Slide 1

DUVAN KAO FAKTOR RIZIKA ZA NASTANAK HRONINIH NEZARAZNIH BOLESTIIako legalno prihvaen u gotovo svim dravama sveta,duvan sada u jedan od najveih otrova koje ovek svesno unosi u svoj organizam ugroavajui kako svoje zdravlje,tako i zdravlje ljudi oko sebe.Prolo je vie od pola veka kako su Englezi,epidemiolog Richard Doll(1912-2005) i statistiar Bradford Hill(1897-1991),kroz dobro dizajnirane epidemioloke studije,ukazali na povezanost puenja i raka plua.Svake godine oko 4 000 000 ljudi izgubi ivot zbog puenja,tj. svakih 8 sekundi po jedna osoba umre od neke bolesti izazvane dimom duvana.U dimu se nalazi reko 4 000 tetnih i 43 kancerogene materije koje izazivaju preko 40 vrsta razliitih oboljenja od koji je veina veoma teka i smrtonosnaDuvanski dim je pun kancerogenih materija,ukljuujui ugljen monoksid i katranPored 4000 tetnih materija,i nijedne korisne,koje postoje u duvanu,duvanska industrija u cigarete ubacuje dodatnih 600 hemijskih komponenti!sumpor-nekvalitetan duvan dobija utu bojuolovo-koriguje ukus(puai esto oseaju metalni ukus u ustima)antifriz-stabilizuje vlagu da ne bi presuio duvanazbestna vlakna-dodaje se da se pepeo ne bi kruniotitan-dioksid-da bi pepeo bio beosagorevanjem papira i duvana nastaje selenvodonik,dve stotine puta otrovniji od cijanovodonine kiseline,odgovoran za prerano javljanje impotencije....

Nikotin(glavni satojak) je visokotoksina droga i izaziva zavisnost kao i heroin!Puenje je,dakle,bolest zavisnosti,ali je problem to je do sada iroko socijalno prihvaena:Ne izaziva neposredne tetne efekte kao zloupotreba droge i alkoholaNe ugroava porodicu materijalno u velikoj meriNe izaziva asocijalno ili antisocijalno ponaanjeMehanizam dejstva:razara enzim mono-aminooksidazu B (MAO) koji eliminie dopamin,a nagomilavanjem dopamina izaziva se kod puaa oseaj zadovoljstva!Pored toga to je puenje samo po sebi (psihika) bolest,ono je rizik za nastanak mnogobrojnih oboljenja,najee: respiratornihkardiovaskularnih bolestimalignih bolestiPuenje je hronina bolest za koju se predvia da e poveati smrtnost sa 4,2 miliona u 2000. na 10 miliona do 2025-2030. irom sveta!RESPIRATORNE BOLESTIDuvanski dim sadri iritanse koji dovode do pojaanog stvaranja sluzi, oteenja funkcije cilijarnog epitela i suavanja bronhiola, te do razvoja hronine opstruktivne plune bolesti (HOBP). Smrtnost od te bolesti est je puta uestalija u puaa nego u nepuaa. Puenje je ujedno predisponirajui faktor za respiratorne infekcije i egzacerbacije astme.KARDIOVASKULARNE BOLESTIPuenje znatno poveava rizik od nastanka bolesti srca i krvnih sudova, i to posebno sranog i modanog udara i bolesti periferne cirkulacije. Puenje udvostruuje rizik od umiranja zbog bolesti srca i krvnih sudova, a 30 do 40% svih smrti od koronarne bolesti povezuje se s puenjem. Smrtnost direktno zavisi od broja popuenih cigareta i ukoliko se ranije poelo sa puenjemRizik od fatalnog infarkta je 4 puta vei kod ena puaaMEHANIZAM DELOVANJA DUVANSKOG DIMA NA KARDIOVASKULARNA OBOLJENJAateroskleroza-nikotin i dim cigarete je ubrzavaju i direktno oteuju endotel krvnih sudovatromboza-hiperkoagulantno stanje i povien nivo fibrinogena i hematokrita.Oksidativni gasovi i produkti sagorevanja su uzrok tromboze,dok nikotin uzrokuje agregaciju trombocitakoronarni vazospazam,aritmije,izmenjen lipidni profil...Puenje ak 1-5 cigareta dnevno predstavlja znaajan rizik za akutni infarkt miokarda!Prestanak puenja dramatino smanjuje rizik od kardiovaskularnih bolesti.KANCEROGENO DEJSTVOZa pedesetak sastojaka duvanskog dima, posebno za katran, dokazano je da imaju kancerogeno delovanje.Danas se smatra da je puenje glavni rizini faktor za razvoj raka bronha i plua, grkljana, drela, usne upljine, jednjaka, bubrega, mokrane beike, guterae, a i rak grlia materice i neki oblici leukemije ei su u osoba koje pue.

.RIZIK ZA NEPUAEDuvanski dim tetno utie i na nepuae koji borave u zadimljenom prostoru i prisilno udiu duvanski dim, odnosno izloeni su tzv. pasivnom puenju.Rizik od umiranja zbog koronarne bolesti je 25%,a rizik od obolevanja od raka bronha i plua je 30-35% vei u nepuaa koji su izloeni duvanskom dimu, nego u nepuaa koji nisu izloeni duvanskom dimu.U bolesnika s astmom pasivno puenje izaziva nelagodnost, pa i astmatini napad.

Udisanje duvanskog dima (pasivno puenje) u odojadi i male dece dovodi do uestalijeg bronhitisa, upale plua, astme, drugih bolesti disajnog sistema i smanjene plune funkcije te akutne i hronine upale srednjeg uha.Sindrom iznenadne smrti odojeta takoe je ei kod dece izloene duvanskom dimu.

Aleksija Stefanija Herrera 45/12