generalni plan ba^ki petrovac · 2015. 6. 24. · naru^ilac: skup[tina op[tine ba^ki petrovac...

$: GENERALNI PLAN BA^KI PETROVAC · 2015. 6. 24. · NARU^ILAC: SKUP[TINA OP[TINE BA^KI PETROVAC INVESTITOR: SKUP[TINA OP[TINE BA^KI PETROVAC VRSTA DOKUMENTACIJE: GENERALNI PLAN OBRA\IVA^:$
SKUP[TINA OP[TINE BA^KI PETROVAC Predsednik skup{tine op{tine: Jaroslav Popovi}

GENERALNI PLAN BA^KI PETROVAC

JP ZAVOD ZA URBANIZAM VOJVODINE - NOVI SAD

E - 1963

ODGOVORNI URBANISTA: DIREKTOR: Smiqka Proti}, dipl.in`.arh. Perica Manojlovi}, dipl.in`.saobr.

Novi Sad, decembar 2004. godine

NARUÎLAC: SKUP[TINA OP[TINE BA^KI PETROVAC

INVESTITOR: SKUP[TINA OP[TINE BA^KI

PETROVAC VRSTA DOKUMENTACIJE: GENERALNI PLAN OBRA\IVA^: JP ZAVOD ZA URBANIZAM VOJVODINE NOVI SAD DIREKTOR: Perica Manojlovi}, dipl.in`.saobr. KOORDINATOR: Qiqana Jovi~i}-Male{evi}, dipl.ek. ODGOVORNI URBANISTA: Smiqka Proti}, dipl.in`.arh. STRU^NI TIM: Gordana Boì}, dipl.in`.geod.

Branislav Vukadinovi}, dipl.in`.saob. Mr Olivera Dobrivojevi}, dipl.prostor.planer Milan @iì}, dipl.in`.ma{. Qiqana Jovi~i} Male{evi}, dipl.ek. Milko Bo{wa~i}, in`. geod. Branko Milovanovi}, dipl.in`.melio. Slavica Pivni~ki, dipl.in`.pejz.arh. Smiqka Proti}, dipl.in`.arh.

Zorica Sanader, dipl.in`.elektr. Dragan Mora~a, arh.tehn. Branislava Kr~mar, operater

Du{ko \okovi}, kopirant SPOQNA SARADWA: "GEOPANONIJA"

Mira{ Baturan, dipl.in`.geod. OP[TINA BA^KI PETROVAC: - IO op{tine Ba~ki Petrovac i Sekretarijat za privredu - JKP "Progres" Ba~ki Petrovac - MZ Ba~ki Petrovac - Komunalna komisija za za{titu ìvotne sredine i ekologiju - Direkcija za gra|evinsko zemqi{te KONSULTACIJE I SARADWA: - Zavod za za{titu prirode Srbije, Odelewe u Novom Sadu - Pokrajinski Zavod za za{titu spomenika kulture Novi Sad - Republi~ki geodetski zavod - Slu`ba za katastar nepokretnosti Ba~ki Petrovac

SADR@AJ A) TEKSTUALNI DEO UVOD.............................................................................................................................1 1. GRANICA PODRU^JA OBUHVA]ENOG PLANOM...............................2

1.1. GRANICA GRA\EVINSKOG REJONA .................................................3 1.2. GRANICA GRA\EVINSKOG ZEMQI[TA IZVAN GRANICE GRA\EVINSKOG REJONA..................................................7

2. DUGORO^NA STRATEGIJA RAZVOJA I KONCEPCIJA URE\EWA I ORGANIZACIJE PROSTORA I GRA\EWA NASEQA .................................................................................................................9

2.1. STANOVNI[TVO .......................................................................................9 2.2. PRIVREDA I OSTALE AKTIVNOSTI...............................................9 2.3. INFRASTRUKTURNI SISTEMI..........................................................11 2.4. KONCEPCIJA PROSTORNE ORGANIZACIJE NASEQA I ZA[TITA @IVOTNE SREDINE ......................................................13

3. PRAVILA URE\EWA PROSTORNE STRUKTURE NASEQA PREMA PLANIRANIM NAMENAMA I FUNKCIJAMA.....................................................................................................15

3.1. STANOVAWE.................................................................................................15 Porodi~na stambena izgradwa.....................................................................15 Vi{eporodi~na stambena izgradwa ...........................................................17 Me{ovita stambena izgradwa......................................................................17

3.2. CENTRALNA ZONA SA MRE@OM JAVNIH OBJEKATA.............18 3.3. RADNE ZONE .................................................................................................19 3.4. ZONA SPORTA I REKREACIJE ............................................................20 3.5. KOMUNALNI OBJEKTI I POVR[INE ............................................21 3.6. PRAVCI, KORIDORI I KAPACITETI INFRASTRUKTURE ....................................................................................22

3.6.1. Saobra}ajna infrastruktura............................................................22 Vodni saobra}aj .....................................................................................22 @elezni~ki saobra}aj .........................................................................22 Drumski saobra}aj ................................................................................23 Biciklisti~ki saobra}aj ...................................................................24 Pe{a~ki saobra}aj ...............................................................................24 Javni prevoz............................................................................................24 Saobra}ajni terminali .......................................................................25 Stacionarni saobra}aj ........................................................................25 3.6.2. Vodoprivredna infrastruktura .......................................................25 Re`im povr{inskih i podzemnih voda ............................................25 Vodosnabdevawe.....................................................................................26 Atmosferska kanalizacija.................................................................27 Odvo|ewe i pre~i{}avawe otpadnih voda .....................................28 3.6.3. Energetska infrastruktura..............................................................29 Elektroenergetska infrastruktura................................................29 Gasovodna infrastruktura .................................................................32 3.6.4. PTT, RTV i KDS infrastruktura ....................................................32 3.6.5. Ozelewavawe naseqa............................................................................33

3.7. GENERALNA REGULACIONA, NIVELACIONA I TEHNI^KA RE[EWA................................................................................35

Plan generalne regulacije ...........................................................................35 Generalni nivelacioni plan .......................................................................35

3.8. NAMENA I BILANS POVR[INA.......................................................37 4. PROSTORI SA POSEBNIM OSOBENOSTIMA, OGRANI^EWIMA, RE@IMIMA I PRAVILIMA URE\EWA I KORI[]EWA OVIH PROSTORA ....................................39

4.1. ZONE ZA[TITE POSEBNO VREDNIH DELOVA PRIRODE.........................................................................................................39 4.2. ZA[TITA NEPOKRETNIH KULTURNIH DOBARA .....................39 4.3. PRAVILA I USLOVI ZA FORMIRAWE URBANOG PEJSA@A NASEQA ...................................................................................41 4.4. ZA[TITA @IVOTNE SREDINE ..........................................................41

Za{tita voda....................................................................................................42 Za{tita vazduha ..............................................................................................42 Za{tita zemqi{ta.........................................................................................43

4.5. ZONE ZA[TITE IZVORI[TA..............................................................44 4.6. PRAVILA I USLOVI KOMUNALNOG I URBANOG REDA...........................................................................................45 4.7. PRAVILA I USLOVI ZA URE\EWE PROSTORA ZA ODBRANU I ZA[TITU OD ELEMENTARNIH NEPOGODA I DRUGIH VE]IH OPASNOSTI.........................................................45 4.8. PRAVILA I USLOVI ZA OBEZBE\EWE KRETAWA DECE, STARIH, HENDIKEPIRANIH I INVALIDNIH LICA...........47

5. MERE ZA SPROVO\EWE I REALIZACIJU GENERALNOG PLANA.......................................................................................48

5.1. OPIS BLOKOVA..........................................................................................48 5.2. SPROVO\EWE I REALIZACIJA ........................................................51

6. PRAVILA GRA\EWA ........................................................................................52

6.1. ZONA STANOVAWA...................................................................................52 6.1.1. Zona porodi~nog stanovawa ...............................................................52 6.1.2. Zona me{ovitog stanovawa ................................................................60

6.2. RADNE ZONE .................................................................................................68 6.3. PRAVILA ZA IZGRADWU JAVNIH OBJEKATA ............................73 6.4. PRAVILA ZA URE\EWE PROSTORA I IZGRADWU OBJEKATA U ZONAMA SPORTA I REKREACIJE ........................75 6.5. PRAVILA ZA IZGRADWU MRE@E I OBJEKATA SAOBRA]AJNE INFRASTRUKTURE ...................................................75 6.6. PRAVILA ZA IZGRADWU MRE@E I OBJEKATA VODOPRIVREDNE INFRASTRUKTURE.............................................78 6.7. PRAVILA ZA IZGRADWU MRE@E I OBJEKATA ENERGETSKE INFRASTRUKTURE.......................................................79

Elektroenergetska infrastruktura..........................................................79 Gasovodna infrastruktura ...........................................................................80

6.8. PRAVILA ZA IZGRADWU MRE@E I OBJEKATA PTT, RTV I KDS INFRASTRUKTURE .................................................83 6.9. PRAVILA ZA IZGRADWU I URE\EWE KOMUNALNIH OBJEKATA I POVR[INA.......................................................................84

6.10. PRAVILA ZA OZELEWAVAWE PROSTORA..................................85 Zelene povr{ine javnog kori{}ewa..........................................................86 Zelene povr{ine ograni~enog kori{}ewa..............................................87 Zelene povr{ine specijalne namene .........................................................90

7. USLOVI NADLE@NIH ORGANA I INSTITUCIJA...........................91 B) GRAFI^KI DEO Br. karte Naziv karte Razmera

1.

2.

3.

Karta prikaza granica gra|evinskog podru~ja i obuhvata GP-a Plan namene povr{ina i objekata, sa planom saobra}aja, re`imom sprovo|ewa i za{ti}enim nepokretnim kulturnim dobrima Plan saobra}ajne infrastrukture sa planom generalne regulacije i nivelacije

1:10000

1:10000

1:10000

4.

5.

Plan vodoprivredne infrastrukture - snabdevawe vodom Plan vodoprivredne infrastrukture - odvo|ewe voda

1:10000

1:10000

6. Plan elektroenergetske i TT infrastrukture

1:10000

7.

Plan gasne infrastrukture

1:10000

- Polo`aj Ba~kog Petrovca u Republici Srbiji V) PRILOG

A. IZVOD IZ PROSTORNOG PLANA REPUBLIKE SRBIJE B. IZVOD IZ PROSTORNOG PLANA OP[TINE BA^KI PETROVAC V. SPISAK PLANSKE I TEHNI^KE DOKUMENTACIJE

KOJA JE KORI[]ENA PRI IZRADI GENERALNOG PLANA G. ODLUKA O IZRADI GENERALNOG PLANA D. IZVE[TAJ KOMISIJE ZA JAVNI UVID I STRU^NU RASPRAVU O NACRTU PLANA \. ODLUKA O DONO[EWU GENERALNOG PLANA BA^KOG

PETROVCA

1

Na osnovu ~lana 54. Zakona o planirawu i izgradwi ("Sl. glasnik RS", br. 47/2003) i ~lana 41. Statuta op{tine Ba~ki Petrovac ("Sl. list op{tine Ba~ki Petrovac", br 6/21, 1/97 i 8/99), Skup{tina op{tine Ba~ki Petrovac na sednici odrànoj ____________________ donosi:

GENERALNI PLAN BA^KI PETROVAC

UVOD Vaè}i Generalni urbanisti~ki plan naseqa Ba~ki Petrovac usvojen je od strane Skup{tine Ba~ki Petrovac 1985. godine. Ovaj plan je razra|ivan nizom detaqnih urbanisti~kih planova i urbanisti~kih projekata, od kojih je ve}ina skoro i realizovana. Od dono{ewa Generalnog urbanisti~kog plana Ba~kog Petrovca do danas, do{lo je do zna~ajnih promena u dru{tvu i donet je ve}i broj novih zakona koji nove odnose reguli{u. To su pre svega odnosi prema svojini, odnosi u ure|ivawu gra|evinskog zemqi{ta, poqoprivrednog zemqi{ta, komunalne i druge infrastrukture, odnosi prema za{titi ìvotne sredine i dr. Generalni plan Ba~ki Petrovac radi se na osnovu odluke SO Ba~ki Petrovac od 26.05.2000.godine, a posao izrade poveren je JP Zavod za urbanizam Vojvodine iz Novog Sada. JP Zavod za urbanizam Vojvodine je sa predstavnicima op{tine Ba~ki Petrovac pripremio i usaglasio sve neophodne elemente za izradu Plana, uz neophodne konsultacije sa nadle`nim institucijama i javnim preduze}ima. Izrada Generalnog plana zapo~ela je u skladu sa odredbama Zakona o planirawu i ure|ewu prostora i naseqa ("Sl. glasnik RS", br. 44/95, 16/97 i 46/98). Obzirom da je u toku izrade Generalnog plana Ba~ki Petrovac stupio na snagu Zakon o planirawu i izgradwi ("Sl. glasnik RS", br. 47/2003), to je u skladu sa odredbom ~lana 170. stav 3. Zakona postupak izrade i dono{ewa ovog urbanisti~kog plana nastavqen po odredbama novog zakona. U tom smislu Generalni plan naseqa Ba~ki Petrovac uskla|en je sa novim Zakonom o planirawu i izgradwi ("Sl. glasnik RS", br. 47/2003), Prostornim planom Republike Srbije i podzakonskim aktima. Nakon usvajawa Generalnog plana Ba~ki Petrovac od strane SO Ba~ki Petrovac, on postaje vaè}i zakonski akt koji se primewuje i sprovodi, kao osnov za izgradwu i ure|ewe prostora. Tako|e, usvajawem Plana proizilazi obaveza izrade prostorno-planske dokumentacije koja predstavqa daqu razradu i konkretizaciju postavki Generalnog plana Ba~ki Petrovac (urbanisti~ki planovi: plan generalne regulacije, plan detaqne regulacije i urbanisti~ki projekat).

2

1. GRANICA PODRU^JA OBUHVA]ENOG PLANOM Po~etna ta~ka opisa je prelomna ta~ka 1 koja je definisana na granici KO Ba~ki Petrovac - KO Kulpin. Kao produètak ju`ne granice parcele puta 7325/1. Sa ta~ke 1 granica prati ju`nu me|u parcele 7325/1 do preseka sa ju`nom granicom kanala 4254/29 gde je definisana prelomna ta~ka 2. Nakon ta~ke 2 granica se lomi na jugo-istok prate}i ju`nu granicu parcele kanala, lomi se na jug prate}i zapadnu granicu parcele kanala, lomi se na jugo-zapad prate}i zapadnu granicu parcele kanala do prelomne ta~ke 3 koja je definisana kao me|a parcela 2358/24, 2358/143 i parcele kanala. Od ta~ke 3 granica se lomi na istok, prati produètak severne granice parcele 2358/143(koja preseca kanal), i u preseku sa jugo-isto~nom linijom eksproprijacije kanala defini{e prelomnu ta~ku 4. Sa ta~ke 4 granica nastavqa na istok, se~e parcelu puta 2359/1, prati severnu granicu parcele 2362/24 i na duìni od 160,0 m defini{e prelomnu ta~ku 5. Nakon ta~ke 5 granica se lomi na jug, se~e nailaze}e parcele, prati isto~nu granicu parcele 2362/4 da bi na trome|i parcela 2362/4, 2362/5 i 7833 definisala prelomnu ta~ku 6. Sa ta~ke 6 granica nastavqa na jug se~e parcelu puta 7833, lomi se na zapad prati ju`nu granicu parcele puta do preseka sa isto~nom granicom parcele kanala gde defini{e prelomnu ta~ku 7. Od ta~ke 7 granica se lomi na jugo-zapad prati ju`nu granicu parcele kanala do prelomne ta~ke 8 koja je definisana u preseku parcela6678/1, 6672/2 i puta 7412/1. Nakon ta~ke 8 granica se lomi na jug prati zapadnu granicu parcele puta 7412/1, 7412/2 do trome|e parcela 6598/1, 7412/2 i 7437/3 koja defini{e prelomnu ta~ku 9. Od ta~ke 9 granica se lomi na jugo-zapad, prati severnu granicu parcele 7437/3 do prelomne ta~ke 10 koja je definisana kao trome|a parcela 6820/1, 6820/2 i 7437/3. Sa ta~ke 10 granica se lomi na jug, prati zapadnu granicu parcele puta 7413/2, 7413/3, ne mewaju}i pravac se~e parcelu èlezni~ke pruge, nastavqa zapadnom granicom puta do trome|e parcela 6849/2, 7414 i puta gde je definisana prelomna ta~ka 11. Nakon ta~ke 11 granica se lomi na zapad prati ju`nu granicu parcele 6849/2, se~e bez promene pravca parcelu puta gde formira prelomnu ta~ku 12. Od ta~ke 12 granica se lomi na sever prati zapadnu granicu parcele puta 7423/4, ju`nu granicu parcele puta 7449/2 da bi na trome|i parcela 6854/2, 7449/2 i KO Gloàn definisala prelomnu ta~ku 13. Nakon ta~ke 13 granica nastavqa na zapad, prati granicu KO Ba~ki Petrovac i KO Gloàn do prelomne ta~ke 14 koja je definisana u preseku produètka isto~ne granice parcele puta 7431/1 i granice KO Gloàn.

3

Sa ta~ke 14 granica se lomi na sever, se~e parcelu puta, nastavqa prate}i isto~nu granicu parcele 7431/1, lomi se nasevero-istok, prati ju`nu granicu parcele kanala do prelomne ta~ke 15 koja je definisana kao trome|a parcela 7128/3, 7128/4 i 7444/1. Sa ta~ke 15 granica se lomi na severo-zapad, prati ju`nu granicu parcele pruge do prelomne ta~ke 16, koja je definisana kao trome|a parcela 7152/1a, 7149/8 i pruge. Od ta~ke 16 granica se~e parcele pruge, nastavqa na zapad prate}i severnu granicu parcele pruge, lomi se na istok prate}i severnu granicu parcele kanala do trome|e parcele 7152/2, 7152/1, 7431/2 koja defini{e prelomnu ta~ku 17. Nakon ta~ke 17 granica se~e parcelu puta, lomi se na sever prate}i isto~nu granicu parcele puta 7431/2, 7430 i 7429 do preseka sa ju`nom granicom puta 7436 gde se defini{e prelomna ta~ka 18a. Potom granica skre}e prema zapadu ju`nom granicom puta 7436 preseca put 7435 do granoce KO Ba~ki Petrovac - Ko Kulpin gde se defini{e prelomna ta~ka br.18b. Sa ta~ke br.18b granica skre}e prema severo-istoku severnom stranom puta 7435 tj. granicom KO Ba~ki Petrovac - KO Kulpin u du`ini od 370m gde se formira prelomna ta~ka br.18. Sa ta~ke 18 granica se prostire i daqe na sever, ulazi na teritoriju KO Kulpin, prati zapadnu granicu parcele 1537/4 i na severnoj me|i parcela 1537/4 i 1537/3 defini{e prelomnu ta~ku 19. Od ta~ke 19 granica se lomi na severo-istok se~e nailaze}e parcele, do prelomne ta~ke 20 koja je definisana na isto~noj me|i parcela 1815/1 i 1815/2. Sa ta~ke 20 granica se~e parcelu puta (Ba~ki Petrovac - Kulpin), lomi se na sever prati isto~nu granicu parcele puta do trome|e parcela 1403/1, poqski put i put Ba~ki Petrovac Kulpin do prelomne ta~ke br.21. Od ta~ke br.21 granica skre}e ka istoku prate}i ju`nu granicu poqskog puta do grani~ne ta~ke br.22 koja se nalazi na me|i parcele 1410, poqskog puta i granice KO Kulpin - KO Ba~ki Petrovac Nakon ta~ke 22 granica se lomi na severo-istok prati granicu KO Kulpin - KO Ba~ki Petrovac do prelomne ta~ke 1 kojom je zapo~et opis granice obuhvata Generalnog plana Ba~ki Petrovac. 1.1. GRANICA GRA\EVINSKOG REJONA Po~etna ta~ka opisa granice gra|evinskog rejona je ta~ka 1 na severozapadnom delu naseqa, definisana je kao presek parcele 7435 i 1421/11 (nalazi se na teritoriji KO Kulpin).

4

Sa ta~ke 1 granica prati isto~nu granicu parcele 1421/11 sve do preseka sa putem Ba~ki Petrovac - Kulpin gde defini{e prelomnu ta~ku broj 2. Nakon ta~ke 2 granica se~e put pod uglom od 270° u pravcu jugo-istoka u duìni od 25 m do prelomne ta~ke 3. Od ta~ke 3 granica se produàva u pravcu jugo-istoka, ide ju`nom stranom poqskog jarka parcele br. 1404 u duìni od oko 225 m do prelomne ta~ke br. 4 koja je na granici KO Kulpin i KO Ba~ki Petrovac. Sa ta~ke 4 granica izlazi iz KO Kulpin i pod uglom od 130° ide u pravcu severoistoka izlomqenom linijom i na duìni od 650 m identi~na je sa granicom KO Kulpin i Ba~ki Petrovac gde dolazi do prelomne ta~ke 5. Nakon ta~ke 5 granica se lomi pod uglom od 350° u pravcu juga i ide me|nom linijom katastarske parcele br. 2305/1 i duìni od 120 m od poqskog puta tj. do prelomne ta~ke 6. Sa ta~ke 6 granica se lomi na severo-istok, prati severnu granicu parcele poqskog puta do prelomne ta~ke 7, koja je definisana kao trome|a parcela 2267, 2268/1 i poqskog puta. Od ta~ke 7 granica se lomi na jug se~e parcelu puta prati isto~nu granicu parcele 2243/2, se~e nailaze}u parcelu puta, prati isto~nu granicu parcele 2239/2 da bi na trome|i parcela 2239/2, 2239/1 i puta definisala prelomnu ta~ke 8. Nakon ta~ke 8 granica bez promene pravca se~e parcelu puta, lomi se na jugo-zapad, prati ju`nu granicu parcele puta do prelomne ta~ke 9 koja je definisana kao trome|a parcela 2214/2, 2212 i poqskog puta. Od ta~ke 9 granica se lomi na jugoistok prati severnu granicu parcela 2212, 2213 i poqskog puta defini{e prelomnu ta~ku 10. Sa ta~ke 10 granica se lomi se~e parcelu puta, nastavqa prate}i severnu granicu parcele 2191, se~e parcelu puta, nastavqa prate}i severnu granicu parcele 2147/2 i na trome|i parcela 2147/2, 2148 i parcele puta defini{e prelomnu ta~ku 11. Nakon ta~ke 11 granica skre}e na severoistok, prati severo-zapadnu granicu poqskog puta 7318 do preseka sa eksproprijacijom kanala DTD, gde je definisana prelomna ta~ka 12. Od ta~ke 12 granica skre}e u pravcu jugoistoka, ide eksproprijacionom linijom kanala do puta za Stepanovi}evo u duìni od oko 145 m a do prelomne ta~ke 13. Nakon ta~ke 13 granica se~e put za Stepanovi}evo i na wegovoj isto~noj granici defini{e prelomnu ta~ku 14. Sa ta~ke 14 granica nastavqa bez promene pravca oko 33 m do prelomne ta~ke 15. Od ta~ke 15 granica skre}e u pravcu jugozapada, prati isto~nu granicu kanala do prelomne ta~ke 16 koja je definisana u preseku parcela 2107/325, 2107/324 i kanala.

5

Sa ta~ke 16 granica se lomi na istok prate}i severnu granicu parcele 2107/324, se~e parcelu puta, nastavqa prate}i severnu granicu parcele 2107/308, da bi na trome|i parcela 2107/308, 2107/309 i puta defini{e prelomnu ta~ku 17. Nakon ta~ke 17 granica se~e parcelu puta, lomi se na jug prati isto~nu granicu parcele puta (2107/351) i na duìni od pribli`no 690 m dolazi do prelomne ta~ke 18 koja je definisana kao trome|a parcela 2107/276, 2107/277 i puta. Od ta~ke 18 granica se lomi na jugo-istok prati granicu parcela 2107/277 i 2107/276 do prelomne ta~ke 19, koja je definisana kao trome|a parcela 2107/277, 2107/276 i puta 7382. Sa ta~ke 19 granica nastavqa ne mewaju}i pravac, se~e parcelu puta 7382 i ukqu~uje se u isto~nu granicu parcele 2106/27, do severne me|e 2106/24 koja defini{e prelomnu ta~ku 20. Nakon ta~ke 20 granica skre}e u pravcu jugo-istoka prati severnu granicu parcele 2106/24 do prelomne ta~ke 21 koja je definisana kao severna me|a parcela 2106/24 i puta 2106/347. Sa ta~ke 21 granica se lomi na jug prati zapadnu granicu parcele puta 2106/347 do prelomne ta~ke 22 koja je definisana u preseku produètka severne granice parcele 2106/125 i zapadne granice parcele puta 2106/347. Nakon ta~ke 22 granica se lomi na istok, presecaput, prati severnu granicu parcele 2106/125 bez loma se~e parcelu puta 2106/246, prati severnu granicu parcele 2106/191, se~e parcelu puta 2106/345, prati severnu granicu parcele 2106/273 gde formira prelomnu ta~ku 23. Sa ta~ke 23 granica se lomi na sever prati zapadnu granicu puta sve do me|e parcela 2106/374 i 2106/290 koje defini{u prelomnu ta~ku 24. Od ta~ke 24 granica se lomi na istok preseca put i prati severnu granicu parcele 2358/14 do preseka sa eksproprijacijom kanala Ba~ki Petrovac - Karavukovo, gde je definisana prelomna ta~ka 25. Nakon ta~ke 25 granica se lomi na jug, prati isto~nu granicu eksproprijacije kanala do prelomne ta~ke 26, koja je definisana kao me|a parcela 2358/24, 2358/143 i kanala. Sa ta~ke 26 granica se lomi na istok, prati produètak severne granice parcele 2358/143 (koja preseca kanal) i u preseku sa jugoisto~nom linijom eksproprijacije kanala defini{e prelomnu ta~ku 27. Nakon ta~ke 27 granica nastavqa na istok se~e parcelu puta, nastavqa prate}i severnu granicu parcele 2362/24 i na duìni od 160.0 m defini{e prelomnu ta~ku 28. Od ta~ke 28 granica se lomi na jug se~e nailaze}e parcele, prati isto~nu granicu parcele 2362/4 da bi na trome|i parcela 2362/4, 2362/5 i 7383 definisala prelomnu ta~ku 29.

6

Nakon ta~ke 29 granica se lomi na severo-zapad, prati severnu granicu parcele puta 7383/1 i 7383/3, da bi na trome|i parcela 7383/3, 7383/4 i kanala definisala prelomnu ta~ku 30. Sa ta~ke 30 granica se lomi na jugo-zapad prati severnu granicu eksproprijacije kanala na duìni od pribli`no 163 m, i na trome|i parcela 6687, 6686/2 i 7412/1(put) defini{e prelomnu ta~ku 31. Od ta~ke 31 granica se lomi na jug prati zapadnu granicu parcele puta 7412/1, do trome|e parcela 7412/1, 6678/1 i 6672/2 gde se lomi u pravcu zapada i prate}i ju`nu granicu eksproprijacije kanala do zapadne granice puta 7413/1 gde se lomi i prati zapadne granice parcela 7413/1, 7413/2 i 7413/3 ne mewaju}i pravac se~e parcelu èlezni~ke pruge, nastavqa zapadnom granicom puta do trome|e parcela 6849/2, 7414 i puta gde je definisana prelomna ta~ka 32. Nakon ta~ke 32 granica se lomi na zapad prati ju`nu granicu parcele 6849/2, se~e bez promene pravca parcelu puta gde formira prelomnu ta~ku 33. Od ta~ke 33 granica se lomi na sever prati zapadnu granicu parcele puta 7423/4, ju`nu granicu parcele puta 7449/2 da bi na trome|i parcela 6854/3, 7449/2 i KO Gloàn definisala prelomnu ta~ku 34. Sa ta~ke 34 granica se lomi na sever, prati zapadnu granicu parcele 7449/2 do trome|e parcela 6859/1, 7448 i 7449/2 gde je definisana prelomna ta~ka 35. Od ta~ke 35 granica se lomi na zapad prati ju`nu granicu parcele 6859/1 do preseka sa severnom eksproprijacijom parcela pruge i na me|i parcela 6867/1, parcele pruge i puta (7426/3) defini{e prelomnu ra~ku 36. Nakon ta~ke 36 granica se lomi na sever prati isto~nu granicu parcele puta 7426/3, 7426/4 se~e parcelu puta 7425/2 gde formira prelomnu ta~ku 37. Od ta~ke 37 granica se lomi na severo-istok prati severnu granicu parcele 7425/2 do trome|e parcele 6922, 6923 i 7425/2 gde defini{e prelomnu ta~ku 38. Sa ta~ke 38 granica se lomi na sever, se~e nailaze}e parcele do prelomne ta~ke 39, koja je definisana na granici parcela 6977/2 i 6977/1 i udaqena je od trome|e parcele 6977/1, 6977/2 i udaqena je od trome|e parcela 6977/1, 6977/2 i puta 7427 200,0 m. Nakon ta~ke 39 granica se lomi na zapad, prati granicu parcela 6977/1 i 6977/2 do ta~ke 40 koja je udaqena 65.0 m od ta~ke 39. Sa ta~ke 40 granica se lomi na sever, se~e nailaze}e parcele, do prelomne ta~ke 41 koja je definisana na granici parcela 6981 i 6980, i udaqena je od trome|e parcela 6981, 6980 i puta 7427 130.0 m. Od ta~ke 41 granica se lomi na zapad, prati granicu parcela 6980 i 6981, se~e parcelu puta 7427 gde defini{e prelomnu ta~ku 42. Sa ta~ke 42 granica se lomi na sever prati zapadnu granicu parcele puta do prelomne ta~ke 43 koja je definisana na trome|i parcela 7030, 7031/1 i 7427.

7

Nakon ta~ke 43 granica se lomi na zapad, prati granicu parcela 7030 i 7031/1 i na rastojawu od 60.0 m defini{e prelomnu ta~ku 44. Od ta~ke 44 granica se lomi na sever, se~e nailaze}i parcele, i na granici parcela 7026 i 7436 defini{e prelomnu ta~ku 45 koja je 60.0 m udaqena od trome|e parcela 7026, 7027/1 i 7436. Sa ta~ke 45 granica se lomi na severo-zapad, prati ju`nu granicu parcele puta 7436 do trome|e parcela 7022/3, 7022/4 i 7436 gde je definisana prelomna ta~ka 46. Nakon ta~ke 46 granica se~e parcelu puta i na trome|i parcela 7024/2, 7024/3 i 7436 defini{e prelomnu ta~ku 47. Od ta~ke 47 granica se lomi na istok, prati granicu parcela 7024/2 i 7024/3 do prelomne ta~ke 48 koja je definisana na granici parcela 7024/2 i 7024/3 (pribli`no rastojawe 47-48 je 95 m). Sa ta~ke 48 granica se produ`ava na sever se~e nailaze}e parcele do ju`ne granice parcele 7014/1-a, gde defini{e prelomnu ra~ku 49. Nakon ta~ke 49 granica se lomi na istok prati ju`nu granicu parcele 7014/1-a, se~e parcelu ulica 7428, nastavqa prate}i granicu parcele 7002/2b, 7003/1a do parcele 2282/2 i defini{u prelomnu ta~ku 50. Od ta~ke 50 granica se lomi na sever prati zapadnu granicu parcela 2282/2, 2282/3, 2283 do 2301 se~e parcelu puta 7435 i dolazi do prelomne ta~ke 1 kojom je i zapo~et opis granice gra|evinskog rejona. 1.2. GRANICA GRA\EVINSKOG ZEMQI[TA IZVAN GRANICE GRA\EVINSKOG REJONA Gra|evinsko zemqi{te izvan gra|evinskog rejona ~ine povr{ine namewene za sanitarnu deponiju komunalnog i netoksi~nog industrijskog otpada i sto~no grobqe i ure|aj za pre~i{}avawe otpadnih voda. Ove povr{ine obuhva}ene su granicom podru~ja za koji se donosi Generalni plan Ba~ki Petrovac. Opis granice sanitarne deponije komunalnog i netoksi~nog industrijskog otpada i sto~nog grobqa Lokacija namewena za sanitarnu deponiju komunalnog i netoksi~nog industrijskog otpada i sto~no grobqe je oko 1200 m severoisto~no od granice gra|evinskog rejona. Obuhvata parcelu broj 2107/19, ukupne povr{ine P=3,76 ha. Granica ovog lokaliteta po~iwe od ta~ke br.1 koja se nalazi na trome|i parcela br.2107/19; 2107/20 i ju`ne strane kanala Novi Sad - Savino Selo. Potom granica skre}e prema istoku ju`nom stranom granice kanala do ta~ke br.2 koja se nalazi na trome|i parcela br.2107/18b, kanala i puta.

8

Od ta~ke br.2 granica se lomi prema jugu isto~nom stranom puta do ta~ke br.3 koja se nalazi na trome|i parcela br.2107/1;7382 i puta. Posle ta~ke br.3 granica skre}e prema zapadu idu}i severnim stranom puta parc.br.7382 do ta~ke br.4 koja se nalazi na preseku navedene granice puta i produ`etka me|ne granice parcela br 2107/19 i 2107/20. Sa ta~ke br.4 granica kompleksa skre}e prema severu preseca deo parc br 2107/19, a potom ide me|nom linijom parcela br.2107/19 i 2107/20 do prelomne ta~ke br.1 kojom je i zapo~et opis. Opis granice ure|aja za pre~i{}avawe otpadnih voda Lokacija ure|aja za pre~i{}avawe otpadnih voda obuhvata slede}e parcele i delove parcela br.2407/493, 2107/494, 2107/187,2107/417, 2107/188,2107/603, 2107/604, 2107/190, 2107/191, 2107/192 i 2107/193. Ukupna povr{ina lokacije je P= 1,84 ha. Po~etna ta~ka opisa je ta~ka br.1 koja se nalazi na severnoj me|noj ta~ki parcele br. 2107/186 na trome|i puta i kanala, potom granica ide prema istoku ju`nom granicom parcele kanala do ta~ke br.2 koja se nalazi na trome|i puta, kanala i parcele br.2107/186. Od ta~ke br.2 granica skre}e prema jugu prate}i zapadnu granicu me|e puta do ta~ke br.3 koja se nalazi na me|i parcela br.2107/189a i 2107/189b. Potom granica skre}e prema zapadu i ide me|nom linijom parcela br. 2107/189a; 2107/189b sve do prelomne ta~ke br.4, koja se nalazi na trome|i parcela br.2017/189a;2107/189b i puta. Od ta~ke br.4 granica se lomi na sever i prati isto~nu granicu parcele puta puta sve do ta~ke br.1 kojom je zapo~eo opis.

9

2. DUGORO^NA STRATEGIJA RAZVOJA I KONCEPCIJA URE\EWA I ORGANIZACIJE PROSTORA I GRA\EWA NASEQA Kroz Generalni plan izvr{eno je uskla|ivawe plana sa Zakonom i Prostornim planom Republike Srbije. Kroz planska re{ewa u potpunosti su ispo{tovane i sprovedene Odredbe Prostornog plana Republike Srbije koji se odnose na: - prostorna re{ewa za ovo podru~je - utvr|ivawe osnovnih kriterijuma ure|ewa naseqa - kriterijume kori{}ewa prirodnih resursa i za{tite `ivotne sredine - definisawe koridora osnovnih infrastrukturnih sistema. Prostornim planom Republike Srbije naseqe Ba~ki Petrovac ostaje centar op{tine, sa pripadaju}im funkcijama op{tinskog centra. Wegovo funkcionalno podru~je poklapa}e se sa op{tinskim granicama, osim za funkcije saobra}aja, proizvodwe (agroindustrijski kompleks, male privrede), koje }e imati {iri zna~aj. U zadovoqavawu potreba vi{eg reda pripada funkcionalnom podru~ju Novog Sada. 2.1. STANOVNI[TVO Za naseqe Ba~ki Petrovac karateristi~no je da populaciona veli~ina ima izuzetno niska kolebawa, te je prisutan stagnantni oblik demografskog razvoja.

OPIS

Godina Stopa rasta

1981. 1991. 2021. 1991/2021 Kretawe ukupnog broja stanovnika 7729 7229 7600 0.17 Kretawe ukupnog broja doma}instva 2806 2633 2800 0.21 Prose~na veli~ina doma}instva 2.8 2.7 2.7 /

Na osnovu utvr|enih biodinami~kih karakteristika populacije i dosada{wih razvojnih tendencija prognoziran je veoma blag rast ukupnog broja stanovnika, po prose~noj godi{woj stopi od 0,17 %. Prema ovoj projekciji 2021. godine u nasequ Ba~ki Petrovac `ive}e 7600 stanovnika u 2800 doma}instava, a prose~na veli~ina doma}instva }e biti 2,7 ~lanova. 2.2. PRIVREDA I OSTALE AKTIVNOSTI Osnovni ciq budu}eg razvoja privrede je revitalizacija proizvodwe i dimenzionirawe razvojnih procesa, pri ~emu su osnovni razvojni prioriteti:

10

- intenzivirawe poqoprivredne proizvodwe (ratarstvo i povrtarstvo) i ostvarewe boqih proizvodnih efekata,

- razvoj industrije kroz modernizaciju i pro{irewe postoje}ih programa, uz uvaàvawe potreba trì{ta i tehni~ko-tehnolo{kih inovacija,

- izgradwa i opremawe mreè i objekata infrastrukture, - razvoj male privrede u ciqu pove}awa stepena zaposlenosti i prihoda

stanovni{tva. Poqoprivredna proizvodwa, u narednom periodu, pored industrije, zauzima}e zna~ajno mesto, zahvaquju}i pre svega visoko bonitetnom zemqi{tu, kao i mogu}no{}u navodwavawa i kori{}ewa termalnih voda. Ostvarewe osnovnih razvojnih prioriteta u oblasti poqoprivrede na prostoru Ba~kog Petrovca vr{i}e se: - intenzivirawem poqoprivredne proizvodwe - strukturalnom izmenom (pove}awem ratarske proizvodwe u korist

industrijskog biqa) - intenzifikaciojom razvoja sto~arstva, ne samo na dru{tvenom nego i na

individualnom sektoru - izgradwom sistema za navodwavawe i toplih leja Osnovu razvoja poqoprivrede u nasequ, u narednom planskom periodu, ~ini}e i daqe DD "Kooperativa" za preradu sirka, AD "Petrovac" i OZZ "Agro-Petrovac". Prostorni razvoj trgovine i ugostiteqstva odvija}e se u skladu sa specifi~nim zahtevima ovih delatnosti: kapaciteti koji sluè zadovoqewu svakodnevnih potreba stanovnika prati}e prostornu distribuciju stanovni{tva, kapaciteti nameweni povremenim i izuzetnim potrebama, koji pored stanovni{tva Ba~kog Petrovca sluè zadovoqavawu potreba i stanovnika okolnih naseqa, locira}e se u centralnoj zoni. Trgovina gra|evinskim materijalom i kabastom robom odvija}e se na velikim i saobra}ajno dobro opsluènim parcelama u radnoj zoni. Prostorni razme{taj kapaciteta proizvodno orijentisane male privrede vr{i}e se u skladu sa principima razme{taja industrijskih kapaciteta, dok }e prostorni razme{taj uslu`nog zanatstva pratiti prostornu distribuciju stanovni{tva. Kapaciteti proizvodnog zanatstva mogu se locirati na teritoriji ~itavog naseqa, pod uslovom da prostorne mogu}nosti parcele to dozvoqavaju i da svojom aktivno{}u (bukom, vibracijama, zaga|ewem vode, vazduha i tla) ne uti~u negativno na ìvotnu sredinu. U narednom planskom periodu u Ba~kom Petrovcu postoje realne mogu}nosti za razvoj kulturno-manifestacionog, lovnog, ribolovnog i sportsko-rekreativnog oblika turizma, ali je za takav razvoj potrebno oja~ati materijalnu bazu i organizaciju turizma. Me|utim, osnova razvoja turizma u narednom periodu treba da bude razvoj tradicionalnog kulturno-manifestacionog turizma, a osnovna aktivnost "kulturna jesen" koja se moè obogatiti razli~itim programima vezanim za izvo|ewe na otvorenom prostoru. Svake godine u Ba~kom Petrovcu odràva se tradicionalna manifestacija Slovaka-Slova~ke narodne sve~anosti, koja predstavqa svojevrsnu povezanost slova~ke nacionalne mawine u Vojvodini sa Slova~kom. Pogotovo je zna~ajno da se ova i druge manifestacije organizuju tako da postanu atraktivne za {iri krug posmatrawa, odnosno za mnogobrojne turiste

11

iz zemqe i inostranstva. S tim u vezi, neophodno je izgraditi hotel vi{e kategorije i locirati ga u sredi{wem delu naseqa, kod termalnih izvora, odnosno rekreativne zone, kao i letwu pozirnicu. Planirani hotelski kompleks u svom sastavu pored samog objekta ima}e teniske terene, bazene razli~ite namene i povr{ine namewene za parking, zelene povr{ine, pe{a~ke i kolsko-pe{a~ke zone. Blizina Novog Sada i dobra saobra}ajna povezanost tako|e predstavqaju zna~ajne ~inioce budu}eg turisti~kog razvoja Ba~kog Petrovca. U isto~nom delu naseqa, van granice gra|evinskog rejona, planirana je vikend zona sa turisti~ko-rekreativnim objektima, plaòm i prate}im sadràjima. Ure|ewem prostora i objekata stvori}e se uslovi za svakodnevnu i vikend rekreaciju i odmor u toku letweg perioda, a tako|e i uslovi za razvoj lovnog i ribolovnog turizma. Na taj na~in }e Ba~ki Petrovac mo}i da se ukqu~i u turisti~ku ponudu Vojvodine u celini. Javne slu`be i ostale aktivnosti Svi objekti javnih slu`bi u narednom periodu zadràvaju se na postoje}im lokacijama. 2.3. INFRASTRUKTURNI SISTEMI Saobra}ajna infrastruktura Budu}i zahtevi za izvr{ewem transportnih usluga u okviru urbanog prostora Ba~kog Petrovca }e se realizovati drumskim saobra}ajem, uz komplementarno u~e{}e ostalih vidova saobra}aja i to na bazi ekonomskih parametara, s tim da }e se teìti optimizirawu izvr{ewa transportnog rada. Sva ukupna naseqska kretawa u budu}nosti }e se odvijati putem pe{a~kog i biciklisti~kog saobra}aja, sa te`wom afirmacije nemotornih kretawa i uz postizawe minimizacije aerozaga|ewa kao i ostalih parametara ìvotne sredine. Postoje}u saobra}ajnu naseqsku mreù treba modifikovati i dograditi u skladu sa o~ekivanim zahevima potencijalnih korisnika (i to naro~ito na tranzitnim pravcima) uz obezbe|ewe segmenata obilaznice oko naseqa. Utvrditi hijerarhijske nivoe ulica sa obezbe|ewem kretawa svih struktura prevoznih sredstava. Budu}u izgra|enost saobra}ajnih kapaciteta - saobra}ajnica treba da prati i poboq{awe elemenata bezbednosti saobra}aja, kao i izgradwa prate}ih sadràja (terminali, parkinzi, autoservisi, benzinske stanice) kako bi se ostvario èqeni nivo usluge svim motorizovanim komitentima. Kroz budu}a re{ewa omogu}iti prostorni razvoj kapaciteta vodnog i èlezni~kog saobra}aja, kako bi i oni u budu}nosti u~estvovali u ostvarivawu integralnog transporta roba sa ovih prostora.

12

Vodoprivredna infrastruktura Vodozahvat Ovaj sadràj se zadràva na postoje}oj lokaciji (izvori{te “Vrbara”), s tim da ga je potrebno dopuniti sa odgovaraju}im brojem novih bunara i prate}im sadràjima (crpne stanice, hidrofor). Tako|e, neophodna je izrada elaborata o zonama sanitarne za{tite izvori{ta u skladu sa Pravilnikom o na~inu odre|ivawa i odràvawa zona i pojaseva sanitarne za{tite ("Sl. glasnik SR Srbije", br. 33/78). Ure|aj za pre~i{}avawe otpadnih voda Ovaj sadràj se zadràva na ranije planiranoj lokaciji, severo-isto~no od naseqa, van granice gra|evinskog podru~ja. Ukupna planirana povr{ina lokacije iznosi oko 2 ha, a predvi|en je mehani~ko-biolo{ko-hemijski postupak pre~i{}avawa otpadnih voda. Recipijent za prijem pre~i{}enih voda je kanal Novi Sad - Savino Selo, koji se proteè neposredno uz lokaciju postrojewa. Energetska infrastruktura Snabdevawe elekrti~nom energijom bi}e iz planirane TS 110/20kV "êlarevo" izgradwom 20 kV mreè i distributivnih trafostanica 20/0,4 kV , koliko to potrebe nalaù.Izgradwa kvalitetne niskonaponske elektroenergetske mreè i rekonstrukcija postoje}ih 10 kV vodova u 20 kV. Postoje}a TS 35/10kV" Ba~ki Petrovac" }e se rekonstruisati u razvodno postrojewe 20 kV. Od TS 110/20kV "êlarevo" do razvodnog postrojewa 20 kV Ba~ki Petrovac , izgradi }e se u neposrednoj blizini postoje}eg 35kV dalekovoda êlarevo -Ba~ki Petrovac jo{ dva nova dalekovoda 20 kV. 35kV dalekovodi Futog - Ba~ki Petrovac i êlarevo-Gloàn-Ba~ki Petrovac, }e zadràti svoje postoje}e trase i radi}e pod naponom 20 kV. Iz razvodnog postrojewa Ba~ki Petrovac, planira se izgradwa jo{ jednog 20 kV dalekovoda za napajawe industrije u Magli}u. Za kvalitetno odvijawe telekomunikacionog saobra}aja potrebna je ugradwa digitalnih automatskih centrala, koje }e biti povezane opti~kim kablovima, kako sa nadre|enim centralama tako i sa krajwim. Preko automatskih digitalnih centrala obezbediti dovoqan broj telefonskih prikqu~aka za sve korisnike. Izgradwom baznih radio-stanica i radio-relejnih sistema mobilne telefonije omogu}iti rad ovog sistema na planiranom podru~ju. Izgradwom KDS kablovskog distributivnog sistema omogu}iti kvalitetan prijem i distribuciju zemaqskih i satelitskih radio i TV signala. Obezbe|ewe toplotne energije u narednom planskom periodu, vr{i}e se pro{irewem postoje}e gasne mreè radi snabdevawa gasom planiranih potro{a~a

13

i stabilizacije snabdevawa gasom svih potro{a~a toplotne energije, kao i potro{a~a koji gas koriste u tehnolo{kom procesu proizvodwe. Zbog male gustine naseqenosti, a samim tim i neekonomi~nosti centralnog toplovodnog grejawa, kao i velikih investicionih ulagawa u izgradwu toplane i prate}e toplovodne infrastrukture, ovim planom se ne predvi|a izgradwa sistema centralnog toplovodnog grejawa. 2.4. KONCEPCIJA PROSTORNE ORGANIZACIJE NASEQA I ZA[TITA @IVOTNE SREDINE Prostorna organizacija naseqa Naseqe Ba~ki Petrovac nalazi se na ju`nim delovima prostrane lesne terase. Apsolutne visine na lesnoj terasi oko naseqa kre}u se od 82-85 m, a prose~na visina u samom nasequ je oko 82-83 m. Osnovna koncepcija prostornog ure|ewa ukazuje na organsku {emu spontano nastalih naseqskih struktura, prilago|enih konfiguraciji terena i vodotoku Begeja. Obzirom da stanovawe zahvata veliku povr{inu, postoje}i blokovi su ve}inom izgra|eni i vrlo su nejednaki po svojoj veli~ini. Veliki deo naseqa nemogu}e je pogu{}avati zbog strukture stanovnika (poqoprivredna doma}instva), kao i najuè delove naseqa ve} zbog maksimalne gustine stanovnika i izgra|enosti, ve} }e se u tim delovima stambene potrebe re{avati rekonstrukcijom - zamenom starih i izgradwom novih stambenih objekata. Ostale zone (rada, poqoprivrede i industrije) i wihov poloàj u globalu je dobar u odnosu na naseqsku teritoriju. Koncepcija za{tite ìvotne sredine Koncepcijom za{tite ìvotne sredine treba obuhvatiti slede}e mere kojima }e se weno ugroàvawe svesti na minimum, a postoje}e stawe unaprediti: • izgraditi separatni sistem kanalizacije, • staviti u funkciju UPOV, • izraditi studiju projekta vodosnabdevawa kako bi se zadovoqile potrebe za

pitkom, tehni~kom i protivpoàrnom vodom, • rekonstruisati vodovodnu mreù, • izvr{iti regulaciju toka kanala Begej, • uraditi novo saobra}ajno re{ewe kojim }e se re{iti odvijawe tranzitnog i

teretnog saobra}aja, • izvr{iti gasifikaciju stambene zone i industrijskog kompleksa, • pove}ati kvantum zelenih povr{ina (posebno za{titnog uz kanalsku mreù) u

onim delovima naseqa gde su mawe zastupqne i wihovo povezivawe u sistem zelenila,

14

• izvr{iti sanitarno ure|ewe postoje}e deponije komunalnog i industrijskog otpada i sto~nog grobqa u skladu sa vaè}im zakonima i propisima,

• rekultivisati i privesti nameni postoje povr{ine degradiranog zemqi{ta, • izmestiti otpad sekundarnih sirovina iz stambene zone na drugu lokaciju, • pridràvati se reìma dràwa stoke u nasequ uz po{tovawe vaè}e zakonske

regulative, • smawiti kori{}ewe hemijskih sredstava u poqoprivredi, • izvr{iti kontrolu svih prirodnih resursa (vode, vazduha, zemqi{ta) i buke,

ukoliko se ukaè potreba • izraditi elaborat Analize uticaja objekata na okolinu za sve objekte, odnosno

radove koji mogu da ugroze ìvotnu sredinu, u skladu sa Zakonom o za{titi ìvotne sredine i Pravilnikom o analizi uticaja radova, odnosno objekata na ìvotnu sredinu.

15

3. PRAVILA URE\EWA PROSTORNE STRUKTURE NASEQA PREMA PLANIRANIM NAMENAMA I FUNKCIJAMA 3.1. STANOVAWE Generalnim planom Ba~kog Petrovca predvi|eno je da zona stanovawa obuhvata povr{inu od 361 ha, tako da }e prose~na gustina nastawenosti iznositi oko 21 st/ha. Realizacija planskih ciqeva u pogledu stanovawa odvija}e se prevashodno rekonstrukcijom postoje}e naseqske stambene zone, a u zna~ajnom obimu i osvajawem novih povr{ina za potrebe porodi~nog stanovawa (oko 50 ha) i to iskqu~ivo unutar postoje}ih granica gra|evinskog reona. Ove aktivnosti }e se odvijati paralelno, a u skladu sa potrebama naseqa i mogu}nostima investitora. Deo namewen stanovawu (u uèm smislu) obuhvata povr{ine pod stambenim zgradama, dvori{ta i odgovraju}e zelene (rekreativne) povr{ine. U nasequ }e biti zastupqena tri osnovna vida stambene izgradwe: porodi~na, vi{eporodi~na i me{ovita. Podtip porodi~nog stanovawa je stanovawe kombinovano sa zanatskom delatno{}u i poqoprivrednom proizvodwom (staklenici i mini farme). U ciqu zadovoqewa aktuelne potrebe stanovni{tva za privatnim preduzetni{tvom, Generalnim planom se predvi|a mogu}nost da se, u sklopu stanovawa, ostvare odre|eni sadràji poslovawa koji su u slu`bi zadovoqewa potreba stanovni{tva (trgovina, uslu`no zanatstvo, ugostiteqstvo) i to maweg obima, bez negativnih uticaja na okolni prostor. Porodi~na stambena izgradwa Pod ovim tipom stanovawa se podrazumeva stanovawe u porodi~nim stambenim objektima, prizemnim ili spratnim do P+1+P (prizemqe + sprat + potkrovqe) na parcelama za porodi~no kori{}ewe. Zbog svojih vi{estruko dobrih svojstava porodi~no stanovawe ima dominantnu ulogu u re{avawu problema stanovawa i u narednom planskom periodu. Veli~ina dela koji se namewuje poslovawu u sklopu ovog sadràja razmatra}e se po konkretnim slu~ajevima, a ne moè biti ve}a od tre}ine bruto stambene povr{ine objekta. Porodi~no stanovawe sa poqoprivrednom delatno{}u i delatno{}u male privrede Za ovaj podtip porodi~nog stanovawa osnovno je da se u okviru elementarnog stanovawa moraju obezbediti prostorni uslovi i za obavqawe proizvodnih aktivnosti koje su vezane sa poqoprivredom ili uslu`nim zanatstvom. Budu}i da je prostorno proìmawe izme|u sadràja stanovawa i poqoprivrednih (odnosno zanataskih) aktivnosti nedopustivo sa aspekta sada{weg i budu}eg standarda stanovawa, za ovakav na~in stanovawa mora da se obezbedi odgovaraju}i prostor u nasequ.

16

Formirawem odgovaraju}ih ve}ih parcela po obodu naseqa omogu}i}e se i zadovoqewe aktuelnih potreba stanovni{tva za privatnim preduzetni{tvom u gradwi kompleksa u oblasti poqoprivrede (otkupne stanice, mlinovi, staklenici, mini farme i dr.) ili uslu`nog zanatstva (mini klanice, pekare itd.), Veli~ina dela koji se namewuje poslovawu u sklopu ovog sadràja razmatra}e se po konkretnim slu~ajevima, zavisno od veli~ine parcele. U narednim razvojnim periodima izgradwa kapaciteta sto~arske proizvodwe bi}e usmerena ka onim parcelama u okviru gra|evinskog rejona, u kojima prostorni i urbanisti~ki uslovi ne}e ograni~avati razvoj ovih sadràja. Delovi naseqa u kojima se dozvoqava dràwe sto~nog fonda i izgradwa potrebnih kapaciteta, treba da zadovoqe uslov da kapaciteti budu odgovaraju}e komunalno opremqeni (voda, struja, |ubri{te i sl.) u skladu sa sanitarno-higijenskim i veterinraskim propisima i da budu udaqeni min. 50 metara od granice kompleksa javnog objekta (pred{kolska ustanova, {kola, zdravstvena stanica i sl.). Izgradwa i funkcionisawe kapaciteta za sto~arsku proizvodwu ne sme da ugroàva okolinu, a za kapacitete predvi|ene Pravilnikom o analizi uticaja objekata odnosno radova na ìvotnu sredinu ("Sl. glasnik RS", br. 61/92) obavezna je izrada odgovaraju}e Analize uticaja na ìvotnu sredinu. Pre izdavawa lokacije za izgradwu kapaciteta sto~arske proizvodwe pored provere postavki ovog Generalnog plana, potrebno je pribaviti saglasnost veterinarske i sanitarne inspekcije. Prema utvr|enim normativima sme{tajni kapaciteti po vrstama stoke (kvadratura po jednom grlu) iznosi za: Muzne krave a) vezano dràwe 7,6 m2 po grlu b) slobodno dràwe u - leàjnim boksovima 9,8 m2 - dubokoj prostirci 10,3 m2 Tovnu junad a) vezano dràwe 4,7 m2 b) slobodno dràwe 4,0 m2 - duboka prostirka 3,3 m2 - re{etkasti pod 2,3 m2 Prostor za ostale krupne ìvotiwe (kopitari) kao {to su kowi, magarci, mazge i mule treba da zadovoqi kriterijum po jednoj ìvotiwi 10 m2, a za svaku slede}u jo{ 5m2. Sviwarstvo: - proizvodwa prasadi (2,5kg) po jednoj krma~i angaòvana povr{ina je 6,0 - 6,5 m2

17

- proizvodwa prase-tovqenik 1 krma~a angaòvana povr{ina je 13,5 - 14,0 m2 - po tovqeniku 100 kg angaòvana povr{ina je 0,6 - 0,65 m2 - na neto povr{inu ra~una se plus 2-22m2 neophodnog manipulativnog prostora - angaòvani prostor za hranu i otpad je za: - krma~u i nerasta 1000 kg 2 m2 - sto~ne hrane 360 kg 0,7 m2 - na 100 kg ìve mase te~nog stajwaka 8 litara Magacinski prostor po jednom grlu: - uslovno grlo stajwak 7,0 m3 - ko{ za kukuruz 4,0 m3 - kabasta hrana 4,5 m3 - uslovno grlo koncentrovana silaà 2,0 m3 - slama po 1 uslovnom grlu 4,0 m3 Stajwak i oso~ara: - stajwak po 1 kravi 12 tona/god - stajwak po 1 tovqeniku 7 tona/god - oso~ara po 1 kravi 30 1/dan - kapacitet oso~ne jame treba da bude, po uslovnom grlu 2 m3 @ivinarstvo: -po komadu odrasle ìvine 0,2 m2 - Za rentabilnu proizvodwu brojlera sme{tajni prostor je 600 - 1.000 m2 {to odgovara broju od 10.200 do 17.000 utovqenih pili}a - Za ovu proizvodwu neophodno je vazduha na ~as/1kg ìve mase 3,6 - 4,0 m3 - Proizvodwa nosiqa konzumnih jaja kapaciteta od 6.000-10.000 nosiqa neophodno je zatvorenog prostora 350 - 600 m2 Vi{eporodi~na stambena izgradwa Pod ovim tipom stanovawa se podrazumeva re{avawe problema stanovawa gradwom stambenih objekata za stanovawe vi{e porodica spratnosti do P+2+P (prizemqe + 2 sprata + potkrovqe). Za ostvarivawe sadràja poslovawa namewuje se do 50%. Me{ovita stambena izgradwa Pod ovim tipom stanovawa podrazumeva se porodi~no i vi{eporodi~no stanovawe na zajedni~kom prostoru (jednom stambenom bloku). Ovaj tip stanovawa se odlikuje svim osobinama koje poseduju i wegovi sastavni delovi. Kod ovog vida stanovawa treba posebno voditi ra~una o organizaciji i ure|ewu parcela porodi~nog stanovawa: sadràji na parceli ne smeju da uti~u na aerozaga|ewe, a ozelewavawe i na~in ogra|ivawa parcele treba da doprinose lep{em mikroambijentu stambenog bloka.

18

3.2. CENTRALNA ZONA SA MRE@OM JAVNIH OBJEKATA Dru{tveni centar Ba~ki Petrovac predstavqa deo naseqa gde su koncentrisane centralne funkcije a istovremeno to je i najstariji deo naseqa. Osnovna karakteristika dru{tvenog centra, u funkcionalnom smislu bi}e koncentracija tercijarnih i javnih delatnosti koje su od interesa za naseqe i op{tinu. U odnosu na samo naseqe veliki uticaj ima regionalni centar Novi Sad, u smislu zadovoqewa potreba stanovni{tva, dok se osnovno snabdevawe i administrativne potrebe obavqaju u samom nasequ za potrebe op{tine. U okviru centralne zone locirani su u najve}em broju objekti dru{tvenih delatnosti: Skup{tina op{tine, mesna zajednica, Dom kulture, bioskop, sredwa {kola, Dom zdravaqa, po{ta, verski objekat i dr. Delatnost de~je za{tite na podru~ju obuhva}enom GP Ba~ki Petrovac, odvija}e se i nadaqe preko ustanove za pred{kolsko vaspitawe i obrazovawe "Vu~elka". Kao osnovni parametri za planirawe i proveru raspoloìvog prostora koristi}e se demografska projekcija i odre|eni normativi za izgra|ene i slobodne povr{ine po jednom detetu u m2. Prema podacima, o broju dece - korisnika, povr{ini kompleksa, izgra|enoj i slobodnoj povr{ini na prostoru naseqa Ba~ki Petrovac, dobijenim od ustanove za pred{kolsko vaspitawe i obrazovawe "Vu~elka" u Ba~kom Petrovcu, a u odnosu na postoje}e normative, moè se zakqu~iti da je kapacitet pred{kolske ustanove relativno zadovoqavaju}i. S tim u vezi neophodno je pro{irewe postoje}ih kapaciteta, na staroj lokaciji, {to }e se obezbediti nadogradwom objekta. Osnovno obrazovawe na teritoriji naseqa Ba~ki Petrovac je organizovano u okviru O[ "Jan âjas". Na osnovu podataka dobijenih od strane O[ "Jan âjas" osnovnim obrazovawem i vaspitawem je obuhva}eno ukupno 620 dece uzrasta od 7-14 godina. Pore|ewem ukupno postoje}eg stawa {kolskih objekata i iskazanih normativa, postoje}e slobodne povr{ine po u~eniku su zadovoqavaju}e. U narednom planskom peridu neophodna je rekonstrukcija i modernizacija postoje}ih kapaciteta. Sredwe obrazovawe }e se odvijati u okviru gimnazije u Ba~kom Petrovcu. S obzirom da postoje}e povr{ine zadovoqavaju potrebe u pogledu ukupnog, izgra|enog i slobodnog prostora po u~eniku, u narednom planskom periodu objekat gimnazije treba adaptirati, u skladu sa planiranim potrebama. Zdravstvena za{tita stanovni{tva na podru~ju naseqa Ba~ki Petrovac u narednom periodu vr{i}e se kroz aktivnosti Doma zdravqa i zdravstvene stanice. Planirawem razvoja zdravstvenih aktivnosti, ove organizacije se zadràvaju jer su one u skladu sa smernicama datim u Prostornom planu Srbije za naseqa ranga op{tinskog centra. Objekat Doma zdravqa sa specijalisti~kim slu`bama koje funkcioni{u u okviru wega i apotekarskom slu`bom, }e i u narednom periodu pruàti kompletnu vanbolni~ku uslugu stanovni{tvu, te odgovara funkciji ali treba pro{iriti

19

sadràj, tj. opremqenost ustanove podi}i na nivo koji ispuwava zahteve op{tinskog centra. U budu}em razvoju, posebna pa`wa }e se posvetiti osposobqavawu i ure|ewu objekata kulture u nasequ. U odnosu na danas uglavnom jednostrano zastupqene sadràje, oni }e organizaciono, materijalno i kadrovski izrasti u sedi{ta ukupnog kulturnog ìvota u nasequ. Oni }e biti usmereni na {to kompletnije zadovoqavawe i razvijawe aktivnosti kulture: biblioteke, prostori za scensko muzi~ke programe, za likovne i druge izlo`be, memorijalne i zavi~ajne zbirke, rad amaterskih dru{tava i sekcija. Osnovni nosilac i realizator svih aktivnosti iz domena socijalne za{tite u narednom periodu na teritoriji naseqa Ba~ki Petrovac, }e biti Centar za socijalni rad kao i Dom za stare i penzionere. Analizom postoje}eg stawa, starosne strukture stanovni{tva i projekcije stanovni{tva do 2021. godine, moè se o~ekivati da }e porasti potreba za prostorom namewenom za prihvat i starawe o starim i hendikepiranim osobama. Realno je o~ekivati prihvat 10 % stanovni{tva iznad 60 godina u ustanove ove vrste. 3.3. RADNE ZONE U nasequ Ba~ki Petrovac prostorna organizacija proizvodnih funkcija realizova}e se kroz dva tipa prostornih jedinica: • radne zone • pojedina~ne prostorne jedinice Pod pojmom radne zone podrazumeva se onaj prostor koji je prvenstveno namewen privrednim aktivnostima, odnosno takvim delatnostima kao {to su industrija, proizvodno zanatstvo, skladi{tewe i obrada raznih roba, kao i oni servisi koji, zbog svoje prirode, ne mogu biti locirani u okviru drugih naseqskih struktura. Radne zone treba da budu formirane u skaldu sa postoje}om i budu}om prostorno funkcionalnom strukturom naseqa, sa tehnolo{kom povezano{}u pojedinih proizvodnih jedinica, a istovremeno i u skladu sa osnovnim infrastrukturnim sistemima naseqa. U okviru jedne zone treba da se grupi{u preduze}a koja su me|usobno tehnolo{ki povezana, koja imaju sli~an stepen {tetnog uticaja na okolinu i imaju sli~ne zahteve u pogledu saobra}ajnog i drugog opsluìvawa. U Ba~kom Petrovcu formirana radna zona se nalazi u jugozapadnom delu naseqa, u blokovima broj 31, 32, 33, 34 i 35 i preseca je kanal Karavukovo-Ba~ki Petrovac. U okviru same zone zadràvaju se svi izgra|eni radni kompleksi. Poloàj radne zone je dobar u odnosu na naseqe i pravac dominantnih vetrova. Dobro je saobra}ajno opsluèna i pored drumskog ima obezbe|en vodni transport, a planiran je i èlezni~ki ( industrijski kolosek).

20

Pored daqeg razvoja postoje}ih kapaciteta, radna zona }e pruìti prostor i za razvoj novih industrijskih kapaciteta, zatim kapaciteta male privrede, skladi{nih, saobra}ajnih i drugih kapaciteta. U isto~nom delu naseqa, u bloku br. 27, egzistira mawa radna zona od opisane, koja je namewena poqoprivredi. Kao pojedina~ne prostorne jedinice u sklopu naseqskog tkiva egzistira}e odre|eni broj postoje}ih kapaciteta, u blokovima br. 15, 18, 20, 21 i 28, dok je za nove korisnike prostora obavezno locirawe u okviru radne zone. Tako|e, planira se locirawe ve}eg broja radnih sadràja u sklopu zone stanovawa i centralnih sadràja, kao prate}ih funkcija. U tu kategoriju ubrajaju se zanatske radwe i kapaciteti male privrede koji ne uti~u na zaga|ewe ìvotne sredine (zemqi{ta, vode, vazduha). 3.4. ZONA SPORTA I REKREACIJE Polazne osnove koncepcije razvoja fizi~ke kulture su: • planirani broj stanovnika • nedostak sportsko-rekreacionih povr{ina. Uzimaju}i u obzir plan razvoja fizi~ke kulture na podru~ju SR Srbije, a imaju}i u vidu valorizacijom utvr|enu nedovoqnu sportsku aktivnost stanovni{tva naseqa Ba~ki Petrovac, potrebno je animirati decu {kolskog uzrasta, radne qude i gra|ane kroz raznovrsne programe sportsko-rekreativnih aktivnosti ali i kroz sistematsko ve`bawe i takmi~ewe. Na osnovu valorizacije postoje}eg stawa za potrebe fizi~ke kulture naseqa Ba~ki Petrovac kao i demografske projekcije za period do 2021. godine, utvr|ene su potrebne minimalne i optimalne povr{ine.

Naseqe Planirani broj stanovnika do

2021. god

Potrebna minimalna

povr{ina u mmmm2

Potrebna optimalna

povr{ina u mmmm2 B.Petrovac 7.600 26.600 41.800

U narednom planskom periodu do 2021. godine potrebno je obezbediti ukupnu minimalnu povr{inu od 26.600 m2 i optimalnu 41.800 m2 na prostoru naseqa Ba~ki Petrovac namewenu za sportsko-rekreativne aktivnosti ~ime bi se zadovoqile potrebe stanovnika naseqa. U tom pogledu neophodno je pristupiti ure|ewu prostora odnosno ure|ewu sportsko-rekreativnih povr{ina. To se odnosi pre svega na ure|ewe sportskog centra DP Vrbara. Na izleti{tu na kanalima treba da dominiraju slobodne zelene povr{ine, urediti plaè na splavovima i obezbediti pristup do wih. Tre}a prostorna celina namewena sportsko-rekreativnim aktivnostima je parkovska povr{ina oko streli{ta. Specifi~ne rekreativne potrebe stanovnici Ba~kog Petrovca }e zadovoqavati na rekreativnom centru kod termalnih izvora.

21

3.5. KOMUNALNI OBJEKTI I POVR[INE Komunalne povr{ine i objekte u Ba~kom Petrovcu ~ine ulice, javne zelene povr{ine, za{titno zelenilo, parkovske povr{ine, grobqe, vodozahvat, zelena pijaca, kompleks trafostanice i GMRS. Sanitarna deponija sa sto~nim grobqem i ure|aj za pre~i{}avawe otpadnih voda su van gra|evinskog rejona. Ure|aj za pre~i{}avawe otpadnih voda Postoje}a lokacija ure|aja za pre~i{}avawe otpadnih voda, definisana ranijim GUP-om se zadr`ava i do kraja privodi nameni. Vodozahvat Postoje}a lokacija izvori{ta vode za pi}e, definisana ranijim GUP-om se zadr`ava, a ovim GP-om se defini{e i pro{irewe postoje}e, kao i nova lokacija, na kojoj se predvi|a izgradwa bunarskih vodozahvata sa svim prate}im objektima, a koji }e biti sastavni deo naseqskog vodovoda. Pijaca Pijaca (zelena i robna) nalazi se u centru naseqa uz kanal Begej. Postoje}a veli~ina zadovoqava do kraja planskog perioda. GMRS GMRS (glavna merno regulaciona stanica) nalazi se u jugozapadnom delu naseqa, u industrijskoj zoni. Grobqe Ranijim GUP-om predvi|ena je ve}a povr{ina grobqa. Sagledavawem dugoro~nih potreba grobqe je smaweno. Deponija komunalnog i netoksi~nog industrijskog otpada i sto~no grobqe Deponija komunalnog i netoksi~nog industrijskog otpada i sto~no grobqe je odre|ena ranijim GUP-om. Ostaje na postoje}oj lokaciji, van gra|evinskog rejona, udaqena oko 1200 m od prvih ku}a naseqa.

22

3.6. PRAVCI, KORIDORI I KAPACITETI INFRASTRUKTURE 3.6.1. Saobra}ajna infrastruktura Vodni saobra}aj Geosaobra}ajni poloàj Ba~kog Petrovca u odnosu na mreù unutra{wih plovnih puteva moè se okarakterisati kao povoqan ali i nedovoqno kori{}en. Plovni put-kanal Karavukovo - Ba~ki Petrovac - Novi Sad po svojim karakteristikama je osposobqen za kretawe plovnih sredstava nosivosti do 500 t. U okviru urbanog prostora Ba~kog Petrovca utvr|ena je mikrolokacija utovarno-istovarnog mesta na kanalu koja je u funkciji ve} duì niz godina sa ve}im ili mawim obimom rada. U budu}nosti u Ba~kom Petrovcu }e egzistirati pristani{te (III kategorije) sa obezbe|ewem svih pripadaju}ih elemenata (duìna pristani{nih mesta 80 m, sa obezbe|ewem okretnice i potrebne mehanizacije i opreme), kao i prate}im prostornim sadràjima( otvorena ili zatvorena skladi{ta itd) kao i integralne veze sa drumskim i èlezni~kim saobra}ajem. Za izgradwu i uspostavqawe ovih kapaciteta postoje odli~ne prostorne i infrastrukturne mogu}nosti. @elezni~ki saobra}aj @elezni~ki saobra}aj u okviru urbanog prostora Ba~kog Petrovca egzistira preko jednokolose~ne pruge Novi Sad - Ba~ki Petrovac - Oxaci koja ima rang glavne sa najve}im dopu{tenim pritiskom od 16 t sa dizel vu~om. Ovaj vid saobra}aja na ovim prostorima ima dugu tradiciju kori{}ewa (pruga pu{tena u eksploataciju 1895.godine). Zadwih dekada znatno je opao obim kori{}ewa ovog vida prevoza u izvr{ewu prevoza qudi i roba sa ovog prostora, zbog ekspanzije drumskog saobra}aja, ali i nepovoqnog dru{tvenog tretmana u izvr{ewu preraspodele transportnog rada na jeftinije vidove saobra}aja. Po{to u budu}nosti predstoji ostvarivawe adekvatne saobra}ajne politike u domenu preraspodele prevoza normalno je o~ekivati reafirmaciju i ovog vida prevoza u domenu prevoza roba i putnika. Da bi ove ciqeve zadovoqili postoje}a pruga se mora modernizovati u domenu nosivosti i bezbednosno-signalnih ure|aja. Trasa pruge }e ostati u okviru postoje}eg koridora s tim da }e se optimizirati broj ukr{taja sa drumskim saobra}ajem (naro~ito u zoni atara, ali i postaviti odgovaraju}a signalizacija). @elezni~ka stanica kao osnovni terminal ovog vida saobra}aja }e ostati na postoje}oj lokaciji, s tim da }e se modernizovati za putni~ku i robnu otpremu, i u woj }e se modernizovati integralna veza sa drumskim saobra}ajem preko skladi{ta i teretnog parkinga. Kompleks èlezni~ke stanice omogu}uje uspostavqawe novih sadràja zone pristani{ta i wihovo povezivawe industrijskim kolosekom.

23

Drumski saobra}aj Zna~ajna prostorna razu|enost naseqa i autenti~na prilago|enost naseqskih ulica morfolo{kim uslovima i prostornim preprekama za razvoj naseqa (plovni kanali) uslovili su konstituisawe nove saobra}ajne matrice (koja }e maksimalno po{tovati postoje}u izgra|enost) a koja }e biti pravilno prostorno oblikovana i koja }e pravilno usmeriti i voditi sve tranzitne i sve internaseqske tokove. Nova organizacija saobra}aja u Ba~kom Petrovcu treba da se afirmi{e i kroz pove}anu bezbednost svih u~esnika u saobra}ajnim tokovima, ali i kroz boqu funkcionalnost i cirkulaciju saobra}aja u zoni centra naseqa. Nova saobra}ajna matrica Ba~kog Petrovca treba da se eksponira i kao inicijalni potencijal za nov nivo urbanizacije, odnosno na osnivawe novih zona rada, poslovawa i stanovawa i to uz zavidni nivo saobra}ajnog opsluìvawa. Osnovni koncept saobra}aja u Ba~kom Petrovcu je komplementarno integrisawe tzv. spoqweg (1) i internaseqskog (2) saobra}aja. (1) Spoqni saobra}aj Ba~kog Petrovca je sagledavan tako da je urbani prostor

steci{te saobra}ajnih manifestacija kroz koji imamo dijametralno pruàwe zna~ajnog regionalnog puta br. 102 Novi Sad - Ba~ki Petrovac - Oxaci i lokalnog puta Gloàn - Ba~ki Petrovac - Ravno Selo. Nepovoqne saobra}ajne manifestacije (tranzit) du` ovih saobra}ajnih pravaca prolaze kroz urbani prostor Ba~kog Petrovca i u zna~ajnoj meri pogu{}uju interne saobra}ajne tokove i uti~u znatno na smawewe bezbednosti saobra}aja du` glavnih naseqskih saobra}ajnica (i to naro~ito) u zoni centra naseqa. Da bi se ova potencijalna ugroènost gra|ana Ba~kog Petrovca smawila uspostvaqeni su novi saobra}ajni pravci za vo|ewe tranzita preko nove trase obilaznice regionalnog puta na pravcu Oxaci - Novi Sad i delom kao segment obilaznice na pravcu Silba{ - Gloàn - Rumenka. Izgradwa ovih saobra}ajnica bi uticala na poboq{awe bezbednosti svih u~esnika u saobra}aju, ali bi i inicirala postizawe povoqnijih ekonomskih efekata zbog smawewa trase. Izbor trase za tranzitna kretawa ustanovqen je na bazi kriterijuma za postizawe maksimalnih ekomskih efekata, u domenu tro{kova gradwe (mogu}nost etapne gradwe) i efekata u domenu eksploatacije i ekonomije. Etapnost realizacije bila bi u funkciji od obima saobra}aja, tj. opravdanosti izgradwe pojedinih putnih segmenata i mogu}nosti osnivawa novih radni zona.

(2) Internaseqski saobra}aj u Ba~kom Petrovcu ustrojen je kao nova

funkcionalno saobra}ajna matrica modifikovanog tipa, koja }e svojim prostornim ustanovqewem rasteretiti naseqe (a naro~ito centar naseqa) od tranzitnih i internih saobra}ajnih tokova i znatno poboq{ati funkcionisawe internaseqskih kretawa, kao i bezbednost saobra}aja.

Organizacija i funkcionisawe internog naseqskog saobra}aja }e se unaprediti utvr|ivawem hijerarhije ulica, tj utvr|ivawem plana naseqskih saobra}ajnica (glavna naseqska saobra}ajnica, sabirna ulica i ostale ulice) koje }e svojom izgra|eno{}u i opremqeno{}u zadovoqiti zahteve pojedinih sturktura saobra}aja. Glavne naseqske saobra}ajnice }e kumulisati sav unutarnaseqski saobra}aj i usmeravati ga ka naseqskim odredi{tima u okruèwu. Tehni~ke karakteristike kolovoza i ostalih kapaciteta (biciklisti~ke i pe{a~ke staze) treba da zadovoqe

24

sve pojavne oblike u~esnika u saobra}aju na tom pravcu na zadovoqavaju}em nivou bezbednosti i saobra}ajne usluge. Sabirne ulice }e imati takve dimenzije i parametre koji }e omogu}iti kumulisawe svih internih saobra}ajnih tokova, ali i zadovoqiti sve zahteve kretawa internih teretnih tokova, kao i interna kretawa izme|u naseqskih celina i relevantnih sadràja i atara. Ostale ulice u nasequ svojom izgra|eno{}u }e omogu}iti pristup do svih objekata i bi}e dimenzionisane u zavisnosti od o~ekivanog obima saobra}aja ili reìma saobra}aja. Biciklisti~ki saobra}aj Ba~ki Petrovac ima dugu tradiciju kori{}ewa bicikla kao prevoznog sredstva, a u budu}nosti }e se ovo prevozno sredstvo koristiti u savla|ivawu inetrnaseqskih distanci. Da bi u budu}nosti stimulisali nemotorna kretawa ustrojili smo sistem radijalnih biciklisti~kih staza du` glavnih naseqskih saobra}ajnica (vidi grafi~ki prilog saobra}ajne infrastrukture) sa dimenzijama koje odgovaraju biciklisti~kim tokovima. Pe{a~ki saobra}aj Pe{a~ko komunicirawe na ovim prostorima ima duù tradiciju i to se u budu}nosti zadràva, s tim da }e se omogu}iti boqi uslovi za kretawe pe{aka, naro~ito u zoni centra i oko relevantnih sadràja ({kole, obdani{ta i sl.). U okviru dela naseqa oko kanala moè se formirati sistem pe{a~kih staza u rekreativne svrhe. Javni prevoz Koncept budu}eg re{ewa javnog prevoza u Ba~kom Petrovcu bi}e zasnovan na principu optimizacije svih èqa za prevozom. Predhodna istraìvawa su pokazala da }e Ba~ki Petrovac i u budu}nosti imati status prolaznog terminusa za me|ugradske linije, a da }e biti polazni terminus samo za autobuse ka okruèwu, i da }e te me|ugradske linije izgradwom i opremom autobuskih stajali{ta vr{iti funkciju radijalnih linija javnog prevoza i da }e zadovoqavati sve zahteve za javnim prevozom. Itinereri kretawa sredstava javnog prevoza bi}e glavnim gradskim saobra}ajnicama a i autobuska stanica }e ostati na postoje}oj lokaciji, s tim {to se planira wena nadogradwa (na unutar blokovskom prostoru) kako bi se prostorno ustrojili svi komplementarni sadràji i kapaciteti (parkinzi) na zadovoqavaju}em nivou funkcionalnosti i bezbednosti.

25

Saobra}ajni terminali Autobuska stanica u Ba~kom Petrovcu po svojoj izgra|enosti i obimom rada }e i u budu}nosti zadovoqavati, a kada se ona po obimu pokaè kao neodgovaraju}a, rekonstruisati }e se po predhodno uspostavqenom tehnolo{kom re{ewu sa svim pripadaju}im sadràjima i zadovoqavaju}im elementima. Mikrolokacije autobuskih stajali{ta su utvr|ene na bazi istraìvawa i zadovoqewa osnovnog kriterijuma (15 minuta hoda) ali i pogodnih prostornih uslova da prostori koje privodimo novoj nameni ne naru{e odvijawe dinami~kog saobra}aja i ugroze bezbednost saobra}aja. Od saobra}ajnih objekata u Ba~kom Petrovcu }e egzistirati servisi za popravku vozila i benzinske stanice. Postoje}e stawe objekata servisa zadovoqava, ali ovi objekti, u okviru urbanog prostora, svojim prate}im manifestacijama ometaju odvijawe dinami~kog saobra}aja. Svi novi sadràji ve}eg kapaciteta u budu}nosti }e se konstituisati u okviru radne zone, na pravcu tranzitnih tokova, kako bi se pove}ao broj korisnika. Inicijative za izgradwom benzinskih stanica ima, a i ove inicijative ne}e biti sputavane ako su zahtevi u okviru urbanog prostora Ba~kog Petrovca, s tim da se moraju po{tovati svi uslovi iz domena ekologije i bezbednosti saobra}aja kao i relevantni uticaji na okruèwe. Stacionarni saobra}aj Saobra}aj u mirovawu, kao propratna pojava odvijawa saobra}aja u okviru urbanog prostora Ba~kog Petrovca zahteva i izgradwu saobra}ajnih kapaciteta za stacionarni saobra}aj putni~kih vozila, naro~ito oko vitalnih naseqskih sadràja (po{ta, zdravstvena stanica), ali i oko novih poslovno-prodajnih objekata. Oko ovih sadràja potrebno je izgraditi i parking za bicikle kako ostavqawe ovih prevoznih sredstava ne bi uticalo na nivo hortikulturnog ure|ewa, naru{avawe fasada i ambijenta. Sva kratkotrajna parkirawa putni~ih vozila }e u Ba~kom Petrovcu biti u okviru predba{ta i parkinga, u okviru unutar blokovskih prostora. Sva dugotrajna parkirawa su u okviru parcele ili garaà. Teretni parking }e biti koncipiran u okviru radnih zona tj. na izvori{tu i odredi{tu roba i to na ulazu u Ba~ki Petrovac (iz pravca Novog Sada i iz pravca Gloàna). Za izgradwu ovih kapaciteta postoje odli~ni prostorni i saobra}ajni uslovi kao i infrastruktura. 3.6.2. Vodoprivredna infrastruktura Reìm povr{inskih i podzemnih voda Povoqni hidrogeolo{ki odnosi na {iroj teritoriji naseqa, pruàju dobre uslove za snabdevawe vodom naseqa. Prisustvo plovnog kanala Karavukovo-Ba~ki Petrovac predstavqa razvojni faktor za budu}u prostornu organizaciju industrije u nasequ, integralnog transporta i ukupne privrede naseqa. U povoqnim hidrolo{kim uslovima protok vode u kanalu se kre}e od 3 do 10 m3/sek,

26

dok u nepovoqnim hidrolo{kim uslovima (su{ni period, male vode) protok pada na 0,0 m3/sek. Hidrolo{ke karakteristike kanala su: - kota dna kanala 76,42 mANV - kota nivoa vode pri navodwavawu 80,67 mANV - kota nivoa vode pri odvodwavawu 79,45 mANV. Iskopom pomenutog kanala prese~en je kanal Begej, koji se pruà kroz samo naseqe, i koji sada sluì za delimi~an prijem gravitiraju}ih atmosferskih voda iz naseqa. Pored toga, kanal Begej prihvata i velike koli~ine raznog te~nog i ~vrstog otpada, tako da on predstavqa latentnu opasnost po o~uvawu zdrave ìvotne sredine grada. Na teritoriji Ba~kog Petrovca nema sigurnih podataka o visini podzemnih voda u nasequ. Podaci sa kojima se raspolaè, preuzeti su iz Idejnog projekta fekalne kanalizacije naseqa, prema kojem su na osnovu rezultata istra`nog bu{ewa konstatovane podzemne vode na kotama od 80,00 do 80,50 mANV. Obzirom da je naseqe izgra|eno na prete`no geolo{koj strukturi lesne terase, sa apsolutnim kotama od 81,50 do 83,50 mANV, moè se zakqu~iti da je podzemna voda nià od terena, odnosno naseqe nije direktno ugroèno visokim podzemnim vodama. Pored toga, blizina dve deonice kanala DTD direktno uti~e na visinu podzemne vode u rubnim delovima naseqa. Vodosnabdevawe Naseqe Ba~ki Petrovac se vodom snabdeva sa naseqskog izvori{ta, a voda se crpi preko 5 bu{enih bunara. Postoje}i sistem u sebi sadrì i 50 m3 rezervoarskog prostora, crpnu stanicu i razvodnu vodovodnu mreù. Ukupni kapacitet izvori{ta nije trenutno dovoqan da pokrije maksimalnu satnu potro{wu, te se u {picevima potro{we javqa deficit koji se ne moè pokriti sa pomenutim sabirnim rezervoarom, ~ija funkcija je da upravqa radom pumpi i da sluì kao rezerva odre|ene koli~ine vode za same {piceve potro{we. Uli~na vodovodna mreà je stara i dotrajala, pa ~esto dolazi do pucawa cevi (salonit), tako da je neophodno izvr{iti rekonstrukciju vodovodne mreè uz nabavku i ugradwu odgovaraju}ih prate}ih delova i materijala. Sa porastom ìvotnog standarda i urbanizacijom naseqa javqa se potreba za pove}anim koli~inama vode i urednijim snabdevawem potro{a~a, a sada{wi sistem vodosnabdevawa ne moè da udovoqi nastalim potrebama. Na osnovu svega navedenog, neophodno je formirati novi ispravan i racionalan koncept snabdevawa vodom stanovni{tva kao i prate}e industrije. Naseqe Ba~ki Petrovac pripada novosadskom regionalnom sistemu za vodosnabdevawe koji se oslawa na kori{}ewe osnovne izdani, {to je programsko opredeqewe i u narednom periodu. Tako|e, postoji mogu}nost povezivawa sa sremskim i ba~kim sistemom. Na osnovu projekcije stanovni{tva moè se ustanoviti orijentaciona vrednost potrebnih koli~ina vode za naredni planski period.

27

Na osnovu planirane specifi~ne potro{we vode i projektovanog broja stanovnika i koeficijenata neravnomernosti, mogu se iskazati slede}i pokazateqi: − o~ekivani broj stanovnika je 7 600; − specifi~na potro{wa vode je 580 l/st/dan (ura~unate i potrebe industrije za

vodom); − koeficijent dnevne neravnomernosti K1 = 1,6; − koeficijent ~asovne neravnomernosti K2 = 2,0; Sredwa dnevna potro{wa vode: w sr.dn. = 7 600 x 580 / 86400 = 51,02 l/sec; Maksimalna dnevna potro{wa vode: w max.dn. = w sr.dn. x K1 = 51,02 x 1,6 = 81,63 l/sec; Maksimalna ~asovna potro{wa vode: w max.~as = w max.dn. x K2 = 81,63 x 2,0 = 163,26 l/sec. Iskazane potrebne koli~ine vode obezbedi}e se iz postoje}eg izvori{ta, uz pro{irewe samog izvoru{ta, kao i izgradwu neophodnog broja bunara, kao i objekata za izravnavawe potro{we (rezervoari) i postrojewa za kondicionirawe vode. Zapremina rezervoara uslovqena je oscilacijama potro{we vode, a predvi|a se niski rezervoar na samom vodozahvatu i koji zahteva ve}u crpnu stanicu, a omogu}uje uklapawe u etape izgradwe, uklapawe drugih objekata vodozahvata u celinu, jedinstvo posade, daqu nadgradwu mreè itd. Postrojewe za kondicionirawe vode je locirano na vodozahvatu a tehnolo{ke karakteristike ovog objekta uslovqene su kvalitetom podzemne vode. Snabdevawe industrije vodom bi}e obezbe|eno iz izvori{ta lociranog u industrijskoj zoni, a koje je u nadle`nosti komunalnog preduze}a koje upravqa vodovodom. Za potrebe tehnolo{kih procesa, re{ewe problema vodosnabdevawa treba usmeravati u pravcu: podzemne vode dubokih vojvo|anskih akvifera koristiti iskqu~ivo za snabdevawe vodom stanovni{tva, dok je u slu~aju industrije neophodno napustiti duboke bunare i pre}i na zahvatawe ili povr{inskih voda ili podzemnih voda iz pli}ih akvifera. [to se vodovodne mreè ti~e, kao {to je ve} re~eno, jedan od osnovnih problema na postoje}oj mreì je zastarelost i dotrajalost cevi. Rekonstrukcijom pojedinih deonica na mreì dobilo bi se boqe i kvalitetnije snabdevawe i odràvawe, a tako|e bi se popravio i kvalitet vode u celoj mreì naseqa u smislu bakteriolo{ke ispravnosti vode usled poboq{anog protoka i rasporeda pritisaka. Atmosferska kanalizacija Naseqe Ba~ki Petrovac se nalazi na spoju kanala DTD Savino Selo-Novi Sad i kanala Karavukovo-Ba~ki Petrovac. Kroz samo naseqe se pruà nekada{wi kanal Begej, koji je iskopom kanala Karavukovo-Ba~ki Petrovac prese~en i sada sluì iskqu~ivo za delimi~an prijem atmosverskih voda iz naseqa. Atmosverske vode se u ovom momentu izlivaju delimi~no u kanal, delimi~no oti~u van naseqa, a najve}im delom se zadràvaju u iskopanim jarcima. Obzirom na relativno veliku {irinu uli~nog pojasa, kao i postoje}i zeleni pojas, to re{ewe delimi~no funkcioni{e, ali ipak ne zadovoqava u potpunosti. Ve}ina postoje}ih jarkova

28

nisu povezani tako da se slobodno moè govoriti o upojnim jarkovima u kojima voda dospeva, tu se zadrì i postepeno proce|uje u podzemqe. Zapo~eti sistem atmosferske kanalizacije ~ini osnovu re{ewa i u narednom planskom periodu, odnosno ovim GP-om na}e do}i do izmene koncepcije, a su{tina je da se atmosferske vode sa gra|evinskog podru~ja prebacuju u recipijent kanal Begej. To zna~i da }e se za odvo|ewe atmosferskih otpadnih voda izvr{iti rekonstrukcija postoje}e mreè otvorenih kanala. U centralnom delu naseqa mreà }e se zaceviti, dok }e se u ostalim delovima naseqa atmosferske otpadne vode i daqe prikupqati putem otvorenih uli~nih kanala trapezastog profila. Kao {to je ve} re~eno, recipijent }e biti kanal Begej uz prethodno mehani~ko pre~i{}avawe putem talo`nika na kraju odvodnika. Istovremeno }e se u ciqu eliminisawa daqeg zaga|ewa sredine, izvr{iti povezivawe kanala Begej sa magistralnim kanalima {to }e doprineti oìvqavawu ovog vodotoka. Obale kanala treba ozeliniti prigodnom vrstom zelenila i urediti ih za {etali{te, a tehni~ko re{ewe }e se utvrditi posebnim projektom ure|ewa kanala Begej. Kao ra~unsku - merodavnu ki{u usvojiti ki{u intenziteta 100 l/sek/ha, povratnog perioda 2 godine. Odvo|ewe i pre~i{}avawe otpadnih voda S pove}awem potro{we vode, neminovno }e se javiti i potreba za efikasnijim odvo|ewem voda. Kanalizacioni sistem mora omogu}iti {to brì odvod svih suvi{nih otpadnih voda sa teritorije naseqa, kao i {to pravilniji tretman sakupqenih voda. Da bi se ovo omogu}ilo potrebno je kanalizacioni sistem planirati i razvijati kao separatni, tako da se posebno odvode otpadne, a posebno suvi{ne atmosferske vode. Industrijske otpadne vode po potrebi, re{ava}e se posebnim sistemom. Zavisno od vrste i tipa zaga|ene vode vr{i}e se wihovo prethodno pre~i{}avawe kroz predtretman, pa }e se tek onda i}i na zajedni~ko pre~i{}avawe sa sanitarnom i atmosferskom otpadnom vodom. Uslovi predtretmana industrijskih otpadnih voda treba da: − za{tite zdravqe osobqa koje radi na odràvawu kanalizacionih sistema, − za{tite kanalizacioni sistem i objekte na wemu, − za{tite proces pre~i{}avawa otpadnih voda na centralnom ure|aju i − obezbede odstrawivawe iz industrijskih otpadnih voda materije koje se malo

ili nikako ne odstrawuju na centralnom ure|aju za pre~i{}avawe otpadnih voda, a koje mogu ugroziti zahtevani kvalitet voda recipijenta.

Pre upu{tawa otpadnih voda u recipijent predvi|a se wihovo pre~i{}avawe na centralnom ure|aju za pre~i{}avawe otpadnih voda. Karakter recipijenta predvi|a, odnosno zahteva visok stepen pre~i{}avawa. Posle pre~i{}avawa na gradskom ure|aju za pre~i{}avawe otpadnih voda pre ispu{tawa u recipijent koncentracija pojedinih zaga|uju}ih materija u efluentu mora zadovoqavati uslove koje propisuje nadle`no vodoprivredno preduze}e. [to se lokacije ure|aja ti~e, postoje}a lokacija definisana ranijim GUP-om se zadràva. Osnovna koncepcija kanalizacije po ovom GP-u je ista kao po

29

prethodnom, odnosno tehni~ko re{ewe kanalizacionog sistema zasniva}e se na gravitacionom odvodu otpadnih voda sa relejnim crpnim stanicama za podru~ja naseqa sa niskim kotama terena. Minimalni pre~nici uli~nih kanalizacioniih cevi ne mogu biti mawi od φ 250 mm. U delovima naseqa gde kanalizacija ne bude izgra|ena, do izgradwe kanalizacionog sistema, prijem i evakuacija otpadnih voda vr{i}e se putem betonskih vodonepropusnih septi~kih jama, koje }e se periodi~no prazniti autocisternama, anga`ovawem nadle`nog komunalnog preduze}a. Koli~ina otpadnih voda Ako se usvoji specifi~na koli~ina od 250 l/st/dan i broj stanovnika 7 600 dobi}e se slede}i podaci: Ukupan dotok vode: w = 7 600 x 0,250 = 1 900 m3/dan Prose~ni dotok: w24 = 1 900 / 24 = 79,17 m3/~as Dnevni maksimum: w18 = 1 900 / 18 = 105,56 m3/~as Apsolutni satni maksimum: w14 = 1 900 / 14 = 135,71 m3/~as = 37,7 l/sec Minimalni dotok (no}ni): w48 = 1 900 / 48 = 39,58 m3/~as = 11,00 l/sec. Vodoprijemnik pre~i{}enih otpadnih voda je kanal Karavukovo-Ba~ki Petrovac. 3.6.3. Energetska infrastruktura Elektroenergetska infrastruktura Naseqe Ba~ki Petrovac se snabdeva elektri~nom energijom iz postoje}e trafostanice TS "Ba~ki Petrovac", 35/10 kV naponskog prenosa, u koju su ugra|ena dva trafoa snage 4,00 MVA i 8,00 MVA. Lokacija ove trafostanice je jugozapadno od naseqa Ba~ki Petrovac. Trafostanica je prikqu~ena na 35 kV nadzemni vod iz pravca Futoga i ^elareva.

30

U narednom planskom periodu, zbog obezbe|ewa kvaliteta i sigurnosti napajawa, kao i zadovoqewa potreba usled pove}awa potro{we elektri~ne energije, potrebno je: Na lokaciji postoje}e trafostanice TS "Ba~ki Petrovac", 35/10 kV naponskog prenosa izgraditi 20 kV razvodno postrojewe. Trafostanica TS "Ba~ki Petrovac", 35/10 kV naponskog prenosa bi}e rekonstruisana u 20 kV razvodno postrojewe. Od TS 110/20kV "êlarevo" do razvodnog postrojewa 20 kV Ba~ki Petrovac, izgradi }e se u neposrednoj blizini postoje}eg 35kV dalekovoda êlarevo -Ba~ki Petrovac jo{ dva nova dalekovoda 20 kV. 35kV dalekovodi Futog - Ba~ki Petrovac i êlarevo-Gloàn-Ba~ki Petrovac, }e zadràti svoje postoje}e trase i radi}e pod naponom 20 kV. Iz razvodnog postrojewa Ba~ki Petrovac, planira se izgradwa jo{ jednog 20 kV dalekovoda za napajawe industrije u Magli}u. U ukupnoj potro{wi elektri~ne energije u nasequ Ba~ki Petrovac, sa pribli`no 74,7% u~estvuju doma}instva, sa 6,91% potro{a~i na visokom naponu i 18,39% ostali potro{a~i. Pri planirawu potro{we za planski period treba uzeti u obzir mogu}i razvoj poqoprivrede sa unapre|ewem sistema za navodwavawe, kao i razvoj industrije. Potro{wu elektri~ne energije naseqa Ba~ki Petrovac za planski period od 20 godina ra~unamo u odnosu na po~etnu plansku 2001.godinu po slede}oj formuli: A (MWh) = Ao (MWh) (1+p) n gde je: Ao(MWh) - potro{wa ostvarena u po~etnoj planskoj godini (22089) p (%) - prose~na godi{wa stopa rasta potro{we elektri~ne energije za planski period (8%) n - broj godina u planskom periodu (20) na taj na~in izra~unata potro{wa za 2021.godinu iznosi}e 102955,8 MWh. Potrebnu snagu za napajawe odredi}emo uz pretpostavku da }e 2020.godine trajawe vr{nog optere}ewa biti 5000 h, P(MW) = A (MWh) = 102955,8 =20,59 5000 h 5000 P (MW) = 20,59 Deo ove snage podmiriva}e doma}instva. Ovaj deo snage ra~unamo sa prose~nom jednovremenom snagom od 5 kW po doma}instvu. Pd (kW) = 2800 h 5 kW Pd (MW) = 14,0

31

{to iznosi 67,9 % ukupne snage. Potrebnu instalisanu snagu distributivnih trafostanica ra~unamo uz pretpostavku da je najoptimalniji reìm rada pri optere}ewu od 0,70 % nazivne snage pri faktoru snage (cos ϕ) pribli`no 1. Pt (MVA) = P(MW) = 20,59 = 29,4 cos ϕ . 0,7 1 h 0,7 Pt (MVA) = 29,4 Potreban broj trafostanica ra~unat je u odnosu na jedinicu tipske snage od 630kVA, pri faktoru snage (cos ϕ) pribli`no 1, iznosi N (kom) = Pt (MVA) = 20,59 = 32,6 ≈ 33 0,630 MVA 0,63 N (kom) = 33 Napajawe naseqa vr{i}e se sa 20 kV naponskog nivoa, preko distributivnih trafostanica i 20 kV prenosne mreè. Elektroenergetska mreà }e biti uglavnom nadzemna na betonskim i gvozdeno-re{etkastim stubovima. U delovima naseqa gde je planirano vi{eporodi~no stanovawe, radne zone, centralni sadràji i sportsko-rekreativne povr{ine mreà }e se u potpunosti kablirati. Popravqawe kvaliteta isporuke i naponskih prilika u mreì re{ava}e se lokalno po potrebi, izgradwom novih sredwenaponskih i niskonaponskih objekata. Gradi}e se uglavnom monta`no betonske, zidane i stubne trafostanice. Najve}i broj trafostanica gradi}e se u radnim zonama i podru~jima gde je planirano stanovawe. U delovima naseqa gde su planirane radne zone i gde postoji vazdu{na sredwenaponska i niskonaponska mreà, mreù je potrebno kablirati. Ta~an broj i lokacije trafostanica 20/0,4 kV na prostoru gde su planirane radne zone i blokovi za stanovawe, bi}e odre|eni planovima nièg reda, koji budu propisani za te prostore. Mreà javnog osvetqewa }e se kablirati u delovima naseqa gde je elektroenergetska mreà kablirana, a u delovima naseqa gde je elektroenergetska mreà vazdu{na, svetiqke za javno osvetqewe }e se postavqati po stubovima elektroenergetske mreè. Mreù javnog osvetqewa du` glavnih saobra}ajnica treba rekonstruisati, a u delu naseqa sa centralnim sadràjem, postaviti rasvetna tela na ukrasne kandelabre. Za rasvetna tela koristiti ìvine svetiqke visokog pritiska ili natrijumove niskog (visokog) pritiska, kako bi se dobio odgovaraju}i nivo osvetqenosti saobra}ajnica u skladu sa preporukama JKO-A (Jugoslovenski komitet za osvetqewe).

32

Gasovodna infrastruktura Generalnim planom naseqa Ba~ki Petrovac predvi|a se obezbe|ewe prirodnog gasa za proizvodwu toplotne energije i u tehnolo{kom procesu proizvodwe kao ekolo{ki naj~istijeg i najekonomi~nijeg fosilnog goriva. Gas za postoje}e i planirane potro{a~e }e se obezbediti preko dovodnog gasovoda do GMRS (glavna merno-regulaciona stanica) za naseqe Ba~ki Petrovac, a zatim od GMRS preko razvodnih gadovoda do MRS (merno-regulaciona stanica) i od MRS distributivnom gasnom mreòm i ku}nim gasnim prikqu~kom do potro{a~a. Grejawe porodi~nih objekata }e se vr{iti direktnim prikqu~ewem na gasnu mreù. Snabdevawe radnih kompleksa gasom izve{}e se prikqu~ewem na distributivnu gasnu mreù ukoliko je ista u mogu}nosti da svojim kapacitetom zadovoqi potrebe korisnika. Za ve}e potro{a~e se mora obezbediti poseban razvod, kojim bi se dopremale potrebne koli~ine gasa. Poseban razvod se vezuje na one delove gasovodnog sistema koji su u mogu}nosti da obezbede potrebnu koli~inu gasa. 3.6.4. PTT, RTV i KDS infrastruktura U nasequ Ba~ki Petrovac potrebne su 2 po{tanske jedinice sa ukupno 5 {alterskih slu`bi, za kvalitetno odvijawe po{tanskog saobra}aja. Sa ovim po{tanskim kapacitetom dosti}i }e se slede}a dostupnost: 3800 stanovnika na jednu po{tansku jedinicu 1520 stanovnika na jednu {altersku slu`bu U nasequ treba postaviti 12 po{tanskih kov~eì}a, ~ime }e se dosti}i, dostupnost od 633 stanivnika na jedan po{tanski kov~eì}. Za svako doma}instvo potrebno je obezbediti po jedan telefonski prikqu~ak i dovoqno rezerve za slu`bene korisnike. Prema demografskoj prognozi za 2021.godinu, u Ba~kom Petrovcu }e ìveti 7600 stanovnika, a broj doma}instava }e biti 2800. Prema projekciji demografskog razvoja, treba planirati kapacitet telefonske centrale od 3500 telefonskih prikqu~aka, pri ~emu }e 1035 prikqu~aka podmirivati potrebe slu`benih korisnika. Na taj na~in dosti}i }e se gustina od 46,0 prikqu~aka na 100 stanovnika. Telefonska centrala }e biti digitalna automatska telefonska centrala i daqe u rangu ~vorne centrale, a bi}e povezana opti~kim kablom sa glavnom centralom u Novom Sadu. Spojni putevi ka krajwim centralama ostvariva}e se podzemnom kablovskom mreòm. Mesna TT mreà }e u potpunosti biti kablirana. Kablovi }e se polagati u zelenim pojasevima du` saobra}ajnica i pe{a~kih staza. Gde to potrebe nalaù, mesnu TT mreù polagati obostrano du` ulica, u suprotnom samo sa jedne strane

33

ulice. U sklopu novoplaniranih stambenih blokova i stambeno-poslovnih blokova izgraditi nove trase kablovske TT kanalizacije za povezivawe na postoje}u TT mreù. Obezbediti potreban broj telefonskih linija i izvesti rezerve do mesta prikqu~ewa novoplaniranih javnih telefonskih govornica. Izgradwom antenskih sistema i baznih stanica mobilne telefonije, omogu}iti rad ovog sistema telekomunikacija na celom planskom podru~ju. Za kvalitetan prijem i distribuciju radio i TV signala, izgraditi kablovski distributivni sistem (KDS). Za trase KDS koristiti trase TT mreè gde god je to mogu}e. 3.6.5. Ozelewavawe naseqa Uvidom u stawe zelenih povr{ina Ba~kog Petrovca, dolazi se do zakqu~ka da su one neravnomerno raspore|ene, da pojedine kategorije zelenih povr{ina nedostaju ili nisu dovoqno razvijene. Ovakav raspored zelenila i slaba me|usobna povezanost, ukazuju na potrebu pove}awa kvantuma zelenih povr{ina, posebno za{titnog zelenila, kao i rekonstrukciju postoje}ih. Pove}awe zelenih povr{ina, wihov ravnomerniji raspored u nasequ, me|usobna povezanost i kontinuitet, ~ine osnovu postavke budu}ih zelenih povr{ina. Na taj na~in zelenilo moè ostvariti svoje vi{estruke funkcije: • Biolo{ko - sanitarno - higijensku (ili za{titnu) u smislu poboq{awa

urbanog mikroklimata. Jedno od bitnijih svojstava vegetacije je za{tita kojom se vr{i asanacija mikroklimata (pre~i{}avawe vazduha, izravwavawe deficita kiseonika, za{tita od buke i vibracije, smawewe ekstremne temperature, taloèwe ~vrstih materija, za{tita od bakteriolo{kog i toksi~nog sadràja u vazduhu, za{tita od vetra, sniàvawe nivoa podzemnih voda, za{tita izvori{ta, za{tita od eolske erozije, rekultivacija degradiranih povr{ina i dr.)

• Dekorativno - estetsku u smislu uklapawa u {to prirodniji pejsa` i uskla|ivawe sa arhitektonskim objektima i ambijentima;

• Kulturno - obrazovnu • Funkciju pasivne i aktivne rekreacije i kulturnih aktivnosti; • Specifi~ne funkcije u slu~aju elementarnih nepogoda i ratnih razarawa; Budu}e kategorije zelenih povr{ina bi}e grupisane u tri osnovne grupe: - zelene povr{ine javnog kori{}ewa - zelene povr{ine ograni~enog kori{}ewa - zelene povr{ine specijalne namene.

34

Zelene povr{ine javnog kori{}ewa Zelene povr{ine javnog kori{}ewa svojom slobodnom dostupno{}u za sve stanovnike i na~inom kori{}ewa ispuwavaju najva`nije socijalne funkcije. U ove prostorije spadaju - parkovi, skverovi, uli~no zelenilo i zelene povr{ine oko administrativnih i drugih javnih objekata. Postoje}u zelenu povr{inu uz vodotok kanala Begej treba parkovski urediti i pro{iriti na deo toka u centralnom delu naseqa. Deo depresije uz vodotok Begeja u ju`nom delu nadeqa tako|e, parkovski urediti uz formirawe mawe vodene povr{ine - jezera. Povr{inu starog jevrejskog grobqa urediti kao spomen park. Skverovi }e nastati kao rezultat re{avawa kompleksa funkcionalnih i arhitektonsko kompozicionih pitawa. Wihovim ozelewavawem pove}a}e se kvantum javnih zelenih povr{ina. Uli~no zelenilo formirati uz saobra}ajnice ~iji uli~ni profili dozvoqavaju formirawe linijskog zelenila i {ireg zelenog masiva sa ciqem povezivawa svih kategorija zelenila u celinu. Zelene povr{ine ograni~enog kori{}ewa Ovim planom se zadràvaju postoje}e lokacije i planiraju nove za sportsko-rekreativne povr{ine u blokovima 1, 11 i 12. U bloku 11 se predvi|a izgradwa bazena, a zelenilo planiranih sportsko-rekreativnih povr{ina trba da prati planirane sadràje. Blokovsko zelenilo formirati u okviru postoje}eg i planiranog kolektivnog stanovawa. Zelene povr{ine postoje}ih {kola i pred{kolskih ustanova oba naseqa dopuniti. Ne planiraju se nove lokacije za ove namene. Zelene povr{ine industrijskih kompleksa bi}e zastupqene u okviru radne zone u ju`nom i isto~nom delu naseqa. Zelene povr{ine u okviru porodi~nog stanovawa }e ~initi znatan procenat ukupnih zelenih povr{ina. Zelene povr{ine specijalne namene Zelene povr{ine specijalne namene formirati na povr{ini postoje}eg grobqa. Ove povr{ine urediti parkovski, a na delu zadràti postoje}i rasadnik koji zadovoqava sopstvene potrebe, i ima funkciju za{titnog zelenila. Za{titno zelenilo formirati uz Veliki kanal u skladu sa prostornim mogu}nostima, na lokaciji vodozahvata, ure|aja za pre~i{}avawe otpadnih voda, u okviru vikend zone na lokaciji vodozahvata, ure|aja za pre~i{}avawe otpadnih voda, u okviru vikend zone, oko sanitarne deponije i na povr{inama predloènim za rekultivaciju (depresije).

35

Bilans planiranih zelenih povr{ina u granicama gra|evinskog rejona Ba~ki Petrovac Ba~ki Petrovac

(povr{ina u ha) 1. Zelene povr{ine javnog kori{}ewa

- parkovi i skverovi - uli~no zelenilo

1,82 40,07

2. Zelene povr{ine ograni~enog kori{}ewa - sportsko-rekreativne povr{ine - zelene povr{ine kompleksa {kola

i pred{kolskih ustanova - zelene povr{ine industrijskih kompleksa

- zelene povr{ine u okviru stanovawa

5,69

1,43 42,60 108,27

3. Zelene povr{ine specijalne namene - zelene povr{ine grobqa - za{titno zelenilo

1,57 21,23

Ukupno 222,68 Stepen zadovoqenosti (rekreativna efikasnost sistema zelenila) za Ba~ki Petrovac ~ini 55,11 m2/stan. Nivo ozelewenosti Ba~kog Petrovca je 29,55 %. 3.7. GENERALNA REGULACIONA, NIVELACIONA I TEHNI^KA RE[EWA Plan generalne regulacije Planom regulacije obuhva}ene su sve dosada{we saobra}ajnice u nasequ koje se i zadràvaju. Regionalni put R- 102 Novi Sad - Odxaci izme{ta se, u delu podru~ja obuhva}enim Planom, na ju`nu i zapadnu stranu naseqa i to: Na 1.200 m pre kanala Ba~ki Petrovac - Karavukovo ide u pravcu jugo-zapada paralelno kanalu od 800 m do granice izme|u blokova 33 i 34. Daqe ide izme|u blokova 33 i 34 i preseca blok 35, a potom prelazi kanal i ide u pravcu severa do ukqu~ewa u postoje}u trasu R-102. U radnoj zoni je predvi|en krak èlezni~ke pruge. Generalni nivelacioni plan Reqef Ba~kog Petrovca karakteri{e monolitna konfiguracija. Naseqe se nalazi na nadmorskoj visini od 82.00 m do 85.20 m. Severoisto~nom stranom naseqa prolazi kanal DTD Ba~ki Petrovac - Savino Selo, a ju`nom stranom isto kanal DTD Ba~ki Petrovac - Karavukovo. Kroz naseqe prolazi kanal Begej oko koga je teren i najniì.

36

Nivelacionim planom je omogu}eno da se atmosferske padavine odvedu u postoje}u kanalsku mre`u. Planom nivelacije podru~je obuhva}eno generalnim planom definisano je u visinskom pogledu. Dati su generalni nagibi ulica kako bi se atmosferske vode odvele iz naseqa. Generalnim nivelacionim planom dati su slede}i elementi:

• kota preloma nivelete osovine saobra}ajnice • interpolovana kota • nagib nivelete

37

3.8. NAMENA I BILANS POVR[INA

JAVNE POVR[INE P y ha P y ha P y ha P y ha % CENTRALNI SADR@AJI 9,54 1,27 Obrazovawe 2,76 0,37 - Sredwa {kola (gimnazija sa internatom) 1,30 - Osnovna {kola 1,46 Zdravstvena i socijalna za{tita 1,79 0,24 - Dom zdravqa - Specijalne slu`be - Pred{kolska ustanova

0,22 0,75 0,82

Kultura i informacije 2,24 0,30 Uprava i administracija 2,75 0,36 SPORTSKO REKREATIVNE POVR[INE 15,01 2,99 KOMUNALNE POVR[INE 42,92 5,70 - Vodozahvat - Recipijent atmosferskih voda - Zelena pijaca - Grobqe - Spomen park - Parkovi i skverovi - Za{titno zelenilo - Kompleks trafostanice

5,01 5,80 0,85 7,88 0,01 1,82 21,53 0,02

SAOBRA]AJNE POVR[INE I OBJEKTI 148,35 19,69 - Po{ta - @elezni~ka stanica - Autobuska stanica - Teretni terminal - Benzinska pumpa - Ulice

0,03 0,6 0,04 0,78 0,12

146,78

Ukupno javne povr{ine 215,82 28,65 OSTALE POVR[INE STANOVAWE 360,81 47,90 - Porodi~no stanovawe - Porodi~no stanovawe sa malom privredom i poqoprivredom - Me{ovito stanovawe

269,48

41,45 49,98

RADNE POVR[INE 176,51 23,41 - Industrija, mala privreda i skladi{ta - Poqoprivreda, silosi, skladi{ta i farme

141,14 34,40

VERSKI OBJEKTI 0,15 0,02 UGOSTITEQSTVO I TURIZAM 0,13 0,02 Ukupno ostale povr{ine 537,60 71,35 UKUPNA POVR[INA GRA\EVINSKOG REJONA

753,42 100 %

38

Osnovni zadatak Generalnog plana je da odredi namenu povr{ina definisanih za potrebe prostornog razvoja naseqa Ba~ki Petrovac do kraja planskog perioda. Kako se ukupan ìvot naseqa odvija u domenu tri osnovne ìvotne funkcije: stanovawe, rad i rekreacija, to su u budu}oj prostornoj organizaciji planirane tri vrste zona: zona stanovawa i centralnih sadràja, zona rada i zona rekreacije. Pored ovih zona osnovne namene planirana je i zona komunalija, koja ima prate}i karakter, ali ~ijim se funkcionisawem omogu}uje funkcionisawe zona osnovnih namena, pa samim tim i ukupnog naseqskog sistema. Me|utim, treba naglasiti da je podela naseqa na ~etiri osnovne funkcionalne zone uslovna podela, jer ne postoje "~iste" zone sa monofunkcijama, ve} se sve osnovne zone vi{e - mawe prepli}u, pa se moè govoriti samo o dominiraju}oj funkciji u nekom prostoru (bloku). Na osnovu prognoze demografskog i privrednog razvoja, kao i iskazanih potreba u prostornom razvoju naseqskih funkcija definisan je budu}i gra|evinski rejon, koji obuhvata povr{inu od 753,42 hahahaha. Gra|evinsko zemqi{te izvan gra|evinskog rejona od 5,6 ha ~ine povr{ine namewene za sanitarnu deponiju komunalnog i netoksi~nog industrijskog otpada i sto~no grobqe i ure|aj za pre~i{}avawe otpadnih voda. Zona centralnih sadràja nalazi se u sredi{wem delu naseqa, obuhvata povr{inu od 9,54 ha i u okviru we su sme{teni svi va`niji sadràji za samo naseqe i op{tinu u celini ( uprava, zdravstvo, {kolstvo, kultura i informacije i dr.). Stanovawe }e zauzimati najve}i deo gra|evinskog rejona naseqa Ba~ki Petrovac povr{ine 360,91 ha, od ~ega porodi~no stanovawe obuhvata 269,48 ha. Radne povr{ine angaòva}e prostor od 176,41 ha ili 23,41% naseqske teritorije. Zone sporta i rekreacije u planskom periodu obuhvati}e prostor od 15,01 ha, ili 2,99% naseqske teritorije. Zonu komunalnih funkcija ~ine objekti i povr{ine: vodozahvat, recipijent atmosferskih voda, zelena pijaca, grobqe, spomen park, parkovi i skverovi, za{titno zelenilo i kompleks trafostanice. Prostor za ove namene je 42,92 ha. Saobra}ajne povr{ine i objekti obuhvata}e prostor od 148,35 ha, ili 19,69% naseqske teritorije.

39

4. PROSTORI SA POSEBNIM OSOBENOSTIMA, OGRANIÊWIMA, RE@IMIMA I PRAVILIMA URE\EWA I KORI[]EWA OVIH PROSTORA Osnovni kriterijum za definisawe prostora sa posebnim osobenostima i ograni~ewima sadràn je u potrebi utvr|ivawa posebnih reìma izgradwe u wima, u ciqu ostvarivawa planiranih aktivnosti za{tite, ili ostvarivawa odre|ene specijalne funkcije. Na teritoriji Ba~kog Petrovca kao prostori sa posebnim osobenostima i ograni~ewima u navedenom smislu, utvr|ene su slede}e zone: 1. zone za{tite posebno vrednih delova prirode 2. zone za{tite nepokretnih kulturnih dobara 3. zona za{tite izvori{ta. U tekstu koji sledi daje se opis navedenih zona sa planiranim reìmima izgradwe u wima. 4.1. ZONE ZA[TITE POSEBNO VREDNIH DELOVA PRIRODE Na osnovu uslova Zavoda za za{titu prirode Srbije konstatuje se, da se na podru~ju predvi|enom za izradu GP Ba~kog Petrovca ne nalaze za{ti}ena, niti predloèna za za{titu prirodna dobra. Ukoliko se u toku radova u nasequ nai|e na prirodno dobro koje je geolo{ko-paleontolo{kog ili minerolo{ko-petrografskog porekla (za koje se predpostvaqa da ima svojstvo prirodnog spomenika), du`nost izvo|a~a je da obavesti Zavod za za{titu prirode Srbije i da preduzme sve mere kako se prirodno dobro ne bi o{tetilo do dolaska ovla{}enog lica. 4.2. ZA[TITA NEPOKRETNIH KULTURNIH DOBARA Najraniji pomen o Ba~kom Petrovcu datira iz 1263. godine, a ime je dobio po crkvi "Sv. Petar". Ba~ki Petrovac se pomiwe i u turskim tefterima kao naseqe sa 20 ku}a i administrativno je pripadao Ba~koj nahiji, a potom ove krajeve naseqava srpski ìvaq. U ciqu za{tite ju`ne granice austrijske vlasti u ove krajeve izvr{ena je ponovna kolonizacija Nemaca, Ma|ara, Slovaka i drugih naroda. Kasnija naseqavawa bila su iskqu~ivo vezana za Slova~ku narodnost tako da je Ba~ki Petrovac postao i ostao kulturno sredi{te jugoslovenskih Slovaka sve do danas. Nepokretna kulturna dobra su: spomenici kulture, prostorne kulturno-istorijske celine, arheolo{ka nalazi{ta i znamenita mesta. Pokrajinski Zavod za za{titu spomenika kulture, dao je nakon uvida u evidenciju i rekognoscirawa terena dao je spisak za{ti}enih objekata i lokaliteta.

40

Arheolo{ki lokaliteti Na prostoru obuhva}enom Planom evidentirani su slede}i arheolo{ki lokaliteti, za koje je potrebno pre preduzimawa bilo kakvih zemqanih radova traìti od Pokrajinskog zavoda za za{titu spomenika kulture posebne uslove za{tite: Lokalitet 1 - Sredwevekovno naseqe; nalazi se isto~no od naseqa, sa desne

strane kanala. Lokalitet 2 - Praistorijsko I kasnosredwovekovno naseqe; nalazi se ju`no od

naseqa, sa desne strane kanala. Lokalitet 3 - Kasno bronzanodopsko I latensko naseqe; nalazi se ju`no od

naseqa, sa desne strane kanala. Lokalitet 4 - Bronzanodopsko, sarmatski I naseqe 12-13 veka; nalazi se tako|e

ju`no od naseqa, sa desne strane kanala. Lokalitet 5 - Latensko naseqe; nalazi se ju`no od naseqa, sa leve strane pruge. Lokalitet 6 - Bronzanodopsko I latensko naseqe; nalazi se ju`no od naseqa, sa

desne strane pruge. Lokalitet 7 - Latensko naseqe; nalazi se jugoisto~no od naseqa, sa desne

strane pruge. Lokalitet 8 - Bronzanodopsko, Sarmatsko I naseqe 12-13 veka; nalazi se uz

ju`nu ivicu naseqa, sa leve strane kanala. Lokalitet 9 - Naseqe starijeg gvozdenog doba; naslawa se na jugoisto~ni ugao

naseqa. Lokalitet 10a - Bronzanodopsko I naseqe 12-13 veka; nalazi se na isto~nom rubu

naseqa, obuhvataju}i poteze Rupa I Kvadrati. Lokalitet 10b - Naseqe 14-15 veka; nalazi se sa isto~ne strane naseqa, u nastavku

lokaliteta 10a. Lokalitet 11 - Paleolitski lokalitet; nalazi se na zapadnoj ivici naseqa, na

podru~ju ciglane. Na teritoriji samog naseqa nisu lokalizovani arheolo{ki lokaliteti zbog nemogu}nosti povr{inske prospekcije, ali je wihovo postojawe mogu}e s obzirom da se u arheolo{koj literaturi spomiwu nalazi iz rimskog perioda sa podru~ja naseqa, a tako|e postoje indicije da je kroz naseqe prolazio jedan od rimskih {an~eva. U istorijskim izvorima XIV veka spomiwe se Ba~ki Petrovac u okvirima Ba~ke ùpanije, {to upu}uje na postojawe zasad nelokalizovanog sredwovekovnog naseqa. Zbog toga se i za samo naseqe predvi|aju iste mere za{tite kao i za ostale registrovane lokalitete. Evidentirani i progla{eni spomenici kulture Na podru~ju Ba~kog Petrovca je 70-tih godina 20. veka sprovedeno sistematsko istraìvawe naseqa u ciqu utvr|ivawa spomeni~kih vrednosti pojedina~nih objekata i ambijentalnih celina. • spomenik kulture od zizuetnog zna~aja narodnog graditeqstva - ku}a u ulivi B.

Moki}a 7 • kulturno dobro od velikog zna~aja - Slova~ka evangelisti~ka crkva sa

parohijskim domom

41

• zna~ajno kulturno dobro narodnog graditeqstva - ku}a u B. Moki}a br. 9 - mqa~ u ulici Hvjezdeslavovoj br. 16

Spisak etnolo{kih objekata koji su evidentirani i u postupku obrade i utvr|ivawa spomeni~kih vrednosti - spomenici pod predhodnom za{titom obuhvata slede}e ku}e: - Ul. B. Moki}a 11; - Ul. Narodne revolucije 20, 22, 24, 26; - Ul. Kosovska 11, 21, 39, 41, 43; - Ul. âjakova 16; - Ul. Lewinova 18, 23, 24, 39, 42, 44; - Ul. Zmaj Jovina 22, 23, 25, 31, 32, 39, 41, 42, 44, 46, 48; - Ul. Kuzmaweva 14, 18, 20; 4.3. PRAVILA I USLOVI ZA FORMIRAWE URBANOG PEJSA@A NASEQA U svim fazama izrade Generalnog plana Ba~ki Petrovac, problematika formirawa èqenog urbanog pejsaà naseqa je bila uvek prisutna, kao jedan od osnovnih ciqeva koji treba da bude dostignut. To je postignuto po{tovawem prirodnih faktora i stvorenih uslova, odre|ivawem pravaca {irewa naseqa, odre|ivawem nove namene povr{ina sa harmoni~nim odnosima izgra|enog i slobodnog prostora, odre|ivawem novog sistema gradskog centra, stambenih, radnih i rekreacionih zona, gradskog zelenila i mreè komunalnih objekata, definisawem saobra}ajnih kapaciteta za sve vidove saobra}aja, za{titom nepokretnih kulturnih dobara i posebno vrednih objekata i za{titom prirode. Negovawem osobenosti ovog naseqa, naro~ito zelenila predba{ti i osobene arhitekture tipi~nih slova~kih plavih boja, Ba~ki Petrovac i pored unete dinamike izazvane su~eqavawem razli~itih funkcija ostaje etni~ki i kulturolo{ki prepoznatqivo naseqe ba~ke ravnice. 4.4. ZA[TITA @IVOTNE SREDINE Jedan od osnovnih ciqeva izrade ovog Generalnog plana je za{tita i o~uvawe ìvotne sredine. Planskim re{ewima je ovo postignuto, jer je dat akcenat na sanaciju ugroènih delova naseqa, na racionalno kori{}ewe prirodnih bogatstava i na razre{avawe mogu}ih faktora naru{avawa ìvotne sredine u svim sferama delatnosti (u okviru vodne, saobra}ajne, gasne infrastrukture, ostalih objekata komunalne infrastrukture, industrije, poqoprivrede, ozelewavawa naseqa, revitalizacije ugroènih delova prirode). Sprovo|ewem ovog Plana }e se sprovoditi mere za{tite i unapre|ewa ìvotne sredine.

42

Za{tita voda Planom se pored eksploatacije vode iz postoje}eg izvori{ta "Vrbara" predvi|a i izrada studije vodosnabdevawa i eksploatisawe novog izvori{ta vode (u severnom delu naseqa). Novo izvori{te }e obezbediti dovoqne koli~ine vode za pi}e kontrolisanog kvaliteta. Vodozahvat je neophodno za{titi u skladu sa Zakonom. Podru~ja u kojima se nalaze izvori{ta su pod posebnom za{titom ({ira, uà, i zona neposredne za{tite), {to treba regulisati elaboratom o sanitarnoj za{titi. Snabdevawe industrije vodom obezbediti iz izvori{ta lociranog u industrijskoj zoni. Ovim Planom predvideti rekonstrukciju postoje}e vodovodne mreè u odnosu na planiranu potro{wu u narednom periodu, u smislu poboq{awa protoka i rasporeda pritiska {to }e popraviti kvalitet vode u celoj mreì (bakteriolo{ka ispravnost). Odvo|ewe suvi{nih voda sa teritorije naseqa i poqoprivrednog zemqi{ta mogu}e je preko zate~ene kanalske mreè. Neophodno je izvr{iti rekonstrukciju otvorenih kanala, a posebno kanala Begej da bi se stvorili boqi uslovi za prihvatawe atmosferskih voda, sniàvawe podzemnih voda, i ostvarila funkcionalna veza sa magistralnim kanalima. Povr{inske vode u centralnom delu naseqa, potrebno je u budu}nosti odvoditi zacevqenom mreòm. Recipijent atmosferskih voda }e biti kanal Begej uz wihovo predhodno pre~i{}avawe putem talo`nika na kraju odvodnika. Neophodno je izgraditi kanalizacionu mreù. Usvojiti separatni sistem kanalizacije. Otpadne i fekalne vode iz doma}instva i dela industrije bi se prihvatale zacevqenom mreòm i gravitaciono odvodile od relejnih crpnih stanica, a zatim glavnim kolektorom do ure|aja za pre~i{}avawe voda. Kompleks ure|aja za pre~i{}avawe otpadnih voda koji je lociran u severoisto~nom delu naseqa, staviti u funkciju. Ure|aj za pre~i{}avawe }e biti optere}en otpadnim vodama naseqa i industrijskim otpadnim vodama koje se moraju pre upu{tawa u kanalizacionu mreù pre~istiti od specifi~nih zaga|ewa. Recipijent pre~i{}enih voda }e biti kanal Novi Sad - Savino Selo u koji se mogu upu{tati vode ~iji kvalitet propisuje nadle`no vodoprivredno preduze}e, a definisano je Uredbom o kategorizaciji vodotoka (“Sl.glasnik RS” 5/68). Za{tita vazduha Ovim planom se predlaù mere kojima }e se izvr{iti popravka kvaliteta vazduha, pre svega, koncentrisawem industrijskih sadràja u radne zone. Gasifikacija celog naseqa, kako stambenog tako i radnih delova, }e doprineti o~uvawu kvaliteta vazduha. Dislokacijom teretnog i tranzitnog saobra}aja izgradwom obilaznice }e se smawiti uticaj emisije gasova i pra{ine koji nastaju radom motora sa

43

unutra{wim sagorevawem, kao i buke na stambeni deo naseqa. Usmerewe teretnog saobra}aja na èleznicu }e, tako|e, doprineti o~uvawu kvaliteta vazduha. Na popravku kvaliteta vazduha }e uticati rekultivacija divqih deponija depresija, odnosno privo|ewe tog zemqi{ta nameni. Na o~uvawe i popravku kvaliteta vazduha }e naro~ito uticati pove}awe fonda zelenila i wegova pravilna distribucija. U tom smislu }e biti zna~ajne slede}e kategorije zelenila: parkovi, zelene povr{ine sporta i rekreacije, uli~no zelenilo, zelene povr{ine u okviru industrijskog kompleksa i za{titno zelenilo uz kanale. Zelenilo }e uticati na pre~i{}avawe vazduha, smawewe ekstremnih temperatura, za{titu od vetra, gasova, pra{ine, podzemnih voda, eolske erozije, buke, vibracije i za{titu zemqi{ta rekultivacijom planiranih povr{ina. Pravilnom distribucijom naseqskog zelenila i me|usobnim povezivawem u sistem preko linijskog, posti}i }e se veza sa atarskim zelenilom, {to }e omogu}iti stalno provetravawe naseqa. Za{tita zemqi{ta Za{titu zemqi{ta ostvariti sprovo|ewem adekvatnih tehni~kih re{ewa odvo|ewa atmosferskih i vi{ka podzemnih voda (zacevqena atmosferska kanalizacija i meliorativni kanali), kao i pre~i{}avawem otpadnih voda. Postoje}u naseqsku deponiju komunalnog i industrijskog otpada koja ne ispuwava sanitarno tehni~ke uslove, je potrebno sanitarno urediti i predvideti prostor za odlagawe metalnog otpada. Mogu}i vek trajawa deponije s obzirom na wenu povr{inu i zapreminu bi}e oko 50 godina. Degradirane povr{ine (pozajmi{ta, depresije i lokacija otpada sekundarnih sirovina) privesti nameni u skladu sa ovim Planom. Za deponiju komunalnog i netoksi~nog industrijskog otpada i sto~no grobqe, fazno uraditi tehni~ko - tehnolo{ku dokumentaciju, u skladu sa vaè}im propisima iz ove oblasti, potrebnu za verifikaciju kod nadle`nih republi~kih organa. Oko deponije formirati za{titno zelenilo. Prikupqawem, primarnom preradom sekundarnih sirovina (metal, papir, plastika), wihovom prodajom preduze}ima koje se bave wihovim reciklirawem, smawiti koli~inu ~vrstog otpada na deponiji. Radi za{tite planiranog vodozahvata, u {iroj zoni za{tite, formirati za{titno zelenilo. Za{titu zemqi{ta sprovoditi pridràvaju}i se reìma dràwa stoke, u obavqawa poqoprivrednih delatnosti. Na osnovu ovog Plana, stanovawe sa poqoprivrednim aktivnostima je dozvoqeno u ju`nom delu naseqa. Neophodno je, u okviru poqoprivredne proizvodwe, svesti na razumnu meru kori{}ewe hemijskih sredstava. Po{tovawem odredbi ovog Plana, planskom gradwom, rekultivacijom degradiranih povr{ina i za{titom poqoprivrednog zemqi{ta, posti}i }e se puna za{tita zemqi{ta.

44

Preduslovi za za{titu ìvotne sredine bi}e stvoreni po{tovawem odredbi ovog Plana, vaè}ih Zakona i Pravilnika. • Neophodno je za sve objekte, odnosno radove koji mogu ugroziti ìvotnu sredinu

izraditi elaborat o Analizi uticaja tog objekta na okolinu, a u skladu sa Zakonom o za{titi ìvotne sredine ("Sl.glasnik RS" br. 66/91) i Pravilnikom o analizi uticaja radova, odnosno objekata na ìvotnu sredinu ("Sl.glasnik RS" br. 61/92).

• Za deponiju komunalnog i netoksi~nog industrijskog otpada i sto~no grobqe neophodno je fazno uraditi kompletnu tehni~ko - tehnolo{ku dokumentaciju po obavqenom izboru lokacije na osnovu Studije (tehnolo{ki projekat, plansku dokumentaciju, analizu uticaja objekta deponije na ìvotnu sredinu, glavni izvo|a~ki projekat sa projektom rekultivacije), pridràvaju}i se odredbi o kriterijumima za odre|ivawe lokacije i ure|ewe deponije otpadnih materija ("Sl. glasnik RS", broj 54/92) i Pravilnika o uslovima i na~inu razvrstavawa, pakovawa i ~uvawa sekundarnih sirovina ("Sl.glasnik RS", br. 55/01) i drugih propisa koji reguli{u ovu oblast.

• Radi za{tite vodozahvata potrebno je izraditi elaborat koji }e odrediti zone sanitarne za{tite i dozvoqene aktivnosti, na osnovu Zakona o vodama ("Sl. glasnik RS", br. 46/91) i vaè}ih Pravilnika.

• Pre upu{tawa u krajwi recipijent, otpadne vode pre~istiti do stepena koje propi{e nadle`no vodoprivredno preduze}e, a na osnovu Uredbe o kategorizaciji vodotoka ("Sl. glasnik RS", br. 5/68).

• Izraditi projektno-tehni~ku dokumentaciju za potrebe ure|ewa obala kanala Begej.

• Projektima rekultivacije privesti nameni povr{ine degradiranog zemqi{ta. • Vr{iti kontrolu prirodnih resursa (vode, vazduha, zemqi{ta) i buke. 4.5. ZONE ZA[TITE IZVORI[TA U ciqu za{tite vode za pi}e od namernog ili slu~ajnog zaga|ivawa, kao i od drugih {tetnih dejstava koja mogu trajno uticati na zdravstvenu ispravnost vode za pi}e i izda{nost izvori{ta, neophodna je izrada elaborata kojim se odre|uju zone i pojasevi sanitarne za{tite izvori{ta, u skladu sa Pravilnikom o na~inu odre|ivawa i odràvawa zona i pojaseva sanitarne za{tite objekata za snabdevawe vodom za pi}e ("Sl. Glasnik SRS" br. 33/78). Zone i pojasevi sanitarne za{tite i wihova povr{ina, odre|uju se na osnovu dokumentacije o vrsti izda{nosti izvori{ta, vrsti objekata, na~inu zahvata vode, sanitarno-tehni~kom ure|ewu tla, strukturi, konfiguraciji, hidrogeolo{kim i drugim svojstvima zemqi{ta. [to se ti~e objekata za snabdevawe vodom, a koji su locirani na teritoriji naseqa (rezervoari, crpne stanice, vodotorwevi), tako|e je neophodno definisati reìme kori{}ewa i odràvawa u smislu gore navedenog Pravilnika. Zona neposredne za{tite koja se odre|uje oko rezervoara, crpnih stanica, instalacija za popravak kvaliteta vode, komora za prekid pritiska i duboko bu{enih bunara, obuhvata najmawe 10 metara od objekata. Prostor koji se defini{e se ogra|uje, ~uva, i na wemu se ne smeju graditi bilo kakvi objekti, osim

45

objekata vodovoda. U zoni neposredne za{tite dozvoqen je pristup licima zaposlenim u vodovodu koja su pod zdravstvenim nadzorom. Ova zona se moè koristiti samo kao senokos, ali bez upotrebe |ubriva, pesticida, herbicida ~ija upotreba moè zagaditi vodu. Pojas za{tite se uspostavqa oko glavnih cevovoda i iznosi sa svake strane po 2,5 metra. U pojasu za{tite nije dozvoqena izgradwa objekata, postavqawe ure|aja i vr{ewe radwi koje na bilo koji na~in mogu zagaditi vodu, ili ugroziti stabilnost cevovoda. 4.6. PRAVILA I USLOVI KOMUNALNOG I URBANOG REDA U oblasti urbanog reda i odràvawa utvr|uje se obaveza vlasnika i korisnika zemqi{ta i gra|evina da o svom tro{ku, a prema utvr|enoj nameni i propisanim uslovima odràva i ure|uje pojedina~nu gra|evinu, pripadaju}i prostor i javnu povr{inu. Tako|e se utvr|uje obaveza investitora da o svom tro{ku uz gra|evinu za stanovawe i gra|evinu namewenu za javno kori{}ewe i za rad obavezno planira, ure|uje i gradi propisani broj mesta za parkirawe. Izgradwa i funkcionisawe kapaciteta za sto~arsku proizvodwu ne sme da ugroàva okolinu, a za kapacitete predvi|ene Pravilnikom o analizi uticaja objekata odnosno radova na ìvotnu sredinu ("Sl. glasnik RS", br. 61/92) obavezna je izrada odgovaraju}e Analize uticaja na ìvotnu sredinu. Dozvoqava se dràwe sto~nog fonda i izgradwa potrebnih kapaciteta, pod uslovom da budu odgovaraju}e komunalno opremqeni (voda, struja, |ubri{te i sl.) u skladu sa sanitarno - higijenskim i veterinarskim propisima i da budu udaqeni min. 50 metara od granice kompleksa javnog objekta (pred{kolska ustanova, {kola, zdravstvena stanica i sl.). 4.7. PRAVILA I USLOVI ZA URE\EWE PROSTORA ZA

ODBRANU I ZA[TITU OD ELEMENTARNIH NEPOGODA I DRUGIH VE]IH OPASNOSTI

Prilikom utvr|ivawa prostorne organizacije naseqa, razme{taja vitalnih objekata, propisivawa urbanisti~kih parametara, planirawa mreè saobra}ajnica i ostale infrastrukture, po{tovani su op{ti principi za{tite od elementarnih nepogoda i prirodnih katastrofa, u onolikoj meri koliko je to dosada{wa prostorna organizacija naseqa dozvoqavala. Pod elementarnim nepogodama, koje su svakodnevne pojave u svetu i ozbiqno ugroàvaju qude i materijalna dobra, podrazumevaju se: zemqotresi, ekstremne klimatske pojave, poàri, poplave i visoke podzemne vode, saobra}ajne i druge velike nesre}e.

46

Za{tita od zemqotresa Podru~je op{tine Ba~kog Petrovca spada u zonu sa mogu}im pomerawem tla do 6°°°°MCSMCSMCSMCS skale (podaci Seizmolo{kog zavoda Srbije iz 1987. godine). Urbanisti~ke mere za{tite se odnose na po{tovawe procenta izgra|enosti, obezbe|ewe slobodnih povr{ina i prohodnosti, odnosno dovoqno {irokih uli~nih koridora (d = 1,8 H -1) , {to u Ba~kom Petrovcu nije mogu}e u potpunosti sprovesti, imaju}i u vidu zate~enu organizaciju naseqa (posebno centralni deo naseqa). Tehni~ke mere za{tite ogledaju se u po{tovawu propisa za projektovawe i izgradwu u seizmi~kim podru~jima. Za{tita prirodne sredine Za{tita prirodne sredine utvr|ena je merama datim u poglavqu 4.3."Za{tita ìvotne sredine". Za{tita od olujnih vetrova Podru~je Ba~kog Petrovca je ugroèno od jakih, ponekad i olujnih vetrova. U proseku Ba~ki Petrovac ima godi{we 14 dana sa èstokim vetrom i 1 dan sa olujnim vetrom. Najve}u sredwu brzinu imaju vetrovi iz pravca jugoistoka i severozapada - oko 100 km/~as ~iji udari lome drve}e ili ih ~upaju iz korena i pri~iwavaju znatnu materijalnu {tetu i zgradama. Predvi|ene mere za{tite se ogledaju u po{tovawu gra|evinsko- tehni~kih mera pri projektovawu. Meteorolo{ke - postavqawe objekata duòm stranom u pravcu duvawa vetra, gde god je to mogu}e. Dendrolo{ke mere se odnose na formirawe za{titnog zelenog pojasa odre|ene {irine, gustine i vrste drve}a (visoko drve}e) popre~no na pravac duvawa vetra, gde postoje prostorni uslovi. Za{tita od poàra Od urbanisti~kih mera predvi|aju se dovoqno {iroke protivpoàrne prepreke koje predstavqaju delom postoje}e i nove ulice i zeleni koridori, otvoreni ili poluotvoreni blokovski sistemi, locirawe industrijskih objekata i skladi{tewe zapaqivih materijala van povr{ina namewenih stanovawu. Za{tita od poplava i podzemnih voda Izgradwom odbrambenih nasipa, du` obale kanala Novi Sad - Savino Selo i kanala Ba~ki Petrovac - Karavukovo, naseqe Ba~ki Petrovac je za{ti}eno od poplava. Problemi podzemnih voda mogu se javiti u uslovima jakih i dugotrajnih ki{a, ali posebno ne ugroàvaju naseqe. Za{titni objekti U slu~aju prirodnih katastrofa ili eventualnih ratnih razarawa qudi i materijalna dobra sklawaju se u skloni{ta i druge za{titne objekte. Pri

47

projektovawu novih zgrada, komunalnih objekata, obavezna je primena svih propisa i smernica, a u skladu sa odlukama done{enim na nivou op{tine, odnosno odgovaraju}ih organa Ministarstva odbrane Republike Srbije. Ostale mere GROBQE za masovno sahrawivawe }e se, u slu~aju potrebe, formirati u produètku postoje}eg grobqa(ka severu). Ta~na lokacija }e se definisati, u slu~aju potrebe, u saradwi sa nadle`nim organima Ministarstva odbrane. DEPONOVAWE [UTA treba vr{iti na niìm terenima. Najblià takva lokacija je deponija komunalnog otpada STO^NO GROBQE je planirano pored deponije ~vrstih otpada. ZDRAVSTVENA ZA[TITA }e se obavqati u organizaciji Doma zdravqa iz Ba~kog Petrovca, a formirawe privremenih izbegli~kih naseqa ({atorskog tipa) }e se vr{iti u skladu sa planom nadle`nih organa za odbranu. 4.8. PRAVILA I USLOVI ZA OBEZBE\EWE KRETAWA DECE, STARIH, HENDIKEPIRANIH I INVALIDNIH LICA Prilikom planirawa i projektovawa javnih, saobra}ajnih i pe{a~kih povr{ina (trotoari i pe{a~ke staze, pe{a~ki prelazi, parkinzi, stajali{ta javnog prevoza, prilazi do objekata, horizontalne i vertikalne komunikacije u javnim i stambenim objektima) moraju se obezbediti uslovi za nesmetano kretawe dece, starih, hendikepiranih i invalidnih lica, u skladu sa Pravilnikom o uslovima za planirawe i projektovawe objekata u vezi sa nesmetanim kretawem dece, starih, hendikepiranih i invalidnih lica ("Sl. glasnik RS", br. 18/97), kao i ostalim vaè}im propisima i standardima koji reguli{u ovu oblast.

48

5. MERE ZA SPROVO\EWE I REALIZACIJU GENERALNOG PLANA 5.1. OPIS BLOKOVA Da bi se uspostavio kontinuitet u sprovo|ewu osnovnih prostornih re{ewa Generalnog plana potrebno je izvr{iti wihovu teritorijalizaciju, na pojedine prostorne celine, koje }e biti predmet daqe urbanisti~ke razrade. U tom smislu celokupna teritorija naseqa je podeqena na teritorijalne celine - blokove, koji su numerisani i za svaki blok (ili grupe blokova) gde se daju uputstva koja }e bli`e odrediti wegovu daqu razradu. Blok br. 1 Namewuje se sportsko rekreativnim povr{inama, vodozahvatu,

recipijentu atmosferskih voda i porodi~nom stanovawu. Daqe ure|ewe i izgradwa vr{i}e se po odredbama Plana.

Blok br. 2,3 i 5 Nameweni su porodi~nom stanovawu. Daqe ure|ewe i

izgradwa vr{i}e se po odredbama ovog Plana. Blok br. 4 Namewen je porodi~nom i vi{eporodi~nom stanovawu i

parkovskim povr{inama uz kanal Begej. Daqe ure|ewe i izgradwa bloka vr{i}e se po odredbama ovog Plana, a deo parkovskih povr{ina na osnovu Urbanisti~kog projekta, odnosno arhitektonskog konkursa hortikulturnog ure|ewa ( u daqem tekstu Konkurs).

Blok br. 6 Namewen je porodi~nom stanovawu, baptisti~kom centru i

rekreativnim povr{inama. Daqe ure|ewe i izgradwa bloka vr{i}e se po odredbama ovog Plana.

Blok br. 7 Namewen je porodi~nom stanovawu. Daqe ure|ewe i izgradwa

vr{i}e se po odredbama ovog Plana.

Blok br. 8 Namewen je porodi~nom stanovawu i autobuskoj stanici. Daqe ure|ewe i izgradwa bloka vr{i}e se po odredbama ovog Plana.

Blok br. 9 Namewen je porodi~nom stanovawu i parkovskim povr{inama

uz kanal Begej. Daqe ure|ewe i izgradwa na delu porodi~nog stanovawa vr{i}e se po odredbama ovog Plana. Za parkovsku povr{inu obavezna je izrada Urbanisti~kog projekta, odnosno Konkursa.

Blok br. 10 Namewen je porodi~nom stanovawu, pred{kolskoj ustanovi i

osnovnoj {koli. Daqe ure|ewe i izgradwa vr{i}e se po odredbama ovog Plana.

Blok br. 11 Namewuje se sportsko- rekretivnim povr{inama sa sportskim

centrom, bazenima, kompleksu hotela i objektu sa specijalizovanim zdravstvenim slu`bama. Pre daqeg ure|ewa

49

i izgradwe ovog bloka obavezna je izrada Urbanisti~kog projekta, za pojedine sadràje.

Blok br. 12 Namewuje se sportsko-rekreativnim povr{inama sa prate}im

sadràjima ugostiteqstva i turizma i za{titnom zelenilu. Daqe ure|ewe i izgradwa ovog bloka vr{i}e se na osnovu Urbanisti~kog projekta.

Blok br. 13, 14, 15 i 16 Nameweni su objektima centralnog sadràja (Skup{tina

op{tine, sud, po{ta i dr.), porodi~nom i me{ovitom stanovawu (porodi~nom i vi{eporodi~nom), Domu zdravqa, sredwoj {koli, verskim objektima, zelenoj i robnoj pijaci i parkovskim povr{inama uz kanal Begej. Daqe ure|ewe i izgradwu ovih blokova vr{iti po odredbama ovog Plana. Za parkovske povr{ine obavezna je izrada Urbanisti~kog projekta, odnosno Konkursa.


vr{i}e se po odredbama ovog Plana. Blok br. 18 Namewen jer porodi~nom stanovawu i radnim povr{inama

industrije (postoje}im i planiranim). Daqe ure|ewe i izgradwa bloka vr{i}e se po odredbama ovog Plana.

Blok br. 19 Namewuje se porodi~nom stanovawu koje u svom sklopu ima

mogu}nost bavqewa malom privredom i poqoprivrednom proizvodwom i kompleksu trafostanice. Pre daqeg ure|ewa i izgradwe ovog bloka obavezna je izrada Plana detaqne regulacije.

Blok br. 20 Namewen je porodi~nom stanovawu i postoje}im radnim

povr{inama male privrede. Daqe ure|ewe i izgradwa ovog bloka vr{i}e se u skladu sa uslovima iz ovog Plana.

Blok br. 21 Namewen je porodi~nom stanovawu, postoje}im radnim

povr{inama male privrede, benzinskoj pumpi i parkovskim povr{inama uz kanal Begej. Daqe ure|ewe i izgradwa bloka vr{i}e se po odredbama ovog Plana. Za parkovske povr{ine obavezna je izrada Urbanisti~kog projekta, odnosno Konkursa.


ovog bloka vr{i}e se u skladu sa uslovima iz ovog Plana. Blok br. 23 Namewen je porodi~nom stanovawu, vodozahvatu i povr{inama

za sport i rekreaciju sa prate}im sadràjima. Daqe ure|ewe i izgradwa bloka vr{i}e se po odredbama ovog Plana.

50

Blok br. 24 Namewen je porodi~nom stanovawu, naseqskom grobqu i spomen parku (staro jevrejsko grobqe). Daqe ure|ewe i izgradwa za porodi~no stanovawe vr{i}e se po odredbama ovog Plana, a za naseqsko grobqe i spomen park obavezna je izrada Urbanisti~kog projekta.

Blok br. 25 i 26 Nameweni su porodi~nom stanovawu i za{titnom zelenilu.

Pre daqeg ure|ewa i izgradwe ovih blokova obavezna je izrada Plan detaqne regulacije.

Blok br. 27 Namewuje se radnim povr{inama poqoprivrede i benzinskoj

pumpi. Daqe ure|ewe i izgradwa ovog bloka vr{i}e se po odrebama Plana, a za benzinsku pumpu obavezna je izrada Urbanisti~kog projekata.

Blok br. 28 Namewuje se porodi~nom stanovawu, postoje}im radnim

povr{inama, vodene povr{ine-jezera uz kanal Begej i parkovskim povr{inama. Daqe ure|ewe i izgradwa ovog bloka vr{i}e se na osnovu Plana detaqne regulacije.

Blok br. 29 Namewuje se porodi~nom stanovawu koje u sklopu ima

mogu}nost bavqewa malom privrednom i poqoprivrednom proizvodwom. Daqe ure|ewe i izgradwu ovog bloka vr{iti po odredbama Plana.

Blok br. 30 Namewen je porodi~nom stanovawu, postoje}oj radnoj

povr{ini male privrede i za{titnom zelenilu. Daqe ure|ewe i izgradwa porodi~nog stanovawa vr{i}e se u skladu sa PUP stanovawe u Ba~kom Petrovcu ("Sl. list op{tine Ba~ki Petrovac", br. 6/82).

Blok br. 31 i 32 Namewen je postoje}im radnim povr{inama industrije, male

privrede i skladi{tima. Daqe ure|ewe i izgradwa pojedinih sadr`aja ovih blokova vr{i}e se na osnovu Urbanisti~kih projekata.

Blok br. 33 Namewen je postoje}im radnim povr{inama poqoprivrede i

planiranim povr{inama industruje i male privrede, silosima, skladi{tima i parkingu za teretna vozila. U sklopu ovog bloka nalazi se pristani{te za {lepove sa okretnicom i pretovarnim terminalom sa skladi{nom zonom i za{titno zelenilo. Pre daqeg ure|ewa i izgradwe ovog bloka obavezna je izrada Plana detaqne regulacije.

Blok br. 34 Namewuje se radnim povr{inama industrije, male privrede,

skladi{tima i `elezni~koj stanici sa pretovarnim terminalima. Pre daqeg ure|ewa i izgradwe ovog bloka obavezna je izrada Plana detaqne regulacije.

Blok br. 35 Namewuje se radnim povr{inama industrije, male privrede i

skladi{tima i GMRS. Pre daqeg ure|ewa i izgradwe ovog bloka obavezna je izrada Plana detaqne regulacije.

51

5.2. SPROVO\EWE I REALIZACIJA Generalni plan Ba~kog Petrovca predstavqa samo jednu kariku u lancu prostornih i urbanisti~kih planova kojima se od {irih prostorno-strategijskih ciqeva postupno prelazi na takti~ke zadatke zakqu~no sa odre|ivawem lokacija za pojedine objekte u gradu. Na taj na~in, usvajawem Generalnog plana Ba~kog Petrovca ne zna~i da je kona~no zavr{en proces izrade urbanisti~ke dokumentacije kojom }e se razre{avati svi problemi u vezi prostorne organizacije i ure|ewa grada. Usvajawem ovog Plana re{avaju se kqu~ni problemi prostorne organizacije naseqa u celini, ali se istovremeno otvaraju i novi problemi oko sprovo|ewa wegovih osnovnih postavki, jer je Generalni plan, izvr{ni dokument, osim u delovima gde je Planom predvi|ena daqa urbanisti~ka razrada. Razrada i daqe sprovo|ewe Generalnog plana Ba~ki Petrovac vr{i}e se putem izrade Plana detaqne regulacije, Urbanisti~kih projekata i Izvoda iz Plana. Izrada Plana detaqne regulacije obavezna je za slede}e blokove: 19, 25, 26, 28, 33, 34 i 35. Ovim Planom se preporu~uje da se za ure|ewe toka kanala Begej radi jedinstveni urbanisti~ko, odnosno arhitektonski konkurs hortikulturnog ure|ewa, koji bi obuhvatao sve blokove koji izlaze na kanal Begej, jer se samo tako mo`e posti}i celovito i funkcionalno re{ewe. To se odnosi na blokove 3, 4, 5, 9, 10, 13, 14, 15, 16, 21, 22, 28, 29 i 30. Urbanisti~ka dokumentacija koja je ugra|ena u Plan: - DUP centra u Ba~kom Petrovcu (blokovi 33, 34, 52, 53, 54) - "Sl. list op{tine

Ba~ki Petrovac" br. 8/89, izmene 7/92 i 6/93 - Programska osnova DUP-a centra u Ba~kom Petrovcu - "Sl. list op{tine

Ba~ki Petrovac" 6/86, izmene 4/95 - DUP parka sa sportskim terenima u Ba~kom Petrovcu - "Sl. list op{tine

Ba~ki Petrovac" 6/86, izmene 4/95 - DUP gra|evinskog parka "7 juli" u Ba~kom Petrovcu - usvojen 29.03.1991.god. - PUP stanovawa u Ba~kom Petrovcu - "Sl. list op{tine Ba~ki Petrovac" - br. 6/82 U nacrtu: - UP za pre~ista~ gradske kanalizacije - UP za baptisti~ki centar - UP za kompleks kamenoreznice "Barto{" Ipak, po{to je naseqe Ba~ki Petrovac u su{tini slo`en urbani sistem koji se neprestano mewa i razvija, ovaj Generalni plan ne treba shvatiti kao kona~no prostorno re{ewe, nego samo kao jednu fazu u neprekidnom nizu uzastopnih faza razvoja. Prema novom Zakonu o planirawu i izgradwi ("Sl.glasnik RS" br. 47/2003), ~lan 55. potrebno je da se najmawe svake ~etvrte godine vr{i provera re{ewa i utvr|uje potreba da se pristupi izmeni i dopuni urbanisti~kog plana.

52

6. PRAVILA GRA\EWA U ciqu obezbe|ivawa realizacije planskih ciqeva potrebno je odrediti urbanisti~ke kriterijume i uslove za izgradwu i rekonstrukciju svih planiranih sadràja Plana. • Konstrukciju objekta prilagoditi oscilacijama izazvanim zemqotresom ja~ine

6°°°°MCSMCSMCSMCS skale (Seizmolo{ka karta za povratni period od 50 god; Seizmolo{ki zavod Srbije, 1987god.).

• Za sve eventualne radove na obuhva}enim objektima i lokalitetima koji podleù merama za{tite na osnovu Zakona o kulturnim dobrima ("Sl. glasnik RS", br. 71/94) obaveza je vlasnika - nosioca prava kori{}ewa da pribavi dozvolu nadle`nog Zavoda za za{titu spomenika kulture.

• Pri projektovawu i gra|ewu obavezno se pridràvati odredbi Zakona o za{titi od poàra ("Sl. glasnik RS", br. 37/88).

• Sprovoditi mere i uslove za{tite prirodnih i radom stvorenih vrednosti ìvotne sredine u skladu sa Zakonom o za{titi ìvotne sredine.

• Uredba o organizovawu i funkcionisawu CZ ("Sl.glasnik RS", 21/92). 6.1. ZONA STANOVAWA Zona stanovawa ovim Planom je definisana kao zona porodi~nog stanovawa i zona me{ovitog stanovawa (vi{eporodi~no stanovawe je u sklopu me{ovitog stanovawa). • Pri projektovawu i gra|ewu stambenih objekata pridràvati se Pravilnika o

minimalnim tehni~kim uslovima za izgradwu stanova ("Sl. list SFRJ", br. 45/67).

• Za ostale objekte pridràvati se odredbi tehni~kih propisa i uslova koji konkretnu oblast reguli{u.

6.1.1. Zona porodi~nog stanovawa U odnosu na veli~inu gra|evinske parcele u okviru ove zone moè se izvesti uslovna podela na porodi~no stanovawe gradskog tipa i porodi~no stanovawe poqoprivrednog tipa. I I I I Vrsta i namena objekata U okviru ove zone, u zavisnosti od veli~ine parcele moè se dozvoliti izgradwa slede}ih objekata: 1. U okviru gra|evinske parcele namewene porodi~nom stanovawu mogu se

graditi: • glavni objekat (porodi~ni stambeni objekat, stambeno-poslovni objekat,

poslovno-stambeni objekat i poslovni objekat koji ne}e ugroàvati

53

stanovawe). Objekat moè da se gradi kao slobodnostoje}i, dvojni objekat, objekat u prekinutom nizu i neprekinutom nizu, kao i poluatrijumski objekat.

• prate}i objekat (poslovni objekat - ako je izgra|en glavni objekat ili su obezbe|eni prostorni uslovi za wegovu izgradwu). Objekat moè da se gradi kao slobodnostoje}i.

• pomo}ni objekat (uz glavni ili prate}i objekat: garaà, letwa kuhiwa, ostava, magacin, ograda i eventualno vodonepropusna betonska septi~ka jama kao prelazno re{ewe do izgradwe naseqske kanalizacione mreè). Objekat moè da se gradi kao slobodnostoje}i ili u nizu sa drugim pomo}nim objektima.

• Na gra|evinskoj parceli dozvoqena je izgradwa jednog glavnog objekta. • Porodi~ni stambeni objekti mogu da imaju do ~etiri stambene jedinice. 2. Gra|evinska parcela namewena porodi~nom stanovawu poqoprivrednog

tipa se fukcionalno deli na stambeni deo parcele i ekonomski deo parcele.

U okviru stambenog dela parcele moè se dozvoliti izgradwa slede}ih objekata: • glavni objekat (porodi~ni stambeni objekat, stambeno-poslovni objekat i

poslovno-stambeni objekat). Objekat moè da se gradi kao slobodnostoje}i i objekat u prekinutom nizu.

• prate}i objekat (poslovni objekat - ako je izgra|en glavni objekat ili su obezbe|eni prostorni uslovi za wegovu izgradwu). Objekat se moè graditi kao slobodnostoje}i.

• pomo}ni objekat (uz glavni ili prate}i objekat: garaà, letwa kuhiwa, ostava, magacin, ograda i eventualno vodonepropusna betonska septi~ka jama kao prelazno re{ewe do izgradwe naseqske kanalizacione mreè). Objekat se moè graditi kao slobodnostoje}i ili u nizu sa drugim pomo}nim objektima.

Na gra|evinskoj parceli dozvoqena je izgradwa jednog glavnog objekta. U okviru ekonomskog dela parcele moè se dozvoliti izgradwa slede}ih objekata: • ekonomskog objekta (sto~na staja, |ubri{te). Objekat se moè graditi kao

slobodnostoje}i. • pomo}nog objekta (pu{nice, su{nice, ko{, ambar, nadstre{nica ili garaà za

poqoprivrednu mehanizaciju i vozila, magacini hrane i sl.). Objekat se moè graditi kao slobodnostoje}i ili u nizu sa drugim pomo}nim objektima ako su zadovoqeni protivpoàrni uslovi.

• proizvodnog, odnosno poslovnog objekta (koji zadovoqava uslove za{tite ìvotne sredine, tj. koji svojim delovawem - bukom, gasovima, otpadnim materijama - ne}e negativno uticati na primarnu funkciju - stanovawe). Objekat se moè graditi kao slobodnostoje}i.

U zoni porodi~nog stanovawa gradskog tipa i u zoni stanovawa poqoprivrednog tipa u stambenom delu parcele poslovne delatnosti koje se mogu dozvoliti su iz oblasti: trgovine na malo, ugostiteqstva i uslu`nih delatnosti. U ovoj zoni, u okviru ekonomskog dela parcele poslovna delatnost koja se moè dozvoliti pored napred navedenih je i trgovina na veliko, s tim da se obavqawem te delatnosti ne sme naru{iti zona stanovawa.

54

Proizvodne delatnosti u zoni stanovawa se mogu dozvoliti uz obezbe|ivawe uslova za{tite ìvotne sredine. Izgradwa ekonomskog objekta - sto~na staja moè se dozvoliti za maksimalni kapacitet objekta - uzgoj pet uslovnih grla (gde se pod uslovnim grlom podrazumeva 500 kg "ìve vage" ìvotiwa), uz zadovoqavawe i drugih prostornih uslova navedenih u ovom Planu. Objekti za sme{taj stoke se grade pod slede}im uslovima: • da su izgra|eni od tvrdog materijala, • da su udaqeni od stambenih objekata najmawe 15 m, • da imaju izgra|ene sanitarne ure|aje za odvo|ewe vode, osoke i drugih

ne~isto}a, • da imaju obezbe|eno i izgra|eno mesto za |ubri{te koje mora biti udaqeno od

stambenih objekata i vodozahvatnih bunara minimum 20 m, • da su sme{teni u ekonomskom delu gra|evinske parcele, • objekti moraju biti snabdeveni vodom iz naseqskog vodovoda. Kod doma}instava koja se bave uzgojem stoke za trì{te, dispozicija ~vrstih i te~nih otpadaka vr{i}e se u ekonomskom delu dvori{ta. Za deo te~nih otpadaka predvideti posebne objekte “oso~are” koji moraju da ispuwavaju slede}e uslove: • oso~are locirati u padu nizvodno od proizvodnih objekata u ekonomskom delu

dvori{ta, • oso~are graditi od vodonepropusnog betona sa dvostepenim talo`nikom, gde }e

se vr{iti nitrifikacija, • na sekundarnom talo`niku ostaviti mogu}nost prikqu~ka na budu}u

kanalizacionu mreù, • za normalno pra`wewe oso~ara predvideti otvor za pra`wewe sadràja. Postavqawe objekata (stambenih, poslovnih, pomo}nih, poqoprivrednih, osim ko{eva za kukuruz), du` granice sa susedom vr{i se pod slede}im uslovima: • Ako se postavqaju na zajedni~ku me|u (granicu) ne moè se objektom, ili delom

objekta ugroziti vazdu{ni prostor suseda preko me|e, izuzev u slu~aju ishodovawa pismene saglasnosti vlasnika,odnosno korisnika, overene u sudu (re{ewe moè biti kalkanski zid, dvovodni ili ~etvorovodni krov sa atikom i leè}im olukom, ili jednovodni krov sa padom u sopstveno dvori{te). Na zidu koji je lociran na zajedni~koj me|i ne mogu se postavqati otvori prema susednoj parceli, izuzev otvora koji su iskqu~ivo u funkciji ventilacije ili osvetqewa minimalne visine parapeta h=1,80 m, povr{ine do 0,8 m2.

• Ako se objekat ne gradi na zajedni~koj me|i, wegova udaqenost od iste mora biti min. 1 m, izuzev u zonama gde postoje}e prilike to zahtevaju (nasle|eno stawe parcelacije sa uskim frontovima parcele) gde je minimalna udaqenost 0,50 m.

• Izgradwa ko{eva za kukuruz moè se izvoditi na udaqenosti min. 1 m od svih zajedni~kih me|a.

55

IIIIIIII Uslovi za obrazovawe gra|evinske parcele Uslovi za obrazovawe gra|evinske parcele namewene porodi~nom stanovawu su slede}i: • za slobodnostoje}i objekat minimalna {irina parcele je 12,0 m (izuzetno 8,0

m), a minimalna povr{ina parcele je 300,0 m2 , • za dvojni objekat minimalna {irina parcele je 16,0 m (2h8,0 m), minimalna

povr{ina je 500,00 m2 (2h250,00 m2), a samo u izuzetnim slu~ajevima 400,0 m2 (2h200,00 m2),

• za objekat u prekinutom nizu minimalna {irina parcele je 12,0 m, minimalna veli~ina parcele je 400,0 m2.

Uslovi za obrazovawe gra|evinske parcele namewene porodi~nom stanovawu poqoprivrednog tipa su slede}i: • za slobodnostoje}i objekat i objekat u prekinutom nizu minimalna {irina

parcele je 12,0m, a maksimalna {irina parcele za objekat u prekinutom nizu je 15,0 m.

• za sve vrste objekata minimalna povr{ina parcele je 600,0 m2 Uslovi za ispravku granica gra|evinskih parcela mogu se izdati u skladu sa uslovima iz ovog Plana. IIIIIIIIIIII Poloàj objekata na parceli Glavni objekat se uobi~ajeno gradi na gra|evinskoj liniji koja se poklapa sa regulacionom linijom, osim ako se u prizemnoj etaì planira i garaà (odnosno po zahtevu Investitora). U tom slu~aju gra|evinska linija je do 5,0m od regulacione linije. Glavni objekat se na parceli gradi uz granicu parcele prete`no severne (odnosno zapadne) orijentacije. Izgradwa objekta na parceli moè se dozvoliti pod slede}im uslovima: • Osnovni gabarit glavnog slobodnostoje}eg objekta sa ispadima moè da se

dozvoli na minimalno 1,0m od granice parcele prete`no severne (odnosno zapadne) orijentacije.

• osnovni gabarit glavnog slobodnostoje}eg objekta (bez ispada) moè da se dozvoli na minimalno 4,0m od granice parcele prete`no ju`ne (odnosno isto~ne) orijentacije.

• Osnovni gabarit dvojnog objekta (bez ispada) moè da se dozvoli na minimalno 4,0m od granice parcele.

• Osnovni gabarit glavnog objekta u prekinutom nizu od granice parcele prete`no severne (odnosno zapadne) orijentacije je 0,0m, a od granice parcele prete`no ju`ne (odnosno isto~ne) orijentacije je 4,0m (rastojawe osnovnog gabarita bez ispada).

IVIVIVIV Dozvoqeni indeks zauzetosti i indeks izgra|enosti gra|evinske parcele Na gra|evinskoj parceli gradskog tipa i na stambenom delu gra|evinske parcele poqoprivrednog tipa indeks zauzetosti je maksimalno 0,6 a indeks izgra|enosti je maksimalno 1,6.

56

Na gra|evinskoj parceli poqoprivrednog tipa, u ekonomskom delu gra|evinske parcele indeks zauzetosti je maksimalno 0,7 a indeks izgra|enosti maksimalno 0,8. Kod postoje}e parcelacije, ako je gra|evinska parcela mawa od minimalne veli~ine gra|evinske parcele date u ovom Planu, izgradwa se moè dozvoliti uz uslov da je indeks zauzetosti gra|evinske parcele maksimalno 0,3 a indeks izgra|enosti maksimalno 0,8. Kod postoje}e parcelacije, ako je gra|evinska parcela ve}a od maksimalne veli~ine gra|evinske parcele date u ovom Planu, indeks zauzetosti i indeks izgra|enosti se ra~una u odnosu na maksimalnu veli~inu parcele datu ovim Planom. VVVV Dozvoqena spratnost i visina objekata Spratnost glavnog objekta (porodi~ni stambeni objekat, stambeno-poslovni objekat i poslovno-stambeni objekat) je od P do maksimalno P+1+Pk. Dozvoqena je izgradwa podrumske, odnosno suterenske etaè, ako ne postoje smetwe geotehni~ke i hidrotehni~ke prirode. Visina glavnog objekta je maksimalno 9,0m od kote za{titnog trotoara objekta do venca, odnosno mah. sleme 12,0 m. Spratnost prate}eg objekta (poslovnog objekta uz glavni objekat) je maksimalno P+1 (dozvoqena je izgradwa podrumske etaè ako postoje uslovi za to). Visina objekta je maksimalno 7,2m od kote za{titnog trotoara objekta do venca. Pomo}ni objekat uz glavni, odnosno prate}i objekat (garaà, letwa kuhiwa, ostava, magacin) je maksimalne spratnosti P a maksimalne visine do 3,0m od kote za{titnog trotoara objekta do venca. Pomo}ni objekat uz ekonomski objekat je maksimalne sprtanosti P a maksimalne visine do 4,8 m od kote za{titnog trotoara. Ekonomski objekat je maksimalne spratnosti P, tj. P+Pk ako se u potkrovqu predvi|a skladi{tewe hrane za stoku, a maksimalne visine 4,6 m. VIVIVIVI Me|usobna udaqenost objekata Me|usobna udaqenost glavnih objekata ne moè biti mawa od 4,0 m (osnovni gabarit sa ispadom). Udaqenost izme|u glavnog i prate}eg objekta, udaqenost izme|u glavnog i pomo}nog objekta uz glavni objekat ne moè biti mawa od 4,0 m. Prate}i i pomo}ni objekat mogu da se grade na me|usobnom razmaku od 0,0m, ako su zadovoqeni sanitarni, protivpoàrni i drugi tehni~ki uslovi, odnosno me|usobni razmak ne moè biti mawi od 4,0m ako poslovni objekat ima otvore sa te strane, tj. me|usobni razmak ne moè biti mawi od polovine visine vi{eg objekta. Udaqenost ekonomskog objekta - sto~na staja od glavnog, odnosno prate}eg objekta ne moè biti mawa od 15,0 m.

57

Udaqenost ekonomskog objekta - |ubri{te od glavnog odnosno, prate}eg objekta ne moè biti mawa od 20,0m. \ubri{te se gradi na minimalno 1,0m od granice susedne parcele uz uslov da se gradi obodni zid visine 1,0 m (da ne bi do{lo do razasipawa) i da je podloga vodonepropusna. Udaqenost pomo}nog objekta uz ekonomski objekat od ekonomskog objekta ne moè biti mawa od 6,0m. Me|usobni razmak izme|u pomo}nih objekata uz ekonomske objekte (na istoj parceli) moè biti 0,0m odnosno minimalno polovina vi{eg objekta. VIIVIIVIIVII Uslovi za izgradwu drugih objekata na istoj gra|evinskoj parceli Pomo}ni objekat uz glavni objekat i ekonomski objekat se grade u istoj liniji kao i glavni objekat, uz uslov da se objekat od granice parcele gradi na minimalno 1,0 m. Ako se ekonomski delovi parcele grani~e, dozvoqen je me|usobni razmak pomo}nih objekata uz ekonomske objekte na minimalno 2,0 m, tj. pomo}ni objekat se ne mora graditi u istoj liniji sa glavnim objektom uz uslov da se on gradi na minimalno 1,0 m od granice parcele. Pomo}ni objekat uz glavni objekat na parceli gde je dvojni objekat se gradi na 0,0m od zajedni~ke granice parcele. Izgradwom objekata na parceli ne sme se naru{iti granica parcele a odvodwa atmosferskih padavina sa krovnih povr{ina mora se re{iti u okviru parcele na kojoj se gradi objekat. Ograde na regulacionoj liniji mogu biti transparentne ili kombinacija zidane i transparentne ograde s tim da ukupna visina ograde od kote trotoara ne sme pre}i visinu od h=1,4 m. Transparentna ograda se postavqa na podzid visine maksimalno 0,2m a kod kombinacije zidani deo ograde moè i}i do visine od 0,9 m. Kapije na regulacionoj liniji se ne mogu otvarati van regulacione linije. Visina ograde na uglu ne moè biti vi{a od 1,4m od kote trotoara zbog preglednosti raskrsnice. Ograda, stubovi ograde i kapije moraju biti na gra|evinskoj parceli koja se ogra|uje. Bo~ne strane i zadwa strana gra|evinske parcele mogu se ogra|ivati ìvom zelenom ogradom, transparentnom ogradom ili zidanom ogradom do visine maksimalno h=1,8 m. Dozvoqeno je pregra|ivawe funkcionalnih celina u okviru gra|evinske parcele (razgrani~ewe stambenog i ekonomskog dela parcela, stambenog i poslovnog/proizvodnog dela parcele) uz uslov da visina te ograde ne moè biti ve}a od visine spoqne ograde.

58

Ako se gra|evinska parcela u okviru zone stanovawa namewuje za ~isto poslovawe, odnosno proizvodwu, obavezna je izrada urbanisti~kog projekta uz uslov da objekti svojom delatno}u ne ugroàvaju ìvotnu sredinu. Uslovi za izgradwu objekata na parceli su uslovi dati u ovom Planu za zonu stanovawe uz napomenu da je dozvoqeni indeks zauzetosti maksimalno 0,7 a indeks izgra|enosti maksimalno 2,0. Gra|evinska parcela moè da se ogradi ogradom do visine maksimalno 2,0m uz uslov da je ograda transparentna. VIII VIII VIII VIII Obezbe|ivawe pristupa parceli i prostora za parkirawe vozila Za svaku gra|evinsku parcelu u okviru ove zone mora se obezbediti kolsko-pe{a~ki prilaz {irine 3,0m. Za gra|evinsku parcelu namewenu porodi~nom stanovawu poqoprivrednog tipa kolsko-pe{a~ki prilaz je maksimalne {irine 4,0m. Za parkirawe vozila za sopstvene potrebe u okviru gra|evinske parcele mora se obezbediti parking mesto tj. prostor za parkirawe vozila po pravilu jedan stan jedno parking mesto. IXIXIXIX Za{tita susednih objekata Izgradwa objekata u prekinutom nizu moè se dozvoliti uz uslov da se ne naru{i granica parcele do koje se gradi objekat. Stope temeqa ne mogu prelaziti granicu susedne parcele, osim uz saglasnost vlasnika ili korisnika parcele, odnosno uz saglasnost organa uprave nadle`nog za poslove urbanizma i stambeno-komunalne delatnosti. Ispadi na objektu ne mogu prelaziti gra|evinsku liniju vi{e od 1,2m i to na delu objekta vi{em od 2,5 m. Ako je horizontalna projekcija ispada ve}a od 1,2 m onda se ona postavqa na gra|evinsku liniju. Gra|evinski elementi na nivou prizemqa mogu pre}i gra|evinsku liniju (ra~unaju}i od osnovnog gabarita objekta do horizontalne projekcije ispada) i to: • transparentne bravarske konzolne nadstre{nice u zoni prizemne etaè mawe

od 2,0 m po celoj {irini objekta s visinom iznad 3,0 m, • platnene nadstre{nice sa masivnom bravarskom konstrukcijom mawe od 1,0 m

od spoqne ivice trotoara na visinu iznad 3,0 m, • konzolne reklame mawe od 1,2 m na visini iznad 3,0 m. Gra|evinski elementi kao erkeri, doksati, balkoni, ulazne nadstre{nice bez stubova, na nivou prvog sprata mogu da pre|u gra|evinsku liniju (ra~unaju}i od osnovnog gabarita objekta do horizontalne projekcije ispada) i to: • na delu objekta prema predwem dvori{tu mawe od 1,2 m, ali ukupna povr{ina

gra|evinskih elemenata ne moè pre}i 50% uli~ne fasade iznad prizemqa, • na delu objekta prema bo~nom dvori{tu prete`no severne (odnosno zapadne)

orijentacije (najmaweg rastojawa od 1,5 m) - 0,6 m, ali ukupna povr{ina gra|evinskih elemenata ne moè pre}i 30% bo~ne fasade iznad prizemqa,

• na delu objekta prema bo~nom dvori{tu prete`no ju`ne (odnosno isto~ne) orijentacije (najmaweg rastojawa od 2,5 m) - 0,9 m, ali ukupna povr{ina gra|evinskih elemenata ne moè pre}i 30% bo~ne fasade iznad prizemqa,

59

• na delu objekta prema zadwem dvori{tu (najmaweg rastojawa od stra`we linije susedne gra|evinske parcele od 5,0 m) - 1,2 m, ali ukupna povr{ina gra|evinskih elemenata ne moè pre}i 30% stra`we fasade iznad prizemqa.

Otvorene spoqne stepenice mogu se postavqati na predwi deo objekta ako je gra|evinska linija uvu~ena u odnosu na regulacionu liniju za 3,0 m i ako te stepenice savla|uju visinu od 0,9 m. Stepenice koje savla|uju visini vi{u od 0,9 m ulaze u osnovni gabarit objekta. Izgradwom stepenica do visine od 0,9m ne sme se ometati prolaz i druge funkcije dvori{ta. Gra|evinski elementi ispod kote trotoara - podrumske etaè, mogu pre}i gra|evinsku (odnosno regulacionu liniju) ra~unaju}i od osnovnog gabarita objekta do horizontalne projekcije ispada i to: • stope temeqa i podrumski zidovi mawe od 0,15m do dubine od 2,6 m ispod

povr{ine trotoara, a ispod te dubine mawe od 0,5 m, • {ahtovi podrumskih prostorija do nivoa kote trotoara mawe od 1,0 m. Otvarawe otvora na prostorijama za stanovawe kao i ateqeima i poslovnim prostorijama na bo~nim fasadama moè se dozvoliti ako je me|usobni razmak izme|u objekata (ukupno sa ispadima) jednak ili ve}i od 4,0 m. Ako je me|usobni razmak od 3,0 m do 4,0 m dozvoqeno je otvarawe otvora na prostorijama nestambene namene uz uslov da dowa kota na koju se ostavqa otvor bude jednaka ili vi{e od 1,8m. Izgradwom krova ne sme se naru{iti vazdu{na linija susedne parcele a odvodwa atmosferskih padavina sa krovnih povr{ina mora se re{iti u okviru gra|evinske parcele na kojoj se gradi objekat. XXXX Arhitektonsko, odnosno estetsko oblikovawe pojedinih elemenata objekta Fasade objekata mogu biti malterisane, u boji po èqi Investitora ili od fasadne opeke. Obavezna je izrada kosog krova sa nagibom krovne konstrukcije od 20-350. Krovni pokriva~ u zavisnosti od nagiba krovne konstrukcije. Visina nadzitka stambene potkrovne etaè iznosi najvi{e 1,6 m ra~unaju}i od kote poda potkrovne etaè do ta~ke preloma krovne visine, a odre|uje se prema konkretnom slu~aju. Arhitektonskim oblicima, upotrebqenim materijalima i bojama mora se teìti ka uspostavqawu jedinstvene estetski vizuelne celine u okviru gra|evinske parcele. XIXIXIXI Uslovi za obnovu i rekonstrukciju objekata Obnova i rekonstrukcija postoje}ih objekata moè se dozvoliti pod slede}im uslovima:

60

• zamena postoje}eg objekta novim objektom moè se dozvoliti u okviru uslova datih ovim Planom,

• rekonstrukcija postoje}ih objekata moè se dozvoliti ako se izvo|ewem radova na objektu ne}e naru{iti uslovi dati ovim Planom,

• ako gra|evinska parcela svojom izgra|eno{}u ne zadovoqava uslove iz ovog Plana rekonstrukcijom se ne moè dozvoliti dogradwa postoje}eg objekta,

• adaptacija postoje}ih objekata se moè dozvoliti u okviru namena datih ovim Planom

XIIXIIXIIXII Uslovi za{tite ìvotne sredine, tehni~ke, higijenske, za{tite od poàra,

bezbednosne i druge uslove Izgradwa objekata, odnosno izvo|ewe radova moè se vr{iti pod uslovom da se ne izazovu trajna o{te}ewa, zaga|ivawe ili na drugi na~in degradirawe ìvotne sredine. Za{tita ìvotne sredine obuhvata mere kojima }e se za{tititi voda, vazduh i zemqi{te od degradacije. Odvo|ewe fekalnih voda re{iti zatvorenim kanalizacionim sistemom koji }e se prikqu~iti na naseqsku kanalizacionu mreù. Kao prelazno re{ewe, do izgradwe naseqske kanalizacione mreè dozvoqena je izgradwa betonskih vodonepropusnih septi~kih jama, koje na parceli treba locirati minimalno 3,0m od objekta i granice parcele. Stajwak nastao ~i{}ewem staja odnositi na |ubri{te sa vodonepropusnom podlogom a odatle na poqoprivredne povr{ine. Na svakoj gra|evinskoj parceli mora se obezbediti minimalno 30% ozelewenih povr{ina. Svi objekti moraju biti izgra|eni (rekonstruisani) u skladu sa vaè}im Zakonima i Pravilnicima koji reguli{u konkretnu oblast. Pri projektovawu i izvo|ewu radova na objektima upotrebqenim materijalima imati u vidu specifi~nost funkcionalne namene objekta (prostora) sa stanovi{ta kori{}ewa, odràvawa, odnosno obezbe|ivawa sanitarno-higijenskih uslova. Izborom materijala voditi ra~una o wihovoj otpornosti sa aspekta tehni~ke i protivpoàrne za{tite. Poslovni objekti (odnosno poslovni prostori) nameweni javnom kori{}ewu kao i prilazi do istih moraju biti ura|eni u skladu sa Pravilnikom o uslovima za planirawe i projektovawe objekata u vezi sa nesmetanim kretawem dece, starih, hendikepiranih i invalidnih lica. 6.1.2. Zona me{ovitog stanovawa Vrsta i namena objekata U okviru zone me{ovitog stanovawa dozvoqena je izgradwa glavnog objekta: vi{eporodi~nog stambeno-poslovnog objekta, stambeno-poslovnog objekta porodi~nog tipa i pomo}nog objekta uz stambeni objekat: garaà i ograda. U zavisnosti od veli~ine parcele, u okviru ove zone, dozvoqena je izgradwa i

61

poslovnog objekta. Poslovne delatnosti koje se mogu dozvoliti su iz domena trgovine na malo, ugostiteqstva i uslu`ne delatnosti, tj. one delatnosti koje svojim radom ne ugroàvaju primarnu funkciju zone - stanovawe. U okviru glavnog objekta deo prizemqa ili cela prizemna etaà moè da se nameni za poslovni prostor sa poslovawem koje svojom delatno{}u ne}e ugroziti primarnu funkciju - stanovawe. Deo objekta koji se namewuje za poslovne namene ne moè pre}i polovinu bruto razvijene povr{ine glavnog objekta. U okviru stambeno-poslovnog objekta porodi~nog tipa moè se dozvoliti izgradwa maksimalno 4 stambene jedinice. Na gra|evinskoj parceli dozvoqena je izgradwa samo jednog glavnog objekta, jednog ili vi{e pomo}nih objekata i ako to uslovi parcele dozvoqavaju jednog poslovnog objekta. U okviru ove zone nije dozvoqena izgradwa: proizvodnih objekata, ekonomskih objekata i pomo}nih objekata uz ekonomske objekte. Tako|e, nije dozvoqena izgradwa poslovnog objekta, ako na gra|evinskoj parceli ne postoji stambeni objekat, odnosno, ako nisu definisani uslovi za izgradwu stambenog objekta. Vi{eporodi~ni stambeno-poslovni objekat moè da se gradi kao: slobodnostoje}i, u neprekinutom nizu i u prekinutom nizu. Stambeno-poslovni objekat porodi~nog tipa moè da se gradi kao: slobodnostoje}i, dvojni objekat i objekat u prekinutom nizu. IIII Uslovi za obrazovawe gra|evinske parcele Za izgradwu vi{eporodi~nog stambeno-poslovnog objekta, u zavisnosti od vrste, uslovi za obrazovawe gra|evinske parcele su slede}i: • za slobodnostoje}i vi{eporodi~ni stambeno-poslovni objekat minimalna

{irina parcele je 20,0 m • za vi{eporodi~ni stambeno-poslovni objekat u neprekinutom nizu minimalna

{irina parcele je 15,0 m • za vi{eporodi~ni stambeno-poslovni objekat u prekinutom nizu dozvoqena

minimalna {irina parcele je 15,0 m • za sve vrste vi{eporodi~nih stambenih objekata gra|evinska parcela je

minimalne povr{ine 600,0m2. Za izgradwu stambeno-poslovnog objekta porodi~nog tipa, u zavisnosti od vrste, uslovi za obrazovawe gra|evinske parcele su slede}i:

• za slobodnostoje}i stambeno-poslovni objekat minimalna {irina parcele je 10,0 m, minimalna povr{ina parcele je 300,0 m2

• za dvojni stambeno-poslovni objekat minimalna {irina parcele je 16,0m (2h8,0m), minimalna povr{ina parcele je 500,0 m2 (2h250,0 m2)

• za stambeno-poslovni objekat u prekinutom nizu minimalna {irina parcele je 12,0m, minimalna povr{ina parcele je 275,0 m2 .

62

Uslovi za ispravku granica gra|evinskih parcela mogu se izdati u skladu sa uslovima iz ovog Plana. IIIIIIII Poloàj objekata na parceli Za vi{eporodi~ne stambeno-poslovne objekte u neprekinutom i u prekinutom nizu gra|evinska linija se poklapa sa regulacionom linijom. Rastojawe gra|evinske linije od regulacione linije za slobodnostoje}e vi{eporodi~ne stambeno-poslovne objekte je od 0,0m do 5,0m; za sve vrste sa garaòm u podzemnoj ili prizemnoj etaì od 0,0 m do 10,0 m , s tim da se za objekte kod kojih se regulaciona i gra|evinska linija poklapa, pristup podzemnoj ili prizemnoj garaì mora ostaviti u okviru sopstvene parcele (pristupna rampa u okviru gabarita objekta). Predwom fasadom objekat se mora postaviti na gra|evinsku liniju. Rastojawe osnovnog gabarita (bez ispada) vi{eporodi~nog stambeno-poslovnog objekta i granice susedne gra|evinske parcele je: • za slobodnostoje}i objekat je minimalno 2,5m • za objekat u neprekinutom nizu je 0,0 m • za objekat u prekinutom nizu je 4,0 m Kod izdavawa uslova za rekonstrukciju za izgra|ene objekte ~ije je rastojawe od gra|evinske parcele mawe od vrednosti datih u ovom Planu ne mogu se na susednim stranama planirati otvori stambenih prostorija. Za stambeno-poslovne objekte porodi~nog tipa svih vrsta gra|evinska linija se poklapa sa regulacionom linijom osim ako se u prizemnoj etaì planira i garaà. U tom slu~aju rastojawe gra|evinske linije od regulacione linije je 5,0 m. Predwom fasadom objekat se mora postaviti na gra|evinsku liniju. Objekat se na parceli gradi uz granicu parcele prete`no severne (odnosno zapadne) orijentacije. Izgradwa objekta na parceli moè se dozvoliti pod slede}im uslovima: • osnovni gabarit slobodnostoje}eg stambeno-poslovnog objekta sa ispadima

moè da se dozvoli na minimalno 1,0m od granice parcele prete`no severne (odnosno zapadne) orijentacije, odnosno na minimalno 3,0 m prete`no ju`ne (odnosno isto~ne) orijentacije

• osnovni gabarit (bez ispada) dvojnog stambeno-poslovnog objekta od granice parcele je minimalno 4,0 m

• osnovni gabarit sa ispadom stambeno-poslovnog objekta u prekinutom nizu, od granice parcele prete`no severne (odnosno zapadne) orijentacije je 0,0 m, a od granice parcele prete`no ju`ne (odnosno isto~ne) orijentacije je 4,0 m (rastojawe osnovnog gabarita bez ispada).

63

IIIIIIIIIIII Dozvoqeni indeks zauzetosti i indeks izgra|enosti gra|evinske parcele Indeks zauzetosti gra|evinske parcele namewene za izgradwu vi{eporodi~nog stambeno-poslovnog objekta je maksimalno 0,4 a indeks izgra|enosti gra|evinske parcele je maksimalno 2. Indeks zauzetosti gra|evinske parcele namewene za izgradwu stambeno-poslovnog objekta porodi~nog tipa je maskimalno 0,6 a indeks izgra|enosti je maksimalno 1,6. Kod postoje}e parcelacije, ako je gra|evinska parcela do 10% mawa od minimalne veli~ine gra|evinske parcele date u ovom Planu, izgradwa se moè dozvoliti uz uslov da je indeks zauzetosti gra|evinske parcele maksimalno 0,3 a indeks izgra|enosti maksimalno 0,9. Kod postoje}e parcelacije, ako je gra|evinska parcela ve}a od maksimalne veli~ine gra|evinske parcele date u ovom Planu, indeks zauzetosti i indeks izgra|enosti se ra~una u odnosu na maksimalnu veli~inu parcele datu ovim Planom. IVIVIVIV Dozvoqena spratnost i visina objekata Spratnost vi{eporodi~nog stambeno-poslovnog objekta je do P+2 a maksimalno P+2+Pk. Dozvoqena je izgradwa podrumske, odnosno suterenske etaè ako ne postoje smetwe geotehni~ke i hidrotehni~ke prirode. Na vi{eporodi~nim stambenim i poslovnim zgradama, posebno sa ravnim krovovima, radi sanacije istih ili potrebe za pro{irewem, mogu}a je nadogradwa do zadate spratnosti u Planu. Arhitektonski uslovi obrade i oblikovawa nadogradwe su: • krov projektovati sa kosim krovnim ravnima, a za pokrivawe koristiti crep

ili neki od savremenih materijala za pokrivawe kosih krovova, • finalnu obradu fasada nadogradwe uskladiti sa postoje}om fasadom. Ukupna visina vi{eporodi~nog stambeno-poslovnog objekta ne moè pre}i 22,0 m. Spratnost stambeno-poslovnog objekta porodi~nog tipa je minimalno P+1 a maksimalno P+2, odnosno P+1+Pk. Dozvoqena je izgradwa podrumske, odnosno suterenske etaè ako ne postoje smetwe geotehni~ke i hidrotehni~ke prirode. Visina stambeno-poslovnog objekta porodi~nog tipa je maksimalno 10,6m od kote za{titnog trotoara objekta do venca, odnosno ukupna visina objekta ne moè biti vi{a od 12,0 m. VVVV Me|usobna udaqenost objekata Me|usobna udaqenost planiranih vi{eporodi~nih stambeno-poslovnih objekata je: • me|usobna udaqenost izme|u slobodnostoje}ih objekata je minimalno 5,0m a

objekata u prekinutom nizu je minimalno 4,0m tj. minimalno polovina visine vi{eg objekta

64

• za izgra|ene objekte koji su me|usobno udaqeni mawe od 3,0 m pri izdavawu uslova za rekonstrukciju ne mogu se na susednim stranama predvi|ati otvori stambenih prostorija

• udaqenost vi{eporodi~nog stambeno-poslovnog objekta od drugog objekta bilo koje izgradwe je pola visine vi{eg objekta a minimalno 4,0 m. Me|usobna udaqenost moè da se smawi na ~etvrtinu visine vi{eg objekta s tim da se na susednim stranama ne mogu predvi|ati otvori stambenih prostorija i da ta me|usobna udaqenost nije mawa od 4,0 m

Me|usobna udaqenost planiranih stambeno-poslovnih objekata porodi~nog tipa je: • me|usobna udaqenost izme|u slobodnostoje}ih, dvojnih objekata i objekata u

prekinutom nizu je minimalno 4,0 m, odnosno polovina visine vi{eg objekta • udaqenost stambeno-poslovnog objekta od objekta nestambene namene je

minimalno 4,0 m, odnosno, moè se smawiti udaqenost na ~etvrtinu visine vi{eg objekta ako objekat na naspramnim bo~nim fasadama ne sadrè otvore na prostorijama za stanovawe

• za izgra|ene objekte koji su me|usobno udaqeni mawe od 3,0 m pri izdavawu uslova za rekonstrukciju ne mogu se na susednim stranama predvi|ati otvori stambenih prostorija.

VIVIVIVI Uslovi za izgradwu drugih objekata na istoj gra|evinskoj parceli Na gra|evinskoj parceli u zoni me{ovitog stanovawa dozvoqena je izgradwa pomo}nog objekta uz stambeni objekat - garaà, ograda i eventualno poslovnog objekta, ako uslovi na parceli to dozvoqavaju. • na gra|evinskoj parceli namewenoj izgradwi vi{eporodi~nog stambeno-

poslovnog objekta moraju se obezbediti uslovi za izgradwu pomo}nog objekta - garaà sa obezbe|ivawem minimalno gara`nih mesta 1/2 broja u odnosu na broj stanova planiranih u glavnom objektu. Uslovi za izgradwu pomo}nog objekta - garaà ne moraju da se obezbede ako se u okviru suterenske ili prizemne etaè glavnog objekta obezbe|uje prostorija za garaìrawe vozila minimalno 1/2 broja u odnosu na broj planiranih stanova.

• izgradwa poslovnog objekta na gra|evinskoj parceli namewenoj izgradwi vi{eporodi~nog stambeno-poslovnog objekta se moè dozvoliti ako su obezbe|eni prostorni uslovi navedeni u predhodnim stavkama uz saglasnost vlasnika stanova, odnosno poslovnog prostora u okviru glavnog objekta

• na gra|evinskoj parceli namewenoj izradwi stambeno-poslovnog objekta porodi~nog tipa dozvoqena je izgradwa pomo}nog objekta - garaà za garaìrawe putni~kog vozila i poslovnog objekta ako uslovi na parceli to omogu}avaju kao i izgradwa ograde

• pomo}ni objekat - garaà se gradi na minimalno 4,0 m od glavnog objekta i na minimalno 0,5 m od granice parcele uz uslov da se objekat gradi uz granicu parcele prete`no severne (odnosno zapadne) orijentacije

• u okviru objekta garaè mogu se planirati i prostorije za ostavu • pomo}ni objekat - garaà je maksimalne spratnosti P. Obavezna je izgradwa

kosog krova nagiba krovne konstrukcije maks 350. Krovni pokriva~ je u zavisnosti od nagiba krovne konstrukcije. Odvodwa atmosferskih padavina mora se re{iti u okviru gra|evinske parcele na kojoj se gradi objekat

65

• izgradwa poslovnog objekta moè se dozvoliti ako se mogu ispuniti uslovi iz ovog Plana, s tim da je maksimalna spratnost objekta P i da objekat predwom fasadom ne mora biti postavqen na gra|evinsku liniju

• obavezna je izgradwa kosog krova nagiba krovne konstrukcije maks 350. Krovni pokriva~ je u zavisnosti od nagiba krovne konstrukcije. Odvodwa atmosferskih padavina mora se re{iti u okviru gra|evinske parcele na kojoj se gradi objekat.

Ograde na regulacionoj liniji mogu biti transparentne ili kombinacija zidane i transparentne ograde, s tim da ukupna visina ograde od kote trotoara ne sme pre}i visinu od h=1,4m. Transparentna ograda se postavqa na podzid visine maksimalno 0,2m a kod kombinacije zidani deo ograde moè i}i do visine od 0,9m. Kapije na regulacionoj liniji se ne mogu otvarati van regulacione linije. Visina ograde na uglu ne moè biti vi{a od 0,9m od kote trotoara zbog preglednosti raskrsnice. Ograda, stubovi ograde i kapije moraju biti na gra|evinskoj parceli koja se ogra|uje. Bo~ne strane i zadwa strana gra|evinske parcele mogu se ogra|ivati ìvom zelenom ogradom, transparentnom ogradom ili zidanom ogradom do visine maksimalno 1,8m. VIIVIIVIIVII Obezbe|ivawe pristupa parceli i prostora za parkirawe vozila U okviru ove zone za svaku gra|evinsku parcelu mora se obezbediti kolsko-pe{a~ki prilaz {irine 3,0m. Za parkirawe vozila za sopstvene potrebe u okviru gra|evinske parcele namewene izgradwi vi{eporodi~nog stambeno-poslovnog objekta mora se obezbediti parking prostor za parkirawe vozila po pravilu -jedan stan jedno parking mesto. Za parkirawe vozila za sopstvene potrebe vlasnici stambeno-poslovnog objekta porodi~nog tipa obezbe|uju prostor u okviru gra|evinske parcele i to po pravilu minimalno jedno parking mesto na jedan stan, s tim da najmawe jedno vozilo bude sme{teno u garaì. VIIIVIIIVIIIVIII Za{tita susednih objekata Izgradwa objekata u nizu - odnosno u prekinutom nizu (vi{eporodi~nih ili porodi~nih) moè se dozvoliti uz uslov da se ne naru{i granica parcele do koje se gradi objekat. Stope temeqa ne mogu prelaziti granicu susedne parcele, osim uz saglasnost vlasnika ili korisnika parcele, odnosno uz saglasnost organa uprave nadle`nog za poslove urbanizma i stambeno-komunalne delatnosti. Ispadi na objektu ne mogu prelaziti gra|evinsku liniju vi{e od 1,2m i to na delu objekta vi{em od 2,5m. Ako je horizontalna projekcija ispada ve}a od 1,2m onda se ona postavqa na gra|evinsku liniju.

66

Gra|evinski elementi na nivou prizemqa mogu pre}i gra|evinsku liniju (ra~unaju}i od osnovnog gabarita objekta do horizontalne projekcije ispada) i to: • transparentne bravarske konzolne nadstre{nice u zoni prizemne etaè mawe

od 2,0 m po celoj {irini objekta sa visinom iznad 2,5 m • platnene nadstre{nice sa masivnom bravarskom konstrukcijom mawe od 1,0 m

od spoqne ivice trotoara na visinu iznad 2,5 m • konzolne reklame mawe od 1,2 m na visini iznad 2,5m. Gra|evinski elementi kao erkeri, doksati, balkoni, ulazne nadstre{nice bez stubova, na nivou prvog sprata mogu da pre|u gra|evinsku liniju (ra~unaju}i od osnovnog gabarita objekta do horizontalne projekcije ispada) i to: • na delu objekta prema predwem dvori{tu mawe od 1,2m, ali ukupna povr{ina

gra|evinskih elemenata ne moè pre}i 50% uli~ne fasade iznad prizemqa • na delu objekta prema bo~nom dvori{tu prete`no severne (odnosno zapadne)

orijentacije mawe od 0,6m, ali ukupna povr{ina gra|evinskih elemenata ne moè pre}i 30% bo~ne fasade iznad prizemqa

• na delu objekta prema bo~nom dvori{tu prete`no ju`ne (odnosno isto~ne) orijentacije mawe od 0,9 m, ali ukupna povr{ina gra|evinskih elemenata ne moè pre}i 30% bo~ne fasade iznad prizemqa

• na delu objekta prema zadwem dvori{tu (najmaweg rastojawa od stra`we linije susedne gra|evinske parcele od 5,0 m) mawe od 1,2 m, ali ukupna povr{ina gra|evinskih elemenata ne moè pre}i 30% stra`we fasade iznad prizemqa.

Otvorene spoqne stepenice mogu se postavqati na predwi deo objekta ako je gra|evinska linija uvu~ena u odnosu na regulacionu liniju za 5,0m i ako te stepenice savla|aju visinu od 0,9 m. Stepenice koje savla|uju visinu vi{u od 0,9 m ulaze u osnovni gabarit objekta. Izgradwom stepenica do visine od 0,9 m ne sme se ometati prolaz i druge funkcije dvori{ta. Gra|evinski elementi ispod kote trotoara - podrumske etaè mogu pre}i gra|evinsku (odnosno regulacionu liniju) ra~unaju}i od osnovnog gabarita objekta do horizontalne projekcije ispada i to: • stope temeqa i podrumski zidovi mawe od 0,15 m do dubine od 2,6 m ispod

povr{ine trotoara, a ispod te dubine mawe od 0,5 m • {ahtovi podrumskih prostorija do nivoa kote trotoara mawe od 1,0 m. Vi{espratni slobodnostoje}i stambeni objekat ne moè zaklawati direktno osun~awe drugom objektu vi{e od polovine trajawa direktnog osun~awa. Otvarawe otvora na prostorijama za stanovawe kao i ateqeima i poslovnim prostorijama na bo~nim fasadama moè se dozvoliti ako je me|usoban razmak izme|u objekata (ukupno sa ispadima) jednak ili ve}i od 4,0 m. Ako je me|usobni razmak od 3,0 m do 4,0 m dozvoqeno je otvarawe otvora na prostorijama nestambene namene uz uslov da dowa kota na koju se ostavqa otvor bude jednaka ili vi{a od 1,8 m.

67

Izgradwom krova ne sme se naru{iti vazdu{na linija susedne parcele a odvodwa atmosferskih padavina sa krovnih povr{ina mora se re{iti u okviru gra|evinske parcele na kojoj se gradi objekat. IXIXIXIX Arhitektonsko, odnosno estetsko oblikovawe pojedinih elemenata objekta Fasade objekata mogu biti malterisane u boji po èqi investitora ili od fasadne opeke. Obavezna je izrada kosog krova sa nagibom krovne konstrukcije od 20-350. Krovni pokriva~ u zavisnosti od nagiba krovne konstrukcije. Visina nadzitka stambene potkrovne etaè iznosi najvi{e 1,6 m ra~unaju}i od kote poda potkrovne etaè do ta~ke preloma krovne visine, a odre|uje se prema konkretnom slu~aju. Arhitektonskim oblicima, upotrebqenim materijalima i bojama mora se teìti ka uspostavqawu jedinstvene estetski vizuelne celine u okviru gra|evinske parcele. XXXX Uslovi za obnovu i rekonstrukciju objekata Obnova i rekonstrukcija postoje}ih objekata moè se dozvoliti pod slede}im uslovima: • zamena postoje}eg objekta novim objektom moè se dozvoliti u okviru uslova

datih ovim Planom • rekonstrukcija postoje}ih objekata moè se dozvoliti ako se izvo|ewem radova

na objektu ne}e naru{iti uslovi dati ovim Planom • ako gra|evinska parcela svojom izgra|eno{}u ne zadovoqava uslove iz ovog

Plana rekonstrukcijom se ne moè dozvoliti dogradwa postoje}eg objekta • adaptacija postoje}ih objekata se moè dozvoliti u okviru namena datih ovim

Planom. XIXIXIXI Uslovi za{tite ìvotne sredine, tehni~ke, higijenske, za{tite od poàra,

bezbednosne i druge uslove Izgradwa objekata, odnosno izvo|ewe radova moè se vr{iti pod uslovom da se ne izazovu trajna o{te}ewa, zaga|ivawe ili na drugi na~in degradirawe ìvotne sredine. Za{tita ìvotne sredine obuhvata mere kojima }e se za{tititi voda, vazduh i zemqi{te od degradacije. Odvo|ewe fekalnih voda re{iti zatvorenim kanalizacionim sistemom koji }e se prikqu~iti na naseqsku kanalizacionu mreù. Kao prelazno re{ewe, do izgradwe naseqske kanalizacione mreè dozvoqena je izgradwa betonskih vodonepropusnih septi~kih jama koje na parceli treba locirati minimalno 3,0 m od objekata i granice parcele. Na svakoj gra|evinskoj parceli mora se obezbediti minimalno 30% ozelewenih povr{ina.

68

Svi objekti moraju biti izgra|eni (rekonstruisani) u skladu sa vaè}im Zakonima i Pravilnicima koji reguli{u konkretnu oblast. Pri projektovawu i izvo|ewu radova na objektima upotrebqenim materijalima imati u vidu specifi~nost funkcionalne namene objekta (prostora) sa stanovi{ta kori{}ewa, odràvawa, odnosno obezbe|ivawa sanitarno-higijenskih uslova. Izborom materijala voditi ra~una o wihovoj otpornosti sa aspekta tehni~ke i protivpoàrne za{tite. Pri projektovawu i izgradwi vi{eporodi~nih stambenih objekata moraju se obezbediti uslovi za sigurnu evakuaciju qudi u slu~aju poàra i ure|aji i sredstva za ga{ewe poàra. Vi{eporodi~ni stambeni objekti, poslovni objekti (odnosno poslovni prostori) nameweni javnom kori{}ewu kao i prilazi do istih moraju biti ura|eni u skladu sa Pravilnikom o uslovima za planirawe i projektovawe objekata u vezi sa nesmetanim kretawem dece, starih, hendikepiranih i invalidnih lica. 6.2. RADNE ZONE Izgradwa objekata privrednih delatnosti moè se realizovati samo na osnovu uslova iz ovog Plana, tj. na osnovu uslova iz Plana detaqne regulacije odnosno, uslova iz Urbanisti~kog projekta za one delove naseqa gde je to propisano. Za sadràje ~ija se izgradwa u ovom trenutku ne moè precizno predvideti, a ~iji obim izgradwe ili tehnologija rada to budu zahtevali, tako|e je neophodna izrada Urbanisti~kog projekta koji }e definisati urbanisti~ko re{ewe i uslove za izgradwu objekata. Pri projektovawu i gra|ewu objekata pridràvati se odredbi tehni~kih propisa i uslova koji konkretnu oblast reguli{u. IIII Vrsta i namena objekta U okviru gra|evinske parcele u radnoj zoni dozvoqena je izgradwa: poslovnih, proizvodnih i skladi{nih objekata kao i izgradwa u kombinacijama: poslovno-proizvodni objekat, poslovno-skladi{ni objekat, proizvodno-skladi{ni objekat ili poslovno-proizvodno-skladi{ni objekat. Objekti se mogu graditi kao slobodnostoje}i ili objekti u nizu a sve u zavisnosti od tehni~ko-tehnolo{kog procesa proizvodwe i zadovoqavawa propisanih uslova za{tite. Uz glavne objekte na gra|evinskoj parceli u radnoj zoni dozvoqena je izgradwa pomo}nih objekata: ostave, tipske transformatorske stanice, ograda, bunari, vodonepropusne betonske septi~ke jame (kao prelazno re{ewe) i sl. IIIIIIII Uslovi za obrazovawe gra|evinske parcele Veli~ina parcele namewene izgradwi privrednih kapaciteta mora biti dovoqna da primi sve sadràje koji su uslovqeni konkretnim tehnolo{kim procesom, kao i prate}e sadràje uz obezbe|ivawe dozvoqenog indeksa izgra|enosti i indeksa zauzetosti zemqi{ta.

69

Povr{ina gra|evinske parcele iznosi minimalno 600,0 m2 sa {irinom uli~nog fronta minimalno 20,0 m. IIIIIIIIIIII Poloàj objekata u odnosu na regulaciju i u odnosu na granice gra|evinske parcele U zavisnosti od tehnolo{kog procesa proizvodwe u okviru konkretnog radnog kompleksa gra|evinska linija se poklapa sa regulacionom linijom, odnosno, moè u odnosu na wu da bude odmaknuta za minimalno 5,0 m. Objekti koji se nalaze na ulazu u radni komleks predwom fasadom moraju biti gra|eni na gra|evinskoj liniji. Organizaciju dvori{ta radnog kompleksa treba usmeriti ka severnoj, odnosno zapadnoj strani. Sa tim u vezi, gra|evinska linija od granice susedne parcele sa isto~ne (odnosno ju`ne) strane je na 5,0 m. Eventualno, dozvoqena je udaqenost na minimalno 1,0 m pod uslovom da su zadovoqeni uslovi protivpoàrne za{tite, tj. da me|usobni razmak izme|u objekata na dve susedne parcele je ve}i od 4,0 m , tj. ve}i od polovine vi{eg objekta. Gra|evinska linija od granice parcele sa zapadne (odnosno severne) strane je na 10,0 m. Eventualno dozvoqena je udaqenost na minimalno 6,0 m ako je na gra|evinskoj parceli omogu}en kru`ni tok saobra}aja. IVIVIVIV Indeks zauzetosti i indeks izgra|enosti gra|evinske parcele Maksimalan dozvoqen indeks zauzetosti na gra|evinskoj parceli u radnoj zoni sa platoima i saobra}ajnicama je 70 %. Maksimalan dozvoqen indeks izgra|enosti gra|evinske parcele je 2. VVVV Najve}a dozvoqena spratnost i visina objekata U zavisnosti od namene objekata proizilazi i wihova spratnost. Objekti su spratnosti: • poslovni: P, P+1, P+1+Pk • proizvodni: P, P+1, eventualno i vi{e ako to zahteva tehnolo{ki proces

proizvodwe • skladi{ni: P, eventualno P+1 Izgradwa pomo}nog objekta - ostava dozvoqena je maksimalne spratnosti P. VIVIVIVI Najmawa dozvoqena me|usobna udaqenost objekata Objekti mogu da se grade kao slobodnostoje}i i u nizu (u okviru parcele). Izgradwa objekata u nizu (me|usobna udaqenost objekata je 0,0 m, tj. za {irinu diletacije) moè se dozvoliti ako to tehnolo{ki proces proizvodwe zahteva i ako su zadovoqeni uslovi protivpoàrne za{tite. Me|usobni razmak slobodnostoje}ih objekata je minimalno polovina visine vi{eg objekta, s tim da me|usobni razmak ne moè biti mawi od 4,0 m.

70

VIIVIIVIIVII Uslovi za izgradwu drugih objekata na istoj gra|evinskoj parceli Na gra|evinskoj parceli radnog kompleksa pored glavnih i pomo}nih objekata dozvoqena je izgradwa porodi~nog stambenog objekta sa jednom stambenom jedinicom, odnosno, dozvoqena je izgradwa poslovno-stambenog objekta sa jednom stambenom jedinicom. Ako se u okviru radnog kompleksa planira izgradwa porodi~nog stambenog objekta, pri odre|ivawu lokacije objekta na parceli voditi ra~una da objekat bude u mirnijem delu dvori{ta sa obezbe|ewem odvojenog prilaza objektu, bez ukr{tawa sa prilazom radnom delu. Porodi~ni stambeni objekat je maksimalne spratnosti P+1. U okviru ovog objekta dozvoqena je izgradwa prostora za garaìrawe vozila korisnika stambenog prostora. Visina ograde kojom se ogra|uje radni kompleks ne moè biti vi{a od h = 2,2 m. Ograda na regulacionoj liniji i ograda na uglu mora biti transparentna odnosno kombinacija zidane i transparentne ograde. Transparentna ograda se postavqa na podzid visine maksimalno 0,2 m a kod kombinacije, zidani deo ograde ne moè biti vi{i od 0,9 m. Bo~ni i zadwi deo ograde moè da se ogra|uje transparentnom ogradom, kombinacija zidane i transparentne ograde i zidanom ogradom do visine maksimalno 1,8 m. Ograda, stubovi ograde i kapije moraju biti na gra|evinskoj parceli koja se ogra|uje. Dozvoqeno je pregra|ivawe funkcionalnih celina u okviru gra|evinske parcele uz uslov da visina te ograde ne moè biti ve}a od visine spoqne ograde i da je obezbe|ena proto~nost saobra}aja. Kapije na regulacionoj liniji se ne mogu otvarati van regulacione linije. VIIIVIIIVIIIVIII Obezbe|ivawe pristupa parceli i prostora za parkirawe vozila Za svaku gra|evinsku parcelu u okviru ove zone mora se obezbediti kolski i pe{a~ki prilaz. Kolski prilaz parceli je minimalne {irine 4,0 m sa minimalnim unutra{wim radijusom krivine od 7,0 m. Pe{a~ki prilaz je minimalne {irine 1,5m. U okvir gra|evinske parcele saobra}ajne povr{ine mogu da se grade pod slede}im uslovima: • minimalna {irina saobra}ajnice je 3,5 m sa unutra{wim radijusom krivine

5,0m, odnosno 7,0 m tamo gde se obezbe|uje proto~nosti saobra}aja zbog protivpoàrnih uslova

• za parkirawe vozila za sopstvene potrebe u okviru gra|evinske parcele mora se obezbediti parking prostor (za putni~ko vozilo min. 2,5 m h 5,0 m, za teretno vozilo minimalno 3,0 m h 6,0 m, odnosno u zavisnosti od veli~ine teretnog vozila).

71

IXIXIXIX Za{tita susednih objekata Izgradwom objekata na parceli, planiranom delatno{}u u okviru parcele ne sme se naru{iti ìvotna sredina. Ispadi na objektu ne mogu prelaziti gra|evinsku liniju vi{e od 1,2 m i to na delu objekta vi{em od 2,5 m. Ako je horizontalna projekcija ispada ve}a od 1,2 onda se ona postavqa na gra|evinsku liniju. Gra|evinski elementi na nivou prizemqa prema regulacionoj liniji, mogu pre}i gra|evinsku liniju (ra~unaju}i od osnovnog gabarita objekta do horizontalne projekcije ispada) i to: • transparentne bravarske konzolne nadstre{nice u zoni prizemne etaè mawe

od 2,0 m po celoj {irini objekta s visinom iznad 2,5 m, • platnene nadstre{nice sa masivnom bravarskom konstrukcijom mawe od 1,0 m

od spoqne ivice trotoara na visinu iznad 2,5 m, • konzolne reklame mawe od 1,2 m na visini iznad 2,5 m. Izgradwom objekata uz isto~nu (odnosno ju`nu) stranu parcele ne sme se naru{iti vazdu{na linija susedne parcele a odvodwa atmosferskih padavina sa krovnih povr{ina mora se re{iti u okviru gra|evinske parcele na kojoj se gradi objekat. Uz zapadnu (odnosno severnu) granicu parcele formirati obodne zelene povr{ine koje }e imati funkciju izolacije samog kompleksa od okolnih susednih parcela. Ovaj zeleni tampon (~etinarsko drve}e, listopadno drve}e ili {ibqe) umawio bi buku i zadrào izduvne gasove i pra{inu. Od ukupne povr{ine gra|evinske parcele zelenilo mora da zauzima minimalno 30%. Izbor biqnih vrsta odre|uje se prema karakteristikama proizvodwe, karakteru i koncentraciji {tetnih materija, a tako|e wihovim ekolo{kim, funkcionalnim i dekorativnim svojstvima. Zelenilom treba da se obezbedi izolacija adminstrativnih objekata od proizvodnih (skladi{nih) objekata, izolacija pe{a~kih tokova kao i za{tita parking prostora od uticaja sunca. Nivelacijom saobra}ajnih povr{ina odvodwu atmosferskih padavina re{iti u okviru parcele na kojoj se gradi. XXXX Arhitektonsko, odnosno estetsko oblikovawe pojedinih elemenata objekta Objekti mogu biti gra|eni od svakog ~vrstog materijala koji je trenutno u upotrebi, na tradicionalan ili savremniji na~in. Obavezna je izrada kosog krova a krovovi mogu biti jednovodni, dvovodni i krovovi sa vi{e krovnih ravni. Krovna konstrukcija moè biti od drveta, ~elika ili armiranog betona a krovni pokriva~ u skladu sa nagibom krova.

72

Fasade objekta mogu biti malterisane u boji po èqi Investitora ili od fasadne opeke. Arhitektonskim oblicima, upotrebqenim materijalima i bojama mora se teìti ka uspostavqawu jedinstvene estetski vizuelne celine u okviru gra|evinske parcele. XIXIXIXI Uslovi za obnovu i rekonstrukciju objekata Obnova i rekonstrukcija postoje}ih objekata moè se dozvoliti pod slede}im uslovima: • zamena postoje}eg objekta novim objektom moè se dozvoliti u okviru uslova

datih ovim Planom • rekonstrukcija postoje}ih objekata moè se dozvoliti ako se izvo|ewem radova

na objektu ne}e naru{iti uslovi dati ovim Planom • ako gra|evinska parcela svojom izgra|eno{}u ne zadovoqava uslove iz ovog

Plana rekonstrukcijom se ne moè dozvoliti dogradwa postoje}eg objekta XIIXIIXIIXII Uslovi za{tite ìvotne sredine, tehni~ke, higijenske, za{tite od poàra, bezbedonosne i druge uslove Izgradwa objekata, izvo|ewe radova, odnosno obavqawe proizvodne (skladi{ne delatnosti), moè se vr{iti pod uslovom da se ne izazovu trajna o{te}ewa, zaga|ivawe ili na drugi na~in degradirawe ìvotne sredine. Za{tita ìvotne sredine obuhvata mere kojima }e se za{tititi voda, vazduh i zemqi{te od degradacije. Na svakoj gra|evinskoj parceli mora se obezbediti prostor za postavqawe kontejnera (kanti) za komunalni otpad kao i prostor za otpad nastao u toku tehnolo{kog procesa, u skladu sa vaè}im propisima za prikupqawe istog. Locirawe betoniranog prostora za kontejnere na parceli mora da bude tako da se omogu}i lak pristup komunalne slu`be i da prostor bude izveden u skladu sa uslovima za{tite ìvotne sredine. Odvo|ewe fekalnih voda mora se re{iti zatvorenim kanalizacionim sistemom koji }e se prikqu~iti na naseqsku kanalizacionu mreù. Kao prelazno re{ewe, do izgradwe naseqske kanalizacione mreè dozvoqena je izgradwa betonskih vodonepropusnih septi~kih jama koje na parceli treba locirati minimalno 3,0 m od objekata i granice parcele. Otpadne vode nastale u tehnolo{kom procesu proizvodwe pre upu{tawa u naseqsku kanalizaciju pre~istiti na separatoru uqa i masti. Uslovno ~iste atmosferske vode sa krovova objekata i manipulativnih povr{ina mogu se upustiti u otvorenu kanalsku mreù poloènu uz uli~ne saobra}ajnice. Svi objekti moraju biti izgra|eni (rekonstruisani) u skladu sa vaè}im Zakonima i Pravilnicima koji reguli{u konkretnu oblast. Pri projektovawu i izvo|ewu radova na objektima upotrebqenim materijalima imati u vidu specifi~nost funkcionalne namene objekta (prostora) sa stanovi{ta kori{}ewa, odràvawa, odnosno obezbe|ivawa sanitarno-higijenskih uslova.

73

Izborom materijala voditi ra~una o wihovoj otpornosti sa aspekta tehni~ke i protivpoàrne za{tite. Uz objekte pove}anog rizika od poàra moraju se isprojektovati i izvesti pristupni put, okretnica i plato za kretawe vatrogasnog vozila i izvo|ewe intervencija. Pri projektovawu i izgradwi radnih kompleksa uzeti u obzir vaè}e propise za gromobran, elektri~nu mreù, ogwi{ta, dimwake, tankove i pogone sa lako zapaqivim materijalima. Zapaqivi materijal ne moè se smestiti na prostoru koji nije udaqen najmawe 6,0 m od objekta ili dela objekta, ukoliko to tehni~kim propisima nije druga~ije odre|eno. U objektima i prostorijama u kojima se uskladi{tava i drì zapaqivi i drugi materijal (sirovine, gotovi proizvodi, ambalaà i dr.) moraju se obezbediti slobodni prolazi i prilazi spravama i ure|ajima za ga{ewe. Kod objekata i prostorija ugroènih eksplozivom predvideti dovoqno prozorskih povr{ina, uz to lake pregradne zidove, lak krovni pokriva~. Poslovni objekti (odnosno poslovni prostori) nameweni javnom kori{}ewu kao i prilazi do istih moraju biti ura|eni u skladu sa Pravilnikom o uslovima za planirawe i projektovawe objekata u vezi sa nesmetanim kretawem dece, starih, hendikepiranih i invalidnih lica. Pri projektovawu i izgradwi radnog kompleksa neophodno je obezbediti i izgradwu skloni{ta dopunske za{tite, obima za{tite 30 kPa. 6.3. PRAVILA ZA IZGRADWU JAVNIH OBJEKATA U zoni dru{tvenog centra Ba~kog Petrovca ure|ewe prostora i izgradwa objekata moè se vr{iti samo na osnovu Planom predvi|ene urbanisti~ke dokumentacije. Ovim planovima detaqno }e se formulisati uslovi za izgradwu novih i rekonstrukciju postoje}ih objekata, tako da isti svojim izgledom, gabaritom, spratno{}u, materijalima i odnosom prema regulacionoj i gra|evinskoj liniji budu uklopqeni u postoje}u urbanu matricu i ambijentalne i arhitektonske karakteristike sredine. Prizemqa navedenih objekata mogu se pretvarati i koristiti kao poslovni prostor pod uslovima utvr|enim navedenom urbanisti~kom dokumentacijom. Rekonstrukcija i izgradwa u zonama u kojima se nalaze objekti graditeqske ba{tine i vredne ambijentalne celine moè se vr{iti samo u skladu sa uslovima nadle`ne institucije za za{titu spomenika kulture. Pri projektovawu i gra|ewu objekata za javno kori{}ewe kao i prilaza do wih obavezno se pridràvati Pravilnika o uslovima za planirawe i projektovawe objekata u vezi sa nesmetanim kretawem dece, starih, hendikepiranih i invalidnih lica ("Sl. glasnik RS", br. 18/97). Osnovni uslov za izgradwu i ure|ewe dru{tvenog centra je striktno po{tovawe svih odredbi iz Generalnog plana Ba~kog Petrovca koje se odnose na ovu zonu osnovne namene. Te odredbe su slede}e: • po{tovawe lokacija svih planiranih centralnih sadràja u urbanom podru~ju,

s tim da namene pojedinih javnih objekata treba shvatiti uslovno (karakter objekta treba da bude javni, a korisnik se moè mewati);

74

• odre|ivawe prikladnih i dovoqno prostranih kompleksa da prime sve planirane sadràje,

• sem primarnih centralnih sadràja u posebnim kompleksima, centralni sadràji mogu biti isprepletani i sa ostalim komplementarnim namenama, naj~e{}e stanovawem, radom i sli~no, s tim da s wima sa~iwavaju prostorne i funkcionalne celine,

• svi objekti centralnih sadràja moraju biti izgra|eni u skladu sa pozitivnim zakonskim propisima koji reguli{u izgradwu konkretne vrste centralnih sadràja,

• pored fizi~kih struktura, u formirawu prostorno - funkcionalne strukture dru{tvenog centra va`nu ulogu treba da imaju i sistem otvorenih prostora - trgova i parkova,

• urbanisti~ki uslovi i normativi koji se odnose na slede}e objekte i aktivnosti centralnih sadràja su:

jasleni uzrast (1-3 godine) - obuhvat 30 % - povr{ina kompleksa 25-40 m2 / po detetu - izgra|ena povr{ina 4,5 m2 / po detetu - slobodna povr{ina 10 - 15 m2 / detetu za obdani{ta (3-7 godina) - obuhvat 70 % - povr{ina kompleksa 40-50 m2 / po detetu - izgra|ena povr{ina 5,5 m2 / po detetu - slobodna povr{ina 10-15 m2 / po detetu osnovno obrazovawe (7-14 godina) - obuhvat 100 % - izgra|ena povr{ina 7,5 m2 / po u~eniku - slobodna povr{ina 25-30 m2 / po u~eniku sredwe obrazovawe - obuhvat oko 4 % od planir.stanov. - povr{ina kompleksa 25 m2 / po u~eniku - izgra|ena povr{ina 10-12 m2 / po u~eniku - slobodna povr{ina 30 m2 / po u~eniku biblioteka - obuhvat 25 % svih stanov.preko 7 god.st. - br. kwiga po stanovniku 1,5 kwiga/stan. - povr{ina 80 kwiga / m2 - prate}i prostor 10 m2 / po zaposlenom - ostali prostor 0,03 m2 / po u~eniku zdravstvo - posteqni fond 6,0 posteqa / 1000 stanovnika - zdravstveni kadar 2,5 zdrav.radnika / 1000 stanov. fizi~ka kultura

- obuhvat 100 % dece pred{kolskog uzrasta, dece i omladine od 7-19 godina omladine

- potrebna min.povr./stanov. 3,5 m2 / stanovniku - potrebna optim. povr./stanov. 5,5 m2 / stanovniku

75

Urbanisti~ki uslovi koji se odnose na izgradwu i ure|ewe kompleksa dru{tvenih centara i objekata centralnih sadràja su slede}i: • procenat izgra|enosti do 70% • stepen izgra|enosti (floor space index) do 1,5 • spratnost objekata - u skladu sa planiranim aktivnostima a najvi{e do P+2+Pk (prizemqe, 2 sprata i potkrovqe) • po{tovawe svih pozitivnih zakonskih propisa koji reguli{u problematiku izgradwe pojedinih objekata dru{tvenih delatnosti. Za razne sadràje dru{tvenog centra koji se nalaze u sklopu ostalih zona osnovne namene - kao pridodati odnosno komplementarni sadràji - treba izvr{iti uskla|ivawe sa uslovima koje vaè u tim zonama osnovne namene: stanovawu, radnim zonama, rekreaciji i sl. 6.4. PRAVILA ZA URE\EWE PROSTORA I IZGRADWU OBJEKATA U ZONAMA SPORTA I REKREACIJE Izgradwu i ure|ewe planiranih zona sporta i rekreacije treba vr{iti uz po{tovawe slede}ih uslova: • sve slobodne povr{ine u sklopu zona sporta i rekreacije treba da budu

parkovski ozelewene i ure|ene, a u~e{}e ozelewenih povr{ina u kompleksima namewenim sportu i rekreaciji treba da bude min. 40 %,

• gra|evinski objekti mogu imati spratnost P+1+P (prizemqe, sprat, potkrovqe) a stepen izgra|enosti do 20 %,

• svi kompleksi nameweni sportu i rekreaciji moraju biti odgovaraju}e komunalno opremqeni.

6.5. PRAVILA ZA IZGRADWU MRE@E I OBJEKATA SAOBRA]AJNE INFRASTRUKTURE Osnovna pravila i uslovi u domenu saobra}ajne infrastrukture su slede}i: • Sve van naseqske saobra}ajnice projektovati u skladu sa vaè}im Pravilnikom

o tehni~kim normama i uslovima za javne puteve ("Sl. list SRJ", br. 35/91) i po odredbama Zakona o putevima ("Sl.glasnik SRS", br. 46/91 i 52/91).

• Regionalni put R-102-obilaznica, treba projektovati prema dispoziciji na crteù, sa {irinom kolovoza od 7,1 m sa jednostranim nagibom i nosivo{}u za sredwe te{ki saobra}aj, sa obezbe|ewem svih pripadaju}ih putnih elemenata koji karakteri{u taj nivo kategorisanog puta.

• Putne objekte-mostove preko kanala projektovati sa pore~nim profilom koji omogu}uje nesmetanu plovidbu kanalom pri svim vremenskim uslovima.

76

Kod projektovawa naseqskih saobra}ajnica merodavne su smernice za wihovo oblikovawe utvr|ene odredbama Pravilnika o tehni~kim normama i uslovima za javne puteve ("Sl. list SRJ", broj 35/91) a u skladu sa odredbama Zakona o putevima ("Sl. glasnik SRS", broj 52/91). A. Glavne naseqske saobra}ajnice • trase glavnih naseqskih saobra}ajnica poloìti u ulice ~ija je {irina

minimum 18 m, • kolovoz ima {irinu 7 m tj. dve saobra}ajne trake sa {irinom od 3,5 m • u pojasu za{titnog zelenila, u okviru uli~nog koridora, omogu}iti formirawe

biciklisti~kih staza i to po relacijama datim u re{ewu tj. du` saobra}ajnica koje spajaju zna~ajnije koncentracije stanovawa i radnih mesta

• ograni~iti parkirawe du` ovih saobra}ajnica i u regulacionom profilu, • iskoristiti sve glavne gradske saobra}ajnice za vo|ewe internog saobra}aja i

javnog saobra}aja, • vo|ewe biciklisti~kih tokova vr{iti preko zasebnih biciklisti~kih staza

{irine 1,6 m, • vo|ewe internih pe{a~kih tokova vr{iti preko izgra|enih pe{a~kih staza sa

{irinom od 2,25 ili 1,5 m, • nosivost kolovozne konstrukcije graditi sa nosivo{}u za sredwi saobra}aj. B. Sabirne naseqske saobra}ajnice • trase sabirnih ulica polagati u ulice ~ija je {irina minimum 15 m, • kolovoz sabirne saobra}ajnice je {irok 7 ili 6 m u zavisnosti od zna~aja

sabirne ulice u mreì naseqskih saobra}ajnica, • u pojasu predba{ta i zelenila omogu}iti izgradwu separisanih

biciklisti~kih staza i to po datim re{ewima, sa {irinom biciklisti~kih staza od 1,6 m,

• parkirawe organizovati van kolovoza (ivi~no ili separisano) zavisno od uslova,

• vo|ewe intenzivnih pe{a~kih tokova vr{iti po pe{a~kim stazama ({irina 1-1,5 m) uz regulacionu liniju,

• nosivost kolovozne konstrukcije graditi sa nosivo{}u za sredwi saobra}aj. C. Ostale ulice • pristupne ulice izvoditi za dvosmerni i jednosmerni saobra}aj u zavisnosti od

mobilnosti u zoni, • saobra}ajnice za dvosmerni saobra}aj graditi sa dve trake 2h3,0 m (2 h 2,75 m)

ili za jednosmerni saobra}aj sa {irinom 3,5 m (min. 3,0 m) sa mimoilaznicama (ako se za wima ukaè potreba)

• raskrsnice i krivine tako geometriski oblikovati da omogu}uju zadovoqavaju}u preglednost i bezbednost,

• nosivost kolovozne konstrukcije za ove ulice je za laki saobra}aj.

77

@elezni~ki saobra}aj Prilikom izrade pojedinih kapaciteta ovog vida saobra}aja potrebno je predhodno izraditi studije i tehnolo{ka re{ewa koji }e u potpunosti zadovoqiti sve normative J@ (Pravilnik br. 314 i 315) i Zakon o èleznici ("Sl.glasnik RS", broj 38/91 i 41/91) Vodni saobra}aj Pre izrade kapaciteta ovog vida saobra}aja moraju se uraditi predhodna saobra}ajna istraìvawa koja }e dati najmerodavnije normative za zauzimawe prostora, kao i normative za dimenzionisawe i oblikovawe kapaciteta ovog vida saobra}aja, u skladu sa Zakonom o unutra{wim plovnim putevima ("Sl. glasnik SRS", broj 54/90) i Zakona o vodama ("Sl. glasnik RS", broj 46/91). Objekti i terminali benzinske stanice Pri izgradwi objekata i terminala za snabdevawe gorivom i mazivom, moraju se izvr{iti saobra}ajna istraìvawa koja }e dati optimalna re{ewa, a u skladu sa uslovima iz Zakona koji reguli{u ovu problematiku ("Sl.list SFRJ", br. 20/71). Prilikom projektovawa autobuskih stajali{ta i autobuske stanice, treba po{tovati zakonsku regulativu, koju moraju zadovoqiti ovi objekti sa aspekta bezbednosti saobra}aja. Biciklisti~ki saobra}aj Prilikom projektovawa biciklisti~kih staza potrebno je pridràvati se Uputstva za projektovawe biciklisti~kih staza, tako da jednosmerne biciklisti~ke staze budu {irine 1,0 m, a dvosmerne 1,60 m, sa podlogom od betona ili asfalta. Pe{a~ki saobra}aj Pe{a~ke staze projektovati sa minimalnom {irinom od 1,0 m i ve}im, u zavisnosti od obima kretawa i prostornih mogu}nosti. Javni prevoz Autobuska stajali{ta graditi posle raskrsnica (prema dispoziciji na crteù), a u skladu sa JUS standardima. Stacionarni saobra}aj Parkinge za putni~ka vozila izvesti prema dispozicijama u regulacionim planovima, sa dimenzijama parking mesta 5,0 h 2,5 m od behatona ili betonskih plo~a. Parkinge za teretna vozila izvesti prema dispoziciji na crteù regulacionih planova i to kao prolazne sa kosim postavqawem (600) i sa dimenzijama parking mesta (7,5 h 3,0 m ili 18,0 h 3,0 m).

78

Normativi za parkirawe putni~kih vozila, za sadràje koji odgovaraju stepenu motorizacije u Ba~kom Petrovcu, koje bi trebalo po{tovati kod izgradwe ili rekonstrukcije su:

Redni broj Sadràj Broj mesta 1. Hotel, motel 30 2. Bioskop 20 3. Robna ku}a 20 4. Dom zdravqa 10 5. Prodavnice 2-3 6. Sportska hala 50

6.6. PRAVILA ZA IZGRADWU MRE@E I OBJEKATA VODOPRIVREDNE INFRASTRUKTURE Vodosnabdevawe • Snabdevawe vodom obezbediti iz postoje}eg izvori{ta uz bu{ewe dovoqnog

broja bunara, i iz izvori{ta lociranog u industrijskoj zoni; • Izraditi glavne projekte za rekonstrukciju postoje}e i izgradwu nove

vodovodne mreè, • Izraditi elaborat zona i pojaseva sanitarne za{tite objekata za snabdevawe

vodom za pi}e, • Svi radovi na projektovawu i izgradwi vodovodnog sistema moraju se izvesti u

skladu sa zakonom i uz saglasnost nadle`nih organa. Atmosferska kanalizacija • Atmosfersku kanalizaciju graditi kao zacevqenu, poloènu uz uli~ne

saobra}ajnice, a delimi~no kao otvorenu trapezastog profila, • Atmosferske vode pre upu{tawa u recipijent o~istiti od mehani~kih

ne~isto}a na talo`niku, odnosno separatoru, • Krajwi recipijent za prihvat svih otpadnih voda na podru~ju Ba~kog Petrovca

bi}e kanal Begej, odnosno kanal Karavukovo-Ba~ki Petrovac, • Uliv atmosferskih voda u kanal Begej izvesti putem ure|enih ispusta koji su

osigurani od erozije i koji ne zalaze u proticajni profil kanala • Krajwi recipijent za prihvat svih otpadnih voda na podru~ju Ba~kog Petrovca

bi}e kanal OKM HS DTD-kanal Novi Sad Savino Selo • Zabrawuje se spre~avawe nesmetanog proticaja vode, usopravawe i dizawe nivoa

vode, ~ime bi se mogao poremetiti postoje}i reìm voda na objektima i u zemqi{tu,

• Sva ukr{tawa trasa dalekovoda visokog napona, PTT vodova i sli~no sa kanalom predvideti {to upravnije na osovinu vodotoka, a prema uslovima i saglasnosti nadle`nog vodoprivrednog preduze}a Vode Vojvodine iz Novog Sada,

• Za potrebe ure|ewa obala kanala Begej, izraditi odgovaraju}i projektno-tehni~ku dokumentaciju

• Prilikom projektovawa, ispo{tovati uslove koje propi{e nadle`no vodoprivredno preduze}e Vode Vojvodine iz Novog Sada,

79

Kanalizacija otpadnih i fekalnih voda • Na teritoriji celog naseqa izgraditi kanalizacionu mreù i to kao

separatnu, tako da se posebno prihvataju sanitarne, a posebno atmosferske vode,

• Pre upu{tawa u recipijent, otpadne vode pre~istiti do stepena koji propi{e nadle`no vodoprivredno preduze}e,

• Dovr{iti izgradwu ure|aja za pre~i{}avawe otpadnih voda, • Izvr{iti predtretman otpadne vode industrije, pa tek onda ih upustiti u

naseqsku kanalizacionu mreù, 6.7. PRAVILA ZA IZGRADWU MRE@E I OBJEKATA ENERGETSKE INFRASTRUKTURE Elektroenergetska infrastruktura Elektroenergetsku infrastrukturu realizovati prema slede}im uslovima: • Celokupnu elektroenergetsku mreù graditi u skladu sa vaè}im zakonskim

propisima. • Trafostanice graditi kao zidane,monta`no betonske ili stubne, za rad na 20

kV naponskom nivou. • Visokonaponsku i niskonaponsku mreù u centru naseqa, u zonama sa

vi{eporodi~nim stanovawem, u radnim zonama, kao i zonama za sport i rekreaciju obavezno kablirati.

Postoje}u nadzemnu elektroenergetsku mreù koja prelazi preko radnih zona potrebno je kablirati.

• Kablove polagati u zelenim povr{inama pored saobra}ajnica i pe{a~kih staza, uz udaqenost min. 1,0 m od kolovoza i 0,5 m od pe{a~kih staza.

• Na perifernim delovima naseqa mreà }e biti vazdu{na, gra|ena na betonskim i gvozdeno re{etkastim stubovima.

• U centru naseqa svetiqke za javno osvetqewe postaviti na kandelaberske stubove.

• U delovima naseqa gde je elektroenergetska mreà gra|ena vazdu{no svetiqke javnog osvetqewa postaviti na stubove elektroenergetske mreè.

• Za rasvetna tela koristiti ìvine svetiqke visokog pritiska ili natrijumove niskog (visokog) pritiska kako bi se dobio odgovaraju}i nivo osvetqenosti saobra}ajnica u skladu sa preporukama JKO-a (Jugoslovenski komitet za osvetqewe).

Pri polagawu podzmene elektroenergetske mreè u nasequ moraju se po{tovati slede}i uslovi: • Elektroenergetske kablove polagati u uli~nim zelenim povr{inama pored

saobra}ajnica i pe{a~kih staza ili, ukoliko za to nema mogu}nosti, ispod pe{a~kih staza;

• Elektroenergetsku mreù polagati najmawe 0,50 m od temeqa objekata i 1 m od saobra}ajnica;

80

• Pri ukr{tawu sa saobra}ajnicom kabel mora biti postavqen u za{titnu cev, a ugao ukr{tawa treba da bude oko 90°.

• Pri paralelnom vo|ewu energetskih i telekomunikacionih kablova najmawe rastojawe mora biti 0,50 m za kablove napona do 10 kV, odnosno 1,0 m za kablove napona preko 10 kV. Ugao ukr{tawa treba da bude 90°.

• Paralelno polagawe elektroenergetskih kablova i cevi vodovoda i kanalizacije dozvoqeno je u horizontalnoj ravni pri ~emu horizontalno rastojawe mora biti ve}e od 0,50 m.

• Nije dozvoqeno polagawe elektroenergetskog kabla iznad ili ispod cevi vodovoda ili kanalizacije.

• Pri ukr{tawu elektroenergetskih kablova sa cevovodom gasovoda vertikalno rastojawe mora biti ve}e od 0,30 m, a pri pribliàvawu i paralelnom vo|ewu 0,50 m.

Gasovodna infrastruktura Gasovodi visokog i sredweg pritiska i objekti u sastavu gasovoda Uslovi za projektovawe, gra|ewe i ispitivawe gasovoda visokog i sredweg pritiska odre|eni su Pravilnikom o tehni~kim uslovima i normativima za bezbedan transport te~nih i gasovitih ugqovodonika magistralnim naftovodima i gasovodima i naftovodima za me|unarodni transport (“Slu`beni list SFRJ” broj 26/85, sa primenom do dono{ewa novog vaè}eg propisa). Ure|aji u sastavu gasovoda visokog i sredweg pritiska, merno-regulacione stanice, kompresorske stanice, ~ista~ke stanice i blok stanice/blokadni ventili sa izduvavawem, moraju se locirati da zadovoqe propisana rastojawa od razli~itih objekata, data u narednoj tabeli. Objekti u sastavu gasovoda Merno-regulacione stanice Kompres

stanice Blokadne stanice

~ista~ke stanice

U objektu od ~vrstog materijala

Pod nadsre{nicom i na otvorenom

do 30.000 m3/h

iznad 30.000 m3/h

Za sve kapacitete

Stambene, poslovne i fabr.zgrade, radionice i sklad.zapaq.mat.

15 25 30 100 30 30

Elektro neizolovani nadzemni vodovi

Visina stuba dalekovoda + 3,0 m

Trafo stanice 30 èl.pruge i objekti 30 Indus. koloseci 14 15 25 25 15 15 Magistralni putevi 20 20 30 20 30 20 Reg. i lokal.putevi 10 Ostali putevi 6 10 10 10 15 10 Vodotoci 5 5 5 20 5 5 {etali{ta i parkirali{ta

10 15 20 15 30 30

Ostali gra|. objek. 10 15 20 30 15 15

81

Rastojawa u tabeli data su u metrima, ra~unaju}i kod èlezni~kih pruga i puteva od ivice pru`nog/putnog pojasa. Kod prolaska u blizini ili paralelnog vo|ewa gasovoda uz druge objekte odstojawe ne sme biti mawe od: • 10 m od spoqne ivice putnog pojasa magistralnih puteva • 5 m od spoqwe ivice putnog pojasa regionalnih i lokalnih puteva, • 20 m od spoqwe ivice pru`nog pojasa èlezni~ke pruge, osim ako je gasovod

postavqen na drumski ili èlezni~ki most, • 15 m od krajwe ose industrijskog koloseka, • 1 m (mereno horizontalno) od temeqa gra|evinskih objekata, ukoliko ne

ugroàva stabilnost objekta, • 0,5 m od spoqne ivice drugih ukopanih instalacija i melioracionih objekata, • 10 m od noìce nasipa regulisanih vodotoka i kanala. Udaqenost ukopanog gasovoda sredweg pritiska od uli~ne stubne elektri~ne rasvete, vazdu{ne niskonaponske i PTT mreè mora biti tolika da ne ugroàva stabilnost stubova, ali ne mawa od 0,5 m slobodnog razmaka. Nadzemni delovi gasovoda moraju biti udaqeni od stubova, dalekovoda, visokonaponskih i niskonaponskih vodova za najmawu visinu stuba +3 m. Ako gasovod prolazi u blizini neregulisanih vodotokova, bunara, izvora ili izvori{ta, a tako|e elektroenergetskih postrojewa i vodova, potrebno je pribaviti saglasnosti nadle`nih ustanova. Ako se gasovod postavqa ispod saobra}ajnice prokopavawem te saobra}ajnice, polaè se u rov na pe{~anu posteqicu i sa dvostrukom antikorozionom izolacijom, prema propisima. Ako se gasovod postavqa ispod saobra}ajnice bu{ewem rova ispod te saobra}ajnice mora se upotrebiti odgovaraju}a za{titna cev gasovoda. Pri ukr{tawu gasovoda sa saobra}ajnicama, vodotocima i kanalima, ugao zaklapawa wihovih osa mora biti izme|u 60o i 90o. Za ukr{tawe pod mawim uglom potrebna je saglasnost nadle`nog organa. Takva saglasnost se ne moè izdati za ukr{tawe sa èlezni~kom prugom. Gasovod mora biti za{ti}en od podlokavawa, plavqewa, nestabilnosti tla, odrona zemqi{ta i drugih opasnosti koje mogu izazvati wegovo pomerawe ili dodatno optere}ewe. Gasovod treba da je za{ti}en od delovawa korozije okoline. Gasovodna mreà niskog pritiska Tehni~ki normativi za projektovawe i polagawe gasovoda od PE cevi za radni pritisak do 4 bara odre|eni su odgovaraju}im Pravilnikom (“Slu`beni list SRJ” 20/92) za transport gasovitih goriva. Gasovod niskog pritiska se vodi podzmeno i nadzemno. Kada se gasovod vodi podzemno dubina polagawa gasovoda je 0,6-1,0 m od wegove gorwe ivice.

82

Preporu~uje se dubina od 0,8 m. Izuzetno je dozvoqena dubina 0,5 m kod ukr{tawa sa drugim ukopanim instalacijama ili na izrazito te{kom terenu, uz primenu dodatnih tehni~kih mera za{tite. Lokacija rovova treba da je u zelenom pojasu izme|u trotoara i ivi~waka ulice, trotoara i rigola, trotoara i betonskog kanala. Na lokaciji gde nema zelenog pojasa gasovod se vodi ispod uli~nog trotoara, betoniranih platoa i povr{ina ili ispod uli~nih kanala za odvod atmosferske vode na dubini 1,0 m od dna kanala ili rigola. Izuzetno, gasovod se polaè du` trupa puta, uz posebne mere za{tite od mehani~kih i drugih o{te}ewa. Trase rovova za polagawe gasne instalacije se postavqaju tako da gasna mreà zadovoqi minimalna propisana odstojawa u odnosu na druge instalacije i objekte infrastrukture. Vrednosti minimalnih dozvoqenih rastojawa u odnosu na ukopane instalacije su: Minimalna dozvoqena rastojawa ukr{tawe paralelno

vo|ewe - drugi gasovod 0,2 m 0,3 m - vodovod, kanalizacija 0,5 m 1,0 m - nisko i visoko-naponski elektro kablovi 0,5 m 0,5 m - telefonski kablovi 0,5 m 1,0 m - tehnolo{ka kanalizacija 0,5 m 1,0 m - betonski {ahtovi i kanali 0,5 m 1,0 m - èlezni~ka pruga i industrijski kolosek 1,5 m 5,0 m - visoko zelenilo - 1,5 m - temeq gra|evinskih objekata - 1,0 m - lokalni putevi i ulice 1,0 m 0,5 m - magistralni i regionalni putevi 1,3 m 1,0 m - benzinske pumpe - 5,0 m Ukr{tawe distributivnog gasovoda (DG) sa saobra}ajnicama vr{i se uz wegovo polagawe u za{titnu cev ili kanal, izuzev ako se prora~unom dokaè da to nije potrebno. Pri tome se mora obezbediti prirodna ventilacija kanala, za{titne cevi ili podzemnog prolaza. Za ukr{tawe i paralelno vo|ewe gasovoda sa èlezni~kom prugom, putevima i ulicama, potrebna je saglasnost odgovaraju}ih organizacija. Distributivni gasovod se ne polaè ispod zgrada i drugih objekata visokogradwe. Nadzemno polagawe distributivnog gasovoda se vr{i samo izuzetno, uz posebnu za{titu od mehani~kih, temperaturnih i uticaja stvarawa kondenzata. Udaqenost ukopanih stubova elektri~ne rasvete, vazdu{ne niskonaponske i PTT mreè mora biti tolika da ne ugroàva stabilnost stubova, ali ne mawe od 0,5 m slobodnog razmaka. Nadzemni delovi gasovoda moraju biti udaqeni od stubova dalekovoda, visokonaponskih i niskonaponskih vodova za najmawe visinu stuba +3m. Pri polagawu distributivnih gasovoda treba preduzeti odgovaraju}e mere za{tite postoje}ih instalacija u radnom pojasu. Ukr{tawe i paralelno vo|ewe sa drugim instalacijama se projektuje u skladu sa uslovima i saglasnostima nadle`nih organa, a na slede}i na~in:

83

• prolaz ispod puteva i ulica se izvodi u za{titnoj ~eli~noj cevi uz mehani~ko podbu{ivawe na dubini od 1,0 m;

• prolaz ispod ku}ne saobra}ajnice se radi raskopavawem ili podbu{ivawem, u skladu sa dubinom rova;

• prolazi ispod ostalih kanala i rigola izvode se u za{titnim cevima ili bez wih, raskopavawem ili podbu{ivawem na dubinu 1,0 m od kote dna kanala.

Kod paralelnog vo|ewa gasovoda u odnosu na gore navedene objekte primewuju se minimalna odstojawa iz vaè}ih propisa uz dodatak 1,0 do 2,0 m, u zavisnosti od mogu}nosti na terenu. Ukr{tawe i paralelno vo|ewe u odnosu na ukopane instalacije treba projektovati da se zadovoqe svi uslovi vlasnika predmetnih instalacija. Kod ukr{tawa nastojati da se gasovod ukopa iznad drugih instalacija, u protivnom gasovod treba poloìti u za{titnu cev. Uslove i saglasnost za prikqu~ewe na gasnu mreù je potrebno zatraìti od nadle`ne komunalne slu`be. 6.8. PRAVILA ZA IZGRADWU MRE@E I OBJEKATA PTT, RTV I KDS INFRASTRUKTURE • Celokupnu TT mreù graditi u skladu sa vaè}im zakonskim propisima. • TT mreà }e se u potpunosti graditi podzemno. • Dubina polagawa TT kablova treba da je najmawe 0,80 m, a na me|umesnim

relacijama 1,2 m. • TT mreù polagati u uli~nim zelenim povr{inama (udaqenost od visokog

rastiwa min 1,5 m) pored saobra}ajnica na rastojawu najmawe 1,0 m od saobra}ajnica, ili pored pe{a~kih staza. U slu~aju da se to ne moè posti}i TT kablove polagati ispod pe{a~kih staza.

• Pri ukr{tawu sa saobra}ajnicama kablovi moraju biti postavqeni u za{titne cevi, a ugao ukr{tawa treba da bude 90°.

• Pri paralelnom vo|ewu sa elektroenergetskim kablovima najmawe rastojawe mora biti 0,50 m za kablove napona do 10 kV i 1,0 m za kablove napona preko

• 10 kV. Pri ukr{tawu najmawe rastojawe mora biti 0,50 m, a ugao ukr{tawa 90°. Pri ukr{tawu sa cevovodom gasovoda, vodovoda i kanalizacije vertikalno rastojawe mora biti ve}e od 0,30 m, a pri bliàvawu i paralelnom vo|ewu 0,50m. Prostor na pravcima radio-relejnih koridora mora biti za{ti}en od izgradwe visokih objekata, prema prostornim uslovima u elaboratima za za{titu ovih koridora koji su dostavqeni nadle`nim op{tinskim slu`bama prilikom realizacije tih veza. • KDS mreù graditi u skladu sa vaè}im zakonskim propisima. • KDS mreà }e se u potpunosti graditi podzemno. • Dubina polagawa kablova za potrebe KDS treba da je najmawe 0,80 m, a na

me|umesnim relacijama 1,2 m.

84

• Mreù KDS polagati u uli~nim zelenim povr{inama (udaqenost od visokog rastiwa min 1,5 m) pored saobra}ajnica na rastojawu najmawe 1,0 m od saobra}ajnica, ili pored pe{a~kih staza. U slu~aju da se to ne moè posti}i kablove KDS polagati ispod pe{a~kih staza.

• Pri ukr{tawu sa saobra}ajnicama kablovi moraju biti postavqeni u za{titne cevi, a ugao ukr{tawa treba da bude 90°.

• Pri paralelnom vo|ewu sa elektroenergetskim kablovima najmawe rastojawe mora biti 0,50 m za kablove napona do 10 kV i 1,0 m za kablove napona preko 10 kV

• Pri ukr{tawu najmawe rastojawe mora biti 0,50 m, a ugao ukr{tawa 90°. Pri ukr{tawu sa cevovodom gasovoda, vodovoda i kanalizacije vertikalno rastojawe mora biti ve}e od 0,30 m, a pri pribliàvawu i paralelnom vo|ewu 0,50 m.

• Objekti za sme{taj telekomunikacionih ure|aja mobilne telekomunikacione mreè i opreme za rtv i kds, mobilnih centrala, baznih radio stanica, radio relejnih stanica, kao i antene i antenski nosa~i mogu se postaviti u okviru objekta, na slobodnom prostoru ,na gra|evinskoj parseli individualnog stanovawa, u zonama privredne delatnosti u objektu u okviru pojedina~nih korisnika, u okviru kompleksa pojedina~nih korisnika

• Objekat za sme{taj telekomunikacione i rtv opreme moè biti zidani ili monta`ni, ili sme{ten na stubu.

• Kompleks sa telekomunikacionom opremom i antenski stub mora biti ogra|en. • U kompleks se postavqa antenski stub sa antenama, a na tlu se postavqaju

kontejneri baznih stanica. • Napajawe elektri~nom energijom vr{i}e se iz niskonaponske mreè 1 kV. • Do kompleksa za sme{taj mobilne telekomunikacione opreme i antenskih

stubova sa antenama obezbediti pristupni put min.{irine 3 m do najbliè javne saobra}ajnice.

• Slobodna povr{ina kompleksa se mora ozeleniti. • Antene se mogu postaviti i na postoje}e vi{e objekte (vodotorweve, dimwake,

silose, krov zgrade). • Za sve radio relejne koridore potrebno je izraditi Elaborate za{tite

slobodnih radio relejnih koridora.

6.9. PRAVILA ZA IZGRADWU I URE\EWE KOMUNALNIH OBJEKATA I POVR[INA Ure|ewe i izgradwu ostalih komunalnih objekata i povr{ina treba vr{iti u skladu sa svim pozitivnim zakonima i propisima koji se odnose na ovu oblast, uz po{tovawe i slede}ih uslova: • Svi kompleksi komunalnih objekata i povr{ina treba da budu izgra|eni i

ure|eni u skladu sa planiranim tehnolo{kim procesom osnovne namene. • Za one sadràje za koje to zakon propisuje, treba izraditi odgovaraju}e analize

uticaja na ìvotnu sredinu. • Povr{inu koja je planirana za izgradwu komunalnih objekata do privo|ewa

planiranoj nameni koristiti za poqoprivrednu proizvodwu.

85

• Izgradwu objekata i ure|ewe povr{ina za potrebe Javnog komunalnog preduze}a, zelene pijace, vr{iti u skladu sa postoje}im urbanisti~kim projektom prema potrebi.

• Daqe ure|ewe postoje}eg kompleksa deponije komunalnog i netoksi~nog i industrijskog otpada sa sto~nim grobqem vr{iti na osnovu planske i tehni~ke dokumentacije ra|ene na osnovu vaè}ih zakona: Zakon o za{titi ìvotne sredine (“Slu`beni glasnik Republike Srbije“ br. 66/91), Pravilnik o kriterijumima za odre|ivawe lokacije i ure|ewe deponija otpadnih materija (“Slu`beni glasnik Republike Srbije“ br. 54/92), Zakon o postupawu sa otpadnim materijama (“Slu`bni glasnik Republike Srbije“ br. 25/96) i Zakon o planirawu i gra|ewu ("Sl. glasnik RS", br. 47/03) i Pravilnika o uslovima i na~inu razvrstavawa, pakovawa i ~uvawa sekundarnih sirovina ("Sl. glasnik RS", broj 55/01).

• Dugoro~na koncepcija odlagawa komunalnog i netoksi~nog industrijskog otpada za region ju`ne Ba~ke, kome pripada i Ba~ki Petrovac, podrazumeva formirawe regionalne deponije, centra za reciklaù i insineraciju otpada (sagorevawe) u Novom Sadu, {to je predmet planova vi{eg reda.

• Za kompleks izvori{ta vode treba pored navedenog odrediti za{titne zone i propisati uslove wihove za{tite, a izgradwu kompleksa ure|aja za pre~i{}avawe otpadnih voda vr{iti u skladu sa odgovaraju}om prostorno-planskom dokumentacijom.

• Naseqsko grobqe ostaje na postoje}oj lokaciji. Daqe ure|ewe obavezuje izradu Urbanisti~kog projekta.

6.10. PRAVILA ZA OZELEWAVAWE PROSTORA Op{ti uslovi Da bi ozelewavawe naseqa dalo o~ekivane rezultate u budu}nosti nu`no je: • Po{tovati prostorne dispozicije raznih kategorija zelenila definisanog

ovim Planom; • Po{tovati procenat zastupqenosti raznih kategorija zelenila u kompleksima

pojedinih osnovnih namena u nasequ kako je to definisano ovim Planom; • Za delove naseqa u kojima je predvi|ena daqa urbanisti~ka razrada primeniti

op{te postavke date ovim Planom; • U delovima naseqa koji se daqe ne razra|uju urbanisti~kom dokumentacijom,

ozelewavawe }e se sprovoditi prema urbanisti~kim uslovima izdatim u skladu sa ovim Planom i ostalom tehni~kom dokumentacijom u skladu sa Zakonom. Za ozelewavawe je neophodna geodetska podloga sa snimqenom horizontalnom i vertikalnom predstavom terena i kompletnom infrastrukturom. Ozelewavawe uskladiti sa podzemnom i nadzemnom infrastrukturom i tehni~kim normativima za projektovawe zelenih povr{ina. Drve}e saditi na min. udaqenosti od:

- vodovoda 1,5 m - kanalizacije 1,5 m - elektrokabla 2,5 m - TT mreè 1 m - gasovoda 2 m

86

Odnos li{}ara i ~etinara da bude 5:1, a sadnice I klase minimum 4-5 godina starosti.

• Pri formirawu za{titnog i linijskog zelenila uz saobra}ajnice rukovoditi se, odredbama Zakona o putevima ("Sl.glasnik RS" br. 46/91), uz èlezni~ku prugu Zakona o èleznici ("Sl.glasnik RS" br. 38/91), a uz vodotoke Zakona o vodama ("Sl. glasnik RS", br. 46/91).

• Izraditi, usvojiti i sprovoditi plan ozelewavawa i ure|ewa naseqa, po etapama, tako da svaka etapa bude korak bliè ka ostvarewu kon~nog ciqa definisanog ovim Planom, odnosno u ovom smislu izrada glavnih projekata ozelewavawa za odre|ene kategorije zelenila, koji }e determinisati precizan izbor, koli~inu dendrolo{kog materijala, wegov prostorni raspored, tehniku sadwe, mere nege i za{tite, predmer i predra~un.

• Ozelewavawe slobodnih povr{ina uz kanal uskladiti sa odredbama Zakona o vodama ("Sl.glasnik RS" br. 46/91) a prema uslovima iz ovog Plana.

• Pri formirawu za{titnog i linijskog zelenila uz saobra}ajnice rukovoditi se, odredbama Zakona o putevima ("Sl.glasnik RS" br. 46/91) i Zakona o èleznici ("Sl.glasnik RS" br. 38/91).

Radi boqe preglednosti i lak{e primene ovi uslovi navode se posebno za svaku usvojenu kategoriju zelenila u budu}em nasequ. Zelene povr{ine javnog kori{}ewa Parkovi Parkovi od svih zelenih povr{ina imaju najve}i efekat ostvarewa funkcija poboq{awa mikroklimata i organizacije odmora i rekreacije stanovni{tva. Parkovsko ure|ewe zelenih povr{ina uz vodotok Begeja podrazumeva, povezivawe wegovih obala, ozelewavawe dekorativnim sadnicama u skladu sa Zakonom o vodama, povezivawe mreòm staza sa okolnim sadràjima i upotrebu mobilijara. Postoje}u depresiju uz vodotok Begeja u ju`nom delu naseqa, tako|e, urediti parkovski u pejsa`nom ili me{ovitom stilu ostavqaju}i deo depresije kao vodeno ogledalo. Najmawe 70% povr{ina namewenih parku, treba da bude pod zelenilom. Skverovi Skverovi su mawe zelene povr{ine javnog kori{}ewa koje su namewene kratkotrajnom odmoru stanovnika ili dekorativnom oformqewu gradskih trgova, ulica, javnih i administrativnih objekata. Skverovi bilo da su na teritoriji centra, stambenog bloka, oko javnih objekata, ili u okviru saobra}ajne namene, treba da zadovoqe racionalnu organizaciju pe{a~kog kretawa, mesta za odmor i umetni~ku karakteristiku svakog elemenata koji u~estvuje u kompoziciji. Osnovne elemente skvera treba da ~ine platoi, staze i razli~ite kategorije zasada. Staze i platoi treba da ~ine 35% teritorije skvera, zelene povr{ine 60-65% (od toga cvetwaci 2-4%) a objekti 0-5% od ukupne povr{ine. Zna~ajni elemenat skvera su razli~iti vrtno - arhitektonski elementi, urbani mobilijar, elementi spoqnog osvetqewa i dr.

87

Uli~no zelenilo Osnovni zadatak ovih zelenih povr{ina je da izoluju pe{a~ke tokove i obodne zgrade od kolskog saobra}aja i stvore povoqne sanitarno - higijenske i mikroklimatske uslove i pove}aju estetske kvalitete naseqskog pejsaà. Od ukupne povr{ine pod saobra}ajnicama, oko 30% treba da je pod zelenilom. Formirati jednostrane i dvostrane drvorede ili zasade od {ibqa u svim ulicama u kojima drvoredi nisu formirani i u kojima postoji dovoqna {irina uli~nog profila. U {irim uli~nim profilima mogu}e je formirati grupe sadnica li{}ara i ~etinara sa spratom {ibqa. Poèqno je da {irina zelenog pojasa izme|u kolovoza i trotoara bude izme|u 2,5 - 3,5 m. Radi bezbednosti saobra}aja drve}e saditi 2 m od ivice kolovoza, a {ibqe 2 m od ivice zelene trake. Rastojawe stabala od objekata ne bi trebalo da bude mawe od 4,5 - 7 m {to zavisi od izbora vrsta. Rastojawe izme|u drvorednih sadnica je najmawe 5 m, a u zavisnosti od vrste kre}e se od 5-15 m. Kompozicioni principi ozelewavawa ulica treba da stvaraju maksimalne pogodnosti za kretawe saobra}aja i pe{aka i za{titu stanova od buke i atmosferskih gasova. Neophodno je stvarati i povoqnije uslove za sagledavawe pejsaà u toku kretawa. Za svaku ulicu u kojima ne postoje drvoredi je potrebno izabrati po jednu vrstu drve}a (lipa, divqi kesten, javor, mle~ i dr.) i time obezbediti individualnost ulice. Pri tome treba voditi ra~una o karakteru ulice, pravcu dominantnog vetra, kao i smeni fenolo{kih aspekata. Cvetwake ne treba locirati na celoj duìni trake ulice, ve} samo na pojedinim delovima (u blizini stanica javnog saobra}aja, kod pe{a~kih prelaza, na raskrsnicama). Pri izboru vrsta za uli~no zelenilo treba voditi ra~una da sem dekorativnih svojstava (fenolo{ke osobine), budu prilago|ene uslovima rasta u uli~nim profilima (otpornost na zbijenost tla, vodni kapacitet zemqi{ta, pra{inu, gasove). Zelene povr{ine ograni~enog kori{}ewa Sportsko-rekreativne povr{ine Ve}e sportsko-rekreativne povr{ine podrazumevaju organizovawe pasivne i aktivne rekreacije. Zelenilo ovih povr{ina treba da ~ini 40-50% od ukupne povr{ine. Kompleks treba da bude re{en kao park ili park-{uma. Sportsko - rekreativne povr{ine treba da budu za{ti}ene od vetra i dobro povezane sa ostalim delovima naseqa. U odnosu na op{tu normu od 25 m2 po stanovniku unutar gradskog zelenila, aktivna rekreacija u~estvuje sa 18% ili 4,5 m2/stanov. (de~ija igrali{ta za uzrast do 6 godina 1%, za decu od 6-14 godina 5%, i za omladinu i odrasle 12% od ukupnog normativa). Zelene povr{ine sportskih povr{ina treba da budu raspore|ene da stvore senku na ju`nim ekspozicijama. Wihova funkcija je pre svega za{titna, meliorativna, sanitarno-higijenska i dru{tveno - socijalna.

88

Mawe sportsko-rekreativne povr{ine opremiti sadràjima za pred{kolski uzrast i miran odmor. Zelene povr{ine kompleksa {kola i pred{kolskih ustanova Pri re{avawu slobodnih prostora {kolskog kompleksa, treba zadovoqiti dve osnovne funkcije: sanitarno - higijensku i fiskulturno-rekreativnu. Za na{e normative veli~ina {kolskog dvori{ta treba da bude od 25-35 m2/u~eniku. U gustom gradskom tkivu povr{ina po u~eniku moè da bude 10-15 m2, ali ne mawa od 6 m2/u~eniku. U tom slu~aju nastavu fizi~kog obrazovawa treba izvoditi u sporskim centrima koji bi se izgradili u blizini {kola. Naj~e{}i oblik u re{avawu ure|ewa {kolskog dvori{ta je kombinacija geometrijskog i pejsa`nog stila ("mikst" stil). Osnovne povr{ine koje {kolsko dvori{te treba da obuhvata sem objekata su: otvorene povr{ine za fizi~ku kulturu, ekonomsko dvori{te, {kolski vrt i slobodne zelene povr{ine. Zelene povr{ine treba da ~ine 40-50% {kolskog kompleksa i naj~e{}e se postavqaju obodno, gde }e imati funkciju izolacije samog kompleksa od okolnih saobra}ajnica i suseda. Ovaj zeleni tampon treba da bude dovoqno gust i {irok, sastavqen od ~etinarskog i listopadnog drve}a i {ibqa, da bi obezbedio povoqne mikroklimatske uslove, smawio buku i zadrào izduvne gasove i pra{inu sa okolnih saobra}ajnica. Zelene povr{ine ispred same zgrade {kole treba da su pot~iwene arhitekturi i dekorativno obra|ene sa vi{e cvetnog materijala, dekorativnog {ibqa i drve}a. Pri izboru biqnih vrsta voditi ra~una da nisu otrovne, da nemaju bodqe i {to je veoma va`no, da odgovaraju uslovima stani{ta. Izbor vrsta treba da bude dovoqno raznovrstan da bi u~enike upoznao sa biqnim bogatstvom. U iste svrhe treba formirati {kolski vrt koji treba da se sastoji iz povrtwaka, cvetiwaka, dendro - vrta, vo}waka, po mogu}nosti i terarijuma. Postoje}e {kolske komplekse urediti na osnovu elemenata predloènog re{ewa prema prostornim mogu}nostima. Pred{kolske ustanove treba da pruè uslove za bezbedan boravak i da zadovoqe zdravstveno - higijenske uslove. Potrebno je predvideti veli~inu otvorenog prostora od najmawe 15 m2/detetu. U okviru ovih povr{ina potrebno je predvideti terene za igre (loptom, ritmi~ke igre, slobodno kretawe i tr~awa, trim staza), prostor u koji se postavqaju sprave sa pe{~anikom a po mogu}nosti i "gradili{te" za decu i ba{tu za gajewe cve}a i povr}a. Zelene povr{ine treba da budu ure|ene na isti na~in kao i zelene povr{ine {kola. Pred{kolske ustanove urediti prema ovom konceptu. Zelene povr{ine industrijskih kompleksa Zelene povr{ine industrijskih pogona predstavqaju sastavni deo gradskog sistema zelenila. Glavne funkcije ovih zelenih povr{ina su stvarawe povoqnog mikroklimata, za{tita od pra{ine i gasova, stvarawe slobodnih prostora za kra}i odmor radnika.

89

Zelenilo industrijskih kompleksa treba formirati unutar fabri~kih kompleksa, tako da zauzima 30-40% ukupne povr{ine, odnosno {irine 50 m, obodom kompleksa. Izbor biqnih vrsta odre|uje se prema karakteristikama proizvodwe, karakteru i koncentraciji {tetnih materija, a tako|e wihovim ekolo{kim, funkcionalnim i dekorativnim svojstvima. Zasadi treba da se karakteri{u visokom otporno{}u na gasove, dim i pra{inu. U zoni fabri~kih objekata zelenilo treba da omogu}i izolaciju glavnih administrativnih i javnih objekata, glavnih pe{a~kih pravaca i da stvori odre|enu prostornu kompoziciju u kompleksu, da odvoji platoe za miran odmor. Zelene povr{ine u okviru porodi~nog stanovawa U ukupnom bilansu teritorije pod zelenilom ova kategorija zelenila ima velikog udela, jer preteàn vid stanovawa je individualno. Ova kategorija zelenila je va`na sa sanitarno - higijenskog stanovi{ta, a pruà i intimnije povezivawe ~oveka sa prirodom. Vrt oko ku}e obezbe|uje mir, higijenske uslove stanovawa bez buke i pra{ine, stvara mogu}nost aktivnog odmora. U vrtu mogu da postoje slede}e funkcionalne zone: predvrt, prostor namewen mirnom odmoru ili igri dece, povrtwak, vo}wak i ekonomski deo. Kompoziciju vrta treba da ~ine razli~ite kategorije biqnih vrsta, gra|evinski i vrtno - arhitektonski elementi i mobilijar. Izbor biqnih vrsta i na~in wihovog kombinovawa treba da su u skladu sa okolnim pejsaòm i op{tim uslovima sredine (mora se uzeti u obzir i otpornost drve}a i {ibaqa prema dimu i {tetnim gasovima). Osnovu svakog vrta treba da ~ini dobro ura|en i negovan travwak. Procenat ozelewenosti individualnih parcela treba da bude najmawe 30%. Zelene povr{ine me{ovitog stanovawa U okviru stambenih blokova sa me{ovitim stanovawem, neophodno je obezbediti 30 % zelenih povr{ina i to prostore za miran odmor, izgra|ena de~ija igrali{ta, sportske povr{ine i travwake za igru i odmor (ovde spadaju i parking prostori i prostori za kontejnere). Osnovna uloga ovih povr{ina je poboq{awe ìvotne sredine, odnosno mikroklime, odmor i rekreacija. Ove zelene povr{ine treba povezivati sa ostalim kategorijama zelenila u jedinstven sistem, a pe{a~kim stazama ostvariti najkra}e pravce ka okolnim sadràjima. De~ija igrali{ta treba obezbediti prema normativu od 0,8 - 1 m2 po stanovniku bloka (za razli~ite starosne grupe). Prostore za miran odmor ostvariti prema normativu od 0,1 m2 po stanovniku bloka. Zelene povr{ine treba urediti sadwom grupa li{}ara, ~etinara i {ibqa gde je odnos ~etinara i li{}ara 1:3, a 2-2,5 % povr{ina treba da je pod cvetwacima.

90

Postoje}e zelenilo u okviru bloka potrebno je rekonstruisati i prilagoditi odmoru, igri i rekreaciji. Zelene povr{ine specijalne namene Zelene povr{ine grobqa Grobqa spadaju u ovu kategoriju zelenila. Postoje}e grobqe treba dopuniti zelenilom koje treba da je ure|eno u parkovskom stilu, a obodom kompleksa formirati za{titno zelenilo ({irine od 10-15 m). Kod izrazito arhitektonske koncepcije grobqa odnos povr{ina za sahrawivawe prema ostalim sadràjima je 60:40%, dok je kod pejsa`ne 40:60%. Ova funkcionalna podela treba da se sastoji od slede}ih odnosa: - 60% nameweno grobnim mestima - 20% za{titni zeleni pojas i parkovski oblikovan prostor - 16% povr{ine za saobra}ajnice - 3% trg za ispra}aj - 1% ostali sadràji Izbor sadnog materijala treba da je takav da se izbegava preterano zasen~ewe, okolina treba da bude dostojanstvena, mirna sa prevagom zelene boje raznih nijansi. U pojasu zelenila formiraju se mesta za odmor, pre svega u blizini ulaza i prilaza grobqu. Treba teìti postizawu jedinstvenog obeleàvawa grobova. Za{titno zelenilo Glavna funkcija ovih zelenih povr{ina je smawewe nepovoqnih uslova mikrosredine - ublaàvawe dominantnih vetrova smawewe industrijskog zaga|ewa, nepovoqnog dejstava saobra}aja, vezivawe zemqi{ta i za{tita od erozije. One mogu da sluè i kao sredstvo za ograni~ewe divqe gradwe, ali i kao rezervna povr{ina za kasnije plansko {irewe. Za{titno zelenilo formirati uz ure|aj za pre~i{}avawe otpadnih voda na lokaciji vodozahvata, planirane sanitarne deponije i na povr{inama predvi|enim za rekultivaciju (depresije i divqa deponija). Uz Veliki kanal, formirati za{titno zelenilo u skladu sa prostornim mogu}nostima i odredbama Zakona o vodama ("Sl.glasnik RS" br. 46/91), kao i u okviru vikend zone (u trianglu Velikog i Malog kanala). Izbor vrsta za za{titno zelenilo je odre|en biqnogeografskim, fitocenolo{kim i stani{nim uslovima. Potrebno je izabrati dendrolo{ki materijal otporan na prirodne i novostvorene stani{ne uslove.

91

7. USLOVI NADLE@NIH ORGANA I INSTITUCIJA Uslovi za potrebe izrade Plana dobijeni su od slede}ih organa i institucija: 1. Republika Srbija, Republi~ka direkcija za puteve, Regionalni centar ”Sever” 2. Elektrovojvodina, Elektrodistribucija ”Novi Sad” 3. JVP ” Vode Vojvodine”, Novi Sad 4. MUP Novi Sad, Odelewe protiv po`arne policije 5. Zavod za za{titu prirode republike Srbije, Odelewe u Novom Sadu 6. Pokrajinski Zavod za za{titu spomenika kulture Novi Sad 7. Ministarstvo odbrane, Sektor za gra|evinsko urbanisti~ku delatnost

BA^KI PETROVAC DANAS

FOTOGRAFIJE

SA RAZGLEDNICA

PRILOG

A. IZVOD IZ PROSTORNOG PLANA REPUBLIKE SRBIJE

B. IZVOD IZ PROSTORNOG PLANA OP[TINE BA^KI PETROVAC

V. SPISAK PLANSKE I TEHNI^KE DOKUMENTACIJE KOJA JE KORI[]ENA PRI IZRADI GENERALNOG PLANA G. ODLUKA O IZRADI GENERALNOG PLANA D. IZVE[TAJ KOMISIJE ZA JAVNI UVID I STRU^NU RASPRAVU O NACRTU PLANA \. ODLUKA O DONO[EWU GENERALNOG PLANA

BA^KOG PETROVCA

A. IZVOD IZ PROSTORNOG PLANA REPUBLIKE SRBIJE

UVOD Prostorni plan Republike Srbije (u daqem tekstu: Prostorni plan) predstavqa osnovni planski dokument za izradu Generalnog plana Ba~kog Petrovca. Osnovni op{ti ciq Prostornog plana, sadràn u podsticawu racionalne organizacije i ure|ewa prostora, postavqen je i kao osnovni op{ti ciq Generalnog plana Ba~kog Petrovca i po mi{qewu obra|iva~a, realizovan je u najve}oj mogu}oj meri. Strategije i ciqevi razvoja Prostornog plana vezani za kori{}ewe i za{titu prirodnih resursa, stanovni{tvo, naseqa i delatnosti, saobra}aj i veze, turizam i za{titu ìvotne sredine i prirodne i kulturne ba{tine predstavqali su okvir u kojem su traèna konkretna re{ewa za prostor obuhva}en Generalnim planom Ba~kog Petrovca, a u skladu sa smernicama za primenu Prostornog plana Republike u drugim prostornim i urbanisti~kim planovima. Na taj na~in Generalnim planom naseqa Ba~ki Petrovac obezbe|ena je direktna primena Prostornog plana, u delovima u kojim ovaj plan daje eksplicitna re{ewa za prostor Ba~kog Petrovca, kao i wegova daqa razrada (na osnovu ciqeva, strategija, uslova i normativa datih u Prostornom planu) u delovima za koja nisu data eksplicitna re{ewa. Ovaj Izvod iz Prostornog plana sadrì re{ewa Prostornog plana koja se direktno odnose na podru~je Ba~kog Petrovca, dok su ostali ciqevi, strategije, uslovi, normativi i smernice ugra|eni u Generalni plan, te se ovom prilikom ne navode. KORI[]EWE I ZA[TITA PRIRODNIH RESURSA Kori{}ewe i za{tita poqoprivrednog zemqi{ta - Podru~je obuhva}eno Generalnim planom naseqa Ba~ki Petrovac pripada ratarsko - sto~arskom makrorejonu, sa povr{inama pogodnim za navodwavawe. Na osnovu pogodnosti ovog makrorejona, na ovom prostoru i daqe se planira raznovrsna ratarska, povrtarska i sto~arska proizvodwa, kao i proizvodwa hmeqa (koja ima tradiciju na ovim terenima). Kori{}ewe i za{tita {uma, {umskih zemqi{ta i lovnih podru~ja - Na ovom podru~ju ne planira se podizawe {uma, ali se u ciqu za{tite ìvotne sredine, odnosno realizacije biolo{kih mera za{tite predvi|a podizawe {umskih pojaseva du` ve}ih saobra}ajnica i drugih aerozaga|iva~a, podizawe za{titnih {umskih pojaseva po obodu naseqa i industrijskih zona (uz prethodno preispitivawe svih mogu}nosti, rekultivacije i iskori{}avawa ovih prostora), kao i podizawe {umskih poqoza{titnih pojaseva. Podru~je op{tine Ba~ki Petrovac utvr|uje se kao lovno podru~je za sitnu divqa~.

Kori{}ewe i za{tita voda i vodoprivredna infrastruktura Op{te je poznata ~iwenica da je stawe snabdevawa vodom u Vojvodini najnepovoqnije u Republici, iz razloga prevelike eksploatacije aluvijalnih izvori{ta i osnovne izdani, {to je za posledicu imalo snièwe nivoa podzemnih voda osnovne izdani. Zbog toga je uz racionalizaciju potro{we, tamo gde je to mogu}e, neophodno sisteme vodosnabdevawa u Vojvodini povezati sa okolnim sistemima. Naseqe Ba~ki Petrovac pripada Novosadskom regionalnom sistemu za vodosnabdevawe koji se oslawa na kori{}ewe osnovne izdani, {to je programsko opredeqewe i u narednom periodu. Tako|e, postoji mogu}nost povezivawa sa Sremskim i Ba~kim sistemom. [to se odvo|ewa voda ti~e, zadràva se koncepcija iz prethodnog GUP-a, po kojoj se separatno odvode otpadne vode iz doma}instava, a posebno atmosferske otpadne vode. Ure|aj za pre~i{}avawe se zadràva na postoje}oj lokaciji, uz neophodnu izgradwu sistema sa opremom za biolo{ko pre~i{}avawe. Kori{}ewe energetskih izvora i energetska infrastruktura - Podru~je Ba~kog Petrovca, u smislu kori{}ewa energetskih izvora (nafta i gas), pripada perspektivnom podu~ju. Od ostalih energetskih potencijala ima termomineralne sisteme i bu{otine. Razvoj i unapre|ewe telekomunikacionog sistema u Republici realizova}e se u skladu sa prostorno-funkcionalnom teritorijalizacijom Republike, a na osnovu utvr|enih generalnih planova razvoja pojedinih imalaca sistema veza. Radi efikasnijeg razvoja kao i angaòvawa novih potencijalnih izvora finansirawa, pristupi}e se daqoj demonopolizaciji telekomunikacionog sistema. Pristupi}e se izgradwi novih kapaciteta (kao {to su opti~ki kablovi) gde god je to mogu}e i ekonomski opravdano i u intereseu Republike, a posebno kod izgradwe transportne mreè i magistralne kablovske distributivne mreè. Planira se, da se do 2005. godine dostigne broj telefona, na 100 stanovnika, do 41,9 , a jedan {alter se opsluìvati 2500 stanivnika. U oblasti telekomunikacionog sistema za potrebe radio difuzije planira se izgradwa mikrotalasnih sistema za distribuciju radio i televizijskih programa u seoskim i mawim gradskim sredinama, za dotur signala izolovanim ostrvima kablovskim distributivnim sistemima. STANOVNI[TVO, NASEQA, DELATNOSTI I REGIONALNA PODELA Op{tina Ba~ki Petrovac pripada podru~jima sa prose~nom gustinom naseqenosti od 75 - 99 stanovnika na 1 km2. Podru~je Ba~kog Petrovca pripada funkcionalnom podru~ju makroregionalnog centra Novi Sad. Ba~ki Petrovac, prema Prostornom planu, pripada kategoriji malih industrijskih centara.

Prema PP Republike Srbije do 2010.godine u pogledu razvoja dru{tvenih aktivnosti na prostoru naseqa Ba~ki Petrovac, kao op{tinskog centra, obavezno }e se formirati slede}e javne slu`be: centar za socijalni rad, objekti de~je za{tite, objekti osnovnog obrazovawa, dom zdravqa, apoteke, objekti kulture (biblioteka, dom kulture, dom omladine, narodni univerzitet), informati~ka delatnost i komunikacije, objekti fizi~ke kulture (otvoreni i zatvoreni ure|eni prostori pogodni za razli~ite vrste sportskih aktivnosti kao i sportsko-rekreativni centri vi{e namenskog karaktera). Ako postoji interes i ekonomska osnova za organizovawe sardàja u Ba~kom Petrovcu, kao op{tinskom centru, formira}e se i slede}e slu`be: socijalna za{tita (domovi za sme{taj dece bez roditeqskog starawa, domovi za lica sa mentalnim smetwama, centar za stare), objekti sredweg, op{ta bolnica, centar za rehabilitaciju i specijalizovana le~ewa, dispanzeri medicine rada, veterinarska stanica, muzej, arhiv, galerija i izlo`beni prostor, scensko-muzi~ke delatnosti, kao i mawi sportsko-rekreativni centar multinamenskog karaktera. SAOBRA]AJ I VEZE 1. @elezni~ki saobra}aj Prostorni plan Republike Srbije svojim konceptom èlezni~kog saobra}aja, u okviru urbanog prostora Ba~kog Petrovca, zadràva jednokoose~nu prugu, koju bi trebalo vi{e koristiti u domenu izvr{ewa transportnog rada, za potrebe privrede ovog podru~ja. 2. Vodni saobra}aj Prostornim planom Republike Srbije u domenu vodnog saobra}aja, u okviru urbanog prostora Ba~kog Petrovca, postoja}e plovni kanal iz sistema DTD, koji }e omogu}iti prostorno povezivawe sa okruèwem. 3. Drumski saobra}aj Prostornim planom Srbije u domenu drumske infrastrukture planirani su kapaciteti regionalnog zna~aja, koji su deo sistema putne mreè Vojvodine, a koji omogu}uju lake veze sa subregionalnim daqim okruèwem preko saobra}ajnih kapaciteta najvi{eg nivoa-autoputa i sistema magistralnih puteva. Ostali vidovi saobra}aja na ovom prostoru nisu zastupqeni, mada se inicijalno sugeri{e integralno povezivawe svih vrsta saobra}aja u izvr{ewu transportnog rada, radi postizawa {to povoqnijih ekonomskih efekata.

TURIZAM I ZA[TITA @IVOTNE SREDINE, PRIRODNE I KULTURNE BA[TINE Prema PP Srbije podru~je Ba~kog Petrovca se nalazi u severnoj turisti~koj zoni II stepena. Vode}e turisti~ke aktivnosti odvija}e se u okviru kulturno-manifestacionog, lovnog, ribolovnog i sportsko-rekreativnog oblika turizma. Op{tina Ba~ki Petrovac nalazi se u podru~ju intezivnog zaga|ivawa zemqi{ta usled primene agrotehni~kih mera. Prostornim planom se za ovo podru~je utvr|uju slede}e mere za{tite: gasifikacija naseqa, izgradwa regionalnog sistema za pre~i{}avawe otpadnih voda, savremeno upravqawe komunalnim otpadom i kontrolisana primena hemijskih sredstava u poqoprivredi. U oblasti za{tite prirode i ekosistema podru~je op{tine Ba~ki Petrovac pripada kategoriji antropogeno-prirodnih i antropogenizovanih ekosistema. U smislu za{tite nepokretnih kulturnih dobara za ovo podru~je va`e osnovni ciqevi na~ela i mere za{tite utvr|eni Prostornim planom Republike Srbije.

B. IZVOD IZ PROSTORNOG PLANA OP[TINE BA^KI PETROVAC

Osnovni ciqevi prostorno-planskog razvoja su: • Ostvarewe funkcionalnog povezivawa podru~ja op{tine Ba~ki Petrovac

u jedinstven saobra}ajni sistem AP Vojvodine i {ire koji }e obezbediti integralno povezivawe vodnog, èlezni~kog i drumskog transporta robe i putnika, kao i optimalno locirawe terminala za sve vidove transporta.

• Uspostavqawe takvog funkcionalnog povezivawa op{tine Ba~ki

Petrovac sa {irim prostorima, koje }e dovesti do novih kvalitetnih odnosa i uklapawa u ve}e geografske sisteme a preko podunavske razvojne osovine i mreè magistralnih kanala hidrosistema Dunav - Tisa - Dunav.

• Ublaàvawe dosada{wih tendencija niske stope reprodukcije

stanovni{tva, izazvane niskim stopama nataliteta i fertiliteta. • Obezbe|ewe takvog prostornog rasporeda privrednim delatnostima

saglasno razvojnim uslovima i komaprativnim prednostima, koji }e uz odgovaraju}e ure|ewe i organizaciju prostora dati optimalne efekte u razvijenosti podru~ja i razvoju proizvodnih snaga.

• Pove}awe kapaciteta proizvodnog i uslu`nog zanatstva u ciqu razvijawa

"male privrede" radi podmirewa potreba stanovni{tva u uslugama i otvarawa novih radnih mesta.

• Obezbe|ewe stanovawa u zdravom i humanom ambijentu pro{irewem u

slobodan prostor, kompletirawem prate}im objektima za decu i odrasle, organizovawem na principu osnovne prostorne jedinice - mesne zajednice.

• Postizawe visokog stepena bezbednosti saobra}aja postupnim elimisawem

mesta ili poteza koncentracije saobra}ajnih nezgoda, rekonstrukcijom ili izgradwom delova mreè komunikacija sa odgovaraju}im tehni~kim elementima.

• Racionalno kori{}ewe naseqske teritorije i weno organizovawe na ve}

izgra|enim i rezervisanim prostorima. • Poboq{awe komunalne opremqenosti naseqa: komunikacija, zelenila,

vodosnabdevawa, odvo|ewe otpadnih voda, snabdevawe elektri~ne energije i PTT uslugama i ure|ajima.

• Utvr|ivawe neophodnih uslova za popravku mikroklimatskih

karakteristika i o~uvawe ekolo{kih vrednosti prostora podizawem van{umskog zelenila.

• Dostizawe bezbednog nivoa za{tite zemqi{ta od vi{ka voda

rekonstrukcijom i dogradwom kanala za odvodwavawe. • Ostvarewe vi{eg stepena za{tite tla i vode od zaga|ewa, kontrolom

upotrebe ve{ta~kih |ubriva i hemijskih sredstava.

• Obezbe|ewe vi{eg stepena za{tite vazduha u naseqenim mestima Op{tine.

• Obezbe|ewe za{tite voda od: zaga|ewa upu{tawem otpadnih voda u

vodotoke i podzemqe, ispu{tawe fekalija iz septi~kih jama u vodotoke ili kanalsku mre`u, zaga|ewa kori{}ewem nefunkcionalno gra|enih septi~kih jama i starih kopanih bunara.

• Utvr|ivawe optimalnih lokacija za dispoziciju ~vrstih otpadaka,

sto~nog grobqa, kao i ure|aja za recikla`u na teritoriji Op{tine ili u zajednici sa susednim op{tinama.

• Stvarawe uslova za organizovanu borbu protiv komaraca i ostalih

{tetnih insekata. • Obezbe|ewe aktivne, preventivne za{tite potencijalnih arheolo{kih

nalazi{ta na svim povr{inskim kopovima prilikom svih zemqanih radova (fundirawe, rigolovawe, melioracije i dr.).

• Ostvarewe za{tite, rekonstrukcije, revitalizacije i privo|ewa nameni

svih objekata, koji imaju spomeni~ka svojstva ili ih budu stekli u narednom periodu.

V. SPISAK PLANSKE I TEHNI^KE

DOKUMENTACIJE KOJA JE KORI[]ENA PRI IZRADI GENERALNOG PLANA

- PP Republike Srbije - PPO Ba~ki Petrovac, Zavod za urbanizam Vojvodine, Novi Sad, 1981. god. - GUP grada Ba~ki Petrovac, Zavod za urbanizam Vojvodine, Novi Sad,

1985. god. - Koncepcija dugoro~nog razvoja SAP Vojvodine, Ekonomski institut

Beograd - Zakon o putevima ("Sl.glasnik RS" br, 46/91) - Zakon o osnovama bezbednosti saobra}aja na putevima ("Sl.list SFRJ" br,

50/88) - Zakon o èleznici ("Sl.glasnik RS" br, 38/91) - Zakon o odràvawu plovnih puteva ("Sl.glasnik SRS" br, 54/90) - Zakon o vodama ("Sl.glasnik RS" br, 46/91) - Pravilnik o tehni~kim uslovima i normativima za bezbedan transport

te~nih i gasovitih ugqovodonika magistralnim naftovodima i gasovodima i gasovodima i naftovodima za me|unarodni transpoer ("Slu`beni list SFRJ" br. 26/85, sa primenom do dono{ewa novog vaè}eg propisa)

- Pravilnik o tehni~kim normativima za projektovawe i polagawe gasovoda za radni pritisak do 4 bara ("Slu`beni list SRJ" br. 20/92, sa primenom do dono{ewa novog vaè}eg propisa)

G. ODLUKA O IZRADI GENERALNOG PLANA

D. IZVE[TAJ KOMISIJE ZA JAVNI UVID I STRU^NU RASPRAVU O NACRTU PLANA

\. ODLUKA O DONO[EWU GENERALNOG PLANA BA^KOG PETROVCA

generalni plan ba^ki petrovac · 2015. 6. 24. · naru^ilac: skup[tina op[tine ba^ki petrovac...

Documents