1

I DEO UVOD U EKONOMIKU POSLOVANJA PREDUZEA1. POJMOVI I KATEGORIJE EKONOMIKE POSLOVANJA1.1. Ekonomske naukeEkonomske nauke spadaju u grupu drutvenih nauka koje za predmet izuavanja imaju ekonomsku oblast drutvenog ivota. Izdvajanje ekonomskih nauka iz okvira filozofije dogaa se tek sa nastankom kapitalistikog drutvenog ureenja. U kapitalizmu robna proizvodnja postaje dominantan oblik privreivanja, nasuprot ranijim nainima proizvodnje koje je, vie ili manje, obeleavao naturalni oblik proizvodnje i razmene. Predmet izuavanja ekonomskih nauka danas je skoro svaka ljudska delatnost u kojoj se javlja problem ogranienih sredstava za realizaciju odabranih ciljeva. Ekonomske nauke se ne bave iskljuivo izuavanjem i objanjavanjem ekonomskog ivota, njegovih karakteristika i zakonitosti. One razvijaju odgovarajue naune metode pomou kojih omoguavaju to povoljniji izbor pravaca i naina ekonomskog razvoja. Ekonomske nauke izuavaju pojave u reprodukciji i ekonomskom ivotu sa aspekta drutvenih odnosa. One predstavljaju jedan od podsistema u sistemu drutvenih nauka. Ekonomske nauke izuavaju i institucije u okviru kojih se odvija ekonomska aktivnost drutva. Institucije, sa svoje strane, imaju dominantan uticaj na drutveni razvoj, u smislu njegovog ubrzanja, koenja ili usporavanja. Ekonomske nauke obuhvataju brojne i raznovrsne naune discipline. Njihov sadraj ine: 1. opte ekonomske aktivnosti i globalni ekonomski procesi; 2. ekonomske aktivnosti u pojedinim specifinim oblicima i nainima proizvodnje, 3. ekonomske aktivnosti u pojedinim zemljama i regionima; 4. razliite dimenzije i aspekte privrednog razvoja; 5. meunarodni ekonomski odnosi; 6. pojedinane grane i delatnosti privrede; 7. preduzea u raznim privrednim oblastima; 8. pojedine ekonomske kategorije i pojmovi; 9. metodoloki aspekti kvalitativne i kvantitativne analize ekonomskih pojava i procesa; 10. 10 prostorni i vremenski aspekti materijalnih komponenata proizvodnje; 11. istorijski razvoj ekonomske misli. Iako su vrlo brojne i raznovrsne, ekonomske nauke ine celinu koja se oznaava nazivom ekonomska nauka ili ekonomija.

2

1.2. EkonomijaRe ekonomija vodi poreklo od grke rei OIKONOMIA u izvornom znaenju pravila o radu u gazdinstvu. Pod terminom ekonomija oznaava se ukupnost ekonomskih nauka koje obuhvataju svaku ljudsku delatnost u kojoj se susree problem ogranienih sredstava za realizaciju odabranih ciljeva. Iz ovakvog pristupa pojmu ekonomija proizilaze i zahtevi efektivnosti, koja oznaava maksimalnu realizaciju ciljeva u okviru datih raspoloivih resursa, kao i efikasnosti, koja oznaava ostvarivanje postavljenih ciljeva sa minimalnim troenjem resursa. Ekonomija je nauna disciplina i oblast koja izuava ekonomske zakonitosti u privredi jedne zemlje, grupe zemalja ili regiona. Kao posebna oblast nauke ekonomija obuhvata ekonomsku teoriju, ekonomsku politiku i pratee ekonomske discipline koje omoguavaju kvalitativnu i kvantitativnu analizu ekonomskih pojava, kao i primenu naunih dostignua u praksi. Ekonomija obuhvata danas splet ukupnosti ekonomskih nauka i naunih disciplina. Savremena ekonomija izuava zakonitosti materijalnog razvoja i ekonomskog ivota drutva i njegovih podsistema. Terminom ekonomija u njegovom najuem znaenju, oznaava se gazdinstvo, najee poljoprivredno, zadruno u kome se zajedniki obavlja odreena privredna delatnost. U tom smislu, izraz ekonomija oznaava tedljivost i racionalno korienje raspoloivih resursa, kao i red u voenju gazdinstva domainstva. ire gledano, ekonomija obuhvata ekonomske odnose i aktivnosti ljudi vezane za procese reprodukcije.

1.3. EkonomikaTermin ekonomika (economics) u literaturi se koristi u razliitom znaenju. On se uglavnom odnosi na ekonomsku teoriju, ali se upotrebljava i da izrazi ekonomsko stanje u odreenoj privrednoj oblasti, ekonomsku delatnost ili, pak, ukupnost ekonomskih odnosa i procesa u zemlji, grani ili preduzeu. Ekonomika oznaava i ekonomske nauke ili naune discipline koje izuavaju ekonomsku stvarnost, kao odreeni segment drutvenog ivota, sa ciljem obezbeivanja uslova za to povoljniji izbor pravaca budueg razvoja privrede i drutva. Kao nauna disciplina ekonomika prouava delovanje ekonomskih zakonitosti u odreenoj zemlji, privrednoj oblasti ili preduzeu. Ona izuava i konkretne odnose izmeu ljudi ili grupa, vezane za proces reprodukcije, kao i mere i oblike ekonomske politike zemlje, podruja, privredne delatnosti ili grane. Ekonomika se bavi svim aspektima i problemima proizvodnje i reprodukcije materijalnog bogatstva drutva. Ekonomika izuava: komponente proizvodnje reprodukcije; uslove i oblike korienja raspoloivih komponenata; zakonitosti i principe racionalnog kombinovanja faktora proizvodnje (efikasnosti i efektivnosti); ostvarene rezultate u procesu obavljanja delatnosti; raspodelu ostvarenih rezultata iz procesa rada i poslovanja.

3 Ekonomika izuava i istrauje odnose u reprodukciji u okviru kojih ovek deluje na faktore proizvodnje. Uz pomo tih faktora, proizvodi ga, razmenjuje, raspodeljuje, troi i obnavlja proces proizvodnje i usluge. Ekonomika istrauje kako se proizvodi i reprodukuje materijalna osnova bogatstva jednog drutva ili njegovih segmenata podsistema. Osnovna i globalna nauka u sistemu ekonomskih nauka jeste ekonomija (ili politika ekonomija). Ona prouava i tumai zakone proizvodnje, razmene, raspodele i potronje materijalnih dobara za ivot u ljudskom drutvu uopte. Deo ekonomskih nauka razvija se u pravcu izuavanja ekonomskih zakonitosti u konkretnom ekonomskom prostoru i ambijentu, prema pojedinim delatnostima reprodukcije. U tom pravcu razvijala se i ekonomika, kao posebna oblast ekonomskih nauka. Ekonomika se dalje ralanjuje na posebne naune discipline. Deo tih disciplina izuava ekonomsku stvarnost jedne drutvene zajednice u datom periodu, odnosno ekonomsku stvarnost nacionalne ekonomije. Drugi delovi izuavaju odreene oblasti nacionalne ekonomije kao ire ekonomske stvarnosti. Jedna grupa ekonomskih disciplina razvija se u pravcu izuavanja ekonomske stvarnosti privrednih subjekata, odnosno preduzea, kao njenih organizacionih podsistema. Ekonomika se ralanjuje na ekonomike pojedinih privrednih delatnosti: ekonomiku industrije, ekonomiku poljoprivrede, ekonomiku unutranje trgovine, ekonomiku turizma i sl. Sistem ekonomskih nauka upotpunjuje se i zaokruuje sve veim brojem naunih disciplina, kao to su ekonomska istorija, ekonomska geografija, privredna statistika, zatim nauka o finansijama sa nizom svojih grana, kao i teorije raunovodstva i sl. Izuavajui i posmatrajui mesto i ulogu ekonomike u sistemu ekonomskih nauka, zakljuuje se da je to nauka koja se razvija na osnovama opte ekonomije, i da se ona dalje grana na ekonomike pojedinih privrednih delatnosti i ekonomike privrednih subjekata.

1.4. Ekonomska politikaEkonomska politika je posebna oblast ekonomskih nauka. Ona je nauka o merama i metodama dravnog regulisanja, usmeravanja i menjanja odnosa u okviru reprodukcije drutva. Ekonomska politika predstavlja i praktinu aktivnost koju sprovodi drava, njene institucije i organi. U tom smislu, ekonomska politika predstavlja koncentrisani izraz ekonomike. Ekonomska politika se bavi izuavanjem naela, pravila ponaanja i zakonitosti koje se pojavljuju u ekonomskim i drugim aktivnostima drave, kao i regularnog delovanja drave na ekonomsku bazu i na postojee ekonomske odnose u cilju njihovog menjanja i usavravanja. Iako je ekonomska politika uslovljena ekonomikom i njenim zakonitostima, ona ima odreeno samostalno podruje izuavanja i delovanja i povratno utie na ekonomiku bilo pozitivno ili negativno. Ekonomsku politiku kao nauku i praksu moemo posmatrati prema pojedinim nainima proizvodnje, meunarodnim ekonomskim odnosima, irim regionima, pojedinim zemljama, granama privrede, grupacijama, preduzeima i sl. Ekonomska politika je uslovljena dostignutim stepenom ekonomske razvijenosti konkretne zemlje, organizacijom i strukturom njene ekonomike i drutvene nadgradnje. Pored toga, na ekonomsku politiku nacionalne privrede znaajan uticaj ima i meunarodni i politiki poloaj jedne zemlje, odnosno njena uloga u meunarodnoj podeli rada. U savremenim uslovima koje obeleava globalizacija ekonomskog ivota, postojanja velikih i snanih meunarodnih ekonomskih organizacija i integracija (Evropska unija, Meunarodne finansijske institucije, OECD, regionalna udruenja i sl.)

4 ekonomska politika jedne drave nuno mora uvaavati pravila, zakonodavstvo i planove tih meunarodnih inilaca i institucija.

1.5. PreduzeePreduzee je ekonomski subjekt u okviru kojeg se, u robno-novanoj privredi, obavlja odreena privredna delatnost i aktivnosti. Drutvena i ekonomska obeleja preduzea evoluiraju sa transformacijom svojine i razvojem tehnike osnove preduzea, odnosno podele rada. Razvoj komponenata proizvodnje, tehnike osnove i podele rada, kao i omasovljavanje proizvodnje i automatizacija proizvodnje dovode do promena kvalitativnih obeleja preduzea. Na poloaj i reprodukciju preduzea doprinose uticaj i mere ekonomske politike drave. Trini koncept preduzeem smatra svaki samostalni finansijski subjekt koji proizvodi za trite robu ili usluge. Ekonomski karakter preduzea proizilazi iz njegove materijalne baze koju ine kapital i ljudski rad, kao i ekonomskih zakonitosti i principa na kojima se zasniva poslovanje i razvoj preduzea. Preduzee je sloen ekonomski i organizacioni subjekt koji podrazumeva detaljnu unutranju podelu rada, poslova i funkcija, a samim tim i potrebu njihovog koordiniranja ka postavljenim ciljevima. Savremene teorije preduzea izuavaju ga kao racionalni, ekonomski sistem sa preduzetnikom i menaderom na elu, dok ga teorije o organizaciji prevashodno definiu kao organizacioni oblik, sa definisanim meuljudskim odnosima. Savremeno preduzee je, meutim, sloeni sistem koji podrazumeva jedinstvo i usklaenost ekonomskih i socijalnih komponenata njegove organizacije.10 Sa aspekta ekonomike poslovanja preduzee posmatramo kao osnovni ekonomski organizovani oblik poslovanja i ekonomske aktivnosti ljudi, sa odreenim i definisanim ciljevima. U tom smislu ono predstavlja oblik kolektivnog (zajednikog) rada i aktivnosti, ekonomski i organizacioni subjekt u kome se ostvaruju reprodukcija i funkcionisanje raznovrsnih delatnosti, procesa rada i meuljuskih odnosa. Glavni ciljevi modernog preduzea je visoki dohoci uprave, dobri profiti, vrst konkurencijski poloaj i rast

1.6. PreduzetnitvoPreduzetnitvo predstavlja aktivnost kreativnog kombinovanja raspoloivih faktora u preduzeu kojom se, uz preuzimanje rizika u procesu poslovanja, ostvaruju odgovarajui rezultati preduzea. Preduzetnitvo oznaava proces stvaranja novih vrednosti, organizacija i organizacionih oblika u ijoj osnovi su inovativnost, odnosno sposobnost stvaranja i razvijanja novoga. Preduzetnitvo objedinjuje aktivnosti i procese predvianja (vizije), inovativnosti, prihvatanje rizika i uenje. Rezultat kombinovanja ovih raznovrsnih procesa je raanje, obavljanje i reprodukovanje novog poslovnog poduhvata. Preduzetnitvo se oznaava kao skup raznovrsnih sposobnosti i funkcija koje poseduje i koristi preduzetnik (vlasnik, menader) u obavljanju svoje konkretne privredne aktivnosti. One se odnose na organizovanje, koordiniranje, nadzor, upravljanje i rukovoenje procesima rada, poslovima i izvrnim akcijama. ire gledano, preduzetnitvo, podrazumeva obavljanje niza raznovrsnih aktivnosti i poslova. Osnovna vezivna karika svih interesa i zajedniki imenitelj svih preduzea jeste preduzetnitvo i preduzetniki interes.11 Preduzetnitvo se ponekad tretira i kao poseban faktor proizvodnje i poslovanja pored kapitala,

5 zemljita i radne snage iji je zadatak da na najpovoljniji i najuspeniji nain kombinuje i koordinira ostale proizvodne faktore. U svim delatnostima gde je ukljuen vei broj uesnika, nuna je njihova povezanost, usklaenost i koordinacija. Preduzetnitvom i preduzetnikim aktivnostima se zadovoljavaju i usklauju potrebe preduzetnika, odnosno uloenog kapitala, zaposlenih kadrova i drutva. Slobodno privatno preduzetnitvo podrazumeva odreene inicijative, slobode i prava. Meu njima su: pravo vlasnika na ostvareni profit, na obavljanje i okonanje svakog zakonom dozvoljenog posla, na investiranje i neinvestiranje, na sklapanje ugovora i sl. Slobodno preduzetnitvo podrazumeva i pravo kupovine i prodaje po sopstvenom nahoenju, kao i pravo slobodnog formiranja cena svojih proizvoda i usluga. U drutvenim sistemima koje je karakterisao tzv. socijalistiki nain proizvodnje, preduzetniku funkciju uglavnom je preuzimala drava. To je tzv. kontrolisano preduzetnitvo. U kontrolisanom preduzetnitvu organi drave i njeni delegirani predstavnici obavljaju ulogu drutvenih preduzetnika. Iako postoji jasna diferencijacija izmeu privatnog i kontrolisanog preduzetnitva, u veini zemalja postoji meovit ili kombinovani sistem privatnog i javnog ili drutvenog preduzetnitva.

1.7. PreduzetnikTermin preduzetnik u ekonomsku nauku uveo je francuski autor Cantillon u knjizi Rasprava o prirodi trgovine (1725). Kao preduzetnike, ovaj autor je oznaio zakupce zemljita, trgovce, graditelje, ali i slikare, lekare i advokate naglaavajui neizvesnost i rizike u njihovoj delatnosti. Kasnije je terminu preduzetnik dodat i pojam inovativnosti, tako da je preduzetnik oznaavao pojedince koji isprobavaju nove poslovne kombinacije i neistraene tehnologije. Preduzetnik je lice koje prihvata rizik i anse koje se stvaraju u kreiranju i voenju novog poslovnog poduhvata. On inicira, kreira i realizuje taj novi poslovni poduhvat, prihvatajui rizike i neizvesnosti koje on nosi i izaziva. Osnovno obeleje preduzetnika je da on stvara novi poslovni poduhvat u ijoj osnovi su kreativnost, rizik i neizvesnost u obavljanju posla. Istorijski posmatrana uloga preduzetnika ogleda se u tome da je preduzetnik olienje vlasnika, menadera, upravljaa i rukovodioca. Zadatak preduzetnika je da kombinuje raspoloive faktore svoga preduzea u celovit poslovni organizam i da obavlja odreenu privrednu (poslovnu) aktivnost u cilju sticanja profita. Kao preduzetnik se javlja pojedinac, ali i grupa ljudi koji su spremni i sposobni da kreiraju nove ideje i nove mogunosti i da za njih obezbede potreban ambijent, kapital i ljude. Oni stvaraju i menjaju preduzee, kreiraju organizaciju i upravljanje i prihvataju poslovne rizike. Preduzetnici su kreatori bitnih promena u preduzeu. Kao kreator novih poslovnih ideja i mogunosti, preduzetnik inicira i podstie razvoj i organizaciju. Preduzetnici su ti koji kreiraju promene u preduzeu.Rezultati uspenog preduzetnika su uvek vidljivi i ogledaju se u visokoj efikasnosti i efektivnosti preduzea, brem tempu njegovog rasta i razvoja u odnosu na konkurentska preduzea.Nedostatak ili nedovoljna preduzetnika sposobnost i inicijativa mogu da izazovu zaostajanje preduzea u svim parametrima poslovanja i razvoja, gubljenje pozicije na tritu ili ak prestanak rada i bankrotstvo preduzea. Preduzetnitvo i preduzetnik su bazina pokretaka poluga preduzea i privrednog razvoja u trinim uslovima.

6

1.8. PoslovanjePoslovanje predstavlja proces obavljanja i izvravanja poslova, odnosno delatnosti preduzea. Ono obuhvata kako obavljanje odreene konkretne delatnosti proizvodnje ili usluga, tako i stvaranje tehnikih, materijalnih, finansijskih, kadrovskih, administrativnih i drugih uslova i pretpostavki funkcionisanja preduzea. Dakle, poslovanjem se obuhvata irok spektar raznovrsnih poslova, ijim usklaivanjem i sinhronizovanjem preduzee postie zadate ciljeve. Da bi preduzee poslovalo, odnosno obavljalo poslovanje, mora raspolagati potrebnim komponentama i uslovima (kadrovi, sredstva, organizacija) kao i relevantnim informacijama iz okruenja (propisi, trite, konkurencija) i samog preduzea. Poslovanje preduzea sadri prostornu dimenziju, odnosno uvek se obavlja u datom prostoru, kao i vremensku dimenziju, koja podrazumeva vremenski period obavljanja poslova. Poslovanje se uvek obavlja u odgovarajuem, datom ambijentu sa odreenim i definisanim pravilima, procedurama i postupcima. Ta pravila su eksterna (propisi, zakoni, kodeksi) i interna, u vidu unutranjih propisa (statuti, pravilnici, norme). Poslovanje prati odreena tehnologija izvravanja poslova, koja podrazumeva precizno postavljene i odreene zahteve. Usklaivanjem svih zahteva prema kriterijumu postavljenih ciljeva, poslovanje moe da daje eljene rezultate. Uspeno poslovanje kao cilj svakog preduzea je rezultanta ukupnosti delovanja raznovrsnih spoljnih i unutranjih faktora.16 Organizaciona uspenost poslovanja ogleda se u primeni savremene organizacije, metoda i tehnika, kao i dobrim meuljuskim odnosima. Poslovanje je dinamina kategorija i podrazumeva stalne promene, kako ciljeva, tako i metoda i tehnika. Unapreenje poslovanja i njegove efikasnosti u svim segmentima jedan je od stalnih i dugoronih ciljeva svakog preduzea i njegovog menadmenta.

2. EKONOMIKA PREDUZEAEkonomika preduzea spada u grupu ekonomskih nauka. Ekonomika preduzea je nauna oblast koja se bavi izuavanjem ekonomije preduzea. Ona je sloena sveobuhvatna disciplina koja izuava ekonomska stanja, ekonomske procese i ekonomske odnose u okviru preduzea.Ekonomika preduzea obezbeuje ekonomske instrumente za efikasno upravljanje i poslovanje preduzea. Ona kreira teorijsku podlogu i instrumente za strateko i operativno voenje ekonomije preduzea. Ekonomika preduzea izuava metode i tehnike poslovanja preduzea. Pomou metoda i tehnika obezbeuju se efikasnost raspoloivih komponenata i resursa preduzea, kao i optimalni rezultati poslovanja. Ciljevi i metode ekonomike preduzea usmereni su ka traenju optimalnih reenja za realizaciju postavljenih zadataka preduzea u uslovima ogranienih resursa i konkurencije. Ekonomika preduzea obuhvata celokupnost ekonomskih interesa odnosno ciljeva preduzea, njihova kvalitativna i kvantitativna svojstva i meusobne odnose. Ona izuava efikasnost i efektivnost funkcionisanja i razvoja preduzea kao privredne jedinice i subjekta poslovanja.

2.1. Istorijski razvoj ekonomike preduzea

7 Prvi tragovi nauke o ekonomiji preduzea nalaze se krajem XV veka. U delu Luke Paolija Prirunik za aritmetiku, geometriju, razmere i odnose, objavljenom 1494. godine prvi put je objavljena tehnika dvojnog knjigovodstva, kao prva uoptena saznanja o ekonomiji trgovine, odnosno trgovakih preduzea. Temelji ekonomike preduzea postavljeni su u Nemakoj, u prvim decenijama XX veka. U to vreme objavljuju se znaajni radovi iz knjigovodstva i knjigovodstvenih bilansa nemakih autora malenbaha, Niklia i Melerovica.U njihovim radovima je izraena orijentacija na ekonomsku sadrinu preduzea, a manje na metode i tehnike istraivanja. Ekonomika preduzea kao nauna disciplina ima, dakle, svoje korene u knjigovodstvenim i bilansnim teorijama nemakih autora. I prvi nauni radovi domaih autora iz oblasti ekonomike preduzea i analize bilansa su pod snanim uticajem pomenutih i drugih nemakih autora. Oni se odnose na istraivanja kategorija meuzavisnosti trokova, fiksnih trokova, finansija preduzea, bilanse, kontne planove, odnose izmeu pojedinih vrsta trokova i sl. Karakteristika ovih istraivanja je odsustvo kompleksnog sistemskog prilaza ekonomiji preduzea. Skoro da se ne izuavaju elementi ulaganja i rezultata, angaovanje i troenje sredstava u jedinstvenom procesu reprodukcije preduzea, ve uglavnom, i to parcijalno: proizvodnja, promet, finansiranje, bilansi, trokovi i sl. U razvoju ekonomike preduzea kao nauno-nastavne discipline, odnosno izuavanju ekonomske sadrine aktivnosti preduzea znaajan je doprinos amerike kole. Kao kolevka naune organizacije rada (scientific management) u razvoju nauke u ovoj oblasti, ameriki autori bili su orijentisani uglavnom na raznovrsne metode i tehnike rada preduzea i praktinu primenu tih metoda u preduzeu. Pojava metodolokih naunih disciplina, kao to su operaciona istraivanja, teorija igara, statistika analiza i sl., ija primena je usmerena prvenstveno na preduzea, takoe doprinosi brem razvoju ekonomike preduzea. Te nove metode obeavale su svojom primenom i rezultatima bri napredak u istraivanju problema ekonomike preduzea. Primena novih metoda je doprinela da se ezdesetih godina dvadesetog veka pojavi zaokret u ekonomici preduzea, usmeravajui istraivanja na metode, a preko njih na ekonomsku sadrinu ivota u preduzeu. Ovaj pravac istraivanja karakteriu: 1. razvijanje brojnih metoda i tehnika rukovoenja (menadmenta) i odluivanja u preduzeu; 2. trini aspekt i karakteristike ekonomike preduzea; 3. uvoenje i razrada metoda operacionih istraivanja u proces odluivanja preduzea; 4. kibernetizacija preduzea kao organizacionog sistema. U izuavanju ekonomske i metodoloke problematike preduzea (kompanija, korporacija) posebnu ulogu u dosadanjem razvoju imao je menadment. I ovde je teite izuavanja i istraivanja poivalo na razvijanju novih tehnika i metoda poslovanja preduzea. Teorija odluivanja i teorija igara su se vrlo brzo razvile kao naunonastavne discipline potiskujui najee u drugi plan sam predmet o kome se odluuje, odnosno preduzee i njegove tehnoloke i radne procese. Ovakav kvantitativni pristup je usporavao i potiskivao u drugi plan razvoj ekonomike preduzea. Ekonomska sadrina zbivanja u preduzeu izuavana je iz posebnog ugla trine dinamike. Primenom matematiko- grafikih metoda vri se analiza dinamike ekonomskih rezultata preduzea. Trini faktori imaju prevashodan uticaj na prodaju proizvoda u savremenim uslovima, pa

8 je njihovo praenje i izuavanje postalo znaajan predmet i sadraj ekonomike preduzea. Na ovim osnovama pojavljuje se i marketing, kao zasebna disciplina, koja u vrlo kratkom vremenskom razdoblju razvija i usavrava vetinu trgovanja u Americi i Evropi. Marketing postaje glavni instrument trine orijentacije savremenog preduzea i kriterijum njegove uspenosti i razvija se kao mona nauna disciplina. Metode operacionih istraivanja predstavljaju takoe novo podruje kvantitativnih metoda u ekonomskom odluivanju. Meu njima su: linearno i nelinearno programiranje, mreno planiranje, dinamiko programiranje i sl. One nalaze sve iru primenu u organizovanju procesa proizvodnje i prodaje.ezdesetih godina prolog veka javlja se prodor kibernetike u upravljanju procesima reprodukcije u preduzeu. Konstruie se kolo povratne sprege u cilju upravljanja dinamikom organizacionog sistema. U preduzeima se ta dinamika odreuje ulazno-izlaznim elementima ekonomije preduzea, kao sistema. Interakcija tih ulazno-izlaznih (inputoutput) elemenata sagledava se na osnovu statistiki utvrenih korelacija u dinamici pojedinih elemenata odnosno komponenti preduzea. Na ovaj nain se razvija industrijska dinamika kao posebna nauno-metodoloka disciplina, usmerena na upravljanje ponaanjem preduzea kao ekonomskog sistema.Organizacione metode istraivanja, a pogotovu matematike metode operacionih istraivanja, teorije odluivanja, teorije igara, industrijska dinamika slue ekonomici preduzea kao znaajan instrument istraivanja ali, po svojoj sutini i sadraju nisu ukljuene u sistem ekonomskih nauka. Razvoj organizacionih i drugih metoda i tehnika istraivanja doprineo je sagledavanju kompleksnosti i snanom razvoju ekonomike preduzea kao naune discipline u uslovima industrijalizacije, trinog okruenja i informatike.

2.2. Razvoj ekonomike preduzea u jugoslovenskoj teoriji i praksiPrvi celovitiji nauni pristup ekonomiji preduzea na naim podrujima javlja se tridesetih godina dvadesetog veka na visokim ekonomsko- komercijalnim kolama u Beogradu i Zagrebu. Izuavan je uglavnom ekonomsko-knjigovodstveni aspekt preduzea i to samo fragmentarno, kao npr. teorija trokova, po ugledu na nemake ekonomiste Melerovica i malenbaha. Poseban doprinos razvoju ekonomike preduzea u tom periodu dali su prof. Stevan Kukolea i prof. ivko Kosti zaokruujui i uobliavajui ovu naunu disciplinu u okviru ekonomike i organizacije preduzea. 2.2.1. Ekonomika i organizacija preduzea kao jedinstvena nauna disciplina Ova disciplina klasinu teoriju trokova proiruje na granine trokove, uz irenje okvira ekonomike preduzea na ekonomske principe reprodukcije, sredstva za proizvodnju (faktore proizvodnje) i prikazivanje procesa proizvodnje u preduzeu kao organizacionog fenomena. Posebno mesto u voenju poslovne politike preduzea pripada trokovima, odnosno potrebi njihove analize i smanjivanja u dinamici poslovanja preduzea. U ovom teorijskom pristupu organizaciona problematika je zastupljena u jednakoj meri kao i problematika ekonomije preduzea. Posebno mesto u izuavanju ove discipline dobijaju nove kategorije samoupravljanje i udrueni rad. Preduzee (radna organizacija) je ekonomski i organizacioni podsistem u sistemu samoupravljanja i udruenog rada. U normativnom sistemu, odnosno zakonskom regulisanju tog perioda, preduzee ne predstavlja ekonomsku celinu i nosi znaajane ideoloke premise i karakteristike. Trina

9 dimenzija preduzea je potpuno potisnuta, a ulogu regulatornog mehanizma preduzea vre paradravne i paraekonomske institucije. 2.2.2. Ekonomika preduzea i organizacija preduzea kao posebne naune discipline Koncepcija odvojenog i paralelnog izuavanja ekonomike preduzea i organizacije preduzea celovito je obraena u radovima naih poznatih autora dr Stevana Kukolee i dr ivka Kostia.24 Ovom koncepcijom izdvaja se organizaciona tematika iz domena ekonomike preduzea. U ekonomiji preduzea uvodi se pojam mezoekonomija kao sistemska meukarika izmeu ekonomije pojedinca (mikroekonomija) i ekonomije drutva (makroekonomija) u celini. Ciljevi preduzea uslovljeni su ulogom konkretnog preduzea u procesu reprodukcije njegovom veliinom, tehnologijom i sl. Navedene karakteristike preduzea se odnose na: ciljeve elemente meusobne odnose elemenata faktore koji uslovljavaju konkretne odnose. Ciljevi ekonomike preduzea usmereni su na izuavanje onih pojava, inilaca i faktora koji uslovljavaju rezultate preko kojih se ostvaruju ciljevi preduzea kao konkretnih ekonomskih subjekata. Ti ciljevi su: a) makroekonomski u ijoj osnovi je zahtev da se rezultatima konkretne proizvodnje (ili usluga) u okviru preduzea obezbede optimalna drutvena reprodukcija i sredstva za pokrie drutvenih potreba (opta i zajednika potronja). Ovim ciljevima obezbeuje se realizacija obaveza preduzea prema dravi. b) mezoekonomski u ijoj osnovi je zahtev da se rezultatima konkretne proizvodnje preduzea obezbede sredstva za akumulaciju i dalji razvoj date proizvodnje ili usluga u preduzeu. Postizanjem ovih ciljeva obezbeuje se opstanak i razvoj, odnosno zahtevi rasta i proirenja reprodukcije preduzea. c) mikroekonomski koji se svode na zahtev da se rezultatima preduzea obezbede sredstva za odravanje i poveanje ivotnog standarda zaposlenih radnika i poboljaju njihovi uslovi rada. Ovim ciljevima obezbeuje se reprodukcija zaposlenih u preduzeu, njihova motivacija za rad, odgovarajui nivo potronje i standarda zaposlenih i njihovih porodica. Elementi ekonomike preduzea kao odreenog i konkretnog materijalnog organizacionog sistema ine njenu strukturu i predstavljaju znaajan predmet analize i izuavanja ekonomike preduzea. Oni se javljaju kao: a) elementi rezultata u obliku fizikog proizvoda, vrednosti proizvodnje i dobiti, kao finansijskog rezultata, i b) elementi ulaganja izraavaju se kao radna snaga, angaovana sredstva, predmeti rada i trokovi. Proces reprodukcije kao objekat posmatranja i izuavanja ekonomike preduzea svodi se na ekonomski transfer elemenata ulaganja u elemente rezultata. Rezultat tog transfera treba da bude uveana vrednost reprodukcije. Meusobni odnosi elemenata ekonomije se formiraju u procesu pretvaranja elemenata ulaganja u elemente rezultata. Ti ulazno-izlazni odnosi su specifini u svakom konkretnom preduzeu. Oni su podreeni ciljevima preduzea preko osnovnog

10 ekonomskog principa reprodukcije: ostvariti maksimalne rezultate sa minimalnim ulaganjima. Faktori koji uslovljavaju odnose i rezultate u ekonomiji preduzea su objektivne i subjektivne prirode. Oni deluju u okviru preduzea (unutranji) i iz okruenja (spoljni). Od unutranjih faktora u preduzeu najznaajniji su: organizacija, radna snaga i sredstva za proizvodnju. 2.2.3. Samoupravna koncepcija ekonomike preduzea Promene drutveno-ekonomskog sistema sedamdesetih godina, transformacijom preduzea u organizacije udruenog rada dovele su do formulisanja nove koncepcije ekonomike preduzea. Umesto dotadanje discipline ekonomike preduzea, nova disciplina dobija naziv ekonomika organizacija udruenog rada. Sadrina samoupravne koncepcije ekonomike OUR-a zasniva se na poslovnoj i proizvodnoj autonomiji osnovnih organizacija udruenog rada i njihovog proizvodno-poslovnog i ekonomskog dohodovnog povezivanja u radnu organizaciju Meusobni ekonomski odnosi organizacija udruenog rada, kao ekonomskih subjekata, zasnivali su se na dohodovnim odnosima i principu: ostvariti maksimalne zajednike rezultate uz minimalna sopstvena i zajednika ulaganja. Osnova sistema udruenog rada poivala je na meupovezanoj trojnoj strukturi organizacija udruenog rada (OOUR RO SOUR) i dohotku kao materijalnoj osnovi funkcionisanja organizacija u udruenom radu. Kljuni faktori sprovoenja principa ekonomije poslovanja organizacija udruenog rada su samoupravljanje i udruivanje rada i sredstava. 2.2.4. Preduzetnika koncepcija ekonomike preduzea Normativnim ukidanjem drutvenog koncepta zasnovanog na sistemu udruenog rada poetkom devedesetih godina stvorene su mogunosti za duboke drutvene i ekonomske transformacije. Dobit kao cilj rezultata reprodukcije preduzea i tenja ka njegovoj maksimalnoj ekonomskoj efikasnosti u smislu poslovnog uspeha ine sutinu preduzetnike, trine koncepcije ekonomike preduzea kao naune discipline. Slobodno obavljanje delatnosti, zakljuivanje ugovora i snoenje rizika u poslovanju pretpostavke su preduzetnike koncepcije preduzea. Rizik poslovanja i donoenja odluka snosi preduzetnik, odnosno menadment preduzea, koji ima i punu slobodu obavljanja delatnosti i odluivanja. Preduzetnika koncepcija, u domaoj praksi do sada je najdublje razvila ekonomski karakter i funkcije preduzea, kao i ostale ekonomske i trine kategorije: menadment, marketing, rukovoenje i sl. Normativna osnova preduzetnika koncepcije ekonomike preduzea postavljena je u Zakonu o preduzeima iz 1996. godine.

2.3. Ekonomika preduzea kao organizacioni i kibernetski sistemTeorijski koncepti tretiraju organizaciju, odnosno preduzee, kao sistem sastavljen od delova koji su u stalnoj interakciji i meusobnom komuniciranju. U ovom konceptu znaajno je uspostavljanje i odravanje horizontalnih veza i odnosa, izmeu delova sistema, kao i prilagoavanje i adaptiranje sistema zahtevima okruenja. Organizacioni sistem obezbeuje strukturu koja e u jednoj organizacionoj celini preduzea sadravati sve potrebne funkcije i aktivnosti za izvravanje zadataka podsistema preduzea. Ekonomika preduzea kao organizacioni sistem ukljuuje takav metodoloki pristup koji

11 razrauje ne samo veze i odnose elemenata (faktora) sistema ve i njihove odnose sa funkcionalnim preduzeima i okruenjem. U tom smislu, ekonomika preduzea se razvija kao sloeni sistem, sastavljen od komponenata: ljudi, sredstava, organizacija (kao podsistema), njihovih meusobnih veza i odnosa. Istovremeno to je otvoreni i dinamiki sistem, koji obuhvata ukupnu makro, mezo i mikroorganizacionu strukturu preduzea. Pored razvoja menadmenta i operacionih istraivanja, razvoj savremenih informacionih tehnologija uslovio je primenu kibernetike u preduzeu. Preduzee se na ovaj nain tretira kao kibernetski sistem iju dinamiku je mogue automatski regulisati. Bazu tog koncepta ine interakcije izmeu input-output komponenti preduzea kao sistema, s tim da se one ocenjuju na osnovu pokazatelja o korelacijama vezanim za dinamiku pojedinih elemenata u procesu funkcionisanja preduzea.

2.4. Predmet izuavanja ekonomike preduzeaEkonomika preduzea kao nauna disciplina obuhvata ekonomske tokove i zbivanja u preduzeu. Ona izuava stanje i promene u fazama poslovanja preduzea, principe i zakonitosti u tokovima njegovog reprodukovanja. Ekonomika preduzea, u smislu napred reenog, izuava ekonomske zakonitosti i principe procesa rada i poslovanja preduzea, preko elemenata ulaganja i elemenata rezultata reprodukcije. Ona izuava i odnose izmeu rezultata i ulaganja, kao i faktore koji uslovljavaju promene u poslovanju i razvoju preduzea. Ulaganja se vre u obliku troenja elemenata proizvodnje (sredstava za rad, materijala, radne snage) i u obliku angaovanja sredstava. Izuavanje trokova i njihove dinamike predstavlja znaajnu oblast ekonomike preduzea. Rezultati poslovanja se izraavaju u obliku fizikog proizvoda i usluge kao upotrebnih vrednosti, ostvarene vrednosti i dobiti, kao konanog finansijskog rezultata. Pri tome je cilj preduzea da ostvari to vei rezultat, uz to manje troenje i angaovanje materijalnih komponenata (sredstava) i rada. Na ulaganja i rezultate deluju brojni, interni i eksterni faktori, sa razliitim, esto suprotnim dejstvima. Uticaj i interakcije razliitih faktora takoe su predmet izuavanja ekonomike preduzea. Najznaajniji faktori se odnose na: tehnologiju, trite, mere drave u oblasti ekonomske politike. Unutranji faktori se odnose na organizaciju i meusobne odnose zaposlenih, njihovu motivaciju, organizaciono ponaanje i dr. U preduzeu se ostvaruju razliiti odnosi izmeu rezultata i ulaganja. Poslovanje preduzea se izuava prvenstveno kroz odnos vrednosti ostvarenih rezultata i vrednosti izvrenih ulaganja u stvaranju tih vrednosti. Opstanak i razvoj preduzea kao njegovi bazini ciljevi bie mogui samo ako ono ostvarenim rezultatima pokriva ili nadoknauje utroene vrednosti. Ekonomika preduzea izuava i razvija sopstvene metode ijom primenom se obezbeuje poslovni uspeh preduzea i kontinuitet njegovog razvoja. Ona otkriva i razvija nova saznanja i zakonitosti u poslovanju preduzea i njegovom reprodukovanju. Ekonomika preduzea prouava i razrauje ekonomske principe poslovanja preduzea, koji obezbeuju njegovu efikasnost i efektivnost. To su, pre svega, principi produktivnosti, ekonominosti i rentabilnosti poslovanja. Primenom ovih i drugih principa obezbeuje se povoljan odnos izmeu rezultata i ulaganja, a time i opstanak i razvoj kao ciljne funkcije preduzea. Ekonomika preduzea izuava opte ekonomske zakonitosti u procesima rada i poslovanja u ostvarivanju rezultata radnih procesa. Pri tome se obuhvataju pojave i svi procesi koji se deavaju u samom

12 preduzeu, kao i u odnosima preduzea sa tritem i drugim ekonomskim subjektima i institucijama sa kojima je preduzee povezano. Ekonomika preduzea kao praktina disciplina obuhvata ekonomsku stvarnost preduzea, dakle, ukupna zbivanja i promene ivotnog ciklusa preduzea: njegove organizacije, komponenata i kategorija. Ekonomika preduzea kao nauka i ekonomika preduzea kao praktina delatnost i skup brojnih aktivnosti, mogu se razvijati nezavisno jedna od druge. Meutim, uspeh i razvoj jedne i druge zavisi od njihove meusobne povezanosti Poddiscipline ekonomike preduzea mogu se klasifikovati na: ekonomiku industrijskih preduzea; ekonomiku poljoprivrednih preduzea; ekonomiku trgovinskih preduzea; ekonomiku ugostiteljskih preduzea; ekonomiku graevinskih preduzea i sl. Sa stanovita funkcija u preduzeu, moemo odvojeno izuavati: ekonomiku nabavke, proizvodnje, prodaje, planiranja, raunovodstva i sl. kao posebne, segmentarne naune discipline ekonomike preduzea.

2.5. Odnos ekonomike preduzea i drugih ekonomskih disciplinaPreduzee je objekt posmatranja i izuavanja velikog broja ekonomskih i neekonomskih naunih disciplina, kao to su: ??? ekonomija, kao opta nauka koja izuava procese i zakonitosti drutvene reprodukcije; ??? naune discipline koje izuavaju oveka na radu: psihologija rada, fiziologija rada, ergonomija, sociologija rada i sl. ??? ekonomsko-analitike i evidenciono-tehnike nauke kao to su: raunovodstvo, analiza bilansa, statistika, kibernetika i sl. ??? tehniko-tehnoloke nauke, koje prouavaju tehnike podsisteme u preduzeu i dr. Opta ekonomska nauka i osnovna nauna disciplina jeste ekonomija (ranije izuavana kao politika ekonomija). Politika ekonomija je usmerena na izuavanje zakona razvoja proizvodnih snaga drutva, naina proizvodnje i produkcionih odnosa koji nastaju i menjaju se u zavisnosti od razvoja proizvodnih snaga. Ekonomija se bavi odnosima u reprodukciji koji su relevantni za reprodukciju drutva u celini. Ona izuava zakonitosti proizvodnje, razmene, raspodele i potronje. Poto one predstavljaju faze drutvene reprodukcije to i (politika) ekonomija i ekonomika preduzea izuavaju proces reprodukcije. Razlika je u nivou izuavanja: ekonomija kao fundamentalna nauna disciplina izuava drutvenu reprodukciju, a ekonomika preduzea izuava reprodukciju preduzea kao mezoekonomskog sistema. U prouavanju tokova, pojava i zakonitosti u preduzeu, ekonomika preduzea se koristi i polazi od rezultata i zakonitosti ekonomije, odnosno optih saznanja ekonomije kao celine.

13 Organizacija preduzea izuava preduzee sa stanovita procesa organizovanja, strukture i odnosa komponenata, kao dinaminog organizacionog sistema. Ekonomika preduzea i organizacija preduzea kao naune discipline izuavaju pojave, stanja i promene stanja u preduzeu. Ove dve naune discipline su, po predmetu prouavanja, veoma bliske, usko i vrsto povezane. Ekonomika preduzea izuava preduzee i njegovu ekonomiju kao konkretnu ekonomsku stvarnost, dok organizacija preduzea izuava organizacione aspekte poslovanja preduzea, njegove komponente, veze i dinamiku. Ona se bavi preduzeem i njegovim funkcionisanjem kao predmetom i rezultatom procesa organizovanja. Posebna nauna disciplina, organizaciono ponaanje, bavi se ulogom oveka u preduzeu u svim aspektima njegovog individualno i kolektivnog rada i ponaanja, kao i meusobnim odnosima oveka i ostalih komponenata preduzea. Raunovodstvo i ekonomika preduzea su naune discipline koje su takoe istorijski i sadrajno usko povezane. U svojim zaecima ekonomika preduzea je nastajala i razvijala se iz raunovodstva, kao razvijene naune discipline. Po predmetu izuavanja, a to su stanja i promene stanja u preduzeu, odnosno njegovim komponentama ove dve discipline su meusobno uslovljene i usko povezane. Efikasnost ekonomike poslovanja preduzea ne moe se ni videti, ni iskazati bez raunovodstvenog pokazatelja i iskaza.Raunovodstvo i ekonomika preduzea se razlikuju po sadrini i metodologiji istraivanja. Ekonomika preduzea izuava reprodukciju preduzea kroz: ulaganja, rezultate, odnose rezultata i ulaganja, faktore kvaliteta ekonomije i dr. Raunovodstvo ove kategorije izuava iz specifinog ugla: kvantitativno izraava njihova stanja i promene. Ono prua po- kazatelje za kontrolu ostvarivanja poslovnih rezultata, donoenje poslovnih odluka, raspodelu dobiti i sl. Na taj nain, raunovodstvo i knjigovodstvo obezbeuju preduzeu kontrolu rada i rukovoenja. Ekonomika preduzea povezana je i sa statistikom, ekonometrijom, kibernetikom. Ekonomika preduzea koristi metode, kao to su: indeksi, uzorci, trendovi kretanja i sl. Statistike metode su univerzalne i koriste se u raznim disciplinama. Metode ekonomike preduzea su specifine, a njihova primena u drugim naunim oblastima je ograniena. Ekonomika preduzea je povezana i sa veim brojem neekonomskih naunih disciplina: drutvenih, tehnikih, medicinskih i pravnih. Ekonomika preduzea sve pojave i procese u preduzeu izuava kroz odnos ostvarenih rezultata i izvrenih ulaganja za ostvarenje tih rezultata, odnosno kroz poslovni uspeh preduzea

II DEO PREDUZEE KAO SUBJEKT POSLOVANJA1. OBELEJA PRIVREDNOG PREDUZEA

14 Preduzeem se oznaava privredni subjekt, oblik organizovanja i poslovanja u okviru koga se obavlja odreena privredna delatnost. Jednu od najstarijih definicija preduzea dao je francuski autor Kursel Senej (Courcelle Seneuil) i objanjava ga kao svaku ljudsku aktivnost koja koristi razne sile da bi ostvarila odreeni cilj. Kao pojava i kategorija preduzee neprekidno evoluira prostorno i vremenski, po formi i sadrini. Razvoj i usavravanje komponenata proizvodnje, tehnike osnove i podele rada, kao i omasovljavanje i specijalizacija proizvodnje dovode do promena kvalitativnih obeleja preduzea. Po trinom konceptu, preduzee predstavlja svaki samostalni finansijski subjekt koji proizvodi za trite robu ili usluge. Ovakvo shvatanje prisutno je bez obzira na heterogenost tehnolokih i radnih procesa koje savremeno preduzee objedinjuje. Ekonomski karakter i osnova preduzea proizilaze iz njegove materijalne osnove koju ine kapital i rad, kao i ekonomskih zakonitosti i principa na kojima se zasniva njihovo poslovanje i razvoj. Ekonomsku sutinu preduzea ine njegovi ekonomski ciljevi koji se ogledaju u ostvarivanju profita i stalnoj tenji ka razvoju. Preduzee je sloen ekonomski i organizacioni subjekt koji podrazumeva detaljnu podelu rada, poslova i funkcija. Iz toga proizlazi i potreba koordiniranja ovih komponenata i podsistema ka postavljenim ciljevima. Savremene teorije preduzee posmatraju kao racionalni, ekonomski sistem sa preduzetnikom i menaderom na elu, dok ga teorije o organizaciji prevashodno definiu kao organizaciju ili organizacioni sistem sa definisanim meuljudskim odnosima, unutranjim vezama i interakcijama. Osnovni ekonomski i organizovani oblik obavljanja privrednih delatnosti i ekonomske aktivnosti ljudi, sa odreenim, unapred definisanim, ciljevima. Preduzee predstavlja oblik kolektivnog rada ljudi, odnosno njihovog zajednikog rada. Preduzee obuhvata svaki ekonomski oblik organizovanja, bez obzira na vrstu privredne delatnosti, karakter vlasnitva, veliinu, pravni oblik ili druga obeleja.

1.1. Karakteristike preduzeaPreduzee je oblik organizovanja privrednih aktivnosti i delatnosti iji je zadatak da obavlja odreene funkcije i poslove u procesu drutvene reprodukcije. Osnovne karakteristike preduzea su: a) predstavlja organizacionu celinu; b) obavlja odreenu funkciju delatnost u privredi; c) ima potpunu ekonomsku i pravnu samostalnost i subjektivitet; d) predstavlja odreeno privredno drutvo zasnovano na kapitalu ili linostima koje se u njega udruuju. (a) U procesu poslovanja preduzee se mora pridravati zakonskih propisa i drugih pravnih normi koje propisuje drava, kao i vaeih kodeksa poslovanja. Osnovna obeleja preduzea odreena su karakteristikama privrede i drutvenog ambijenta u kojem ono funkcionie. Zadaci preduzea, kao organizovanih ekonomskih subjekata, deo su zadataka i ciljeva nacionalne privrede, ili ire. Ekonomska i pravna samostalnost su znaajne odrednice svakog preduzea u trinoj privredi. Bitna obeleja te samostalnosti preduzea ogledaju se u: donoenju planova i programa; samostalnom donoenju i voenju poslovne politike;

15 slobodnom ugovaranju poslova; slobodnom utvrivanju cena proizvoda ili usluga; raspodeli ostvarenih rezultata poslovanja; imovinskoj samostalnosti; slobodnom udruivanju i povezivanju sa drugim ekonomskim i neekonomskim subjektima u nacionalnoj privredi i ire. (b) Da bi moglo obavljati svoje poslovne funkcije u privredi, preduzee mora raspolagati odreenim sredstvima (materijalne komponente procesa rada) i kadrovima. Ekonomska samostalnost preduzea, pored slobodnog raspolaganja i upotrebe sredstava, podrazumeva i izbor i promenu delatnosti poslovanja, voenje poslovne politike, poslovne aranmane sa drugim preduzeima i sl. U procesu donoenja sopstvenih upravljakih i drugih odluka, preduzee mora potovati propise koji reguliu privrednu aktivnost, kao i poslovne obiaje. Ono posluje po pravilima i naelima poslovnog morala, zavisno od sredine, odnosno okruenja u kojem radi i posluje. (c) Ekonomski i pravni subjektivitet konkretno preduzee realizuje preko: iro rauna preko koga se obavljaju sve finansijsko-imovinske transakcije; poslovnih knjiga koje je svako preduzee duno da vodi i koje su svojevrsni oblik kontrole poslovanja i ekonomske autonomije preduzea. Voenje poslovnih knjiga ureuje se zakonskim propisima. optih akata preduzea: ugovora o osnivanju, statuta i pravilnika koje preduzee samostalno donosi i u okviru kojih regulie svoj unutranji poslovni i pravni ivot. (d) Savremeno, trino koncipirano preduzee predstavlja privredno drutvo koje posluje na osnovu kapitala njegovih osnivaa (drutva kapitala) ili linosti osnivaa (drutva lica).

2. CILJEVI PREDUZEACiljevi preduzea proizlaze iz njegovih funkcija u privredi, sloenosti i unutranje strukture Ukupnost ciljeva svakog preduzea treba da odrazi interese potroaa, proizvoda ili usluga, drave, vlasnika preduzea, menadera i zaposlenih. Ciljeve preduzea ini skup raznovrsnih ekonomskih i neekonomskih ciljeva. Interesi makroekonomskog sistema (drave), potroaa i drugih preduzea, ukljueni su kroz kontinuitet obavljanja delatnosti, proizvodnju roba ili pruanje usluga preduzea i izmirenje obaveza prema dravi. Vlasniki interesi se izraavaju kroz zahteve za ouvanjem i uveanjem uloenog kapitala, putem ostvarivanja profita ili dobiti u datim uslovima. Ostvarivanje i uveanje dobiti je strateki cilj svakog preduzea i preduzetnitva. Interesi menadera nevlasnika, vezani su za njihov status, zarade i privilegije koje ostvaruju u preduzeu. Njihov primarni interes je zarada i profit preduzea. Poto menaderi definiu strateke i operativne ciljeve preduzea, to su i njihovi interesi ugraeni u te ciljeve.

16 Zaposleni u preduzeu su zainteresovani za visinu zarada i sigurnost zaposlenja. Dodatna motivacija zaposlenih za veim radnim angaovanjem su i odgovarajui uslovi rada i predmeti rada (oprema). Zahtevi opstanka moraju zauzimati najvie mesto u hijerarhiji ciljeva preduzea.

3. PREDUZEE OSNOVNI EKONOMSKI SUBJEKTU savremenim uslovima preduzee je osnovni subjekt trinog privreivanja, poslovanja i razvoja. Ono ini poslovnu i ekonomsku celinu koja obavlja odreene privredne aktivnosti u procesu reprodukcije. Preduzee predstavlja poslovnu celinu jer obavlja, vie ili manje, tehnoloki zaokrueni proces rada iji se rezultati razmenjuju na tritu, verifikuju i uporeuju. Preduzee posluje po zakonima trita i na tritu ostvaruje definisane planske ciljeve i rezultate. Proizvodi ili usluge koje stvara ili prua preduzee, prodaju se ili razmenjuju na tritu. Rezultati ostvareni prodajom na tritu slue preduzeu za naknadu utroenih komponenata i zadovoljavanje raznovrsnih unutranjih i spoljnih potreba i zahteva. Preduzee je sastavljeno od komponenata koje obezbeuju izvravanje njegovih radnih i poslovnih procesa. To su: radni kolektiv, sredstva za rad, predmeti za rad i organizacija. Kao osnovni ekonomski subjekt, preduzee realizuje one ekonomske ciljeve i zadatke koje ima u iroj podeli rada. Obavljanjem svojih aktivnosti u oblasti proizvodnje, usluga i drugih delatnosti privrede preduzea obezbeuju uslove i ekonomske pretpostavke za funkcionisanje celokupne privrede i ekonomski razvoj zemlje. U ekonomskom smislu preduzee je i osnovni nosilac naunotehnikog progresa i razvoja. Obavljanjem raznovrsnih proizvodnih i drugih privrednih delatnosti, kreiranjem novih proizvoda i usluga preduzee doprinosi zadovoljavanju i proirivanju drutvenih potreba i vri alokaciju resursa nacionalne privrede i ire.

3.1. Preduzee kao oblik reprodukcije u privredi

Proces reprodukcije privrede u celini se odvija preko delatnosti reprodukcije privrednih subjekata preduzea. Komponente preduzea kao oblika drutvene reprodukcije su: zaposleni u preduzeu radni kolektiv; sredstva (kapital) preduzea; organizaciona struktura preduzea; a) Radni kolektiv preduzea Zaposleni u preduzeu ine njegov radni kolektiv. Njihovi meusobni odnosi reguliu se propisima (normama), organizacijom i postavljenim zadacima. Sa promenom uloge i zadataka preduzea, menjaju se veliina i struktura njegovog radnog kolektiva. b) Sredstva (kapital) preduzea Preduzee raspolae sredstvima kao nunom komponentom svoga rada i poslovanja. Ukoliko su sredstva i zadaci preduzea usklaeni, nema neizvrenih

17 zadataka, odnosno neiskorienih sredstava.37 Sredstva preduzea mogu biti predimenzionirana u odnosu na zadatak. U tom sluaju deo sredstava ostaje van funkcije neiskorien. Nedovoljnost, pak, sredstava u odnosu na zadatak uslovljava neizvravanje dela zadataka preduzea. Time se ciklus reprodukcije produava i, ak, ugroava. c) Organizaciona struktura preduzea Ukupan zadatak preduzea se razlae na zadatke delova preduzea i pojedince, lanove radnog kolektiva. Realizacijom pojedinanih zadataka preduzea obezbeuje se i njegova ukupna reprodukcija. Usklaivanje komponenata faktora proizvodnje u radnom procesu, vri se pomou organizacije rada.38 Organizacija rada je usklaivanje ljudskih i materijalnih komponenata proizvodnje u svrhu postizanja najveeg uinka, s najmanjim utrokom ljudskog rada i sredstava. U okviru preduzea usklaivanje znai uspostavljanje odreenih optimalnih odnosa izmeu sredstava za rad, predmeta rada i radne snage. Usklaivanje procesa rada vri se ralanjivanjem komponenata radnog procesa na pojedinane delove i povezivanjem tih delova u jedinstveni sistem radnog procesa.Od delotvornog i uspenog funkcionisanja organizacije zavisi uspeh rada preduzea u celini.

3.2. Preduzee i organizacijaCiljevi preduzea ne mogu se efikasno ostvariti bez adekvatne organizacije, a sama organizacija nema svrhe bez odgovarajuih rezultata. Organizacija doprinosi ostvarivanju ekonomskih ciljeva i rezultata preduzea time to obezbeuje skladan odnos i racionalno angaovanje svih komponenata faktora preduzea. Kao funkcionalna celina, organizacija obuhvata zaposlene, njihove meusobne odnose, materijalne inioce proizvodnje i sistem njihovih meuodnisa. Organizaciono posmatrano, preduzee predstavlja skup komponenata (materijalnih i ljudskih) izmeu kojih i unutar kojih postoje odnosiorganizovani radi postizanja ekonomskih i drugih ciljeva. Ostvarivanjem ciljeva preduzea ostvaruju se i drutveni ciljevi. Drutveni faktori bitno opredeljuju definisanje, strukturu i ciljeve organizacije preduzea. Taj uticaj ogleda se u odnosima ljudi i njihovim meuodnosima, motivaciji, ulogama u procesu rada u preduzeu.

3.3. Sistemski koncept preduzeaSistemski prilaz omoguava sagledavanje karakteristika modela preduzea i njegovog funkcionisanja. Preduzee je u tom smislu sistem sastavljen od delova podsistema. To su organizacioni delovi preduzea, elementi (komponente) procesa rada, funkcije i njihovi meuodnosi.42 Preduzee posluje po ekonomskim zakonima i principima. Ono ima karakteristike funkcionalnog ekonomskog sistema. Kao ekonomski sistem, preduzee ostvaruje odreene zadatke u reprodukciji: proizvodi i razmenjuje proizvode i usluge na tritu. Preduzee je poslovna celina koja obavlja tehniki i poslovno zaokruene procese rada. Kao drutveni sistem, preduzee je sastavljeno od ekonomskih, organizacionih i tehnikih podsistema (sredstva za rad), kao i razliitih uslova i metoda rada i poslovanja. Preduzee je i organizacioni sistem koji ostvaruje unapred postavljene ciljeve, na principima organizacije rada Preduzee je

18 dinamiki sistem, podloan stalnim promenama. Preduzee se menja prema uticajima i zahtevima svog funkcionalnog i poslovnog okruenja (drava, trite, kupci, dobavljai, tehnologija i sl.). Preduzee se definie i kao relativno stabilan sistem sa upravljanjem, iji rad se mora regulisati.

3.4. Preduzee kao mezoekonomski organizacioni sistemOrganizacija rada u procesu drutvene reprodukcije koja deluje izmeu makroekonomske strukture drutva i mikroekonomskih struktura pojedinaca javlja se kao specifini, srednji ekonomski organizacioni sistem mezoekonomski organizacioni sistem. Taj sistem se javlja u obliku preduzea. Sa organizacionog aspekta preduzee je, kao mezoekonomski sistem, skup ljudi i sredstava izmeu kojih se, u dinamici njihovih poslova i u procesu drutvene reprodukcije, formiraju i razreavaju odreeni odnosi i ostvaruju odreeni ciljevi. Meusobni odnosi (ljudi) i sredstava organizovani na nain kojim se obezbeuje ostvarenje cilja preduzea kao meuekonomskog sistema ine strukturu tog preduzea kao sistema.

4. VELIINA PREDUZEAZnaajna odrednica ekonomije svakog preduzea je i njegova veliina. U ekonomici i praksi preduzea koriste se razliiti kriterijumi i metode za rangiranje preduzea. Kao kriterijum veliine preduzea obino se uzimaju: broj zaposlenih, vrednost uloenog kapitala, obim proizvodnje i prodaje i sl.46 Za efikasnost svake nacionalne privrede je bitno da u njenoj strukturi postoji uravnoteen odnos izmeu broja velikih, srednjih i malih preduzea koja se meusobno dopunjavaju. Velika preduzea su nosioci i glavni inioci tehnolokog razvoja i ekonomskog rasta privrede. S druge strane, mala preduzea predstavljaju sinonim preduzetnitva i njima se u savremenoj privredi poklanja posebna panja.

4.1. Mala preduzeaOva preduzea imaju mali obim poslovanja, mali uloeni kapital i mali broj zaposlenih radnika. Ona se strukturno uklapaju u privredni prostor koji nisu pokrila velika i srednja preduzea i obavljaju i poslove za koje nisu zainteresovana, ili koji nisu profitabilni za vea preduzea. Mala preduzea po pravilu, osniva pojedinac, preduzetnik, koji je istovremeno vlasnik i menader preduzea. On samostalno donosi sve odluke koje se odnose na poslovanje i snosi rizik poslovanja svoga preduzea. Malo preduzee karakterie relativno nizak stepen specijalizacije poslova, upravljakih i poslovnih funkcija. Poslovi malog preduzea su, po pravilu, lokalnog karaktera sa stanovita trita i zaposlenosti. Broj zaposlenih u malom preduzeu varira od jedne oblasti do druge. Najvei broj malih preduzea osniva se i posluje u oblasti maloprodaje, velikoprodaje i u sektoru usluga. Danas oko jedne treine malih firmi posluje u sferi usluga, a oko jedne etvrtine radi u trgovini na malo. Visok stepen trine fleksibilnosti i niski fiksni trokovi predstavljaju znaajnu odrednicu i komparativnu prednost malih preduzea. Ona su esto i izvor inovacija i kao takva doprinose ubrzanijem razvoju privrede. Mala preduzea imaju izuzetno znaajnu ulogu u lokalnom i regionalnom razvoju jedne zemlje. Ona su esto glavni izvor nove zaposlenosti i inovativnosti. Bitna prednost malih

19 preduzea takoe je jednostavnost, brzina i elastinost u donoenju odluka, koje najee zavise od jednog ili nekoliko glavnih menadera preduzea. Jedan od najveih problema malih preduzea je nedostatak potrebnog kapitala. Jedan od uzroka brzog prestanka malih preduzea je i bankrotstvo velikih korporacija sa kojima su male firme povezane sistemom ugovornih odnosa. Kao uzroci brzog zatvaranja malih preduzea navode se i nedostatak znanja, sposobnost i iskustva u upravljanju od strane vlasnika preduzea koji su istovremeno i njegovi menaderi.

4.2. Srednja preduzeaPreduzea srednje veliine imaju izmeu 100 i 300 zaposlenih. Nalaze se na prelazu izmeu malih i velikih. Preduzea srednje veliine imaju odreene slinosti i sa malim i velikim preduzeima. Prednosti srednjih preduzea u odnosu na velika su u veoj fleksibilnosti i reagibilnosti na trine i tehnoloke promene, kao i bolje i efikasnije korienje raspoloivih resursa. Podela rada i kooperacija su znaajno razvijene u ovim vrstama preduzea. Srednja preduzea karakterie relativno visok stepen specijalizacije poslova i zaokruenost radnog i tehnolokog procesa. Visok stepen specijalizacije poslovnih funkcija u preduzeu srednje veliine dovodi do poveanja ukupne efikasnosti preduzea. Primena nauke i savremenih dostignua tehnike i tehnologije kod ovih preduzea vea je nego kod malih preduzea, ali i znatno manja nego kod velikih preduzea. Srednja preduzea su obino preovlaujua u strukturi privrede jedne srednje ekonomski razvijene zemlje.

4.3. Velika preduzeaVelika preduzea raspolau velikim obimom kapitala i pokrivaju velika trita. Ove pokazatelje prati i vei broj zaposlenih. Obim i obuhvat poslova su veliki i raznovrsni, a proizvodnja ili promet imaju masovni karakter. Ona su u mogunosti da raspolau najmodernijom opremom i da prednjae u inovacijama. Veliko preduzee ima znaajan uticaj na trite i trina kretanja, to je pokazatelj njegove trine moi. Pravilo je da veliko preduzee, zahvaljujui prednostima ekonomije obima i efektima obima kapitala i trine moi, obezbeuje i vei obim profita. U okviru grupe velikih preduzea posebno se istiu tzv. multinacionalna preduzea koja imaju lidersku poziciju na meunarodnom tritu. Multinacionalna preduzea imaju centralizovano vlasnitvo kapitala u matinoj kompaniji. Za razliku od ovih preduzea, transnacionalne kompanije imaju centralizovano vlasnitvo kapitala u domicilnoj dra- vi i veoma decentralizovanu organizacionu strukturu u veem broju drava. Multinacionalna i transnacionalna preduzea (kompanije) danas proizvode vie od polovine ukupne savremene industrijske proizvodnje. Ona vre odluujui uticaj na trina kretanja i razvojne pravce savremene industrije i tehnologije. Ova preduzea su nosioci procesa globalizacije u svetskoj privredi i vre odluujui uticaj na njene tokove. U velika preduzea spadaju i tzv. preduzea globalnog karaktera. Ova preduzea svoje poslovanje i razvoj zasnivaju na potrebama tranje u svetskim, globalnim okvirima i granicama, stavljajui u drugi plan nacionalne potrebe. Savremeno poslovanje prate sve sloeniji oblici organizacije, povezivanja i udruivanja kapitala i resursa. U sloene oblike organizacije i udruivanja spadaju: koncerni, karteli, trustovi i konglomerati.

20 U okviru koncerna, kao sloenog preduzea, udruene kompanije zadravaju svoju pravnu samostalnost. U okviru koncerna se obino stvara lanac filijala, odnosno preduzea koja zavise od koncerna i koja su kontrolisana u pogledu voenja poslovne politike, finansija i strategije razvoja. Kartele najee formiraju manja preduzea, kao odbrambeno sredstvo i organizacioni mehanizam zatite od monopola i konkurencije velikih preduzea. Oni koriste trine mehanizme uticaja na cene (karteli cena), vre podelu trita radi njegovog kontrolisanja i jaanja pojedinanog uticaja (karteli podruja) ili, pak, svoje ciljeve ostvaruju balansiranjem ponude i tranje (karteli kvota proizvodnje). Trustovi su sloeni oblici udruivanja, uglavnom sa karakteristikama koncerna. U okviru trustova se vodi jedinstvena politika cena, ime se podstiu produktivniji proizvoai i konkurentnost u okviru lanova trusta. Konglomerati su sloeni oblici organizovanja preduzea formirani na osnovu koncentracije kapitala i proizvodnje. Konglomerati objedinjuju razliite vrste delatnosti i funkcije. Veliki konglomerati, koji objedinjuju razliite delatnosti, po pravilu imaju monopolski poloaj.

4.4. Povezivanje malih i velikih preduzeaKoncentracija proizvodnje u savremenim uslovima se vri na nain da velike kompanije odgovarajuim sredstvima i metodama poslovno i trajnije vezuju za sebe pravno samostalna mala specijalizovana preduzea. Rast proizvodne specijalizacije dovodi do oslobaanja velikih kompanija, sa masovnom proizvodnjom od proizvodnje proizvoda i delova u malim serijama i neposrednog, direktnog opsluivanja potroaa. Zahvaljujui tim procesima, dolazi do masovnije privredne integracije malih i velikih prduzea Velikim kompanijama esto ne pogoduje organizovanje usko specijalizovane proizvodnje, koja unosi suvie veliku raznovrsnost u njihov asortiman proizvodnje. Time se komplikuju upravljaki procesi, a kadrovski i tehniki resursi ravlae na reavanje brojnih i esto manje znaajnih poslova. Usled toga se deo proizvodnog programa velikih kompanija poverava malim preduzeima, specijalizovanim za proizvodnju jednog ili nekoliko proizvoda ili delova, koji se zatim komponuju i isporuuju krajnjim potroaima. Osnovnu proizvodnju malih preduzea pri tome ine delovi, sklopovi, poluproizvodi ili proizvodi pojedinih faza tehnolokog procesa, kao i operacije na montai proizvoda. Na taj nain sistem vezivanja male za krupnu proizvodnju postao je jedna od karakteristrika organizacione strukture savremene industrije. U toj podeli rada, velika preduzea u kojima je koncentrisana proizvodnja osnovnih vidova proizvoda i najvanije faze tehnolokih procesa, ostavljaju znaajno mesto za delovanje i rad veeg broja malih preduzea, stupajui sa njima u vrste i dugoronije poslovne veze. Meu savremenim oblicima povezivanja velikih i malih preduzea, naroito u oblasti proizvodnjue, karakteristian je ugovorni sistem. On predstavlja dugoroni ugovorni odnos izmeu velike kompanije koja proizvodi velike koliine proizvoda i mnotva manjih preduzea koja rade na osnovu detaljne specijalizacije i specifikacije ili proizvode u relativno malim serijama. Pri tome se ugovorom o isporuci precizno odreuju kvalitet roba ili usluga, cena, rokovi i koliine isporuka.U ugovorima se moe predvideti i pruanje pomoi u organizaciji upravljanja, obuci zaposlenih, korienju rezultata naunih i trinih istraivanja i sl. Skoro svako veliko preduzee naroito u delatnostima sa masovnom proizvodnjom u veoj ili manjoj meri se koristi uslugama specijalizovanih preduzea

21 Razvoj specijalizacije i kooperacije ine malu privredu i mala preduzea sastavnim delom krupne proizvodnje, ime se poveava i njihova uloga u poveanju efektivnosti drutvene reprodukcije.

5. POSLOVNA POLITIKA PREDUZEAPoslovna politika predstavlja konkretizaciju ciljeva preduzea, kao i metoda i sredstava za ostvarivanje tih ciljeva u odreenom vremenskom periodu. Izbor ciljeva predstavlja jedno od kljunih pitanja sadrine poslovne politike. Konkretizacijom ciljeva aktivnosti zaposlenih usmeravaju se u eljenom pravcu. Pravilan izbor i postavljanje ciljeva od presudnog je uticaja za poslovni uspeh preduzea. Izboru ciljeva preduzea treba da prethode istraivanja, analize i provere. Pogreno postavljeni ciljevi izazivaju neeljene rezultate i nepotrebne trokove. Planovima preduzea i odlukama organa upravljanja poslovna politika treba da definie jasne, konkretne i ostvarljive ciljeve. Pri izboru metoda i sredstava za ostvarivanje ciljeva, preduzee vodi rauna o njihovoj primenljivosti i efikasnosti sa stanovita rezultata, ali i naelima poslovnog morala. To znai da se uspean finansijski rezultat ne moe ostvariti korienjem nedostataka zakonske regulative ili krenjem poslovnog morala i kodeksa ve boljom organizacijom poslova, utedama, veim korienjem kapaciteta, veim intenzitetom rada i sl. Eksterni faktori (izvan preduzea) odreuju ciljeve i politiku preduzea prema poslovnom okruenju. Ona se odnosi npr. na finansiranje preduzea iz spoljnih izvora, nabavku i prodaju elemenata proizvodnje, dejstvo trinih uslova, uticaj inostrane tehnologije i proizvodnje i sl. Unutranji faktori poslovne politike obuhvataju unutranje komponente preduzea kao to su: organizacija proizvodnje i ostalih funkcija, finansijski tokovi u okviru preduzea, oblici raspodele i stimulacije zaposlenih i sl. Posmatrana prema horizontalnim funkcijama preduzea poslovna politika se moe posmatrati kao politika proizvodnje, politika nabavke, finansijska politika, politika prodaje, razvojna politika, kadrovska politika, politika informisanja, politika zarada i dr. Sa stanovita funkcije upravljanja i definisanja ciljeva preduzea moe se razlikovati: dugorona i kratkorona poslovna politika, pri emu se dugorona odnosi na dui vremenski period (dugoroni planovi razvoja), a kratkorona na tekue planove i aktivnosti preduzea. Ciljevi i zadaci definisani poslovnom politikom treba da su usklaeni sa mogunostima i resursima preduzea (materijalnim, organizacionim, kadrovskim i sl.). U suprotnom, poslovna politika je nerealna i predstavlja spisak lepih elja nosilaca poslovne politike preduzea, odnosno organa upravljanja i menadmenta preduzea. Nosioci poslovne politike moraju biti u stanju da sagledaju uslove rada i poslovanja u budunosti, jer je to uslov za uspeno postavljanje i realizaciju ciljeva. Stalno praenje, uporeivanje, analiza i predvianje kretanja relevantnih pojava i pokazatelja na tritu i u okruenju zadatak je kreatora i nosilaca poslovne politike preduzea. Preduzee vodi poslovnu politiku da bi se oduprlo stihiji i da bi moglo usmeravati svoj razvoj u eljenom pravcu. Planiranja ciljeva pretpostavlja stalno praenje privrednih zbivanja i poslovnih procesa, kako unutar, tako i

22 izvan preduzea. Preduzee menja i koriguje svoju poslovnu politiku i prilagoava je novonastaloj situaciji. 6.

POLOAJ I ULOGA PREDUZEA U NAOJ PRIVREDI

Poloaj preduzea se u ranijoj jugoslovenskoj praksi menjao u skladu sa promenama i karakteristikama drutvenog i privrednog sistema. On se ogledao u: a) poloaju preduzea kao proizvoaa, odnosno osnovnog subjekta privreivanja; b) ulozi i funkcijama preduzea na tritu; c) raspolaganju ostvarenim rezultatima (ukupan prihod, dobit, lini dohoci); d) formiranju i upotrebi sredstava (fondova) za razvoj preduzea; e) odnosu prema dravnim organima i njihovoj ingerenciji na poslovnu politiku preduzea.

6.1. Period administrativnog upravljanjaAdministrativni period upravljanja karakterie centralistiko-plansko upravljanje i dirigovanje privredom. U tom periodu pravna i ekonomska samostalnost preduzea bile su potpuno ograniene, a sredstva za proizvodnju su u vlasnitvu drave. Preduzeima upravlja direktor kao predstavnik drave, sa preciznim uputstvima, planskim zadacima i pod nadzorom organa drave. Prva definicija preduzea naih posleratnih autora je definicija Borisa Kidria iz 1950. godine: Pojam socijalistikog preduzea obuhvata proizvodno-komercijalnu ili isto komercijalnu privrednu organizaciju, koja u sklopu socijalistike robne razmene i na temelju njenih drutvenih zakonitosti, proizvodi i razmenjuje robu kao ekonomsko pravni individuum u smislu zakonskih propisa drave radnog naroda diktature proleterijata.. U ovom periodu preduzee predstavlja dravnu proizvodnu jedinicu koja proizvodi i razmenjuje robu, ali bez ikakvog poslovnog i ekonomskog subjektiviteta. Po Ustavu iz 1946. godine preduzea su u dravnom vlasnitvu iz ega proizlaze i njihove osnovne karakteristike i obeleja.

6.2. Period samoupravljanjaDonoenjem Zakona o upravljanju dravnim privrednim preduzeima od strane radnih kolektiva, 1950. godine, nastaje period tzv. radnikog samoupravljanja. Taj period traje do kraja osamdesetih godina 20. veka. U prvoj fazi ovog perioda (19501963) osnovu drutvenog i politikog ureenja ini drutveno vlasnitvo nad sredstvima za proizvodnju i samoupravljanje radnika zaposlenih u preduzeu. Bitne karakteristike preduzea u ovom periodu su: preduzee obavlja odreenu privrednu delatnost; sredstva i imovina kojima upravlja preduzee su drutveno vlasnitvo; preduzeem upravlja radni kolektiv; preduzee ima svojstvo pravnog lica;

23 preduzee samostalno rasporeuje ostvareni dohodak, posle izmirenja zakonskih i ugovornih obaveza. Ustav iz 1963. godine i zakonodavstvo koje ga je pratilo predstavljaju normativnu osnovu druge, razvijenije faze samoupravljanja. On uvodi vie vrsta privrednih organizacija, kao to su: preduzea, zadruge, banke, osiguravajui zavodi i dr. U ovom periodu, preduzee je samostalna privredna organizacija, nosilac prava i obaveza i ima svojstvo pravnog lica. Preduzee ima samostalnost u poslovanju, u smislu obavljanja pravnih, kreditnih i imovinskih poslova. Ekonomska samostalnost preduzea se u Ustavu iz 1963. godine izraava time to organi upravljanja preduzea samostalno utvruju plan preduzea, samostalno raspolau dohotkom posle podmirivanja obaveza prema dravi. Osnovni zakon o preduzeima iz 1965. godine postavlja znatno veu samostalnost u pogledu samoupravljanja zaposlenih radnika. Ona treba da bude tako organizovana da omogui to neposrednije odluivanje zaposlenih radnika. Ustav iz 1974. godine i Zakon o udruenom radu iz 1976. godine predstavljaju normativnu osnovu tree faze samoupravljanja. Oni potpuno izbacuju pojam preduzee iz terminologije tog perioda, uvodei i razraujui kategorije: osnovna organizacija udruenog rada, radna organizacija, sloena organizacija, udrueni rad, poslovoenje i sl. Samostalnost radnih kolektiva i zaposlenih u ovom periodu ogledaju se u: upravljanju radnom organizacijom neposredno, ili preko organa upravljanja; organizovanju proizvodnje i drugih delatnosti utvrivanju planova i programa rada i razvoja; odluivanju o upotrebi sredstava i njihovom raspolaganju; rasporeivanju dohotka i sl. Pretpostavka samoupravljanja predstavljala je bitnu odrednicu definicije preduzea u samoupravnom sistemu. Po ovoj odredbi se i razlikuje preduzee u samoupravljanju od preduzea u drugim drutveno-ekonomskim sistemima. Bitna karakteristika samoupravnog preduzea - OUR-a je u tome to je ono nosilac funkcija u procesu reprodukcije i osnovna elija proizvodnje i raspodele. Ono je takoe jedna specifina strukturna stepenica izmeu drutvene (makro) ekonomije i ekonomije pojedinca (mikroekonomije).

6.3. Obeleja samostalnosti preduzea u samoupravljanjuPromene samostalnosti preduzea vezane su za procese decentralizacije i demokratizacije u razvoju privrednog i drutvenog sistema. Ekonomska i drutvena samostalnost preduzea su minimalne u periodu centralizovanog upravljanja privredom. U tom periodu ono je podreeno planskim ciljevima i direktivama dravnih organa. Preduzee dobija znaajnija autonomna ekonomska obeleja uvoenjem samoupravljanja. Preduzee se razvija i evoluira kao osnovna samoupravna pravnoekonomska organizaciona jedinica drutvene proizvodnje.51 Ono proizvodi robu ili usluge za zadovoljavanje drutvenih potreba, izraenih na tritu. Razgraivanje centralistikog upravljanja privredom znailo je i formalno osamostaljivanje preduzea u donoenju bitnih ekonomskih odluka. Taj period razvoja preduzea dovodi do

24 koncentracije i centralizacije moi odluivanja na nivou direkcija preduzea. Razvojem koncepta i prakse samoupravljanja menjaju se koncepcija i obeleja preduzea. Afirmie se princip kolektivnog odluivanja u obliku samoupravnog sporazumevanja Ekonomska samostalnost preduzea izraavala se u njegovom pravu raspodele dobiti, a kasnije i dohotka posle podmirivanja drutvenih obaveza. Vea samostalnost, vei rizik i potreba razvoja, zahtevali su vei udeo preduzea u sredstvima dohotka na raun drave, ije se direktne ekonomske funkcije postepeno smanjuju.

7. OBLICI I VRSTE PREDUZEA U SAVREMENIM USLOVIMAPostoje brojni oblici i forme preduzea: 1. inokosno preduzee preduzetnik; 2. drutva lica; 3. drutva kapitala; 4. zadruge; 5. delovi inostranih drutava (preduzea). Ova podela oznaava grupisanje preduzea po specifinim karakteristikamanjihovog profila i sadrine. Ona se razlikuju prema nainu osnivanja, veliini i pribavljanju kapitala, stepenu rizika i ulozima osnivaa, odgovornosti prema obavezama u poslovnom okruenju, nainu upravljanja, svojinskim karakteristikama, raspodeli dobiti i gubitaka i dr. Sve zemlje Evropske Unije poznaju etiri oblika trgovakih drutava i to dva drutva lica: javno trgovako drutvo i komanditno drutvo i dva drutva kapitala: akcionarsko drutvo i drutvo sa ogranienom odgovornou. U zemljama EU ozakonjena je praksa da jedno pravno i fiziko lice moe da bude osniva drutva kapitala, odnosno akcionarskog drutva i drutva sa ogranienom odgovornou u obliku tzv. jednolanog drutva. Aktuelna zakonska regulativa u Srbiji i Crnoj Gori Zakonom o preduzeima uvodi i razrauje sledee oblike preduzea: privredno drutvo; drutveno preduzee; javno preduzee. Nacrt novog zakona o privrednim drutvima oblike preduzea posmatra kao privredna drutva. Kao oblike tih privrednih drutava ovaj zakon navodi: ortakok drutvo komanditno drutvo drutvo sa ogranienom odgovornou i akcionarsko drutvo. Zakon o privrednim drutvima predvia da domae ili strano privredno drutvo moe osnovati jedan ili vie ogranaka. Ogranak je mesto obavljanja poslova privrednog drutva i nema svojstvo pravnog lica, ali se upisuje u registar. Ogranak je poslovna jedinica preduzea sa bitnim ekonomskim i poslovnim funkcijama.

*

7.1. Inokosno preduzee preduzetnik

25 Preduzetnik je fiziko lice koje se bavi privrednom delatnou radi sticanja profita, a tu delatnost ne obavlja za raun drugoga. Inokosno preduzee predstavlja najjednostavniji oblik i pravnu formu preduzetnikog organizovanja u privredi. To je preduzee koje osniva, organizuje proces rada i kojim upravlja pojedinac vlasnik. On ulae kapital i imovinu u inokosno preduzee i vodi ga kao svoj sopstveni biznis. Trajanje ovog preduzea kao i drugih je na neodreeno vreme, ako osnivakim aktom nije odreen krai vremenski period. Osnivakim aktom se moe odrediti trajanje preduzea do nastupa odreenog dogaaja ili izvrenja odreenog cilja. Osnovne karakteristike inokosnog preduzea ogledaju se u sledeem: preduzee osniva i vodi jedno lice vlasnik ili preduzetnik; celokupan osnivaki kapital pribavlja vlasnik osniva; vlasnik snosi i celokupni rizik poslovanja preduzea; vlasnik odgovara svojom celokupnom privatnom imovinom za obaveze preduzea; osnivanje ovog preduzea, po pravilu ne podlee oporezivanju. Tokom poslovanja, meutim, ovo preduzee podlee porezima kao i druge vrste preduzea; ivotni ciklus ovih preduzea po pravilu je krai od drugih preduzea. Prednosti inokosnih preduzea u savremenom poslovanju su: u visokoj motivisanosti za profit (dobit), domainskom odnosu prema imovini, efikasnosti kontrole i efikasnom menadmentu. Jedno lice u potpunosti raspolae ostvarenim rezultatom ili pokriva ostvarene gubitke preduzea. Ova preduzea organizuju svoje poslovanje uz relativno niske trokove, fleksibilna su u promeni delatnosti i jednostavnije prestaju sa radom. Slabosti i nedostaci ove vrste preduzea ogledaju se u visokom stepenu rizika za vlasnika preduzetnika, jer poslovanje svoga preduzea ne moe da odvoji od svog linog statusa i line imovine. Veliki broj ovih preduzea bankrotira u prvoj godini svog osnivanja zbog nedostatka kapitala (obrtnih sredstava) za poslovanje. Inokosno preduzee je nestabilna forma organizovanja poslovanja jer je iskljuivo vezano za vlasnika, njegovu ekonomsku snagu i poziciju. Inokosna preduzea su najbrojnija u razvijenim zemljama. Ova preduzea uglavnom postoje i funkcioniu kao mala i srednja preduzea. To su preduzea koja se neprekidno menjaju, brzo se osnivaju i nestaju.

7.2. Drutva lica ortaklukOrtakluk je odnos izmeu lica koja obavljaju delatnost u cilju sticanja profita. Ova drutva, iji lanovi nemaju ogranienu odgovornost, su ortaka. Za razliku od inokosnih preduzea, drutva lica predstavljaju oblik organizovanja preduzea u koje se udruuju dva ili vie ortaka radi ostvarivanja odreenih zajednikih ciljeva u obavljanju odreene privredne delatnosti, odnosno biznisa. Drutva lica se nazivaju jo i partnerska ili ortaka drutva. Sva imovina koja je uneta u ortakluk pre osnivanja, odnosno koja je steena putem kupovine ili na drugi nain, za potrebe preduzea ili za potrebe poslovanja ortakluka, predstavlja zajedniku ortaku imovinu. Ona se moe koristiti od strane ortaka iskljuivo u svrhu obavljanja zajednikog posla, shodno ugovoru o ortakluku. U praksi se drutva lica javljaju kao: javno trgovako ili ortako drutvo; komanditno drutvo.

26 7.2.1. Ortako drutvo Ortako drutvo je oblik privrednog drutva koje osnivaju dva ili vie fizikih ili pravnih lica radi obavljanja odreene delatnosti pod zajednikim poslovnim imenom (firmom) u svojstvu ortakluka drutva. Ortakluk je oblik partnerstva i forma poslovne organizacije u koju se udruuju dva ili vie partnera ortaka radi obavljanja neke privredne delatnosti u cilju sticanja profita. Ortakluci su sva privredna drutva u kojoj lanovi nemaju ogranienu odgovornost.63 U praksi razvijenih zemalja postoje uglavnom dve vrste ortakih drutava: javno ortako drutvo, tajno ortako drutvo. Javno trgovako drutvo predstavlja vrstu privrednog preduzea koje se osniva ugovorom dva ili vie lica radi obavljanja odreene delatnosti pod zajednikom firmom. Ugovor predvia neogranienu solidarnu odgovornost svih ortaka za obaveze preduzea prema poveriocima. Zakon o privrednim drutvima predvia da osnivaki akt ugovor ortakog drutva obavezno sadri: puno ime i prebivalite svih ortaka, firmu (poslovno ime) i sedite drutva, poslovni cilj ortakog drutva, vrstu i vrednost uloga svakog ortaka, vreme osnivanja (ako se preduzee osniva na odreeno vreme). Ortaci ovog drutva mogu biti fizika i pravna lica. Za osnivanje ortakog drutva po pravilu se ne propisuje minimalni ulog kapitala. Tajno ortako drutvo nastaje kada jedan ili vie lanova drutva nisu poznati javnosti. Ova vrsta drutva nastaje kada tajni ortak sporazumno prihvati uee u delatnosti (biznisu) koju ve obavljaju drugi ortaci. Ortak moe preneti svoj udeo treem licu samo uz saglasnost svih ostalih ortaka drutva. U privrednoj praksi postoje ortaka drutva sa neogranienom i ogranienom odgovornou partnera.U ortakom drutvu sa neogranienom odgovornou, partneri ravnopravno zastupaju drutvo, bez obzira na udeo u vlasnitvu i odgovaraju za sve dugove drutva. Profit se deli srazmerno veliini uloenog kapitala, a dugovi u skladu sa udelom u profitu. U ortakom drutvu sa ogranienom odgovornou postoji bar jedan partner koji neogranieno odgovara celukupnom svojom imovinom. U ovoj vrsti drutva se najee javljaju tajni ortaci. Pojedinana odgovornost za gubitak drutva je ograniena i srazmerna veliini uloenog kapitala. Ako je ortakluk nastao na odreeno vreme, prestankom vremena na koje je zakljuen, prestaje, gasi se, i ortako preduzee. Ortakluk prestaje smru ili steajem bilo kog ortaka, ukoliko nije drukije ugovoreno. Ortako drutvo prestaje sa radom i u sluaju steaja, ukoliko ne obavlja poslove u kontinuitetu dve godine, kao i sudskom odlukom o prestanku drutva. 7.2.2. Komanditno drutvo Komanditno drutvo je drutvo dva ili vie lica komplementara i komanditora koji obavljaju odreenu delatnost pod zajednikom firmom. To je oblik privrednog drutva koje osnivaju dva ili vie fizikih ili pravnih lica radi obavljanja zajednike delatnosti. Kao i ortako drutvo, nastaje putem ugovora dva ili vie lica o

27 obavljanju odreene delatnosti pod zajednikom firmom. U ovom drutvu bar jedan ortak odgovara neogranieno i solidarno za obaveze prema poveriocima drutva, a bar jedan odgovara ogranieno do visine svog uloga u drutvu. Ovo je kljuno obeleje i oznaka komanditnog drutva koja ga, kao drutvo lica, bitno razlikuju od ortakog drutva. Komanditno drutvo odgovara za svoje obaveze celokupnom svojom imovinom. lanovi komanditnog drutva su: 1. komplementari i 2. komanditori. Komplementari vode poslovanje drutva i odgovaraju za njegove obaveze prema treim licima neogranieno solidarno, odnosno celokupnom svojom imovinom. Shodno zakonu, komplementari imaju status ortaka ortakog drutva. Komanditori ne uestvuju u voenju poslovanja drutva i ogranieno odgovaraju za njegove obaveze prema treim licima. Njihova odgovornost za ove obaveze je samo u visini njihovog uloga u drutvu. Komanditna drutva nastaju ugovorom, koji sadri: ukupnu vrednost uloga svih ortaka, iznos uloga svakog pojedinog ortaka komplementara i komanditora, udeo svakog ortaka u raspodeli dobitka i gubitka, reim prenosa udela izmeu ortaka i na trea lica. Osnivaki akt komanditnog drutva menja se saglasnou svih komplementara i komanditora komanditnog drutva.

7.3. Drutva kapitalaDrutva kapitala se kao pravni oblik organizovanja preduzea bitno razlikuju od drutva lica. Kod ovih drutava je dominantan kapital pri njihovom osnivanju i poslovanju. Ova preduzea mogu da ine bilo koja fizika i pravna lica koja raspolau kapitalom. U ovim drutvima ne postoji odgovornost osnivaa preduzea, odnosno ulagaa sredstava za obaveze drutva prema treim licima. Ta odgovornost postoji samo za drutvo kao privredno preduzee. Ono samo odgovara za svoje obaveze prema poveriocima, i to u visini celokupne svoje imovine. Zbog apstrahovanja linosti osnivaa ulagaa sredstava, ova drutva se obino koriste za organizovanje veih i velikih preduzea u zemljama trine ekonomije. Drutva kapitala se najee javljaju u sledeim oblicima: 1. akcionarsko drutvo, 2. drutvo sa ogranienom odgovornou, 3. komanditno drutvo na akcije. 7.3.1. Akcionarsko drutvo Akcionarsko drutvo je privredno drutvo fizikih ili pravnih lica koje se osniva u cilju obavljanja privredne delatnosti i iji je kapital podeljen na akcije. Akcionarsko drutvo je najpoznatije drutvo kapitala. Akcionarsko drutvo se moe definisati kao preduzee (privredno drutvo) koje osniva jedno ili vie pravnih, odnosno fizikih lica, pod zajednikim poslovnim imenom odnosno firmom, radi obavljanja odreene delatnosti. Osnovna glavnica (kapital) tog preduzea unapred je definisana i podeljena na akcije odreene nominalne vrednosti. Iako, po pravilu,

28 ima vie osnivaa, akcionarsko drutvo moe da osnuje i jedno, pravno ili fiziko lice. U tom sluaju u pitanju je jednopersonalno akcionarsko drutvo. Akcionarsko drutvo moe biti zatvoreno i otvoreno. Zatvoreno akcionarsko drutvo je ono ije se akcije izdaju samo njegovim osnivaima ili ogranienom broju drugih lica. Ovo drutvo moe imati najvie 100 akcionara. Otvoreno akcionarsko drutvo je ono koje je dostupno svim vlasnicima kapitala. Ono vri javni upis akcija i nudi svoje akcije javnim putem. Akcionarsko drutvo se smatra otvorenim ako osnivai pozovu javnom ponudom na upis i kupovinu akcija u vreme osnivanja drutva. Ovo drutvo ne moe ograniiti prenos akcija treim licima. Kao institucionalni oblik organizovanja preduzea, akcionarsko drutvo ima sledee karakteristike: svojstvo privrednog (trgovakog) drutva bez obzira na delatnost kojom se bavi, status pravnog lica, osnovni kapital podeljen na jednake delove akcije, i obavezu i odgovornost preduzea prema treim licima. Osnivaki akt i statut akcionarskog drutva Osnivanje ovog drutva se vri osnivakim aktom koji obavezno sadri: podatke o osnivaima poslovno ime (firma) i sedite drutva poslovni cilj akcionarskog drutva iznos osnovnog kapitala drutva i nain njegove uplate i zamene broj i nominalnu vrednost izdatih akcija, vrste i klase akcija broj akcija svake vrste i klase koje su upisane i izdate oznaka osnivaa koji daje nenovane uloge, opis toga uloga, broj i vrste akcija za taj ulog trajanje akcionarskog drutva ukupni ili procenjeni iznos trokova osnivanja drutva koji su plaeni ili padaju na teret drutva oznaenje pogodnosti datih osnivaima ili drugim licima do momenta osnivanja ili poetka poslovanja Poslovanje akcionarskog drutva se moe uredjivati statutom. Statutom se reguliu sva bitna pitanja poslovanja akcionarskog drutva i medjuodnosi organa upravljanja, menadmenta i akcionara, kao i upravljanje drutvom. Statut donosi i menja skuptina akcionara. 7.3.2. Akcije i dividende Akcije predstavljaju hartije od vrednosti koje slue kao dokaz da je njihov vlasnik ili imalac uneo i uplatio odgovarajui novani iznos ili ulog u osnovnu glavnicu akcionarskog drutva. Akcije omoguuju vlasnicima trajan prihod u obliku dividende. Akcije izdaju akcionarska drutva, nakon osnivanja, odnosno registracije i upisa akcionarskog drutva u sudski registar. Kao hartije od vrednosti, akcije su nedeljive. Prava koja proizilaze iz vlasnitva i posedovanja akcija ne mogu se deliti na dva ili vie lica. Ukoliko postoji vie od jednog vlasnika akcije, u akcionarskom drutvu oni ine jednog akcionara, a u knjigu akcija se upisuje jedno ime, odnosno ime zajednikog opunomonika.

29 Akcije imaju nominalnu i trinu vrednost. Nominalna vrednost je procenjena i planirana vrednost sa kojom se akcija prilikom emitovanja pojavljuje na tritu i otkupljuje, odnosno upisuje u knjigu akcija. Nominalna vrednost se moe menjati u narednim emisijama akcija. Trina vrednost akcije zavisi od situacije na tritu, ekonomske snage, kapitala i pozicije preduzea koje emituje, prodaje ili kupuje akcije. Akcije svih emisije jednog preduzea imaju u istom danu istu trinu vrednost. Dividenda je prihod ili prinos koji vlasnik ili posednik akcije ostvaruju upisom i posedovanjem akcija. Ona predstavlja udeo jedne akcije u neto profitu preduzea. Odreuje se na novanim berzama akcija, na osnovu bilansa poslovanja preduzea, ocene njegovog boniteta od strane banke ili revizora. Visina i isplata dividende utvruju se odlukom organa upravljanja akcionarskog drutva. Dividende se isplauju jednom godinje, odlukom skuptine akcionara, na osnovu bilansa poslovanja preduzea u obraunskom periodu. Vrste akcija Rod ili klasa akcija je skup akcija sa istim pravima. Tako se razlikuju: Redovne ili obine akcije koje vlasniku i posedniku daju pravo na uee u upravljanju, pravo na dividendu i pravo na deo likvidacione, odnosno steajne mase u sluaju likvidacije ili gaenja preduzea. Svako akcionarsko drutvo mora imati obine akcije. Sve obine akcije imaju istu nominalnu vrednost ili su bez nominalne vrednosti. Prioritetne ili povlaene akcije koje sadre odreena prioritetna prava u odnosu na redovne akcije. One omoguuju prvenstvo u naplati dividende, naplati iz likvidacione ili steajne mase, prioritetno pravo predlaganja lanova upravnog odbora i nadzornog odbora i sl. Povlaene akcije mogu biti podeljene u dve ili vie klasa sa razliitim pravima i preferencijama jedne u odnosu na druge. Akcije bez prava glasa omoguuju uee u dobiti drutva i likvidacionoj odnosno steajnoj masi akcionarskog drutva. Vlasnici ovih akcija ili njihovi predstavnici ne mogu upravljati drutvom, a motiv njihovog izdavanja je naplata dividende. Ukoliko se dividenda ne isplati u roku od dve godine, ove akcije se konvertuju u akcije sa pravom glasa (redovne akcije). Uitnike akcije predstavljaju akcije bez nominalne vrednosti, sa pravom udela u dobiti nakon isplate odreenog dela dividende akcionarima, vlasnicima ostalih vrsta akcija. Ove akcije ne postoje u domaem zakonodavstvu, a cilj njihovog izdavanja je naknada za usluge odreenim licima, u sluaju osnivanja akconarskog drutva ili ostvarivanja ekstra profita kompanije, irenje poslovanja drutva i sl. Pored izdatih akcija akcionarsko drutvo moe imati i odobrene (neizdate) akcije. Broj odobrenih, a neizdatih akcija ne moe da bude vei od 50% od broja izdatih obinih akcija. 7.3.3. Osnivanje akcionarskog drutva Akcionarsko drutvo moe se osnivati na dva naina: sukcesivno i simultano. Sukcesivno osnivanje se javlja u sluajevima kada osnivai upuuju javni poziv za upis i otkup emitovanih akcija drutva. U tom sluaju otkup ovih akcija, pored osnivaa vre i trea lica, vlasnici kapitala, odnosno zainteresovani pojedinci ili privredni subjekti.

30 Simultano osnivanje akcionarskog drutva se javlja u sluaju kada osnivai sami otkupe emitovane akcije drutva i kada se ne upuuje javni poziv za otkup akcija. Akcionarsko drutvo osniva se ugovorom o osnivanju, kada ga osniva vie pravnih ili fizikih lica. Ako je osniva ovog drutva jedno lice, osnivanje se vri odlukom o osnivanju od strane tog lica. Moe se osnovati na odreeno ili neodreeno vreme. Osnivanje akcionarskog drutva prati sledei postupak: potpisivanje ugovora o osnivanju; usvajanje statuta na osnivakoj skuptini; pribavljanje odobrenja za osnivaku emisiju akcija od odgovarajue dravne Komisije, odnosno Agencije za hartije od vrednosti; registracija u nadlenom trgovinskom (privrednom) sudu. Ugovor o osnivanju potpisuju svi osnivai ili njihovi opunomoeni zastupnici. Akcionarsko drutvo registruje izdate akcije i druge hartije od vrednosti i identitet akcionara kod Centralnog registra za hartije od vrednosti. Izdate akcije se registruju i u knjizi akcija akcionarskog drutva. Knjiga akcija se moe voditi i u elektronskoj formi, a moe je, po ovlaenju drutva, voditi i finansijska ili specijalizovana organizacija. Svaki akcionar ima pravo uvida u knjigu akcija, a odbor direktora akcionarskog drutva je odgovoran za ispravno registrovanje akcija drutva i vodjenje knjige akcija. Osnivaka skuptina akcionara bira organe upravljanja, izvrne organe i revizora. Akcionarsko drutvo stie svojstva pravnog lica upisom u odgovarajui sudski registar. Akcionarsko drutvo ima pravnu i poslovnu samostalnost. 7.3.4. Kapital akcionarskog drutva Akcionarsko drutvo pribavlja svoj potrebni kapital osnovnu glavnicu prilikom osnivanja. Utvrena glavnica podeljena je na delove akcije jednake nominalne vrednosti ija se visina odreuje pravilima (statutom) drutva i situacijom na tritu kapitala. Pribavljanje kapitala u akcionarskom drutvu prilikom njegovog osnivanja, a i kasnije, tokom rada drutva, svodi se u stvari na upisivanje i otkup odreenog broja akcija gotovinom ili stvarima, ija se vrednost mora prethodno, na odgovarajui nain, proceniti i evidentirati. Nacrt zakona o privrednim drutvima predvidja da osnovni kapital otvorenog akcionarskog drutva ne moe biti manji od 25 hiljada evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu na dan plaanja. Osnovni kapital zatvorenog akcionarskog drutva ne moe biti manji od 10 evra po akcionaru. Svako akcionarsko drutvo je duno da stalno odrava vrednost svog osnovnog kapitala. Osnovni kapital akcionarskog drutva moe se poveati: novim ulozima pretvaranjem zamenljivih obveznica u akcije iz sredstava akcionarskog drutva Pri poveanju osnovnog kapitla akcionarskog drutva vri se izdavanje novih akcija ili se poveava nominalna, odnosno raunovodstvena vrednsot postojeih akcija. Osnovni kapital akcionarskog drutva moe se poveati pretvaranjem kapitalnih rezervi, ostalih rezervi i zadrane dobiti u osnovni kapital drutva. Ovo se vri u sluaju kada je godinjim obraunom iskazan gubitak drutva. Osnovni kapital akcionarskog drutva

31 moe se i smanjiti odlukom skuptine akcionara. On se smanjuje po osnovu ponitaja i povlaenja sopstvenih akcija drutva. 7.3.5. Vlasnici akcija - akcionari Akcionar moe biti svako pravno ili fiziko lice ija je odgovornost ograniena do visine uloga i koje je vlasnik najmanje jedne akcije u drutvu. Akcionari nemaju druge obaveze prema drutvu osim obaveze da uplate odreenu cenu akcije koju su upisali. Akcionari mogu pokrenuti postupak kod suda radi zatite svojih prava po osnovu akcija, ukoliko se poslovanjem drutva ugroavaju prava i interesi akcionara. Vlasnici obinih akcija su jednaki u pravima i obavezama. Oni imaju pravo pristupa pravnim aktima i drugim informacijama AD, pravo uea i pravo glasa u skuptini drutva u skladu sa zakonom i osnivakim aktom. Pravo naplate dividende nastaje nakon isplate povlaenih dividendi. Vlasnici ovih akcija imaju pravo pree kupovine akcija iz novih emisija. Pri tome vlasnici obinih akcija ne mogu pretvoriti te akcije u povlaene akcije. Prava akcionara povlaenih akcija utvrdjuju se u osnivakom aktu, a u svakom sluaju ukljuuju prednost u odnosu na obine akcije u pogledu naplate dividende (koja moe biti participativna i kumulativna) i naplate pri likvidaciji preduzea. Akcionari povlaenih akcija imaju i pravo pretvaranja povlaenih u obine akcije ili drugu klasu povlaenih akc