SADRAJ 1.0. PRISTUP I POSTUPAK IZRADE DUP-a 1.1 POLAZITA I CILJEVI IZRADE DUP-a 2 1.2 METODOLOGIJA IZRADE DUP-a KONCEPT OSTVARLJIVE VIZIJE 3 1.3 POSTUPAK IZRADE DUP-a 4 2.0. POLAZNE OSNOVE RAZVOJA 2.1. OD GLOBALNOG ... DO LOKALNOG 6 2.2. URBOEKONOMIJA 6 2.3 PRISTUP REKONSTRUKCIJI I REMODELACIJI PETROVCA PREMA MEUNARODNIM ISKUSTVIMA 7 2.4. POLAZNE OSNOVE RAZVOJA SAOBRAAJA 9 2.5. POLAZNE OSNOVE UREIVANJA PROSTORA ZA REKREACIJU I TURIZAM 10 2.6. POLAZNE OSNOVE RAZVOJA CENTRALNIH I KOMERCIJALNIH AKTIVNOSTI 11 2.7. IZVOD IZ PROSTORNOG PLANA OPTINE PETROVAC 11 2.8. IZVOD IZ GENERALNOG URBANISTIKOG PLANA PRIOBALNOG POJASA OPTINE BUDVA SEKTOR: KAMENOVO-BULJARICE 14 3.0. STANJE U PROSTORU OCENA POLAZNIH USLOVA ZA RAZVOJ 20

3.1. KARAKTERISTINE ZONE NA NIVOU CELINE 21 3.1.1. OBALSKI POJAS 21 3.1.2. SAOBRAAJNA MREA 21 3.1.3. STAMBENE CELINE 22 3.1.4. ZELENILO I UREENOST PROSTORA 23 3.2. STANJE PO PROSTORNIM PODCELINAMA 27 4.0. URBANISTIKO PLANSKO REENJE PETROVCA 31 4.1. KONCEPTUALNA OSNOVA RAZVOJA 31 4.1.1. POLAZNI PRINCIPI RAZVOJA 31 4.1.2. UNAPREENJE PRIOBALJA 31 4.1.3. UREENJE POPRENIH PRISTUPA OBALI 31 4.2. PLANSKO STANJE 32 4.2.1. DISTRIBUCIJA PLANIRANIH NAMENA I SADRAJA U OKVIRU CELINE 32 4.2.2. PLANSKA DISTRIBUCIJA PO BLOKOVIMA SA STRUKTUROM BLOKOVA PO OSNOVNOJ NAMENI 33 4.2.3. REGULACIONO - NIVELACIONO REENJE SA PARCELACIJOM I POKAZATELJIMA PO BLOKOVIMA 48 4.2.4 REENJE PEJSANOG HORTIKULTURNOG UREENJA 58 4.3. OSTVARENI KAPACITETI I GUSTINE 64 4.3.1. BILANSI KAPACITETA PO BLOKOVIMA I URBANISTIKIM PARCELAMA 65 4.3.2. BILANSI OSTVARENIH KAPACITETA I GUSTINA PO NAMENAMA 69 4.3.3. BILANSI OSTVARENIH KAPACITETA I NETO GUSTINA PO ZONAMA 69

4.3.4. BILANSI KAPACITETA I BRUTO GUSTINA 70 4.4. KOMPARATIVNI PRIKAZ ODNOSA POSTOJEEG I PLANIRANOG STANJA 71 4.5. INFRASTRUKTURNO REENJE 72 4.5.1. MREA I OBJEKTI SAOBRAAJNE INFRASTRUKTURE 72 4.5.2. VODOVOD 73 4.5.3. KANALIZACIJA 74 4.5.4. ELEKTROENERGETSKA MREA I POSTROJENJA 74 4.5.5. TELEKOMUNIKACIONA MREA I POSTROJENJA 75 5.0. URBANISTIKO TEHNIKI USLOVI 5.1. USLOVI U POGLEDU PLANIRANIH NAMENA 78 5.2. OPTI URBANISTIKO TEHNIKI USLOVI 79 5.3. URBANISTIKO-TEHNIKI USLOVI ZA IZGRADNJU OBJEKATA - STANOVANJE MALE GUSTINE 81 5.3.1. Urbanistiko-tehniki uslovi za izgradnju objekata stanovanje manje gustine u zoni nove izgradnje sa jednoporodinim stanovanjem 81 5.3.2. Urbanistiko-tehniki uslovi za izgradnju objekata stanovanje manje 82 gustine spratnosti sa ekskluzivnim rezidencijalnim stanovanjem 5.3.3. Urbanistiko-tehniki uslovi za izgradnju objekata stanovanje manje 83 gustine u zoni nove izgradnje sa vieporodinim stanovanjem 5.4. URBANISTIKO-TEHNIKI USLOVI ZA IZGRADNJU OBJEKATA STANOVANJE VEE GUSTINE (SV) 84 5.5. URBANISTIKO-TEHNIKI USLOVI ZA IZGRADNJU OBJEKTA MEOVITE NAMENE SPECIFINI USLOVI 85 5.5.1 Ubanistiko-tehniki uslovi za izgradnju objekata mjeovite namjene u zoni srednje gustine specifini uslovi 85 5.5.2 Urbanistiko-tehniki uslovi za izgradnju objekta meovite namene u zoni visoke gustine specifini uslovi 85 5.6. URBANISTIKO-TEHNIKI USLOVI ZA IZGRADNJU OBJEKATA POSLOVNIH I KOMERCIJALNIH DJELATNOSTI 86 5.7. USLOVI ZA IZGRADNJU TURISTIKIH KAPACITETA 86 5.8. USLOVI ZA KONZERVATORSKU RESTAURACIJU OBJEKATA U STATUSU ZATIENIH NEPOKRETNIH KULTURNIH DOBARA I NJIHOVE ZATIENE OKOLINE 87 5.9. URBANISTIKO-TEHNIKI USLOVI ZA IZGRADNJU VIESPRATNE GARAE 87 5.9. 1. URBANISTIKO-TEHNIKI USLOVI ZA IZGRADNJU PEAKOG TUNELA 87 5.10. URBANISTIKO-TEHNIKI USLOVI ZA IZGRADNJU OBJEKATA KOMUNALNIH SERVISA I INFRASTRUKTURNE POVRINE 87 5.11 . URBANISTIKO-TEHNIKI USLOVI ZA STABILNOST TERENA I OBJEKATA I PRIHVATLJIV NIVO SEIZMIKOG RIZIKA 87 5.12. USLOVI ZA ARHITEKTONSKO OBLIKOVANJE 88 5.13. USLOVI ZA NESMETANO KRETANJE INVALIDNIH LICA 89 5.14. USLOVI ZA ODNOENJE VRSTOG KOMUNALNOG OTPADA 89

6.0. SMERNICE OBLIKOVANJA I UREENJA PROSTORA 6.1. SMERNICE ZATITE IVOTNE SREDINE 91 6.2. SMERNICE PEJZANOG OBLIKOVANJA 92 6.2.1. OPTE SMERNICE UREIVANJA I OBLIKOVANJA OTVORENIH I REKREATIVNIH PROSTORA 6.2.2. INTEGRISANI SPORTSKO-REKREATIVNI I ZELENI PROSTORI 92 6.2.3. POVEZUJUI SPORTSKO-REKREATIVNI I ZELENI PROSTORI 93 6.2.4. PROSTORNI USLOVI ZA LETNJE SPORTSKE REKRATIVNE SADRAJE 93 6.3. SMERNICE ZA RAZVOJ CENTRALNIH I KOMERCIJALNIH AKTIVNOSTI 93 6.3.1. NAINI ORGANIZACIJE KOMERCIJALNIH CENTARA I AKTIVNOSTI 93 6.3.2. PROSTORNI USLOVI ZA CENTRALNE I KOMERCIJALNE AKTIVNOSTI 94 6.4. SMERNICE URBANISTIKOG OBLIKOVANJA 95 6.4.1. FORMIRANJE PROGRAMA SADRAJA 95 6.4.2. PRAVILA REGULACIJE OBLIKOVANJA URBANISTIKIH SKLOPOVA 96 6.4.3. PRAVILA NIVELACIJE URBANISTIKIH OBLIKOVANJA 97 6.5. SMERNICE ARHITEKTONSKOG OBLIKOVANJA 97 6.5.1. OSNOVNA POLAZITA 6.5.2. ELEMENTI OBLIKOVANJA I MATERIJALIZACIJA 98 6.6. SMERNICE ZA RAZVOJ SAOBRAAJA 6.6.1. OSNOVNI SAOBRAAJNI PRIORITETI ZA REAVANJE U FUNKCIJI PRINCIPA ODRIVOG RAZVOJA 98 6.6.2. UNAPREENJE STANDARDA U SAOBRAAJNOM DOMENU 98

1

1.0. PRISTUP I POSTUPAK IZRADE DUP-a

1.1. POLAZITA I CILJEVI IZRADE DUP-a 2 1.2. METODOLOGIJA IZRADE DUP-a KONCEPT

OSTVARLJIVE VIZIJE 3

1.3. POSTUPAK IZRADE DUP-a 4

2

1.1. POLAZITA I CILJEVI IZRADE DUP-a Urbane povelje Agenda 21 1992. Na konferenciji u Riju, u Agendi 21, doneen je koncept odrivog razvoja na globalnom nivou. Koncept odrivog razvoja traga za graanskim pravima i blagostanjem za sve. On sadri tri dimenzije: ekonomsku (to optimalnije korienje svih resursa), ekoloku (utvrivanje gornje granice upotrebe svih neobnovljivih resursa) i socijalnu (relativno ujednaena raspodela svih resursa).

U odrivom razvoju i planiranju naselja, ostavljeni su sledei strateki zadaci:

1. ogranienje irenja naselja;

2. multifunkcionalna struktura naselja;

3. fleksibilnost korienja prostora u naseljima;

4. ekoloka revitalizacija ivotnog prostora;

5. ouvanje kulturnog i istorijskog naslea;

6. oblikovanje naselja i

7. obezbeivanje zadovoljavajuih uslova u naseljima

Poglavlje Agende 21 Napori Ujedinjenih Nacija za bolju ivotnu sredinu u 21. veku U poglavlju Agende 21 koje se odnosi na zatitu ivotne sredine podvueni su sledei strateki zadaci:

1. minimiziranje otpada; 2. maksimizacaija, po ivotnu sredinu, bezbedne ponovne upotrebe i reciklae otpadaka; 3. unapreenje, po ivotnu sredinu bezbednog tretmana i odlaganja otpada; 4. proirnje slubi za tretman otpada. Nova Atinska povelja 1998. Kod planiranja jednog grada treba voditi rauna o okviru, lokalizaciji, drutvenom kontekstu i glavnim resursima sektora.

Drugi faktori o kojima treba voditi rauna su: reljef, klima, postojee i predhodne strukture, zelenilo, kulturne i istorijske karakteristike, kao i administrativne granice. Strateki ciljevi:

1. polifunkcionalnost zona;

2. srednjorono i dugorono planiranje, sa praenjem trendova razvoja;

3. utvrivanje ciklusa razvoja gradova - kao osnov za dugorono planiranje;

4. pravinija raspodela gradskih resursa, prema principima jednakosti i vodei rauna o lokalnim potrebama i pruanju pomoi;

5. prostorno ureenje grada ne treba obavljati na tetu mree slobodnih prostora ili prirodnih koridora prema okruenju izvan gradova;

6. planiranje grada za sve integrisati u kulturni, privredni i drutveni ivot grada sve grupe ljudi;

7. obezbeivanje participacije graana na lokalnom nivou, da bi se favorizovalo njihovo uee u graanskom ivotu;

8. obezbeivanje razgranate mree drutvenih i kulturnih objekata u blizini, kao i prostore na kojima se ljudi mogu izraziti ili upoznavati da bi se favorizovali ljudski kontakti i komunikacija;

9. uvanje tradicionalnih elemenata i identitet gradske ivotne sredine;

10. favorizovanje mogunosti najboljeg iskoritavanja tehnologije informacij;

11. ohrabrivati: zatitu neobnovljivih resursa, tednju energije i najistijih moguih tehnologija, smanjenje otpada i njegovu reciklau, fleksibilnost procesa odluivanja da bi se dala vea podrka lokalnim zajednicama i razmatranje tla kao punopravnog resursa i regeneraciju gradskih neobraenih predela;

12. treba upoznati trine snage da bi ih usmerili ka privatnom sektoru u cilju razvoja grada;

13. treba promovisati i pomoi uspostavljanje programa Zdravih gradova, po normama Svetske zdravstvene organizacije. Ova akcija moe biti voena u isto vreme direktno, poboljanjem kvaliteta smetaja i ovekove okoline i indirektno, favorizujui smanjenje stepena zagaenosti i zatitom retkih resursa.

Povelja o narodnom graditeljskom nasleu, Meksiko, ICOMOS, 1999 Principi:

uvanje graditeljskog naslea se mora vriti sa multidicsiplinarnom strunou i uz prepoznavanjr neizbenosti promena i razvoja, kao i uz potovanje uspostavljenog kulturnog identiteta zajednice.

Savremeni rad na narodnim graevinama, grupacijama graevina i naseljima treba da potuje njihove kulturne vrednosti i njihov tradicionalni karakter.

Najbolje je ako se narodno graditeljstvo uva odravanjem i zatitom grupacija graevina i naselja reprezentativnih po karakteru za svaki pojrdini region.

Narodno graditeljstvo predstavlja sastavni deo kulturnog pejzaa i taj odnos mora se uzeti u obzir prilikom razvijanja strategija uvanja.

Narodno graditeljstvi ne obuhvata samo fiziki oblik i materijal graevina, konstrukcija i prostora, ve i naine na koji se oni koriste i shvataju, kao i tradicije i nematerijalne asocijacije koje se vezuju za njih. Protokol u Kjotu, Japan Protokol u Kjotu je dogovor izmeu zemalja irom sveta o smanjenju emisija onih gasova koji doprinose efektu staklene bate, pod okriljem Konvencije Ujedinjenih Nacija o Klimatskim promenama. Zemlje potpisnice ovog protokola su se obavezale da e smanjiti emisiju ugljen-dioksida i pet drugih gasova koji doprinose efektu staklene bate. Ovaj protokol trenutno je potpisalo vie od 160 zemalja irom sveta (koje emituju vie od 55% tetnih gasova). Principi kojih se treba pridravati da bi se smanjila produkcija tetnih gasova:

1. reciklaa svih moguih predmeta ne samo otpada;

2. upotreba one ambalae za proizvode koja iziskuje manje energije;

3. upotreba javnog gradskog prevoza prvenstveno brodova, vozova, autobusa;

4. upotreba automobila koji zadovoljavaju standarde u pogledu emisije gasova;

5. insistiranje na peaenju u naseljima i upotrebi biciklistikog saobraaja;

6. zatita zelenila i poumljavanje tj. sadnja novog zelenila u naseljima i insistiranje na zatitnom zelenilu du puteva i gde god je to mogue;

7. korienje alternativnih vidova energije.

3

Ciljevi planske dokumentacije za Petrovac koji proizilaze iz predhodno navedenih povelja

ogranienje irenja naselja insistiranje na kompakt naselju - potrebno je da bi se zaustavila trajna potronja zemljita, kao i poremeaji u okolnoj prirodi i predelu. Ovim se, pored zatite obnovljivih resursa, doprinosi ouvanju apsorpcionih sposobnosti ekosistema i ouvanju zdravog biosistema;

insistiranje na multifunkcionalnoj struktura naselja - mora postojati tipino meovita funkcija naselja (svaka zona ili celina mora da ima zastupljene razliite funkcije: stanovanje, rad, usluge, javne slube i sl.). Multifunkcionalna struktura naselja nosi u sebi sposobnost prilagoavanja na promene i omoguava razvoj u etapama;

fleksibilnost korienja prostora u naseljima (predlau se pored osnovne namene, dodatne i dopunske), podrazumeva stalno otvoren i povratni proces promena namena objekata i povrina;

ekoloka revitalizacija ivotnog prostora: - uvaavanje prirodnih karakteristika prilikom gradnje objekta, - integrisanje stanovanja sa drugim funkcijama, - negovanje tradicionalne urbanistike forme (ulice, bloka, dvorita, trga i parka) kao i

primena elemenata tradicionalne arhitekture prilikom projektovanja objekata, - negovanje naseljskih struktura i ambijenata, - stvaranje razgranate strukture otvorenih prostora, - odravanje kontrasta izmeu naselja i predela (Beii), - davanje apsolutnog prioriteta masovnom javnom prevozu i nemotorizovanom saobraaju, - reavanje mirujueg saobraaja, - efikasno tretiranje tenih i vrstih otpadaka.

treba se brino ophoditi prema kulturnom i graditeljskom nasleu, jer ono pored vanih ekolokih funkcija, ima i ulogu istorijskog pamenja zajednice treba obezbediti kvalitetne veze novoizgraenih ambijenata sa zatienim delom grada;

polaznu taku za oblikovanje naselja predstavljaju fizioloki, bezbednosni i psiholoki zahtevi ljudi. Psiholoki zahtevi proizilaze iz potreba korisnika za razliitim doivljavanjima grada. Grad mora da prua mogunost kontakata i susreta, ali i izdvajanja i linog integriteta;

obezbeivanje zadovoljavajuih uslova ivota podrazumeva socijalno ujednaavanje, odnosno

obezbeivanje zadovoljavajuih uslova stanovanja, rada, odmora, javnih slubi, komunalne opremljenosti, snabdevanja i usluga za sve stanovnike grada, odnosno u svim njegovim delovima;

Osnovni zadaci na kojima se zasniva predloeno reenje su:

dopuna postojeih i izgradnja novih urbanih vrednosti: - ouvanje i unapreenje ambijentalnih celina spajanje starih i novih urbanih vrednosti; - ouvanje identiteta naselja, negovanjem karakteristika primorskog grada; - ouvanje postojee regulacije na mestima gde to bitno ne naruava planiranu urbanu matricu,

uz ouvanje postojee parcelacije i definisanje uslova za novu parcelaciju na neizgraenim delovima naselja;

- obezbeivanje prostora za novu izgradnju; - rekonstrukcija pojedinih blokova i remodelacija pojedinih objekata; - izgradnja novih hotelskih kapaciteta.

omoguavanje etapne realizacije pojedinih zona i kompleksa;

planiranje novog centra formiranje nekoliko sekundarnih i tercijalnih centara;

formiranje novih poslovnih zona, uz razvoj tercijalnog sektora;

izgradnja i ureenje sportskih, rekreativnih i slobodnih neureenih zelenih povrina;

omoguiti prostornu distribuciju javnih slubi u funkciji ravnopravnog ostvarivanja potreba lokalnog i gravitirajueg stanovnitva;

razvoj saobraajnog sistema kroz uspostavljanje harmoninog odnosa korienja zemljita i prevoznih zahteva i kapaciteta, ime se na dostupan i odriva nain poveava nivo usluge i bezbednosti saobraaja:

- rekonstrukcija postojeih i izgradnja novih saobraajnica, uobliavanjem urbane matrice i utvrivanjem optimalnog reima saobraaja;

- istraivanje i redukcija potreba za prevozom zahvaljujui razumnoj lokaciji aktivnosti, prema prirodi i razvoju meovitih zona, kao i prostornog ureenja efikasnih struktura integracije izmeu razliitih naina prevoza;

- uvoenje biciklistikih staza; - planiranje mree peakih staza; - obezbeivanje potrebnih parking mesta i garaa za postojee i planirane sadraje; - reavanje i unapreivanje sistema javnog gradskog i prigradskog prevoza; - iskoristiti prednosti koje postoje u pogledu razvoja intermodalnog transporta (morski/drumski);

rekonstrukcija postojee i izgradnja nove komunalne infrastrukture;

izgradnja sistema za preiavanje vode. 1.2. METODOLOGIJA IZRADE DUP-a KONCEPT OSTVARLJIVE VIZIJE Koncept otvorenog regulacionog plana proizaao je iz metodologije ostvarljive vizije*, iji je cilj da se formira plansko reenje, koje e istovremeno biti ostvarljivo i vizionarsko, a to znai da svojim postavkama proizae iz stvarnih resursa i potencijala koje prostor (u irem kontekstu sagledavanja) poseduje, a da usmerenou ka budunosti i otvorenou svojih planskih parametara, omogui ostvarenje visokokvalitetnog kontinualnog razvoja, kako u prostoru, tako i kroz vreme. Ovo u konkretnom sluaju znai da planski parametri razvoja, stepen svoje otvorenosti treba da stave u funkciju planske vizije, a da proizau iz stvarnih prostorno-fizikih uslova.

Model ostvarljive vizije koncept otvorenog plana, zasniva se na principima planiranja odrivog razvoja, mehanizama formiranja trita, ponude planskog razvoja, participativnog (demokratskog) uea svih zainteresovanih aktera (dravnih, lokalnih, investitora, graana i drugih) i mogunostima kompjuterskog modelovanja urbanog razvoja, kroz formiranje vie paralelnih modela, to omoguava pravovremeno sagledavanje efekata predloenih modelskih opcija.

OTVORENOST PLANA se zasniva na stepenovanoj otvorenosti planskih parametara i to: I nivo Najmanje otvorenosti (ili potpune determinisanosti) su tehniki sistemi - trase saobraajnih i

infrastrukturnih koridora apsolutno neophodno treba da budu determinisani, i u prostoru jasno definisani, a eventualno, kroz vreme, fazno planirani.

II nivo Delimina otvorenost se odnosi na formiranje planskog okvira mogunosti gradnje na principima definisanja uslova od minimalnih...do maksimalnih planskih parametara, kao to su: - Linije graenja kojima se definie prostorni okvir na javnom i unutranjem prostoru, u

okviru koga je mogue graditi. - Minimalne i maksimalno mogue zone zauzea prostora

* Pogledati iri prikaz metodologije konceta ostvarljive vizije

4

- Od minimalnog rasta spratova, do maskimalno mogue spratnosti (a u funkciji odravanja ekolokog balansa)

III nivo Potpuna otvorenost odnosi se na namensko-sadrajni nivo, kao otvorena mogunost smetanja sadraja u navedeni planski okvir razliitih sadraja, kroz razliite kombinacije, to e se kroz plan opsega moguih namena struktuirati, a kroz smjernice definisati nain kombinovanja sadraja.

Ovako postavljena otvorenost planskih parametara, omoguava UPRAVLJANJE promenama u prostoru kroz vreme od strane upravljakih struktura (dravnih, lokalnih), strunih aktera (optinskih slubi, obraivaa), uz uee zainteresovanih aktera (graana, investitora). Krajnji cilj je kreiranje i ostvarenje najkvalitetnijeg, najatraktivnijeg i najefektnijeg reenja. Sve to zahteva definisanje PLANSKE PROCEDURE kao sastavnog dela Plana, svih koraka kroz koje treba proi i definisanje mesta i uloge svih zainteresovanih (i odgovornih) aktera. 1.3. POSTUPAK IZRADE DUP-a

Kao to je napred reeno, postupak izrade DUP-a je izvren po proceduri koncepta ostvarljive vizije*, koja se sastoji iz vie metodskih koraka. Svaki od faznih koraka predstavlja metodsku celinu, kojom se jedan od nivoa problema reava. U tom kontekstu, tokom izrade DUP-a prolo se kroz sledee korake:

I korak Inventarisanje je imalo za cilj formiranje analitiko-dokumentacione osnove, pri emu je izvreno detaljno evidentiranje svih resursa i potencijala u prostoru. To je izvreno kroz formiranje katalokih listova za svaku blokovsku celinu u prostoru, u okviru kojih su vrlo precizno izvrene programske analize: funkcionalne, prostorno-fizike, regulacione i ureajne. Za svaki blok su izraunati urbanistiki pokazatelji postojeih uslova i to: indeks zauzetosti, indeks izgraenosti i bruto graevinska povrina. Na nivou celina izvreno je kartiranje svih podataka.

II korak Istraivanje pozicije i znaaja Petrovca od globalnog do lokalnog sa ciljem utvrivanja nivoa

i vrste planskih promena koje treba uneti u budui razvoj centra Petrovca, ime e se prepoznati na lokalnom i regionalnom nivou.

U tom smislu uraeno je istraivanje:

Analiza regionalne i globalne dimenzije pozicije Petrovca Mogunosti umreavanja Petrovca na lokalnom (optinskom), regionalnom

(primorskom, dravnom u jugoistonoevropskom) i globalnom (evropskom i svetskom nivou).

III korak Modelovanje razvoja Petrovca kao osnovni korak na putu dolaska do ostvarljive vizije,

odvijalo se kroz formiranje i preispitivanje razliitih modelskih opcija razvoja centra. Sagledavajui razliite modalitete razvoja grada, preispitani su mogui pravci razvoja funkcionalne, fizike i ambijentalne strukture Petrovca

IV korak Modelovanje URBANISTIKOG REENJA OSTVARLJIVE VIZIJE je korak kroz koji su

konkretizovani rezultati prethodnih faza rada i sublimirane mogunosti, vidovi i pravci razvoja Petrovca.

Rad u okviru ovog koraka odvijao se kroz dve faze:

* Detaljni prikaz Koncepta ostvarljive vizije moe se pogledati u okviru sveske I

A. Utvrivanje programsko-razvojnih mogunosti kako celine, tako i pojedinih prepoznatljivih podcelina, i blokova (evidentiranih u I koraku inventarisanje), kao osnovnih inicijalnih jedinica razvoja.

B. Modelsko-razvojno reenje kvartova je konkretizovanje do nivoa planskog reenja, po konceptu otvorenog regulacionog plana i to kroz dve metodske (pod)faze: razvoj na nivou kvarta (odnosno bloka) za predmetno podruje iz koga je mogue

izabrati najpovoljnije uslove regulacije, nivelacije i odreenih sadraja, formiranje otvorenog regulacionog reenja u vidu planskog okvira razvoja od

minimalno neophodnih uslova do maksimalno dozvoljenih uslova budue intervencije u prostoru.

5

2.0. POLAZNE OSNOVE RAZVOJA

2.1. OD GLOBALNOG ... DO LOKALNOG 6 2.2. URBOEKONOMIJA 6 2.3. PRISTUP REKONSTRUKCIJI I REMODELACIJI PETROVCA

PREMA MEUNARODNIM ISKUSTVIMA 7

2.4. POLAZNE OSNOVE RAZVOJA SAOBRAAJA 9

2.5. POLAZNE OSNOVE UREIVANJA PROSTORA ZA REKREACIJU I TURIZAM 10

2.6. POLAZNE OSNOVE RAZVOJA CENTRALNIH I KOMERCIJALNIH AKTIVNOSTI 11

2.7. IZVOD IZ PROSTORNOG PLANA OPTINE PETROVAC 11

2.8. IZVOD IZ GENERALNOG URBANISTIKOG PLANA

PRIOBALNOG POJASA OPTINE BUDVA SEKTOR: KAMENOVO-BULJARICE 14

6

2.1. OD GLOBALNOG ... DO LOKALNOG Sledei logiku nove urbane atraktivnosti, Detaljni urbanistiki plan Petrovca formulie pravila, strategije i reenja koja predstavljaju osnovu buduem razvoju, zasnovani na:

poziciji u kontekstu globalne/regionalne ekonomije; integraciji u sisteme gradova u svom okruenju, povezivanju sa ruralnim prostorima i prirodnim okruenjem, formiranju gradova-regiona.

Imajui u vidu postojee stanje posmatranog podruja, moe se rei da se kao potencijali Petrovca izdvajaju:

mogunost formiranja transgraninih priobalnih koridora; urbani lik starog dela grada - postojanje nasleenog identiteta; visoko zastupljena tradicionalna turistika ponuda,

Naini profilacije Petrovca kao turistikog centra na meunarodnom nivou Razvoj i unapreenje podruja Petrovca mora se zasnivati, pre svega, na teitima savremene atraktivnosti kao to su:

kvalitet ivotne sredine; urbani kvalitet; kulturna aktivnost; urbani turizam; istraivanja; nove tehnologije.

Stoga se, kao osnovni ciljevi Detaljnog plana, izdvajaju: podizanje konkurentnosti; ravnomeran razvoj regionalnih veza; potenciranje prirodnih vrednosti i specifinosti; razvijanje mrea tehniko-tehnoloke i saobraajne infrastrukture; formiranje efikasnijih mrea zasnovanih na upotrebi novih tehnologija, mehanizmima trita i

potovanju evropskih ekolokih preporuka/ogranienja; simultano stvaranje mrea izmeu urbanog i ruralnog podruja.

Detaljni plan mora pruiti moderan okvir za budui razvoj Petrovaca, zasnovan na pravilima nove atraktivnosti, otvorenosti, dinaminosti i visoke konkurentnosti. Povezivanje sa turistickim centrima u Primorju

2.2. OD GLOBALNOG ... DO LOKALNOG Razvoj turizma ima najvii prioritet meu privrednim granama Crne Gore, posebno na crnogorskom primorju. Zahvaljujui brojnim pozitivnim razvojnim trendovima, turistika delatnost se svrstava meu najdinaminije i najpropulzivnije privredne grane, sa viestrukim efektima koji turizmu daju pokretaku funkciju u irokom spektru delatnosti, tako se turizam ukljuuje u prioritete razvoja brojnih zemalja. Prema podacima Svetske turistike organizacije (WTO) turizam se smatra fenomenom 21. veka sa megatrendovima razvoja i napretka:

- od 1975. do 2000. godine svetska stopa rasta turizma bila je 7%, tj. za 35% vea od stope rasta DP,

- u DP sveta turizam ostvaruje 11%, zapoljava 9% radnika, i stvara 8% svetskog izvoza, - u 2003.g u svetu je bilo 697 miliona turista, sa prometom od 467 milijardi US dolara. - u Evropi je 2003.g. bilo 403 miliona turista ili 58% od sveta, - u tome prednjae Juna Evropa i Sredozemlje, - WTO do 2020. godine predvia u Evropi 717 miliona turista, Aziji i Pacifiku 397 milona i SAD oko

282 miliona, te je Evropa i dalje najatraktivnija turistika destinacija, - oekuje se razvoj i porast novih oblika turizma:

* odrivi turizam, segmentacija trita, nove tehnologije, dijagonlna integracija, * povezivanje mora i planina, * male grupe, specijalizovana interesovanja, * tematski turizam sa posebnim specijalnostima - etno zabave, * avanturistiki turizam sa brojnim uzbuenjima, opasnostima i dr.

7

Utvrivanje osnovnih ciljeva razvoja turizma je centralno pitanje u okviru strategijskog planiranja turizma na makro nivou. Njihova vanost je posebno naglaena potrebom za usklaivanjem odnosa izmeu svih delatnosti koje uestvuju u zadovoljavanju potreba turista. Heterogenost ovih delatnosti ini neophodnim postojanje institucionalizovanog okvira koji definiu drava i njeni organi. Osnovni, odnosno prioritetni ciljevi razvoja turizma, u okviru strategijskog planiranja, mogu biti veoma brojni, raznovrsni i esti konfliktni. Prema istraivanju u okviru zemalja OECD, veina drava smatra osnovnim strategijskim ciljevima razvoja turizma:

- podsticanje ekonomskog razvoja, - poveanje deviznog priliva, - poveanje zaposlenosti.

Uz ove, osnovne ciljeve, navode se i sledei ciljevi:

- stvaranje povoljnog imida zemlje, - zatita prirode, - zatita kulturno-istorijskog naslea, - poboljanje kvaliteta ivota, - podsticanje privrednog razvoja.

Definisani strategijski ciljevi razvoja turizma podloni su promeni. Pravac i obim ovih promena zavisie, pre svega, od drutveno-ekonomskog razvoja zemlje, odnosa koji drava ima prema turizmu, promena u okruenju i stepena razvoja turistike privrede. Posebna oblast planiranja, koja je dugo bila zanemarivana u vezi sa razvojem turizma, odnosi se na urbanistiko i prostorno planiranje. Ova vrsta planiranja, koja se posebno koristi u zemljma sa tzv. indikativnim planiranjem, zasniva se, sa jedne strane, na odgovarajuem ureenju prostora uz zatitu ivotne sredine, i sa druge strane, na projekcijama obima i strukture turistike tranje. U sutini tei se integralnom posmatranju turizma, u skladu sa mogunostima i karakteristikama prostora. Krajnji cilj bi trebalo da bude skladan i uravnoteen, odnosno odriv razvoj turizma u odnosu na sve aktere u tom procesu i celokupno okruenje. Turizam postaje nain ivota turistike regije. Osnovni preduslov za planski razvoj turizma i namensko korienje prostora je izrada, donoenje i sprovodjenje PP optine, GP, formiranje katastra nepokretnosti, katastar infrastrukture, razviti GIS i elrktronsku komunikaciju, definisati vlasnike odnose zemljita i objekata, uraditi i usvojiti lokalni plan zatite ivotne sredine (LEAP) i lokalni akcioni plan zatite zdravlja (LEHAP). Sa aspekta prostornog i urbanistikog planiranja na podruju optine Petrovca prioritet je:

- procena turistikih efekata postojeih turistikih programa, - utvrditi detaljan plan razvoja, ciljeve i smernice, ukazati na anse i dati podsticaje, osigurati i

odrediti prioritete, - sistematizacija kulturnih, sportskih, zabavnih i rekreativnih potreba, radi definisanja zajednikih

zona aktivnosti, - odreivanje zona turistike izgradnje i turistke rekreacije, sa smernicama za definisanje lokacija

turistikog sadraja (smetajni kapaciteti turista, sport i rekracija, ugostiteljski objekti, javne slube), - sprovesti meunarodne standarde za turistiku privredu i infrastrukturu, - teiti stvaranju hotelskih kapaciteta sa kategorizacijom od 3 do 5 zvezdica, kako bi se stvorila

kvalitetna meovita ponuda na viem nivou. - definisanje lokacija za informativne punktove, naroito na putnim pravcima, - aktivirati turistike veze Petrovca sa susednim optinama, kao i na irem, nacionalnom i evropskom

nivou, radi definisanja zajednike turistike razvojne strategije, - uspostaviti intersektorske odnose razliitih resora na nivou lokalne, regionalne i dravne uprave -

kultura, turizam, obrazovanje, transport, sport, saobraaj, ekonomija, - multidisciplinarno sprovesti edukaciju kadrova i stanovnitva u skladu sa principima odrivog

razvoja.

Osnovni prioriteti treba orjentisati po sledeim principima: * Trajnost razvoja - Ekonomsku orjentaciju Budvanske rivijere uslovljava trite. Ona nije prednost u odnosu na konkurenciju, ona se ne podrazumeva, to treba stvoriti. Konkurenciju treba bazirati na atraktivnim osobinostima ili specijalnim dodatinim prednostima za korisnike. * Izdvajanje od konkurentskih destinacija kvalitetom, karakteristikama tipinim za zemlju (regionalni stilovi gradnje, graevinski materijali, tipine boje, vizuelno uklapanje predela, gastronomija, muzika, tradicija, legende, linosti, istorijski dogaaji, folklor, tradicionalno zanatstvo itd.) kao jedinstven ukupan proizvod. * Definisanje ponude: Turistiki kompleks Budvanske rivijere treba da ima vlastiti koncept sa jednom osnovnom ponudom, koju treba odrediti prema ciljnim grupama, a kojoj e planeri dati individualne crte. * Oblikovanje predela kao najednostavnijeg, finansijskih najpovoljnijeg, pri tome dugoronog naina da turistiki kompleksi postanu atraktivniji. * Individualizacija ponude - Uniformisanost postojeih hotela se ne moe ukloniti, ali se moe smanjiti. * Pomaganje privatne inicijative - Bez obzira na svu profesionalnost glavnih nosioca usluga, privatna inicijativa ima veliku prednost. U centru profesionalnosti, finansijske moi i trine efikasnosti, privatna inicijativa unosi privatnu notu, fleksibilnost, raznolikost kao i direktan kontakt. Ali preduslov za privatnu inicijativu je da mogu da ive od turizma. Zato su neophodni propisi, najee poreske olakice za vreme otvaranja preduzea, povoljni krediti za finansiranje investicija i dovoljno duga sezona. * Ponudu treba bazirati- Sa aspekta cene povoljan proizvod za domae trite i Istonu Evropu, koji se bazira na postojeim kapacitetima, koje treba sukcesivno poboljavati i poskupljavati. Turizam visoke kategorije koji je namenjen turistima Zapadne i Severne Evrope, koji e postepeno potiskivati jeftinu ponudu i na kraju jedini predstavljati turistiku ponudu Crne Gore. Da bi ovaj proizvod opstao, on mora da se orjentie na zahtevne motive putovanja turista Zapadne i Severne Evrope, mora da prati tendencije trita, koliko to dozvoljavaju prirodni potencijali Crne Gore. 2.3.PRISTUP REKONSTRUKCIJI I REMODELACIJI CENTRA PETROVCA UVOD Urbana obnova i regeneracija je preporuka principa odrivog razvoja, a kroz to i smernica za pametno korienje zemljita na nivou Evrope. Gusti megalopolisi i sve manje slobodnog zemljita su posebna karakteristika Evrope, a istovremeno jaka industrijalizacija ima za posledicu veliku populaciju i zagaenje. Principijelno, radi se na utedi svakog pedlja zemlje. Crna Gora je proteklih deset godina pretrpela velike promene. Shodno tome bavila se temom preivljavanja u tranzicionim uslovima i nije jo u prilici da u punoj meri tretira i ostvaruje koncept odrivog razvoja. Veina evropskih gradova podvrgavaju se procesu regeneracije (i urbane reciklaze) uz pomo veto isplanirane strategije i veeg javnog investiranja. Nova generacija gradova stasa sve brze u Evropi. To su gradovi koji su posmatrani kao jedinstvena celina od strane planera i politiara, gde se zakonodavstvo formira tako da se bukvalno forsira rehabilitacija grada pomou velikih poreskih olakica za investitore. Takoe, ulaze se u infrastrukturu, od autoputeva, javnog transporta do javnih zgrada i prostora, stanovanja i ureenja okoline. Naime, trgovaki karakter forsiran od masovne kulture u Britaniji i SAD prilino je razliit od evropskog modela. Veina evropskih gradova podvrgavaju se procesu regeneracije uz pomo veto isplanirane strategije i veeg javnog investiranja. Nova generacija gradova stasava sve bre u Evropi. Veina javnog ulaganja u urbanu obnovu u Evropi dolazi iz lokalnih ili republikih fondova. Evropska Unija potpomae u iznosu od otprilike jedne treine budeta. Evropski regionalni fond za razvoj (ERDF) predstavlja glavnog investitora, a osnovan je u stvari da bi smanjio regionalne razlike unutar Unije, a

8

Evropski socijalni fond (ESF) ima za zadatak iskljuivo promociju urbane obnove u kontekstu novih zaposlenja za stanovnitvo. Siromaniji delovi Unije kao to su istona Nemaka, panija, Portugal, Irska i Grka, a od prole godine i novopridole istono evropske zemlje, imaju posebne beneficije i pomo naprednih evropskih zemalja. Holandski primeri se danas kopiraju u svim zemljama Evrope, iz razliitih razloga. Prvo, uigran princip uvoenja lokalnog stanovnitva u planiranje, ini se na prvi pogled lak uzor. Meutim, holandsko stanovnitvo ima vekovne specifinosti u smislu irine, sagledavanja optih dobara i benefita, prihvatanje razliitosti i veoma visoke graanske svesti. Takoe, socijalni karakter, humanost i prihvatanje razliitih shvatanja nije lako iznedriti u drugim sredinama. Ova je sredina stotinama je godina spoj razliitih religija i pogleda, uvaavanja i kooperativnosti. Arhitektura Berlagea i Van de Veldea, dizajn Ritvelda, velianje modernosti i savremenosti, avangarda... sve to je Holandija. Socijalne kue koje su izraz najnovijih arhitektonskih stremljenja (Borneo dokovi, Amsterdam) pokazuju na najbolji nain sve gore navedeno. Takoe, ekonomska mo, bogatstvo koje se vekovima taloi i proizilazi iz pomorskog karaktera, trgovine i lukog ivota, kao i kolonijalne prolosti je sasvim sigurno temelj dananje slike prosperiteta Holandije. Socijalni aspekt urbane obnove Pre svega, unutar principa odrivog razvoja smisao obnove i regeneracije je prevashodno socijalnog karaktera, a unapreenje fizike stukture je tek sekundarna manifestacija. Urbana regeneracija je proglaena politikim prioritetom u Evropi, to predstavlja prvi korak kojim se pokree deo proces. Proglaenjem URD-a (Urban renewal districts) napravljen je veliki korak ka zatiti socijalnih prava ugroenih. Ove prioritetne etvrti nisu, kao nekad, one sa najvie zatienog kulturnog i arhitektonskog naslea, ve naprotiv, one sa najgorom socijalnom situacijom. esto je i do 75 % aktivnog stanovnitva URD nezaposleno, a veina stanovnitva su etnike manjine. Socijalni program je napravljen na nain da se sprovodi pre, tokom i posle procesa urbane obnove. Tzv. Gradski Akt obnove omoguuje gradskim vlastima sopstvene izvore finansiranja (fondove) u tu svrhu i odreenu nezavisnost raspolaganja sredstvima. To daje dovoljnu slobodu odluivanja i pokretanja odreenih akcija i olakava proces. Proces regeneracije odnosi se na novo stanovanje i rekonstrukciju- reciklau, postojeih zgrada. Lokalni projektni biroi i grupe u kojima se sprovodi projekat aktivno ukljuuju miljenje stanovnitva i kreiraju nova radna mesta u lokalnom biznisu, znai imaju vie zadataka. Ovi planovi podleu nadzoru lokalnih vlasti jednom godinje. Empirijski je dokazano da je neophodno uoi pokretanja procesa urbane regeneracije i revitalizacije proveriti uspeh vie studija sluaja (case studies). Mnogi sluajevi dobro zamiljenih studija rezultiralo je neuspehom, pa je dobro da se osvrnemo na njih. Koji su to uslovi koje treba da ispunimo a da bi se pribliili srenom ishodu? KLJUEVI USPEHA Jaka ruka i znaajna strategija ambiciozna gradska Vlada (Gradonaelnik) zajedno sa stunjacima, profesionalcima iz oblasti planiranja, urbanizma i arhitekture i razvoja: jasna vizija budunosti grada ili regije strateko pozicioniranje projekta veoma jaka motivacija da se prebrode problemi koji u svakom sluaju nastaju tokom kompleksnog

projekta kao to je regeneracija

dobro utvreno znanje o razliitim alatkama ili instrumentima potrebnim za implementaciju ili sprovoenje

sposobnost da se izmeu ponuenih alatki izabere pravi metod za specifian sluaj diplomatsko i fleksibilno rukovoenje od strane Gradske Vlade a izmeu interesa lokalnih,

zainteresovanih grupa i investitora, developera. (prejaka ruka opet ima za posledicu probleme i svae).

Dobro isplaniran plan sa jasnim ciljevima uvek urodi plodom. Postojee karakteristike mesta, lokaliteta koji se revitalizuju, kao i njegove specifinosti razlikuju ga od drugih primera, pa se uzori trebaju upotrebljavati vrlo paljivo. to obrazovanija i naprednija lokalna zajednica vea je ansa za uspeh. Neophodno je vreme da bi se edukovalo stanovnitvo i podiglo na civlizacijski nivo neophodan za uspeno sprovoenje neminovnih promena. Lake je dakle, sa edukovanim stanovnitvom, meutim, to uglavnom nije sluaj na devastiranim lokacijama. Kljuna je i dobra veza izmeu gradske i republike Vlade i njihovih Agencija. Nesporazumi (kao kod nas) i loe meuodnosi veoma usporavaju uspeh operacije. POLITIKA, SMERNICE 1. Vizionarsko vodstvo nad procesom urbane regeneracije je od najvee vanosti. Takoe potrebno je uraditi dobru osnovu na lokalnom nivou, edukovati ljudstvo. Uvebavanje i uvoenje izabranih politiara i lanova Gradske skuptine u strunu terminologiju i osnovno znanje je neophodno. Potrebno je svim izabranim politiarima od kojih zavise vane odluke prikazati jasnu sliku uspeha akcije regeneracije, traene uslove, ponuene metode, alatke - nain sprovoenja, faktore neuspeha. Takoe, preporuuju se marketing i promocija. Priprema stanovnitva za velike odluke i promene je izuzetno bitna i zahteva vreme i strunost. 2. Dravni upliv Bez obzira na jaanje lokalne samouprave i moi velikih gradova, upliv drave ostaje u domenu znaajne finansijske podrke. Bez te podrke ovaj kompleksan posao je teko izvesti. Ovo se posebno odnosi na infrastrukturu i podizanje javnih zgrada od posebnog znaaja, koje postaju pokreta urbane regeneracije. Od drave se oekuje posebna reevaluacija programa regeneracije sa posebnim osvrtom na one smernice koje e proizvesti najvie novih radnih mesta, podii nivo ekonomskog razvoja (gentrifikacija). 3. Human investment program Sigurno je da samo fiziko unapreenje centara gradova nee doneti eljeni uspeh. Ulaganje u ljudstvo, u stanovnitvo i u njihov program prestruktuiranja je od najvee vanosti za zaputene delove. Ista situacija koja je sada kod nas, sa recesijom i gubitkom posla, ima jedan jedini izlaz a to je edukacija i preusmeravanje radno sposobnog stanovnitva na nove poslove. Ova strategija mora da se stalno unapreuje, jer se situacija konstantno menja a specifinosti pojedinih gradova zahtevaju poseban tretman. Pomo drave prema gradovima organizovana je u zavisnosti od prioriteta koje odreuje posebno izabrano telo. Ona ne moe biti potpuno usaglaena i jednaka, jer su gradovi specifini i svaki zasebno potrauje drugaiji vid pomoi. 4. Podrka lokalnom planiranju Uspena razvojna strategija regeneracije razvila se iz dobro osmiljenih planova i uspene ekonomske strategije. Optina koja ulae u urbanistiko planiranje sigurno e imati vei uspeh u regeneraciji nego ostali gde to nije sluaj. Dravna pomo lokalnoj vlasti pri ulaganju u urbanistike planove je od velike vanosti u cilju uspenog planiranja regeneracije. Studije sluaja pokazuju dobre i manje uspene primere rehabilitacije gradova, iz njih treba izvui one najuspenije i implementirati ih u proces.

9

TA NAS OEKUJE PRINCIPI URBANE OBNOVE U program regeneracije treba ukljuiti: 1. iskustva svih ostalih (case studies) koja odgovaraju 2. istraivanja i iskustva svetskih gradova u obnovi, kako zadrati vitalnost? 3. pokazatelj koliko efekti urbane rekonstrukcije imaju upliv na dravni deficit 4. kontinuirane analize regionalnog urbanog rasta i posledice koje on ima na revitalizaciju 5. analize o pripadajuim predgraima i njihov uticaj na situaciju u jezgru 6. komparacije izmeu sledeih faktora: urbanih formi, vitaliteta gradskog jezgra, regionalnog

ekonomskog vitaliteta i nacionalne kompetitivnosti 7. prouavanje dravnih i regionalnih instrumenata i njihov upliv 8. istraivanje na temu tipova urbanih formi i uspenosti istih u odnosu na urbanu regeneraciju 9. dobru organizaciju konstantnog nadgledanja uspenosti projekta revitalizacije 10. ulogu urbanog dizajna u postupku 11. istraivanje o zakonodavstvu i taksama koje bi mogle loe da utiu na projekat 12. istraivanje o efektima urbane revitalizacije u odnosu na ciljne grupe. Revitalizacija gradova je ekstremno komplikovan i izazovan problem, smatra se da u nacionalnoj istoriji nema tee problematike od opstanka gradova i uvanja istih za budunost. . Smernice urbane regeneracije su sledee: forsirati renoviranje zgrada gde god je to mogue, koristiti postojei graevinski fond, gde nije,

pokrenuti ruenje i graditi novo; rente renoviranog moraju da se kreu unutar mogunosti postojeeg stanovnitva da bi se

onemoguila getoizacija; oping, mali biznis i pratee sadrzaje projektovati u to veoj meri, gde god je to mogue u cilju

oivljavanja etvrti, a time se otvaraju i nova radna mesta; forsirati ukljuivanje stanovnitva ak i u proces projektovanja, Vlada bi trebalo da plaa tzv.

Koordinatora koji podstie lokalno susedstvo da se ukljui u proces regeneracije, iz tog razloga preporuka je da se u gradnju krene unutar jedne godine, da ne bi lokalni entuzijazam splasao.

razvijati priobalje uvoenjem novih atrakcija, tropskih bazena, reciklirati i privesti novoj funkciji stare brodove, predvideti nove barove i etalita, restorane u morskom stilu

slobodno vreme i kultura predvideti novi Umetniki centar kao katalizator i pokreta kulturnog razvoja predvideti nove konferencijske prostore reciklaom postojeih naputenih objekata ili izgradnjom istih

u okviru hotelskih kapaciteta; stanovanje u priobalju ekskluzivno stanovanje za rentiranje Tri su osnovne metode renovacije (rekonstrukcije): 1. refurbishment (osnovna prepravka, unapreenje) koristi se na objektima koji nee biti totalno rekonstruisani u toku narednih 3 7 godina, prevashodno se odnosi na mokri vor, kreenje fasada; 2. supplementary renovation (delimina rekonstrukcija) odnosi se na novu opremu kuhinje, grejanje, oblaganje zidova u cilju bolje termalne zatite, novu opremu kupatila; 3. major renovation (totalna rekonstrukcija). Kada se utvrdi da e ovakva rekonstrukcija kotati do 80 % od nove gradnje, preporuka je da se pokrene. Od tri stana rade se 2 vea i komfornija, ulae se u kompletno nove instalacije, grejanje i hlaenje, zidovi se termalno oblau i projektuju protiv buke, potkrovlja se preureuju u stambeni prostor, spavaonice i sl. S obzirom da se dolazi do manjeg broja stambenih jedinica nije uvek mogue izbei getoizaciju odnosno transfer starih stanovnika na nove lokacije, pa se preporuuje projektovanje novih zgrada u blizoj okolini.

Ukoliko je cena rekonstrukcije prevelika (kao novogradnja), predlae se ruenje ili ukoliko objekat nije fiziki ugroen, domolicija u periodu od 10 godina. Tada se objekat samo osnovno popravlja. Stanovnitvo se, dok traje rekonstrukcija, privremeno smeta u susedne objekte ili u pokretne, privremene objekte. Regeneracija podrazumeva, uz unapreenje stanovanja, istovremeno unapreenje i kompatibilnih sadraja kao to su kole, vrtii, prostori za igru dece, parkovi. Ovde se misli i na kreaciju novih radnih mesta u vidu lokalnog biznisa, zanatskih radnji dok se industrija preusmerava na nove lokacije. Usporavanje saobraaja u rezidencijalnim zonama vri se uvoenjem jednosmernih ulica, krunih tokova, integrisanih ulica itd. Preporuuje se javni transport i biciklistiki prevoz.

2.4 POLAZNE OSNOVE RAZVOJA SAOBRAAJA Glavnu gradsku transverzalu ini postojei magistralni put (Jadranska magistrala) a ostali deo matrice ine pristupne saobraajnice bez jasne kategorizacije, dok je osnovna karakteristika urbane matrice nedovrenost I funkcionalnost, s`toga proistu sledei problemi koje je neophodno razreiti sa ciljem utvrivanja smernica razvoja saobraaja. Problemi saobraajnog funkcionisanja otvorenih javnih prostora na teritoriji Petrovca se mogu svrstati u sledee grupe: funkcionalni problemi

neadekvatno i neracionalno korienje otvorenih prostora nedefinisanost i nedovrenost urbane matrice neprotonost glavnih poteza, zakrenost matrice, nemogunost pristupa do parcele zakrenost magistralnog puta u letnjem periodu slaba protonost pristupnih ulica velike razlike u korienju otvorenog prostora u sezoni i van nje nedovoljno parking mesta nedovoljno razvijena mrea peakog kretanja izostanak mree biciklistikih satza

ekoloki problemi zagaenje vazduha zagaenje bukom zagaenje voda podsticanje globalnog zagrevanja

bezbednosni problemi smanjenje bezbednosti neregulisano kretanje razliitih uesnika u saobraaju

estetski problemi naruavanje estetskih kvaliteta ulica vizuelni-estetski nedostaci profili, regulacije, materijalizacija, opremljenost, odravanje,

signalizacija Osnovna ogranienja u dosadanjem razvoju:

Nedovoljno komforna mrea ulica Tranzitni saobraaj znatno optereuje gradsku mreu. Problem parkiranja je izraen, posebno u centralnoj gradskoj zoni i nedovoljno definisan na celom

podruju grada. Peaki i biciklistiki saobraaj je bez navika kod stanovnitva, a naroito izvan centralne gradske

zone.

10

Prednosti postojee urbane matrice: razgranata mrea otvorenih prostora nepravilna organska matrica, doprinosi bogatsvu kompozicije i atraktivnosti neiskorienost otvorenih prostora za socijalna okupljanja, atrakcije i manifestacije

Ponuena reenja treba da ispunjavaju sledee kriterijume:

1. itljivost 2. atraktivnost 3. dostupnost 4. protonost 5. bezbednost

2.5. POLAZNE OSNOVE UREIVANJA PROSTORA ZA REKREACIJU I TURIZAM Pristup razvoju rekreacije i turizma u Petrovcu Plazn prdljnj razva prostora za rekreaciju i turizam zasniva s na kncptu drivg klkg, drutvng i knmskg razva ptin Petrovac t pdrazumva:

intgraln planiranj turizma, rkraci i sprta knmin upravljanje prstrnim i ljudskim rsursima pdizanje kvalitta ivljnja stanvnika aktiviranja i krinje prirdnih i stvrnih

ptnciala usklan sa zatitm, afirmacim i unaprnjm prirdnih i stvrnih vrdnsti u prstru. Planski i zakonski okvir ureivanja otvorenih i rekreativnih prostora

1. Nacionalna strategija odrivog razvoja Crne Gore 2. Master plan razvoja turizma do 2020.godine 3. Prostorni plan podruja posebne namjene za morsko dobro 4. Nacionalni program zatite ivotne sredine 5. Zakon o morskom dobru

Prema Master planu razvoja turizma: Rauna se na produenu letnju sezonu od 7 meseci april-oktobar, na zimsku sezonu se ne moe

znaajno raunati zbog padavina Definie zonu Budve (potez od Tivta do Sutomora) koristei njene komparativne prednosti na sledei

nain: ljunkovite plae, mlada publika, ivahan raspust ambijent: animiran, sa prihvatljivom cijenom, popularan veliki i mali hoteli, privatne sobe i kamping, fast-food restorani, pivske bate, eiscafei, diskoteke,

sportovi u trendu, ronjenje, skijanje na vodi, sportska nadmetanja i priredbe, open air koncerti i uline proslave, tematski park, javne ali iste plae

Problemi razvoja Petrovca:

sezonski karakter naselja - nepostojanje celogodinje ponude turistikih sadraja

slaba saobraajna i infrastrukturna opremljenost naselja

naruena ekoloka situacija u gradu poinje da ograniava razvoj turizma ugroava kvalitet ivota lokalnog stanovnitva

Opti problemi koji degradiraju turistiki imid grada:

problemi u oblasti infrastrukture: vodosnabdevanje, kanalizaciona mrea, odlaganje organskog i neorganskog otpada.

problemi u funkcionisanju saobraajne mree: nedostatak parking prostora, poddimenzonisanost ulinih profila, totalni izostanak uline matrice u nekim delovima naselja

nedostatak tercijarnih sadraja prevelika stihijska i nedovoljno regulisana izgraenost prostora (severozapadni i jugoistoni delovi

naselja) sa jedne veliki broj neureenih i zaputenih prostora na atraktivnim pozicijama

Posebni problemi koji umanjuju turistiku atraktivnost grada:

diskontinuitet u ureivanju i opremanju prostora uz Petrovca rivu lociranje prateih sadraja na samoj plai a ne u kontakt zoni ili pri osnovnim smetajnim

kapacitetima nedostatak kvalitetnih javnih zelenih i rekreativnih povrina diferentovan vizuelni kvalitet grada , odsustvo itljivosti prostora, prepoznatljivih i atraktivnih

ambijentalnih celina i jasnog identiteta naselja nedostatak turistiko-rekreativnih sadraja koji bi bili aktivni-atraktivni van letnje sezone struktura smetajnih kapaciteta (znaajno poveanje vikend stanova-stanova za trite) konflikt peakog i kolskog saobraaja neadekvatni i neatraktivni pristupi obali - poprene veze privremeni objekti -zadovoljavaju potrebe ali degradiraju vizuelne kvalitete

Aktivnosti na unapreenju razvoja turizma i rekreacije

Urediti i opremiti Petrovca rivu du celog poteza Planirati nove turistiko rekreativne sadraje Lociranje prateih sadraja u kontakt zoni ili pri osnovnim smetajnim kapacitetima Uveati koliinu kvalitetnih zelenih i rekreativnih povrina Unaprediti vizuelni kvalitet grada doprineti itljivosti i atraktivnosti prostora formiranjem

prepoznatljivih i atraktivnih ambijentalnih celina i jasnog identiteta grada Planirati nove turistiko-rekreativne sadraja koji bi bili aktivni-atraktivni van letnje sezone Uveati kvalitet puta do obale. Urediti strateki vane poprene veze kao kvalitetne otvorene javne

prostore Obezbediti kontinuitet i raznovrsnost rekreativnog korienja du obale Urediti i ozeleniti velike javne povrine kao gradske parkove i odmorita ili turistike atrakcije

Ciljevi razvoja rekreacije

1. bzbnj dkvtn kvlittivn i kvntittivn zstupljnsti rkrtivnih sdr i prstr 2. bzbnj bgt pnud rzliitih rkrtivnih sdr i prstr 3. bzbnj dkvtn dstupnsti rkrtivnih sdr i prstr svim stnvnicim 4. bzbnj kontinuiteta u funkcionalno prostornom povezivanju rekreativnih prostora 5. Ztit i firmci prstr psbnih klkih, kulturn-istriskih i sttskih vrdnsti

11

Lociranje rekreativnih prostora Lociranje rekreativnih prostora u gradu usloviti kvalitetom:

odvijanja sadraja urbane rekreacije iskorienosti turistikog i rekreativnog potencijala gradskih prostora ostvarivanja funkcionalno-prostornih meuodnosa gradskih sadraja i unapreivanja kvaliteta ivotne sredine

Korienje svojstva urbanih predela grada kao polazne osnove u stvaranju, razvoju i vrednovanju funkcionalnoprostornih mrea rekreativnih prostora.

2.6. POLAZNE OSNOVE RAZVOJA CENTRALNIH I KOMERCIJALNIH AKTIVNOSTI

Principi grupisanja centralnih aktivnosti: preovlauje, dopunsko, pratee Osnovne smernice savremenih tretmana neke urbane sredina jesu da se na svakom prostornom nivou moe organizovati polifunkcionalno korienje prostora, kojim se obezbeuje fleksibilnost i transformabilnost strukture. U tom smislu ne planira se prostor jedne namene, ve prostori prevlaujue namene to podrazumeva 70 do 100% zastupljenosti odreene namene. Odnosno, neka aktivnost moe biti dopunska nekoj drugoj, u odnosu 60%:40%, ali sa prateom aktivnosti koja se moe pojaviti u manjem procentu kao trea na raun dopunske. U sluaju centralnih funkcija, ovo slojevito kombinovanje aktivnosti, jo se uslonjava obzirom da se u strukturi centralnih aktivnosti nalazi veliki broj veoma razliitih namena prostora. Kako trine zakonitosti ne dozvoljavaju preciziranje lociranja i programskog definisanja centralnih aktivnosti u okviru planiranih centara, to se zapravo nain preklapanja aktivnosti u nekom prostoru regulie urbanistikim postavkama i smernicama ureenja i graenja odnosnog podruja. Centralne funkcije javljaju se kao preovlaujue u okviru planiranih centara vieg reda: glavni gradski centar ua i ira zona. U ovim zonama, oekuje se stepen zastupljenosti centralnih aktivnosti od 50% do 100%, kao dopunska aktivnost mogu se javiti poslovni apartmani i saobraaj, a kao pratee aktivnosti mogu se javiti: sportsko-rekreativne aktivnosti na otvorenom, komunalne namene. Centralne funkcije javljaju se kao dopunske u okviru planiranih centara vieg i srednjeg nivoa: gradski specijalizovani i naseljski opti centri koji su po pravilu planirani da se razvijaju uz gradske i naseljske saobraajnice vieg reda. U tom smislu, centralne aktivnosti predstavljaju dopunsku namenu turistiko-sportsko-rekreativnim, poslovnim funkcijama i stanovanju. Prosean odnos izmeu pomenutih funkcija i dopunskih centralnih aktivnosti je veoma teko utvrditi, ali u odnosu na realnu procenu tempa razvoja u odnosu na postojee stanje razvijenosti, moe se rei da moe da dostigne i 50:50%. Centralne funkcije javljaju se kao pratee u okviru planiranih centara nieg reda i zonama disperzije: lokalni centri i zone u kojima se centralne aktivnosti disperzno javljaju, predstavljaju zapravo pratei sadraj neke dominantne namene. Najee su to turistiko sportsko rekreativne aktivnosti. U ovim sluajevima centralne funkcije kao pratee mogu biti zastupljene sa 10-20%.

2.7. IZVOD IZ PROSTORNOG PLANA OPTINE BUDVA RAZVOJ PETROVCA I MREA NASELJA Petrovac, u sistemu naselja optine Budva, ima znaaj suboptinskog centra (znaajniji lokalni centar). Znaajniji lokalni centar mora da omogui pruanje osnovnih obrazovnih, zdravstvenih i socijalnih usluga, kao i odgovarajue sportske i kulturne aktivnosti. Takoe, u njemu treba podsticati razvoj tercijarnih i kvartarnih aktivnosti i zapoljavanje u razliitim delatnostima, sa ciljem da se formira vlastita osnova privrednog rasta i razvoja. Petrovac, kao znaajniji lokalni centar optine, s jedne strane, predstavlja svojevrsnu podrku optinskom centru (kao centru vieg reda), dok, s druge, predstavlja i odreeno rastereenje u osnovnim funkcijama centra optine. Osnovni elementi prostorno-funkcionalne organizacije Naseljska grupa Pripadajue naselje Centar naseljske grupe Petrovac Petrovac (Prijevorac)

Kaluerac Buljarica (Kanjoi, urovii, Androvii)

Petrovac

Petrovac se nalazi na razvojnom koridoru (osovini) Ulcinj Bar Budva Boka Kotorska (Herceg Novi), u okviru razvojne zone Budvansko-petrovako primorje, koja podrazumeva podruje meusobno povezanih gradova i naselja, u kojima su aktivnosti razmetene tako da se dopunjuju, ime ukljuena naselja jaaju svoju ulogu u ukupnom urbanom sistemu. Na Jadransku magistralu, kao kimu saobraajnog sistema, nadovezuju se i boni pravac Petrovac-Podgorica, sa naseljima u neposrednoj zoni puta (ira zona Petrovca). U razvoju naselja, prioritet ima njegov unutranji razvoj, koji treba da dobije prednost u odnosu na njegovo irenje na nova podruja. PLANIRANA NAMENA PROSTORA Na prostoru centra Petrovca, Prostornim planom optine Budva predviene namene su:

- stanovanje i komplementarne aktivnosti - javne i komunalne povrine - turizam, sport i rekreacija

Turizam U turizmu, prioritetno je produiti trajanje sezone, izgraditi nove i kvalitetne smetajne kapacitete i time znatno proiriti asortiman ponude i doprineti rastu komplementarnih delatnosti. U kontekstu razvoja komplementarnih sadraja turizmu, ostvarivati vei kvalitet usluga sa znatno bogatijom ponudom raznih kulturnih, rekreativnih, izletnikih i drugih sadraja.

Petrovac (sa perspektivom irenja u zoni Solila) je designiran kao jedan od centara zdravstvenog turizma, a moguno i tzv. wellness turizma;

Petrovac e sa svojom fizikom i istorijskom sredinom biti konzistentna urbana jedinica sa povezanou izmeu hotela i komplementarnog smetaja (privatne sobe).

12

Strateka opredeljenja razvoja turizma na podruju Petrovca zasnivaju se na:

Razvoju visoko kvalitetnog turizam sa raznovrsnom celogodinjom turistiko-rekreativnom ponudom;

Podizanju standarda i kvaliteta osnovnih smetajnih kapaciteta; Kvalitativnoj rekonstrukciji komplementarnih kapaciteta (odmaralita domainstva i vikedica) ime

e se izvriti restruktuiranje smetajnih kapaciteta i poveati kategorija osnovnog smetaja, sa sledeim smernicama za: 1) domainstava - ka realizaciji manjih hotela, porodinih pansiona i luksuznih vila koje treba uklopiti u pejza i zelenilo kao i podizanje kvaliteta u ve izgraenim strukturama; 2) odmaralita - ka komercijalnom hotelijerstvu; 3) vikendice - ka ograniavanju izgradnje u zoni primorja;

Turistike strukture u neposrednom priobalnom pojasu terba locirati na veoj udaljenosti od mora i obezbediti im dobru komunikaciju sa postojeim urbanim centrima;

Razvoj celogodinje turistiko-rekreativne ponude (plae, nautika, sadrji sportsko-rekreativnih klubova, akvaparkovi, izletniki itinereri, turistiko-rekreativni koridori-etne staze, biciklistike staze i dr.).

Opti ciljevi razvoja turizma:

Predvia se rekonstrukcija i restruktuiranje turistikog fonda ka osnovnim kapacitetima (visoke kategorije) i izgradnja uglavnom u kategoriji osnovnih leajeva (visokih kategorija), to bi predstavljalo poveanje leajeva.

Kompletiranje i zaokruivanje postojee turistike ponude uz inteziviranje razvoja turistikih aktivnosti sa najpovoljnijim uslovima za maksimalno produenje turistike sezone i poveanje stepena iskorienosti kapaciteta turistike ponude, veim ukljuivanjem prirodnih i kulturno-istorijskih vrednosti;

Predvia se izgradnja novih kapaciteta u okviru postojeih turistikih zona koju treba usmjeriti u veem delu na izgradnju kvalitetnih dopuna postojee turistike ponude;

Posebni ciljevi i zadaci razvoja turizma: Postizanje vieg kvaliteta postojeih i novih komercijalnih aktivnosti i sadraja turistike ponude; Obezbeivanje visokog standarda usluge servisa i javnih slubi (posebno trgovine, zanatskih

servisa, zdravstva, kulture, administracije i dr.) u skladu sa potrebama lokalnog stanovnitva i turista.

Stanovanje Osnovni ciljevi:

Utvrditi zone i poteze odreene tipologije i strukture izgradnje; Preispitati planske postavke i dovriti zapoete zone izgradnje; Odrediti veliine parcela u zavisnosti od zone i tipologije izgradnje; Onemoguiti izgradnju kolektivnih stambenih objekata u zoni individualnog stanovanja;

Povrine za stanovanje su prvenstveno namenjene za stanovanje. Dele se na povrine manje, srednje i vee gustine stanovanja:

- niska gustina je do 80 stanovnika/ha bruto gustine stanovanja, - srednja gustina je do 150 stanovnika/ha bruto gustine stanovanja, - visoka gustina je do 250 stanovnika/ha bruto gustine stanovanja.

U povrinama namenjenim za stanovanje mogu se dopustiti i: prodavnice i zanatske radnje, koje ni na koji nain ne ometaju osnovnu namenu i koje slue svakodnevnim potrebama stanovnika podruja, poslovne delatnosti koje se mogu obavljati u stanovima, kao i ugostiteljski objekti i manji objekti za smetaj; objekti za upravu, verski objekti, objekti za kulturu, zdravstvo i sport i ostali objekti drutvenih delatnosti koji slue potrebama stanovnika podruja. Povrine za meovite namene Povrine meovite namene predviene su za stanovanje i druge namene koje ne predstavljaju znaajnu smetnju stanovanju od kojih nijedna nije preovladavajua. Doputeni su:stambeni objekti; prodavnice, ugostiteljski objekti i zanatske radnje, koje ne ometaju stanovanja, a koje slue za opsluivanje podruja; objekti za upravu, verski objekti, objekti za kulturu, zdravstvo, sport i ostali objekti za drutvene delatnosti; poslovni i kancelarijski objekti; objekti za smetaj. Sport i rekreacija

Ukljuivanju rekreacije i sporta lokalne sredine u turistiku ponudu radi racionalizacije ponude i integracije lokalnog stanovnitva sa turistima;

Kompletiranje rekreativnih i sportskih sadraja za istovremeno zadovoljenje potreba stanovnika i turistikih posetilaca u pogledu opte i sportske rekreacije; formiranje specijalizovanih sportskih sadraja, sa posebnim naglaskom na sadrajima i objektima za celogodinje korienje;

Formiranje veih rekreativnih i sportsko-rekreativnih sadraja u urbanim i turistikim centrima. Razvoj drutvene infrastrukturedrutvenih centara Opti ciljevi:

Jaati drutveno integrativne funkcije naselja (uprava, obrazovanje, zdravstvo, socijalna zatita, kultura, sport i drugo) radi zadovoljavanja osnovnih potreba gradskog i stanovnitva ireg gravitacionog podruja.

Razvoj naunoistraivakog rada; Unapreenje obrazovnog sistema; Poboljanje preventivne zdravstvene zatite stanovnitva; Unapreenje socijalne zatite; Podsticanje razvoja kulturnih aktivnosti; i Podsticanje razvoja fizike kulture.

13

U oblasti drutvenih delatnosti, pored osnovne mree, predviena je izgradnja veeg broja novih objekata u turistikim centrima, sa ciljem da se proiri/diverzifikuje i pobolja turistika ponuda.

U okviru povrina za kolstvo, zdravstvo i kulturu doputena je izgradnja: dejih vrtia, osnovnih i srednjih kola; bolnica, sanatorijuma, poliklinika i drugih zdravstvenih objekata; kulturne institucije, bioskopi; objekti i institucije za opsluivanje podruja i za sportske i rekreativne svrhe koje odgovaraju karakteristikama podruja. SAOBRAAJNA I TEHNIKA INFRASTRUKTURA Saobraaj Strateka opredeljenja Za prostor centra Petrovca predlau se sledea strateka opredeljenja:

Internu saobraajnu mreu u naselju planirati racionalno, ali se ne sme zaboraviti potreba zadovoljenja velikog saobraajnog optereenja u toku turistike sezone. U tom sluaju potrebnu panju obratiti na: - alternativne tokove saobraaja u naseljima; - povean autobuski saobraaj u toku turistike sezone; - mreu javnih parkiralita i garaa;

Obavezivati, ali i stimulisati planskim merama pojedinane korisnike prostora i objekata na izgradnju povrina za stacioniranje vozila;

Obezbediti povrine (staze) za peaka kretanja upravno na obalu, kao i paralelno obali, kao i na ostalim prostorima unutar naselja, ukoliko za to postoje potrebe;

Obezbediti uslove za pristajanje manjih plovila, uz jo nekoliko privezita koja su privremenog karaktera.Izgradnja pristana traba da bude u svemu prema uslovima koji odgovaraju potrebnom kapacitetu i potrebama bezbednosti.

Urediti stajalita za vozila javnog prevoza - autobuse i dr., jer je potreba za organizovanim javnim prevozom vrlo velika u toku turistike sezone.

U Petrovcu ve postoji potreba za poveanjem kvaliteta usluga i kapaciteta postojee autobuske stanice.

Lokacije servisa za popravku automobila nisu poeljne u centralnim delovima turistikih naselja, dok su servisi za odravanje vozila mogui sadraj uz postojee i planirane pumpe.

Vodoprivredna infrastruktura U pogledu snabdevanja vodom stanovnitva, i dalje se rauna na realizaciju tzv. regionalnog primorskog vodovoda, uz naporedo smanjivanje gubitaka, racionalizaciju potronje i korienje lokalnih izvorita podzemnih i povrinskih voda.

Dodatno ispitati koliine vode u podzemnim jezerima u Vilinoj pilji iznad Petrovca, koja bi moda mogla biti pravo rjeenje za vodosnabdijevanje Petrovca, a naroito budueg turistikog kompleksa u Buljarici.

U kasnijim fazama, kada bude realizovan Regionalni vodovod Crnogorskog primorja, zadravaju se sva postojea izvorita i reimi rada vodovoda, dok se iz Regionalnog sistema preuzimaju samo nedostajue koliine vode, koje se u sistem uvode preko distributivnih rezervoara.

Jedna od mera koja poboljava performanse sistema izgradnja novih rezervoara, R "Petrovac-novi" (1600 m3); R "Buljarice" (3000 - 4000 m3), vrlo bitan rezervoar, sa ulogom "balansnog rezervoara" na kraju sistema.

Dalji porast potreba za vodom moe da bude zadovoljen samo izgradnjom Regionalnog vodovoda koji e trajno rijeiti problem vodosnabdijevanja svih optina na Crnogorskom primorju. Plasman vode iz Regionalnog vodovoda, za naselje Petrovac predvien je iz distributivnih rezervoara. Novi predvieni rezervoari je: R "Petrovac": 2500 m3.

Kanalizaciona infrastruktura

Kanalisanje naselja se realizuje u vidu separacionih kanalizacionih sistema, posebno za otpadne, a posebno za atmosferske vode.

Kanalizacije za otpadne vode se reavaju kao grupni sistemi, za pojedine grupe oblinjih naselja, sa postepenim povezivanjem u sve vee celine.

Obavezno je prikljuenje svih komunalnih preduzaa na kanalizacione sisteme za upotrebljenu vodu naselja.

U sadanjoj, prvoj fazi, otpadne vode se mogu uputati u more nakon mehanikog preiavanja, podvodnim kolektorima koji su planirani u skladu sa kretanjem morskih struja. U kasnijim fazama, vee grupne kanalizacione sisteme treba zaokruiti realizacijom postrojenja za preiavanje otpadnih voda, sa primarnim i sekundarnim preiavanjem.

Na podruju Petrovca razvijen je grupni kanalizacioni sistem za otpadne vode, koji se u konanoj fazi razvoja finalizuje sa odgovarajuim postrojenjima za preiavanje otpadnih voda.

Sistem "Petrovac", kome gravitiraju kanalizacioni sistemi naselja Katun Reevia, Perezia Do i ire zone Petrovca. Podvodni ispust je ve realizovan u zoni Petrovca, sa odgovarajuom CS. To mesto je pogodno da se na njemu u drugoj fazi razvoja realizuje PPOV. Podsistem tog sistema je "Perezia Do", koji sada opsluuje istoimeno naselje, ali koga treba povezati sa sistemom "Petrovac", u II fazi, kada doe do realizacije PPOV.

Realizacija ovih kanalizacionih kolektora najee se vodi du postojeih saobraajnica, a hidraulika funkcionalnost i ekonominost sistema se ostvaruje odgovarajuim crpnim stanicama. Elektroenergetika S obzirom na ve izgraene kapacitete najpovoljnije je i dalje razvijati sistem napajanja sa meutransformacijom 110/35/10/0,4kV. Mrea 110 kV na podruju optine Budva reena je u okviru mree 110 kV Crne Gore i do daljnjeg se nee menjati.

Treba izgraditi TS 35/10kV Petrovac snage 2x8 MVA;i

Mrea 35kV mora biti tako formirana da se u svakoj etapi razvoja ima mogunost dvostranog napajanja svake TS 35/10kV. Takoe padovi napona na celom razmatranom podruju, uz uvaavanje mogunosti regulacije u TS 110/35kV i 10/0,4kV, treba da budu u dozvoljenim granicama. Mrea 10 kV U narednom periodu na posmatranom podruju treba planirati trafostanice 10/0.4 kV kapaciteta 2x630kVA.Mreu 10kV treba planirati kablovima XHE 49A 1x240 mm2. Mrea 10kV reavati prema koncepciji takozvanih "otvorenih prstenova" koja daje jednostavnu i preglednu mreu sa visokim stepenom sigurnosti. Mrea 0,4kV Niskonaponsku kablovsku mreu planirati kablovima tipa PP41 4x150 mm2 Cu a razvodne ormane poliesterske. U gradskom podruju mreu 0,4 kV reavati kao kablovsku radijalnu mreu.

Zavisno od dinamike gradnje novih objekata na posmatranom podruju kao i rekonstrukcije postojeih objekata kod kojih najee dolazi do novih zahteva u poveanju angaovane snage u narednom periodu treba raunati na izgradnju novih TS 10/0.4 kV tipske snage 630kVA.

14

Telekomunikaciona infrastruktura Osnovna karakteristika razvoja telekomunikacija u ovom planskom periodu e biti dalja digitalizacija i integrisanje mree. Da bi se takva mrea mogla ponuditi u narednom periodu, neophodno je preduzeti sledee mere pri planiranju i izgradnji telekomunikacione infrastrukture:

Digitalne komutacione elemente pribliiti to vie korisnicima; U pristupnim mreama sve vie primenjivati optike kablove; Skratiti pristupne bakarne mree na najvie 1,5 km, kako bi mogle da prihvate irokopojasne

usluge; Svakom komutacionom elementu obezbediti radni i rezervni put sa automatskim prebacivanjem,

obzirom da e se sve vie prenositi podaci preko istih.

Takoe je potrebno:

Planirati i graditi kablovsku kanalizaciju i telekomunikacione objekte kapaciteta koji moe zadovoljiti zahteve vie telekomunikacionih operatora;

Planirati i graditi kablovsku kanalizaciju i telekomunikacione objekte koji e omoguiti uvoenje novih tehnologija;

Planirati i graditi kablovsku kanalizaciju do krajnjih korisnika koja e omoguiti izgradnju pristupnih telekomunikacionih mrea u potpunosti izgraenih od optikih kablova (FTTx), a koje e moi pruiti servise visokog kvaliteta i podrati napredne IP aplikacije;

Da bi se izbeglo dodatno i nepotrebno naruavanje prirodnog okruenja, telekomunikacioni operatori se usmeravaju na zajedniko korienje (deljenje) postojee infrastrukture (antenski stubovi, telekomunikacioni objekti, kablovska kanalizacija, i sl.);

U oblasti fiksne telefonije Na prostoru Petrovca, predviena je izgradnja savremenog TV kablovskog distribucionog sistema. REIMI ZATITE Posebna aktivnost koju treba ostvariti u narednom periodu je zatita i aktiviranje kulturno - istorijskog naslea - Petrovake Rive.

2.8. IZVOD IZ GENERALNOG URBANISTIKOG PLANA PRIOBALNOG POJASA OPTINE BUDVA SEKTOR: KAMENOVO-BULJARICE CILJEVI PROSTORNOG RAZVOJA U korienju prostora posebno voditi rauna: o intenzivnijem i racionalnijem korienju ve zauzetog prostora; o to manjem zauzimanju novih prostora; o poguavanju, rekonstrukciji ve formiranih naseljskih celina; zatim, revitalizirati postojee maslinjake i zatiti ih od eventualne izgradnje; ne dozvoliti izgradnju objekata ije funkcionisanje zagauje sredinu; uu zonu ispod magistrale do obale prvenstveno koristiti za turizam i javne funkcije, to ne iskljuuje i

stanovanje kao i objekte za poslovanje; i U formiranju naseljskih struktura posebno obratiti panju na: strukturu i distribuciju javnih sadraja s ciljem optimalnog opsluivanja stanovnika i turista i drugih korisnika

prostora; stvaranje uslova za formiranje centara naselja sa potrebnim javnim sadrajima; primeniti princip tzv. AMBIJENTALNE IZGRADNJE; i popraviti stvorene debalanse u ukupnoj strukturi gradskih funkcija, posebno imajui u vidu nedostatak javnih

sadraja. Stanovanje obezbediti uslove za podizanje kvaliteta stanovanja na vii nivo ureivanjem komunalnih povrina,

saobraajnica, parkinga i slobodnih zelenih povrina; obezbediti uslove za rekonstrukciju postojeeg stambenog fonda s ciljem tehnikih poboljanja uslova

stanovanja i turistike eksploatacije; povesti vie reda u realizaciji nove stambene izgradnje; insistirati na estetskim vrednostima kod stambene izgradnje; i ne dozvoliti izgradnju viespratnih objekata sa apartmanima - turistikim stanovima, ukoliko to nije u

hotelskim objektima (restoran u prizemlju i drugi sadraji). Javni sadraji utvrditi prioritete realizacije javnih sadraja iz oblasti kulture i zabave, sporta i rekreacije pre svega, i svih

drugih sadraja vezanih za decu i omladinu; realizaciju javnih sadraja vezivati uz realizaciju drugih funkcija kojima e javni sadraji sluiti (stanovanje,

turizam, sport, saobraaj i dr.), i distribuciju javnih sadraja obaviti na nain da optimalno zadovoljava korisnika prostora obe sezone. Komunalne i slobodne povrine posebnu panju posvetiti planiranju svih zajednikih povrina; planirati parkinge i javne garae; planirati gradske zelene pijace; planirati parkovske povrine Saobraajni sistem Ostvarivanje uslova za tranzitni drumski saobraaj na podruju Optine, u longitudinalnom pravcu prema

Kotoru i Baru (izmetanjem magistrale) i u dva poprena pravca prema Cetinju i Podgorici, sa ciljem da se povea efikasnost drumskog saobraaja i da se on povee sa drugim sistemima;

Ostvarivanje uslova za dobru meusobnu povezanost saobraajnih punktova na podruju Optine. Ostvarivanje dobre organizacije internog saobraaja u naselju, dobrom povezanou sa spoljnim

sistemima, internim hijerarhizovanjem saobraajnih veza i odvajanjem kolskog, mirujueg i peakog saobraaja.

15

Reavanje problema koncentracije mirujueg saobraaja za potrebe turista, u prvom redu njegovim usmeravanjem van stalno nastanjenih zona.

Izgradnja odgovarajueg broja pristani za relacije na srednjim i kraim razdaljinama. Poboljanje uslova u mreama puteva niih kategorija: podizanja tehnikog nivoa i kapaciteta mree

lokalnih i nekategorisanih puteva u skladu sa oekivanim buduim potrebama. Poboljanje uline mree: kompletiranje postojee mree, ostvarenje dobre povezanosti interne i spoljne

mree, diferenciranje uline mree po znaaju, diferenciranje/hijerarhizovanje saobraaja po vrstama kretanja, plansko definisanje peakog saobraaja (tokovi, povrine, staze itd.), stvaranje uslova za ire uvoenje i vee korienje biciklistikog saobraaja, i dr.

Poboljanje mirujueg saobraaja: obezbeivanje veih parking povrina za due zadravanje putnikih vozila, izgradnja parkiralita za uslove vee koncentracije vozila (pored turistikih objekata, uz/u servisne centre i dr.), minimizovati parkiranje na ulinim povrinama, reiti problem parkiranja vozila vlasnika u okviru individualnih stambenih objekata i na dvorinim povrinama i dr.

Predvideti ureivanje posebnih povrina za parkiralita turistikih i drugih autobusa. Vodosnabdevanje Formirati savremeni vodovodni sistem koji e omoguiti racionalno snabdijevanje vodom u vremenu

maksimalne i minimalne potrebe za vodom; Ukljuiti u vodovodni sistem sva potencijalna izvorita za snabdijevanje vodom; Kanalisanje naselja obezbeivanje racionalnih i tehniki ispravnih sistema kanalisanja i odvoenja otpadnih voda, koji nee

predstavljati izvore zagaenja; i planirati sisteme za potpuno preiavanje otpadnih voda ime bi se izbjeglo eventualno zagaenje

morske obale. Zatita i unapreenje ovekove sredine Ouvanje prirodnih resursa, njihovo racionalno korienje i spreavanje degradacije; Smanjivanje zagaenosti sredine smanjivanjem nivoa emisije tetnih materija kod svih izvora zagaenja; Kvalitetno odravanje svih tehnikih i infrastrukturnih sistema; Spreavanje izgradnje svih objekata i postrojenja koji mogu zagaivati sredinu.

STANOVNITVO Projekcija broja stanovnika Prema projekciji stalnog i sezonskog stanovnitva, za 2011. godinu, Petrovac u celini bi trebao da broji oko: 2000 stalnih i 500 sezonskih stanovnika. Broj turista Ovo podruje prema studiji turistikog razvoja opredeljeno je za tzv. kvalitetni turizam (Petrovac, Buljarica). Prisutni su svi oblici turizma, s tim da je dominantan smetaj u hotelima.

ORGANIZACIJA PROSTORA I RASPORED FUNKCIJA Stanovanje i turistiki kapaciteti Na prostoru centra Petrovca predvieni su sledei tipovi stambenih I turistikih sadraja:

- stambeno-turistika izgradnja manje gustine - stambeno-turistika izgradnja srednje gustine - turistiko-smetajni kapaciteti viih kategorij

Javni sadraji Sadraji uslunih i prateih delatnosti podrazumevaju: trgovinu i usluno zanatstvo, kolstvo, deje ustanove, socijalnu zatitu, zdravstvo,kulturu i zabavu, ugostiteljstvo, administraciju i upravu, sport i rekreaciju i saobraaj. Trgovina i usluno zanatstvo Zbog velikih razlika u potrebama izmeu zimskog i letnjeg perioda, rauna se da se letnji kapacitet trgovine povea produenim radnim vremenom i angaovanjem sezonske radne snage. Struktura:

BGP Pkompl. br. zaposl. - trgovina-prodajni prostor 1,2 m2/st.+ 2,8 m2/st.+ 1/30m2 BGP - trgovina - skladita 0,4 m2/st.+ 1,6 m2/st.+ 1/75 m2 BGP - usluno zanatstvo 0,4 m2/st.+ 0,6 m2/st.+ 1/30 m2 BGP (+ odnosi se na stalno stanovnitvo)

Socijalna zatita Poto se zatita dece uglavnom sprovodi kroz deje ustanove, nee biti potrebno da se grade bilo kakvi objekti.

16

Zdravstvo Potrebni zdravstveni objekti u Petrovcu su: ambulante - zdravstvene stanice, apoteke, i veterinarska stanica. Kultura i zabava Predviena je izgradnja standardnih (uobiajni objekti za potrebe kulture i zabave stalnog stanovnitva) i nestandardnih objektata - javljaju se iz veeg broja razloga: prisustvo veeg broja turista u letnjim periodu (noni klubovi) i povoljni klimatski uslovi za izgradnju otvorenih scena (letnje pozornice). Vrste objekata za kulturu i zabavu koji se mogu javiti su: biskopi, univerzalna dvorana (pozorite, (dom kulture), (omladinski dom), (biblioteka) sa itaoicama, klubovi za kulturni ivot odraslih i dece, izlobene galerije, dvorane za ples - disko klubovi, letnje pozornice, noni klubovi, zabavni park. Ugostiteljstvo

Struktura objekata 1. Poslastiarnice i mleni restorani 2. Kafei i bifei 3. Kafane, krme, picerije i sl. 4. Ekspres restorani 5. Restorani

Administracija i uprava

Sport i rekreacija Za ovu funkciju znaajnu za stalno stanovnitvo, kao i za turizam, treba obezbediti sledee vrste prostora: 1. Sportsko-rekreativne i parkovske povrine sa sportskim igralitima, 2. Sportska igralita - tereni raznih vrsta (unutar povrina pod 1.) 3. Zatvoreni objekti

Sportski tereni - igralita (1)

Vrsta (1) normativ a) tenis 1/2000 turista b) odbojka 1/2000 turista c) nogomet 1/4000 turista d) mini golf 1/2000 turista e) boanje 1/4000 f) kuglanje - u okviru turistikih objekata g) ostali objekti - po potrebi (u Buljarici je rezervisan veliki prostor za ove namene. Mogua izgradnja dva

golf igralita i velikog broja teniskih terena) (1): Sportski tereni se dimenzioniu prema turistima kojih je 2,5 puta vie nego stalnog stanovnitva. To znai da e ovi kapaciteti zadovoljiti

i potrebe stalnog stanovnitva, s tim da najvie 1/3 ovih terena treba graditi u stambenim naseljima, a 2/3 u turistikim zonama.

INFRASTRUKTURNI SISTEMI I KOMUNALNE DELATNOSTI SAOBRAAJ Lokalne saobraajnice ispod magistrale. Potreba za njihovom izgradnjom postoji na svim mestima gde se veza izmeu postojee magistrale i naselja ostvaruje na jednom mestu, i na taj nain formiraju tzv. saobraajni depovi, kao i na onim prostorima gde treba omoguiti planiranu izgradnju. (od Petrovca ka Luicama i dalje ka Buljarici;). Izgradnjom ovih saobraajnica, pored ostalog, smanjio bi se i broj prikljuaka na postojeu magistralu i intenzitet njenog korienja, i sve zajedno bi doprinelo boljem funkcionisanju celog prostora i bezbednosti saobraaja. Autobuski saobraaj Osnovni nosilac javnog prevoza na podruju obuhvaenim planom bie autobuski saobraaj koji e odvijati na relaciji Budva - Petrovac - Buljarice. Petrovac poseduje autobusku stanicu. Linije javnog saobraaja trebalo organizovati na bazi postojanja dva terminalna punkta, Budva i Petrovac, i sa jednom linijom manje uestalosti koja bi bila tipa brze linije i sluila bi da povee Budvu i Petrovac. Predlaene su sledee linije: Petrovac - Sveti Stefan I Petrovac - Buljarice. Za dimenzionisanje stanice u Petrovcu treba izvriti prognozu i raspodelu putnika po vrstama linija, odnosno proveriti da li tri postojea perona zadovoljavaju zahteve javnog prevoza. Za polaske linija gradskog javnog saobraaja treba obezbediti poseban prostor u okviru stanice u zavisnosti od izabranog tipa prevoznog sredstva. Stacionarni saobraaj Procena broja parking mesta svodi se na obezbeenje potreba za: stalno stanovnitvo, sezonsko stanovnitvo, motorizovane turiste, potrebe za putovanja do plae, potrebe za korienje gradskih sadraja, potrebe za zaposleno stanovnitvo; i potrebe vezane za korienje pojedinih specifinih sadraja (zdravstvo, sport, kultura i dr.). Reenje velikih potreba za povrinama za stacionarni saobraaj postie se planiranjem vienamenskih parkinga, putem detaljne urbanistike razrade pojedinih zona. parkiranja i vrnog sata mogu se utvrditi realne potrebe za parking prostorom. Sve ovo pokazuje da utvrivanje potrebnog broja parking mesta u pojedinim zonama, kao i organizacija i razmetaj parkinga, predstavljaju element daljih faza razrade GUP-a. Posebnu panju treba obratiti na izgradnju garaa u svim oblicima koji se mogu javiti na ovom prostoru: kao javne viespratne ili ukopane na pogodnim mestima, ili kao individualne u pojedinaim zgradama. Poeljno je stimulativne mere za izgradnju garanog prostora ispod objekata. (oslobaanje od komunalnih doprinosa za delove objekta koji slue za stacioniranje vozila i sl.). Ostali vidovi saobraaja Vodni saobraaj Potrebno je u narednom periodu opremiti i izgraditi pristanite za priobalnu plovidbu, koja bi u budunost, sem izletnikog saobraaja poprimila i ulogu prevoza putnika i turista u lokalnom saobraaju. Ureenje obala Pored svih potrebnih mera kojima bi se postojee plae zatitile od "erozije" mora, kao i proirivale zone kupanja na kamenitim delovima obale, neophodno je da se omogui transport turista i kupaa du obale, na bezbedan i organizovan nain za sve uesnike. Postojee pristani u Petrovcu treba rekonstruisati i po potrebi proiriti. Ne treba iskljuiti mogunost izgradnje pristani i na drugim mestima ako za to postoji kolektivni ili individualni interes. Pored ureenja plae i izgradnje pristani, od interesa su i peake veze du obale, koje su na nekim mestima u zoni morskog dobra, a drugde odmaknute od obale.

Namena 1. mesne zajednice 2. pote 3. banke 4. agencije 5. ostalo

17

VODOPRIVREDNI SISTEMI Snabdevanje vodom naselja Za turistike objekte potronja je definisana u zavisnosti od vrste / ranga objekta: 1) u hotelima sa pet zvezdica: 650 L /korisn. na dan 2) u hotelima sa etiri zvezdice: 450 L /korisn. na dan 3) hoteli niih katagorija: 350 L /korisn. na dan 4) privatni smetaj i odmaralita: 350 L /korisn. na dan Sistem snabdevanja vodom Reenje snabdevanja vodom razmatranog podruja moe se traiti samo u okviru celovitog Budvanskog vodovoda, iji je juni ogranak deo na razmatranom podruju, na potezu Prno - Petrovac - Buljarica. Konano reenje tog vodovodnog sitema zasniva se na sledeim merama: 1) poboljanje performasi postojeeg vodovodnog sistema; 2) povezivanje Budvanskog vodovodnog sistema sa Regionalnim sistemom "Crnogorsko primorje", koje

kao izvorite koristi Skadarsko jezero, iz koga se voda nakon preiavanja u PPV (postrojenje za preiavanje vode) magistralnim cevovodima dovodi do konzumnog podruja Crnogorskog primorja.

Jedna od mera za poboljanja performansi postojeeg vodovodnog sistema je poveanje rezervoarskih prostora. Zbog toga je jedna od mera koja poboljava performanse sistema izgradnja novih rezervoara, pri emu su hidrauliki najdelotvorniji sa gledita stabilnosti i pouzdanosti funkcija sistema sledei: R "Petrovac - novi" (1600 m3); R "Buljarice" (3000 - 4000 m3), vrlo bitan rezervoar, sa ulogom "balansnog rezervoara" na kraju sistema. Prioritet ima i rekonstrukcija magistralnih delova mree, sa otklanjenjem sadanjih uskih grla u sistemu. Glavni izvorini sistem u blioj zoni obuhvata konzumnog poruja su: Izvorite "Buljarica", koje buenim bunarom "Dobra voda" eksploatie podzemne vode u Buljarikom polju u podnoju brda "Gradac". Sa kapacitetom od Qmin = 20L/s do Qmax = 50 L/s, to izvorite sada snabdeva Buljaricu i prvu visinsku zonu Petrovca. Za uspeno funkcionisanje vodovodnih sistema na razmatranom podruju neophodna je primena i sledeih mera: 1. uspostavljanje neposredne zone zatite oko izvorita, kao i uspostavljanje ue zone zatite u kojoj je

zabranjena izgradnja drugih objekata koji bi mogli da dovedu do destrukcije izvorita 2. za prikljuenje malih lokalnih vodovoda na regionalni sistem, moraju se ispuniti i sledei uslovi: (a)

gubici u mrei vodovoda koji se prikljuuje moraju se svesti na manje od 20%, (b) mora se