INVESTICIONI PROJEKATINTERNAL RATE OF RETURN *INVESTITOR POJEDINAC ILI KOMPANIJA KOJA POSDUJE KAPITAL KOJI ULAZE U ODREDJENI PROJEKAT (OPTIMUM 7g) *KONSULTANTI PROVERAVAJU OPRAVDANOST GRADNJEKOJU ZELI INVESTITOR I PRAVE PREDINVESTICIONE STUDIJE *PROJEKTANTI IDEJNO RESENJE, PROJ, ZANATSKI RADOVI... PARKINSONOV ZAKON NAJBOLJE JE DA KONSULTANTI I PROJEKTANTI RADE PARALELNO 1-7! "-"!#$! PROJEKTOVANJE JE TE%NICKO-KOMERCIJALNA FUNKCIJA TENDER SADRZI PREDMET RADOVA, SPECIFIKACIJU, USLOVE IZVODJENJA RADOVA, METODE MERENJA... TENDER 1.GRAFICKI DEO (OPISUJE RADOVE, ROK, NACIN PLACANJA, CENU, OBAVEZE...) ".OPREMA&.METODA MERENJA RADOVA 'GENERALNI IZVODJAC KOMPANIJA KOJA JE OKUPILA JOS NEKE KOMPANIJE I ONE IZNOSE PONUDU. 1.PODIZVODJACI ".KOOPERANTI (ISPORUCIOCI OPREME) &.ISPORUCIOCI(SNABDEVAJU MATERIJALOM) RADOVI STRUCNI NADZORDELI ODGOVORNOST SA PROJEKTANTIMA. VERIFIKUJE DA JE SVE URADJENO PREMA TE%NICKOJ DOKUMENTACIJI, ZAKONU I (TANDARDIMA.VRSE VERIFIKACIJU IZVRSENI% RADOVA U TOKU MESECA REVIDENTI VERIFIKUJE PROJEKTNU DOKUM. POTVRDJUJU DA JE PROJEKAT URADJEN PO ZAKONU PROJEKTANTSKI NADZR PREDSTAVNICI PROJEKTANATA KOJI RESAVAJU PROBLEME NA GRADILISTU INSPEKCIJSKE SLUZBEI PREDSTAVNICI LOK SAMOUPRAVE DEF) INVESTICIONI PROJEKAT JE SLOZEN TE%NICKO-TE%NOLOSKI, ORGANIZACIONI, FINANSIJSKI I PRAVNI PODU%VATTOKOM CIJE REALIZACIJE SE AN JEDNOM ILI CESTO VISE LOKACIJSKI UDALJENI% MESTA USPOSTAVLJAJU RAZLICITI PROIZVODNI PROCESI U SKLOPU ISTOG CILJA, REALIZACIJE INVESTICIONOG PROJEKTA PROJEKTA DEF) PROJEKAT JE SVAKI PROCES U KOJEM SE POSTIZE NEKI CILJ ILI GRUPA CILJEVA DEF) GRADJEVINSKI PROJ. PREDSTAVLJA NIZ MEDJUSOBNO TE%NOLOSKI POVEZANI% AKTIVNOSTI OD IDEJE O O ODREDJENOM INVESTICIONOM POSLU, IZRADE PREDINVESTICIONI% STUDIJA, PLANSKE I PROJEKTNE DOKUMENTACIJE, UGOVARANJA, IZRADE, OPREMANJA, OBUKE KADROVA, DO PUSTANJA OBJEKTA U RAD Ck = Crs + Cmeh + Cm! CENA KOSTANJA*CENA RADNE SNAGE # CENA ME%ANIZACIJE # CENA MATERIJALA C" = Ck#$+%&'%( CENA PRODAJE+,-+-FAKTOR PROFITA PO- KRIVA SVE INDIREKTNE TROSKOVE I OBEZBEDJUJE PROFIT ZA MANJEPOSLOVE $,&-$,ZA VECE POSLOVE $,"-$,. PLANSKA DOKUMENTACIJA URBANISTICKI USLOVI- DOKAZ DA SE UKLAPA U PLAN GRADA PROSTORNI PLAN REZERVISE PROSTOR ZA OPTIMALNE NAMENE -PROSTORNI PLANOVI POSEBNE NAMENE, GENERALNI I DETALJNI URBANISTICKI PLANOVI DEFINISU INFRASTRUKTURU EKONOMIJA ) SA STO MANJE UTROSENI% RESURSA DOCI DO OPTIMALNI% REZULTATA OIKOS KUCA,DOMACINSTVO NOMOS ZAKON EKONOMIJA SE BAVI PROBLEMIMA DOMACINSTVA, UPRAVLJANJEM GAZDINSTVOM ILI VESTINOM PRIBAVLJANJA DOBARA POTREBNI% ZA ZIVOT ZADATAK* OSTVARIVANJE MA/ EFEKTIVNOSTI KORISCENJEM RASPOLOZIVI% RESURSA ZA POSTIZANJEIZABRANOG CILJA $. EKONOMIJA PITA STA (KOJA DOBRA I USLUGE) TREBA PROIZVODITI 0 +. KAKO (TA DOBRA I USLUGE) PROIZVODITI 0 ,. ZA KOGA PROIZVODITI 0 EKONOMIJA PROUCAVA KRETANJE U CELOJ PRIVREDI, TRENDOVE KRETANJA CENA, PROIZVODNJE, NEZAPOSLENOSTI DEVIZNOG KURSA I SPOLJNE TRGOVINE EKONOMIJA JE ZNANJE IZBORA. KAKO LJUDI VRSE IZBOR ROBA I USLUGA, ODNOSNO KAKO BIRAJU PROIZVODNE RESURSE (RAD, SIROVINE, OPREMU, TE%NICKO ZNANJE) DA BI PROIZVODI RAZLICITE ROBE (PSENICA, OBUCA, STAN...) I IZVRSILI RASPODELU ODNOSNO POTROSNJU ZA RAZLICITE POTREBE UKLJUCUJUCIIZVOZ. EKONOMIJA JE NAUKA O BANKARSTVU, TRZISTU NOVCA I KAPITAL, FINANSIRANJU PRIVREDNOG RAZVOJA BANKE SE BAVE KREDITNOM POLITIKOM. ONE ULAZU PARE U PROJEKTE KOJI CE DA VRATE PARE I OBEZBEDE STALAN PROFIT.SLICNO RADE INVESTICIONI -ONDOVI (NAJVECI INVESTITORI DANAS) IRR(INTERNAL RATE RETURN)INTERNA STOPA POVRACAJA KAPITALA, OD ULOZENOG KAPITALA GODISNJE SE OBICNO VRACA 1-1$! EKONOMIJA JE PROUCAVANJE TRGOVINE IZMEDJU DRZAVA (UVOZ-IZVOZ) EKONOMIJA JE VESTINA PREDVIDJANJA, TJ SPOSOBNOST PRIBAVLJANJA NEOP%ODNI% SREDSTAVA ZA ZIVOTEKONOMIJA OMOGUCAVA SAGLEDAVANJE SVI% USLOVA KAKO TREBA OSTVARITI MA/ REZULTAT UZ NAJMANJEULAGANJE MATERIJALNI%, KAPITALNI% I KADROVSKI%POTENCIJALA, ODNOSNO KAKO DA SE SA RASPOLOZIVIM KOLICINAMA RESURSA OSTVARI STO VECI POZITIVNI EKON. REZULTAT U RAZLICITIM TRZISNIM STRUKTURAMA EKONOMIJA ANALIZIRA TRZISTE ROBA I USLUGA, FINANSIJSKA TRZISTA, TRZISTA UNUTARPROIZVODNJE ODNOSNO NJI%OVU ULOGU I ZNACAJ U RAZVOJU NACIONALNE I GLOBALNE EKONOMIJE EKONOMIJA JE NAUCNA DISCIPLINA KOJA PROUCAVA OSNOVNA PRAVILA PONASANJA I EKONOMSKE ZAKONITOSTI U FUNKCIONISANJU PREDUZECA(KOMP.) NACIONALNE I GLOBALNE EK. -U SVAKOJ EPO%I RAZVOJA EKONOMIJA PROUCAVA EKONOMSKE AKTIVNOSTI, KAKO DRUSTVO KORISTI OSKUDNE RESURSE RADI PROIZVODNJE I RASPODELE DOBARA I USLUGA MEDJU CLANOVIMA DRUSTVA MIKROEKONOMIJA MIKROS-MALIOIKONOMIA-PRIVREDA IZUCAVANJE POJEDINACNI% EKONOMSKI% POJAVA, VELICINAI ODNOSA VEZANI% ZA POJEDINCE IPREDUZECA.PROUCAVA PRIVREDNE SUBJEKTE DOMACINSTVA I PREDUZECA SA STANOVISTA TROSKOVA PROIZVODNJE, FORMIRANJA I RASPOREDA PROFITA I STEDNJE, FORMIRANJE CENA, PROIZVODNJE IDISTRIBUCIJE ROBA I USLIGA, POJEDINACNA TRZISTA, INDIVIDUALNU STEDNJU I AKUMULACIJU I ZIVOTNI STANDARD I LICNU POTROSNJU MAKROEKONOMIJA MAKRO-VELIKI BAVI SE PROUCAVANJIMA PROBLEMA NACIONALNE I SVETSKE PRIVREDE. U TOM SMISLU MAKROEK. SE BAVI PROUCAVANJEM POJAVA, PROCESA I PROBLEMA KAO STO SU) - BRUTO DOMACI PROIZVOD BDP - BRUTO NACIONALNI PROIZVOD BNP - NACIONALNI DO%ODAK, POTROSNJA, STEDNJA, KAMATA, INVETICIJE, EKONOMSKI RAST, SPOLJNO TRGOVINSKA RAZMENA, DEVIZNI KURSEVI, PLATNI BILANSI, FISKALNA (PORESKA) I MONETARNA POLITIKA, BUDZET...BANKE SVRSTAVAJU KOMPANIJE KOJE TRAZE KREDIT USLEDECE GRUPE) A ./0 NECE MOCI DA VRATI KREDIT, MOGU POVUCI KREDIT SA ",-&! GOD KAMATE B .$/0&-.! C .+10 .-2! D .1/0 2-7.!(PRED STESAJEM) E )STECAJ NE MOGU DOBITI KREDIT BUD2ET DERAVE )PLAN POTROSNJE JEDNE DRZAVE MAKROEK ODLUCUJUCE UTICE NA MIKROEK PROIZVODNJA JE OSNOV ZA RAZVOJ DRZAVE PZITIVNA EKONOMIJAPROUCAVA CILJEVE I NAUCNO OBJASNJAVA KAKO EKONOMIJA FUNKCIONISE. BAVI SE TIME KAKO DRUSTVO STVARA ODLUKE O POTROSNJI, PROIZVODNJI, RASPODELI I RAZMENI ROBA I USLUGA. ISTOVREMENO POZITIVNA EKONOMIJA OBJASNJAVA I ZASTO PRIVREDA TAKO RADI A DOPUSTA I PREDVIDJA KAKO CE PRIVREDA REAGOVATI NA PROMENE. NORMATIVNA EKONOMIJA DAJE OCENE I PREPORUKE FUNKCIONISANJA PRIVREDE ZASNOVANE NA LICNIM PRORACUNIMA I MISLJENJIMA-ODREDJUJE NEKU NORMU PONASANJA INVESTICIJE )POD INVESTICIJOM SE PODRAZUMEVA NOVCANO ULAGANJE U SREDSTVA KOJA SU U FORMIRANJU -OSNOVNO SREDSTVO VEZUJE SE ZA VREDNOSTPOJEDINCA ILI KOMPANIJE PREMA NAMENI INVESTICIJES DELE NA) 1.KAPITALNE OBJEKTE ZA DRZAVU (AUTOPUT, TERMOEL. VODOSNABDEVANJE, BRANE...) ".OBJEKTI INFRASTRUKTURE LOKALNE SAMOUPRAVE &.PRIVREDNI OBJEKTI GRADE KOMPANIJE ..NERIVREDNI OBJEKTI POSLOVNI I STAMBENI PROSTOR PREMA STRUKTURI* 1.GRADJEVINSKI OBJ".OPREMA PREMA VRSTI IZVODJENJA RADOVA* 1.NOVE INVESTIC. ".PROSIRENJA KAPACITETA &. REKONSTRUKCIJE ..ADAPTACIJE .INVESTICIONO ODRZAVANJE (1,",& POTREBNA DOZVOLA, ., NIJE POTREBNA) POJAM -INANSIJE )GAZDOVANJE3 ANALIZA PRI%ODA I RAS%ODA NOVCANOG STANJA, NOVCANI% PRILIVA, BUD4ET, IZVOR FINANSIRANJA ODNOSNO ULAGANJA ELEMENTI PRIVREDNOG SISTEMA PRIVREDNI SISTEM JE MATERIJALNO-ORGANIZACIONI SISTEM KOJI OBEZBEDJUJE PROIZVODNJU ILI PROMET (ROBNI ILI NOVCANI MATERIJALNI% DOBARA ILI USLUGA) ELEMENTI PRIVREDNOG SISTEMA* INPUTI I AUTPUTI INPUTI SUCINIOCI PROIZVODNJE) 1.ZEMLJA UOPSTE PRIRODNI RESURSI I GRADJ ZEMLJISTE ".RAD &.KAPITALNI RESURSI KAPITALNI RESURSI SU TRAJNA DOBRA PRIVREDE, PROIZVEDENA SA NAMEROM DA SE PROIZVEDU DRUGA MATERIJALNA DOBRA (ME%ANIZACIJA, OPREMA) AUTPUTI SU RAZLICITE PROIZODNE ROBE I USLUGE KOJE SE ILI TROSE ILI UPOTREBLJAVAJU ZA DALJU PROIZVODNJU KAO INPUTI TRZISTE PREDSTAVLJA SKUP KUPACA I PRODAVACA KOJI SE DOGOVARAJU PO KOJIM CE CENAMA RAZMENJIVATI ROBE I USLUGE. TRZISTE JE EKONOMSKA INSTITUCIJA. ONO REGULISE PONUDU I TRAZNJU PRIVREDNI #TRZISNI( SUBJEKTI TRAZNJA POTROSACA I KORISNIKA USLUGA SE NA TRZISTU USKLADJUJE SA PONUDOM DOBARA I USLUGA OD STRANE PREDUZECA ILI DAVAOCA USLUGA TRZISTE POMIRUJE INTERESE PROIZVODJACA I POTROSACA SA T%NOLOSKIM MOGUCNOSTIMA -PREDUZECA DONOSE ODLUKE O SVOM FORMIRANJU I NA TRZISTU I NACINU POJAVLJIVANJA, USLOVLJENE I USKLADJENE SA) 1.TROSKOVIMA ".CENOM PROIZVODA I USLUGA &.PONUDOM SLICNIM PROIZVODIMA I USLUGAMA NA TRZISTU ..TRAZNJOM POTROSACA PRIVREDNI SUBJEKTU* 1.STANOVNISTVO ".PREDUZECA I DAVAOCI USLUGA &.FINANSIJSKE INSTITUCIJE KOJE FORMIRAJU FINANSIJSKO TRZISTE ..DRZAVA BANKE SU FINANSIJSKO-KREDITNE USTANOVE PREKO KOJI% CIRKULISU NOVCANA SREDSTVA POTREBNA ZA FUNKCIONISANJE PRIVREDE BERZA JEDAN OD OBLIKA FUNCIONISANJA TRZISTA, JER OBEZBEDJUJU NAJPOVOLJNIJU ALOKACIJU RESURSA U -INANSIJSKE INSTITUCIJE SPADAJU I RAZNI FONDOVI I OSIGURAVAJUCA DRUSTVA DRZAVA KAO PRIVREDNI SUBJEKT OBEZBEDJUJE POLITICKU I PRAVNU VLAST, USMERAVA I KONTROLISE TOKOVE ROBA, USLUGA I NOVCA RADI POSTIZANJA OPSTI% ITERESA DRUSTVA ODNOSNO FUNKCIONISANJAPRIVREDNOG SISTEMA-OSNOVNI ZADATAK JE DA SPRECI MONOPOL EKONOMSKE AKTIVNOSTI U PRIVREDNOM SISTEMU ODVIJAJU SE U* 1.PROIZVODNJI ".RASPODELI (BUD4ET) &.RAZMENI ..POTROSNJI I3s!'!45'6e "r'7re839: s's!em) 564-(57, 89:;-6:;. T64-(57) 7?>;>@ -;(5 ;: ?>@7 (7 (AB79C;>(;> 867C=-C?:B-6-(;-?7, C: E- (7 8>(5-g:> ;:(5- 867C=-C(-, (=>=-5:3 -;(5 ?>C67C9:g:;=B7@, ;78>?675;>(5-@:. I;=7(5-5>6 @>6: E-5- -9- ?>6-(;-? g6:< 47@9< -9- =9:(;-? g6:< 47@965A;-575;- 56>(:?) -4gAE9gAB;>(5 4: C6Ag-@ C>E6>@ 4:5> (5> (@> (7 >C9AB-9- 4: 86=>3 867@: 5>@7 >5 E-5 :9576;:5-=;7 A8>567E7 67(A6(:. P6>CA?5-=;>(5 6:C:) ?>9-B;-? >(5=:67;>g 86>-4=>C: F - A56>(?: 6:C;7 (;:g7 L3 86>CA?5-=;>(5 ?>?:4-C;>( >E-@: - ?>9-B-;7 86>-4=>C; B7;: ?=:9-575: 86>B7(:3 ?>6-(;: ?>C A8>67C@ ,>;C: ?:8-5:9: - 57D;>9>(?-@ 6:4=>;>@-B;>(5) OC;>( -4@7C(5=:67;7 =67C;>(5- 86>-4=>C;(7;7 =67C C: E- (7 >(5=:6-9: =67C 86>-4=>C;(5) @76: > 5>@7 ?>9-?: E-5 >(5=:67;: ;: A56>(7;- ?:8-5:9 (R*D>D>C:?G:;g:4>=:;: S67C(5=:). Os397e "9348e ' "9!r236e) T64-(57, =6(57 - ,A;?B) S?A8 86>C:=:B: - ?A8:B: ?>g>=:6: ?>8(5=7;- 797@ 564-(5:) 56:4;;:(:;;AC:, 8>;:(:;C:=B:. V6(57) ?A8>86>C:E: - A(Ag:, -;8A5:, ;>=B:3 A=7? (7 >C=-@ =67@7;(?>@ 876->CA, 8> ;7?-@A5=6C@7 (7 6:4@7;: @>47 >E:=9C@:D -9- >C9>47;> (: >C9>47;-@ 89:B:;C9>47;-@ -(8>6A?:@:3 1 564-(57 6>E: - A(9Ag:, C>E6:3 " -;8A5: (6:C ?:8-5:9;: C>E6:, 47@9=B: - ?:8-5:9:, D:65-C =67C. FA;?B-6@:5-=;: (A(9>=- ?>=- GDP) 1 8>56>(;E: - A(9Ag: ?A89C (56:;7 C>@:B-;(5=: -9- 8>(?>=- -46:C7 - >=767 57D; C>?A@7;5:B-(?>=- 86-867@:;?:B-E74E7C(5:9- 56>(?>=-. I;=7(5-B->;- 86>g6:@ ?> :;:9-4-6: - -46:BA;:=: B7;: 1 86>< 57D;>9>(?-D ?:6:?576-(5-?: >E? ;: ?>< (7 g6:C- - 86>8-(: ?>E:=74A6@A9-(:;(5:;6-(;> < -46:4- - 867?> @". S56A?5A6: B7;7 >E< (7 g6:C-. ,. 56>(?>=- -4g6:C;E< ;: 9>?. =. 56>(?>=- 86>=:;89>C:973 -;,6:(56A? ?>E< (7 >=C7 ;7 >E6:BA;:=:. +) -46:C:A6E 89:;, g7>C 8>C9>g: - g7>57D -(8-5-=:; 86:=;-D >C;>(: A 8>(5A8?A 6:(79;(56A?B-C47@;-D -;(5:9:B-(?>=-, ;7867C=-C(?>=- 6:C>=: - 86:57B7. ,) 56>( -4g6:C;E6:B3 56>( A67CC;-D 8>=6(-;: (: 6:(=759>@ - >4797;? =>C>=>C;7 @67473 T6>( -4g6:C;(?>=- ;:C4>6: 6:C>=:3 :C@-;-(56:5-=;-,... =) 56>( -46:C7 - >=767 57D C>?A@ (-C7, g9:=, -4=>C< -4=7C7;>g >E( -4g6:C;6:3 56>( -4g6:C;$) 56>( -4=>C< g6AE-D g6:C< 6:C>=: >+)4:;:5(?- 6:C >,)-;(5:9:576(?- 6:C >=)-4g6:C;;-(5: ). >$)47@9;(?>, :6@-6 E75, 4-C:6(?- >+)-4>9:576(?-, 9-@:6(?-, (5>9:6(?-, ?76:@-B?-, 576:B76(?-, ?:@7;>674:6(?-, 8:6?75:6(?-, 8>C>-8>9:g:B?-, @>976(?>-,:6E:6(?-, g-8(:;-, ?6>=>-8>?6-=:B?-, ,:(:C:6(?-, 6:4;- >,)576@> @:(-;(?7, 797?56> (