eic bilten 25media.cgo-cce.org/2013/06/cgo-bilten-25.pdfeic bilten no 25 3 stav oktobar 2007. ne bi...

E l e k t r on sk i m j e s e ~n i k z a e v r op sk e i n t e g r a c i j e - b r o j 2 5 , o k t o ba r , 2 0 0 7 .

E IC Bilten

AANNAALLIIZZAAZa{to su crnogorski zvani~nicipo~eli da obe}avaju da }eCrna Gora pomo}i BiH

TTEEMMAA BBRROOJJAA[to je pozadina

ustavnog rje{enja daSkup{tina odlu~uje

o na~inu ulaskaCrne Gore u

Evropsku uniju iNATO

IINNTTEERRVVJJUUDr Wiktor

Osiatynski, profesorCentralnoevropskog

univerziteta uBudimpe{ti i Var{avi

2E IC b i l t en N o 2 5

ok t o ba r 2 0 0 7 . Ak tu e l n o s t i

PPRROOMMJJEENNEE!!??Kada su presahle skoro sve nade da Crna

Gora ima politi~ku elitu dovoljno sposob-nu da radi svoj posao, odnosno da nalazikompromis oko najva`nijih pitanja, obznan-jeno je da je postignut dogovor najva`nijihpoliti~kih stranaka o sadràju prvog ustavanezavisne Crne Gore. Obezbije|ena jeneophodna dvotre}inska ve}ina i izbjegnutnovi referendum, ali i novi duboki politi~kirovovi oko linije crnogorsko-srpske podjelekoja hrani neozbiljne politi~ke grupacije kojegrade svoje pozicije na ve} izan|aloj pri~i ougroènosti mlade crnogorske dràve odvelikosrpskih pretenzija, te srpstva u CrnojGori od naleta crnogorskog nacionalizma.

Vladaju}a DPS-SDP koalicija i opozi-cioni Pokret za promjene zajedno saBo{nja~kom i albanskim strankama poslijeintenzivnih pregovora na{li su zajedni~kijezik, ~ime bi mogla biti otvorena nova etapau politi~kom razvoju najmla|e dràve na svi-jetu. PzP, podràna dijelom stranaka manjin-skih naroda, postala je mogu}e privla~nadestinacija za pristalice vlasti koji surazo~arani stanjem u dru{tvu, {tonagovje{tava da bi apsolutna vlast DPS-a iSDP-a mogla postati pro{lost.

Po strani su ostale prosrpske stranke iSNP, pro{logodi{nji saveznici iz bloka protivnezavisnosti, smatraju}i da Ustav diskrimini{eSrbe i tako vjerovatno izbacili sebe izozbiljne politi~ke igre. Dodatno su sezabarikadirali u svojim logorima {to ih vodika marginama politi~ke scene.

Samo najve}i optimisti su po~eli da seraduju da }e se odmah fokus politi~koginteresovanja usmjeriti ka ekonomsko-soci-jalnim temama, ali bi one ipak sada trebalepostajati sve va`nije. Jer, dràvna nezavisnostje ustavom zacementirana, a Srpska lista ipakne moè da se takmi~i sa Briselom unametanju tema i tempa na politi~koj pozor-nici. Tako da bi realno bilo o~ekivati svemanje nacionalne, a sve vi{e reformskeretorike. Uostalom, druga~ije se i ne}e mo}iako je Crna Gora potpisom na SSP preuzelaobavezu da se u narednih 5 godina prilago-di evropskim normama. To podrazumijevapri~u o, recimo, ukidanju monopola, a ne ocrnogorstvu i srpstvu. N.R.

POTPISIVANJEM SSP-AA 15. OKTOBRA U LUKSEMBURGU,CRNA GORA JE KROÎLA NA PRVU VA`NU STEPENICU KA EU

PPeett ggooddiinnaa zzaa rreeffoorrmmee

Crna Gora je ozbiljnije zakora~ila u krugpotencijalnih novih ~lanica Evropske unije.

Sa EU je 15. oktobra u Luksemburgu potpisanSporazum o stabilizaciji i pridruìvanju (SSP)kojim se Crna Gora se obavezala da do 2012.godine u potpunosti prilagodi svoj pravni sis-tem zahtjevnim propisima EU, takozvanimacquis-ijem, {to je preduslov da postane dio"elitnog kluba", kako se EU ~esto naziva.

Sporazum su u Luksemburgu, poslijesjednice Savjeta ministara EU, potpisali premi-jer @eljko [turanovi}, predsjedavaju}i SavjetaUnije, portugalski {ef diplomatije Luis Amado,komesar za pro{irenje u Evropskoj komisiji OlliRehn, te ministri spoljnih poslova svih ostalih26 ~lanica EU.

Po{to SSP stupa na snagu tek kada ga rat-ifikuje svih 27 ~lanica EU, te EP i crnogorskaSkup{tina, a to moè trajati nekoliko godina, pot-pisan je i Privremeni sporazum koji }e stupiti nasnagu 1. januara 2008. godine. Njegova svrha jeda se odmah po~nu primjenjivati trgovinske od-redbe SSP-a po kojima se ukidanjem carinatr i{te EU maltene u potpunosti otvara zacrnogorske proizvode, a crnogorsko postupno zaproizvode iz EU u narednih 5 godina.

U Privremenom sporazumu je 4/5 samogSSP-a. Dovoljno je da ga ratifikuju samocrnogorski i evropski parlamenti jer je trgovinau nadle`nosti Evropske komisije koja je fakti~kiVlada EU.

Potpisivanjem SSP-a, Crna Gora je sustiglaAlbaniju na putu ka EU, dok su ispred njeHrvatska koja ve} pregovara o ~lanstvu, teMakedonija koja je stekla status kandidata.

Srbija i BiH su okon~ale pregovore o

SSP-u, ali ga jo{ nijesu parafirali zbog krupnihpoliti~kih problema.

Predsjedavaju}i Savjeta EU Luis Amadoupozorio je da "...pravi zadatak i posao CrneGore tek sada po~inje".

"To je okvirni sporazum koji otvara mogu-}nost za bli u saradnju u svim poljima mode-rnog ivota, uspostavljanje raznih organizacija zaborbu protiv korupcije i mita", rekao je Amado.

SSP je me|unarodni ugovor ~iji senajve}i dio odnosi na trgovinu (80 odsto). SSPpredvi|a uspostavljanje zone slobodne trgovinetako da EU odmah ukida carine za crnogorskurobu koja ispunjava EU standarde, s tim {to zapojedine robe, na primjer june}e meso, vino...,postoje odre|ene kvote za izvoz. Sa drugestrane, Crna Gora postepeno (u roku od petgodina) ukida carine za robu iz EU.

Crna Gora to radi na odloèni rok da bi ume|uvremenu crnogorski privrednici unaprijedilisvoju tehnologiju i mogli da se na doma}emtr i{tu takmi~e sa proizvo|a~ima iz EU.

Fakti~ki, SSP-om se utvr|uju rokovi zaCrnu Goru kada treba da uspostavi zonu slo-bodne trgovine sa EU i uskladi zakonodavstvosa propisima EU u maltene svim oblastima -od ekologije i saobra}aja do za{tite potro{a~a.

Crna Gora je 7. novembra 2005. godine,kao dio SCG, po~ela pregovore o Sporazumui tehni~ke pregovore okon~ala po~etkomdecembra 2006. godine. Sporazum je parafi-ran 15. marta u Podgorici. Procjena agencijeReuteurs je da }e Crna Gora 2015. godinepostati ~lanica EU, a Hrvatska i Makedonija do2012. godine.

N.R.

Sa sve~anosti potpisivanja SSP-aa

foto

VIJE

STI


ok t o ba r 2 0 0 7 . S tav

Ne bi valjalo potcijeniti zna~ajtakozvanog "reformskog sporazu-

ma". Pro{irenoj Evropskoj uniji sa 27~lanica treba aùrirani pravilnik da bisve bilo efikasnije. To je neophodno ida bi se EU pripremila i osposobila dase suo~i sa ogromnim me|unarodnimizazovama sa kojima pojedina~nezemlje ne bi mogle iza}i na kraj: kli-matskim promjenama, problemomenergetske geopolitike, nestabilno{}ume|unarodnog finansijskog sistema iproblemima koje donose imigracija iintegracije.

Ali {to je sljede}i korak? Uskoro }ese rasprave nanovo vratiti na potrebu(ili ludost) ograni~enja na uvoz kineskihsijalica, ili prijedloge da se ustanoviEvropski tehnolo{ki institut. Drugimrije~ima, u Briselu se ve} mogu vratitina automatsko upravljanje.

Predugo je ve} rasprava obudu}nosti Evropske unije ~uvana utehnokratskom sefu, i vo|ena ugla-vnom neupotrebljivim podjelama utabore za "vi{e" ili "manje" integracije,eurofile i euroskeptike, "socijalnu" ili"trì{nu" zajednicu. U me|uvremenu,odluke koje EU donosi dok raspravatraje imaju ozbiljne socijalne i eko-nomske posljedice po na{a dru{tva.Suo~eni sa takvom realno{}u, politi-~ari na nacionalnom nivou i dalje vi{evole da zaborave na rastu}i uticajBrisela, stvaraju}i tako i nehotice svesna`niju atmosferu euroskepticizma...

Ako èli da povrati povjerenje

svojih gra|ana i stavi njihove intereseu prvi plan pri dono{enju odluka,Evropa mora pod hitno razviti ozbiljnuraspravu i ponuditi stvaran, konkretanizbor u pogledu daljeg politi~kograzvoja. Neke od mjera predvi|enih"reformskim sporazumom", poputja~anja demokrati~nosti uprave i sub-sidijarnosti su svakako korak udobrom pravcu, ali same po sebi ne}edonijeti ve}u privrènost Uniji. Zato}e odluke o mno{tvu drugih oblasti:upravljanju zajedni~kim trì{tem,prirodi socijalne Evrope, ulozi Evropeu multi-polarnom svijetu, pravilima okonkurenciji, ekonomskoj redistribuciji- morati, prije ili kasnije, da odtehni~kih postanu politi~ka pitanja...

U pitanju su dva klju~na izazo-va. Prvi je analiti~ke prirode: Pos-ljedice EU integracija, trì{ne liberal-izacije i pro{irenja su jednako prob-lemati~ne i predmet stalnih raspravame|u stru~njacima koliko i uticajekonomske globalizacije, budu}nostekonomije znanja i usluga ili de-mografske promjene. Michael Dau-derstadt ve} proklamuje "ekonomskutragediju evropskih integracija",George Schopflin vjeruje da je ulazakKine na globalno trì{te katastrofalanza Evropu, drugi odlu~no tvrde da suevropsko zajedni~ko trì{te i inte-gracija u svjetska trì{ta doprinijelarastu BDP-a i stope zapo{ljenosti uve}ini evropskih zemalja.

Drugi izazov obuhvata filozofska iuobi~ajena politi~ka pitanja. Na prvipogled, pitanja koliko je solidarnosti ijednakosti potrebno Evropi, ili da liuvesti sve-evropsku minimalnu cijenurada vrlo lako potpadaju pod stan-dardne rasprave ljevice i desnice. Epa, nije vi{e tako...

Tradicionalna podjela na ljevicu idesnicu je prevazi|ena. Kadapostavimo one koji èle biti "motorglobalizacije" nasuprot onih koji traè

"za{titu gra|ana od negativnihposljedica globalizacije", vidimo samomozaik nestabilnih koalicija iubje|enja unutar politi~ke Evrope, ipodjele unutar postoje}ih politi~kihpartija i dràvnih aparata. Uzmimodva jednostavna pitanja: da li vjera ublagodeti slobodnog trì{ta ~ini{vedske, danske i britanske politi~arelijevog centra ve}im "neoliberalima"no njihove kolege sa francuskogdesnog centra koji, kako tvrde, nevjeruju u te blagodeti?

Osim ozbiljnih nedoumica, raspravase dodatno oteàva pogre{nim (ali vrlorasprostranjenim) pretpostavkama. Naprimjer, da }e agresivnija politi~ka inte-gracija i koncentracija mo}u u Briseludovesti do izgradnje druga~ije Evropekoja bi bila vi{e socijal-demokratska,dok manje integracije i centralizacijevodi neoliberalnoj orijentaciji. Iskustva izistorije Evrope (a i Sjedinjenih Dràva)nas u~e da moè biti i obratno.

Politizacija evropskih integracijapredstavja svojevrstan problem.Uspjeh prije svega zavisi od ispravnograzumijevanja mogu}ih posljedicaglobalizacije i unutra{njeg razvoja EU(poput pro{irenja i uvo|enja Eura).Politi~ari moraju prihvatiti ovaj izazov,ali i uvidjeti granice jednostranihpoteza na nacionalnom niviou. To semoè dogoditi samo kao dio procesau kome }e rasprava o budu}nostiEvropske unije postati politi~karasprava, koja }e ozbiljno uzeti uobzir va`nost odluka donesenih nanivou EU. Neki od evropskih lidera suna putu da razumiju i usvoje ove iza-zove. Ho}e li im se i ostali pridruìti?

Izvod iz komentara OlafaCrammea u britanskom web magaz-inu "Open Democracy". Autor jedirektor instituta Policy Network iprofesor Evropske politike naMetropolitan univerzitetu u Londonu

P O G L E D I Z E V R O P E

Pi{e: Olaf Cramme

PPoolliittiikkaa iillii ssmmrrtt


ok t o ba r 2 0 0 7 . T ema b r o j a

Budu}a crnogorska vlast }e, kadaza to do|e vrijeme, mo}i da

bira na koji na~in }e uvesti CrnuGoru u Evropsku uniju i NATO.

To proizilazi iz ~lana 15. novogcrnogorskog Ustava prema kojem"Skup{tina odlu~uje o na~inu pristu-panja EU".

"Crna Gora, na principima ipravilima me|unarodnog prava, sa-ra|uje i razvija prijateljske odnose sadrugim dràvama, regionalnim i me-|unarodnim organizacijama", "CrnaGora moè stupati u me|unarodneorganizacije", navodi se u prvomUstavu nezavisne Crne Gore, usvo-jenom 19. oktobra.

Ovakvo ustavno rje{enje ostav-lja {irok manevarski prostor budu}ojvlasti da bira da li }e odluku o pris-tupanju EU i Sjevernoatlantskomsavezu donijeti u Skup{tini prostomili dvotre}inskom ve}inom, pa domogu}nosti da se organizuje kon-sultativni ili obavezni referendumgra|ana.

Ukoliko bi se odlu~ilo da odlukudonosi Skup{tina, onda bi Crna Gorauz Kipar bila jedina dràva koja uposljednjim talasima pro{irenja nijeorganizovala referendum o ulasku uEU. U svim "novijim" ~lanicama vlastisu na referendumu pitale gra|ane{to misle o tome.

Sa druge strane, samo su Ma-|arska i Slovenija organizovale ref-

erendum za pristupanje NATO-u.Pri tome, zvani~na Ljubljana je spo-jila referendume za ulazak u Unijui NATO {to se tuma~i ~injenicom daSlovenci nijesu blagonaklono gledalina Sjevernoatlantsku alijansu, te dabi u slu~aju da su kampanje tekleodvojeno, bilo veliko pitanje da li biSlovenija izglasala pristupanje ovomvojno-politi~kom savezu.

I u Slova~koj je, prema Ustavu,bila ostavljena mogu}nost zaodràvanje referenduma o pristu-panju NATO-u, ali on na kraju nijeodràn. Razlog za to je {to nije bilo

mogu}e sakupiti oko 350 hiljadapotpisa bira~a koliko je bilo potre-bno za raspisivanje referenduma.

Me|utim, pravilo u svimdràvama koje su posljednjih neko-liko godina u{le u EU i NATO je dapodr{ka pristupanju opada kako sepribliàva taj ~in.

Mo`da je upravo bojazan da }eprocenat onih koji su za ulazak uEU i NATO (kako se Crna Gorabude pela tim stepenicama) rapidnoopadati, motivisala crnogorske usta-vopisce da se odlu~e za ovakvo{iroko ustavno rje{enje.

[ T O J E P O Z A D I N A U S T A V N O G R J E [ E N J A D A S K U P [ T I N A O D L U ^ U J E O N A ^ I N UU L A S K A C R N E G O R E U E V R O P S K U U N I J U I N A T O

Referendum -ssamo ako se mora

Pi{e: Vladan @ugi}

Zagovornici ulaska u NATO navode da su sve ~lanice EU prvo morale u}i u tajsavez da bi postale ~lanice Unije. To je i jedan od argumenata dijela javnos-

ti da ne treba organizovati referendum za ulazak u Sjevernoatlantsku alijansu jerbi njegovim neuspjehom bio oteàn ili doveden u pitanje dalji put ka Briselu.

Me|utim, svaki briselski funkcioner zvani~no negira tu vezu i navodi i dasu Malta, Kipar i Austrija ~lanice EU, ali ne i NATO saveza.

Predsjednik Atlantskog vije}a Hrvatske Radovan Vukadinovi} kaè da se susve isto~noevropske zemlje koje su mijenjale svoje politi~ko, dru{tveno i ide-olo{ko ure|enje pro{le sljede}i put - Partnerstvo za mir, ~lanstvo u NATO-u ina kraju ulazak u EU.

"Podsjetio bih na slu~aj [panije gdje je nakon Frankove smrti, pod uticajemlijevih snaga ve}ina [panaca htjela odmah ~lanstvo u Evropskoj ekonomskojzajednici. To se nije dogodilo i tek nakon {to je ve}ina [panaca na referendu-mu podràla ulazak zemlje u NATO, ona se na{la u EEZ-u", navodi Vukadinovi}.

Kipar i Malta, dodaje Vukadinovi}, odavno su shva}ene kao dio zapadnogsvijeta.

"[tovi{e, Malta je jedno vrijeme bila sjedi{te NATO-a za Mediteran, dokje Kipar imao i ima britanske i ameri~ke vojne baze", dodaje Vukadinovi}.

Upitan za {ta bi se odlu~io kada bi je u pitanju ulazak u NATO - da seodluka donese na referendumu ili u parlamentu, Vukadinovi} kaè:

"Iako nema potrebe za referendumom, jer bi onda mogli traìti referen-dum i za ~lanstvo u UN-u, Savjet Evrope ili OEBS, ipak bih li~no podràodemokratsko pravo gra|ana da, nakon dobre pripreme i objektivneinformisanosti, odlu~uju referendumom. Dobra priprema bi zna~ila objektivno

informisanje gra|ana o NATO-u", ocjenjuje Vukadinovi}.

PPRRIIMMJJEERRII AAUUSSTTRRII JJEE ,,KKIIPPRRAA II MMAALLTTEE

Sli~nim ustavnim modalitetimapribjegle su i Hrvatska, Makedonijai Albanija kao dràve koje su oti{ledalje od Crne Gore u evropskim ievroatlantskim integracijama. Zbogmogu}nosti {irokog tuma~enja usta-vne norme o ulasku u EU i NATOu tim dràvama, posebno u Hrvat-skoj koja je oti{la najdalje u evrop-skim integracijama, politi~ka i stru-~na javnost èstoko se sukobljavajuda li treba organizovati referendumili odluku jednostavno prepustitiparlamentu. To se posebno odnosina ulazak dràve u vojno-politi~kisavez koji po pravilu uìva znatnomanju podr{ku gra|ana.

Zbog ovakvih iskustava je zao~ekivati da }e za nekoliko godinajedno od glavnih politi~kih pitanja o

kojima }e crnogorske partije lomitikoplja upravo biti da li zapriklju~enje NATO- u i EU trebapitati gra|ane.

Prema posljednjem istraìvanjujavnog mnjenja koje je obavioCentar za demokratiju i ljudskaprava (CEDEM), procenat onih kojisu protiv ulaska u NATO dostigao je

rekordnu vrijednost od 40,9%.Procenat onih koji podràvajuulazak Crne Gore u EU bio je 72%,{to je u granicama svih dosada{njihistraìvanja prema kojima izme|u70 i 75% ispitanika Crnu Goru vidikao ~lanicu Unije.

Poslanik DPS-a i jedan odustavopisaca IIvvaann KKaalleezzii}} kaè danovi Ustav "...daje mogu}nost zapravno normiranje budu}ih do-ga|aja".

"Ako Skup{tina ne postignekvalitetan konsenzus o ulasku u EU,od recimo dvije tre}ine, ondaodluku treba prepustiti gra|animana referendumu", kaè Kalezi}.

On primje}uje da bi i diostranaka iz pro srpskog bloka kojinije ~inio dvotre}insku ustavnuve}inu glasao za pristupanje Uniji ida u ovom trenutku u parlamentuza ulazak u EU postoji ve}ina iznaddvotre}inske.

O ustavnoj normi koja se ti~ena~ina pristupanja EU, kaè Kalezi},u Ustavnom odboru nije bilodileme, dok su Miodrag Vukovi}

(DPS) i on predlagali identi~nuodredbu za pristupanje NATO-u.

"To {to je procenat podr{kepristupanju NATO- u manji negokada je rije~ o EU, dijelom jeposljedica neobavije{tenosti gra|ana

za {ta smo mo`da krivi mi kao vlast.Ali, u parlamentu postoji visoki ste-pen podr{ke uklju~enju u NATO jersu protiv toga samo pro-srpskestranke. Ako je Pokret za promjeneza evroatlantske integracije, a mis-lim da jeste, jer ne moète biti100% za EU, a protiv NATO-a,onda i za tu odluku u ovom

trenutku postoji dvotre}inska ve}inau Skup{tini", kaè Kalezi}.

Na pitanje da li je ustavnanorma o ulasku u EU iSjevernoatlantsku alijansu postavlje-na {iroko zbog bojazni da }epodr{ka opasti na neku kriti~nu vri-jednost zbog ~ega bi valjalo izbje}i

referendum, Kalezi} postavlja stvarina sljede}i na~in.

"Na referendumima koji suorganizovani u Francuskoj iHolandiji, gra|ani su bili protivustava EU uprkos tome {to su se zanjega zalagale tamo{nje politi~keelite. Pravilo je da je i podr{kaulasku u EU manja u onimdràvama u kojima je ve}i brutodru{tveni proizvod. Da li }e gra|aniCrne Gore re}i da ulasku u EU uslu~aju da znatno poraste BDP?".

Me|utim, predsjednik Liberalnepartije MMiiooddrraagg @@iivvkkoovvii}} protivi seovakvom ustavnom rje{enju jer zanjega nema dileme - o pitanjimakada dràva gubi dio suverenitetane moè odlu~ivati niti jedan



Ivan Kalezi}

foto

VIJE

STI

foto

VIJE

STI

Miodrag @ivkovi}

AAkkoo SSkkuupp{{ttiinnaa nnee ppoossttiiggnnee kkvvaalliitteettaann kkoonnsseennzzuuss oo uullaasskkuu uu EEUU,, ooddrreecciimmoo ddvviijjee ttrree}}iinnee,, oonnddaa ooddlluukkuu ttrreebbaa pprreeppuussttiittii ggrraa||aanniimmaa nnaarreeffeerreenndduummuu,, ssmmaattrraajjuu uu vvllaaddaajjuu}}oojj DDPPSS

UUkkoolliikkoo bbii ssee ooddlluu~~iilloo ddaa ooddlluukkuu ddoonnoossii ppaarrllaammeenntt,, oonnddaa bbii CCrrnnaaGGoorraa uuzz KKiippaarr bbiillaa jjeeddiinnaa ddrràavvaa kkoojjaa uu ppoosslljjeeddnnjjiimm ttaallaassiimmaapprroo{{iirreennjjaa nniijjee oorrggaanniizzoovvaallaa rreeffeerreenndduumm oo uullaasskkuu uu EEUU.. UU ssvviimm""nnoovviijjiimm"" ~~llaanniiccaammaa vvllaassttii ssuu nnaa rreeffeerreenndduummuu ppiittaallee ggrraa||aannee {{ttaammiissllee oo ttoommee



dràvni organ."Takvu odluku treba prepustiti

gra|anima na referendumu da ne bi

zavisila od politi~ke volje ili intere-sa vladaju}e ve}ine. To je idemokratski standard i praksa

dràva koje su sada ~lanice EU",podvla~i @ivkovi}.

On je procesuirao amandmanna ~lan 15. Prijedloga ustava, upra-vo predlaù}i odràvanje referen-duma za ulazak u EU i NATO pakt.

"Jednostavno je objasniti za{toje Ustavom ostavljeno da parla-mentarna ve}ina odlu~uje omodalitetima ulaska u EU i NATO.Crna Gora je originalna po tome{to je 17 godina na vlasti jedna istapartija. Ubije|eni su da }e i daljevladati, planiraju}i za sebe dadonesu odluku kakva im za neko-liko godina bude odgovarala",ocjenjuje @ivkovi}.

Nagla{avaju}i da procese ulaskau NATO i EU treba posmatratiodvojeno, @ivkovi} obja{njava daLP nema ni{ta protiv NATO-a, alida stav da ne treba pristupati tomsavezi opredjeljuju sa pozicijainteresa Crne Gore kao maledràve.

"Na{i motivi nemaju dodirnihta~aka sa motivima pro srpskihstranaka. Ali, ako budemo ulazili uNATO pakt, mislimo da je CrnuGoru potrebno demilitarizovati, dajoj kao maloj dràvi nije potrebnavojska i da treba primijeniti island-ski model. Zar nije bolje 100 mil-iona eura (koje bi morali godi{njeizdavati iz budèta za odbranu)odvojiti za privredni razvoj ilidonirati, recimo UNICEF-u, ~ime bina{ ugled u svijetu porastao. Akone u|emo u NATO, mogli bismo(kao Monako) zatraìti me|unarod-no priznanje neutralnosti", navodi@ivkovi}.

Kalezi} kaè da je zagovornikulaska u NATO jer bi time CrnaGora osigurala svoju budu}nost.

"Na nama je da gra|animaobjasnimo prednosti pristupanja,prvenstveno NATO-u. Island nemavojsku, ali u misije uvijek {alje pojednog ljekara i velike ~laniceNATO-a kaù da on daje punidoprinos", zaklju~uje Kalezi}.

UHrvatskoj se posljednjih godinavodi ìva debata da li je prema

Ustavu obavezno organizovanje refe-renduma o ulasku u NATO? Po svemusude}i, ne}e ga ni biti, a to je polovi-nom ljeta i nagovijestio premijer IvoSanader navode}i da "...referendum oulasku Hrvatske u NATO nije potre-ban, ~ak ni savjetodavni, jer za tonema ustavne obaveze".

Prema ~lanu 141. hrvatskogUstava, "... odluke o udruìvanju RH usaveze s drugim dràvama donose sena referendumu ve}inom glasovaukupnog broja bira~a u dràvi, a natemelju prethodne odluke Saboradvotre}inskom ve}inom zastupnika".

Sporni pojam je "savez dràva" jerni sama struka koja se bavi ustavnim

pravom nije ~esto sigurna u karakter NATO-a. Ukoliko je NATO savez dràva,onda postoji ustavna obaveza, ali ako je rije~ o me|unarodnom ugovoru, nemaobaveze raspisivanja referenduma.

Doc. dr Sa{a [egvi} sa Pravnog fakulteta u Splitu ocjenjuje da ustavnaobaveza za referendum ne postoji, te da vojni savez nije ono {to je EU -zajednica, odnosno savez dràva.

Me|utim, prof. dr Branko Smerdel sa Pravnog fakulteta u Zagrebu smatrada je NATO nesumnjivo vi{e od obi~nog vojnog saveza {to proizlazi iz njegovihdokumenata, ali i iz niza zahtjeva koje postavlja kandidatima za pridruìvanje.

"Temeljna odredba Ugovora po kojoj se napad na jednu ~lanicu savezauzima kao napad na sve zajedno, nesumnjivo podrazumijeva preno{enje bitnogdjela dràvnog suvereniteta na tijela saveza. To direktno naru{ava ~lan 2.Ustava Hrvatske prema kojem je suverenitet Hrvatske neotu|iv, nedjeljiv ineprenosiv. Ako se osvrnemo jo{ malo na Ustav, o~ito je da pored ove postojijo{ niz vrijednosti koje se naru{avaju prihvatanjem Va{ingtonskog ugovora. Tako,primjera radi, ~lan 3. Ustava isti~e mir kao jednu od najvi{ih vrijednostiustavnog poretka Hrvatske. Dakle, s jedne se strane zalaèmo za miroljubivupolitiku i mirno rje{avanje sporova, a s druge pristajemo na ugovor koji nasobavezuje da ako bilo ko iz saveza bude napadnut, progla{avamo ratno stanjei ulazimo u rat", navodi Smerdel.

Podr{ka ~lanstvu Hrvatske u Sjevernoatlantski savez, prema svim istraìva-njima javnog mnjenja, do ove godine je bila u stalnom padu. Prema anketa-ma koje su sprovodile novinske ku}e pretpro{le godine, podr{ka je bila nanivou od 32%. Tek od ove godine Hrvati sa manje odbojnosti gledaju naNATO. Prema posljednjim istraìvanjima javnog mnjenja, oko 44% na{ih sus-jeda podràva ulazak u ovaj savez.

Za sada teza da referendum o ulasku u EU ne treba organizovati je nanivou spekulacija i izvjesno je da }e Hrvatska pitati svoje gra|ana {ta misle o~lanstvu u Uniji, iako je iz godine u godinu sve manji procenat onih koji imajupozitivno mi{ljenje o Briselu.

PPPPOOOOLLLLEEEEMMMMIIIIKKKKAAAA UUUU HHHHRRRRVVVVAAAATTTTSSSSKKKKOOOOJJJJ


ok t o ba r 2 0 0 7 . Ana l i z a

Crna Gora }e pomo}i Bosni iHercegovini (BiH) na putu reformi i

integracija, jer je i njen interes daBosna multietni~ki dobro funkcioni{e naevropskom konceptu!

Ovako je sredinom oktobra glasilosaop{tenje iz kabineta predsjednikaSkup{tine Crne Gore Ranka Krivokapi}anakon razgovora sa novoimenovanimambasadorom BiH u Podgorici Bra-nimirom Juki}em, koji je prenio o~eki-vanje BiH da joj "Crna Gora pomognena putu reformi i integracija".

Po prvi put je neko od crnogorskihzvani~nika pomenuo ovako ne{to, {tozna~i ili da zna mnogo vi{e od ostalihkolega iz dràvnog vrha koji svaku pri-liku koriste da od evropskih zvani~nikaobezbijede ono {to je on obe}ao Juki}uili da olako daje obe}anja.

Dok najvi{i predstavnici Vladesvakog mjeseca zaklju~uju po jedanmemorandum o saradnji sa ~lanicamaEU koji predvi|a pomo} Crnoj Gori naputu ka EU, Krivokapi} ne{to sli~nonudi Bosni. înjenica je da je BiH uposljednjem vagonu balkanskog voza~ija je odrednica Brisel, kao i da jeCrna Gora potpisala Sporazum o stabi-lizaciji i pridruìvanju, ~injenica je i daBiH prije svega mora da zaokruì svojudràvnu organizaciju i stekne kakvutakvu funkcionalnost da bi se makarkandidovala za status potencijalne ~la-

nice EU, ali je ~injenica i da je CrnaGora na samom po~etku.

[to se ti~e pomo}i na polju inte-gracija, tu je kapital crnogorske vlastizna~ajan - uspje{no je organizovala ref-erendum, prosrpska opozicija nije iza-zvala konflikte kojih su se u inostranstvuitekako pla{ili, potom je obezbije|enadvotre}inska ve}ina za novi ustav. Takoda bi Crna Gora mo`da i mogla bitidobar primjer unutra{nje integracije i

umjetnosti traènja kompromisa, {to jenesporno potrebno BiH.

Ali kada je rije~ o reformama pri~aje potpuno druga~ija, {to se itekako jasnovidi iz najnovije analize koju je naru~ila{vedska agencija za razvoj i me|unaro-dnu saradnju (SIDA), a ~iji su autorieksperti Insistuta Michlesen iz Bergena.

"Te`nje vlasti da uvede Crnu Goruu Evropsku uniju su jasne, ali krajnji cilj

mora biti da Crnogorci imaju ne samozakone, strukture i institucije koje spo-lja li~e na one u ~lanicama EU. Gra|animoraju vjerovati da su zakoni i institu-cije jednaki za sve, da ~uvaju njihovaprava i nude za{titu. S obzirom na toda su mnoge reforme do danas bile unajboljem slu~aju samo povr{inske, a dasu neki od okvira stvorenih pod spolj-nim pritiskom u svakodnevnom radufarsi~ni, ovaj proces }e potrajati. Ipak,

mali koraci i dugoro~na perspektivadove{}e do postepene erozije zaro-bljeni{tva dràve od strane vladaju}epartije", pi{e u toj analizi.

Zatim se dodaje da bi "te`nje CrneGore prema EU trebalo koristiti kaoglavni instrument za ja~anje politi~kevolje za reformama", da "evropskuretoriku vlasti treba da prati svijest teiste vlasti da je ona odgovorna za pri-mjenu istinskih reformi", da bi "donatoritrebalo jasno da stave do znanja, gdjeje to mogu}e, da su spremni da dubi-nski ispitaju kvalitet reformi o kojimagovori vlast...".

Eksperti SIDA-e konstatuju i da je

u Crnoj Gori nizak nivo povjerenja usudstvo, da su poslanici pro{le godineodbacili zakone "koji bi oja~ali borbuprotiv kriminala", da parlament ne koristimehanizme za kontrolu Vlade, upozora-va se na problem nepotizma i akumu-lacije javnih funkcija. To, kako seobja{njava, moè posluìti kao nagra-|ivanje partijskih poslu{nika i dovesti dokoncentrisanja vlasti u rukama nekolikopojedinaca koji mogu prigrabiti dràvu.

Kada se ovome dodaju godi{njiizvje{taji Evropske komisije u kojima sestalno upozorava na nedostatak admini-strativnih kapaciteta, na politizacijudràvne uprave, nedostatak kontrole nadslu`bama bezbjednosti..., jasno je da vlastu Crnoj Gori prvo mora sama da nau~iosnovne lekcije pa da ih onda prenosikom{ijama. Dakle, ili {ef crnogorskogparlamenta nije htio da odbije molbumladog bosanskog diplomate ili je iz nje-gove perspektive situacija u Crnoj Gorimnogo bolja nego {to djeluje.

N. RUDOVI]

Obe}anja bez pokri}a?

Z A [ T O S U C R N O G O R S K I Z V A N I ^ N I C I P O ^ E L I D A O B E ] A V A J U D A ] EC R N A G O R A P O M O ] I B I H

DDookk nnaajjvvii{{ii pprreeddssttaavvnniiccii VVllaaddee ssvvaakkoogg mmjjeesseeccaa zzaakklljjuu~~uujjee ppoo jjeeddaannmmeemmoorraanndduumm oo ssaarraaddnnjjii ssaa ~~llaanniiccaammaa EEUU kkoojjii pprreeddvvii||aa ppoommoo}}CCrrnnoojj GGoorrii nnaa ppuuttuu kkaa EEUU,, KKrriivvookkaappii}} nnee{{ttoo ssllii~~nnoo nnuuddii BBoossnnii

KKaaddaa ssee nnaajjnnoovviijjoojj AAnnaalliizzii SSIIDDAA-ee ddooddaajjuu ggooddii{{nnjjii iizzvvjjee{{ttaajjiiEEvvrrooppsskkee kkoommiissiijjee uu kkoojjiimmaa ssee ssttaallnnoo uuppoozzoorraavvaa nnaa nneeddoossttaattaakkaaddmmiinniissttrraattiivvnniihh kkaappaacciitteettaa,, nnaa ppoolliittiizzaacciijjuu ddrràavvnnee uupprraavvee,,nneeddoossttaattaakk kkoonnttrroollee nnaadd sslluu`bbaammaa bbeezzbbjjeeddnnoossttii......,, jjaassnnoo jjee ddaa vvllaassttuu CCrrnnoojj GGoorrii pprrvvoo mmoorraa ssaammaa ddaa nnaauu~~ii oossnnoovvnnee lleekkcciijjee ppaa ddaa iihhoonnddaa pprreennoossii kkoomm{{iijjaammaa

foto

VIJE

STI

êlnici crnogorske vlasti


ok t o ba r 2 0 0 7 . I n t e rv j u

Utranzicionim dru{tvima, veomaje va`no da kreirate i na|ete

na~in za finansiranje watchdogorganizacija koje }e ubrzati razvoj ipokretati pitanja koja su va`na zastanje u vlasti i u dru{tvu. To je odposebnog zna~aja jer se ne moètesamo oslanjati na doprinos Evropskeunije i opozicije, kaè dr WWiikkttoorrOOssiiaattyynnsskkii, profesor Centralno-evropskog univerziteta u Budimpe{tii Var{avi i ~lan Borda Instituta zaotvoreno dru{tvo.

Osiatynski, profesor koji je pre-davao na brojnim ameri~kim ievropskim univerzitetima, uklju~u-ju}i i univerzitete Columbia,Stanford, Harvard, Chicago, Con-necticut i Siena, u razgovoru za EICBilten ocjenjuje da u Crnoj Goripostoji potreba da se unaprijedicivilno dru{tvo.

"Ne moète ra~unati samo napoliti~are jer oni imaju svoj interes,a glavni je da ostanu na vlasti i dapobijede na sljede}im izborima.Neophodna je borba za zakonskepromjene koje }e olak{ati razvojcivilnog dru{tva kroz nove propise oporezima jer na Balkanu, kao i uPoljskoj i u cijeloj isto~noj Evropi,imate veoma ranjivo dru{tvo zato{to nemate jaku srednju klasu. Takoda vam trebaju watch dog organi-zacije", isti~e Osiatynski.

IImmaattee llii iihh uu PPoolljjsskkoojj??Mi imamo nekoliko takvih

organizacija, ali ve}ina NVO u Polj-skoj se bave humanitarnim radom isocijalnim problemima. Slabe sukada je u pitanju monitoring.

DDaa llii mmiisslliittee ddaa eevvrrooppsskkii llii-

ddeerrii zzaaiissttaa èellee zzaappaaddnnii BBaallkkaann kkaaooddiioo EEUU?? [[ttoo jjee ttuu iinntteerreess EEUU??

Treba odvojiti lidere EU i liderezemalja ~lanica. EU lideri i neki li-deri pojedinih zemalja shvataju daEvropa nema neki svoj interni sek-sepil, nema svoju ma{inu, veoma jedosadna i birokratizovana, aliSchuman i Monet su mislili prvo namir u Evropi i na neke evropskevrijednosti koje su prije svegasadràne u Evropskoj konvenciji oljudskim pravima.

îni mi se da mnogi lideri EUmisle da je evropski projekat intere-santan tek sada kada se pro{iruje.Pro{irenje zapravo daje potvrduovim vrijednostima i daje smisao EUi njenoj unutra{njoj energiji.

Ako EU èli da promovi{e mir,ona mora da uklju~uje zemljezapadnog Balkana, zemlje koje suvodile ratove i izvuku ih iz periodakonflikata u evropski projekat, {to

moè biti veoma korisno. ZZaa{{ttoo kkaaèettee ddaa lliiddeerree zzeemmaalljjaa

~~llaanniiccaa ttrreebbaa ooddvvoojjiittii oodd EEUU lliiddeerraa??Zapadni lideri, ne lideri EU,

moraju da oslu{kuju svoje javnomnjenje jer to su demokratije imoraju da uzmu u obzir mi{ljenjebira~a. Naravno, bilo je dostapromjene mi{ljenja u vezi sa pro-{irenjem zbog strahova od Turske imuslimana, dalje {to se ti~e pro-{irenja uop{te jer se stvarao utisakda stare ~lanice EU nemaju do-voljno koristi od pro{irenja.Evropski lideri koji su suo~eni saizborima sve to moraju uzeti uobzir. To zna~i da proces pro{iren-ja moè biti razvu~en i da }evjerovatno biti prolongiran prijemzemalja zapadnog Balkana, aTurske jo{ i vi{e.

[[ttoo zzaa VVaass zznnaa~~ii pprroolloonnggiirraann??DDoo kkaaddaa??

Recimo, za deset godina. Evro-psko javno mnjenje je shvatilo dazahtjev za po{tovanjem nekihevropskih standarda koji su sadràniu Kopenha{kim kriterijumima, nemogu biti snièni kao {to je biloslu~aju Rumunije i Bugarske. Zato}e trebati vi{e vremena da se zem-lje zapadnog Balkana prilagodeevropskim kriterijumima. A vi nemoète ~ekati da vas EU prihvati,nego treba da sprovedete unutra-{nje promjene. Mislim da i vimoète uticati na evropsko javnomnjenje da prihvati da i va{ ulazaku igru. Uvijek kaèm da zapadniBalkan, prije svega Crna Gora iHrvatska, ima svoje prirodneresurse. Iskoristite ih.

D R W I K T O R O S I A T Y N S K I , P R O F E S O R C E N T R A L N O E V R O P S K O G U N I V E R Z I T E T A UB U D I M P E [ T I I V A R [ A V I

Wiktor Osiatynski

SSaaddaa vvaamm ttrreebbaajjuu jjaakkeewwaattcchhddoogg oorrggaanniizzaacciijjee

foto

VIJE

STI


ok t o ba r 2 0 0 7 . I n t e rv j u

KKaakkoo bbiissttee iihh VVii iisskkoorriissttiillii??Da sam ovdje, svaka {kola bi

tokom ljeta postala kamp za studentei srednjo{kolce iz Evrope koji bidolazili i druìli se sa va{om djecom.Tako se stvaraju direktne veze ipokazuje se tim mladim ljudima daste kao i oni. A to pla{i populiste.Ako i kada zemlje zapadnog Balkanaispune Kopenha{ke kriterijume, mo-rate imati na umu da zapadno sta-novni{tvo (koje je sve starije) trebavi{e radne snage. Zemlje EU moguda imaju radnu snagu iz zemaljaAfrike ili zemalja Evrope. Sada, reci-mo, preduzetnici u Engleskoj preferi-raju da zapo{ljavaju Poljake vi{e negoradnike iz Afrike ili Azije.

OO~~eekkuujjeettee llii ddaa EEUU iissppuunniinnaajjaavvee ddaa }}ee ssvvaakkaa zzeemmlljjaa bbiittii ttrree-ttiirraannaa sshhooddnnoo ssvvoojjiimm zzaasslluuggaammaa ii ddaa}}ee ssee nnoovvoo pprroo{{iirreennjjee sspprroovveessttii ppoorreeggaattaa ssiisstteemmuu iillii }}ee ooppeett ~~eekkaattiijjeeddnnaa nnaa ddrruugguu??

Pokazalo se odmah po ulaskuna primjerima Poljske, Litvanije,Slovenije i ostalih da poslijepro{irenja EU ima malo mehaniza-ma da uti~e na doma}e politike irazvoj svake zemlje pojedina~no.Ako ho}e da nadgleda promjene,EU je tu bespomo}na. Tako daEvropljani znaju da je najpogodni-ji period za odrìve reforme, kojenijesu samo promjene tekstazakona, prije ulaska u EU. Zato senadam da }e EU primati dràvu podràvu, one koje stvarno ispunjava-ju Kopenha{ke kriterijume ne samo

u zakonima, ve} i po tome da li suformirale odrìve institucije.

NNoovviimm UUssttaavvoomm CCrrnnaa GGoorraanniijjee ooddrreeddiillaa pprreecciizzaann mmooddeellooddlluu~~iivvaannjjaa oo eevveennttuuaallnnoomm uullaasskkuu uuEEUU ii NNAATTOO,, aa ddiilleemmaa jjee ddaa llii tteeooddlluukkee ddoonniijjeettii nnaa rreeffeerreenndduummuu iilliiuu ppaarrllaammeennttuu.. [[ttoo jjee bboolljjee rrjjee{{eennjjee??

Sa ovako velikom podr{komstanovni{tva EU (koja ide i na 80%),ipak mislim da bi referendum biosigurnije rje{enje. Najbolje bi mo`dabilo ostaviti Skup{tini da doneseodluku prostom ve}inom, ali ako jedvotre}inska ve}ina, odmah ja~atemo`da male destruktivne partije ikoalicije koje mogu sa jednomtre}inom to blokirati. Dvotre}inskave}ina je najgore rje{enje.

Ustavom je najbolje utvrditi da}e se, ako Vlada èli da prenese diosuvereniteta na me|unarodne orga-nizacije, federacije ili uniju dràva,zahtijevati posebna procedura. Naprimjer, ve}ina u Skup{tini, pa re-ferendum, pa onda drugo glasanjeu Skup{tini nakon izbora. Ipak, tuse radi o prenosu ovla{}enja name|unarodne organizacije.

KKaakkoo gglleeddaattee nnaa nneekkaa mmii{{-lljjeennjjaa ddaa mmaalliimm zzeemmlljjaammaa kkaaoo {{ttoo jjeeCCrrnnaa GGoorraa pprriioorriitteett ttrreebbaa ddaa bbuuddeeNNAATTOO,, aa nnee EEUU jjeerr ttuu CCrrnnaa GGoorraammooèe vvii{{ee ddaa iizzgguubbii nneeggoo ddaa ddoobbiijjee??

Ne znam koliko je odrìvaekonomija Crne Gore, ali vi imateiskustva za vi{e od polovine pitanja.Vi ste i bez ~lanstva u EU uveli euroiako to dolazi obi~no nakon ulaska

u EU. Lako moète ocijeniti kolikoje euro odmogao ili pomogaocrnogorskoj ekonomiji. Mislim da jeulazak Crne Gore u EU prirodan sli-jed doga|aja nakon uvo|enja eura.

Koliko ste odrìvi? Ve} mnogozemlje u Crnoj Gori je u rukamastranaca, i to ne stranaca iz EU, ve}Rusa. To je interesantno, to zna~i da~lanstvo u EU ne}e biti jedini uslovza va{u odrìvost.

Biti dio EU nije lo{e i zbog toga{to je najve}i prirodni resurs CrneGore klima, more, zemlja... Ulaskom}ete dobiti vi{e investicija u turizmui va`no je da obezbijedite kreditnelinije preduzetnicima, recimo vlas-niku nekog malog restorana. Ako~ekate, do}i }e neko sa zapada,kupiti taj restoran i on }e profitirati.Zato sada ve} treba traìti na~ine dagra|ani Crne Gore imaju koristi odprihoda od turizma.

[[ttoo jjee bbiillaa ggllaavvnnaa kkoorriissttPPoolljjsskkee oodd uullaasskkaa uu EEUU??

Svi strahovi od EU su rastjerani,do{lo je do porasta nekih cijena, aliprivremeno. Postojao je strah da sena{i poljoprivredni proizvo|a~i ne}emo}i takmi~iti na trì{tu EU, ali jeupravo suprotno, poljski sirevi seprodaju svuda po zapadnoj Evropipo vrlo konkurentnim cijenama.Na{i poljoprivrednici dobijaju zna-~ajne subvencije. Poljska je imalaveoma veliki problem nezapo{lje-nosti koja je bila 18%, ali jezna~ajno smanjena otvaranjem gra-nica. Brzo su za na{e radnike otvo-rile vrata prvo Norve{ka, Engleska iIrska, onda [panija.

Sada imamo nedostatak radnesnage u gra|evinarstvu i drugimpoljima. Jako je va`no da mladiljudi mogu oti}i i vratiti se poslije usvoju zemlju, da ne moraju da emi-griraju. Nema paso{a i kontrola, toje sve vrlo korisno za sticanje {irihpogleda mladih ljudi i iskustva. Kodnas je prije ulaska u EU podr{ka zato bila oko 65%, sada je oko 85%.

NN.. RRUUDDOOVVII]]

Da li, po Vama, bliski odnosi Vlade Crne Gore sa Rusijom mogu ugro-ziti glavni cilj Crne Gore da postane ~lanica NATO-aa i EU?

Ne znam jer to zavisi od lidera EU. Mogu da zamislim da bi, ako odnosiizme|u Vlade Crne Gore i Rusije postanu mnogo transparentniji, EU bila sre}nada ima jednu ~lanicu koja bi imala bliske odnose sa Rusijom vi{e nego da imaRusiju kao ~lanicu. To bi mogao biti most izme|u EU i Rusije. Da samCrnogorac, radio bih u tom pravcu, poku{ao bih da ubijedim Brisel da imambliske odnose sa Moskvom i da zato moèmo biti veza Brisela i Moskve.

CCCCRRRRNNNNAAAA GGGGOOOORRRRAAAA MMMMOOOO@@@@EEEE BBBBIIIITTTTIIIIMMMMOOOOSSSSTTTT SSSSAAAA MMMMOOOOSSSSKKKKVVVVOOOOMMMM


ok t o ba r 2 0 0 7 . Ev r op sk i b a r ome t a r u C rno j Go r i

Jedna stvar me posebno raduje: odsada moè da se sumnja u namjere

i poteze evropskih politi~ara. Po{to jepotpisan sporazum, zna~i da se radi onekom partnerstvu da ne kaèmoortakluku, a utegnuti funkcioneri Ev-ropske unije sada su politi~ka snagaza ocijeniti, potpisani saradnici naprojektu osmi{ljavanja budu}-nosti republike Crne Gore. Dosada je sve to bilo kurtoaznopersiranje i igra donacija, sada}emo da vidimo kada onajgospodin kaè da }e Evropskaunija pomo}i u raskrinkavanjuorganizovanog kriminala, {ta tozaista zna~i.

Na stranu sada najcrnjeslutnje da su tamo, s one stranebriselskih tapacirunga, isti igra~ikao ovda{nji, ili u najmanjuruku da su pravila igre podnekom pragmom kakvu obi~annovinar ne moè ni da naslutiti.Bolje ostanimo kod novinarakoji sada treba malo da se bri-fuju, da se u{an~e po semi-narskih agendi, obnove svojainteresovanja za me|unarodnupolitiku, jer ono {to je uradilaBugarska, blamaà oko eura ievra, jeste fakti~ki slika nesa-vr{ene bezustavne gra|evine u kojuCrna Gora vjerni~ki puzi.

[ala naravno, evroskepticizam jo{

nije na cijeni, ali moglo bi se osno-vati nekoliko nevladinih organizacija,~isto da se ambijent malo zakomp-likuje, da debata postane makar nalikonoj u Sloveniji kada se pu~anstvona{lo izme|u nekoliko suvislih teorijaglede u~lanjenja. Ju~e na predsjed-

ni~kim izborima u toj prekrasnojzemlji do 17 ~asova nije iza{lo nipola bira~a, {to je podatak kao

stvoren da mu se divi{. Takva indifer-entnost ~asnog slovena~kog narodaustvari je najve}e povjerenje koje su

mogli da pokaù prema svojim poli-ti~arima. Jer za{to se slasno glasa uCrnoj Gori nego da bi se osujetilapobjeda onog drugog. Neoprezno jezaklju~iti da Slovenci u potpunostivjeruju da su svi kandidati manje vi{esolidni i da nije kataklizma ako se na

izbore ne iza|e do 17 sati. Ali ako opolitici do ve~ernjeg dnevnika nemisli vi{e od pola gra|ana, onda je to

model kakav treba slijediti.Devedesetih su Slovenci imaliKu~ana dodu{e, a Milo{evi}Momira i Milosava. To jestejedna razlika za respekt.

To je i jedan od razloga {tose slovena~ki model ba{ i nemoè primijeniti: evropska pu-tanja Crne Gore koja je po~elapro{le sedmice bi}e istinskiunikatna storija o zabludjelomsinu koji nema dovoljno ka-paciteta da pregovara, {to su mudo ju~e govorili svakodnevnoupravo sa strane od koje seo~ekuje pomo}. Situacija je dane postoje administrativni kapa-citeti da krene{ u pregovore kojesi ipak uz osmjeh potpisao i sadaBrisel treba da pomogne da seovda{nja administracija zamom~ikako bi mogla da igra po pravi-lima velikog svijeta. Sve je tomalo te{ko za stomak, posebno

ukoliko na narednim izborima gra-|ani ne po~iste Demokratsku partijusocijalista {to je prognoza na granici sludilom. Umjesto toliko vikane smje-ne vlasti mo`da se privikavati naideju postepene promjene kojuanalitici ve} vide kao mogu}u strate-giju Pokreta za promjene.

U me|uvremenu treba odatipo~ast slu`benicima koji prevodeevropske norme, listaju zakone, osta-ju u kancelarijama poslije radnog vre-mana i koji stoje u pozadini na{ihministara, ~ine}i ih manje smije{nim.Ta struktura srednje rangiranih~inovnika reformske Vlade izgleda je

Pi{e: Brano Mandi}ZZeemmlljjii uu kkoojjoojj kkrruuppiijjeeii iimmaajjuu vvii{{ee rreevvoolluucciioonnaarrnnoogg dduuhhaa oodd ssttuuddee-nnaattaa,, ssaa oonnaakkvviimm mmuuddrriimm mmiinniissttrroomm ttuurriizzmmaa,, nniikkoo nnoorrmmaallaann nnee bbiipprriippiissaaoo ddoobbrruu bbuudduu}}nnoosstt.. IIppaakk,, nnaa ppaappiirruussuu ssee nnaapprreedduujjee.. MMiinnuullaanneeddjjeelljjaa jjee bbiillaa ttaakkoo lliijjeeppaa ddaa ssee ~~oovvjjeekk pprreeppaaddnnee ddaa uu eeuuffoorriijjii nneekkrreenneemmoo nnaa IIttaalliijjuu

PPoossttoojjii llii lliissttaa lljjuuddii kkoojjii ssaarraa||uujjuu ssaa BBrriisseelloomm?? SSvvee ppoommoo}}nniikkee,, ssaavv-jjeettnniikkee nnaa vviiddjjeelloo - ttoo bbii mmoogglloo pprrooiizzvveessttii mmeeddiijjsskkii oottkklloonn oodd cceenn-ttrraalliizzoovvaannee vvllaassttii ssaa sslliikkoomm bbiivv{{eegg pprreemmiijjeerraa uu ppoorrttiirrnniiccii.. MMoorraa ddaanneekkoo ttaammoo rraaddii ddoobbrroo

TTrraaèe ssee zzvviijjeezzddee pprreeggoovvoorraa


ok t o ba r 2 0 0 7 . Ev r op sk i b a r ome t a r u C rno j Go r i

najve}a nepoznanica i moè se re}imedijski zaobi|ena, jer tako èlisama Vlada. Postoji li lista ljudi kojisara|uju sa Briselom? Sve pomo}nike,savjetnike na vidjelo - to bi mogloproizvesti medijski otklon od central-izovane vlasti sa slikom biv{eg premi-jera u portirnici.

Mora da neko tamo radi dobro(kako druk~ije objasniti da proces

u~lanjenja u NATO vodi ministar kojije osim partijskih do sada nadgledaosamo gra|evinske poslove?)

Dakle, trebalo bi pomalo promi-jeniti imid` poèljnog funkcionera.Ne mora ba{ da ima brkove.Odgovornost i mo} podijeliti gdje jojje i mjesto - po sektorima, kancela-rijama upravama, agencijama, slu`-bama. Ili se makar potruditi da nateleviziji tako izgleda.

Na medijskom nebu bi se moglilansirati pozadinci, nova lica od 25do 35 godina, ako ih ima. Ne bi lo{ebilo da su stru~ni toliko da im ula-ganje u svoje obrazovanje prosto nijedozvolilo da odu daleko u hijerarhi-

ji vladaju}e partije. Kao prototiptakvog slu`benika i pod parolom"operisana od politike", pojavila seGordana \urovi}, ali avaj, ona samane moè odoljeti politi~kim kalkulaci-jama, pa je pitanje vremena ili kam-panje u kojoj }e se i ona na}i u bub-nju me|upartijskih razmirica. Ili opetgubiti nerve u sva|i sa NVO sek-torom...

Moè li se dakle o~ekivati da }eu ime Vlade pred kamere iza}i makar15 novih ljudi na narednih 15 mjesci,i kako bez tog brake-a mobilisatipodr{ku gra|ana i povjerenje nasu{no.Kao u Skup{tini - tamo su noviposlanici unijeli novu dinamiku.Izglasali Ustav. Pa su se promijenile i{ale u skup{tinskom bifeu. Pa se i por-tiri i kafe kuvarice druga~ije pona{aju.

Zaklju~imo: zemlji u kojoj krupi-jei imaju vi{e revolucionarnog duhaod studenata, sa onakvim mudrimministrom turizma, niko normalan nebi pripisao dobru budu}nost. Ipak, napapirusu se napreduje. Minula ned-jelja je bila tako lijepa da se ~ovjek

prepadne da u euforiji ne krenemona Italiju. Potrebno je samo da se {tomanje ljudi identifikuje sa {ovinistima,masnim {alama i histeri~nim gegovi-ma poput cijepanja papira u primetime-u. I da evropski pregovara~isami favorizuju ljude u kojima videpartnere. Da se rode nove zvijezdepregovora, bez KGB-ovskog drànja.

Evropska unija, s druge strane,ako nas je ba{ toliko èljna mogla bida (po)kaè da smo partijska dràvau raljama dvije policije i jedne tele-vizije. Organizovani kriminal nijesusjecikese i razbojnici - organizovanikriminal ~ine novinari, advokati, sudi-je, bankari, policajci, politi~ari,spava~i, biznismeni i ostali. Koliko }eBrisel da pomogne u demotiranju togsistema, toliko }e i podr{kla integraci-jama imati smisla.

Za sada je dirljivo {to u Evropskuuniju èli tri ~etvrtine gra|ana, jer im jetako rekla vlast. Bez jedne suvisle infor-mativne emisije da im se objasni moèli od ~a{e rakije sa nekog ku~kogkazana postati brend(i) za evropskotrì{te. To je posao, a ne uloviti nahodniku nekog briserlskog birokratu daga se pita voli li on Crnu Goru. Kadaon kaè "ljubim vas pesmama" imateglavnu vijest. Govorite jezike, novinarste, putuje po svijetu, kom{iluk jeponosan na vas. Ta socrealisti~ka vizijaputovanja u obe}anu zemlju, jo{ kadaje medijski podgrijana, najve}i je baukkoji kruì nad taze potpisanim sporazu-mom. To jadno osje}anje da }e odjed-nom sve biti rije{eno, u magnovenju,katarzi kakvog sporazuma Cvetkovi}-Ma~ek.... To je kladioni~arski rezon ilivjerski fanatizam, kako ga god zvali, nedonosi ni{ta osim glasove na izborima.

Prvo idu predsjedni~ki. Pri~a sepo selu da je vrlo mogu}e da to budeutakmica izme|u sada{njeg premijerai lidera Pokreta za promjene. Jo{ akonjih dvojica do glasa~a ne krenu poutabanom predizbornom modeluop{te pljuvaonice - gra|ani bi mo`dabolje shvatili {to je zaista potpisanopro{le sedmice u Luksemburgu.

Autor je novinar dnevnog lista"Vijesti"

OOrrggaanniizzoovvaannii kkrriimmiinnaall nniijjeessuu ssjjeecciikkeessee ii rraazzbboojjnniiccii - oorrggaanniizzoovvaanniikkrriimmiinnaall ~~iinnee nnoovviinnaarrii,, aaddvvookkaattii,, ssuuddiijjee,, bbaannkkaarrii,, ppoolliiccaajjccii,, ppoolliittii~~aarrii,,ssppaavvaa~~ii,, bbiizznniissmmeennii ii oossttaallii.. KKoolliikkoo }}ee BBrriisseell ddaa ppoommooggnnee uu ddeemmoottii-rraannjjuu ttoogg ssiisstteemmaa,, ttoolliikkoo }}ee ii ppooddrr{{kkllaa iinntteeggrraacciijjaammaa iimmaattii ssmmiissllaa


ok t o ba r 2 0 0 7 . R eg i ona lna s a r adn j a

Kada je 8. oktobra u Pr`nu kodBudve (Milo~er) po~ela regionalna

konferencija posve}ena razmjeni isku-stava zemalja zapadnog Balkana uoblasti pridruìvanja EU sve je bilospremno za potpisivanje Memoran-duma o tehni~koj saradnji, koji je bilapripremila potpredsjednica Vlade CrneGore za evropske integracije prof. drGordana \urovi}.

Ipak, ve} popodne istog dana biloje jasno da od toga ne}e biti ni{ta pa jenagovije{teno da bi taj Memorandummo`da mogao biti potpisan tek za godinudana na sli~noj konferenciji u Hrvatskoj. Vi{evisokih u~esnika konferencije u neformalnimrazgovorima je objasnilo o ~emu je rije~ -niko od predstavnika vlada Hrvatske, Albanije,Makedonije i BiH nije imao ovla{}enje dastavi svoj potpis na Memorandum, iako su sanjegovom sadrìnom ranije bile upoznati. Uzto, navodno su najtvr|i Hrvati koji su najda-lje odmakli na putu ka EU i ne pada im napamet da tek tako sa kom{ijama dijele kapi-

tal koji su sami stekli. A {to je su{tina Memoranduma o

tehni~koj saradnji u procesu evropskih inte-gracija: Okupljanje zemalja zapadnogBalkana oko zajedni~kog cilja - {to brèg iefikasnijeg napredovanja ka eventualnom~lanstvu u EU. Osnovna ideja je da se CrnaGora, Srbija, Hrvatska, Makedonija, BiH iAlbanija dogovore o razmjeni korisnih info-rmacija o procesu pridruìvanja EU, eksper-ata za pojedine oblasti i o zajedni~komprevo|enju propisa EU (acquis communau-taire). Taj memorandum je dobio podr{kuEvropske komisije.

Ova ideja, koja je ljetos pominjana ukontekstu formiranja takozvane "Zapadno-balkanske grupe" po uzoru na "Vi{egradskugrupu" za sada nailazi na dobar odjek samou Srbiji. Ideju o formalizovanju saradnjezemalja regiona \urovi}eva i potpredsjendikVlade Srbije Boìdar \eli} prvi put surazra|ivali po~etkom jula u Podgorici.Odmah nakon toga u Beogradu je obja-vljeno da je namjera da se formira"Zapadnobalkanska grupa" koja bi ~ak i

zajedni~ki pregovarala sa Briselom o pitanji-ma od zajedni~kog interesa, na {to suodmah iz Vlade Crne Gore saop{tili da jeipak dovoljno da to ostane na nivou dogo-vora o tehni~koj saradnji da se ne bi desiloda u pregovorima jedna zemlja eventualnousporava drugu.

Kao uzor u Podgorici i Beogradu imalisu u vidu Vi{egradsku grupu koju su ê{ko-Slova~ka, Ma|arska i Poljska 1991. formiralekako bi bliskom saradnjom i razmjenom

iskustava prije dospjele do ~lanstva u EU. "Mi smo imali prvi krug konsultacija i

dobili smo sve reakcije u smislu podr{keNacrtu ovog memoranduma... Neka budeMilo~er svakako mjesto gdje je ta inicijativanastala", bile su rije~i \urovi}eve nakonkonferencije.

Ambasador Hrvatske u Podgorici PetarTur~inovi} kazao je da se nada da }e me-morandum biti spreman za potpisivanje uHrvatskoj 2008, da bi to bilo dobro, ali da

"tehni~ki tok pregovora i tajming isti~e", teda }e veselje Hrvatske kao doma}ina bi}e iutoliko ve}e ukoliko se uspije potpisatiupravo u Hrvatskoj.

Srpski vicepremijer Boìdar\eli} pokazao je da je svjestan okli-jevanja Hrvata da pristanu na pred-log Podgorice i Beograda tako da jenaglasio da bi, recimo, ostale zemljeplatile Hrvatima tro{kove koje su dosada imali zbog prevo|enja evrop-skih propisa.

Uz to, \eli} je poku{ao i daotkloni nepovjerenje i sumnje da naosnovu ovog Memoranduma Srbijaèli da se nametne kao lider regiona.

"Srbija sna`no podràva sveregionalne inicijative i ne èli nu`no da ihpredvodi", poru~io je on, napominju}i da biipak Srbija i Crna Gora mogle krenuti sameako ostali za sada to odbijaju.

"Ako neko iz politi~kih razloga ne èlito, bolje da èlimo nas nekoliko, pa }e seonda drugi pridruìti. Ja mislim da se nakonferenciji u Milo~eru pro{log ponedeljkarodila Milo~erska grupa za koju se nadam }ezaìveti {to pre", rekao je \eli}.

Kada se pogled vrati unazad na uzbunukoja se digla u hrvatskoj javnosti nakon {toje premijer Ivo Sanader obe}ao da }e CrnojGori ustupiti 30.000 stranica prevoda Acquiscommunautaire-a, onda nema dileme da jeregionalna saradnja na zapadnom Balkanujo{ samo na nivou proklamacije. Sanader jeonda ekspresno demantovao da je takone{to najavio.

Upozorenja briselskih predstavnika da"proces pristupanja EU nije trka" i da se on"unapre|uje razvijaju}i djelotvornu saradnjusa svim susjedima" djeluju kao da supogodila u sred mete, tako da }e vjerovatnosada glavni izazov biti kako isposlovati datehni~ka pomo} jedne zemlje drugoj nebude na kraju razlog Briselu da odlaè novopro{irenje dok se sve pribli`no ne izjedna~e.Zato samo Brisel moè odagnati strahove

Hrvata i dati najve}i mogu}i doprinos istin-skoj regionalnoj saradnji.

N.R.

SSrrppsskkii vviicceepprreemmiijjeerr BBooìiddaarr \\eellii}} ppookkaazzaaoo jjee ddaa jjee ssvvjjeessttaann ookklliijjee-vvaannjjaa HHrrvvaattaa ddaa pprriissttaannuu nnaa pprreeddlloogg PPooddggoorriiccee ii BBeeooggrraaddaa ttaakkoo ddaajjee nnaaggllaassiioo ddaa bbii,, rreecciimmoo,, oossttaallee zzeemmlljjee ppllaattiillee HHrrvvaattiimmaa ttrroo{{kkoovveekkoojjee ssuu ddoo ssaaddaa iimmaallii zzbboogg pprreevvoo||eennjjaa eevvrrooppsskkiihh pprrooppiissaa

UUppoozzoorreennjjaa bbrriisseellsskkiihh pprreeddssttaavvnniikkaa ddaa ""pprroocceess pprriissttuuppaannjjaa EEUU nniijjeettrrkkaa"" ii ddaa ssee oonn ""uunnaapprree||uujjee rraazzvviijjaajjuu}}ii ddjjeelloottvvoorrnnuu ssaarraaddnnjjuu ssaa ssvviimmssuussjjeeddiimmaa"" ddjjeelluujjuu kkaaoo ddaa ssuu ppooggooddiillaa uu ssrreedd mmeettee,, ttaakkoo ddaa }}eevvjjeerroovvaattnnoo ssaaddaa ggllaavvnnii iizzaazzoovv bbiittii kkaakkoo iissppoosslloovvaattii ddaa tteehhnnii~~kkaappoommoo}} jjeeddnnee zzeemmlljjee ddrruuggoojj nnee bbuuddee nnaa kkrraajjuu rraazzlloogg BBrriisseelluu ddaaooddllaaèe nnoovvoo pprroo{{iirreennjjee ddookk ssee ssvvee pprriibbllii`nnoo nnee iizzjjeeddnnaa~~ee

D A L I S U Z E M L J E R E G I O N A Z A I S T A S P R E M N E Z A R E G I O N A L N U S A R A D N J U

MMiilloo~~eerrsskkaa ggrruuppaa nnaa dduuggoomm {{ttaappuu

Sa zavr{ne pres konferencije

foto

VIJE

STI


ok t o ba r 2 0 0 7 . Ak tu e l n o s t i u EU

Evropska unija je dizajnirala novipravni okvir za eventualni sljede}i

talas pro{irenja - mukotrpni pregovorio novom ugovoru kao osnovi zaefikasniju EU sa brìm sistemomdono{enja odluka uspje{no su okon-~ani 20. oktobra ne{to iza pono}i nasamitu lidera dvadesetsedmo~lanogbloka u Lisabonu.

Novi ugovor o reformi institucijakoji }e zamijeniti nefunkcionalni ustav,ali i ugovor iz Nice, trebalo bi da stupina snagu 2009. g, uo~i izbora zaEvropski parlament, a nakon ratifikaci-je u svim dràvama ~lanicama.

Ugovor bi trebalo da omogu}i daljepro{irenje EU, s obzirom da je sada{njiUgovor iz Nice dizajniran za 27 zemalja~lanica. Njegovi obrisi dogovoreni su nasamitu EU u junu u Berlinu i prema tomedogovoru, novi ugovor preuzima najve}i diorje{enja iz propalog prijedloga Ustava, ~ijesu usvajanje 2005. g. na referendumu bloki-

rali gra|ani Francuske i i Holandije.U ugovoru se ne pominju simboli, zas-

tava i himna EU, izba~ena je rije~ ustav, auvodi se novi sistem dvostrukog odlu~ivanja.To zna~i da je odluka prihva}ena ako za njuglasa 55% dràva ~lanica u Savjetu EU kojepredstavljaju najmanje 65% gra|ana EU.

Me|utim, na zahtjev Poljske, sada{njisistem odlu~ivanja ponderisanim glasovimaostaje na snazi do 2014. godine, a do 2017.godine ostaje mogu}nost da se odlu~uje nataj na~in ukoliko to zatraì neka od zemalja~lanica. Nakon 2017. godine, odlu~ivalo bise samo dvostrukom ve}inom.

Uz to, uvodi se funkcija predsjednikaEvropskog savjeta sa dvoipogodi{njimmandatom, umjesto sada{njeg sistema roti-raju}eg {estomjese~nog predsjedni{tva.Tako|e se uvodi i funkcija Visokog pred-stavnika za spoljnu politiku koji }e ujednobiti i potpredsjednik Evropske komisije. Toje, prema propalom Ustavu, trebao biti min-istar spoljnih poslova EU, ali se na zahtjevBritanije odustalo od termina "ministar".Velika Britanija je na junskom samitu izbo-rila za sebe izuze}e u podru~ju poja~ane

policijske i pravosudne saradnje, a na nju sene}e odnositi ni odredbe iz Povelje otemeljnim pravima jer Britanija ne èli daprihvati odredbe iz Povelje koje garantuju{iroka prava na {trajk.

Uporni Poljaci su izdejstvovali da se uugovoru na|e odredba koja bi omogu}ilaskupini zemalja kojima malo nedostaje doblokiraju}e manjine da odloè dono{enje

odluke na "razumni" rok, {to u praksi zna~inekoliko mjeseci. Odredba poznata kaokompromis iz Ioannine, po gr~kom gradu ukojem je dogovorena 1994.g, do sada nitijednom nije bila kori{tena. Kompromis izIoannine je ustupak Poljskoj koji je dobilanakon {to je na samitu u junu pristala nasistem odlu~ivanja dvostrukom ve}inom.Poljskoj je ispunjen jo{ jedan zahtjev -

pove}a}e se broj nezavisnih pravnih savje-tnika pri Evropskom sudu pravde sasada{njih osam za jo{ tri, a jedno od tri novamjesta }e pripasti Poljaku.

Nezavisni pravni savjetnici pomaùSudu u dono{enju odluka, a iako njihovomi{ljenje nije pravno obavezuju}e, Sud gaobi~no slijedi.

Italijani, koji su bili nezadovoljni bro-

jem mjesta u Evropskom parlamentu,dobi}e jedno dodatno mjesto. Time sebroj poslanika s pravom glasa ne}epove}ati, jer predsjednik Parlamentane}e imati pravo glasa. Evropski par-lament ima}e 750 poslanika i pred-sjednika.

Italija nije imala primjedbi nasami ugovor, ali je bila nezadovoljnaprijedlogom preraspodjele poslani~kihmjesta u idu}em sazivu EP po kojembi prvi put imala manje zastupnika odFrancuske i Velike Britanije kojima jenajblià po broju stanovnika. Premadogovorenom kompromisu, Italija bi

imala 73 poslanika, koliko i Britanija, dok biFrancuska ostala na 74 poslanika.

Ranije je rije{eno pitanje kako }e sepisati evropska valuta eura na }irilici ubugarskom jeziku. Uprkos protivljenju Evro-pske centralne banke koja je traìla da seeuro mora pisati jednako u svim jezicima,na kraju je dogovoreno da se Bugarima pre-pusti da pi{e kao i dosada evro, a ne euro.

"To je va`na stranica u istoriji Evrope.Evropa je sada sna`nija, samouvjerenija ispremnija da se suo~i sa izazovima ubudu}nosti", kazao je portugalski premijerJose Socrates.

Kada je sporazum sklopljen poslijepono}i, lideri su se zagrlili i nazdravili{ampanjcem ugovoru koji }e biti potpisan13. decembra u Lisabonu.

Britanski premijer Gordon Brown jeodbio {ampanjac, suo~en sa kritikama kodku}e zbog toga {to ne}e organizovati refere-ndum o ugovoru.

Francuski predsjednik Nikolas Sarkozyje rekao da bi biv{i britanski premijer Tony

Blair ili veteranski premijer LuksemburgaJean-CClaude Juncker bili odli~ni kandidati zanovu poziciju predsjednika. On je tako|enagovijestio prihvatanje drugog mandataJose Manuel Barroso-aa za predsjednikaEvropske komisije.

N.R.

UU uuggoovvoorruu ssee nnee ppoommiinnjjuu ssiimmbboollii,, zzaassttaavvaa ii hhiimmnnaa EEUU,, iizzbbaa~~eennaa jjeerriijjee~~ uussttaavv,, aa uuvvooddii ssee nnoovvii ssiisstteemm ddvvoossttrruukkoogg ooddlluu~~iivvaannjjaa.. TToo zznnaa~~iiddaa jjee ooddlluukkaa pprriihhvvaa}}eennaa aakkoo zzaa nnjjuu ggllaassaa 5555 ooddssttoo ddrràavvaa ~~llaanniiccaauu SSaavvjjeettuu EEUU kkoojjee pprreeddssttaavvlljjaajjuu nnaajjmmaannjjee 6655 ooddssttoo ggrraa||aannaa EEUU

UUvvooddii ssee ffuunnkkcciijjaa pprreeddssjjeeddnniikkaa EEvvrrooppsskkoogg ssaavvjjeettaa ssaaddvvooiippooggooddii{{nnjjiimm mmaannddaattoomm,, uummjjeessttoo ssaaddaa{{nnjjeegg ssiisstteemmaa rroottiirraajjuu}}eegg{{eessttoommjjeessee~~nnoogg pprreeddssjjeeddnnii{{ttvvaa.. TTaakkoo||ee ssee uuvvooddii ii ffuunnkkcciijjaa VViissookkooggpprreeddssttaavvnniikkaa zzaa ssppoolljjnnuu ppoolliittiikkuu kkoojjii }}ee uujjeeddnnoo bbiittii ii ppoottpprreeddssjjeedd-nniikk EEvvrrooppsskkee kkoommiissiijjee

L I D E R I E V R O P S K E U N I J E N A S A M I T U U L I S A B O N U U S A G L A S I L I N O V I U G O V O R E UK O J I M S E U V O D I E F I K A S N I J I S I S T E M O D L U ^ I V A N J A

OOkkvviirr zzaa nnoovvaa pprroo{{iirreennjjaa

Dio ~elnika EU nakon posljednjeg samita EU u Lisabonu


ok t o ba r 2 0 0 7 . Dokumen t i

[ T O P I [ E U N A C R T U V L A D I N O G D O K U M E N T A " S P O L J N O P O L I T I ^ K I P R I O R I T E T IC R N E G O R E "

Crna Gora }e, kroz utemeljenje iostvarivanje osnovnih prioriteta

u odnosima s inostranstvom, teìtiintegrisanju u evropske i evroat-lantske strukture i sve regionalneinicijative, pratiti globalne trendovei uklju~ivati se u njih u skladu sinteresima i mogu}nostima; razvijatidobre odnose sa susjedima; uspo-staviti i odràvati dobre odnose snizom najrazvijenijih i najve}ihzemalja u svijetu; a pri tome }e upotpunosti po{tovati preuzeteme|unarodne obaveze i principe.

Ovo pi{e u Nacrtu Vladinogdokumenta "Spoljnopoliti~ki prio-riteti Crne Gore" i napominje se da,pored ulaska u Evropsku uniju iNATO, Crna Gora smatra da suodnosi sa Sjedinjenim ameri~kimdràvama od "posebne va`nosti", asa Rusijom "od izuzetnog zna~aja".

U prvi plan Vlade RCG je ija~anje odnosa i saradnje saNjema~kom, Velikom Britanijom,Francuskom i Italijom, dok su"visoko" me|u prioritetima i odnosisa Kinom. Na listi su i mediteranskezemlje i velike dràve poput Indije,Japana i Brazila.

Pa`nja je posve}ena i u~e{}u uradu me|unarodnih organizacija -Ujedinjenim nacijama, Savjetu Evro-pe, OEBS-u, {to je "...umnogomepovezano s pripremom i napretkomprema ~lanstvu u EU i NATO".

"Crna Gora, dràva koja senalazi na razme|i istoka i zapada,povezana sa balkanskim i medite-ranskim susjedima, prepoznata kaofaktor stabilnosti i kao dio evropskihi evroatlantskih integracija, pripadatrenutno jednom od najdinami~-nijih, ali i najperspektivnijih regio-

na", navodi se u Nacrtu.Ulazak u EU je ozna~en kao

strate{ki cilj, koji }e u predstoje}emperiodu "zaokupiti" crnogorskuspoljnu politiku, kao najva`nijizadatak kako na spoljnom, tako i naunutra{njem planu.

"Crna Gora vidi EU kao najboljiokvir za dalji razvoj sveukupnihreformi, prilago|avanja evropskimstandardima i njihovo usvajanje,kao i unaprje|enje bilateralnihodnosa s ~lanicama Unije", isti~e seu dokumentu MIP-a.

Dodaje se da u Crnoj Gori pos-toji potpuna saglasnost o potrebiintegracije u EU, te da je to dodatanimpuls za ubrzani napredak prematom cilju.

"Brzina na{eg napretka ka inte-graciji zavisi}e od dinamikeekonomskih, politi~kih, pravosudnih,bezbjednosnih i ukupnih reformi, to

jest od brzine i stepena u kojem }ese dru{tvo u cjelini angaòvati ireformisati", stoji u dokumentu.

Napominje se da }e u spolj-nopoliti~kom kontekstu, naro~itozna~ajnu ulogu imati redovan poli-ti~ki dijalog Crne Gore sa EU (sa

dràvama ~lanicama, predsjedava-ju}im, Trojkom EU), kao i du-goro~no uskla|ivanje spoljne poli-tike sa zajedni~kom spoljnom ibezbjednosnom politikom EU.

Strate{ki cilj Crne Gore je iu~lanjenje u NATO.

"I ovaj proces }e trajatiodre|eni vremenski period, madaje realno o~ekivati da on bude kra}iod procesa u~lanjenja u EU", pro-cjenjuju u Vladi RCG.

Ocjenjuje se da pitanje ulaskau NATO "...nije samo jedan odnajva`nijih spoljnopoliti~kih prio-riteta", ve} da "garantuje stabilnost i

UU pprrvvii ppllaann VVllaaddee RRCCGG jjee ii jjaa~~aannjjee ooddnnoossaa ii ssaarraaddnnjjee ssaaNNjjeemmaa~~kkoomm,, VVeelliikkoomm BBrriittaanniijjoomm,, FFrraannccuusskkoomm ii IIttaalliijjoomm,, ddookk ssuu""vviissookkoo"" mmee||uu pprriioorriitteettiimmaa ii ooddnnoossii ssaa KKiinnoomm.. NNaa lliissttii ssuu ii mmee-ddiitteerraannsskkee zzeemmlljjee ii vveelliikkee ddrràavvee ppooppuutt IInnddiijjee,, JJaappaannaa ii BBrraazziillaa

Prije u NATO, nego u Uniju

Sa Odbora za me|unarodne odnose i evropske integracije prilikom predstavljanja Strategije

foto

VIJE

STI


ok t o ba r 2 0 0 7 . Dokumen t i

bezbjednost potrebnu za ostvari-vanje ostalih strate{kih ciljeva, kao{to je priklju~ivanje EU".

"Integracijom u NATO, CrnaGora }e dobiti najbolji bezbjednos-ni okvir za odbranu od potencijalnihkriza i izazova po stabilnost dràve,regiona i {ire, promovisati svoj imid`stabilne demokratije, ubrzati eko-nomski razvoj privla~enjem stranihinvesticija i ravnopravno u~estvovatiu procesu dono{enja geostrate{kihodluka", pi{e u Nacrtu.

Dodaje se da je integracija uNATO usko povezana sa integraci-jom u EU, jer je rije~ o dva para-lelna i kompatibilna procesa.

"Vlada RCG }e, zajedno sadrugim nadle`nim organima, aktivnodoprinositi {irem konsenzusu udru{tvu za bolje razumijevanje i pri-hvatanje tog strate{kog opredjelje-nja... Demokratske institucije, vla-davina prava, trì{na ekonomija, sta-bilna bezbjednosna situacija,obavezni su preduslovi svake zemljekoja èli postati ~lanica EU iliNATO", obe}ava se dokumentom.

U Strategiji se ocjenjuje dastrate{ke integrativne ciljeve CrneGore - ulazak u EU i NATO - nije

mogu}e ostvariti bez aktivne ulogeCrne Gore u pitanjima regionalnesaradnje, razvijanja dobrosusjedskihodnosa i promi{ljanja politike uregionalnom kontekstu.

"Iako se grani~i s Albanijom,

Bosnom i Hercegovinom, Italijom,Srbijom i Hrvatskom, Crna Gora uregionalnom kontekstu ubraja u sus-jedne zemlje (zbog istorijskih i poli-ti~kih razloga) i biv{e jugoslovenskerepublike Makedoniju i Sloveniju,kao i susjede biv{e Jugoslavije Aus-triju, Ma|arsku, Rumuniju, Bugarsku iGr~ku. Cilj je da se sa svim ovimzemljama razviju dobri odnosi ikomunikacija uz uzajamno po{tova-nje i stalnu izgradnju politi~kih,ekonomskih, bezbjednosnih, kultu-rnih, nau~nih kontakata i saradnje, teizuzetno va`nog infrastrukturnogpovezivanja", nagla{ava se u Strategiji.

Isti~e se da su od posebnogzna~aja odnosi sa Srbijom, sa kojom

}e Crna Gora nastaviti da razvijatijesne veze zbog niza istorijskih,kulturnih i ekonomskih faktora, kaoi zajedni~ke evropske i evroatlanskeperspektive: "To podrazumijeva od-nos ravnopravnog partnerstva iuvaàvanja od strane Srbije".

"Odnosi sa SAD-om su odposebne va`nosti za Crnu Goru. Sobzirom na to da SAD predstavljanajva`nijeg saveznika u Sjeverno-atlantskoj alijansi, nezaobilaznogpartnera EU, i da ima izuzetnova`nu ulogu u svim relevantnimme|unarodnim organizacijama, lo-gi~no je da Crna Gora posvetizna~ajan dio spoljne politike razvi-janju i ja~anju partnerskih odnosasa SAD-om", stoji u dokumentu.

Odmah potom se nagla{ava dasu odnosi sa Ruskom Federacijom"...tako|e od izuzetnog zna~aja zaCrnu Goru".

"Za Crnu Goru je, tako|e,posebno vaàn nastavak njegovanjatradicionalno prijateljskih odnosa sRusijom i zbog istorijskih i kulturnihrazloga", pi{e u Nacrtu.

Precizira se da Crna Goranjeguje i posebne odnose sa zem-ljama centralne Evrope - Poljskom,ê{kom, Slova~kom, te balti~kim iskandinavskim zemljama. Sa "malimevropskim zemljama" - Islandom,Kiprom, Maltom, Andorom, Luk-semburgom, Lihten{tajnom, Mona-kom i San Marinom Podgorica }erazvijati odnose "...zasnovane narazmjeni iskustava o uspje{nostimalih i fleksibilnih administracija".

Kao spoljnopoliti~ki cilj ozna~e-no je i unaprje|enje odnosa sazemljama mediteranskog kruga,posebno sa Turskom i Egiptom.

NN..RR..

IInntteeggrraacciijjoomm uu NNAATTOO,, CCrrnnaa GGoorraa }}ee ddoobbiittii nnaajjbboolljjii bbeezzbbjjeeddnnoossnniiookkvviirr zzaa ooddbbrraannuu oodd ppootteenncciijjaallnniihh kkrriizzaa ii iizzaazzoovvaa ppoo ssttaabbiillnnoossttddrràavvee,, rreeggiioonnaa ii {{iirree,, pprroommoovviissaattii ssvvoojj iimmiidd` ssttaabbiillnnee ddeemmookkrraattiijjee,,uubbrrzzaattii eekkoonnoommsskkii rraazzvvoojj pprriivvllaa~~eennjjeemm ssttrraanniihh iinnvveessttiicciijjaa ii rraavvnnoo-pprraavvnnoo uu~~eessttvvoovvaattii uu pprroocceessuu ddoonnoo{{eennjjaa ggeeoossttrraattee{{kkiihh ooddlluukkaa"",, ppii{{eeuu NNaaccrrttuu

Udokumentu stoji da Crna Gora sa zemljama regiona ne dijeli samo istigeografski prostor, nego i iste spoljnopoliti~ke ciljeve. "Na{i spoljnopoliti~ki prioriteti su uslovljeni zajedni~kim radom i saradnjom

s drugim zemljama regiona. U tom kontekstu, napredak svake zemlje u regionuzna~i i podsticaj za napredak Crne Gore", isti~e se u nacrtu Strategije.

Dodaje se da Crna Gora podràva razvoj regionalne saradnje i daljeunaprje|enje mehanizma kooperacije me|u dràvama jugoisto~ne Evrope.

"Na taj na~in ja~amo pojedina~ne odnose sa zemljama regiona ipomaèmo svoj i napredak regiona u evropskim i evroatlantskim integracijama.Crna Gora je partner sa kredibilitetom u svim regionalnim organizacijama i ini-cijativama (SEECP, CEI, JJI, SECI, SEDM, A3+3 itd.). Posebno je posve}enatransformaciji Pakta stabilnosti za jugoisto~nu Evropu u RSS, kroz koji }e sedokazati spremnosti na{ih zemalja za regionalno vlasni{tvo i me|usobnu sara-dnju", stoji u dokumentu.

Podsje}a se da je Crnu Goru do sada priznalo 105 zemalja i da su usposta-vljani diplomatski odnosi sa 85 dràva, nakon ~ega je i po~elo otvaranje ambasa-da u Podgorici i stvaranja diplomatsko-konzularne mreè Crne Gore u svijetu.

NNNNAAAAPPPPRRRREEEEDDDDAAAAKKKK SSSSVVVVAAAAKKKKOOOOGGGG SSSSUUUUSSSSJJJJEEEEDDDDAAAA PPPPOOOODDDDSSSSTTTTIIIICCCCAAAAJJJJ ZZZZAAAA CCCCRRRRNNNNUUUU GGGGOOOORRRRUUUU


ok t o ba r 2 0 0 7 . I z a z ov i u EU

Deset novih ~lanica koje su pri-stupile Evropskoj uniji 2004.

godine moraju se pobrinuti daprivuku ve}i dio EU fondova, tvrdi seu budètskom izvje{taju Evropskekomisije (EK) za 2006. godinu, uznapomenu da stare ~lanice jo{ uvijekimaju najvi{e koristi od novca EU.

Prema navodima izvje{taja EKkoji je objavljen 24. septembra, od106.6 milijardi eura raspoloìvihsredstava, samo 11.5 milijardi se tro{iu EU-10, a pet najve}ih dràva ~la-nica EU dobija ~ak 97.4 milijarde.

âk 91% novca EU (vi{e od 97.4milijarde) je potro{eno u dràvamaEU-25. Pet najve}ih dràva ~lanica jeapsorbovalo 57.8 milijardi, ili gotovo60% ukupnih sredstava namijenjenihEU-25. Najve}i "dobitnici" su dràve~lanice sa najve}im brojem stanovni-ka: Francuska (13.5 milijardi), [pani-ja (12.9 milijardi), Njema~ka (12.2milijarde), Italija (10.9 milijardi), anajmanje je dobila Velika Britanija -5.2 milijarde eura.

Udio u tro{kovima EU-10 jegotovo udvostru~en u pore|enju sagodinom pristupanja EU (2004.godi-na). U odnosu na 2005.godnu,porastao je za 2.4 milijarde eura,tako da trenuto iznosi 11.5 milijardiili 12% kupnih tro{kova u EU-25.

Najvi{e novca je oti{lo Poljskoj(5.3 milijarde, a 1.3 u prethodnoj2005. godini), Ma|arskoj (1.8 mili-jarde, u pore|enju sa 0.5 u2005.godini) i ê{koj (1.3 milijarde, a0.3 u 2005. godini). Rumunija iBugarska su dobile 1.1 milijardu eurau istom periodu na ime pretpristu-pnih fondova.

"Generalno posmatrano, situacijau novim ~lanicama se znatnopopravlja: svaka od njih je u 2006.godini dobila vi{e novca od EU nego2005. godini. Ipak, mnogo toga trebada se uradi, posebno u domenudru{tvene kohezije", kaè DaliaGrybauskaite, komesarka za finansi-jska i budètska pitanja.

EU-10 bi morale poraditi namnogim pitanjima imaju}i u vidu da43% strukturnih fondova i ~ak 78%kohezionih fondova namijenjenihovim zemljama ostaje neiskori{}eno.

"Nemate beskona~no mnogovremena da iskoristite ove fondove",upozorila je Grybauskaite.

"Apsorpcione sposobnosti sunezadovoljavaju}e, a nije ostalomnogo vremena", rekla je ona.

Po prvi put u istoriji EU, ovegodine bi kompletna suma neisko-ri{}enog novca iz strukturnih fondovamogla biti automatski otkazana.

Prema njenim rije~ima, Poljskaima najgore apsorpcione kapaciteteme|u svim novim ~lanicama jer punonovca ostaje neiskori{teno.

"Ne traìte izgovore, jer ih nema.Ukoliko Poljska ne bude umjela daupotrijebi taj novac, onda }e samoPoljska biti na gubitku.", rekla jeGrybauskaite.

Poljska je u 2006. godini dobila

U P R K O S N A L A Z I M A B U D @ E T S K O G I Z V J E [ T A J A E V R O P S K E K O M I S I J E Z A 2 0 0 6 .G O D I N U D A E U - 11 0 N A P R E D U J E P O P I T A N J U A P S O R P C I O N I H K A P A C I T E T A . . .

Nove ~lanice EU i dalje slabokoriste zajedni~ke fondove

NNaajjvvee}}ii ""ddoobbiittnniiccii"" ssuu ddrràavvee ~~llaanniiccee ssaa nnaajjvvee}}iimm bbrroojjeemm ssttaannoovvnnii-kkaa:: FFrraannccuusskkaa ((1133..55 mmiilliijjaarrddii)),, [[ppaanniijjaa ((1122..99 mmiilliijjaarrddii)),, NNjjeemmaa~~kkaa((1122..22 mmiilliijjaarrddee)),, IIttaalliijjaa ((1100..99 mmiilliijjaarrddii)),, aa nnaajjmmaannjjee jjee ddoobbiillaa VVeelliikkaaBBrriittaanniijjaa - 55..22 mmiilliijjaarrddee eeuurraa


ok t o ba r 2 0 0 7 . I z a z ov i u EU

5.3 milijarde eura iz budèta EU,najvi{e na ime poljoprivrednih fondo-va (2.142 milijarde) i strukturnih fo-ndova (1.951 milijarde).

U isto vrijeme, poljski doprinosievropskom budètu su dostigli 2.175milijarde eura, {to zna~i da je netodobitak Poljske kao ~lanice EU 2.997milijarde, odnosno 1.16% bruto dru-{tvenog proizvoda za 2006. godinu.

Prema izvje{tajima evropskihmedija koji pomno prate procese uEvropskoj uniji, posljednji finansijskipodaci za 2006. godinu potvr|ujupozitivan trend u razvoju EU budèta.

Napredak u upravljanju tro{kovi-ma je donio vi{e novca za una-prje|ivanje konkurentnosti, a znatnipomaci su postignuti i u monitoringui planiranju kako bi se iskori{}enostfondova dovela na {to vi{i nivo.

Tako se ocjenjuje da znatanporast udjela zemalja EU-10 ubudètu Evropske unije zna~i i njiho-vo aktivnije u~e{}e u kreiranju politi-ka EU.

Budètski i finansijski izvje{taj EU

za 2006.godinu potvr|uje da je EU idalje posve}ena Strategiji rasta izapo{ljavanja - prenosi web portalEurAktiv.

"Godina 2006. je zavr{na godinaprethodnog finansijskog perioda ukome je EU potro{ila ~ak 70% vi{e

novca u okviru strategije Kon-kurentnost za rast i zapo{ljavanje",izjavila je Dalia Grybauskaite.

Samo u 2006. godini, fondovinamijenjeni konkurentnosti su porasliza 19% u odnosu na 2005. godinu.

Od ukupno 106.6. milijardi eurabudètskog novca u 2006. godini,vi{e od 37% je potro{eno na promo-visanje strategije "Kohezija i kon-kurentnost za rast i zapo{ljavanje" usvim ~lanicama EU. Direktna pomo}i tro{kovi vezani za zajedni~ko trì{teapsorbovali su 35% fondova, 12% jeutro{eno na ruralni razvoj, ribolov iza{titu ìvotne sredine, a 5% naja~anje uloge EU kao globalnogaktera.

[panija ostaje u vrhu premakoli~ini fondova dobijenih na imestrukturnog razvoja (5.8 milijardi ili17.8% strukturnih fondova u EU),

prati je Italija (14%), Njema~ka(13.6%), Gr~ka (11.1%) i VelikaBritanija (9.3%)

Kao i prethodnih godina,Francuska tro{i najve}i dio novcanamijenjenog poljoprivredi (10.1 mil-ijardi ili 20.3% ukupne poljoprivrednepotro{nje EU), a prate je [panija iNjema~ka (sa 13.4% i 13.2%), paItalija (11%) i Velika Britanija (8.7%).

U kratkom pregledu izdataka zaperiod 2000. - 2006.godina, kome-sarka Grybauskaite je istakla da jenajve}i porast izdataka registrovan udomenu Sloboda, bezbjednost, pra-vda i gra|anstvo (78%), kao i Kon-kurentnosti za rast i zapo{ljavanje(68%). O~ekuje se da }e se ovajtrend nastaviti u periodu 2007. -2013.godina.

U proteklih sedam godina,[panija je dobila najvi{e novca iz svihEU fondova (99.5 milijardi euratokom ~itavog perioda). Na drugommjestu je Francuska (89.6 milijardi),zatim Njema~ka (79.1), a onda slijedeItalija (70.9) i Velika Britanija (36.6milijardi).

Me|u EU-10 najvi{e novca uperiodu 2004-2006.godine je pripaloPoljskoj (12.1 milijarda eura), Ma-|arskoj (3.9 milijardi), ê{koj (3.2milijarde), Litvaniji (2 milijarde) iSlova~koj (1.7 milijardi).

Generalno gledano, ocjenjuje seda raste stepen iskori{}enosti fondo-va, pa je u 2006. godini dostigao99.3%. Najzna~ajniji razlog ovognapretka je unaprje|enje sistemaplaniranja i monitoringa Evropskekomisije koji uklju~uje i mehanizmeprevremenog upozorenja i zajed-ni~kog upravljanja budètom odstrane Komisije, Evropskog parlame-nta i dràva ~lanica.

N. RUDOVI]V. []EPANOVI]

NNaapprreeddaakk uu uupprraavvlljjaannjjuu ttrroo{{kkoovviimmaa jjee ddoonniioo vvii{{ee nnoovvccaa zzaa uunnaapprrjjee-||iivvaannjjee kkoonnkkuurreennttnnoossttii,, aa zznnaattnnii ppoommaaccii ssuu ppoossttiiggnnuuttii ii uu mmoonnii-ttoorriinngguu ii ppllaanniirraannjjuu kkaakkoo bbii ssee iisskkoorrii{{}}eennoosstt ffoonnddoovvaa ddoovveellaa nnaa {{ttoovvii{{ii nniivvoo

[[ppaanniijjaa oossttaajjee uu vvrrhhuu pprreemmaa kkoollii~~iinnii ffoonnddoovvaa ddoobbiijjeenniihh nnaa iimmeessttrruukkttuurrnnoogg rraazzvvoojjaa ((55..88 mmiilliijjaarrddii iillii 1177..88%% ssttrruukkttuurrnniihh ffoonnddoovvaa uuEEUU)),, pprraattii jjee IIttaalliijjaa ((1144%%)),, NNjjeemmaa~~kkaa ((1133..66%%)),, GGrr~~kkaa ((1111..11%%)) ii VVeelliikkaaBBrriittaanniijjaa ((99..33%%))

Doprinosi budètu EU su neznatno porasli u odnosu na 2005.godinu (0.6milijarde), pa ukupni doprinosi trenutno iznose 87.3 milijarde eura.

Najve}i dio novca i dalje stiè iz Njema~ke (20.1%), Francuske (17.6%), Italije(13.7%), Velike Britanije (11.3%) i [panije (9.9%).

Ostatak prihoda se ostvaruje iz uobi~ajenih izvora - carinski i poljoprivred-ni porezi (ukupno 15 milijardi) koje dràve ~lanice ubiraju u ime Evropskeunije, kao i od budètskog vi{ka iz prethodnih godina (2.4 milijarde za 2005.godinu) i ostalih izvora (3.7 milijarde).

Ipak, moè se zaklju~iti da u pore|enju sa ukupnim ekonomskimnapretkom EU, budèt Evropske unije je u su{tini smanjen u prethodnoj godi-ni na 0.93% od ukupnog nacionalnog dohotka EU.

NNNNAAAAJJJJVVVVIIII[[[[EEEE NNNNOOOOVVVVCCCCAAAA UUUUNNNNIIII JJJJ IIII SSSSTTTTIIII@@@@EEEEIIIIZZZZ NNNNJJJJEEEEMMMMAAAA^KKKKEEEE IIII FFFFRRRRAAAANNNNCCCCUUUUSSSSKKKKEEEE


ok t o ba r 2 0 0 7 . I z mog ug l a

ZZaa{{ttoo èelliimm ddaa bbuuddeemmgg rr aa||aannkkaa EEvv rrooppee??

Sa prili~no ìvotnog, obrazovnog iradnog iskustva, kada sagledam sve

mane i prednosti priklju~enja evropskojporodici naroda, ako me pitate da lièlim biti gradjanka Evrope i kada -odgovor je ODMAH, {to prije!

Mnogo je razloga za{to!!!Zato {to sam ve} umorna i sve mi

je teè da obja{njavam mnogima sastrane a posebno mojoj djeci, da smomi ustvari bili Evropa a sada nijesmo,pa da smo i sada Evropa ali nijesmoevropski, pa da }emo biti opet Evropaako postanemo evropski, i tako ukrug... Naravno, ako ispunimo brojne"normalne" uslove ìvota i rada ure|enihdràva na Starom kontinentu, koji je ina{, jo{ samo da i mi postanemo nji-hovi i da nas priznaju.

Za{to?Zato {to sam beskrajno tu`na,

kada po evropskim metropolama (jo{sam ja i sretnica koja je zbog prirodeposla mogla da ih posjeti) sretam na{eljude, jedne, nekada velike zemlje,

rasute po svijetu. [to su tu "po kazni" ane po izboru. [to su potraìli rezervnudomovinu, spas od rata, osvete, siro-ma{tva. Tu`na sam jer nijesu, kao sav

normalan svijet, na turisti~kom puto-vanju, na obrazovnom usavr{avanju, naprihvatanju novih nau~nih saznanja,koja }e primjeniti kod ku}e kada sevrate. A mnogi i nemaju gdje ni da sevrate. Oni koji bi imali, nemajuzaposlenja, dok ve}ina ostaje neznaju}ini gdje vi{e pripada, jer su skoro dvijedecenije "tamo daleko".

E, zato bih èljela {to prije bitigra|anka Evrope. Da budemo zajedno,da razmjenjujemo iskustva, da im seotvore vrata, ure|enog, ljep{eg ìvota iu domovini, koja }e mo}i ali i èljeti daim ponudi pravu {ansu. Da zajednorastu u evropskoj porodici naroda. Daiskoristimo znanje sa kojima zadivljuje-

mo i najvrijednije Njemce, poslovni~neFrancuze, mediteransko opu{teneItalijane... Ima nas u svim oblastima i nasvim kontinentima. U brojnim istraìva-~kim projektima, najtraèniji nakompjuterskim i matemati~kim konkur-sima {irom Evrope, jer ostvarujemoizvanredne rezultate. I drugi ulaù sveda ih zadrè. A mi? Ho}emo u Evropui èlimo da idemo brè, naprijed.

Kako, ako smo na primjer,nedavno jednog mladog sugra|anina,vrhunskog studenta, magistra prirodnihnauka sa presti`nog evropskog uni-

verziteta, za kojeg se otima preko 40istraìva~kih centara u Evropi i Americi,do~ekali sa mjestom na fakultetu iplatom od 300 eura.

Kaù, to ti je prosjek, kao i zadruge. Jeste, ali nijesu svi kao drugi.Neko mora dati vi{e, mnogo vi{e, jer}e se to vi{estruko vratiti. Mladinau~nik se vratio u Evropu, a nasostavio u "na{oj Evropi" da sepremi{ljamo i kukamo kako se te{koìvi. Ostavio nas je da brojimo dizalicepo gradu, zgrade i stanove, da brojimokladionice i kladioni~are, prvi, drugi, iini milion nekog pojedinca, samo {tome|u njima nema nau~nika,istraìva~a, doktora...

I o tome nas mediji redovno info-rmi{u. Gotovo svakodnevno ~itamo daje neko kupio ne{to za milion, za 5,10, za 40 miliona i tako dalje... Gotovo

zvu~i nevjerovatno, da se to de{ava unerazvijenoj zemlji, sa prosje~nomplatom ispod 300 eura, sa velikim bro-jem siroma{nih ili na samoj ivici siro-ma{tva!

Zato bih voljela biti {to prije uEvropi, da do~ekam i to ~udo, dapo~nemo da pitamo za prvi milion kojije stvorio jedan nau~nik, inovator,fizi~ar...

I jo{ da pri~amo kako je platioveliki porez dràvi, jer je na svomznanju mnogo zaradio. Da od njegovograda po~nu da se otvaraju ta "mala isrednja preduze}a" o kojima stalnopri~amo, samo {to ih nigjde nema. Jo{kad bi po~ela da zapo{ljavaju i ne{tokonkretno proizvode, gdje bi nam krajbio?

Ali, {to bi ove sada{nje milionereinteresovala Evropa, jo{ i ulaganje uproizvodnju po evropskim pravilima.Oni se odli~no snalaze i bez Evrope ibez proizvodnje. Postali su pravi vir-tuozi u pokazivanju, kako su, nekad

Pi{e: Olivera Vukadinovi}

HHoo}}eemmoo uu EEvvrrooppuu ii èelliimmoo ddaa iiddeemmoo bbrrèe,, nnaapprriijjeedd.. KKaakkoo,, aakkoossmmoo nnaa pprriimmjjeerr ,,nneeddaavvnnoo jjeeddnnoogg mmllaaddoogg ssuuggrraa||aanniinnaa,, vvrrhhuunnsskkooggssttuuddeennttaa,, mmaaggiissttrraa pprriirrooddnniihh nnaauukkaa ssaa pprreessttii`nnoogg eevvrrooppsskkoogg uunnii-vveerrzziitteettaa,, zzaa kkoojjeegg ssee oottiimmaa pprreekkoo 4400 iissttrraaìivvaa~~kkiihh cceennttaarraa uu EEvvrrooppiiii AAmmeerriiccii,, ddoo~~eekkaallii ssaa mmjjeessttoomm nnaa ffaakkuulltteettuu ii ppllaattoomm oodd 330000 eeuurraa

AAllii,, {{ttoo bbii oovvee ssaaddaa{{nnjjee mmiilliioonneerree iinntteerreessoovvaallaa EEvvrrooppaa,, jjoo{{ ii uullaaggaannjjeeuu pprrooiizzvvooddnnjjuu ppoo eevvrrooppsskkiimm pprraavviilliimmaa.. OOnnii ssee ooddllii~~nnoo ssnnaallaazzee ii bbeezzEEvvrrooppee ii bbeezz pprrooiizzvvooddnnjjee.. PPoossttaallii ssuu pprraavvii vviirrttuuoozzii uu ppookkaazziivvaannjjuu,,kkaakkoo ssuu,, nneekkaadd nnaajjuussppjjee{{nniijjaa pprreedduuzzee}}aa,, pprreellaasskkoomm uu nnjjiihhoovvuu ssvvoo-jjiinnuu,, bbiillaa uussttvvaarrii,, rraanniijjee pprraavvii pprroommaa{{aajj


ok t o ba r 2 0 0 7 . I z mog ug l a

najuspje{nija preduze}a, prelaskom unjihovu svojinu, bila ustvari, ranije praviproma{aj! Tu vi{e ne pomaù ni zakonini propisi, tu ni radnici nemaju {to vi{eda traè, osim da idu ku}i. Od neka-da{njih evropskih izvoznika, ostala jesamo imovina i prostor. Na hiljadehektara. Sve kao stvoreno za masovnugradnju tih pojedinaca koji su spa{avalikolektive.

Zato bih voljela biti u Evropi, danam pojasne, kako se to "pere novac"uz more ali i na kopnu, i {ta ~ine sa tim"~istuncima". Mo`da stignemo da ihzaustavimo kako ne bi "peru}i novac"o~istili jo{ ovo malo prostora koje namje priroda podarila. Da ostane ne{to iza nas, obi~ne gra|ane, za na{u i nji-hovu djecu. [ta vrijedi {to pojedinci"galopiraju" ako se kre}emo u pogre-{nom pravcu. Pro{lo je mnogo vijekovau ekonomskom i civilizacijskom razvoju~ovje~anstva, iz koga je ljudska vrstau~ila "umije}e ìvljenja". Uvijek su pos-tojala pravila i samo ako su sepo{tovala, stizao je dobar rezultat.Koliko vrijedi bogati pojedinac u siro-ma{nom okruènju. Do kada moè bitisre}an, kada ima onih koji mu zavideali mnogo vi{e njih koji po~inju da gamrze jer su daleko od boljeg ìvota.

Stara poslovica kaè: "[ta godsna|e zemlju, sna}i }e i sinove zemlje.ôvjek ne tka tkivo ìvota, on je samostruk u tome tkivu. [ta god ~ini tkan-ju, ~ini sebi samom."

Kaù da sve do|e u svoje vrijeme.Zato bih voljela biti dio evropskeporodice, da gospodare tranzicije, pri-vatizacije, berze, pitamo da li imakorupcije, u odre|enim poslovima a daodmah ne kaù da ru{imo dràvu. Dazakon bude gospodar za sve. I dakona~no to konkretno preduzmemo,da se manje deklari{emo i manjepri~amo, pri~amo...

"Kad govori{, ne moè{ da slu{a{,kad ne slu{a{, ne u~i{".

A mnogi se moraju nau~iti, mora

im se ukazati na gre{ke i zablude da bise sprije~ilo njihovo ponavljanje ipopravile posljedice. To je cilj kontrole.Posljedice proizvode pojedinci, cehpla}amo svi. Zato je kontrola normalnaza sve Evropljane, samo kod nas ne,dok ne shvate da ~ovjek najmanjenau~i od onih koji ga stalno u svemupodràvaju.

Mnogo je tu jo{ pri~e o tranziciji,korupciji, kriminalu. Posebno o otvoren-im medijima. Ma koliko je gu{ili, rije~opstaje i u to vjerujem Niko je nije zaus-tavio, rije~ moè da "ubije" ali nju jo{nijesu "ubili". Ipak sve ovo predugo traje,ili mi se previ{e ùri, jer pripadam gen-eraciji koja je upoznala i mnogo ljep{u

stranu ìvota. Kada smo imali i kada secijenilo znanje i obrazovanje iako i tajperiod sagledavamo kriti~ki. A za ovihposlednjih osamnaest godina, dijete jeporaslo i postalo ~ovjek. Naàlost, rasloje sa krizom, ratom, sankcijama...

Zato kaèm da sam se maloumorila od pri~anja i i{~ekivanja dakona~no budemo pravo, evropsko,demokratsko dru{tvo.

Zbog svega ovoga, èlim Evropu{to prije i u mojoj ku}i, da vi{e neobja{njavam djeci za{to sa dvije fakul-

tetske diplome i podosta radnog staà,ne moèmo da ih {kolujemo po nji-hovim èljama, ili kao neki drugi i jo{mnogo toga. Da moramo da ìvimo sakreditima i uz pomo} roditelja. Da sammislila da }u kao svoj ~ovjek njihpomagati a oni sasvim dobro ìvjeti iod svoje penzije koju su dobroodradili.

O~igledno, ni od plate ni od pen-zije se ne moè ìvjeti. Kada budemomogli bi}emo Evropa i bi}emo slobod-ni gra|ani. To sigurno zasluùjemo.

Autorka je polaznica V generacije[kole evropskih integracija i urednica uRTCG

ZZaattoo bbiihh vvoolljjeellaa bbiittii ddiioo eevvrrooppsskkee ppoorrooddiiccee,, ddaa ggoossppooddaarree ttrraannzzii-cciijjee,, pprriivvaattiizzaacciijjee,, bbeerrzzee,, ppiittaammoo ddaa llii iimmaa kkoorruuppcciijjee,, uu ooddrree||eenniimmppoosslloovviimmaa aa ddaa ooddmmaahh nnee kkaaùu ddaa rruu{{iimmoo ddrràavvuu.. DDaa zzaakkoonn bbuuddeeggoossppooddaarr zzaa ssvvee


ok t o ba r 2 0 0 7 . P og l e d i

Prijetnje bezbjednosti i miru naBalkanu jo{ postoje. Bez obzira na

prili~no razvijenu regionalnu saradnju,uvijek u na{em regionu postoje negativnepredrasude i stereotipi koji su do sadarukovodili svim sukobima i bili u njihovojsrì, ocjenjuje dr SSrr||aann GGlliiggoorriijjeevvii}}, di-rektor analitike beogradskog Centra zame|unarodne i bezbjednosne poslove(ISAC), koji se usavr{avao na pari{komInstitutu za bezbjedonosne studijeEvropske unije (EUISS).

U razgovoru za EIC Bilten, on jekazao da zemlje regiona nijesu prevazi{lesve predrasude, a to je uslov za elimi-nisanje latentne bezbjednosne prijetnjena Balkanu.

"Naravno, jedan od glavnih na~inaza prevazilaènje tog najve}eg izazova jeu svakom slu~aju evroatlanska i evropskaintegracija ~itavog regiona. Ali, bezbje-dnosna integracija je prioritet kako bi svezemlje zapadnog Balkana postale dioistog bezbjednosnog konteksta i {ire bez-bjednosne zajednice", smatra Gligorijevi}.

On dodaje da uvijek treba nagla-{avati da je Evropska unija prije svegabezbjednosna zajednica koja je nastalapo~etkom pedesetih godina pro{log vije-ka da bi prevazi{la vjekovne sukobeNjemaca i Francuza.

"Naravno, bila je vrlo djelotvorna uprevazilaènju vjekovnih sukoba izme|uIraca i Britanaca, Slovaka i Ma|ara. Otudje {irenje bezbjednosne zajednice naregion ~itavog Balkana prioritet u svakomslu~aju ", isti~e Gligorijevi}.

Odgovaraju}i na pitanje iz kog

razloga se zalaè da njegova zemlja iostale zemlje regiona postanu ~laniceNATO-a, Gligorijevi} napominje da jebitno poznavanje ~lana 5 koji podrazu-mijeva da napad na jednu od dràva~lanica NATO-a podrazumijeva i napadna ostale, te da su ostale zemlje du`ne

da pomognu napadnutoj ~lanici. "U regionu zapadnog Balkana ili

cjelokupnog Balkana jo{ postoji velikatenzija. Ovo je vrlo delikatan region.Dovoljno je da jedna zemlja postane~lanica NATO-a i da se nalazi pod tim

~lanom 5, ostale zemlje automatski bi senalazile u inferiornom bezbjedonosnompoloàju", upozorava on.

On smatra da je u Hrvatskoj, dràvikoja o~ekuje da 2009. godine postane~lanica Sjeverno-atlantske alijanse, niskapodr{ka javnog mnjenja jedna od

mogu}ih glavnih prepreka da taj ciljbude ostvaren.

"Vidje}emo kako }e biti i kako }e sehrvatska javnost i dalje odre|ivati prematome, zatim kakav }e stav NATO imatiprema tome. Ako i dalje u Hrvatskojpodr{ka javnosti za ulazak u Alijansu bude

niska, mogu}e da }e imati velike pro-bleme jer treba pogledati Deklaraciju izRige i vidjeti da je u toj ta~ki koja se baviHrvatskom vrlo jasno navedeno da daljinapredak Hrvatske ka ~lanstvu u NATO-u mora biti podstaknut jednom ubjedljivi-jom podr{kom javnosti. Zna~i, NATO jevrlo svjestan svih tih izazova", nagla{avaGligorijevi}.

On kaè da je zato va`no nagla{avatibezbjednosnu komponentu ~itave region-alne bezbjednosti jer "...dràve na Balkanuse razlikuju ekonomski, socijalno, politi~ki,kulturno, ali su sa bezbjednosne ta~kegledi{ta razlike na Balkanu do sada uvijekdovodile do sukoba".

"Otuda se sve zemalje Balkana stavl-jaju u jedan isti bezbjednosni kontekst i tomora biti prioritet. Ostajanje barem jednedràve van tog konteksta moè stvoritivelike probleme", tvrdi Gligorijevi}.

Analiti~ar ISAC-a kaè da je izuzetnozanimljivo da u ve}ini zemalja regiona

postoji ne tako ubjedljiva podr{ka za~lanstvo u NATO-u.

"To ne zna~i da je to plod nekihpoliti~kih ili ideolo{kih stavova, ve} je toposljedica prosto jednog generalnognepoznavanja toga {to je NATO i koji suprincipi djelovanja NATO-a. Otuda semo`da ljudi opredjeljuju prema tompitanju sa aspekta emocija. U svakomslu~aju, budu}e ~lanstvo u NATO-umoralo bi biti potkrijepljeno jednomubjedljivom podr{kom javnosti. Zato bikampanja informisanja, boljeg upozna-vanja javnosti sa principima djelovanjaNATO-a, njegovim institucijama i izazovi-ma sa kojim se susrije}e, trebalo da budejedan od glavnih poslova ne samo vla-dinih struktura u regionu, ve} i nevladinogsektora", zaklju~uje Gligorijevi}.

NN..RR..

Balkanski stereotipi jo{ prijete bezbjednosti regiona

DR S R\ AN G L I GOR I J E V I ] , D I R E K TO R AN A L I T I K E B EOGR AD S KOG C E N T R A Z AM E\UNA RODN E I B E Z B J E DNO SN E PO S LOV E ( I S A C )

EEUU jjee pprriijjee ssvveeggaa bbeezzbbjjeeddnnoossnnaa zzaajjeeddnniiccaa ii bbiillaa jjee vvrrlloo ddjjeelloottvvoorrnnaauu pprreevvaazziillaaèennjjuu vvjjeekkoovvnniihh ssuukkoobbaa iizzmmee||uu IIrraaccaa ii BBrriittaannaaccaa,, SSlloovvaakkaaii MMaa||aarraa.. OOttuudd jjee {{iirreennjjee bbeezzbbjjeeddnnoossnnee zzaajjeeddnniiccee nnaa rreeggiioonn ~~iittaavvooggBBaallkkaannaa pprriioorriitteett uu ssvvaakkoomm sslluu~~aajjuu

UU rreeggiioonnuu zzaappaaddnnoogg BBaallkkaannaa iillii ccjjeellookkuuppnnoogg BBaallkkaannaa jjoo{{ ppoossttoojjiivveelliikkaa tteennzziijjaa.. OOvvoo jjee vvrrlloo ddeelliikkaattaann rreeggiioonn.. DDoovvoolljjnnoo jjee ddaa jjeeddnnaazzeemmlljjaa ppoossttaannee ~~llaanniiccaa NNAATTOO-aa ii ddaa ssee nnaallaazzii ppoodd ttiimm ~~llaannoomm 55,,oossttaallee zzeemmlljjee bbii ssee aauuttoommaattsskkii nnaallaazziillee uu iinnffeerriioorrnnoomm bbeezzbbjjeeddnnoo-ssnnoomm ppoollooàajjuu

Sr|an Gligorijevi}

foto

VIJE

STI


ok t o ba r 2 0 0 7 . P r eno s imo

Na osnovu novog sistema koji jepokrenut pro{log mjeseca, vi{e

od 3 miliona rumunskih radnikaispod 35 godina starosti mora da seopredijeli za jedan od 14 kon-kurentnih privatnih penzionih fon-dova i to prije 17. januara 2008.godine. Oni koji su izme|u 35 i 45godina starosti tako|e mogu dadonesu odluku da se pridruènekom od privatnih fondova.

Po~ev{i od 2008. godine, 2%prihoda svakog radnika }e bitipreusmjereno iz dràvnog budètana odabrani privatni fond. Taj dopri-nos }e se postepeno pove}avati do6% u periodu do 2015. godine, asada{njih 9,5% doprinosa za socija-lno osiguranje dràvnom sistemu }ese u skladu sa time smanjivati.

"Nekoliko miliona Rumuna po-sta}e investitori, a privatni penzionisistem }e ih podu~avati duhu slo-bodne trì{ne ekonomije", kaè ru-munski predsednik TTrraajjaann BBaasseesskkuu.

"Pokretanje privatnog pen-zionog sistema predstavlja krajprocesa tranzicije sa socijalisti~keekonomije na kapitalisti~ku, stvara-ju}i pretpostavke za dugoro~nuekonomsku stabilnost", izjavio jeministar finansija Vaarruujjaann VVooss-ggaanniiaann. "Privatizacija javnog pen-zionog sistema }e stoga obezbijedi-ti tranziciju sa populizma na garan-tovanje slobode i dostojanstva pen-

zionisanih ljudi." Trenutni dràvni penzioni sis-

tem je optere}en neadekvatnimmetodama nadzora i lo{im uprav-ljanjem. On je suo~en i sa inten-zivnim pritiskom koji je uslovljendemografskim promjenama. Nedo-statak mla|ih radnika ostavlja stari-je bez dovoljne finansijske podr{keza njihove penzije.

"Rumunija je ve} sada jedinazemlja u okviru EU koja ima vi{epenzionera nego zapo{ljenih -2050. godine Rumunija }e imati145 penzionera na svakih 100zapo{ljenih", rekao je Basesku.Vlasti se nadaju da }e prebacivanjena privatne fondove smanjiti crnotrì{te rada, po{to }e sada u intere-su radnika biti da prijavljuju stvarniiznos plata.

Formirana je Komisija za pra-}enje privatnog penzionog sistema,a 17 kompanija je dobilo dozvoluda vodi privatne fondove. "Sistem jesiguran", isti~e predsjednik komisije

MMiirr~~aa OOaann~~aa. "Kompanija koja nijeu stanju da dostigne minimumefikasnosti potreban za penzionifond bi}e stavljena pod posebannadzor. Ako nastavi sa neispunja-vanjem minimuma, Komisija }eodrediti drugu kompaniju dapreuzme fond."

Prema rije~ima Oan~e, noviprivatni sistem "...pove}ava indivi-dualnu odgovornost". Sistem razvija"...svijest da jedino kroz {tednju udugom periodu svog aktivnog ìvotapojedinac moè uìvati sli~an ìvo-tni standard kada se penzioni{e",tvrdi on.

Ministar priznaje da je inicija-lnih 2% doprinosa malo. Me|utim,kaè on, odluka je donijeta da bi sepostepeno steklo povjerenje zapo-{ljenih.

Rumunija se sada opreznopridruùje klubu koji ~ini 31 dràva(u tom klubu su i Bugarska,Makedonija i Hrvatska) koje suodlu~ile da demografski pritisak nadràvni budèt rije{e kroz privati-zaciju.

Me|utim, politi~ki kontekstreforme nije povoljan. Rumunija }ese za godinu dana suo~iti sa evro-pskim, lokalnim i op{tim izborima.Rumunski parlament je u junujednoglasno glasao za pove}anjedràvnog penzionog sistema, {to jeporast koji }e uzrokovati projekto-vani budètski deficit od 2 milijardeeura godi{nje.

Rumunija po~ela reformup e n z i j s k o g s i s t em a

Pi{e: Gelu Trandafir

Sa ve}im brojem penzionera nego zapo{ljenih, Rumunija ima problem sa odràvanjem svog dràvnog pen-zionog sistema. Zemlja se sada pridruùje jo{ 31 dràvi koje se "prebacuju" na privatne penzijske fondove


ok t o ba r 2 0 0 7 . Upo zna jmo Ev r op sku un i j u

Uinstitucijama Evropske unije (EU) i umedijima koji se bave poslovima

EU ~esto se koriste tzv. "euroàrgon" -rije~i i izrazi koje samo oni razumiju.Euroàrgon nerijetko moè biti vrlozbunjuju}i za {iru javnost, pa je to irazlog da ga pribliìmo onima koji jo{nijesu ovladali njime.

Applicant country: Dràve podno-sioci zahtjeva za ~lanstvo. Pojamozna~ava zemlju koja je Evropskoj unijipodnijela zahtjev za ~lanstvo. Kadazahtjev bude slu`beno prihva}en, zem-lja postaje zemljom kandidatkinjom.

Benchmarking: Pojam ozna~avauspje{nost rezultata koje postiù zemlja,preduze}e, industrijska grana... upore|enju sa drugom zemljom, pre-duze}em ili industrijskom granom."Benchmark" predstavlja standard natemelju kojeg se ocjenjuju ne~ijipostignuti rezultati, a "benchmarking" jei tehnika koja se primjenjuje u"Lisabonskom procesu".

Best practice: Najbolja praksa.Na~in za unaprje|enje politika EU jesteupoznavanje s na~inima na koje drugezemlje ~lanice djeluju uspje{no uodre|enim podru~jima. Sama Unija ilidràve ~lanice mogu prihvatiti dokazanonajbolju praksu, prilago|avaju}i je svojimnacionalnim ili lokalnim okolnostima.

Candidate country: Dràva kandi-datkinja. Pojam se odnosi na zemljukoja je Uniji podnijela zahtjev za~lanstvo i koji je slu`beno prihva}en.Trenutno su dvije dràve kandidatkinja:Hrvatska i Turska. Prije nego {to dràvakandidatkinja pristupi Uniji, moraispuniti Kopenha{ke kriterijume, tzv."Copenhagen criteria".

CAP reform: Reforma Zajedni~ke

poljoprivredne politike. Zajedni~ka po-ljoprivredna politika (tj. Common Agri-cultural Policy - CAP) je prvi je putpredstavljena {ezdesetih godina pro{logvijeka radi osiguranja sigurnih zalihahrane po razumnim cijenama. Ipak,Zajedni~ka poljoprivredna politikapostala je `rtvom vlastitog uspjeha,gomilaju}i neèljene zalihe nekihproizvoda poput govedine, ìtarica, mli-jeka i vina. Dalje, subvencioniranjeevropskih poljoprivrednika {tetilo jeglobalnoj ekonomiji. Stoga je Evropskakomisija zapo~ela reviziju CAP-a 1999.EU je uvela dodatne promjene i nastavi-la reformu poljoprivredne politike u2003. istaknuv{i va`nost proizvodnje nafarmama koje brinu o ìvotinjama (tzv.animal-friendly farming practices), tekoje paze na za{titu i o~uvanje okoline.EU namjerava smanjiti direktno subven-cioniranje poljoprivrednika kako bi sepostigla ravnoteà izme|u poljoprivre-dnog trì{ta EU i poljoprivrednih trì{tazemalja u razvoju.

Civil dialogue: Gra|anski dijalog.Pojam se odnosi na savjetovanje sa civil-nim dru{tvom kada Evropska komisijaoblikuje politike i priprema zakono-davne prijedloge koje bi trebalopropisati u novom zakonskom aktu. Radise o {irem pojmu nego {to je pojam"social dialogue" - socijalni dijalog.

Civil society: Civilno dru{tvo.Zajedni~ki naziv za sve vrste organizaci-ja i udruènja koje nijesu povezane savladinim sektorom ve} predstavljajustrukovna udruènja, interesne grupe ilidjelove dru{tva. Taj pojam uklju~uje npr.sindikate, udruènja poslodavaca, lo-bisti~ke grupe za za{titu okoline, grupekoje zastupaju interese èna, poljo-privrednika, invalida, itd. Budu}i da sutakve organizacije stru~ne u odre|enimpodru~jima i da sprovode i nadgledajupolitike Evropske unije, EU ih ~esto irado konsultuje i traì od njih da sedodatno uklju~e u postupak kreiranjanovih politika Unije.

V O D I ^ Z A R A Z U M I J E V A N J E P O J M O V A I K O V A N I C AK O J I M A N A J ^ E [ ] E B A R A T A J U S A M O O N I K O J I S EP R O F E S I O N A L N O B A V E I N T E G R A C I J O M U E U

NNEEVVLLAADDIINNEE OORRGGAANNIIZZAACCIIJJEE UU EEVVRROOPPSSKKOOJJ UUNNIIJJII

EEVVRROOPPSSKKII PPOOKKRREETT

Evropski pokret je me|unarodna organi-zacija ~iji je cilj doprinos uspostavljanju

jedinstvene federalne Evrope koja setemelji na po{tovanju i za{titi ljudskihprava, principima mira, demokratije, slo-bode, solidarnosti i gra|anske participaci-je. Evropski pokret okuplja 41 nacionalnusekciju i 20 pridruènih sekcija kakounutar tako i van okvira EU. Evropskipokret prisutan je i u Crnoj Gori. Svepomenute sekcije sara|uju i rade na ost-varenju ciljeva koje dijele.

Evropski pokret formalno je osnovan25. oktobra 1948. godine kada je Za-jedni~ki me|unarodni komitet za jedinstvoEvrope promijenio svoje ime i postaoEvropski pokret.

Prve velika tvorevina EP bilo je osni-vanje Savjeta Evrope 1948. godine.Evropski pokret tako|e je tvorac i "Colleged'Europe" koji se nalazi u Briù kao iEvropskog centra za kulturu iz @eneve.

Djelovanje pokreta od 50-ih godina pasve do 90-ih godina dvadesetog vijekauglavnom je bilo fokusirano na uspostavljanje"think thank" organizacija {irom zemaljaEvrope ali i evropskim zemljama koje su tadajo{ uvijek ìvjele pod totalitarnim reìmima.

Od 1948. godine Evropski pokretimao je veoma zna~ajnu ulogu u proce-su evropskih integracija. Pokret je biojedan od inicijatora i kasnije sna`nih bora-ca za neposredne izbore za evropski par-lament i borio se, a to i danas ~ini, zadono{enje ustava EU. Jedan od osnovnihciljeva pokreta je da odnos gra|anaEvropske unije i njenih institucija uredikroz model federalne dràve.

Fokus djelovanja pokreta jeste uticajna politi~ke, socijalne i kulturne krugove,kao i za civilno dru{tvo u okviru evrop-skih dràva. Pokret djeluje i kao ekspert-ska grupa ali i kao grupa za pritisak. Kaoekspertska i informativna grupa djelujekroz organizovanje mnogobrojnih projeka-ta i aktivnosti usmjerenih na {irenje in-formisanosti gra|ana o EU, a kao grupa zapritisak pojavljuje se kroz uticaj na radinstitucija EU sa ciljem da doprinese bol-jem sprovo|enju politika EU.

Na vrhu organizacione strukture po-kreta nalazi se predsjednik PPaatt CCooxx komeu radu pomaù {est potpredsjednika, ge-neralni sekretar i rizni~ar. Vi{e informacijao Evropskom pokretu moète na}i nasajtu: wwwwww..eeuurrooppeeaannmmoovveemmeenntt..oorrgg

PPrriirreeddiioo:: PPeettaarr \\UUKKAANNOOVVII]]

Euroàrgon


ok t o ba r 2 0 0 7 . Ak t i vno s t i NVO-aa

Uorganizaciji Centra za gra-|ansko obrazovanje (CGO),

Centra za razvoj nevladinih orga-nizacija (CRNVO) i Evropskogpokreta u Crnoj Gori (EPuCG), auz podr{ku Fondacije Institut zaotvoreno dru{tvo- Predstavni{tvoCrna Gora (FOSI ROM) sa radomje po~ela VI generacija [koleevropskih integracija i III gen-eracija Regionalne {kole evrop-skih integracija za sjever CrneGore.

I ove godine je interesovanje za{kole bilo ogromno o ~emu svjedo~i ibroj prijavljenih kandidata/kinja (211prijava za planiranih i primljenih 50polaznika, od kojih su 30 u Podgorici i20 u Regionalnoj {koli u Bijelom Polju).[kola evropskih integracija je najstarijiprogram neformalnog obrazovanja izoblasti evropskih integracija u CrnojGori. Nesmanjeno interesovanje pred-stavlja veliko priznanje organizatorima,ali isto tako i obavezu da kvalitetomprograma odgovore na o~ekivanja

novih polaznika.Do sada je [kola evropskih inte-

gracija u Podgorici imala {est sesija.Prvo predavanje je odrào prof.Radovan Radonji} na temu "Evropskapoliti~ka misao". Zatim dva predavanja:"Proces evropskih integracija do 60-ihgodina" i "Proces evropskih integracijaposle 60-ih godina" koja je odràla drTanja Mi{~evi} sa Fakulteta politi~kihnauka Univerziteta u Beogradu, odnos-no Kancelarije Vlade Republike Srbijeza pridruìvanje EU i kona~no:

"Evropske integracije u svijetlusvjetsko sistemske teorije" prof. drMilana Popovi}a sa Fakultetapoliti~kih nauka Univerziteta CrneGore.

Kada je Regionalna {kolaevropskih integracija u pitanju,dinamika predavanja je bitnodruga~ija. Polaznici/e ove {koleimali su intenzivan trodnevni se-minar u Budvi, unutar koga suslu{ali osam predavanja. Poredgore navedenih predava~a/ica,

predavanja su odràli i dr ZoranRadivojevi} sa Univerziteta u Ni{u,Jovana Marovi} iz Op{tine Budva,Mom~ilo Radulovi} - EPuCG, StevoMuk - CRNVO i Daliborka Uljarevi} -CGO.

[kolu evropskih integracija do sadaje uspje{no zavr{ilo 210 polaznika kojisvoje znanje primjenjuju u vladiniminstitucijama, nevladinim organizacija-ma, privredi, sudstvu, medijima, itd.Upis u naredne generacije je planiranza februar 2008. godine.

Centar za gra|ansko obrazovanje,Centar za razvoj nevladinih organi-

zacija i Evropski pokret u Crnoj Gori uzpodr{ku fondacije Institut za otvorenodru{tvo - Predstavni{tvo Crna Gora, a usaradnji sa Fakultetom politi~kih naukaUniverziteta Crne Gore, kroz program"Forum {kola evropskih integracija"organizovali su u petak 5. oktobra2007, na Fakultetu politi~kih nauka,predavanje dr Wiktora Osiatynskog,profesora Centralno-evropskog uni-verziteta, na temu "Ljudska prava kaoevropska vrijednost" koje je moderiralaSanja Elezovi}, direktorka FOSI ROM.

Po rije~ima profesora Osiatynskog,reìm ljudskih prava moè biti interni ili

me|unarodni. U internom/lokalnomreìmu mehanizmi za{tite ljudskihprava su Ustav i sudove, a podnosilactu`be je gra|anin/ka.

"Kada ovi mehanizmi ne funkcioni{u(kao {to je to slu~aj u totalitarnimreìmima), onda na scenu stupame|unarodni reìm ljudskih prava, gdjepodnosilac tu`be nije pojedina~na osoba,kao {to je to slu~aj u internom reìmu,ve} druga dràva. Na ovaj na~in ljudskaprava su postala jedan od elemenatame|unarodne politike, {to za posljedicuima dvostruki standard u za{titi i o~uvan-ju ljudskih prava, jer su u igri i drugi fak-tori koje me|unarodna politika morauzeti u obzir, kao {to su mir, interesi

pojedinih zemalja, potpisani paktovime|u dràvama, me|unarodna bezbi-jednost...", rekao je profesor Osiatynski.

On je istakao da je procespridruìvanja EU period u kom semoè najvi{e u~initi za instituciona-lizaciju ljudskih prava, te da je to vri-jeme u kojem se donose zakoni kojigarantuju ljudska prava, stvaraju odrìveinstitucije i sudovi koji ih {tite, teformiraju nevladine organizacije kojenadgledaju njihovu implementaciju.

"U ovom periodu uloga civilnogdru{tva je klju~na, jer kada odre|enadràva postane ~lanica EU, mehanizmiprinude vi{e ne postoje", ocijenio jeprofesor Osiatynski.

PPoo~~eellaa nnoovvaa [[kkoollaa eevvrrooppsskkiihh iinntteeggrraacciijjaa

U O R G A N I Z A C I J I C G O , C R N V O I E P U C G , U Z P O D R [ K U F O N D A C I J E I N S T I T U T Z AO T V O R E N O D R U [ T V O - P R E D S T A V N I [ T V O C R N A G O R A ( F O S I R O M )

D R W I K T O R O S I A T Y N S K I , P R O F E S O R C E N T R A L N O - EE V R O P S K O G U N I V E R Z I T E T A ,O D R Z A O P R E D A V A N J E N A F P N

SSaadd ssee nnaajjvvii{{ee mmooèe uu~~iinniittii zzaa lljjuuddsskkaa pprraavvaa


ok t o ba r 2 0 0 7 . P r og ram i u s av r { avan j a u EU

U O V O M B R O J U P R E P O R U ^ U J E M O :

22000088 SSTTAANNFFOORRDDSSUUMMMMEERR FFEELLLLOOWWSS OONNDDEEMMOOCCRRAACCYY AANNDDDDEEVVEELLOOPPMMEENNTTCenter on Democracy, Development, and theRule of Law (CDDRL) at Stanford University`sFreeman Spogli Institute for International Studiesinvites policymakers and activists from countriesundergoing political, economic, and social tran-sitions to participate in its fourth annual StanfordSummer Fellows on Democracy and Develop-ment program.The 2008 program will be held from July 28 -August 15, 2008, at Stanford University in PaloAlto, California.The Stanford Summer Fellows on Democracyand Development Program (SSFDD) is a three-week executive education program that is runannually on the Stanford campus by an inter-disciplinary team of leading Stanford faculty. Theprogram brings together a group of approxi-mately 30 civic, political, and economic leadersfrom transitioning countries. Stanford SummerFellows are former prime ministers and presi-dential advisers, senators, attorneys general,journalists and civic activists, academic andmembers of the international developmentcommunity. Since the program was introducedin 2005, we have typically received more than800 applicants each year.This program is aimed at early to mid-careerpolicymakers, academics, and leaders of civilsociety organizations (such as representatives oftrade unions, non-governmental organizations,the media, business and professional associa-tions) who will play important roles in theircountry`s democratic, economic, and socialdevelopment. We anticipate recruiting a groupof 30 individuals dedicated to democracy anddevelopment promotion within their home

countries (particularly in, but not limited to, theRegions of Middle East, Northern and Sub-Saharan Africa, Central Asia, and other parts ofthe former Soviet Union).Successful applicants will be proficient in spokenand written English and will have academic andpractical credentials necessary to benefit fullyfrom the course and actively contribute to pro-grammatic discussions. The ideal course partici-pant will have extraordinary motivation, at leastthree to five years of experience in a relevantfield of democratic development, and a keeninterest in learning and sharing knowledge andexperiences in transforming his or her country.To learn more about the program, past partici-pants and curriculum, and to apply, go to:http://cddrl.stanford.edu/fellowships/summerfellows.Applications must be received by December 7,2007, for the 2008 Summer Program.

RREEPPRREESSEENNTTAATTIIOONNSS OOFFTTHHEE PPAASSTT:: TTHHEE WWRRIITTIINNGGOOFF NNAATTIIOONNAALL HHIISSTTOORRIIEESSIINN EEUURROOPPEE ((NNHHIISSTT))Institute for Social and European Studies, Koszeg,Hungary, 30 June -66 July 2008The five-year European Science Foundation-funded Scientific Programme "Representations ofthe Past: The Writing of National Histories inEurope (NHIST)" runs since 2003. It aims to- analyse in depth national historiographies and

their relationship to wider national historicalcultures,

- study systematically the construction, erosionand reconstruction of national histories acrossa wide variety of European states,

- bridge the existing historiographical gap with-in Europe by bringing together the histories ofWestern and Eastern Europe,

- combine cultural transfer and comparative

approaches in examining the relationshipbetween national historiographies and nation-al historical cultures.

The programme is the collaborative effort ofmore than one hundred scholars from around 30European countries. Its agenda is being imple-mented by four teams occupied with- the institutions, networks and communities

which produced national histories and werethemselves influenced by the idea of nationalhistory (Team 1)

- the construction, erosion and reconstruction ofnational histories in their relationship withcompeting representations structured by thesocial cleavages in a society (Team 2)

- national histories and their relationship withregional, European and world histories (Team 3)

- the national histories in their spatial relation-ships and mutual interdependency with othernational histories (Team 4)

For more details please see the programme'swebsite: www.uni-lleipzig.de/zhsesfThe aim of the summer school is to promote theresults of the NHIST programme to the nextgeneration of academics across Europe and toidentify new projects and researchers in the his-tory of historiography using comparative andcultural transfer approaches. Leading NHISTscholars who will be present at the summerschool include Professor Stefan Berger (Universityof Manchester), Professor Christoph Conrad(Universite de Geneve), Professor Chris Lorenz(Vrije Universiteit Amsterdam), Dr. Frank Hadler(Geisteswissenschaftliches Zentrum fur Ges-chichte und Kultur Ostmitteleuropas), ProfessorIlaria Porciani (Universita di Bologna).Travel Costs are reimbursed up to a maximum ofEUR250, accommodation, including meals, isprovided. The trip includes one day of sightsee-ing in Budapest (5th July). The group will havea final dinner, stay for the night and depart thenext day from Budapest.Please send a 100 word CV and a 300 wordabstract of your proposed paper via email to:Sven de Roode ESF NHIST ProgrammeCoordinator School of Languages, Linguistics andCultures, University of ManchesterEmail: [email protected] and CV should reach the programmecoordinator by 15 December 2007. The execu-tive group of the NHIST will select the partici-pants of the summer school and the programmecoordinator will inform successful applicants bythe end of February 2008 at the latest. In caseof withdrawals a list of additional potential stu-dents will apply.Homepage www.uni-lleipzig.de/zhsesf

EIC Bilten je elektronski ~asopis koji izlazi u sklopu EIC programa, a uz podr{ku fondacije Friedrich Ebert.Izdava~ je Centar za gra|ansko obrazovanje.

EIC bilten je zaveden u evidenciji medija Ministarstva kulture i medija pod rednim brojem 578. Urednik: Ne|eljko Rudovi}; Ure|iva~ki kolegijum: mr Vera [}epanovi}, Daliborka Uljarevi}, mr Dragan Stojovi}, mr Vladimir Vu~ini}Tehni~ki urednik: Bla`o Crvenica; Lektura: Milena Milunovi}; Lektura engleske verzije: Maja Mugo{a; Prevod: mr Vera [}epanovi}

Njego{eva 36 / I Tel / fax: 081 / 665 - 112, 665 - 327 E-mmail: [email protected] Bilten mo`ete preuzeti na www.cgo.cg.yu

eic bilten 25media.cgo-cce.org/2013/06/cgo-bilten-25.pdfeic bilten no 25 3 stav oktobar 2007. ne bi...

Documents