neto proizvod - fiziokratska koncepcija vi{ka koji jedino stvarapoljoprivreda i koji je jednak razlici ukupnog proizvoda i ulaganja (avansa) upoljoprivredu.

Neto sada{nja vrednost projekta (engl. NPV) - sada{nja vrednostprocenjenog toka cash-flowa projekta, diskontovana firminim tro{komkapitala, minus inicijalni tro{ak projekta.

Neto strana sredstva - razlika izme|u sredstava dràvljana koja su uinostranstvu i sredstava koja stranci poseduju u zemlji.

47


Neto strane investicije - vi{ak izvoza nad uvozom, odnosno neto izvoz.

Neto transferi iz inostranstva - razlika izme|u primljenih transfernihpla}anja i transfernih pla}anja drugim zemljama.

Nevidljiva ruka - ideja slobodne interakcije ljudi na tr`i{tu dovodeekonomiju na `eljeni dru{tveni rezultat; pojam je uveo A. Smit i svoje modernoutemeljenje je na{ao u prvoj teoremi ekonomije blagostanja.

Nezavisnost centralne banke - mogu}nost vlasti centralne banke da donoseodluke o monetarnoj politici uz malo me{anje vlade koja je na vlasti.

Nivo cena - prose~ni nivo cena u privredi.

Nominalna kamatna stopa - kamatna stopa koju pla}a banka, odnosnozajmoprimci; npr. kada klijent plati kamatnu stopu od 12% na zajam, tada jenominalna kamatna stopa 12%. Nominalna kamatna stopa je kamatna stopanekorigovana stopom inflacije.

Nominalna rigidnost - faktori koji spre~avaju fleksibilnost nominalnognivoa cena, kao {to su tro{kovi menija, ili radni ugovori sa razli~itim vremenomisticanja, koji uti~u na to da se firmi ne isplati da menja nominalni nivo cena.Nominalne rigidnosti su nefleksibilnosti nadnica i cena.

Nominalna vrednost kapitala - kapital koji }e biti pla}en kada obveznicadospe na naplatu.

Nominalni dru{tveni proizvod - vrednost dru{tvenog proizvoda u teku}imcenama.

Nominalni GDP - bruto nacionalni proizvod bez korekcija inflacije; isto {toi GDP; vrednost svih dobara i usluga novo proizvedenih u zemlji tokomodre|enog vremenskog perioda - jedne godine.

Normalna dobra - dobra koja potro{a~ kupuje vi{e sa rastom dohotka.

Normalni profiti - suma obra~unatih profita kada su ekonomski profitijednaki nuli.

Normalno dobro - dobro za kojim se tra`nja pove}ava sa rastom dohotka ipada sa padom dohotka.


48

Normativna ekonomija - ekonomska analiza kojom se daju preporuke zaekonomsku politiku.

Nov~ani multiplikator - multiplikator po kome se ponuda novca menjazbog promena nov~ane baze. Nov~ani multiplikator ukazuje na porast ponudenovca za jedini~ni rast monetarne baze.

Nova klasi~na {kola - {kola makroekonomije po kojoj su cene perfektnofleksibilne, o~ekivanja su racionalna, zbog ~ega anticipirana monetarnapolitika ne}e imati efekta na privredu. To je verzija novog klasi~nog modela,bazirana na tri pretpostavke: ravnote`ne cene, nesavr{ene informacije iracionalna o~ekivanja. Teorija realnih poslovnih ciklusa je drugi tip novogklasi~nog modela.

Nova me|unarodna ekonomija obima - rastu}a produktivnost koja jerezultat firmine integracije celokupnog sistema njenih proizvodnih operacija ucelom svetu.

Novac - sve ono {to se obi~ajno prihvata kao sredstvo pla}anja u kupovinidobara i usluga i pla}anju obaveza i poreza. Novac je sve ono {to se prihvatakao sredstvo razmene. Novac tako|e sluì i za izraàvanje vrednosti i jedinice.

Novajlije - ljudi koji su nezaposleni jer su postali deo radne snage i jo{ uvektraè posao.

Novi Kejnzijanci - obja{njavaju rigidnost cena i plata kao konzistentne sali~nim interesima firmi i radnika, za koje se pretpostavlja da imaju racionalnao~ekivanja.

Novoindustijalizovana zemlja - zemlja ~iji je rast brz na osnovu razvojaindustijske baze.

Nulta stopa produktivnosti - ta~ka preseka linije kapitala i funkcijeproduktivnosti i pokazuje stabilnost kapitala po satu.

O~ekivana dobit - prinos od nesigurne investicije koja se obra~unavamerenjem dobitaka ili gubitaka mogu}nostima da do njih do|e.

O~ekivana korisnost - zbir svih mogu}ih korisnosti kao rezultat nekeodluke, ili strategije i verovatno}a njihovog ostvarenja.

49


O~ekivana realna kamata - realna stopa koju pojedinci o~ekuju da plate nasredstva koja su pozajmili, ili da je prime za sredstva koja su plasirali, posleeliminisanja inflacije iz nominalne kamatne stope. Primer: ako pojedinciprime kamatu od 10%, a o~ekuju stopu inflacije od 7%, onda je realnakamatna stopa 3%.

O~ekivana stopa inflacije - stopa inflacije za koju se o~ekuje da }e sepojaviti u budu}nosti. Vremenski period za koji se ona pretpostavlja zavisi odpojedia~nih subjekata. Sindikat moè posmatrati trogodi{nji period i zahtevatitrogodi{nje ugovore o radu, ali investitor moè posmatrati period od 30godina.

O~ekivana vrednost - zbir svih mogu}ih rezultata neke odluke ili strategije iverovatno}a njihovog ostvarenja.

O~ekivani profit - ponderisani prosek svih mogu}ih profita koji mogurezultirati iz nove investicije, pri ~emu se verovatno}a koristi kao ponder.

Obaveza - neka vrednost koju pojedinac ili preduze}e duguju nekomdrugom.

Obavezna rezerva - deo depozita koji su banke obavezne da drè kodcentralne banke. Obavezne rezerve su rezerve koje propisuje centralna banka,a moraju da ih drè poslovne banke; njihov iznos se dobija kada se ukupaniznos depozita pomnoì sa stopom obavezne rezerve; npr., banka koja imadepozite u iznosu od 100 milona dolara mora dràti 10 miliona dolaraobaveznih rezervi, ako je stopa obavezne rezerve 10%.

Obavezno ograni~enje - varijabla koja je u potpunosti iskori{}ena uodre|enoj ta~ki.

Obilnost kapitala - vi{i nivo kapitala u jednoj nego u drugoj zemlji.

Obilnost rada - niì nivo kapitala po radniku u odnosu na druge zemlje.

Obja{njenja varijacija - zbir kvadrata devijacija svih ocenjenih vrednostizavisne varijable.

Obra~unska jedinica - standardna jedinica u kojoj cene mogu biti izraène injihova vrednost pore|ena tokom vremena.


50

Obveznica - finansijski ugovor kojim se utvr|uje specifi~na ispata glavnice ikamate na zajam odre|enog datuma u budu}nosti.

Obveznice korporacija - formalne priznanice kojima se priznaje dug i kojimse korporacija obavezuje da godi{nje ispla}uje fiksnu sumu novca sve dotrenutka dospe}a kada ispla}uje inicijalno pozajmljenu sumu (glavnicu).

Odliv mozgova - emigracija visokokfalifikovanih radnika iz siroma{nijihzemalja u industrijske zemlje.

Odnos duga i GDP-a - ukupna suma neizmirenih zajmova koje federalnadràva duguje podeljena nominalnim GDP-om.

Odnos novca i depozita - deo novca koji ljudi u jednoj privredi èle da drè uodnosu na svoje depozite; jednak je odnosu novca i depozita.

Odnosi razmene - koli~ina uvoznih proizvoda koju privreda dobija zajedinicu izvoznih proizvoda.

Ogra|ivanje - proces koji je u Engleskoj u XV i XVI v. zna~ioukrupnjavanje poseda i prelazak sa sva{tarske proizvodnje na monokulturnupoljoprivrednu proizvodnju, prvenstveno sto~arstvo radi dobijanja vune zarazvoj tekstilnih manufaktura koje su bile osnova nastaju}e industrije.

Ograni~ena likvidnost - situacija u kojoj ljudi ne mogu da pozajmljuju radiuravnoteènja svoje potro{nje kada im je dohodak nizak.

Ograni~ene informacije - situacija u kojoj preduze}a nemaju potpunasaznanja o uslovima na trì{tu, npr. promenama u tra`nji njihovih proizvoda.

Ograni~enje likvidnosti - javlja se kada finansijska institucija ne dozvoljavapojedincu da pozajmi koliko èli, iako se mo`da o~ekuje pove}ani dohodak ubudu}nosti.

Ograni~enje proizvodnje - nemogu}nost upotrebe nekih resursa iliodre|eni minimalni zahtevi koji moraju biti ispunjeni.

Okunov zakon - veza izme|u nezaposlenosti i racio proizvodnje. Premaoriginalnoj verziji Okunovog zakona 1% smanjenja (pove}anja) zaposlenostirezultira u % smanjenju (pove}anju) dru{tvenog proizvoda za 3%. Sada se ~inida je realnije 2%.

51


Oligopol - forma trì{ne organizacije u kojoj postoji nekoliko prodavacahomogenog ili diferenciranog proizvoda i gde je ulazak ili izlazak iz privrednegrane teàk. Bliì je monopolu nego potpunoj konkurenciji jer ga karakteri{enekoliko preduze}a (dva ili tri) i relativno zanemarljive te{ko}e ulaska. Uproizvodnji, oligopolska trì{ta mogu imati ili standardizovane ilidiferencirane proizvode. Oligopol je karakteristika grane u kojoj nekolikopreduze}a prodaje isti proizvod uz ograni~en ulazak drugih preduze}a.

Op{ta ravnoteà - situacija u kojoj istovremeno postoji ravnoteà na svimtrì{tima u zemlji.

Op{ti nivo cena - prosek cena svih dobara i usluga uz davanje ve}eg ponderastavkama na koje se vi{e tro{i.

Op{ti sporazum o carinama i trgovini (GATT) - me|unarodni sporazum iorganizacija kreirana da promovi{e zajedni~ko smanjenje carina i drugihbarijera trgovine me|u zemljama.

Opadaju}a marginalna korisnost - smanjenje dodatne korisnosti kojapoti~e od dodatne jedinice dobra, u meri u kojoj se dobro sve vi{e koristi.

Opadaju}a marginalna korisnost novca - opadanje dodatne korisnosti kojaje rezultat pove}anja dohotka .

Opadaju}i prinosi - situacija u kojoj proizvodnja raste u manjoj proporcijinego inputi. Predstavljaju situaciju u kojoj uspe{an rast u kori{}enju jednoginputa, uz konstantne druge inpute, izaziva smanjenje dodatne proizvodnje sadodatnom jedinicom tog inputa.

Opadaju}i prinosi rada - situacija u kojoj se dodatni porast proizvoda kojipoti~e od dodatne koli~ine rada smanjuje sa pove}anjem ulaganja rada;opadaju}a marginalna produktivnost rada.

Operacije na otvorenom trì{tu - kupovina i prodaja obveznica od stranecentralne banke sa ciljem da izmeni ponudu gotovine, M1 ili nivo kamatnestope. Kada centralna banka èli da pove}a ponudu novca tada kupujeobveznice, a kada èli da smanji tada prodaje.

Operativni leverid` - odnos ukupnih fiksnih tro{kova firme i njenihukupnih varijabilnih tro{kova.


52

Oporavak - period koji nastupa neposredno nakon recesije u kojemprivreda po~inje da se kre}e ka ekspanziji.

Oporeziv dohodak - dohodak pojedinca umanjen za poreska oslobo|enja idedukcije.

Oportunitetni tro{ak - tro{ak naredne najbolje odba~ene alternative kojanije izabrana, jer je ne{to drugo izabrano.

Optimalno re{enje - najbolje od mogu}ih re{enja.

Optimizacija ograni~enja - maksimiziranje ili minimiziranje ciljne funkcijeprema ograni~enjima.

Organizacija - struktura ljudi, kao {to je porodica, ili koled`, kroz koju ljudimogu da razmenjuju dobra i usluge van formalnog tr`i{ta.

Oro~ena sredstva - sredstva polo`ena kod odre|ene finansijske institucijekoja se ne mogu odre|eni vremenski period podizati.

ORT bilans (engl. Oficial reserve transaction) - platnobilansni deficit, ilisuficit koji uklju~uje trgovinu robama i sekjutirizacijama; svaki takav deficitmora biti kompenziran odlivom me|unarodnih sredstava.

Ortakluk - firma koju poseduje vi{e nego jedna osoba u kojoj partneriodlu~uju podelom firminog dohotka me|u sobom i zajedni~ki su odgovorni zagubitke preduze}a.

Osiguranje za slu~aj nezaposlenosti - program davanja nadoknadepojedincima koji su ostali bez posla.

Osnovna linija - putanja kretanja ekonomske promenljive koja bi postojalabez uticaja promene politike.

Osnovna sredstva - svi finalni proizvodi koji se koriste u poslovanju i nisunamenjeni prodajim, npr. ma{ine, oprema, kancelarijski name{taj i dr.

Osposobljavanje na radnom mestu - pobolj{anje ve{tina zaposlenih upreduze}u dok u njemu rade.

53


Otkrivanje cene - proces kojim trì{te utvr|uje ravnote`nu trì{nu cenu.

Otvorena ekonomija - ekonomija u kojoj postoji razmena rada, kapitala iobveznica sa drugim ekonomijama.

Otvoreno trì{te - trì{te dilera dràvnim hartijama od vrednosti uNjujorku. Komitet otvorenog trì{ta ~ini 12 ~lanova sa pravom glasa; 7 ~lanovaje iz Saveta guvernera i 5 su predsednici regionalnih banaka Federalnihrezervi.

Ovla{}ene naknade - zakonski odre|ene naknade koje firma mora daobezbedi zaposlenima.

Ovla{}eno tro{enje - transferna pla}anja pojedincima iz vladinog programau kojima se ukupna vrenost transfernih pla}anja menja sa svakom promenombroja osoba koje dobijaju pomo}.

Papirni novac - novac napravljen od papira koji nema nikakvu unutra{njuvrednost.

Parametar - ne{to {to je uzeto kao poznato u analizi. Na primer u potro{nojfunkciji C= a + bq, autonomna potro{nja a i grani~na sklonost potro{nji b suparametri. Mnogo je napora uloèno u ekonomiji u ispitivanju efekatapromena pojedina~nog parametra.

Parcijalni izvod - marginalni efekat na zavisnu promenljivumultivaraijacione funkcije koji rezultira iz promene jedne od nezavisnihvarijabli dok druge ostaju konstante.

Pareto efikasnost - situacija u kojoj nije mogu}e u~initi svoju situacijuboljom bez pogor{anja tu|e situacije.

Paritet kupovne mo}i - teorija koja smatra da su devizni kursevi odre|enina taj na~in da izjedna~avaju kupovnu mo} u razli~itim zemljama.

Patent - pravo koje se garantuje pronalaza~u od strane federalne dràve zaekskluzivno kori{}enje inovacije u periodu od 17 godina.

Peak-load utvr|ivanje cene - situacija u kojoj firma odre|uje vi{u cenu uperiodu ekonomske ekspanzije u odnosu na onu van ovog perioda.


54

Penziono osiguranje - sistem u kojem pojedinci pla}aju dràvi dok rade, adràva pla}a njima kada odu u penziju.

Perfektna konkurencija - forma trì{ne organizacije u kojoj postoji vi{efirmi koje prodaju homogeni ili identi~ni proizvod i svaka od firmi je suvi{emala da uti~e na cenu dobra.

Perfektno elasti~na ponuda - ponuda za koju cenovna elasti~nostbeskona~na, ukazuju}i na beskona~an odgovor ponu|ene koli~ine napromenu u ceni i zbog toga je kriva ponude horizontalna.

Perfektno elasti~na tra`nja - tra`nja za koju je cenovna elasti~nostbeskona~na, ukazuju}i na beskona~ni odgovor na promenu u ceni i zbog togaje rkriva tra`nje horizonatlna.

Perfektno neelasti~na ponuda - ponuda za koju je cenovna elasti~nost nula,ukazuju}i da nema odgovora ponu|ene koli~ine na promene cene i zbog togaje kriva ponude vertikalna.

Perfektno neelasti~na tra`nja - tra`nja za koju je cenovna elasti~nost nula,ukazuju}i da nema odgovora na promenu u ceni i zbog toga je kriva tra`njevertikalna.

Permanentni dohodak - prose~ni dohodak koji pojedinci o~ekuju da primeu duèm vremenskom periodu, obi~no se dobija kao funkcija pro{lihdohodaka.

Piguov efekat - direktna stimulacija autonomne potro{nje koja se de{avakada deflacija cena pove}ava nov~anu masu i time blagostanje. Jo{ se nazivaefekat realnog bilansa.

Plafoniranje cena - vladina kontrola cena kojom se odre|uje maksimalnadozvoljena cena dobra. Praksa odre|ivanja cene utvr|ivanjem cenovnogtargeta I zatim razvijanjem proizvoda koji }e dozvoliti maksimiziranjeukupnog profita pri toj ceni.

Plan i kontrola - regulacije i ograni~enja koje dràva koristi da bi popravilatrì{nu nesavr{enost.

55


Platni bilans - ra~un transakcija izme|u zemlje i ostatka sveta; uklju~ujeinformacije o vrednosti trgovine robama i uslugama kao i o transfernimpla}anjima.

Podela rada - podela rada na razli~ite zadatke sa grupama radnikaspecijalizovanih za svaki od tih zadataka.

Podsticaj - plan kojim se ljudi motivi{u na akciju, obi~no tako da se pove}aekonomska efikasnost.

Podsticajna regulacija - metod regulacije kojim se cene odre|uju zanekoliko godina unapred, zatim se dopu{ta preduze}ima da zadrè svedodatne profite ili da imaju gubitke tokom tog vremenskog perioda.

Pogre{na selekcija - situacija u kojoj proizvodi, ili usluge niskog kvalitetaistiskuju sa trì{ta kvalitetnije proizvode, ili usluge kao posledica asimetri~nihinformacija izme|u kupaca i prodavaca.

Pojedinac nesklon riziku - pojedinac za koga se marginalna korisnost novcasmanjuje; on ili ona ne}e prihvatiti ni pravi~nu opkladu.

Pojedinac neutralan u odnosu na rizik - pojedinac za koga - marginalnakorisnost novca konstantna; on ili ona su indiferentni na pravi~nu opkladu.

Politi~ki kredibilitet - verovanje javnosti da }e kreatori ekonomske politikesprovesti objavljenu politiku.

Politi~ki poslovni ciklus - poslovni ciklus koji je rezultat kori{}enja fiskalneili monetarne politike od strane politi~ara radi delovanja rezultat izbora.

Politika konkurencije - sve dràvne akcije s ciljem promocije konkurencijeme|u firmama u jednoj privredi.

Polje mogu}nosti - polje koje uklju~uje sva mogu}a re{enja za dataograni~enja.

Pomeranje krive - promene u poziciji krive koja je ~esto prouzrokovanapromenama varijabli koje nisu predstavljene na osama.


56

Pomeranje proseka - tehnika u kojoj je predvi|ena vrednost vremenskihserija u datom periodu jednaka prose~noj vrednosti vremenskih serija u ve}embroju prethodnih perioda.

Ponovljene igre - igre zatvorenikove dileme ponovljene vi{e puta.

Ponuda - cena po kojoj bi prodavci èleli da prodaju svoje proizvode naaukcionim trì{tima.

Ponuda novca - glavni instrument monetarne politike. Ponuda novca pokonceptu M1 sastoji se od novca u sektoru stanovni{tva plus ~ekovni ra~uni.Ponuda novca je suma gotovog novca (metalnog i papirnog novca) kojuposeduje javnost i depoziti kod banaka.

Ponuda rada - veza izme|u koli~ine ponu|enog rada i nadnice.

Poravnanje potro{nje - ideja po kojoj i pored fluktuacije dohodaka ljudipoku{avaju da stabilizuju potro{nju iz godine u godinu.

Poreska stopa - procenat od od dohotka, ili prodaje koji je pla}en dràvi uformi poreza.

Poreski kredit na zara|eni dohodak - deo poreza na dohodak preko kogapojedinci sa niìm dohotkom koji rade primaju sredstva od vlade ili smanjenjesvojih poreza.

Poreski prihod - ukupan iznos koji dràva dobija na ime poreza; dobija sekada se poreska stopa pomnoì sa poreskom osnovom.

Poreski razred - niz oporezivih dohodaka koji se oporezuju po istoj stopi.

Porez na dohodak gra|ana - porez na sve forme dohotka koje pojedinac ilidoma}instvo primaju.

Porez na dohodak korporacija - porez na obra~unate profite korporacija.

Porez na dohodak porez - porez na nadnice i plate pojedinaca.

Porez na imovinu - porez koji se pla}a na vrednost imovine koju posedujepojedinac.

57


Porez na kapitalnu dobit - porez na rast vrednosti sredstava.

Porez na promet - porez koji se pla}a na vrednost robe kada se kupuje.

Portfolio diversifikacija - {irenje oblika aktive radi smanjenja rizika.

Portfolio investicije - investicije stranaca manjih od 10% vlasni~kog udela ufirmi.

Posebne privilegije - kompenzacije koje radnik prima pored direktnihnov~anih pla}anja za period rada: osiguranje, pravo na penziju, godi{njiodmor, porodiljsko odsustvo i bolovanje.

Poslovni ciklus - kratkoro~ne fluktuacije realnog GDP-a i zaposlenosti.Poslovni ciklus je odstupanje nivoa proizvodnje od njegovog dugoro~nogtrenda i traje tri do ~etiri godine. Poslovni ciklus dostiè svoj vrh kada realnidru{tveni proizvod dostigne maksimum, posle toga opada i dostiè minimalnuvrednost, zatim ponovo raste.

Period u kome se dru{tveni proizvod kre}e me|u najvi{e inajniè vrednostizove se recesija.

Poslovni profit - prihod firme umanjen za eksplicitne ili ra~unovodstvenetro{kove.

Potencijalni GDP - dugoro~ni trnd rasta realnog GDP-a u privredi odre|enraspoloìvom ponudom kapitala, rada i tehnologije. Realni GDP odstupa odpotencijalnog GDP-a na vi{e i na niè.

Potpuno alocirani prose~ni tro{kovi - zbir prose~nih varijabilnih tro{kovaproizvodnje normalnog ili standardnog obima proizvodnje i prose~ni ###.

Potraga za poslom - razlog za nezaposlenost po kome nesigurnost na trì{turada i ograni~ene informacije kojima radnici raspolaù zahtevaju da ljudipotro{e vreme traè}i posao.

Potro{a~ka klinika - laboratorijski eksperiment u kojem je u~esnicima dataodre|ena suma novca i zamoljeni su da ih potro{e u simuliranoj radnji da bi sevidelo kako reaguju na promene cena i druge determinante tra`nje.

Potro{a~ki izdaci - kupovina proizvoda i usluga od strane doma}instava zasvoje potrebe.


58

Potro{a~ki vi{ak - razlika izme|u onoga {to su potro{a~i spremni da plate zaodre|enu koli~inu proizvoda i onoga {to stvarno pla}uju. Razlika izme|u onog{to je pojedinac spreman da plati za dodatnu jedinicu proizvoda -marginalnakorisnost- i trì{ne cene dobra; za trì{te u celini, to je suma svih individualnihpotro{a~evih vi{kova ili povr{ina ispod krive tra`nje, a iznad trì{ne cene.

Potro{na funkcija - pozitivna veza izme|u potro{nje i dohotka.

Potro{na ravnoteà - nivo dohotka pri kojem linija agregatne potro{njese~e liniju od 45 stepeni. Tako|e se zove i ravnote`ni dohodak.

Potro{nja - kupovine finalnih dobara i usluga od strane doma}instava.Potro{nja je tra`nja sektora doma}instava za proizvodom za teku}u potro{nju.Izdaci za potro{nju sastoje se od kupovina trajnih potro{nih dobara(automobili, televizori), dobara teku}e potro{nje (hrana i novine) i usluga.

Povezivanje u mreù - formiranje privremenih strategijskih alijansi gdesvaka firma u~estvuje svojom najboljom konkurento{}u.

Povla~enje - deo dohotka koji se povla~i iz potro{nje i ide za poreze, uvoz i{tednju, a ne na potro{na dobra.

Pozitivna ekonomija - ekonomska analiza koja obja{njava {ta bi se uekonomiji desilo i zbog ~ega, bez davanja preporuka o ekonomskoj politici.

Pozitivna povezanost - situacija u kojoj je rast jedne promenljive povezan sarastom druge promenljive; naziva se i direktna povezanost.

Pozitivne eksternalije - situacija u kojoj koristi ima neko ko nije uklju~enniti u proces proizvodnje, ni potro{nje dobra.

Pozitivni nagib - nagib krive ve}i od nule, koji pokazuje pozitivnu ilidirektnu vezu izme|u dve promenljive.

Pravilo 5% - koristi Federalna trgova~ka komisija i Ministarstvo pravdeSAD da bi definisali trì{te na kome se preduze}a takmi~e: ako u grupipreduze}a sa odre|enom kategorijom dobara svi promene svoje cene za 5% iprofiti im se zna~ajno pove}aju, tada ta preduze}a ~ine odre|eno trì{te.

59


Pravilo fiskalne politike - propis kojim se obezbe|uje da instrumentipolitike odgovaraju stanju privrede. Automatski stabilizatori su primer pravilafiskalne politike.

Pravilo konstantne stope monetarnog rasta - monetarna politika u kojojCentralna banka odràva stopu monetarnog rasta konstantnom.

Pravilo maksimizacije korisnosti - pokazuje da potro{a~ maksimizirakorisnost tako {to bira kombinaciju proizvoda kod kojih je odnos marginalnekorisnosti i cene jednak za sve proizvode.

Pravilo monetarne politike - preporuka kolika bi trebalo da je stopainflacije, ponuda novca, ili drugi instrumenti monetarne politike koji uti~u nainflaciju, realni dohodak, ili druge pokazatelje stanja ekonomije.

Pravilo povratne veze - skup stabilizacionih politika koje odgovaraju namakroekonomske doga|aje kao {to su nezaposlenost, inflacija i dr.

Preimu}stvo - neka vrednost koju poseduje pojedinac ili preduze}e.

Prelomna ta~ka - ta~ka u kojoj su prihodi jednaki ukupnim tro{kovima.

Premija rizika - pove}anje o~ekivane ili traène stope povra}aja na rizi~neinvestisticije iznad stope povra}aja na nerizi~nu aktivu, da bi se konpenzovaorizik.

Pretpostavka fleksibilne cene - pretpostavka da se cene brzo uskla|uju kaoodgovor na promene u ponudi ili tra`nji.

Pretpostavka konstantnih cena - pretpostavka da se cene ne prilago|avajubrzo kao odgovor na promenu ponude, ili tra`nje; ova pretpostavka se koristi uteoriji ekonomskih fluktuacija.

Pretpostavka racionalnih o~ekivanja - pretpostavka da ljudi predvi|ajubudu}nost isto onako uspe{no kao i kreatori ekonomske politike.

Price maker - firma koja ima mo} da nametne trì{tu svoju cenu, umesto daprihvata trì{nu cenu za datu.

Price taker - situacija u potpunoj konkurenciji kada svaka firma nemauticaja na cenu proizvoda koji prodaje i moè da proda bilo koju koli~inu pri


60

datoj trì{noj ceni. To je firma koja prihvata trì{nu cenu za datu. Ne moèuticati na trì{nu cenu zato {to je trì{te konkurentsko.

Prihodno orjentisane carine - carine kod kojih je osnovni cilj da obezbedeprihode za dràvni budèt.

Prilago|avaju}a politika - odnosi se na monetarnu i fiskalnu politiku kojesu suo~ene sa nepovoljnim {okom ponude i teè da pove}aju stopu rastanominalnog dru{tvenog proizvoda i elimini{u smanjenje racia proizvodnjeprouzrokovano {okom ponude.

Prilago|eno R2 - koeficijent vi{estruke determinacije prilago|ensmanjenju stepena slobode po{to je vi{e zavisnih varijabli uklju~eno uregresiju.

Principal-agent problem - problem koji nastaje jer agenti (menadèri)firme mogu da teè da maksimiziraju svoje dobiti (kao {to su plate) pre negoprofite ili vrednost firme, {to je interes vlasnika ili principala.

Prirodna stopa dru{tvenog proizvoda - pokazuje nivo koji bi ekonomijamogla proizvesti kada bi se nalazila na prirodnoj stopi nezaposlenosti. Nepostoji tendencija ni rasta ni smanjenja stope inflacije.

Prirodna stopa nezaposlenosti - minimalni odrìv nivo nezaposlenostiispod koga inflacija po~inje da ubrzava svoj rast. Pri ovoj stopi ne postojitendencija ni rasta ni opadanja stope inflacije. Prirodna stopa nezaposlenostije stopa nezaposlenosti koja postoji u normalno vreme kada ne postoji nirecesija ni bum i kada je realni GDP jednak potencijalnom GDP-u.

Prirodni monopol - situacija u kojoj postoji jedno preduze}e u grani u komeprose~an ukupni tro{ak se smanjue za ceo obim proizvodnje i kome je nivominimalne efikasnosti ve}i od veli~ine trì{ta. Slu~aj kada ekonomija obimaizaziva da samo jedna firma snabdeva ~itavo trì{te.

Prirodni nivoi proizvodnje, zaposlenosti - u monetaristi~kom modelu suodre|eni realnim faktorima ponude: kapitala, veli~ine radne snage i nivoatehnologije. U na{em jednostavnom modelu, prirodne stope proizvodnje,zaposlenosti i nezaposlenosti su na svom klasi~nom nivou za ove promenljive(nezaposlenost je ograni~ena na frikcione i strukturalne forme).

Privredna grana - obuhvata preduze}a koja proizvode sli~ne proizvode.

61


Problem primala - originalni problem linearnog programiranjamaksimiziranja (npr. profita) ili minimiziranja (npr. tro{ka).

Problem Sever-Jug - odnosi se na geografsku disperziju dohodaka: severnezemlje teè da budu relativno bogate, dok su ju`ne relativno siroma{ne.

Problem slobodnog jaha~a - problem koji se javlja u slu~aju javnih dobara:pojedinci koji ne u~estvuju u tro{kovima obezbe|enja javnog dobra ne mogubiti isklju~eni iz kori{}enja tog dobra.

Proces inovacije - uvo|enje novog ili pobolj{anog proizvodnog procesa.

Produkciona kriva - pokazuje maksimalnu mogu}u proizvodnju dvaproizvoda sa resursima sa kojima raspolaè ekonomija.

Produktivnost - op{ti izraz koji ~esto zna~i prose~an nivo proizvodnjeostvaren od strane jednog zaposlenog za jedan sat. Nove ma{ine i opremapove}avaju produktivnost rada omogu}uju}i radnicima da proizvode vi{e.

Produktivnost rada - proizvod po radnom ~asu.

Profit - ukupni prihod koji dobije firma minus ukupni tro{kovi.

Profitna margina - razlika izme|u cene i potpuno alociranog prose~nogtro{ka proizvoda.

Programi pomo}i stanovanju - dràvni programi koji obezbe|ujusubvencije ili siroma{nim porodicama da iznajme ku}e ili izvo|a~ima radovada grade ku}e siroma{nima.

Progresivno oporezivanje - vrsta poreza kod koga se poreska stopapove}ava u proporciji sa pove}anjem dohotka.

Proizvo|a~ki vi{ak - razlika izme|u cene koju firma dobija za dodatniprodati proizvod i marginalnih tro{kova istog. Za trì{te kao celinu to je zbirvi{kova svih pojedina~nih fimi, odnosno povr{ina iznad krive ponude i ispodtrì{ne cene.

Proizvodna dobra - sirovine, kapitalna oprema i drugi inputi koje firmekoriste u proizvodnji dobara i usluga koje zahtevaju kupci.


62

Proizvodna funkcija - kriva koja pokazuje koli~inu proizvoda koja moè bitiproizvedena za datu koli~inu inputa. To je jedna~ina, tabela ili grafik kojapokazuje maksimalni autput koji firma moè da proizvede u vremenskomperiodu sa jednim setom inputa.

Proizvodna inovacija - uvo|enje novog ili pobolj{anog proizvoda.

Proizvodni pristup - menadèrska tehnika u kojoj odluke donosemenadèri pojedinih proizvoda.

Proizvodni proces - razli~iti odnosi kapital/rad koje firma moè koristiti zaproizvodnju proizvoda.

Proizvodni target - cilj proizvodnje proizvoda i usluga u planskimekonomijama.

Proizvodnja - transformacija inputa ili resursa u autput ili dobra i usluge.

Promena traène koli~ine - kretanje du` odre|ene krive tra`nje kaorezultat promene cene dobra, dok su sve ostale varijable nepromenjene.

Promena tra`nje - pomeranje krive tra`nje kao rezultat promene dohotkapotro{a~a, ukusa, ili bilo koje druge necenovne determinante proizvoda.

Promene zaliha - promena u stanju sirovina, delova i gotovih proizvoda poduticajem poslovanja.

Proporcionalna carina - carina koja se pla}a u srazmeri sa koli~inomuvezenih proizvoda.

Proporcionalni porez - porez koji se pla}a proporcionalno broju prodatihproizvoda.

Proreska sposobnost - na~elo po kome pojedinci sa niìm dohotkom trebada pla}aju vi{i porez od onih sa niìm dohotkom.

Prose~an proizvod - ukupni proizvod podeljen sa koli~inom varijabilnihinputa.

63


Prose~na poreska stopa - ukupni pla}eni porez podeljen sa ukupnimdohotkom koji podleè oporezivanju.

Prose~na ukupna cena ko{tanja - propisani metod kojim se utvr|uje dapreduze}e zahteva cenu jednaku prose~nom ukupnom tro{ku.

Prose~ni fiksni tro{kovi - ukupni fiksni tro{kovi podeljeni sa obimomproizvodnje.

Prose~ni prihod - ukupni prihod podeljen koli~inom.

Prose~ni proizvod rada - proizvedena koli~ina podeljena koli~inomuloènog rada.

Prose~ni ukupni tro{kovi - ukupni tro{kovi podeljeni sa obimomproizvodnje. Mogu se dobiti i kao zbir prose~nih fiksnih i prose~nihvarijabilnih tro{kova.

Prose~ni varijabilni tro{kovi - ukupni varijabilni tro{kovi podeljeni saobimom proizvodnje.

Protekcionizam - politika koja ograni~ava uvoz da bi za{titila doma}eproizvo|a~e.

Prva teorema ekonomije blagostanja - stav da iz konkurentnih trì{tarezultira efikasni rezultat; naziva se i teorema nevidljive ruke; definicijaefikasnosti koja se u teoremi koristi je Pareto efikasnost.

Putanja zavisnosti - situacija u kojoj pozicija ravloteè zavisi od putanjeprethodnih, istorijskih doga|aja.

Q Regulacija - politika Centalne banke SAD koja je ograni~avala kamatnustopu koju komercijalne banke mogu pla}ati na depozite. Sli~na politikaograni~avala je visinu kamatne stope koju mogu platiti i druge {tedne ifinansijske insitucije. Kada je trì{na kamatna stopa prevazilazila maksimalnopropisanu kamatnu stopu dolazilo je do dezintermedijacije.

Ra~unovodstveni profit - ukupni prihod minus ukupni tro{kovi koji neuklju~uju implicitne oportune tro{kove; to je definicija profita koju obi~nokoriste preduze}a.

Ra~unovodstveni tro{kovi - istorijski eksplicitni tro{kovi.


64

Racio `rtvovanja - ukupni gubitak proizvodnje tokom dezinflacije podeljensa smanjenjem stope inflacije.

Racio cena/marginalni tro{kovi - razlika izme|u cene i marginalnihtro{kova podeljenu sa cenom. Ovaj indeks je indikator trì{ne mo}i, kada je 0tada ne postoji nikakva trì{na mo}. [to je ve}i to postoji ve}a trì{na mo}.

Racio cene/dohodak - odnos cene proizvoda na zalihama i godi{njegprihoda po proizvodu.

Racio koncentracije - racio koji pokazuje procntulani udeo prodaje 4, 8 i 20najve}ih firmi u prodaji ukupne grane.

Racio proizvodnje - odnos teku}e i prirodne stope proizvodnje. Njegovepromene su povezane sa promenama zaposlenosti. Promene su odre|enevezama IS-LM modela i agregatne ponude. Postoji vi{e koncepata koji gadefini{u na nivou 100%, npr. prirodna stopa nezaposlenosti, deficit punezaposlenosti i dr.

Racio zaposlenost-stanovni{tvo - odnos zaposlenih radnika u odnosu naradno sposobno stanovni{tvo.

Racionalizacija radnih mesta - razlog za nezaposlenost po kome jeponu|ena koli~ina rada ve}a od traène koli~ine jer su realne nadniceprevisoke.

Racionalna o~ekivanja - o~ekivanja formirana na osnovu svih svihraspoloìvih i relevantnih informacija o varijablama koje se predvi|aju.Pretpostavlja se da ekonomski agenti koriste sve informacije: oni razumejuvezu izme|u razmatranih promenljivih i promenljivih koje se predvi|aju.

Rad - obuhvata fizi~ku energiju, ve{tinu i mentalne sposobnosti koje ljudipridodaju proizvodnji dobara i usluga. Rad - broj radnih ~asova u kojima ljudiproizvode robe i usluge.

Radna snaga - obuhvata sve one koji su ili zaposleni ili nezaposleni.

Radni dohodak - suma nadnica, plata i posebnih privilegija koja se ispla}ujeradnicima.

65


Radnici koji napu{taju posao - ljudi koji su nezaposleni jer su napustili svjprethodni posao.

Radnici koji su izgubili posao - nezaposleni koji su izgubili svoj prethodniposao.

Radnik sa delimi~nim radnim vremenom - neko ko radi izme|u jednog ~asai punog radnog vremena nedeljno.

Radno intenzivna proizvodnja - proizvodnja u kojoj se koristi relativno niìnivo kapitala po radniku.

Radno-{tedne tehnolo{ke promene - tehnolo{ke inovacije kojima sesmanjuje iznos potrebnog rada za proizvodnju date koli~ine proizvodakori{}enjem date koli~ine kapitala.

Raspoloìvi dohodak - dohodak koji stoji na raspolaganju pojedincima zapotro{nju i {tednju. Li~na primanja umanjena za poreze. To je dohodak kojimdoma}instva raspolaù za potro{nju nakon pla}enih poreza I dobijenihtransfera od dràve.

Rastu}i oportunitetni tro{ak - situacija u kojoj ve}a proizvodnja jednogdobra zahteva odustajanje od pove}anja proizvodnje drugog dobra.

Ravnoteà trì{ta rada - situacija u kojoj je koli~ina ponu|enog radajednaka koli~ini traènog rada.

Ravnote`na cena - cena po kojoj se izjedna~avaju traèna i ponu|enakoli~ina.

Ravnote`na kamatna stopa - kamatna stopa kojom se izjedna~ava sumuudela potro{nje, investicija i neto izvozasa udelom GDP-a dostupnog zanevladinu potro{nju.

Ravnote`na koli~ina - koli~ina koja odgovara ravnote`noj ceni.

Ravnote`na nadnica - nivo nadnica kod koga ne postoji pritisak zapromene. To je nivo koji se dobija u preseku krive ponude i krive tra`nje zaradnom snagom.


66

Ravnote`na veza rizika i dobitka - pozitivna veza izme|u rizika i o~ekivanestope dobiti na sredstva i vzana je za ~injenicu da osoba koja preuzima ve}irizik mora biti i kompenzovana ve}im dobitkom.

Ravnote`ni budèt - budèt u kome su poreki prihodi jednaki vrednostipotro{nje.

Ravnote`ni devizni kurs - devizni kurs komplementaran sa uravnoteènimplatnim bilansom, po{to su sva neophodna prilago|avanja zavr{ena.

Realna kamatna stopa - kamatna stopa koju pojedinci pla}aju zapozajmice, ili dobijaju za depozite umanjena za stopu inflacije; npr., ako jenominalna kamatna stopa 12%, a stopa inflacije je 10%, realna kamatna stopaje 2%. Realna kamatna stopa je nominalna kamatna stopa minus anticipiranastopa inflacije.

Realna koli~ina novca - ukupna koli~ina novca podeljena sa indeksomcena.

Realna nadnica - cena rada o~i{}ena od inflacije, nasuprot nominalnojnadnici koja uklju~uje inflaciju.

Realna rigidnost - faktor koji ~ini firme neosetljivim na promene realnihplata (plata prema cenama), ili relativnih plata (jednih plata u odnosu nadruge plate).

Realni BNP - meri agregatni autput u konstantnoj vrednosti dinara iz baznegodine.

Realni devizni kurs - prose~ni nominalni devizni kurs izme|u jedne zemlje izemalja sa kojima trguje u koji je uklju~eno prilago|avanje zbog razli~itihstopa inflacija.

Realni dru{tveni proizvod - vrednost dru{tvenog proizvoda u konstantnimcenama.

Realni GDP - mera vrednosti svih novo proizvedenih usluga i proizvoda uzemlji tokom odre|enog vremenskog perioda, bez inflatornog ra~unanja.

Recesija - period pada realne ekonomske aktivnosti. Defini{e se kao periodu kome realni dru{tveni proizvod opada u dva ili vi{e kvartala za redom.

67


Recesija po~inje posle dostizanja {pica i traje sve dok se privreda kre}e do dna,a tada ponovo po~inje oporavak.

Recipro~na tra`nja - uzajamnost tra`nje partnera koji trguju dobrima. D`.St. Mil je ovim obja{njavao nejednaku deobu dobitaka u trgovini dvajuzemalja.

Rediskontna stopa - kamatna stopa po kojoj banke pozajmljuju sredstva odCentralne banke.

Redistribucioni efekat - uti~e na tra`nju zbog redistribucije dohotkaizme|u du`nika i poverilaca tokom perioda deflacije. Ukoliko du`nici vi{esmanje svoju potro{nju nego {to je pove}aju kreditori tada }e agregatnapotro{nja opasti.

Regresiona analiza - statisti~ka tehnika za procenjivanje kvantitativne vezeizme|u ekonomske varijable koju èlimo da objasnimo (zavisne varijable) ijedne ili vi{e nezavisnih varijabli.

Regresiona kriva - kriva dobijena minimiziranjem suma najmanjihkvadrata vertikalnih odstupanja svih ta~aka podata od krive.

Regresivni porez - porez kod kojeg se poreska stopa smanjuje kako sepove}ava dohodak pojedinca.

Regulatorno ka{njenje - vremenski period koji je neophodan da bi sedonela odluka o regulatornoj politici.

Reinènjering - radikalna promena svih procesa u firmi kako bi se dostigliveliki dobici u brzini, kvalitetu, usluzi i profitabilnosti.

Relativna cena - cena nekog proizvoda upore|ena sa cenama drugihproizvoda.

Relativna elasti~nost - situacija u kojoj je elasti~nost jednog proizvoda ve}aod elasti~nosti nekog drugog proizvoda.

Relevantni tro{kovi - tro{kovi koje bi trebalo razmotriti prilikom dono{enjamenadèrske odluke; oportunitetni tro{kovi.

Rental kapitala - cena koju traì vlasnik opreme za iznajmljivanje naodre|eni vremenski period.


68

Restrikcije doma}eg zadovoljenja - zahtevi da deo proizvoda budeproizvedn u nekoj oblasti da bi se kvalifikovala za nulte tarife me|u zemljamau slobonoj carinskoj zoni.

Revolucija racionalnih o~ekivanja - promena u na~inu makroekonomskograzmi{ljanja tokom sedamdesetih, koje pretpostavlja da ljudi koriste}i sveinformacije koje su im dostupne racionalno predvi|aju budu}nost.

Rezerva - deo depozita koji komercijalne banke drè kod centralne banke.

Rezidual - deo koji preostaje posle izdvajanja svih poznatih izvora koji suuticali na stopu rasta dru{tvenog proizvoda, uklju~uju}i i pove}anje radnesnage i kapitalne opremljenosti, kao i uticaj obrazovanja, istraìvanja i drugihfaktora.

Rigidna nadnica - nemogu}nost nominalne nadnice da se prilagodi nivoukoji bi odrào ravnoteù na trì{tu rada.

Rikardijanska ekvivalentnost - stanovi{te da sada{nja promena u porezimane}e uticati na smanjenje potro{nje zato {to pojedinci pretpostavljaju da }e seporesko optere}enje njihove dece kretati u suprotnom smeru.

Risk-seeker - pojedinac za koga marginalna korisnost novca raste; on biprihvatio pravi~nu okladu, pa ~ak i neke nepravi~ne.

Rizik - situacija u kojoj postoji vi{e od jednog mogu}eg rezultata zaodlu~ivanje i verovatno}a svakog mogu}eg rezultata je poznata ili moè bitiprocenjena.

Robna trgovina - trgovina robama koje su u fizi~kom obliku, kao {to sunafta, ìto, ili kompjuteri.

Robni novac - dobro kori{}eno kao novac koje ima neku unutra{njuvrednost u nenov~anom kori{}enju.

Robni trgovinski bilans - vrednost robnog izvoza minus vrednost robnoguvoza.

Rok dospe}a - dan kada se vra}a glavnica zajma.

69


Rukovo|eno plivanje - sistem koji kombinuje fiksne i plivaju}e deviznekurseve, u kome se dozvoljava fluktuiranje deviznog kursa od ravnoteè, ali netrajno udaljavanje.

Sada{nja diskontovana vrednost - vrednost u sada{njosti budu}ih pla}anja.

Samokoriguju}e snage - inherentnte snage u ekonomiji, posebnofleksibilnost cena, koje pokre}u privredu ka prirodnoj stopi proizvodnje bezdràvne intervencije.

Sektorski spoljnotrgovinski deficit - vrednost uvoza minus vrednost izvozau nekom sektoru industrije.

Sekularni trend - dugoro~ni rast ili smanjenje u serijama podataka.

Sezonska nezaposlenost - nezaposlenost koja sezonski varira tokom godinekao rezultat sezonske promene u ponudi, ili tra`nji za radnom snagom.

Sezonske varijacije - fluktuacije ekonomske aktivnosti koje se redovnopojavljuju svake godine zbog vremena i dru{tvenih obi~aja.

Simpleks metod - matemati~ka tehnika za re{avanje problema linearnogprogramiranja.

Sindikat radnika - organizacija radnika, organizovana radi pove}avanjanadnica i pobolj{avanja uslova rada svojih ~lanova.

Sindikat zanata - sindikat organizovan da reprezentuje pojedina~nozanimanje, ~iji su ~lanovi iz razli~itih privrednih grana.

Sinjora` - prihod koji dràva prima od inflacije, jednak je stopi inflacijepomnoènoj sa nov~anom bazom.

Sinjora` je iznos realnih resursa kupljenih od strane dràve novo kreiranimnovcem.

Sistem deviznog kursa - skup pravila kojima se organizuje odre|ivanjedeviznih kurseva me|u valutama.

Sistem federalnih rezervi (FED) - centralna banka SAD, koja kontroli{ekreiranje novca u SAD.


70

Sistem fiksnog deviznog kursa - sistem me|unarodnih deviznih kurseva ukome su se zemlje sloìle da zadrè ranije odre|ene vrednosti svojih valuta uodnosu na druge valute.

Sistem fleksibilnog deviznog kursa - me|unarodni monetarni sistem ukome se devizni kursevi odre|uju na inostranim deviznim trì{tima i vlada senije sloìla da ih fiksira.

Sistemski rizik - rizik na kapitalnom trì{tu koji investitori ne mogu smanjitidiverzifikacijom portfolia.

Slobodan ulaz i izlaz - kretanja firmi unutra i napolje grane koja nisublokirana regulacijom, drugim preduze}ima, ili nekom drugom barijerom.

Slobodno determinisana cena - odre|ena je interakcijom pojedinaca ipreduze}a na trì{tu.

Snobovski efekat - situacija u kojoj neki ljudi traè manje koli~ine dobra {toga vi{e ljudi konzumira, da bi bili druga~iji i ekskluzivni.

Socijalna regulacija - dràvna regulacija u oblastima poput za{tite prirodnesredine, zdravstva i dr. i usmerena je na regulaciju eksternalija.

Socijalno osiguranje - transferno pla}anje, koje ne zavisi od nivoa dohotkalica.

Specijalizacija - situacija u kojoj su resursi, npr. rad, koncentrisani naodre|eni posao.

Spoljnotrgovinski deficit - vi{ak uvoza proizvoda i usluga u odnosu na izvozproizvoda i usluga.

Spoljnotrgovinski suficit - identi~an neto izvozu, odnosno vi{ak izvoza naduvozom.

Sredstvo razmene - predmet koji je op{te prihva}en kao sredstvo pla}anjadobara i usluga.

Stabilizaciona politika - op{ti izraz za monetarnu i fiskalnu politiku. Svakapolitika koja teì da uti~e na nivo agregatne tra`nje.

71


Stagflacija - situacija u kojoj postoje visoka inflacija i visoka nezaposlenost.

Standardna gre{ka regresije - standardna gre{ka zavisne varijable (Y) odregresione linije.

Standardna klasifikacija industrije (SITC) - klasifikacija koja deli industrijuu odre|ene grane radi statisti~kih potreba.

Statisti~ka razlika - razlika izme|u kalkulacije realnog dru{tvenogproizvoda kori{}enjem potro{nog principa i dohodnog principa zbog gre{aka ineprijavljenih podataka.

Stepen operacionog levridà - procentualna promena profita firmepodeljena sa procentualnom promenom obima proizvodnje, ili prodaje;prodajna elasti~nost profita.

Stepeni slobode - broj vrednosnih podataka, ili jedinica uzorka minus brojocenjenih parametara u regresonoj analizi.

Stok - ekonomska veli~ina koja ozna~ava posedovanje neke jedinice iliagregatne veli~ine u odre|enom vremenskom periodu. Na primer: kapitalnistok, nov~ana masa i dr.

Stok vrednosti - metod ~uvanja kupovne mo}i kada prihodi i izdaci nisusinhronizovani.

Stopa depresijacije - godi{nje ekonomsko i fizi~ko raba}enje kapitala; npr.,ako pojedinac kupi kola za 5000 dolara, a ona slede}e godine vrede 4000dolara tada je stopa depresijacije 20%.

Stopa inflacije - procentualni porast op{teg nivoa cena u datomvremenskom periodu, obi~no godinu dana.

Stopa nacionalne {tednje - deo GdP-a koji se {tedi, niti se tro{i niti se tro{ina dràvne izdatke; jednak je odnosu nacionalne {tednje i GDP-a, ili je jednakjedan minus u~e{}e potro{nje minus u~e{}e vladinih kupovina u GDP-u.

Stopa nezaposlenosti - broj onih koji su ostali bez posla (ili su privremenootpu{teni), a aktivno traè posao, podeljen sa zbirom zaposlenih inezaposlenih. Stopa nezaposlenosti je racio nezaposlenih prema ukupnombroju radnosposobnih (u %).


72

Stopa obaveznih rezervi - procenat depozita koje banke moraju da drè uobliku rezervi.

Stopa prinosa - godi{nji prihod investicije podeljen sa njenim ukupnimtro{kovima. To je prinos na uloèna sredstva izraèn kao procenat od prodajnecene.

Stopa radne snage - racio ukupne radne snage (zaposleni plus nezaposleni)i radne populacije stanovni{tva.

Stopa siroma{tva - procenat ljudi ispod krive siroma{tva.

Stopa tehni~ke supstitucije - stopa po kojoj jedan input moè biti zamenjensa drugim tako da se odrì isti obim proizvodnje; jednak je nagibu izokvante.

Stopa udela radne snage - odnos (u %) radne snage i radno sposobnepopulacije.

Stopa vremenskih preferencija - dodatna jedinica koju je pojedinac voljanradije da sad kupi i konzumira nego godinu dana kasnije.

Strana kupovina inputa - kupovina delova ili komponenti u inostranstvu dabi se smanjili tro{kovi porizvodnje i pove}ala konkurentnost.

Strane direktne investicije - investicije kod kojih najmanje 10% direktnogvlasni{tva imaju stranci.

Strategija hladne }urke - pristup dezinflaciji koji polazi od iznenadnog istalnog smanjenja nominalnog dru{tvenog proizvoda i stope rasta.

Strategija izvoza - dràvno podsticanje ekonomskog razvojaustanovljavanjem otvorena politike trgovine i rastu}eg izvoza.

Strategija uvozne supstitucije - politika trgovine kreirana da ohrabrilokalne firme da proizvode dobra koja se obi~no uvoze u zemlju.

Strategije - potencijalni izbori koje mogu napraviti igra~i (firme) u teorijiigara.

73


Strategijska kriva marginalnog prihoda - kriva marginalnog prihodaizvedena iz strategijske krive tra`nje.

Strategijska kriva tra`nje - kriva tra`nje (negativnog nagiba) u koju firmeuklju~uju svoje pretpostavke o pona{anju konkurentskih firmi.

Strategijska trgovinska politika - politika dràve koja ima cilj da obeshrabristrane firme sa velikom ekonomijom obima da otvore svoje filijale.

Strategijsko pona{anje - pona{anje firmi koje uzima u obzir trì{nu mo} ireakciju drugih firmi.

Strategijsko pona{anje - plan aktivnosti igra~a ili oligopoliste, nakonuzimanja u obzir svih mogu}ih reakcija drugih, po{to se oni takmi~e za profit ilidruge prednosti.

Struktura - metod analiziranja trì{ne mo}i u industriji na osnovu struktureindustrije.

Strukturalisti~ka hipoteza -prirodna stopa nezaposlenosti je visoka zbogspecifi~nih problema u poslovanju privrede, naro~ito na trì{tu rada,uklju~uju}i previsoke realne ndnice, visoke beneficije za slu~aj nezaposlenosti,preveliku dràvnu potro{nju i regulaciju, visoke marginalne poreske stope,regionalne neravnoteè i dr.

Strukturalne (bihervioristi~ke) jedna~ine - jedna~ine kojima seobja{njavaju (identifikuju determinante) veze u modelu.

Strukturna nezaposlenost - deo nezaposlenosti koja postoji i kada seekonomija nalazi na nivou prirodne stope nezaposlenosti. To je dugoro~nanezaposlenost kao rezultat strukturnih problema kao {to su nedovoljnakvalifikacija, promena u tra`nji za pojedinim kategorijama radnika,nedovoljna radna inicijativa i dr.

Strukturni deficit - deo budètskog deficita koji bi postojao ~ak i kada biekonomija bila na potencijalnom nivou proizvodnje. Strukturni deficit je nivobudètskog deficita koji bi postojao kada bi realni dru{tveni proizvod biojednak potencijalnom dru{tvenom proizvodu; zove se i deficit punezaposlenosti.


74

Stvarni devizni kurs - prilago|ava se razlici u stopi inflacije izme|u dvezemlje.

Stvarni poslovni ciklus - ciklus teku}eg realnog dru{tvenog proizvoda zbogfluktuacija u prirodnoj stopi dru{tvenog proizvoda. Pristup stvarnogposlovnog ciklusa je obja{njava poslovni ciklus u proizvodnji i zaposlenosti kaorezultat tehnolo{log {oka, ili {oka ponude.

Substitucioni efekat - porast traène koli~ine dobra koji - rerzultat samopada njegove cene i nezavistan je od promene realnog dohotka.

Supstitucioni efekat - iznos za koji se kupljena koli~ina smanjuje kaorezultat porasta cene, posmatran nezavisno od promena nivoa dohotka.

Supstitut - proizvod koji ima brojne karakteristike kao i drugi proizvod imoè da ga zameni u potro{nji.

[ok ponude - promena u koli~ini proizvoda koje su firme voljne daproizvode po postoje}im cenama. Npr., pad proizvodnje kukuruza je do{aokao posledica skoka cena nafte 1973/74.

[ok terapija - naglo uvo|enje slobodnog trì{ta u centralno planskeprivrede.

[ok tra`nje - promena jedne od komponenti agregatne tra`nje koja vodipromeni agregatne tra`nje/krive inflacije.

[tedni depozit - ra~un kod finansijske institucije koji je vrlo likvidan, ali sene moè lako upotrebiti za kupoprodajne transakcije.

T statistika - odnos vrednosti procenjenog parametra i njegove standardnedevijacije ili gre{ke.

T test - test zna~ajnosti za procenjeni parametar kori{}enjem t distribucije.

Ta~ka zatvaranja - nivo proizvodnje pri kome je cena proizvoda jednakaprose~nom varijabilnom tro{ku firme.

Tabela individulane tra`nje - tabelarno prikazana relacija izme|u cene itraène koli~ine proizvoda od strane pojedinca u odre|enom vremenskomperiodu.

75


Tabela tra`nje - tabelarni prikaz tra`nje koji pokazuje cenu i traènukoli~inu za odre|enu robu.

Tangentna ta~ka - jedina zajedni~ka ta~ka za dve krive u kojoj se onedodiruju.

Targetiranje nominalnog GDP-a - monetarna politika kojom centralnabanka da odrì konstantan rast nominalnog GDP-a.

Targetna zona - kada neka varijabla, npr. devizni kurs pre|e dozvoljenegranice fluktuacije tada centralna banka preduzima intervenciju.

Tehnika preìvljavanja - metod odre|ivanja postojanja rastu}ih,opadaju}ih ili konstantnih prinosa u zavisnosti da li u~e{}e autputa velikihfirmi u proizvodu privredne grane (uz pore|enje sa u~e{}em proizvoda malihfirmi) raste, opada ili ostaje isto tokom vremena.

Tehnike poravnavanja - metod naivnog predvi|anja u kome su budu}evarijable vremenskih serija predvi|ene samo na osnovu nekih prosekanjihovih pro{lih vrednosti.

Tehnolo{ka promena - pobolj{anje tehnologije tokom vremena.Tehnolo{ke promene uklju~uju promene u tehnolo{kom znanju i nova znanjao poslovnoj organizaciji.

Tehnologija - sve {to pove}ava koli~linu proizvoda koja moè bitiproizvedena za datu koli~inu kapitala i rada.

Teku}i ra~un - deo platnog bilansa koji uklju~uje izvoz i uvoz roba i usluga,kao i transfere i poklone.

Teorema o neefikasnost i pol i t ike - teorema Nove klasi~nemakroekonomije ukazuje da sistematske akcije monetarne i fiskalne politikekojima se menja agregatna tra`nja ne}e uticati na proizvod i zaposlenost ~ak niu kratkom roku.

Teorema o srednjem glasa~u - teorema po kojoj }e se sredina politi~kihpreferencija reflektovati na vladine odluke.

Teorija firme - postavka po kojoj primarni cilj firme da maksimizirablagostanje ili vrednost firme.


76

Teorija igara - teorija koja ispituje izbor najbolje ili optimalne strategije ukonfliktnim situacijama.

Teorija igara - grana primenjene matematike koja se mnogo koristi uekonomiji uklju~uju}i analizu interakcije preduze}a koja uzimaju u obzirakcije jednih i drugih.

Teorija kontestabilnih trì{ta - teorija po kojoj ~ak i privredna grana koju~ini jedna ili nekoliko firmi, moè da funkcioni{e kao da je konkurencijaperfektna, ukolio je ulazak apsolutno slobodan i ako je izlazak potpunobesplatan.

Teorija nove trgovine - obuhvata modele me|unarodne trgovine baziranena monopolisti~koj konurenciji, diferencijaciji proizvoda i ekonomiji obimakoja se pojavljuje 70ih i 80ih godina.

Teorija pariteta kupovne mo}i - po ovoj teoriji cene istih proizvoda urazli~itim zemljama treba da su iste, a mogu se razlikovati samo za iznostransportnih tro{kova i carinskih barijera.

Teorija potro{a~ke tra`nje - prou~avanje determinanti tra`nje zaposmatranim proizvodom.

Teorija realnih poslovnih ciklusa - makroekonomska teorija koja isti~e dasu promene u potencijalnom dru{tvenom proizvodu primarno prouzrokovanepromenama stvarnog dru{tvenog proizvoda; promene potencijalnogdru{tvenog proizvoda su ~esto prouzrokovane promenama u tehnologiji.

Teorija regulacije na osnovu javnog interesa - teorija po kojoj se regulacijapreduzima da bi se osiguralo da ekonomski sistem funkcioni{e na na~inkonzistentan sa javnim interesom i uz otklanjanje trì{nih nedostataka.

Terminska prodaja deviza - dogovor da se kupi odre|eni iznos strane valutepo kursu dogovorenom u sada{njosti odre|enog datuma u budu}nosti.

Test zna~ajnosti - test kojim se utvr|uje da li postoji zadovoljavaju}ezna~ajna veza izme|u zavisne i nezavisne varijable(i) u regresionoj analizi.

Totalna faktorska produktivnost - racio realne proizvodnje i inputa svihpojedina~nih faktora proizvodnje, a posebno sa radom i kapitalom. Uimeniocu mogu biti kombinovani rad, kapital i neke druge veli~ine.

77


Trì{na ravnoteà - situacija u kojoj je cena jednaka ravnote`nom tro{ku ikoli~ina kojom se trguje je izjedna~ena sa ravnote`nom koli~inom.

Trì{na snaga - snaga preduze}a da odredi svoju cenu bez gubitka svogcelokupnog trì{nog u~e{}a.

Trì{na struktura - konkurentsko okruènje u kome kupci i prodavciproizvoda deluju.

Trì{ni eksperimenti - poku{aji firme da proceni tra`nju za proizvodom,promenom cene i drugih determinanti tra`nje za proizvodom na stvarnomtrì{tu.

Trì{ni nedostaci - ekonomska neefikasnost koja poti~e od postojanjamonopolske mo}i na neperfektno konkurentnim trì{tima, zbog eksternalija, izbog postojanja javnih dobara.

Trì{te - sporazum po kome se vr{i ekonomska razmena izme|u ljudi. înega stvarni i potencijalni kupci i prodavci odre|enog proizvoda.

Trì{te rada - trì{te na kome pojedinci nude svoj rad firmama u razmenu zanadnice i plate.

Tra`nja - koli~ina proizvoda koju ljudi èle da kupe po datoj ceni. Tra`nja jeveza izme|u cene i traène koli~ine, kojom se pokazuje koliko }e odre|enogdobra ljudi hteti da kupe za datu cenu, ukoliko je sve drugo jednako.

Tra`nja novca - veza izme|u kamatne stope i koli~ine novca koji pojedincièle da drè pri datoj kamatnoj stopi.

Tra`nja rada - odnos izme|u koli~ine traènog rada preduze}a i nadnice.

Trajna nezaposlenost - situacija u kojoj visoki nivo nezaposlenosti moètrajati dugi niz godina.

Trajno dobro - dobro koje moè biti uskladi{teno i moè pruàti usluge(sluìti nameni) ne samo u godini u kojoj je kupljeno ve} u duèm nizu godina.

Transakcioni tro{kovi - ekstra tro{ak (iznad cene prodaje) u obliku novca,vremena. Firme postoje da bi izbegle mnoge transakcione tro{kove.


78

Transakcioni tro{kovi - tro{kovi kupovine i prodaje na trì{tu uklju~uju}i itraganje, pregovaranje i sastavljanje ugovora.

Transferna cena - cena koju jedno odeljenje organizacije mora platititi dabi dobilo proizvode, ili usluge od drugog odeljenja istog preduze}a.

Transferna pla}anja - pla}anja koja nemaju za protivuslugu proizvode, iliusluge, npr., socijalno osiguranje. Transferno pla}anje je preraspodelafondova od strane dràve pojedincima.

Transferno odre|ivanje cene - odre|ivanje cene posrednih proizvodaprodatih od strane jednog semi-autonomnog dela preduze}a drugomsemi-autonomnom delu istog preduze}a.

Tranzitorni dohodak - razlika izme|u teku}eg i permanentnog dohotka.

Trgovinski bilans - vrednost izvoza minus vrednost uvoza. Trgovinski bilansmeri razliku izme|u uvoza i izvoza u platnom bilansu.

Trgovinski deficit - rast uvoza iznad izvoza.

Trgovinski rat - sukob izme|u dràva vezan za trgovisnku politiku, kojirezultira u uvo|enju protekcionizma za deo, ili sve proizvode neke drugezemlje i protekcionisti~ki odgovor druge zemlje.

Triì{ne gre{ke - ozna~avaju bilo koju situaciju u kojoj trì{te neobezbe|uje efikasni ekonomski rezultat i u kojoj postoji potencijalan prostorza delovanje dràve.

Tri{na ekonomija - ekonomija koju karakteri{u slobodno odre|ene cene islobodna razmena dobara i usluga.

Tro{kovi duga - neto kamatna stopa koju pla}e firma na pozajmljenasredstva.

Tro{kovi plus - naj~e{}e kori{}en model odre|ivanja cena, gde se odre|eniiznos dodaje na ukupne tro{kove proizvodnje.

Tro{kovi prodaje - izdaci (kao {to je reklamiranje) koje firma ima da biuticala na potro{a~e da potro{e vi{e na njene proizvode.

79


Tro{kovi/proizvodnja/profit - metod odre|ivanja obima proizvodnje prikojem firme odre|uju obim proizvodnje targetiraju}i profit na bazi ukupnihprihoda i ukupnih tro{kova firme.

Tvrdnja o neefektivnoj politici - tvrdnja da anticipirana monetarna politikane}e imati efekta na ekonomiju.

U~e{}e neto izvoza - deo GDP-a koji je jednak neto izvozu; jednak netoizvoz podeljenom sa GDP-om ili X/ Y.

U~e{}e vladinih kupovina - procenat GDP-a koji se koristi za vladinekupovine; jednako je odnosu odnosu vladinih kupovina i GDP-a ili G/Y.

U~e}a organizacija - organizacija koja vrednuje kontinuirano u~enje ipojedina~no i kolektivno, i veruje da konkurentska prednost poti~e od izahteva kontinuirano u~enje u eri informacija.

U~enje kroz rad - situacija u kojoj radnici postaju spretniji rade}i odre|eniposao vi{e puta.

Udeo investicija - deo GDP-a koji se koristi za investiranje; jednak jeodnosu investicija i GDP-a ili I/Y.

Udeo potro{nje - deo GDP-a koji se koristi za potro{nju; jednak odnosupotro{nje i GDP-a ili C/Y.

Ugovor o akcijskom kapitalu - u~e{}e u vlasni{tvu u firmi u kojoj pla}anjavlasnicima akcija zavise od profita preduze}a.

Ugovor o odloènom pla}anju - ugovor izme|u radnika i poslodavca kojimse radnik pla}a manje od marginalne produktivnosti kada je mlad, dok se kadaostari pla}a vi{e od svoje marginalne produktivnosti.

Ukr{tena cenovna elasti~nost tra`nje - odnos procentualne promenetraène koli~ine jednog dobra i procentualne promene cene drugog dobra.

Ukupna radna snaga - svi zaposleni i nezaposleni, isklju~uju}i one koji nerade i ne traè posao, a uklju~uju}i armiju.

Ukupni fiksni tro{kovi (engl. TFC) - ukupne obaveze firme za vremenskiperiod za sve kori{}ene fuksne inpute.


80

Ukupni prihod (engl. TR) - cena po jedinici proizvoda pomno`enoprodatom koli~inom. Dobija se kao proizvod cene pomno`en sa koli~inomprodatih proizvoda.

Ukupni proizvod (engl. TP) - ukupni autput proizveden kori{}enjemrazli~itih koli~ina inputa kada su fiksne koli~ine drugog.

Ukupni tro{kovi (engl. TC) - ukupni fiksni tro{kovi plus ukupni varijabilnitro{kovi.

Ukupni tro{kovi - zbir fiksnih i varijabilnih tro{kova.

Ukupni varijabilni tro{kovi (engl. TVC) - ukupne obaveze firme uvremenskom periodu za sve varijabilne inpute koje firma koristi.

Unakrsna analiza - analiza velikog broja jedinica u istom vremenskomtrenutku (engl. cross section analysis).

Unakrsna elasti~nost tra`nje - procentualna promena tra`nje zaproizvodom X podeljena sa procentualnom promenom cene proizvoda Y, pri~emu su konstantne sve ostale determinante tra`nje.

Unakrsna elasti~nost tra`nje u ta~ci - unakrsna elasti~nost tra`nje zadobrom X pri odre|enoj ceni dobra Y; meri se: (delta Qx / delta PY) (delta PY/ delta QX)

Unakrsni podaci - podatak iz uzorka porodica, firmi, ili nekih drugihekonomskih jedinica posmatran u odre|enoj vremenskoj ta~ki, na primer uodre|enoj godini

Unilateralna liberalizacija - ukidanje spoljnotrgovinskih barijera jednezemlje bez recipro~nog ukidanja od strane neke druge zemlje.

Upra`njena radna mesta - situacija u kojoj preduze}a poku{avaju da radnamesta popune, ali ne mogu da prona|u odgovaraju}e radnike.

Upravljanje trgovinom - situacija u kojoj vlada preuzima akcije dapromovi{e ili smanji trgovinu odre|enid dobrima, obi~no odre|uju}i targeteza izvoz i uvoz.

81


Upravljanje valutom - na principima plivaju}eg deviznog kursa je sistem ukome je ponekad deviznom kursu dozvoljeno da odgovori na dejstvo trì{nihsila, a nekad Centralna banka interveni{e uti~u}i na devizni kurs.

Uslovljavanje - obaveze koje se name}u zemljama od strane MMF-a koje suvezane za reforme cena ili sniènje dràvnog budètskog deficita, da bi primilesredstva zajma.

Uslovna verovatno}a - verovatno}a da }e desiti jedan doga|aj ukoliko sedesio neki drugi doga|aj.

Utopija - naslov dela T. Mora, po kome je celokupno negativno odre|enjeprema nastaju}em kapitalizmu dobilo karakter utopijskog; kod T. Moraodnosi se na grad - mesto, koga nema, pa se i u {irem smislu to osmi{ljavanjedru{tva koga nema.

Utvr|ivanje cena za presti`ne - metod utvr|ivanja cena namernimodre|ivanjem visokih cena da bi se privukli potro{a~i orijentisani na presti`.

Utvr|ivanje cene - situacija u kojoj preduze}a planiraju da odrede cene zadobra prodata na istom trì{tu.

Uvoz - ukupna suma vrednosti dobara i usluga koje ljudi u jednoj zemljikupuju od ljudi iz drugih zemalja. Uvoz su proizvodi i usluge proizvedeni uzemlji A, a potro{eni u nekoj drugoj zemlji.

Uvozne carine - porez na uvezenu robu.

Uvozne kvote - kvantitativna ograni~enja uvoza.

Valuta - novac u svojoj fizi~koj formi: metalni i papirni novac.

Varijabilna kamatna stopa - menja se usled promena na finansijskomtrì{tu, za razliku od fiksne kamate koja je nepromenljiva.

Varijabilni inputi - inputi koji se lako mogu promeniti. Varijacija proizvoda- razlike u nekoj od karakteristika diferenciranih proizvoda.

Varijabilni tro{kovi - tro{kovi koji variraju sa obimom proizvodnje.


82

Varijabla odluke - varijabla koju firma moè varirati da bi optimiziralaciljnu funkciju.

Verovatno}a - mogu}nost (verovatno}a) da }e se doga|aj dogoditi.

Vertikalna integracija - koprodukcija dve firme u kojoj jedna dajeproizvode za proizvodnju druge.

Vezivanje - zahtev da potro{a~ koji kupuje proizvod tako|e kupi i proizvodkoji mu je neohodan za kori{}enje prvog.

Vi{ak - situacija u kojoj je ponu|ena koli~ina ve}a od traène.

Vi{ak kapaciteta - situacija u kojoj preduze}e proizvodi ispod nivoa nakome je prose~ni ukupni tro{ak minimalan.

Vi{ak tro{kova - situacija u kojoj su tro{kovi proizvodnje vi{i odminimalnog prose~nog ukupnog tro{ka.

Vi{estruka ravnoteà - situacija u kojoj postoji vi{e od jedne mogu}eravnoteè.

Vi{estruka regresija - regresiona analiza sa vi{e od dve nezavisne varijable.

Vladine gre{ke - situacija u kojoj vlada pogor{ava stanje u odnosu na trì{nusoluciju, iako postoje i gre{ke trì{ta.

Vladine kupovine - kupovine dobara i usluga deo su teku}eg proizvoda kojikoristi dràvni sekor - federalna dràva, kao i dràva i lokalne vlade.

Vladino tro{enje - odnosi se na vladine izdatke za kupovine, jednostranapla}anja i nov~anu pomo}.

Vlasni~ka prava - prava raspolaganja, prodaje imovine, proizvoda, ilisredstava.

Vo|stvo cena - cenovno odre|ivanje od strane preduze}a u privrednojgrani gde druga preduze}a prate lidera. To je forma trì{nog, tajnog dogovorau oligopolisti~kim firmama po kome firma koja sluì kao lider u cenama inicirapromenu cene I druge firme u privrednoj grani je uskoro slede.

83


Vode}i ekonomski indikatori - vremenske serije koje teè da prethodepromenama u nivou op{te ekonomske aktivnosti.

Vrednosno odre|ivanje cene - prodaja kvalitetnih roba po niìm cenamaod prethodnih.

Vrednost firme - sada{nja vrednost svih o~ekivanih budu}ih profita firme.

Vremenska nekonzistentnost - situacija u kojoj kreatori ekonomskepolitike postavljaju novu ekonomsku politiku, ali je onda menjaju, jer segra|ani pona{aju u skladu sa starom. Vremenska nekonzistentnost opisujeisku{enja kreatora ekonomske politike da odstupe od ekonomske politikekoju su prvobitno prihvatili.

Vremenska vrednost novca - shvatanje da jedan dolar primljen ili pla}en ubudu}nosti nije vredi manje nego 1$ pla}en ili primljen danas.

Vremenske serije - podaci koji pokrivaju odre|eni vremenski period; Npr.podaci o dohotku i potro{nji od 1900. godine predstavljaju vremensku serijukoja pokazuje kakva je veza izme|u ove dve varijable.

Vremenske serije - vrednosti varijabli ure|enih hronolo{ki, po danima,nedeljama, mesecima, kvartalima ili godinama.

Vrh - najvi{a ta~ka u realnom GDP-u pre recesije.

Za{tita - smanjenje rizika, obi~no kupovinom budu}ih ugovora radigarantovane cene nekoliko meseci unapred.

Zadovoljavaju}e pona{anje - teorija firme po kojoj menadèri nisuspososbni da maksimiziraju profite ve} mogu da se bore samo za nekizadovoljavaju}i cilj u obliku prodaje, profita, rasta, trì{nog u~e{}a itd.

Zahtev - cena po kojoj bi prodavci èleli da prodaju na aukcionom trì{tu.

Zajam - obuvata sredstva koja nose kamatu banci koja ih pozajmljujepojedincima ili firmama.

Zakon jedne cene - pokazuje da se uz niske tranportne tro{kove, kada nepostoje trgovinske barijere, isto dobro prodaje po istoj ceni u dve razli~itezemlje, ukoliko je cena u istoj valuti.


84

Zakon o intelektualnoj imovini - {titi vlasni~ka prava nad idejama iinvencijama; to su zakon o patentima, zakon o autorskim pravima i zakon oza{titnim znacima.

Zakon opadaju}ih prinosa - Zakon za koji je utvr|eno da je uvek empirijskita~an, da nakon odre|ene ta~ke, marginalni proizvod varijabilnog inputaopada.

Zakon ponude - tendencija rasta ponu|ene koli~ine dobra sa rastom cene.

Zakon trì{ta - Sejov zakon pretpostavlja uzajamnost ponude i tra`nje, takoda je uvek agregatna tra`nja jednaka agregatnoj ponudi, jer se istovremenostvaraju dobra i kupovna mo} onih koji }e ih kupiti.

Zakon tra`nje - inverzna veza izme|u cene i traène koli~ine dobra uodre|enom vremenskom periodu. To je tendencija smanjenja traène koli~inedobra sa rastom cene.

Zakonodavstvo minimalne nadnice - zakon koji odre|uje najniù nadnicu,ili cenu rada.

Zamka likvidnosti - situacija u kojoj je kamatna stopa po mi{ljenju svih naminimalnom mogu}em nivou, a vrednost obveznica je relativno visoka. Tadasvi pojedinci o~ekuju da }e pasti vrednost obveznica i niko ne drì obveznice.Dràva tada ne moè nikome da proda obveznice da bi stabilizovalaekonomiju i kamatnu stopu.

Zarade - obra~unati profiti preduze}a.

Zatvorena ekonomija - ekonomija koja ne trguje robama, uslugama ikapitalom sa drugim zemljama.

Zatvorenikova dilema - igra u kojoj individualne inicijative vodeneoptimalnom re{enju. Ukoliko bi pojedinci kooperirali postigli bi optimalnirezultat. To je situacija u kojoj svaki igra~ u oligopolisti~koj igri usvaja svojudominantnu strategiju, ali bi mogao i bolju kada bi igra~i sara|ivali.

Zdruèna ponuda - tip proizvodnje u kome se proizvode dva ili vi{e dobrazajedni~kim inputima - faktorima, pa se alokacija tro{kova mora vr{iti

85


arbitrarno na proizvode koji su proizvedeni, pa tro{kovi proizvodnje ne mogubiti determinanta cene.

Zemlja u razvoju - siroma{na zemlja po standardima realnog GDP-a per ca-pita.

Zidanje tro{kova - odnos profitne margine i potpuno alociranih prose~nihtro{kova proizvoda.

Zlatni standard - monetarni standard u kome je vrednost novca vezana zazlato.

Zona slobodne trgovine - podru~je u kome ne postoje trgovinske barijereizme|u zemalja u tom podru~ju.


86

ekonomski recnik - miomir jaksic

Documents