drugi nacionalni akcioni plan za energetsku efikasnost ... · 4 skraĆni : kaee kosovska agencija...

1

Republika e Kosovës

Republika Kosova-Republic of Kosovo

Qeveria -Vlada-Government

Ministria e Zhvillimit Ekonomik

Ministarstvo Ekonomskog Razvoja-Ministry of Economic Development

Drugi Nacionalni akcioni plan za energetsku efikasnost (NAPEE) Kosova

Juni 2013

2

SADRŽAJ

Skraćenice………………………………………………………………………….……………………..…………........................…………4

1 Celokupan kontekst drugog NAPEE............................................................................................5

1.1 Najvažniji delovi drugog NAPEE.........................................................................................................6

1.2 Nacionalni kontekst ušteda u energiji.................................................................................................8

2 Primarne uštede energije............................................................................................................15

2.1 Pregled primarne energije i ciljevi......................................................................................................16

2.1.1 Popis strategija ...................................................................................................................................17

2.1.2 Pretpostavke/Planovi za ustedu enegije ............................................................................................21

2.2 Mere za ustedu energjije.....................................................................................................................22

2.2.1 Mere u sektoru lignita.........................................................................................................................22

2.2.2 Mere u sektoru proizvodnje električne energije.................................................................................23

2.2.3 Mere u sektoru prenosa energije........................................................................................................26

2.2.4 Mere u sektoru elektrodistribucije......................................................................................................27

2.2.5 Mere u sektoru grejanja......................................................................................................................27

3 Ušteda energije ostvarena u sektorima krajnje potrošnje energije................................30

3.1 Proračun ostvarenih ušteda u energiji................................................................................................30

3.2 Opis ostvarenih ušteda u energiji.......................................................................................................32

3.3 Opis primene mera uštede u energiji.................................................................................................36

3.4 Rezime planiranih i ostvarenih ušteda u energiji.................................................................................43

4 Mere energetske efikasnosti iz drugog NAPEE u sektorima za krajnju potrošnju

energije..........................................................................................................................................................45

4.1 Mere u stambenom sektoru ............................................................................................................... 45

4.2 Mere u transportnom sektoru ............................................................................................................ 51

4.3 Mere u tercijarnom sektoru ................................................................................................................ 56

4.4 Mere u industrijskom i sektoru MSP-a ................................................................................................ 61

3

4.5 Mere u građevinskom sektoru ............................................................................................................ 65

4.6 Horizontalne mere .............................................................................................................................. 66

4.7 Rezime celokupnih konačnih ušteda u energiji ................................................................................... 70

4.8 Uzorna uloga javnog sektora ............................................................................................................... 71

4.9 Obezbeđivanje dostupnosti saveta i informacija ................................................................................ 79

4.10 Obaveze energetskih kompanija da unaprede uštedu energije pri krajnjoj potrošnji energije .......... 81

4.11 Tržište energetskih usluga ................................................................................................................... 81

4.12 Strategija za povedavanje gotovo nula energetskih zgrada ................................................................ 82

4.13 Alternativne mere za sisteme grejanja i klimatizacije ......................................................................... 83

4.14 Mere za podržavanje primene EPBD-a ................................................................................................ 83

5 Uspostavljanje nadležnih tela i povezanih organizacija.......................................................86

4

SKRAĆENICE:

KAEE Kosovska agencija za energetsku efikasnost

MER Ministarstvo ekonomskog razvoja

MER Ministarstvo energetike i rudarstva

KAZŽS Kosovska agencija za zaštitu životne sredine

MŽSPP Ministarstvo životne sredine i prostornog planiranja

MF Ministarstvo finansija

TE Termoelektrana

GG Gradsko grejanje

EKK d.d. Energetska korporacija Kosova d.d.

HE Hidroelektrana

KOSPT Kosovski operator sistema elektroprenosa i tržišta

SEZ Sekretarijat Energetske zajednice

ORF-EE/GIZ Otvoreni regionalni fond-energetska efikasnost / Nemačko društvo za međunarodnu saradnju (GIZ - Geselschaft für Intenationale Zusammenarbeit)

KAERM Komisija za akreditovanje energetskih revizora i menadžera

AU Administrativno uputstvo

TNG Tečni naftni gas

MSE Mala i srednja preduzeća

EU Evropska unija

EK Evropska komisija

EBOR Evropska banka za obnovu i razvoj

MTI Ministarstvo za trgovinu i industriju

KAPR Kosovska agencija za privredne registre

DEEO Direktiva o energetskoj efikasnosti objekata

5

1 CELOKUPAN KONTEKST DRUGOG NAPEE-A Nacionalni akcioni plan za energetsku efikasnost (NAPEE) Kosova osnovni je dokumenat za primenu kosovskih politika o energetskoj efikasnosti. Kosovski NAPEE (2010 – 2018) usvojen je od strane Ministarstva za ekonomski razvoj 30. septembra 2011. Isti predviđa indikativni cilj od 9% od 1021.08 ktoe koji treba da bude ostvaren na kraju perioda (2010 – 2018). Shodno tome, iznos energije koji Kosovo ima cilj da uštedi na kraju 2018. godine iznosi 91.89 ktoe. Prvi Akcioni plan za energetsku efikasnost Kosova (2010 – 2012) (u daljem tekstu – 1. NAPEE) takođe je usvojen od strane Ministarstva ekonomskog razvoja 30. septembra 2011. Usvojen je međuvremeni indikativni cilj u uštedi energije od 3%. Ciljna količina od 3% celokupnog iznosa za period primene (2010 – 2012) iznosi 31.00 ktoe. Drugi Nacionalni akcioni plan za energetsku efikasnost Kosova (u daljem tekstu – 2. NAPEE) pripremljen je na osnovu člana 10 Zakona o energetskoj efikasnosti. Prilikom pripreme 2. NAPEE-a uzet je u obzir “Vodič i model za pripremu drugog nacionalnog akcionog plana za energetsku efikasnost” koji je izradio Zajednički istraživački centar Evropske komisije. Kosovska agencija za energetsku efikasnost (u daljem tekstu – KAEE) uspostavljena je aprila 2012. U skladu sa članom 6 Zakona o energetskoj efikasnosti, među ostalim zadacima KAEE je odgovorna za preduzimanje slededih radnji u vezi sa Nacionalnim planom za energetsku efikasnost:

da predloži Nacionalni plan za energetsku efikasnost,

da pripremi Izveštaj o napredovanju primene Nacionalnog plana za energetsku efikasnost,

da razvije sistem za pradenje primene Nacionalnog plana za energetsku efikasnost i postizanje indikativnih ciljeva uštede u energiji.

KAEE, kao glavna institucija koja je odgovorna za izradu i nadzor u primeni NAPEE, predvodi proces njegove izrade. Kako bi se podržao KAEE, Ministarstvo ekonomskog razvoja obrazovalo je među-institucionalnu radnu grupu (Odluka br. 283, od 14. februara 2013), koja je sastavljena od predstavnika slededih institucija:

1. Ministarstvo ekonomskog razvoja, 2. Kabinet premijera, 3. Ministarstvo za životnu sredinu i prostorno planiranje, 4. Ministarstvo finansija, 5. Ministarstvo infrastrukture, 6. Ministarstvo trgovine i industrije, 7. Ministarstvo javne uprave, 8. Ministarstvo lokalne uprave 9. Ministarstvo Kosovskih bezbednosnih snaga, 10. Univerzitet u Prištini, 11. Asocijacija kosovskih opština, 12. Kancelarija energetskog regulatora – ERO, 13. Elektroenergetska korporacija Kosova – KEK, 14. Operator sistema, prenosa i tržišta – KOSTT, 15. Toplana Prištine – TERMOKOS, 16. Zavod za statistiku Kosova, 17. Carina Kosova , 18. Institut za razvojnu politiku – INDEP, 19. Kosovsko udruženje za obnovljivu energiju – KREA.

Predviđa se da ova platforma za među-institucionalnu saradnju nastavi sa svojim funkcionisanjem i nakon usvajanja 2. NAPEE i da ocenjuje napredak u primeni 2.

NAPEE (2013 – 2015) i dugoročnog NAPEE (2010 –

2018) na redovnoj osnovi i da preduzme mere za potrebnim prilagođenjima, po potrebi.

6

1.1 Najvažniji delovi drugog NAPEE

1. NAPEE (2010-2012) uglavnom je bio sastavljen od mera za uspostavljanje promotivnog i regulatornog okvira i samo nekoliko konkretnih mera zasnovanih na investicionim projektima. Proces razmatranja iskustva iz primene 1. NAPEE pokazao je da je 1. NAPEE imao suviše veliki broj predviđenih mera – skoro 40 – i da je vedina bila vrlo blaga, kao što su kampanje podizanja svesti, administrativna uputstva itd. U skladu sa time može se zaključiti da veliki broj mera nede stvoriti politiku koja je ciljana i vođena rezultatima. Nezavisno od toga, mere koje su primenjene tokom perioda primene 1. NAPEE – kao što je usvajanje Zakona o energetskoj efikasnosti, uspostavljanje KAEE, izrada sistema za reviziju energije, itd. stvorili su veoma dobru polaznu osnovu za dalje aktivnosti. Shodno tome, u procesu izrade 2. NAPEE, odlučeno je da se primena mera energetske efikasnosti i izmeriva ušteda u energiji stave u samo središte. Blage mere, kao što su kampanje podizanja svesti, energetske revizije nastavide da imaju olakšavajudu ulogu. Kosovska agencija za energetsku efikasnost uspostavljena je aprila 2012. U skladu sa članom 6 Zakona o energetskoj efikasnosti, odgovornosti KAEE su da:

predlaže ministru politike za unapređenje energetske efikasnosti,

izradi i vodi baze podataka o energetskoj efikasnosti,

razvije sistem pradenja primene Nacionalnog plana za energetsku efikasnost i postizanje indikativnih ciljeva za uštedu energije,

predloži ministru Nacionalni plan za energetsku efikasnost,

priprema Izveštaje o napredovanju primene Nacionalnog plana za energetsku efikasnost,

predvodi i podrži opštine u pripremi opštinskih planova za energetsku efikasnost i izveštaja o njihovom napretku,

promoviše energetsku efikasnost kampanjama podizanja javne svesti,

pruži preporuke o neophodnim poboljšanjima nacionalnog i opštinskih planova za energetsku efikasnost,

pripremi svoj godišnji plan rada koji podnosi ministru,

sarađuje sa Ministarstvom i drugim relevantnim institucijama u primeni planova za energetsku efikasnost,

podrži učešde zainteresovanih stranaka u preduzimanju inicijativa za energetsku efikasnost,

predlaže Ministarstvu poboljšanja i upotpunjavanje pravnih i regulatornih okvira za energetsku efikasnost, sa ciljem približavanja sa relevantnim evropskim standardima o energetskoj efikasnosti,

podrži opštinske službe za energetiku u vezi sa planiranjem i unapređenjem energetske efikasnosti i primenom različitih programa za energetsku efikasnost na opštinskom nivou,

promoviše informativne i obrazovne aktivnosti u domenu energetske efikasnosti, u saradnji sa ministarstvima odgovornim za energiju, gradnju i obrazovanje.

Tokom procesa razmatranja primene 1. NAPEE, identifikovan je nedostatak statističkih podataka o energetskoj efikasnosti (posebno u transportnom sektoru i industrijskom sektoru) kao jedna od glavnih prepreka za odgovarajudu ocenu i izveštavanje o postignutim uštedama u energiji. Upravo iz tog razloga preduzete su mere da KAEE uspostavi sistem za prikupljanje podataka o preduzetim merama energetske efikasnosti. KAEE de postati glavna institucija koja de razviti čvrste sisteme za pradenje i procenu postignutih rezultata i za planiranje narednih koraka koji de biti preduzeti. 2. NAPEE postade glavni dokumenat za planiranje politike za energetsku efikasnost i njihovu primenu na Kosovu, koji de privudi finansiranje od strane IFI i animirati nacionalna finansijska sredstva za primenu isplaniranih mera energetske efikasnosti.

1-vi NEEAP 2-gi NEEAP 3-ci NEEAP TOTAL

mill. Euro ktoe % mill. Euro ktoe % mill. Euro ktoe % mill. Euro ktoe %

Residential 20.00 28.06 87.9 23.50 9.50 30.5 14.00 40.0 43.50 51.56 51.7

EBRD/EC R1 3.00 2.00 2.00

ProCredit R2 20.00 7.00 5.00 12.00

Multi-apartmenti R3 0.50 0.50 9.00 9.50

MER kampanja R4 0.10 0.00

0.00

0.00

Mere 1vog NEEAP-a¹ 28.06 28.06

Services 3.865 12.1 27 245 8.18 26.2 13.6 7.00 20.0 40.60 19.04 19.1

ktoe/zgrada zgrade ktoe/zgrada zgrade ktoe/zgrada zgrade

EC S1 15.6 0.033384615 65 2.17 15.6 0.033384615 65 2.17

WB/EC3 S2 3.9 0.033384615 150 5.01 13.6 0.033384615 70 2.34 17.5 0.033384615 220 7.34

KfW/EC S3 7.50 0.033384615 30 1.00 7.5 0.033384615 30 1.00

Opstine S4

KEEA energy audits S5 550 EAs 550 EAs

Mere 1vog NEEAP-a² 3.865 3.865

Industry 19.0 8.50 27.3 7.00 20.0 19.00 15.50 15.5

EBRD/EC I1 9.00 3.50

ProCredit I2 10.0 5.00

Transport 5.00 16.0 7.00 20.0 0.00 12.00 12.0

Kampanje T1

Inspekcije T2

Pristina autobusi T3 5.5

Horizontal4 0.00 9.00

kWh/m2 m2/y kWh/m2 m2/y

Zakon o EE H1

Zeleni prokurement H2

Energetsi kod gradnje H3 30 800000 6.00 30 1200000 9.00

20.00 31.925 100.0 69.50 31.18 100.0 13.60 35.00 100.0 103.10 99.775 100.0

Footnotes:

¹ Raport za R1, R10, R12 NB: Nisu ukljuceni svi pod-totali, jer su ukluceni neka vrednovanja, kao sto su: 108.776

² Report za S7,S13,S15,S16,S17) - Vrednosti u crvenom su vrednovanja koja su ukljucena u totalu i pod-totalu3 3 godisnji program ukljucuje 200 - 250 buildings, est. cost US$22.5m. - Vrednosi kafene su vrednovanja koja nisu ukljucena u totalu i pod-totalu 91.89 Target 4 Kumulativni total

5 Iskljucujuci horizontalne mere

6 Ukljucujuci horizontalne mere

8

1.2 Nacionalni kontekst ušteda u energiji

Kosovo je usvojilo svoj indikativni cilj od 9% od 1021.08 ktoe koji treba da bude postignut do kraja perioda (2010 – 2018). Stoga, proračunati indikativni nacionalni cilj za uštedu u energiji za 2018. godinu iznosi 91.89 ktoe. Planirani ciljevi uštede u energiji za 2018. godinu ne menjaju se i ostaju važedi do 2016, kada de biti izrađen 3. Nacionalni akcioni plan za energetsku efikasnost.

Tabela br. 2. Pregled udela svih sektora u konačnoj potrošnji (ktoe)

Ekonomski sektor 2010. 2011. 2012.*

Industrijski sektor 254.89 315.64 290.68

Sektor domadinstava 461.67 490.51 498.71

Uslužni sektor 113.39 119.57 115.19

Poljoprivredni sektor 18.44 19.95 20.51

Transportni sektor 318.91 338.58 336.47

Ukupno 1167.31 1284.25 1261.56

Izvor: Energetski bilans Kosova - 2010, 2011, 2012 (prognoza)*, Ministarstvo ekonomskog razvoja Tabela 1 pokazuje da je potrošnja energije za 2012. godinu dostigla 1261.56 ktoe, što obeležava pad od 22.69 ktoe (-1.77 %) u poređenju sa 2011. (1284.25 ktoe) i porast od 94,25 ktoe (8.07 %) u poređenju sa 2010. (1167.31 ktoe). Sektori, po redosledu potrošnje energije u 2012, slede: sektor domadinstava, koji je potrošio 498.71 ktoe (39.53 % ukupne potrošnje), za kojim sledi transportni sektor, 336.47 ktoe (26.67 %), industrijski sektor, 290.68 ktoe (23.04%), uslužni sektor, 115.19 ktoe (9.13 %) i poljoprivredni sektor, 20.51 ktoe (1.63 %).

Grafikon br. 1. Pregled udela svih sektora u konačnoj potrošnji (ktoe)

9

Grafikon br. 2. Krajnja potrošnja energije po sektoru za 2012.

Imajudi u vidu da su sektori domadinstava i transportni sektor najvedi kada govorimo o krajnjoj potrošnji energije – odnosno da obuhvataju 39.53 % i 26.67 % ukupne krajnje potrošnje energije – ovi sektori zacrtani su za prioritetne sektore u 2. NAPEE. 2. NAPEE pripremljen je imajudi u vidu slededa dokumenta o planiranju politike:

Plan ekonomskog razvoja Kosova (2011 – 2014);

Akcioni plan za ekonomsku viziju Kosova (2011 – 2014);

Strategija energije Republike Kosovo (2009 – 2018);

Strategija grejanja za Kosovo (2011– 2018);

Akcioni plan za energetsku efikasnost Kosova (2010 – 2018); Kao i druga sektorska i međusektorska razvojna dokumenta, politike i strategije. Plan ekonomskog razvoja Kosova (2011 – 2014) opisuje okvir za planiranje ekonomskog razvoja i proaktivnu posvedenost Vlade prema privrednom rastu i razvoju zemlje. Primenom ovog plana, cilj je da se postigne stopa rasta od 7-8% godišnje na srednji rok i smanjenje nivoa registrovanih nezaposlenih za približno 8-10% godišnje.

Tabela br. 3. Podaci o godišnjem rastu BDP-a realizovanom u periodu od 2007-2011.

2007. 2008. 2009. 2010. 2011.

BDP 6.3% 6.9% 2.9% 3.9% 5.0%

Izvor: Ministarstvo finansija.

10

Prognoza makroekonomskih pokazatelja pokazuje da se očekuje da kosovska privreda postigne prosečan rast

od 6.8% u razdoblju od 2011‐2014. Očekuje se da pozitivna stopa rasta bude vođena ekspanzivnom fiskalnom

politikom, dok se očekuje da se privatne investicije i izvoz nastave sa relativno stabilnom stopom rasta tokom

predviđenog perioda. Preciznije govoredi, planira se da se vedi privredni rast ostvari 2013. godine, kao rezultat

vedeg izvoza, investicija i potrošnje, uglavnom kao rezultat povišice plata u javnom sektoru i multiplikativnog

efekta na privredu Kosova.

Tabela br. 4. Glavni makroekonomski pokazatelji, 2008-2014. (milioni evra)

Opis 2008. 2009. 2010. 2011. 2012. 2013. 2014.

Potrošnja 4,345 4,280 4,760 5,074 5,336 5,545 5,819

Investicije 1,094 1,166 1,213 1,433 1,620 1,704 1,756

Neto izvoz ‐1,587 ‐1,534 ‐1,684 ‐1,867 ‐1,979 ‐2,035 ‐2,075

Izvoz roba i usluga 612 820 875 933 995 1,049 1,049

Uvoz roba i usluga ‐2,156 ‐2,146 ‐2,504 ‐2,742 ‐2,912 ‐3,030 ‐3,124

BDP 3,905 3,912 4,289 4,639 4,978 5,214 5,501

Stvarni rast BDP-a, u % 6.9 2.9 4.0 5.3 5.1 5.4 6.0

BDP po glavi stanovnika u evrima 1,847 1,848 1,996 2,127 2,249 2,321 2,412

Inflacija, u % 9.2 ‐2.4 3.5 5.3 2.1 1.5 1.4

Izvor: Odeljenje za mikroekonomiju, MF

Pitanja u vezi sa razvojem energetskog sektora uređena su slededim zakonodavnim aktima, administrativnim

uputstvima i uredbama:

11

Zakoni:

Zakon o energiji,

Zakon o energetskoj efikasnosti,

Zakon o regulatoru energije,

Zakon o električnoj energiji,

Zakon o prirodnom gasu,

Zakon o rudnicima i mineralima,

Zakon o prostornom planiranju,

Zakon o gradnji,

Zakon o javnim nabavkama,

Zakon o zaštiti životne sredine,

Zakon o trgovini naftom i naftnim derivatima,

Zakon o naučno-istraživačkoj delatnosti,

Uredba o dugoročnoj dodeli nepokretne imovine u društvenom vlasništvu, kojom upravljaju kosovske opštine,

Zakon o stranim investicijama,

Odluka Vlade o restrukturiranju KEK d.o.o.,

Odluka Vlade o razdvajanju KEK-a d.o.o.,

Odluka Vlade o uspostavljanju kompanije za elektrodistribuciju i snabdevanje i njenu privatizaciju raspisivanjem javnog tendera,

Zakon o javnim preduzedima,

Odluka Vlade o politici centralizovane imovine JP,

Odluka Vlade o ugradnji efikasnih sijalica u javnim zgradama,

Zakon o konkurenciji,

Zakon o eksproprijaciji,

Zakon o centralnom grejanju, i

Zakon o javno-privatnim partnerstvima i koncesijama.

Administrativna uputstva:

Administrativno uputstvo o promociji energetske efikasnosti za konačne potrošače i energetske službe,

Administrativno uputstvo o etiketiranju uređaja koji troše energiju,

Administrativno uputstvo o energetskoj reviziji,

Administrativno uputstvo o pravilima energetskog bilansa,

Administrativno uputstvo o bezbednosti snabdevanja sektora prirodnog gasa, i

Administrativno uputstvo o otvaranju tržišta električne energije za nerezidentne potrošače. Uredbe:

Uredba br. 01/2012 o uspostavljanju i funkcionisanju komisije za potvrđivanje revizora i upravnika za energiju,

Uredba br. 08/2011 o unutrašnjoj organizaciji Agencije za energetsku efikasnost, i

Tehnička uredba br. 03/2009 o uštedi termalne energije i termalnoj zaštiti zgrada. Intenzitet energije na Kosovu i dalje je na relativno visokom nivou.

Tabela br. 5. Intenzitet energije u razdoblju od 2009 – 2011.

2009. 2010. 2011.

Intenzitet energije

(toe/1000 €)

0.63 0.57 0.54

Izvor: Energetski bilans Republike Kosovo za 2009, 2010. i 2011. godinu

12

Prognoza potrošnje energije obuhvata izgradnju nove termoelektrane ‘Kosova e Re’, mere potražnje u ekonomskom sektoru i mere energetske efikasnosti. Pri proračunavanju prognoza potrošnje energije, uzimaju se u obzir tri osnovna faktora:

privredni rast,

broj domadinstava,

potrošnja energije u poslednje tri godine. Zbog uticaja ovih mera na potražnju u svim sektorima, kao i mera za obnovu elektroenergetskog sistema, očekuje se da potražnja, u smislu krajnje potrošnje energije u 2020, iznosi 1583.56 ktoe. Takođe, očekuje se da sektor energije ostvari isti uticaj u smislu energetske efikasnosti.

Tabela br. 6. Pregled prognoze krajnje potrošnje energije (ktoe)

Izvor: Dugoročni energetski bilans Republike Kosovo za period od 2013-2022. Sektor sa najintenzivnijim rastom u potražnji za energijom bide industrijski sektor. Na Kosovu, sa svim prognozama koje ukazuju na energetski intenzivnije razvojne trendove u industriji, udeo industrijskog sektora u ukupnoj potrošnji energije, čak 2022. godine, bide ispod stope potrošnje energije od 29% u zemljama u razvoju. Kosovo ne učestvuje aktivno u primeni Okvirne konvencije EU o klimatskim promenama. Međutim, imajudi u vidu činjenicu da de u bududnosti Kosovo morati da ispuni međunarodne obaveze u vezi sa primenom ove Konvencije, strateški smerovi i prioriteti u ovom domenu utvrđeni su nacionalnim zakonodavnim aktima. Uprkos činjenici da Kosovo nije članica UNO-a, preduzimaju se mere kako bi se uspostavio pravni okvir i kako bi se izgradili kapaciteti da učestvuje u međunarodnim nastojanjima da se suzbiju klimatske promene. Iz ove perspektive, radnje Kosova u skladu su sa Konvencijom Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama (UNFCCC) i Kyoto protokolom.

2013. 2014. 2015. 2016. 2017. 2018. 2019. 2020.

Industrijski sektor 316.69 328.88 338.29 346.59 357.47 366.69 377.31 386.83

Sektor domadinstava 503.93 525.84 541.7 555.6 574.25 589.63 607.57 623.32

Uslužni sektor 114.51 120.88 125.74 130.54 136.66 142.03 148.11 153.59

Poljoprivredni sektor 21.18 21.98 23.18 23.77 24.51 25.16 25.89 26.56

Transportni sektor 342.36 349.21 356.19 363.31 370.58 377.99 385.55 393.26

Ukupno 1298.67 1346.79 1385.10 1419.81 1463.48 1501.50 1544.43 1583.56

13

Tabela br. 7. Izvori gasova staklene bašte po sektorima za 2008. i 2009. godinu

Izvori GSB Jedinična tona/godišnje

2008. 2009.

CO2 CH4 N2O CO2 CH4 N2O

Energija 6,221,976.11 5,388.79 252.56 7,040,831.31 5,578.54 269.94

Industrija 11,054.45 1.32 0.18 11,474.52 1.37 0.18

Transport 1,073.30 0.15 0.07 1,110.44 0.15 0.07

UKUPNO 6,234,103.86 5,390.26 252.81 7,053,416.27 5,580.06 270.19

Izvor: Izveštaj o stanju vazduha, 2012. godina, KAZŽS/MŽSPP

Direktiva EU 2001/80/EC od 21. oktobra 2001, predviđa plafone za zagađenje iz termoelektrana. Direktiva zahteva smanjenje emisije zagađivača iz postojedih termoelektrana (Kosovo A i B) i takođe predviđa ograničenja za emisiju iz nove termoelektrane (Kosova e Re).

Grafikon br. 3. Prognoza emisije pepela, NOx i SO2 iz kosovskih termoelektrana u periodu od 2013-2022.

14

Grafikon br. 4. Prognoza emisije CO2 iz kosovskih termoelektrana u periodu od 2013-2022. godine

Tabela br. 8. Pregled predviđene potrošnje energije u svim sektorima*

2013. 2014. 2015. 2016. 2017. 2018. 2019. 2020.

Industrijski sektor

356.20 376.20 389.37 398.19 398.87 399.93 410.89 420.75

Sektor domadinstava

503.93 525.84 541.7 555.6 574.25 589.63 607.57 623.32

Uslužni sektor 114.51 120.88 125.74 130.54 136.66 142.03 148.11 153.59

Poljoprivredni sektor

21.18 21.98 23.18 23.77 24.51 25.16 25.89 26.56

Transportni sektor

342.36 349.21 356.19 363.31 370.58 377.99 385.55 393.26

Ukupno 1338.19 1394.12 1436.18 1471.40 1504.87 1534.74 1578.01 1617.48

Izvor:Dugoročni energetski bilans Republike Kosovo za period od 2013-2022. * Uključujudi potrošnju ne-energenata

15

2 PRIMARNE UŠTEDE ENERGIJE Gledajudi uopšteno, 2. NAPEE izrađen je kako bi se procenile uštede u energiji u cilju ispunjavanja ciljeva predviđenih Direktivom 2006/32/EC, za krajnje korisnike i energetske usluge, dok format i instrukcije EK preporučuju da se ocene i uštede u energiji u oblasti transformacije i prenosa (mere energetske efikasnosti za primarne uštede energije u energetskom sektoru – u proizvodnji, transmisiji i distribuciji).

Realizovana potrošnja primarne energije na Kosovu je 2010. i 2011. godine iznosila 2437.51 ktoe odnosno

2505.03 ktoe. Proračuni za 2012. tek treba da budu završeni imajudi u vidu raspoložive podatke. Krajnja

potrošnja energije značajno je niža, usled srazmerno višeg nivoa korišdenja lignita kao primarnog izvora

energije. Na primer, 2011. godine lignit je podrazumevao 64.81% a naftni derivati 23.61% i biomasa 9.66%.

Energetski bilans Kosova za 2011. godinu ukazuje da su neenergetske potrebe dostigle 50.41 ktoe, dok je

krajnja potrošnja energije iznosila 1284.25 ktoe, plus sektor transformacije sa gubicima energije i internom

potrošnjom energije u samom sektoru.

Tabela br. 09. Primarna i krajnja potrošnja energije i relevantne razlike

Godina Primarna potrošnja u ktoe

Plan krajnje potrošnje energije u

ktoe

Krajnja potrošnja u ktoe

Razlika

2010. 2437.51* 1191.3 1167.31 1270.20

2011. 2505.03* 1254.2 1284.25 1220.78

* Za izveštajni period 2010 – 2011. god. nije bilo predviđene primarne proizvodnje energije pa stoga nisu dati

nikakvi planovi.

Grafikon br. 5. Grafički prikaz primarne i krajnje potrošnje energije u 2010. i 2011. godini

U sektoru transformacije energetska efikasnost je niska pošto termoelektrane koriste lignit kao gorivo i zbog

niskog koeficijenta korišdenja TE Kosovo A (oko 26.86%) i TE Kosovo B (oko 34.48%), i korišdenja naftnih

derivata kao primarne energije za ispunjavanje potreba Kosova. Očekuje se da ovaj koeficijent upotrebe doživi

značajan skok primenom projekta TE Kosova e RE (planiranog za kasniji period) i ko-proizvodnjom energije u TE

Kosovo B, u 2013. (vidi pojedinosti u poglavljima o efikasnim merama u proizvodnji i grejanju sa Toplanom

Termokos).

16

2.1 Pregled primarne uštede i ciljevi

Tabela 10. Predviđena primarna proizvodnja energije (ktoe)

2013 2014 2015 2016 2017 2018 2019 2020

Ugalj za energetske namene

100.40 103.71 107.12 110.65 114.30 118.07 121.97 126.00

Ugalj za ne-energetske namene

0.52 0.53 0.54 0.55 0.56 0.57 0.59 0.60

Naftni proizvodi za energetske namene

530.71 540.04 549.72 557.20 561.03 564.65 567.98 571.07

Naftni proizvodi za ne-energetske namene

38.99 46.79 50.53 51.04 40.83 32.67 32.99 33.32

Biomasa 246.39 251.37 256.45 261.64 266.94 272.52 278.22 284.05

Električna energija 411.97 438.86 455.46 467.67 488.65 503.27 522.45 537.24

Biogoriva 0.32 1.67 3.44 7.08 14.60 22.56 31.04 40.00

Geotermalna energija

0.01 0.06 0.26 0.52 0.77 1.03 1.29

Toplotna energija dobijena derivacijom

7.59 9.21 9.63 10.14 10.34 10.63 10.78 11.01

Solarna energija 1.29 1.93 3.22 5.16 7.09 9.03 10.96 12.90

Ukupno 1338.19 1394.12 1436.18 1471.40 1504.87 1534.74 1578.01 1617.48

Izvor:Dugoročni energetski bilans Republike Kosovo za period 2013-2022. god.

Pri analiziranju prognoza dugoročne potražnje za energijom kao osnov je uzet Plan za energetsku efikasnost Kosova (2010 – 2018. god.), gde se generalni plan za 2018. godinu zasniva na pretpostavci da de svake godine uštede energije na nivou krajnje potrošnje iznositi 1 %. U skladu sa tim kakva su dugoročna kretanja, potrošnja električne energije povedade se gotovo jednako brzo kao potrošnja nafte. Pored bilo kakvih pojedinačnih i privatnih inicijativa za instaliranjem takve opreme, planirano je nekoliko projekata energetske efikasnosti i obnovljive energije. Prema Odluci Saveta ministara Sekretarijata Energetske zajednice (donete na sastanku održanom 18. oktobra 2012. godine, u Budvi, Crna Gora), Kosovo je u obavezi da 25 % bruto krajnje potrošnje energije realizuje iz obnovljivih izvora energije, uključujudi solarnu energiju, kako za grejanje tako i za snabdevanje električnom energijom. U slededoj Tabeli 11 dat je pregled predviđene potrošnje svih energetskih proizvoda koji se koriste samo u energetske svrhe, za 2013., 2015. i 2020. godinu.

17

Tabela 11. Pregled predviđene potrošnje za sve energetske proizvode (u ktoe i %)

Izvor: Dugoročni energetski bilans Republike Kosovo za period 2013-2022. god.

2.1.1 Popis strategija Slededi dokumenti predstavljaju strategije koje se bave ciljevima za smanjenje primarne potrošnje energije u Republici Kosovo:

Lista strategija koje se bave primarnom uštedom energije (mere EE):

Strategija energije Kosova od 2009-2018.

Strategija grejanja za period od 2011-2018.

Dugoročni energetski bilans Republike Kosovo za period od 2013-2022.

Plan razvoja transmisije za period od 2012 – 2021.

Plan razvoja distribucije za period od 2010-2014.

Plan razvoja grejanja – Termokos

Akcioni plan ekonomske vizije Kosova 2011-2014

2013 2015 2020

ktoe % ktoe % ktoe %

Ugalj 100.40 7.73 107.12 7.73 126.00 7.96

Naftni proizvodi 530.71 40.86 549.72 39.69 571.07 36.06

Biomasa 246.39 18.97 256.45 18.51 284.05 17.94

Električna energija 411.97 31.72 455.46 32.88 537.24 33.94

Biogoriva 0.32 0.03 3.44 0.25 40.00 2.5

Geotermalna energija 0.00 0.00 0.06 0.0043 1.29 0.08

Toplotna energija dobijena derivacijom 7.59 0.58 9.63 0.7 11.01 0.7

Solarna energija 1.29 0.1 3.22 0.23 12.90 0.8

Ukupno 1298.68 100 1385.11 100 1583.56 100

Tabela 12. Pregled strateških ciljeva za primarnu uštedu energije

Naziv strategije Ciljevi Ciljni sektor Pravni status i drugi predmetni dokumenti

Technički pokazatelji i drugo

Energetska strategija Kosova 2009-2018

Obnova sektora lignita – popravka bagera za kopanje lignita

Proizvodnja lignita

Postojeda energetska strategija revidira se u skladu sa Zakonom o energetici

TE “Novo Kosovo”, 2x 300 MW. Proizvodnja električne energije Novi kapaciteti za proizvodnju električne energije “Novo Kosovo” na osnovu NRT (najbolje raspoložive tehnologije)

Proširenje trafo stanice Kosovski operator sistema prenosa i tržišta (KOSPT)

Razvojni plan elektroprenosa 2012 - 2021

Privatizacija elektrodistributivnog sektora Kosova (ESK)

Distributivni razvojni plan 2010-2014

Distributivni razvojni plan 2010-2014

Sektor koji je ved privatizovan

Strategija grejanja 2011-2018

Povezivanje gradskog grejanja u Prištini (postojede mreže) sa TE “Kosovo B” (sistem objedinjene proizvodnje) Produžavanje operativnog veka elektrane “Kosovo B”

Gradsko grejanje grada Prištine – glavnog grada Kosova

Razvojni plan gradskog grejanja – Termokos

Efikasniji energetski sistem i pristupačne tarife za korisnike gradskog grejanja u Prištini. Garantovati kontinuitet grejanja za stanovnike Prištine.

Dugoročni energetski bilans Republike Kosovo 2013-2022

Energetska predviđanja za Kosovo 2013 - 2022

Sektor energetike Drugi dokumenti resornih ministarstava Kosova

Akcioni plan ekonomske vizije Kosova 2011-2014

Generalni opis glavnih ciljeva za ekonomski održiv razvoj Kosova

Privreda uopšte i detaljniji osvrt na sektor energetike

Upotpunjavanje zakona kako bi se omogudila realizacija projekta “Novo Kosovo”

- Transakcijski proces za TE Novo Kosovo - Prenos imovine na privatnog investitora

- Izgradnja 400 kV dalekovoda na teritoriji Kosova

Povedanje prenosnog kapaciteta radi razmene energenata i povedanja bezbednosti snabdevanja električnom energijom

Izgradnja kapaciteta za RES

- Unapređivanje kapaciteta za proizvodnju elektridne energije u malim hidroelektranama

Povedanje sigurnosti snabdevanja električnom energijom i približavanje planiranom pragu od 20 % (utrošene energije iz obnovljivih izvora)

- Analiza profitabilnosti za pokretanje hidroenergetskog projekta u Žuru

Pojašnjavanje profitabilnosti projekta i otvaranje prostora za konkretan akcioni plan.

Razmatranje mogudnosti izgradnje izvora energije – solarne elektrane


Razmatranje mogudnosti za izgradnju elektrana koje pokrede vetar


Razmatranje mogudnosti za izgradnju elektrana sa pogonom na biomasu - vremenski okvir 2012-2014


Gašenje elektrane "Kosovo A ", odnosno njeno zatvaranje

EK je pružila pomod u studiji. Očekuje se dobijanje donacija od međunarodnih institucija

20

Energetskom strategijom Republike Kosovo za period 2009-2018. god. utvrđeni su najvedi izazovi sektora

energetike, date su smernice za izradu najadekvatnijih politika za njegovo transformisanje, što je pre mogude,

u vitalan, finansijski i na drugi način održiv sektor na Kosovu, koji pruža kvalitetne energetske usluge koje su

ekonomski povoljne za korisnike na Kosovu. Pored toga, njom se takođe utvrđuju ključne politike i mere koje

treba preduzeti radi napredovanja sektorskih reformi, čime se privlače privatne investicije, obezbeđuje zaštita

životne sredine i potpuna i brza integracija energetskih sistema Kosova u regionalne i evropske.

U ovoj strategiji posebna pažnja posvedena je poštovanju pravnih tekovina Evropske unije, pošto su odredbe

istih obavezujude za Kosovo, što je obaveza preuzeta na osnovu njegovog članstva u Energetskoj zajednici.

Strategija ima za cilj da stimuliše racionalno korišdenje energije i povedanje energetske efikasnosti, kao i

korišdenje obnovljivih izvora energije i uvođenje novih tehnologija u sprovođenju ekoloških standarda kako je

propisano zakonom.

Strateški ciljevi, politike i mere utvrđeni ovom strategijom za svaki podsektor energetike čine osnov za izradu

Programa za sprovođenje energetske strategije za period 2009-2011. god. Ovaj plan de morati da bude

poboljšan u skladu sa novom revidiranom energetskom strategijom u procesu izrade.

Strategijom je obuhvadeno vremensko razdoblje od 10 godina. Njen cilj i predviđene mere predstavljaju jasnu

viziju za određene ključne aspekte od velikog interesa za razvoj sektora energetike u deceniji od 2009-2018.

god. Strategija je podeljena na dva dela.

Strategija sadrži predviđanja energetske tražnje i ponude za period 2009-2018. god., gledano ukupno i po

privrednim sektorima; misija i vizija strategije; strateški ciljevi; politike i prioritetne mere za realizovanje

strateških ciljeva; perspektiva u pogledu evropskih integracija i međunarodne saradnje; potreba i mere

poboljšanja lokalnih institucionalnih kapaciteta; i mere predviđene za sprovođenje Strategije.

Poseban naglasak u ovoj strategiji stavljen je na postizanje sigurnosti kvalitativnog snabdevanja električnom

energijom što je pre mogude. Prema ovome, posebna pažnja posvedena je razvijanju novih kapaciteta za

proizvodnju električne energije i obnovi TE Kosovo B, pri čemu i jedno i drugo treba da budu finansirani

investicijama u privatnom sektoru. Isto je takođe predviđeno za budude dovoljno i stabilno snabdevanje ovih

proizvodnih kapaciteta lignitom.

Poboljšanje stepena fakturisanja i naplate za utrošenu električnu energiju predstavlja značajan izazov za EKK

d.d. i institucije vlasti. Ostvarivanje utvrđenih ciljeva predstavljade dobar osnov za sticanje vedeg poverenja

među investitorima u sektoru energetike, čime de se umanjiti uočeni rizici.

Ispunjavanje obaveza koje proističu iz Sporazuma o Energetskoj zajednici i procesa evropskih integracija

predstavlja još jednu važnu dimenziju ove strategije. U tom pogledu, potrebno je predvideti niz mera koje de

biti preduzete radi završetka restrukturiranja i reformisanja sektora energetike u skladu sa direktivama EK i

drugim važedim zakonima, kako bi ovaj sektor postao ne samo finansijski samoodrživ, ved i da bude u stanju da

privuče privatne investicije i da u znatnoj meri doprinese bržem i održivom privrednom i društvenom razvoju u

zemlji.

Primena pristupa EU u pogledu energetike, ekologije i konkurentnosti predstavlja težište ove strategije. Ovim

de se olakšati integrisanje energetskog sistema Kosova u evropske sisteme. Posebna pažnja posvedena je zaštiti

životne sredine od zagađenja izazvanog emisijom u energetskim objektima.

Važnim elementima ove strategije smatraju se i poboljšanje energetske efikasnosti i korišdenje obnovljivih

izvora energije. U ovom dokumentu jasno su predstavljeni politika i mere za oba ova važna sektora.

21

Ova strategija takođe ima za cilj da promoviše izradu sveobuhvatnog zakonskog i regulatornog okvira čime bi

se privukle privatne investicije u sektoru energetike na Kosovu. Cilj je da regulatorni okvir sektora energetike

na Kosovu bude jasan i potpun, kako bi se steklo vede poverenje stranih investitora.

Na kraju, važno je naglasiti da je vizija ove strategije da kroz privatne investicije Kosovo ne samo da de sa

budžeta Kosova skinuti teret koji predstavlja sektor energetike, ved de se takođe znatno poboljšati sigurnost i

kvalitet snabdevanja energijom.

Revidirana energetska strategija (RES) potkrepljena je sveobuhvatnom analizom i osvrtom na trenutno stanje u

sektoru energetike. RES identifikuje najvažnije izazove sektora energetike i utvrđuje smernice za izradu

adekvatnijih sektorskih politika kojima de biti potpomognuto transformisanje ovog vitalnog sektora za Kosovo

u održiv i samofinasirajudi sektor koji pruža kvalitetne energetske usluge pod povoljnim uslovima za korisnike

na Kosovu. Njom se takođe utvrđuju osnovne politike i mere koje je potrebno preduzeti radi napredovanja

konkretnih sektorskih reformi, što de omoguditi da se privuku privatne investicije i da energetski sistemi

Kosova budu što pre i što potpunije integrisani u regionalne i evropske sisteme.

Energetska strategija Kosova ima za cilj da se postigne efektivno upravljanje postojedim energetskim resursima

i zaštita životne sredine. Fokusira se na poboljšanje sigurnosti snabdevanja energijom u skladu sa evropskim

standardima, kao i na diverzifikaciju izvora energije. Ova strategija takođe ima za cilj da stimuliše racionalno

korišdenje energije, da unapredi energetsku efikasnost, da promoviše razvijanje obnovljivih izvora energije i

uvođenje novih tehnologija kojima se ne nanosi nepopravljiva šteta životnoj sredini, poštujudi tako primenu

međunarodno prihvadenih ekoloških standarda.

2.1.2 Pretpostavke/Planovi za uštedu energije

Planirane ukupne dugoročne uštede u energiji do 2017/2018 god. (TE A/TE B) za mere svakog sektora

Planirane ukupne uštede energije u proizvodnji lignite:

1.770 (TE A) + 0.540 (TE B) = 2.31 GWh/godišnje = 0.199 ktoe/godišnje

Planirane ukupne energetske uštede u proizvodnji električne energije: 146 + 264 + 3.2 + 6.96 + 25.6 + 37 + 104 + 155 = 741.76 GWh/godišnje = 63.78 ktoe/godišnje

Ukupni planovi za povedanje proizvodnog kapaciteta električne energije:

25 + 25 + 20 = 70 MW

Planirane uštede u energetskoj efikasnosti u sistemu elektroprenosa:

Smanjenje gubitaka za 0.06 % ukupne tražnje, kao rezultat realizovanja projekata do 2016. god.: 467.67 ktoe x 0.06% = 28.06 ktoe, odnosno 326.34 GWh.

Planirane uštede u energetskoj efikasnosti u sektoru distribucije:

Novi revidirani srednjoročni i dugoročni planovi u sektoru distribucije još uvek su nepoznati jer je to sada novo privatizovano preduzede (ESK).

Posebne mere energetske efikasnosti i planske projekcije uključene su u naredne tabele za svaki sektor

energetike u periodu od 2013-2015. god., sa objašnjenima do 2018. god.

22

2. NAPEE ne pruža potpune pojedinosti o merama energetske efikasnosti u sektoru transformacije i prenosa

energije, zato što se Kosovo, tek sada po prvi put, suočava sa pitanjima planiranja energetske efikasnosti i

primene u ovom sektoru na odgovarajudi način. Očekuje se da se primene realno sveobuhvatne i konkretne

mere EE i da se razrade tek u 3. NAPEE.

2.2 Mere za uštedu primarne energije

2.2.1 Mere u sektoru lignita

Proizvodnja električne energije na Kosovu obezbeđuje se iz dve termoelektrane koje rade na lignit, Kosovo A i

Kosovo B, sa ukupnim efektivnim kapacitetom do 950 MW (ugrađen kapacitet 1478 MW), dok se proizvodnja

lignita obezbeđuje iz rudnika lignita “Jugozapadni Sibovac” (SWS) i Sitnica. Lignit je najznačajniji energetski

resurs na Kosovu, kojim se proizvodi oko 97% ukupno proizvedene električne energije. Maksimalna

proizvodnja uglja u jugozapadnom Sibovcu iznosi 9.0 ml.t./godišnje. Kako bi se postigao ovaj cilj proizvodnje,

glavna rudarska oprema mora biti remontirana u skladu sa dopunskim rudarskim planom, koji predviđa

kupovinu dva ekskavatora za ugalj. Prema prognozama za eksploataciju rudnika SWS, bezbedno je

pretpostaviti da stanje postojedih ekskavatora uglja ne može garantovati održivu proizvodnju energije u

periodu od 2013-2024. godine.

Tabela br. 13. Mere u proizvodnji lignita

Br.

Mera Cilj korišdenja

primarne

energije/sektora

Vremens

ki okvir

Postignute

uštede u

energiji u

2015/drugi

pokazatelji

Procenjene primarne

uštede u energiji u TE A-

2016 i TE B - 2018 i drugi

pokazatelji

1. Opravka kopa lignita

E- 8B

Povedati kapacitet za

korišdenje i dužinu

trajanja

2013. Smanjenje vlastite

potrošnje

električne energije

sa 5.97 kwh/m3 na

5.1 kwh/m3

i

smanjenje u

vremenu

nefunkcionalnosti

površinskog kopa

Porast u efektivnom

kapacitetu sa 500m³ /h na

650m³/h

Potrošnja pre primene mere:

13.310 GWh/godišnje

Potrošnja nakon primene

mere:

11.540 GWh/godišnje

Ušteda: 1.770 GWh/godišnje

2 Opravka kopa E- 9B Povedati kapacitet za

korišdenje i dužinu

trajanja

2014. Smanjenje vlastite

potrošnje

električne energije

sa 5.97 kwh/m3 na

5.1 kwh/m3

i

smanjenje u

vremenu

nefunkcionalnosti

površinskog kopa

Porast u efektivnom

kapacitetu sa 500m³ /h na

650m³/h

Potrošnja pre primene mere:

3.700 GWh/godišnje

Potrošnja nakon primene

mere:

3.160 GWh/godišnje

Ušteda: 0.540 GWh/godišnje

23

2.2.2 Mere u sektoru proizvodnje električne energije

Rudnicima lignita, postrojenjima za proizvodnju i distribuciju električne energije upravlja KEK d.o.o., preduzede u javnom vlasništvu. Snabdevanje električnom energijom uglavnom potiče iz proizvodnih kapaciteta termoelektrana ‘Kosova A’ i ‘Kosova B’ i u manjem obimu iz hidroelektrana (Ujmani, Lumëbardhi, Radaci, Dikanci i Burimi). Bruto proizvodnja električne energije u postojedim TPPs u 2011. godini iznosila je 5697 GWh

1

a energija proizvedena iz hidroelektrana u 2011. iznosila je 105 GWh2.

Uprkos neprekidnom porastu u operativnim kapacitetima proizvodnih jedinica nedavnih godina, njihov učinak ostaje niži od predviđenih parametara.

Tehnički podaci zasnovani na merama obnove sektora proizvodnje električne energije (TE-i i HE-i na Kosovu).

Tabela br. 14. Postojedi termo elektro proizvodni kapaciteti na Kosovu

Br.

Proizvodne jedinice

Godina

naručivanja

Ugrađeni kapaciteti Aktuelna snaga

Generator Prag -neto Generator Prag -neto

MW MW MW MW

1 TE-A1 1962 65 58 Nije u funkciji-kraj životnog

veka

2 TE-A2 1964 125 110 Nije u funkciji-kraj životnog

veka

3 TE-A3 1970 200 175 135-165 118-145

4 TE-A4 1971 200 175 135-166 118-146

5 TE-A5 1975 210 180 135-165 118-148

6 TE-B1 1983 339 310 290-310 265-285

7 TE-B2 194 339 310 290-311 265-286

8 HE- Radavci G1 1934/2010 0.475/0.5 0.45 0.5 0.45

9 HE- Radavci G2 1934/2010 0.475/0.5 0.45 0.5 0.45

10 HE-Istogu G1 1948/2011 0.422/0.475 0.427 0.475 0.427

11 HE-Istogu G2 1948/2011 0.422/0.475 1.427 0.475 0.427

12 HE- Lumbardhi G1 1957/2006 5.05 4.04 5.05 4.04

13 HE- Lumbardhi G2 1957/2007 5.05 4.04 5.05 4.04

14 HE- Dikanci 1967/2010 0.95/0.55 0.5 0.55 0.5

15 HE- Dikanci 1967/2010 0.95/0.55 0.5 0.55 0.5

16 HE-Dikanci March/2013 2.76 2.70 2.74 2.70

17 HE- Ujmani G1 1981 19.5 17.5 17.5 16

18 HE- Ujmani G2 1981 19.5 17.5 17.5 16

Najznačajnija elektrana van KEK-a d.o.o. je hidroelektrana Ujmani/Gazivoda (2 X 17.5 MW = 35 MW), kojom

upravlja javna kompanija Hidrosistemi Ibër - Lepenc.

1Izvor: Godišnji energetski bilans (realizovan) Republike Kosovo, 2011.

2Izvor: Godišnji energetski bilans (realizovan) Republike Kosovo, 2011.

24

Tabela br. 15. Mere proizvodnje električne energije

Br.

Mera Ciljno korišdenje primarne energije/sektor

Vremenski okvir

Postignute uštede u energiji u 2015/ostali pokazatelji

Procenjena primarna ušteda u energiji u TE A-2016 i TE B - 2018 i ostali pokazatelji

1. 1. Remont i modernizacija mlinova u TE B 2. Poboljšanje kvaliteta uglja iz rudnika za TE A & B 3. Održavanje čistode grejnih površina od naslaganja pepela na cevima parnih kotlova u TE A & B

Smanjenje konkretne potrošnje uglja u:

TE A sa 1.9 na 1.75 ton/ MWh

i

TE B sa 1.5 na 1.4 ton/MWh

TE A i B 2013-2014

TE A = 0.15 ton/ MWh

TE B = 0.1 ton/MWh

Prognoza uštede lignita:

TE A –255.000 ton/godišnje

TE B – 370.000 ton/ godišnje

Prognoza uštede EE:

TE A – 146 GWh/godišnje

TE B – 264 GWh/ godišnje

2. Smanjenje troškova nafte usled svođenja planiranih zastoja u radu na minimum, povedavanje tehničke raspoloživosti TE A na najvišem nivou

Smanjenje konkretne potrošnje nafte u TE A sa 2.8 na 2.2 lit/MWh

2013 – 2014.

0,6 lit/MWh 1.020.000 lit/godišnje = 876 ton/ godišnje

Konkretna potrošnja nafte 0.32 lit/kWh = 0.272 ton/MWh

867/0.272x1000

Ušteda =3.2 GWh/ godišnje

3. Smanjenje troškova teškog naftnog goriva usled svođenja planiranih zastoja u radu na minimum, povedavanje tehničke raspoloživosti TE B na najvišem nivou

Smanjenje vlastite potrošnje nafte u TE B sa 2.5 na 2.0 kg/MWh

2013 – 2014.

0.5 kg/MWh 1850000 kg/ godišnje =1850 ton/ godišnje Konkretna potrošnja teške nafte 0.2657 ton/MWh

1850/0.2657 x 1000

Ušteda = 6.96 GWh/ godišnje

4. Obnova opreme (mlinova, dodavadi ugljagrejadi vazduha, rosta i kratzer, duvadi gara, napojne pumpe, armatura za osveženje, ventilacija, drenaža, snabdevanje, blokiranje kotla itd.) do tehnički prihvatljivog nivoa,

Smanjenje vlastite potrošnje električne energije u TE A sa 12 na 10.5 %

2013-2014.

1.5 % Ušteda: 25.6 GWh/ godišnje

25

jačajudi aspekte sprečavanja i planiranih opravki u TE A

5. Obnova opreme (mlinova, dodavadima uglja, grejadima vazduha, rosta i kratzera, duvadima gara, napojne pumpe, armatura za osveženje, snabdevanje, blokiranje kotla itd.) do tehnički prihvatljivog nivoa, jačajudi aspekte sprečavanja i planiranih opravki u TE B

Smanjenje vlastite potrošnje električne energije u TE B sa 9.5 na 8.5 %

2013-2014.

1 % Ušteda: 37 GWh/ godišnje

6. Svođenje neplaniranih kvarova u jedinici na minimum, povedavajudi tehničku raspoloživost u što je vedoj meri u TE A i B

Smanjenje neplaniranih zastoja jedinica u TE A i B za 30 %

2013-2014.

Planirani godišnji zastoj po jedinici:

TE A – 15 kvarova/godišnje

TE B – 20 kvarova / godišnje

Smanjenje za 30%:

TE A – 10 kvarova / godišnje

TE B – 14 kvarova / godišnje

Ušteda: TE A – 104 GWh/ godišnje TE B – 155 GWh/ godišnje

7. Generalni remont jedinice A4 -2013

Generalni remont turbine i generatora, SM

Opravka kotla

Primena 2013.

Pre remonta: Jedinična snaga 130 MW

Nakon remonta: Jedinična snaga 155 MW Porast u kapacitetu od 25 MW

8. Generalni remont jedinice A5-2014

Generalni remont turbine i generatora, SM Delimična opravka kotla

Primena 2014.

Pre remonta: Jedinična snaga 130 MW

Nakon remonta: Jedinična snaga 155 MW

Porast u kapacitetu od 25 MW

9. Obnova jedinica TE B1 i B2 2016-2017

1. Duži vek jedinice 2. Viša stopa korišdenja

jedinice 3. Veda raspoloživost

jedinice 4. Niži konkretni troškovi

uglja, vode Demi i Deka, hemikalija i vlastite potrošnje

5. Eliminisanje zastoja

Obnova

TE B2-2016. TE B1 – 2017.

Pre obnove: 1. Vek trajanja jedinica: TE B1 do 2023, TE B2 do 2024. 2. Jedinični kapacitet 310 MW 3. Konkretno korišdenje pare 3.05 ton/MWh

Nakon obnove: 1. Vek trajanja nakon obnove:

TE B1 do 2031, TE B2 do 2032.

2. Jedinični kapacitet: 339-345 MW

3. Para 2.8 ton/MWh 4. Ugalj 1.35 ton/MWh 5. Vlastita potrošnja električne

26

4. Potrošnja uglja 1.40 ton/kg 5. Vlastita potrošnja električne energije 9.5%

energije 8 %

2.2.3 Mere u sektoru prenosa energije

Elektroenergetski sistem na Kosovu (ESK) međusobno je povezan svojim prekograničnim vodovima sa susednim zemljama (Srbija, Makedonija, Crna Gora i Albanija) dalekovodima visokog napona 400kV, 220kV i tri dalekovoda od 110kV. Kosovski energetski sistem okarakterisan je jakom mrežom priključivanja od 400 kV, koja je jako povezana na regionalnu mrežu. Ključna tekuda aktivnost jeste izgradnja dalekovoda od 400 kV sa Albanijom, koji de, na srednji i dugi rok, olakšati razmenu električne energije i omoguditi optimalno iskorišdavanje dva dopunska sistema– termalnog na Kosovu i hidro u Albaniji. Dalekovod od 400 kV takođe je veoma značajan za razmenu električne energije u regionu.

KOSTT – Operator sistema, prenosa i tržišta, funkcioniše na pet nivoa voltaže – 400 kV, 220 kV, 110 kV, 35kV i 10(20)kV, sa ukupnom dužinom dalekovoda u svom sistema prenosa (400 kV, 220 kV i 110 kV) od 1,211 km.

Tabela br. 16. Mere za unapređenje sistema za prenos električne energije

Br.

Mera Vremenski okvir

Procenjena ušteda primarne energije i drugi pokazatelji

1. Drugi transformator 40MVA u SS Srbica

Q2-2014

Smanjenje gubitaka za 0.06 % u ukupnoj potražnji kao rezultat primene projekata do 2016:

467.67 ktoe x 0.06% = 28.06 ktoe odnosno 326.34 GWh

Unapređenje bezbednosti i pouzdanosti snabdevanja u Srbici. Optimalno iskorišdavanje procesa održavanja podstanice. Stvaranje transformacionih rezervi.

2. AT2-300 MVA u SS PEJA3 i SS FERIZAJ 2

Q4-2015 Povedavanje transformacionih kapaciteta i ispunjavanje bezbednosnog kriterijuma N-1

3. Novi dalekovod od 110 kV SS Peja 3- SS Peja 1 i obnova SS Peja 1

Q4-2015

Podizanje dalekovoda omogudava ispunjavanje kriterijuma N-1. Pored toga, obnova SS Peja 1 ima efekat stvaranja sigurnosti i pouzdanosti u funkcionisanju sistema.

4.

Obnova dalekovoda od 110 kV: L126/2 SS Peja 2- SS Deçan

Q4- 2015

Povedavanje prenosnog kapaciteta dalekovoda sa 83 MVA na 114 MVA sa ciljem smanjenja gubitaka u energiji, poboljšavajudi bezbednosni kriterijum N-1 za prsten podstanica od 110 kV Peja3-Peja1-Peja2-Deçan –Gjakova1.

27

2.2.4 Mere u sektoru elektrodistribucije

Potrebna su dalja unapređenja i nove investicije u mrežu distribucije kako bi se umanjili gubici, dok investicije

na strani potražnje energetske efikasnosti treba da se preduzmu kako bi se pomoglo u kontroli potražnje.

Ciljne investicije povedade pouzdanost sistema distribucije i pomodide da se umanje tehnički gubici. Obnova

nekoliko podstanica neophodna je kako bi se umanjili tehnički gubici i poboljšali standardi i pouzdanost usluga.

Najhitnije investicije u mrežu distribucije povezane su sa uređajima za merenje na nivou podstanice i

obezbeđivanjem bezbednih brojila na nivou krajnjih korisnika.

Vlada prepoznaje da uspešna privatizacija ovakvog obima treba da bude dobro pripremljena kako bi Kosovo

dobilo najvedi broj mogudnosti. Ona je dobro upoznata sa činjenicom da brzina procesa u suštini prevashodno

zavisi od njenih vlastitih odluka o mogudnostima ovog strateškog sektora, o njenim institucionalnim

kapacitetima i preovlađujudim tržišnim uslovima. Nakon privatizacije Distribucije KEK-a, privatni ulagač trebalo

bi da poveda broj lokacija za snabdevanje, i da ojača podstanice od 110/35 kV i 35/10 kV zajedno sa priključnim

vodovima. Pored toga, ulagač bi trebalo da unapredi konfiguraciju mreže, distribucione vodove i

transformatorske stanice.

Mere i aktivnosti koje se predviđaju u vezi sa mrežom distribucije u periodu od 2009-2018. obuhvataju sledede:

Realizacija neophodne obnove, jačanje i modernizacija mreže kako bi se eliminisao zastoj, smanjili tehnički gubici i poboljšala bezbednost snabdevanja električnom energijom za krajnje korisnike;

Izgradnja potrebnih podstanica na svim nivoima;

Ubudude potrebna definicija novih podstanica i promena različitih nivoa voltaže; i

Stvaranje uslova za priključivanje obnovivih kapaciteta za proizvodnju električne energije na sistem distribucije.

Govoredi uopšteno, oba dalekovoda i transformatorske stanice su preopteredeni tokom zime, čime dovode do visokih tehničkih gubitaka, koji su 2006. godine iznosili 17.93%, u 2007. 17.19%, u 2008. oko 17%, u 2009. oko 18%, u 2010. oko 17%, u 2011. oko 17% i u 2012. oko 16%.

Mreža distribucije funkcioniše na 625.55 km mreže od 35 kV. Mreža od 10 (20) kV dugačka je 958.80 km,

sistem od 10 kV dugačak je oko 5915.40 km, mreža od 6 kV 49.65 km a mreža od 0.4 kV dugačka je 11,904.88

km.

Ovaj Odsek poseduje 6.200 transformatorskih stanica od 220 kV (od transformatora) do 10(20)/ 0.4 kV.

Napomena: Od 1. maja 2013 Divizija distribucuje KEK-a prešla kod privatnog vlasnika, kao rezultat

privatizacije.

2.2.5 Mere u sektoru grejanja

Sistemi centralnog grejanja postoje samo u Prištini, Đakovici i Mitrovici. Ovi sistemi ispunjavaju samo 3%

potražnje za grejanjem. Postojede tehnologije grejanja zasnovane su na preostalom lož ulju i dizelu. Ovaj sektor

takođe je izložen izazovima zastarele tehnologije, negativnog ekološkog uticaja i niskog nivoa fakturisanja i

inkasiranja za pruženu energiju. Potreba da se razvije tržište grejanja prepoznata je u rezultatima Studije tržišta

grejanja (ELC, Studija Svetske banke, 2007). Razvoj ovog tržišta bide podložan podsticajima Vlade. Zakon o

javnim preduzedima stavio je ova preduzeda pod opštinsku upravu.

Takođe, sistem centralnog grejanja, posebno onaj koji postoji u Prištini (koji se zove Termokos), suočava se sa

finansijskim poteškodama, i do danas se nije pokazao samoodrživim bez podrške iz Kosovskog budžeta.

Komercijalni gubici su visoki, iako postojede tarife, koje i nisu tako niske, ne pokrivaju troškove snabdevanja u

potpunosti.

28

Dalji izazov leži u uvođenju brojila za potrošnju termalne energije za pojedinačna domadinstva u stambenim zgradama.

Studija Svetske banke o tržištu grejanja (2007) preporučila je proširenje tržišta grejanja. Vlada podržava razvoj sistema grejanja.

Postojede toplane snabdevaju one gradske oblasti koje su prilično gusto naseljene a koje obuhvataju i javne ustanove, kao što su bolnice, škole i administrativne zgrade.

Tabela br. 17. Grejanje na Kosovu

Preduzede

(grad)

Ugrađeni kapacitet

(MW)

Operativni kapacitet

(MW)

Dužina mreže za distribuciju (km)

Br. podstanica

Toplana “Termokos” d.o.o 135.62 116 MW 70 312

Toplana Gjakova, d.o.o 38.6 15 MW 23.5 275

Toplana Termomit Mitrovica

16.9 6 MW

4.5 20

Planovi za primenu projekta ko-proizvodnje termalne energije u TE Kosovo B za snabdevanje sistema za

grejanje u Prištini obedavajudi su pošto de poboljšati efikasnost snabdevanja termalnom energijom za

zagrevanje prostora.

MERE U GREJNOM SEKTORU – TOPLANA “TERMOKOS” D.O.O. – Priština

Proizvodnja termalne energije (vrele vode) vrši se u dva kotla, VKLM 58 MW, koji se zagrevaju na teška goriva,

proizvodedi 11.3 MWh/Ton sa sadržajem sumpora od manje od 1%.

Kao alternativni izvor grejanja za bolnice u Prištini, često se koriste dva kotla, svaki od po 7.5 MW koji rade na

lako gorivo.

Tabela br. 18. Mere u Toplani TERMOKOS

Br.

Mera Cilj za korišdenje

primarne energije/sektor Vremenski okvir

Ušteda u energiji u

periodu od 2013-2015/

drugi pokazatelji

Procenjene uštede u primarnoj

energiji u 2018. i drugi pokazatelji

1

Koproizvodnja sa TE B- Prishtina Toplana “Termokos” 2013-2014

Sistem termalnog grejanja za grad Prištinu

Primena:

2013 – 2014.

Električna energija (MWhe) koja je smanjena u korist termalne energije (MWhth):

TE-B = 140 MWhth

Max poss.TE

Smanjenje u potrošnji električne energije u grejanju u gradu Prištini sa 80 MWhe na 22-24 MWhe

Mogudnost povezivanja koproizvodnje na TE Novo Kosovo nakon 2017.

29

(B1+B2) = 140 +140 MWhth = 280 MWhth

2

Rekonstrukcija 50 termalnih podstanica u mreži distribucije Termokosa

Poboljšanje kvaliteta grejanja;

Uravnoteženje sistema;

Smanjenje u gubicima energije sa 18% na 15 %.

2014

Ušteda kao rezultat smanjenja proizvodnje vrele vode:

1.94 GWh

Ušteda u vodi 8447m³

Rekonstrukcija podstanica takođe podrazumeva uvođenje sistema za pradenje i kontrolu SCADA za 50 podstanica u sedištu Termokosa 3

Zamena 11.6 km cevi na primarnoj mreži

15% smanjenje u gubicima vode u poređenju sa sadašnjim prosečnim gubicima.

Smanjenje u gubitku energije sa 18% na 15% usled poboljšane izolacije cevi.

2014

4

Delimična obnova Termokosa:

Ugrađivanje brojila za isporučenu energiju

Ugradnja novih postrojenja za merenje % O2;

Tačne informacije o energiji proizvedenoj u sistemu centralnog grejanja.

Stvarna ocena gubitaka u energiji u mreži distribucije, u poređenju sa energijom dobijenom u podstanicama.

Kontrola kvaliteta sagorevanja teškog goriva i zaštite životne sredine kada kotlovi funkcionišu.

2013-2014

0.412 GWh

Ove mere povedavaju efikasnost kotlova, uštedu u gorivu, zaštitu životne sredine i svode na minimum vreme nefunkcionisanja.

MERE U CENTRALNOM GREJANJU - TOPLANA GJAKOVA D.O.O. Našavši se u finansijskim poteškodama kao rezultat visokih cena teških goriva, visoke potrošnje električne energije i visokih troškova funkcionisanja, Toplana Gjakova traga za alternativnim načinima proizvodnje električne i termalne energije. Sistem koproizvodnje koji je isplaniran putem ove toplane, u srazmeri između električne/termalne energije od 4.5 MWhe/25 MWhth, trenutno je u početnoj fazi i prolazi kroz studiju izvodljivosti koju podržava WBIF (Investicioni okvir EU za zapadni Balkan). Postoji zainteresovanost da se ovaj projekat podrži subvencijama i zajmovima koje de pružiti i KfW, uz učešde Vlade Kosova. U ovom trenutku, postoje dva kotla u ovoj toplani, sa nominalnim kapacitetom od 18 MW i 20 MWh. Prvi je ugrađen 1980. a drugi 1987. Oba kotla trebaju hitne opravke njihovih uređaja za paljenje, ekrana i grejača za vodu. U 2010, sve cevi uključene u paket grejača za vodu zamenjene su u kotlu od 20 MW kako bi se koristio kao funkcionalni kotao, dok je drugi kotao zadržan kao rezervni. Nivo efikasnosti oba kotla u rasponu je od 65 – 70%. Godišnja potrošnja primarne energije za grejanje u Đakovici u 2012. iznosila je 11 GWh, dok je krajnja potrošnja energije iznosila 9 GWh.

30

3 UŠTEDA ENERGIJE OSTVARENA U SEKTORIMA KRAJNJE POTROŠNJE ENERGIJE

Kosovo je usvojilo obazriv pristup u uspostavljanju privremenih indikativnih ciljeva uštede energije za svoj prvi Nacionalni akcioni plan energetske efikasnosti (2010 – 2012), koji obuhvata 3% od celokupnog iznosa za ovaj period (1021.08 ktoe) odnosno 31 ktoe. Nacionalni indikativni cilj dodeljen je između sektora krajnje potražnje za energijom, kako bi delotvornost predloženih mera mogla da se izmeri na raščlanjenijem nivou. Sektorska preraspodela nacionalnog cilja zasnovana je na slededem:

Srazmera krajnje potrošnje energije obračunata po pojedinačnim sektorima,

Potencijal za poboljšanjem efikasnosti,

Koncept ekonomske efikasnosti različitih mera energetske efikasnosti za različite sektore (tako da je mnogo bolje promovisati najefikasnije mere) i

Neophodan nivo politike i pravnih intervencija u sektorima. Rezime ciljnih nivoa u okviru svakog sektora pružen je u tabeli koja sledi.

Tabela br. 19: Privremeni ciljevi uštede energije, po sektorima

Indikativni cilj uštede energije: 31.00 ktoe

Period (2010-2012)

Sektor % ktoe GWh

Stambeni 42.45 13.16 153.05

Uslužni 45.55 14.12 164.22

Industrija*

7.52 2.33 27.10

Transport 4.48 1.39 16.16

Ukupno 100 31.00 360.53

Izvor: Kosovski NAEEP (2010 – 2012) * Poljoprivredni sektor uvršden je pod industrijski sektor Odobreni privremeni indikativni cilj od 31 ktoe preraspodeljen je između sektora krajnje potražnje za energijom, kako bi mogla da se proprati efektivnost predloženih mera. U prvom NAPEE za period od 2010 – 2012, predviđeno je ukupno 38 mera energetske efikasnosti, koje su obuhvatale:

15 mera u sektoru domadinstava,

18 mera u uslužnom sektoru (javne i privatne usluge),

2 mere u industrijskom sektoru,

2 mere u transportnom sektoru,

1 meru u poljoprivrednom sektoru.

3.1 Proračun ostvarenih ušteda u energiji

Metoda odozdo-naviše (BU) korišdena je kako bi se proračunala ušteda u energiji koja je ostvarena u periodu primene 1. NAPEE. Metodologija, koju je preporučio EnCS, je zasnovana na analizi promena u ključnim pokazateljima energetske efikasnosti odabranih za sektore krajnje potrošnje tokom perioda iz odabrane referentne godine za godinu izveštavanja. Metodologija proračuna i tabele i proračuni u MS Excelu svih relevantnih pokazatelja izrađeni su u sklopu projekta “Izgradnja kapaciteta za pradenje, proveru i procenu

31

(sistem za P, P i P) politika energetske efikasnosti u zemljama JIE, u smislu procesa pristupanja EU” (PN 08.2016.7-005.00) koji podržava ORF-EE/GIZ. Međutim, u skladu sa AU br. 14/2012, KAEE mora da napravi proračune korišdenjem zvanične metodologije koja je opisana u Aneksu IV istog dokumenta za merenje i proveru ušteda u energiji. Usled nedostatka adekvatnih statističkih podataka i anketa, KAEE nije bio u stanju da primeni metodologiju odozgo-naniže (TD) za proračunavanje pokazatelja EE. KAEE radi sa relevantnim institucijama kako bi obezbedila da se adekvatni statistički podaci sakupe za izveštavanje dostignuda ostvarenih do drugog (2.) NAPEE. Krajem 2012, KAEE je sproveo anketu opština i ministarstava pri vladi na centralnom nivou u cilju sakupljanja informacija o projektima primenjenim u javnom sektoru:

U opštinama (projekti u vezi sa merama obnove izolacije primenjeni u građevinskim komponentama postojedih javnih zgrada, promene u količini i vrsti korišdenih sijalica, primenjeni projekti ulične rasvete).

U zgradama vlade na centralnom nivou (projekti u vezi sa merama obnove izolacije primenjeni u građevinskim komponentama postojedih zgrada centralne vlade, promene u količini i vrsti korišdenih sijalica).

Kako bi se ocenile uštede u energiji postignute primenom administrativnog uputstva o etiketiranju bele tehnike u domadinstvima, upotrebljeni su podaci Carine Kosova o uvezenoj beloj tehnici. Korišdenjem gore pomenutih podataka za odgovarajudu ocenu postignutih ušteda u energiji, izvršeni su proračuni odozdo-naviše za 8 mera energetske efikasnosti koje su primenjene, od ukupno 37 koliko ih je predviđeno 1. NAPEE.

Tabela br. 20: Pregled mera i pokazatelja EE korišdenih za proračun postignutih ušteda u energiji

Sektor Id Mera Korišden pokazatelj

Stambeni R1 AU o etiketiranju bele tehnike Zamena nove bele tehnike (mašine za pranje veša, frižideri, mašine za pranje sudova) u stambenim zgradama

R 10 Promocija EE u domadinstvima Mere obnove izolacije u građevinskim komponentama postojedih stambenih zgrada

R 12 Javna kampanja o uštedi energije i poboljšanoj EE

Zamena ili ugradnja novih sijalica u stambenim zgradama

Uslužni S 7 Promocija EE na opštinskom nivou Mere obnove izolacije u građevinskim komponentama postojedih tercijarnih zgrada

S 13 Javna kampanja o uštedi energije i poboljšanoj EE putem efikasne rasvete

Zamena ili ugradnja novih sijalica u javnim zgradama

S 15 Podsticanje korišdenja solarnih sistema i ploča za zagrevanje vode u sanitarnu svrhu i javnu rasvetu

Solarno zagrevanje vode u tercijarnim zgradama

S 16 Poboljšana EE putem efikasne rasvete u javnim zgradama

Zamena ili nova ugradnja sistema rasvete u tercijarnim zgradama

S 17 Efikasna rasveta javnih ulica Zamena ili ugradnja novih sistema ulične rasvete.

32

3.2 Opis ostvarenih ušteda u energiji

Stambeni sektor

Slededi pokazatelji odozdo-naviše korišdeni su kao osnova za proračunavanje uštede u energiji:

Zamena ili ugradnja nove bele tehnike (mašine za pranje veša, mašine za pranje sudova, frižideri) u stambenim zgradama;

Mere obnove izolacije primenjene u građevinskim komponentama postojedih stambenih zgrada;

Zamena ili ugradnja novih sijalica u stambenim zgradama. AU o etiketiranju bele tehnike (R1) Ušteda u energiji za zamenu nove bele tehnike (mašine za pranje veša, sudova, frižideri) u stambenim zgradama proračunati su korišdenjem sledede formule:

]/[_.__ godjedkWhAECAECUFES anatrţištupromovisanrefzalihaprgodref

Ukupna ušteda: 53,47 GWh, ili 4.60 ktoe Napomene:

Proračuni su zasnovani na referentnim vrednostima pruženim u odobrenoj metodologiji BU i informacijama u pogledu broja uvezenih aparata bele tehnike dobijenih od Carine Kosova. Pretpostavlja se da se u stambenom sektoru koristi 80% mašina za pranje veša i sudova, dok uslužni sektor obuhvata preostalih 20%. Za frižidere, ekvivalentne cifre iznose 70% (stambeni sektor) i 30% (uslužni sektor)

Promovisanje EE u domadinstvima (R10) Ušteda energije od mera obnove izolacije primenjene u građevinskim komponentama postojedih stambenih zgrada proračunata je korišdenjem sledede formule:

godm

kWhc

baHDDUU

UFESkompnovakomppoč

kompkomp ugr. 1000

124

2

__

(Uini_comp=1.4 W/m2K i Unew_comp=0.35 W/m

2K, HDD=2915 Kd/y)

Ukupna ušteda: 172.7 GWh, ili 14.85 ktoe Napomene:

Nakon 1999. godine na Kosovu je bilo puno privatnih kuda i zgrada koje su bile uništene ili oštedene. Kao rezultat kampanji za podizanje javne svesti o uštedi energije koja se može ostvariti primenom

mera EE, značajan broj domadinstava poboljšao je izolaciju njihovih kuda tokom perioda izveštavanja. Pro-Credit i Raiffeisen banka pružile su pozamašne zajmove svojim Eco programom plasiranim 2009. KAEE je sproveo anketu sa proizvođačima materijala za izolaciju (Stiropor N4) i velikim tržištima

građevinskog materijala na Kosovu koji su KAEE dali podatke o iznosu materijala za izolaciju koji su proizvedeni odnosno prodati na kosovskom tržištu u periodu izveštavanja.

KAEE je pretpostavila da je 30% ukupnog materijala za izolaciju koji je prodat upotrebljen za obnovu i unapređenje postojedih kuda, dok je preostalih 70% korišdeno za izolaciju novoizgrađenih zgrada i kuda.

Na osnovu stručnih ocena, KAEE je došao do zaključka da do 30 % ukupnih investicija u izolaciju postojedih kuda može biti pripisano uticaju aktuelne mere. Stoga, je prijavljeno da samo 30 % ukupne

33

uštede u EE nastaje kao rezultat izolacije postojedih kuda. Podaci koje je pružio Zavod za statistiku Kosova pokazuju da prosečan životni prostor po porodici na Kosovu iznosi 78.47 m

2.

Smatra se da vedina renoviranih kuda potiče iz perioda gradnje od 1960-1998. i 1999-2001. definisanih Metodologijom BU

U- referentne vrednosti proračunate su metodologijom BU-kao prosek za periode gradnje od 1960-1998. i od 1999-2001.

Javna kampanja o uštedi energije i poboljšanoj EE (R12)

Ušteda u energiji koja potiče iz zamene postojedih sijalica ili ugradnje novih svetiljki u zgradama proračunata je korišdenjem sledede formule:

]//[1000

___godjedkWhnF

PPUFES hrep

NATRŢIŠTUISANACENAPROMOVNAJBOLJAZALIHAPROSEK

U svrhu izveštavanja, 80% ušteda ostvarenih primenom ove mere pripisano je stambenom sektoru.


Proračuni su zasnovani na odobrenoj metodologiji BU i na informacijama o broju uvezenih sijalica EE dobijenom od Carine Kosova.

Pretpostavlja se da je 75 % ukupnog broja uvezenih sijalica zamenjeno u postojedim zgradama i kudama dok je 25 % upotrebljeno u novoizgrađenim zgradama.

Dalje se pretpostavlja da je 80% uvezenih sijalica upotrebljeno za zamenu postojedih sijalica u stambenom sektoru i 20% u uslužnom sektoru.

Uslužni sektor Upotrebljene su sledede formule odozdo-naviše za proračunavanje uštede u energiji kao rezultat primene slededih mera energetske efikasnosti-:

Mere obnove izolacije primenjene u građevinskim komponentama postojedih tercijarnih zgrada,

Zamena ili ugradnja novih svetiljki u stambenim zgradama,

Solarno zagrevanje vode u tercijarnim zgradama,

Zamena ili ugradnja novih rasvetnih sistema u tercijarnim zgradama,

Zamena ili ugradnja novih sistema ulične rasvete. Promocija EE na opštinskom nivou (S7) Ušteda energije merama obnove izolacije primenjenim u građevinskim komponentama postojedih javnih zgrada proračunata je korišdenjem slededih formula:

Vrata i prozori

Renoviranje vrata i prozora u opštinskim zgradama u 15 opština, korišdenjem U-vrednosti predviđenih u Tabeli 12 metodologije BU (Uini.= 5.1 W/m

2K, Unova= 2.8 W/m

2K i HDD=2915 Kd/y):

godm

kWhc

baHDDUU

UFESkompnovakompini

compkomp ugr. 1000

124

2

__

34

Izolacija zidova

Renoviranje zidova u opštinskim zgradama u 15 opština, koristedi U-vrednosti predviđenih Tabelom 12 metodologije BU (Uini.=1.03 W/m

2K, Unova=0.36 W/m

2K i HDD=2915 Kd/y):

godm

kWhc

baHDDUU

UFESkompnovakompini

compkomp ugr. 1000

124

2

__


Pretpostavke su zasnovane na podacima dobijenim iz 15 opština širom Kosova koje su primenile mere EE iz svojih budžeta.

Smatra se da vedina renoviranih javnih zgrada pripada periodu gradnje od 1960-1998, definisanim metodologijom BU

U- referentne vrednosti proračunate su Metodologijom BU kao prosek za javne zgrade i škole izgrađene u periodu od 1960-1998.

Javna kampanja o uštedi u energiji i poboljšanju energetske efikasnosti (S13)

Ušteda energije iz zamene postojedih ili ugradnje novih svetiljki u uslužnom sektoru, proračunata je korišdenjem slededih formula:

]//[1000

___godjedkWhnF

PPUFES hrep

PROMOCIJATRŢIŠNANAJBPROSEKZALIHE

U svrhu izveštavanja, 20% ušteda ostvareno primenom ovih mera pripisano je uslužnom sektoru.

Ukupna ušteda: 25 GWh/godišnje ili 2.15 ktoe Napomene:

Proračuni su zasnovani na odobrenoj metodologiji BU i informacijama o broju uvezenih EE sijalica dobijenom od Carine Kosova.

Pretpostavlja se da je 75 % ukupno uvezenih sijalica korišdeno za zamenu sijalica u postojedim kudama i zgradama dok je 25 % upotrebljeno u novoizgrađenim zgradama.

Dalje se pretpostavlja da je 80% uvezenih sijalica korišdeno u stambenom sektoru a 20% u uslužnom sektoru.

Podsticanje korišdenja solarnih sistema i ploča za zagrevanje vode u sanitarnu svrhu i javnu rasvetu (S15)

Ušteda u energiji koja proizilazi iz ugradnje solarnog zagrevanja vode u tercijarnim zgradama proračunata je korišdenjem sledede formule:

grejanjasistemaaprosekzalihe

USAVEUFES

___

Ukupna ušteda: 0.99 GWh/godišnje ili 0.085 ktoe

Poboljšana EE efikasnom rasvetom u javnim zgradama (S16)

35

Ušteda energije iz zamene ili ugradnje novih rasvetnih sistema u tercijarnim zgradama proračunata je korišdenjem sledede formule:

]/jed/[1000

__godkWh

nPnPUFES

newhnewinihini

Ukupna ušteda: 0.72 GWh/godišnje ili 0.06 ktoe Napomene:

Pretpostavka se zasniva na podacima dobijenim od Ministarstva javne uprave i Ministarstva spoljnih poslova.

Efikasna javna ulična rasveta (S17)

Ušteda u energiji koja proizilazi iz zamene postojedih ili ugradnje novih sistema ulične rasvete proračunata je korišdenjem sledede formule:

]//[1000

_,_,godmkWh

nPnPUFES

newshnewsinishinis

Ukupna ušteda: 8.82 GWh/godišnje ili 0.76 ktoe

36

3.3 Opis primene mera uštede u energiji

1. NAPEE obuhvatao je ukupno 37 mera energetske efikasnosti. Vedina ovih mera predviđena je u stambenom i uslužnom sektoru, sektorima koji je trebalo da postignu najviše uštede u energiji. Tabela br. 19 daje pregled mera uključenih u 1.

NAPEE i ocenu njihove primene.

Tabela br 21: Pregled mera EE i ocena njihove primene

Stambeni sektor

Id Naziv mere za uštedu

energije

Ušteda energije planirana da

bude ostvarena u 1.

NAPEE (ktoe)

Prijavljene uštede u energiji

(ktoe)

Status primene Komentari

R 1 AU o etiketiranju bele tehnike

6.92

4.60

Primenjeno – AU o etiketiranju usvojen 27. juna 2012.

Ušteda u energiji proračunata zamenom mašina za pranje veša, mašina za pranje sudova, frižidera.

R 2 AU o energetskoj reviziji

- -

Primenjeno – AU o energetskoj reviziji usvojen 14. aprila 2008. i izmenjen i dopunjen 30. januara 2012.

52 energetska revizora obučeno i sertifikovano.

R 3 AU o promociji EE za krajnje potrošače i energetske službe -

-

Primenjeno – AU o promociji energetske efikasnosti za krajnje potrošače i energetske službe usvojeno 31. oktobra 2012.

Mere obnove izolacije primenjene u građevinskim komponentama postojedih stambenih zgrada.

R 4 Unapređenje opštinskih kapaciteta za upravljanje projektima i energetsku reviziju u opštinama

- -

Primenjeno – obuka održana decembra 2010.

60 službenika u opštinama obučeno o upravljanju energijom. 30 službenika u opštinama obučeno o planiranju energije i sastavljanju opštinskih akcionih planova za EE

R 5 Početni kursevi obuke za energetske revizore

-

-

Primenjeni – obuka održana maja 2010.

Obučeno 52 revizora

37

R6 Unapređenje stope naplate i poboljšana EE (kampanja KEK-a d.o.o.)

- -

KEK i KOSTT izneli su da je: - KEK plasirao kampanju javnog informisanja na godišnjoj osnovi kako bi unapredio stopu naplate. KEK je kupio do 97. 600 multifunkcionalnih i prostih digitalnih brojila. Tokom perioda izveštavanja, KEK je uspeo da zameni 57. 000 digitalnih brojila. Komercijalni gubici smanjeni na godišnjoj osnovi (24.02% u 2010, 21.37% u 2011. i 18.81% u 2012)

Primena mere ostavila je pozitivan uticaj na uvođenje EE sijalica (R12 i S13) i primena AU o etiketiranju bele tehnike (R1)

R 7 Promocija UNP za grejanje i korišdenje u kuhinji

1.5

-

Sa aktuelnom cenom UNP, planirani cilj nije dostižan.

R 8 Tehnička uredba o energetskom učinku zgrada.

-

-

Primenjena – Tehnička uredba usvojena 25. maja 2009.

.

R 9 Zakon o EE

-

-

Primenjen – Zakon o EE usvojen 8. jula 2011.

R 10 Promocija EE u domadinstvima

-

14.86

Primenjena Raiffeisen banka je isplatila: ~ 200.000 evra za mikrokredite ~ 1 mil evra za MSP-e ~ 4 mil. evra zajmova velikim industrijskim klijentima ProCredit banka je isplatila: ~ 20 mil. evra za mikrokredite ~ 2 mil evra MSP-ima

38

R 11 Razvoj sistema za potvrđivanje energetskih revizora

-

-

Primenjen usvajanjem Uredbe br. 01/2012 o uspostavljanju i funkcionisanju KPERU. Datum usvajanja 26. 01. 2012.

Tokom perioda izveštavanja, 52 energetska revizora sertifikovana i usvojeni podzakonski akti o uspostavljanju Komisije za potvrđivanje energetskih revizora i upravnika.

R 12 Javna kampanja o uštedama u energiji i poboljšanoj EE

4.85

8.60

Primenjena Ukupna ušteda uvođenja EE sijalica proračunata za stambene i uslužne sektore zajedno, u svrhu izveštavanja 80% ušteda prijavljeno na R12

R 13 AU o grejanju u novim kolektivnim zgradama

-

-

Nije primenjeno – u periodu izveštavanja AU nije još uvek usvojen

R 14 Reforme zakonodavstva o javnim nabavkama u korist inicijativa za energetsku efikasnost

- -

Primenjene –izmene i dopune na Zakon o nabavkama usvojene 31. avgusta 2011.

R15 Stimulisati proizvodnju solarne energije za zagrevanje vode u sanitarne svrhe

-

-

Primedena ugradnja solarnih kolektora, ali usled nedovoljnih informacija nije podnet izveštaj o ostvarenim uštedama

Ukupan iznos za mere:

13.27 ktoe 28.06 ktoe

Uslužni sektor


energije


bude ostvarena u 1.

NAPEE (ktoe)


(ktoe)


S 1 AU o etiketiranju kancelarijskih električnih uređaja

-

-

Primenjeno – AU o etiketiranju usvojeno 27.06.2012.

Izmenjeno AU br. 09/2012 o etiketiranju energetskih proizvoda, obuhvata sve aparate koji se koriste u stambenom i

39

uslužnom sektoru.

S 2 AU o energetskoj reviziji

- -

Primenjeno – AU o energetskoj reviziji usvojen 14. aprila 2008. i izmenjen i dopunjen 30. januara 2012.

52 energetskih revizora obučeno i sertifikovano.

S 3 AU o promociji EE za krajnje potrošače i energetske službe -

-

Primenjeno – AU o promociji energetske efikasnosti za krajnje potrošače i energetske službe usvojeno 31. oktobra 2012.

S 4 Unapređenje opštinskih kapaciteta za upravljanje projektima i energetsku reviziju u opštinama

- -

Primenjeno – obuka održana decembra 2010.

60 službenika u opštinama obučeno o upravljanju energijom. 30 službenika u opštinama obučeno o planiranju energije i sastavljanju opštinskih akcionih planova za EE

S 5 Obuka energetskih revizora na opštinskom nivou

-

-

Primenjena – obuka održana decembra 2010.

Obučeno 30 opštinskih službenika.

S6 Unapređenje stope naplate i poboljšana EE (kampanja KEK-a d.o.o.)

- -

KEK i KOSTT izneli su da je: - KEK plasirao kampanju javnog informisanja na godišnjoj osnovi kako bi unapredio stopu naplate. KEK je kupio 97. 600 multifunkcionalnih i prostih digitalnih brojila. Tokom perioda izveštavanja, KEK je uspeo da zameni 57. 000 digitalnih brojila. Komercijalni gubici smanjeni na godišnjoj osnovi (24.02% u 2010, 21.37% u 2011. i 18.81% u 2012)

Primena mere ostvarila je pozitivan uticaj na uvođenje EE sijalica (R12 i S13) i primenu AU o etiketiranju bele tehnike (R1)

40

S 7 Promocija EE na opštinskom nivou

1.2 0.81

Renoviranje vrata i prozora u zgradama opština u 15 opština, na ukupnoj površini od 40.919 m2 Renoviranje zidova opštinskih zgrada u 17 opština na ukupnoj površini od 97.818 m2

S 8 Promocija UNP

0.5

-

Sa aktuelnom cenom UNP, planirani cilj nije dostižan.

S 9 Tehnička uredba o energetskom učinku zgrada.

-

-

Primenjena – Tehnička uredba usvojena 25. maja 2009.

S 10 Zakon o EE

-

-

Primenjen – Zakon o EE usvojen 8. jula 2011.

S 11 Promocija EE u MSP-ima

-

-

Investicije u EE u MSP-ima primedene, ali uštede nisu prijavljene usled nedovoljnih informacija

Raiffeisen banka je isplatila: ~ 200.000 evra za mikrokredite ~ 1 mil evra za MSP-e ~ 4 mil. evra zajmova velikim industrijskim klijentima ProCredit banka je isplatila: ~ 20 mil. evra za mikrokredite ~ 2 mil evra MSP-ima

S 12 Razvoj sistema za potvrđivanje revizoira

-

-

Primenjena usvajanjem Uredbe br. 01/2012 o uspostavljanju i funkcionisanju KPERU. Datum usvajanja 26. 01. 2012.

Tokom perioda izveštavanja, 52 energetska revizora potvrđeno i usvojeni podzakonski akti o uspostavljanju Komisije za sertifikovanje energetskih revizora i upravnika.

S 13 Javna kampanja o uštedama u energiji i poboljšana EE

7.20

2.15

Primenjena Ukupna ušteda uvođenja EE sijalica proračunata za stambene i uslužne sektore zajedno, u svrhu izveštavanja, prijavljeno 20%

41

ušteda u meri S13

S 14 Transformacija zakonodavstva o nabavkama, sa ciljem poboljšavanja EE

- -

Primenjena – Izmene na Zakon o nabavkama usvojene 31. avgusta 2011.

S 15 Stimulisanje korišdenja solarnih sistema i ploča za zagrevanje vode u sanitarne svrhe i javnu rasvetu 4.34

0.085

MER/MEnR finansirao primere pilot projekata u kojima su ugrađene solarne ploče u 3 bolničke klinike, jednoj studentskoj spavaonici i njenoj administrativnoj zgradi, dok je Univerzitetski studentski centar finansirao jednu studentsku spavaonicu

S 16 Poboljšana EE efikasnom rasvetom u javnim zgradama

-

0.06

13 opština i 3 ministarstava prijavilo je uštedu u energiji zamenom sistema rasvete u javnim zgradama

S 17 Efikasna javna ulična rasveta

- 0.76

U 2010. godini ko-finansiranjem (GIZ, MEnR i Opštine) sprovedeni pilot projekti u 5 opština za zamenu sistema ulične rasvete

U 2011. i 2012. dodatnih 13 opština zamenilo sisteme ulične rasvete iz svojih budžeta

S 18 Poboljšana EE u opremi za grejanje u uslužnom sektoru

- -

Usled nedostatka podataka, postignute uštede nisu ocenjene i prijavljene

Ukupan iznos iz mera 13,24 ktoe 3.865 Ktoe

Industrijski sektor

42


energije


bude ostvarena u 1.

NAPEE (ktoe)


(ktoe)


I 1 Promocija EE među MSP-ima

- -

Usled nedostatka podataka, ostvarene uštede nisu ocenjene i prijavljene

Raiffeisen banka je isplatila: ~ 200.000 evra za mikrokredite ~ 1 mil evra za MSP-e ~ 4 mil. evra zajmova velikim industrijskim klijentima ProCredit banka je isplatila: ~ 20 mil. evra za mikrokredite ~ 2 mil evra MSP-ima

I 2 Podsticanje prostih revizija u industrijskom sektoru i kampanja podizanja svesti u ovom sektoru

2.2 -


Ukupan iznos za mere 2.2 ktoe 0 ktoe

Prevozni sektor


energije


bude ostvarena u 1.

NAPEE (ktoe)


(ktoe)


T 1 AU o uvođenju bio-goriva u transportnom sektoru

-

-

U periodu izveštavanja, AU još uvek nije usvojeno

T 2 Kampanja podizanja javne svesti o prevozu

1.4 -



Poljoprivredni sektor

43


energije


bude ostvarena u 1.

NAPEE (ktoe)


(ktoe)


A 2 Kampanja podizanja svesti o energetskoj efikasnosti

0,15 -



UKUPNO 30,26ktoe 31.925 ktoe

Analiza konkretno ostvarenih ušteda u energiji pokazala je da je više od 80% cilja postignuto u stambenom sektoru. Međutim, trebalo bi imati u vidu da usled nedostatka podataka, uštede ostvarene u uslužnom sektoru nisu u potpunosti ocenjene i prijavljene. Pored toga, ušteda ostvarena u industrijskom i transportnom sektoru uopšte nije prijavljena. Napomena : Pored prijavljenih mera štednje, prvi NAPEE imala je vrlo blage mere koje se odnose na

sprovođenje zakona i AU –a, koji bi dali opipljive rezultate, ali mi možemo primeniti metodologiju M & V & E ,

zato nije objašnjeno u ovom izveštaju .

Štaviše, u tim blagim merama , mi ne predviđamo značajne promene u drugom narednom periodu NAPEE kao

pitanje budžetskih ograničenja , zbog toga nisu obuhvadene u drugi NAPEE .

Tabela br. 22: Stvarna ušteda u energiji postignuta po sektoru

Indikativni cilj uštede energije: 31 ktoe

Period (2010-2012)

Sektor (%) (ktoe) (GWh)

Stambeni 87.89 28.05 326.22

Uslužni 12.11 3.865 44.95

Industrijski 0 0 0

Transportni 0 0 0

Ukupno 100 31.915 371.17

3.4 Rezime planiranih i ostvarenih ušteda u energiji

Cilj uštede zacrtan 1. NAPEEod 31.00 ktoe premašen je– 31.915 ktoe. Preliminarne procene pokazuju da su uštede u energiji ostvarene u prvoj sredini perioda od 2010 – 2012. čak i vede u odnosu na prijavljene, ali usled nedostatka statističkih podataka, ušteda u energiji ne može se proceniti i prijaviti na odgovarajudi način. Ušteda u energiji ostvarena u transportnom i industrijskom sektoru nije uopšte ocenjena u 1. NAPEE.

44

Tabela br. 23: Nacionalni indikativni ciljevi i koliko su postignuti

Nacionalni indikativni cilj u 2018 91.89 ktoe

Međuvremeni indikativni cilj u 2012 31.00 ktoe

Podela sektorskih ciljeva

Sektorski cilj Ušteda u energiji u 2012 Približna potrošnja ušteda u energiji u

2018

2012. 2018. Ukupno

(TD) Od mera (BU)

Ukupno (TD)

Od mera (BU)

Stambeni (ktoe) 12.40 30.64 28.06 ktoe 46.98

Uslužni (ktoe) 9.30 12.26 3.865 ktoe 18,91

Industrijski (ktoe)** 7.905 24.84 Nije ocenjeno 14.00

Transportni (ktoe) 1.395 24.15 Nije ocenjeno 12.00

Ukupno (ekvivalentne jedinice): ktoe

31.00 91.89 31.925 ktoe 91.89 ktoe

Ukupno (GWh): 360.53 1068.68 371.17 GWh 1068.68 GWh

Procenat (%)(u poređenju sa referentnom skalom potrošnje ESD)

3 % 9 % 3.1 % 9.00%

*Polja osenčena sivom obuhvataju vrednosti iz prvog NAPEE

**Poljoprivredni sektor uključen je u industrijski sektor Napomena: U prvom Nacrtu NAPEE nisu predvidjeni nacionalni ciljevi za zgrade sa nula energijom

45

4 MERE ENERGETSKE EFIKASNOSTI IZ DRUGOG NAPEE U SEKTORIMA ZA KRAJNJU POTROŠNJU ENERGIJE

Ukupno, 17 mera energetske efikasnosti uključeno je u 2. NAPEE. Vedina ovih mera energetske efikasnosti planirano je da se primeni u uslužnom sektoru – 5, za kojim de uslediti stambeni sektor.

4.1 Mere u stambenom sektoru

Stambeni sektor drugi je najvedi sektor krajnje potrošnje energije na Kosovu. Tokom 2012. godine, krajnja potrošnja energije u stambenom sektoru iznosila je 498.71 ktoe ili 39.53 % ukupne krajnje potrošnje energije. Procenjuje se da potencijal za uštedu u energiji u stambenom sektoru iznosi oko 10-40%. Jasno je iz prethodno navedenog da de sektor domadinstava doprineti najvedom uštedom u energiji, ali je istovremeno i najteži sektor u kome se može ostvariti napredak, usled nepostojanja inicijativa i kazni za neprimenjivanje predviđenih mera. Smanjenje u potrošnji energije bide jedan od najvedih izazova u bududnosti. Isti je sigurno potreban, pošto de sve vede cene električne energije staviti sve vedi teret na domadinstva – posebno na domadinstva sa niskim prihodom, koja ved jedva da mogu da priušte da plate svoje račune za energiju. Nacrt novog Zakona o stambenim zgradama u suvlasništvu predstavljen je skupštinskom odboru. Zakon de uređivati korišdenje, upravljanje i održavanje zgrada u zajedničkom vlasništvu. Važno je napomenuti da de stvaranje udruženja vlasnika kuda postati obavezno. Primena Zakona uredide dužnosti i prava vlasnika stanova, preraspodelu profita, tarife i troškove, opšte sastanke i obavezujude odluke za manjine nakon što glasa vedina, preduslove za donošenje jednoglasnih odluka itd. Dokumenat za planiranje politike koji se bavi stambenim razvojnim pitanjima na Kosovu jeste Strategija Ministarstva životne sredine i prostornog planiranja (2011 – 2014). Slededa dva strateška cilja bave se uspostavljanjem pravnog i institucionalnog okvira za promovisanje energetske efikasnosti:

Povedavanje pristupa stambenom smeštaju koji je pristupačan i u skladu sa ekonomskim prilikama porodica uz očuvanje vrednosti stambenih jedinica;

Uređivanje građevinskih aktivnosti tehničkim inžinjerskim propisima u skladu sa standardima EU. Pitanja u vezi sa promovisanjem energetske efikasnosti u kolektivnim stambenim zgradama bide glavni prioritet Ministarstva životne sredine i prostornog planiranja u predstojedim godinama.

Sledede 4 mere koje se odnose na stambeni sektor uvršdene su u 2. NAPEE:

Poboljšavanje EE primenom mera za energetsku efikasnost u stambenim zgradama,

Poboljšavanje EE primenom mera za energetsku efikasnost u stambenom sektoru,

Poboljšavanje EE primenom mera za energetsku efikasnost u kolektivnim stambenim zgradama,

Poboljšavanje EE neprekidnim kampanjama informisanja o energetskoj efikasnosti.

46

Tabela br. 24

Rezime mera za poboljšavanje energetske efikasnosti u stambenom sektoru

Br. Naziv mere uštede energije

Ciljna grupa Dužina trajanja

Postignuta ušteda u energiji u 2012

Uštede u energiji očekivane 2018

R.1. Poboljšavanje EE primenom mera energetske efikasnosti u stambenim zgradama

Domadinstva 2014.

do

2015.

28,06 ktoe

51,56 ktoe

R.2. Poboljšavanje EE primenom mera za energetsku efikasnost u stambenom sektoru

Domadinstva 2013.

do

2018.

R.3. Poboljšavanje EE primenom mera za energetsku efikasnost u kolektivnim stambenim zgradama

Vlasnici stanova u kolektivnim stambenim zgradama

2013.

do

2018.

R.4. Poboljšavanje EE neprekidnim kampanjama informisanja o energetskoj efikasnosti

Domadinstva 2013. do 2015.

Naziv mere za uštedu energije Poboljšavanje EE primenom mera energetske efikasnosti u stambenim zgradama

Indeks mere R1

Opis

Kategorija Finansijski instrument

Vremenski okvir Početak: 2014.

Kraj: 2015.

Cilj/kratak opis Mera ima za cilj da poveda energetsku efikasnost u stambenim zgradama

Ciljna krajnja namena Postojede zgrade

Ciljna grupa Domadinstva

Regionalna primena Na nacionalnom nivou

Informacije o primeni

Navedite i opišite radnje za uštedu u energiji koje potkrepljuju meru

Planira se da mere uštede energije budu primenjene u stambenim zgradama. Mere uštede energije u stambenim zgradama predviđaju izolaciju zidova, zamenu prozora, izolaciju krovova i podruma.

47

Budžet i finansijski izvori Doprinos EBRD-a (zajam/subvencija) – 12 mil. evra

(Ukupan budžet za mere R1(3 miliona evra) i I1) (9 miliona evra)).

Izvršno telo MER/KAEE

Organ za pradenje KAEE

Uštede u energiji Metoda za pradenje/merenje ostvarenih ušteda

KAEE je razradila sistem za pradenje projekta nakon primene koji predviđa da krajnji korisnici podnesu informacije o stvarnoj potrošnji energije nakon primene projekta.

Očekivana ušteda u 2012. U skladu sa 1. NAPEE

Primena ove mere počinje 2013.

Ušteda ostvarena 2012. Primena ove mere počinje 2013.

Očekivana ušteda u energiji u 2015.

2,00 ktoe

Očekivani uticaj na uštede u energiji u 2018. (ukoliko je dostupno)

Pretpostavke Procene očekivanih ušteda u energiji zasnovane su na oceni ušteda u energiji koje de biti postignute sličnom investicijom u 1. NAPEE, predviđajudi da približno 1/3 dostupnog budžeta bude uložena u stambeni sektor (preostali deo u industriju i sektor MSP-a – I1)

Preklapanje, višestruki efekat, sinergija

-

Naziv mere za uštedu energije Poboljšavanje EE primenom mera energetske efikasnosti u stambenom sektoru

Indeks mere R2

Opis



Kraj: 2015.

Cilj/kratak opis Mera ima za cilj da poveda energetsku efikasnost u stambenim zgradama






Planira se da mere uštede energije budu primenjene u stambenim zgradama. Mere uštede energije u stambenim zgradama predviđaju izolaciju zidova, zamenu prozora, izolaciju krovova i podruma.

48

Budžet i finansijski izvori Komercijalne banke ved su izdale veliki broj zajmova za mere primene u stambenom i sektoru MSP– takođe se očekuje da u periodu primene 2. NEEA celokupni troškovi barem ostanu na istom nivou – odnosno barem 20 mil. evra




KAEE zajedno sa komercijalnim bankama radi na izradi sistema za pradenje primene projekta koji de omoguditi ocenu ostvarenih ušteda u energiji.


2.86 ktoe

Ušteda ostvarena 2012. 9,76 ktoe


7 ktoe


Pretpostavke Procene očekivanih ušteda u energiji zasnovane su na oceni ušteda u energiji postignutih sličnim investicijama u 1. NAPEE


-

Naziv mere za uštedu energije Poboljšavanje EE primenom mera energetske efikasnosti u kolektivnim stambenim zgradama

Indeks mere R3

Opis

Kategorija Uredba / Finansijski instrument


Kraj: 2018.

Cilj/kratak opis Mera ima za cilj da poboljša energetsku efikasnost u kolektivnim stambenim zgradama


Ciljna grupa Vlasnici stanova u kolektivnim stambenim objektima




Nacrt Zakona o stambenim zgrada u suvlasništvu koji je u fazi drugog čitanja u Skupštini, predviđa uspostavljanje stambenih udruženja, kao nešto što je obavezno. Isti stvara pravnu osnovu za dalju primenu mera

49

EE u kolektivnim stambenim zgradama.

Ministarstvo životne sredine i prostornog planiranja izradide nacrt administrativne uredbe koja uređuje tehničke norme o stambenim zgradama u suvlasništvo; administrativno uputstvo o programu za potvrđivanje administratora, administrativno uputstvo o sporazumima o stambenim zgradama u suvlasništvu i administrativno uputstvo o registru stambeni zgradama u suvlasništvo, paralelno, administratori de na lokalnom nivou početi promotivnu kampanju za uspostavljanje udruženja vlasnika stanova. Ovo de biti obavezni preduslov za dobijanje dalje podrške od države za pripremu energetskih revizija i za primenu mera uštede energije.

Predviđa se projekat koji sprovodi službenik Ministarstva za životnu sredinu i prostorno planiranje koji ima za cilj da pruži promotivni program o razvoju mehanizama za upravljanje suvlasničkim pravima predviđenim ovim Zakonom.

Planira se da mere uštede energije budu primenjene u kolektivnim stambenim zgradama. Mere uštede energije predviđaju izolaciju zidova, zamenu prozora, izolaciju krovova i podruma.

Budžet i finansijski izvori AU – budžet Ministarstva za životnu sredinu i prostorno planiranje

Promotivne mere za uspostavljanje stambenih udruženja za 12 kolektivnih stambenih zgrada (Ministarstvo za životnu sredinu i prostorno planiranje pokride polovinu troškova u vidu uslovnih subvencija za uspostavljanje udruženja vlasnika a drugu polovinu trebalo bi da pokriju vlasnici zgrada)

Primena prvih pilot projekata – za 4 kolektivne stambene zgrade (Ministarstvo za životnu sredinu i prostorno planiranje uložilo bi u mere renoviranja koje pokrivaju polovinu ukupnog iznosa kao uslovne subvencije dok de preostali deo pokriti vlasnici zgrada)

Ukupan budžet za promotivne mere i primenu pilot projekata – 540 000 evra.

Izvršno telo Ministarstvo za životnu sredinu i prostorno planiranje



KAEE je razradila sistem za pradenje projekta nakon primene koji predviđa da krajnji korisnici podnesu informacije o stvarnoj potrošnji energije nakon primene projekta.

50





0,5 ktoe


9,00 ktoe

Pretpostavke -


-

Naziv mere za uštedu energije Poboljšavanje EE nastavljanjem informativnih kampanja o energetskoj efikasnosti

Indeks mere R4

Opis

Kategorija Informativna mera


Kraj: 2015.

Cilj/kratak opis Mera ima za cilj da poveda svest o pitanjima energetske efikasnosti i ovo de olakšati dalju primenu mera EE u stambenom, industrijskom i uslužnom sektoru.

Ciljna krajnja namena Stambena





Planira se da KAEE sprovede neprekidnu kampanju podizanja javne svesti o merama energetske efikasnosti.

Budžet i finansijski izvori Budžet MER/ KAEE– 150.000 evra u periodu od 2012- 2014, 50.000 evra za svaku godinu.




TD




51



Pretpostavke


4.2 Mere u transportnom sektoru

Transportni sektor drugi je najvedi krajnji korisnik energije na Kosovu. 2012. godine, krajnja potrošnja energije u transportnom sektoru iznosila je 336.47 ktoe ili 26.67 % ukupne krajnje potrošnje energije.

Tabela br. 25. Pregled ukupne potrošnje energije po transportnim pod-sektorima u periodu od 2010-2012.

Pod-sektori / Godina 2010. 2011. 2012*

Drumski prevoz 316.52 325.44 322,35

Železnički prevoz 1.15 1.21 1,24

Vazdušni prevoz 1.24 11.93 12,88

Ukupan transportni sektor 318.91 338.58 336.47

Izvor: Energetski bilans Kosova - 2010, 2001, 2012. (prognoza)*, Ministarstvo ekonomskog razvoja Dve mere energetske efikasnosti uvršdene su u 1. NAPEE, koji je predviđao uštedu u energiji od 1.4 ktoe u transportnom sektoru. Usled nedostatka podataka za proračunavanje pokazatelja energetske efikasnosti u transportnom sektoru, nisu prijavljene nikakve uštede u energiji u 1. NAPEE. Ministarstvo infrastrukture planiralo je da načini poboljšanja u sistemu sakupljanja podataka – posebno kada govorimo o sakupljanju podataka o pređenoj kilometraži, stvarajudi mogudnosti da se proračunaju uštede u energiji koje su ostvarene u transportnom sektoru u 2. NAPEE. Razvoj javne infrastrukture uključen je kao jedan od stubova u Akcioni plan ekonomske vizije Kosova (2011-2014). Nekoliko projekata razvoja infrastrukture u transportnom sektoru uključeno je u gore pomenut dokumenat o politici. Na primer, pri razvoju drumske infrastrukture,- izgradnja auto puta R7 Morinë – Merdare, autoputa R6 Prishtinë - Hani i Elezit, proširenje nacionalnih puteva itd. Takođe predviđa projekte investicija u železničkom sektoru – obnova i modernizacija železničke linije 10 u južnom sektoru. Postoje dva glavna dokumenta za planiranje politike u transportnom sektoru:

Strategija multimodalnog prevoza i akcioni plan;

Strategija Ministarstva infrastrukture (2011 – 2014). Cilj Ministarstva infrastrukture jeste da doprinese privrednom rastu uspostavljanjem efikasnog i integrisanog multimodalnog sistema – železničkog, drumskog, vazdušnog. Sledede 3 mere uključene su u transportni sektor u 2. NAPEE:

Poboljšavanje EE nastavljanjem informativne kampanje o promovisanju eko-vožnje;

Sistematske inspekcije tehničkog stanja vozila;

Poboljšavanje javnog prevoznog sistema u gradu Prištini.

52

Tabela br. 26. Rezime mera za poboljšavanje energetske efikasnosti u transportnom sektoru


Ciljna grupa

Dužina trajanja



T.1. Poboljšavanje EE nastavljanjem informativne kampanje o promovisanju eko-vožnje

Sve grupe vlasnika vozila

2012.

do

2014.

Uštede nisu prijavljene usled

nedostatka podataka

12 ktoe

T.2. Sistematske inspekcije tehničkog stanja vozila

Sve grupe vlasnika vozila

2013.

do

2015.

T.3. Poboljšavanje javnog prevoznog sistema u gradu Prištini

Korisnici javnog prevoza u gradu Prištini

2013.

do

2015.

Naziv mere za uštedu energije Poboljšavanje EE nastavljanjem informativne kampanje o promovisanju eko-vožnje

Indeks mere T1

Opis

Kategorija Informativna mera


Kraj: 2015.

Cilj/kratak opis Promovisati eko-vožnju koja de dovesti do efikasnije vožnje i smanjene potrošnje energetskih resursa od strane vozila.

Ciljna krajnja namena Prevoz

Ciljna grupa Sve grupe vlasnika vozila




Kako bi se promovisala eko-vožnja, potrebno je preduzeti sledede mere:

Nastaviti kampanju podizanja svesti o eko vožnji;

Počevši od 2013, eko-vožnja bide uvedena kao deo kursa za obuku i uvršdena u konačan vozački ispit;

Vozači u ministarstvima bide podstaknuti da polože kurseve eko-vožnje

Budžet i finansijski izvori Budžet Ministarstva infrastrukture

Troškovi su pokriveni troškovima vozačke

53

dozvole

Budžeti ministarstava na nivou centralne vlade

Izvršno telo Ministarstvo infrastrukture

Organ za pradenje Ministarstvo infrastrukture / KAEE


TD


Ušteda ostvarena 2012.



Pretpostavke


Naziv mere za uštedu energije Sistematske inspekcije tehničkog stanja vozila

Indeks mere T2

Opis

Kategorija Posebne mere u transportnom sektoru

Vremenski okvir Na sistematskoj osnovi

Cilj/kratak opis Obezbediti upravljanje vozilima u skladu sa specifikacijom proizvođača.

Ciljna krajnja namena Prevoz

Ciljna grupa Sve grupe vlasnika vozila




Kako bi se umanjila potrošnja energetskih resursa od strane vozila:

svaki vlasnik vozila trebalo bi da obezbedi periodično održavanje svog vozila u skladu sa specifikacijom proizvođača;

vlasnici vozila obezbedide sprovođenje obaveznih tehničkih inspekcija u skladu sa Zakonom br. 02/L-70 o bezbednosti u drumskom saobradaju, član 316 – na godišnjoj osnovi za vozila u privatnom vlasništvu i jednom u 6 meseci za komercijalna vozila.

54

Budžet i finansijski izvori Troškovi tehničkog pregleda pokrivaju vlasnici vozila.

Izvršno telo Ministarstvo infrastrukture

Licencirane kompanije koje vrše inspekcije

Organ za pradenje Ministarstvo infrastrukture / KAEE


TD


Ušteda ostvarena 2012.



Pretpostavke


Naziv mere za uštedu energije Poboljšavanje javnog prevoznog sistema u gradu Prištini

Indeks mere T3

Opis

Kategorija Specifične mere u prevoznom sektoru

Vremenski okvir 2013 – 2015. (investiciona komponenta treba da bude završena do kraja 2014)

Cilj/kratak opis Poboljšati javnu prevoznu infrastrukturu –kvalitet pruženih usluga –u gradu Prištini koji bi doveo do povedane vodede uloge u korišdenju javnog prevoza umesto korišdenja privatnih vozila.

Ciljna krajnja namena Javni prevoz u gradu Prištini

Ciljna grupa Korisnici javnog prevoza u gradu Prištini

Regionalna primena Grad Priština



Program za poboljšavanje javnog prevoznog sistema u gradu Prištini predviđa preduzimanje slededih aktivnosti:

Kampanja podizanja javne svesti podržana posebnim ponudama da se unapredi korišdenje javnog prevoza

Investiciona komponenta – planira se

55

kupovina 50 novih autobusa u cilju poboljšavanja javnih prevoznih usluga u gradu Prištini

Budžet i finansijski izvori Kampanja podizanja javne svesti – budžet grada Prištine

Investiciona komponenta – 5.5 mil. evra (budžet grada Prištine – 2 mil. evra, Vlada Japana – 3.5 mil.evra)

Izvršno telo Grad Priština

Organ za pradenje Grad Priština / KEEEA


BU


Primena mere počede 2013. godine

Ušteda ostvarena 2012. Primena mere počede 2013. godine


0.54 ktoe – do kraja perioda primene bide prijavljene povezane uštede u energiji


Pretpostavke (stari autobus – novi autobus) – do kraja perioda primene, bide podnet izveštaj o broju zamenjenih autobusa i ostvarenih ušteda u energiji


56

4.3 Mere u tercijarnom sektoru

Mere energetske efikasnosti u tercijarnom sektoru – koji obuhvata javnu administraciju, ustanove za zdravstvenu zaštitu itd. – bide centralni investicioni projekti u 2. NAPEE. 2. NAPEE sadrži pet mera za primenu, za koje su izdvojena sredstva iz nacionalnog budžeta Kosova, lokalnih opštinskih budžeta i IFI-a. Više od 200 zgrada bide renovirano kao rezultat primene investicionih projekata u gore pomenutoj aktivnosti. Slededih 5 mera identifikovano je za tercijarni sektor u 2. NAPEE:

Poboljšavanje EE renoviranjem javnih zgrada u opštinama,

Poboljšavanje EE renoviranjem zgrada vlade na centralnom nivou,

Poboljšavanje EE renoviranjem javnih zgrada (opštinskih zgrada),

Poboljšavanje EE renoviranjem opštinskih zgrada i ulične rasvete,

Promovisanje mera energetske efikasnosti pripremom energetskih revizija.

Tabela br. 25

Rezime mera za poboljšavanje energetske efikasnosti u javnom sektoru

Naziv mere za uštedu energije Poboljšavanje EE renoviranjem javnih zgrada u opštinama

Indeks mere S1

Opis



Kraj: 2014.

Cilj/kratak opis Mera ima za cilj da poveda energetsku efikasnost u opštinskim zgradama



Ciljna grupa Dužina trajanja



S1 Poboljšavanje EE renoviranjem javnih zgrada u opštinama

Javne službe 2013.

do

2014.

3,865 ktoe

20,71 ktoe

S2 Poboljšavanje EE renoviranjem zgrada vlade na centralnom nivou

Zgrade centralne vlade

2014.

do

2015.

S3 Poboljšavanje EE renoviranjem javnih zgrada (opštinskih zgrada )

Javne službe 2014.

do

2016.

S4 Poboljšavanje EE renoviranjem opštinskih zgrada i ulične rasvete

Javne službe 2013.

do

2015.

S5 Promovisanje mera energetske efikasnosti pripremom energetskih revizija

Javne službe, zgrade centralne vlade

2012.

do

2014.

57

Ciljna grupa Javne službe




Planira se da mere uštede energije budu primenjene u 65 javnih zgrada (63 škole i 2 bolnice). Mere uštede energije predviđaju izolaciju zidova, zamenu prozora, izolaciju krova i podruma, kao i ugradnju energetski efikasne rasvete. Konkretne mere koje de biti primenjene u svakoj zgradi identifikovane su u procesu pripreme energetskih revizija.

Budžet i finansijski izvori Doprinos EK (subvencija) – 15.6 mil. evra – period pradenja nakon primene pokazade rezultate u uštedi u energiji



Uštede u energiji

Metoda za pradenje/merenje ostvarenih ušteda

KAEE je izradila sistem za pradenje nakon primene projekta koji predviđa da bi krajnji korisnici trebalo da podnesu informacije o konkretnoj potrošnji energije nakon primene projekta.


Primena ove mere započede 2013. godine

Ušteda ostvarena 2012. Primena ove mere započede 2013. godine


2.17 ktoe


Pretpostavke Procene očekivanih ušteda u energiji zasnovane su na energetskim revizijama koje su sprovedene za svaku zgradu.


-

Naziv mere za uštedu energije Poboljšavanje EE renoviranjem zgrada vlade na centralnom nivou

Indeks mere S2

Opis



Kraj: 2019.

Cilj/kratak opis Mera ima za cilj da poveda energetsku efikasnost u zgradama vlade na centralnom nivou




Informacije o Navedite i opišite radnje za uštedu u energiji koje

Planira se da se u okviru projekta:

pripreme energetske revizije za sve zgrade vlade

58

primeni potkrepljuju meru na centralnom nivou (izuzetak: policija, vojska)

sprovedu mere uštede energije u svim zgradama vlade na centralnom nivou koje de biti revidirane.

Mere uštede energije predviđaju izolaciju zidova, zamenu prozora, izolaciju krova i podruma. Konkretne mere koje de biti primenjene u svakoj zgradi bide identifikovane tokom pripreme energetskih revizija.

Budžet i finansijski izvori Doprinos WB (SB) ( kredit ) , procenjuje se na 18 miliona dolara komponenta centralne vlade i US $ 4.5milion opštinska komponenta i 0,7 € milion subvencija od strane Evropske komisije ( energetska revizija ) - ukupno oko 17,5 miliona evra



Uštede u energiji







2,34 ktoe


7.34 ktoe (cumulative total)

Pretpostavke Procene očekivanih ušteda u energiji zasnovane su na procenjenom proseku ušteda u energiji proizašlih iz energetskih revizija koje su ved pripremljene za zgrade vlade na centralnom nivou.


-

Naziv mere za uštedu energije Poboljšavanje EE renoviranjem javnih zgrada (opštinskih zgrada)

Indeks mere S3

Opis



Kraj: 2016.

Cilj/kratak opis Mera ima za cilj da poveda energetsku efikasnost u javnim (opštinskim) zgradama





Navedite i opišite radnje za uštedu u energiji koje

Planira se da mere uštede energije budu primenjene u 30 javnih zgrada. Mere uštede energije predviđaju izolaciju zidova,

59

potkrepljuju meru zamenu prozora, izolaciju krova i podruma. Konkretne mere koje de biti primenjene u svakoj zgradi bide identifikovane u procesu pripreme energetskih revizija.

Budžet i finansijski izvori Doprinos iz KfW / EK (subvencija) - 5,0 miliona evra, Ukupno 5,0 miliona evra









1,0 ktoe


Pretpostavke Procene očekivanih ušteda u energiji zasnovane su na energetskim revizijama koje su sprovedene za svaku javnu zgradu.


-

Naziv mere za uštedu energije Poboljšavanje EE renoviranjem opštinskih zgrada i ulične rasvete

Indeks mere S4

Opis



Kraj: 2018.

Cilj/kratak opis Mera ima za cilj da poveda energetsku efikasnost u opštinskim zgradama






Očekuje se da se Opštinski planovi za energetsku efikasnost izrade za približno 15 opština na Kosovu.

Predviđa se da ova inicijativa ostvari pozitivan uticaj na voljnost opština da ulože u projekte energetske efikasnosti. Očekuje se da dovedu do primene približno 100 investicionih projekata u opštinama širom Kosova. Mere uštede energije predviđaju izolaciju zidova,

60

zamenu prozora, izolaciju krova i podruma, kao i ugradnju energetski efikasne rasvete.

Budžet i finansijski izvori Državni budžet ( Ministarstvo za lokalnu upravu ) i opštinski budžeti - u zavisnosti od ulaganja od ove dve institucije .

Izvršno telo Ministarstvo lokalne uprave i administracije opština


Uštede u energiji








Pretpostavke Procene očekivanih ušteda u energiji zasnovane su na energetskim revizijama koje su sprovedene za svaku javnu zgradu.


-

Naziv mere za uštedu energije Promovisanje mera energetske efikasnosti pripremom energetskih revizija

Indeks mere S5

Opis

Kategorija Energetske revizije


Kraj: 2015.

Cilj/kratak opis Mera ima za cilj da unapredi primenu mera energetske efikasnosti sprovođenjem energetskih revizija.


Ciljna grupa Javne službe, zgrade vlade na centralnom nivou




Očekuje se da se korišdenjem resursa iz kosovskog nacionalnog budžeta i resursa pruženih od strane IFI-a, pripreme energetske revizije za javne zgrade– zgrade vlade na opštinskom i centralnom nivou. Ovaj proces olakšade dalju primenu projekata investicija u energetsku efikasnost.

61

Budžet i finansijski izvori Budžet MER/KAEE – izdvojeno 144 000 evra (2013 – za 116 energetskih revizija koje de biti sprovedene)

Projekat WB/EK (mera S2) predviđa približno 250 energetskih revizija koje de biti sprovedene u zgradama vlade na centralnom nivou.




TD






Pretpostavke


4.4 Mere u industrijskom i sektoru MSP-a

Prema Kosovskoj agenciji za registraciju privrednih subjekata (KBRA) pri MTI-u, zaključno sa 31. decembrom 2010. godine, bilo je više od 100,000 registrovanih MSP-a, sa 216,799 zaposlenih, koji predstavljaju 79.59 % ukupnog broja zaposlenih u privatnom sektoru i 62.24% ukupnog broja zaposlenih na Kosovu. Od ukupnog broja od 103,755 preduzeda, 102,070 (ili 98.37%) jesu mikro preduzeda, 1,406 (1.35%) su mala, 221 (0.22%) je srednje a samo 58 (0.06%) su klasifikovana kao velika. Preovlađujuda dominantnost mikropreduzeda ima implikacije i po Strategiju MSP-a. U smislu pregleda sektora, MSP-i su uglavnom skoncentrisani u sektoru: maloprodaje (oko 50%); transporta, skladištenja i distribucije (14%); prehrambenih proizvoda, pida i duvana (9%); i hotela i restorana (9%). Prema Indeksu politike MSP-a za 2009, preraspodela po sektorima ostala je stabilna tokom vremena. Industrija je tredi najvedi sektor za krajnju potrošnju energije na Kosovu. 2012. godine, krajnja potrošnja energije u industrijskom sektoru iznosila je 290.68 ktoe ili 23.04% ukupne krajnje potrošene energije.

62

Tabela br. 28. Pregled ukupne potrošnje energije po industrijskim pod-sektorima u periodu od 2010-2012. u ktoe

Pod-sektori / Godina 2010. 2011. 2012.*

Gvožđe i čelik 59,36 69,03 77,82

Obojena metalurgija 61,75 64,47 41,06

Hemijska industrija 1,83 1,89 1,74

Industrija stakla, keramike i građevinskog materijala 28,4 60,69 59,83

Industrija iskopavanja 2,56 2,7 2,14

Industrija za hranu, pide i duvan 78,88 83,8 73,21

Tekstil, koža i odeda 0,16 0,17 0,13

Papir i štampanje 0,24 0,26 0,26

Inžinjerstvo i druge metalne industrije 0,01 0,01 0,01

Druge industrije 21,72 32,62 34,47

Ukupno za industrijski sektor 254,89 315,64 290,68

* Predviđena potrošnja Izvor: Energetski bilans Kosova za 2010, 2011, 2012.

Rezultati potrošnje energije po industrijskim pod-sektorima za 2010. godinu pokazuju da su hrana, pide i duvan

bili najvedi pod-sektor, koji je potrošio 78.88 ktoe ili 30.90 % ukupne potrošnje u industrijskom sektoru, za

kojim sledi pod-sektor obojenih metala sa 61.75 ktoe ili 24.20 % i zatim pod-sektor za čelik i gvožđe sa 59.36

ktoe ili 23.30 % ukupne potrošnje energije.

Rezultati potrošnje energije po industrijskim pod-sektorima za 2011. godinu pokazuju da je sektor hrane, pida i

duvana imao najvedu potrošnju sa 83.80 ktoe ili 26.5% ukupne potrošnje u industrijskom sektoru, za kojim

sledi pod-sektor gvožđa i čelika sa 69.03 ktoe ili 21.9%, podsektor obojenih metala sa 64.47 ktoe ili 20.4%,

industrija stakla, keramike i građevinskih materijala sa 60.69 ktoe ili 19.2%, i drugi industrijski pod-sektori sa

32.62 ktoe ili 10.3%.

Do sada, prognoza (nerealizovane) potrošnje energije za 2012. u podsektoru gvožđa i čelika pokazuje primetan porast od 11.30% u potrošnji, sa 69.03 ktoe (2011) na 77.82 ktoe (2012) ili 26.77% ukupnog industrijskog sektora, pad u udelu industrije hrane, pida i duvana sa 83,8 na 73,21 ktoe, i pad u potrošnji industrije obojene metalurgije sa 64,47 na 41,06 ktoe.

63

Dve mere energetske efikasnosti uključene su u 1. NAPEE, koji je predviđao uštedu u energiji od 2.2 ktoe u industrijskom sektoru. Usled nedostatka podataka za proračunavanje pokazatelja energetske efikasnosti u industrijskom sektoru, nisu prijavljene nikakve ostvarene uštede u energiji u 1. NAPEE. Sledede 2 mere uključene su u 2. NAPEE:

Poboljšavanje EE primenom mera za energetsku efikasnost u MSP-ima,

Poboljšavanje EE primenom mera energetske efikasnosti u industrijskim preduzedima.

Tabela 29. Rezime mera za poboljšavanje energetske efikasnosti u industrijskom sektoru


Ciljna grupa

Dužina trajanja



I1 Poboljšavanje EE primenom mera za energetsku efikasnost u MSP-ima

MSP-i 2014.

do

2015.

Ušteda nije prijavljena usled nedostatka

podataka

15.50 ktoe

I2 Poboljšavanje EE primenom mera energetske efikasnosti u industrijskim preduzedima

MSP-i 2013.

do

2015.

Naziv mere za uštedu energije Poboljšavanje EE primenom mera za energetsku efikasnost u MSP-ima

Indeks mere I1

Opis



Kraj: 2015.

Cilj/kratak opis Mera ima za cilj da poveda energetsku efikasnost u MSP-ima primenom mera za uštedu u energiji.

Ciljna krajnja namena Industrija i MSP-i

Ciljna grupa Industrija i MSP-i




Planira se da mere uštede energije budu primenjene u MSP-ima. Mere uštede energije u MSP-ima predviđaju zamenu starih neefikasnih proizvodnih jedinica kao i primenu efikasnih rešenja za rasvetu.

Budžet i finansijski izvori Doprinos EBRD/EC (zajam/subvencija) – 12 mil. evra

(Ukupan budžet za mere I1 i R1)



64







3,50 ktoe


Pretpostavke Procene očekivanih ušteda u energiji zasnovane su na oceni ušteda u energiji ostvarenih sličnim investicijama iz 1. NAPEE, koje predviđaju da približno 2/ 3 budžeta bude na raspolaganju da se uloži u sektor MSP-a


-

Naziv mere za uštedu energije Poboljšavanje EE primenom mera energetske efikasnosti u industrijskim preduzedima

Indeks mere I2

Opis



Kraj: 2015.

Cilj/kratak opis Mera ima za cilj da poveda energetsku efikasnost primenom mera ušteda u energiji u industrijskom sektoru i MSP-ima.

Ciljna krajnja namena Industrija i MSP-i

Ciljna grupa Industrija i MSP-i




Planira se da mere uštede energije budu primenjene u MSP-ima i industrijskim preduzedima. Mere uštede energije u MSP-ima predviđaju zamenu starih neefikasnih proizvodnih jedinica kao i primenu efikasnih rešenja za rasvetu.

Budžet i finansijski izvori Komercijalne banke ved su izdale veliki broj zajmova za mere primene u stambenom i sektorima MSP-a– očekuje se da u periodu primene 2. NAPEE troškovi ostanu barem na istom nivou – odnosno barem 10 mil. evra

65




KAEE, zajedno sa komercijalnim bankama, radi na razradi sistema za pradenje primene projekta koji de omoguditi ocenu ostvarenih ušteda u energiji.





5 ktoe


Pretpostavke Procene očekivanih ušteda u energiji zasnovane su na oceni ušteda u energiji ostvarenih sličnim investicijama iz 1. NAPEE.


-

4.5 Mere u građevinskom sektoru

Građevinske karakteristike stambenih jedinica na Kosovu, u smislu materijala za izolaciju i kvaliteta prozora i

vrata, imaju tendenciju poboljšanja nedavnih godina. Gledajudi u globalu, zgrade koje su izgrađene od 1999.

godine dostižu obavezne građevinske standarde, dok su zgrade koje su izgrađene pre 1999, posebno one u

javnom sektoru, okarakterisane lošim kvalitetom termalne izolacije, posebno u smislu tavana, spoljnih zidova i

prozora.

Prema NAPEE i POPISU sprovedenom 2011.. godine na Kosovu je bilo približno 310,000 stambenih zgrada u

2011, više od 55,000 komercijalnih objekata i oko 2,000 javnih zgrada.

Javne zgrade na Kosovu (škole, univerziteti, bolnice, ambulante, vladine zgrade itd.) broje negde oko 1,800

zgrada. Vedina delova javnih zgrada u potpunosti se zagrevaju, sa time da su goriva za zagrevanje, centralno

grejanje i električna energija najčešdi vidovi zagrevanja stambenih prostora. Pošto vedina ovih zgrada potiče iz

perioda pre 1999. godine, njihove građevinske karakteristike relativno su slabe.

Privatni/komercijalni uslužni građevinski sektor u razvoju je na Kosovu. U mnogim slučajevima, privatni sektor

doživeo je modernizaciju i kvalitativna poboljšanja. Ova grupa preduzeda bavi se delatnostima kao što su

hoteli, restorani, banke, turističke agencije, konsultantske kancelarije i osiguravajuda društva itd., a mnoge

privatne službe funkcionišu paralelno sa javnim sektorom, kao što su one za obrazovanje, kulturu, zdravlje itd.

Mnogi od ovih privrednih subjekata imaju za cilj da uvedu modernu tehnologiju energetske efikasnosti, ali i

dalje su neophodna poboljšanja kako bi se obezbedilo efikasno iskorišdavanje ove tehnologije. Međutim,

trebalo bi napomenuti da privatni uslužni sektor takođe obuhvata neke tradicionalne radionice i male

prodavnice i restorane koji niti žele niti imaju priliku da ugrade grejanje i uređaje za klimatizaciju.

66

Tabela br. 30. Rezime mera za poboljšanje energetske efikasnosti u građevinskom sektoru

Br. Naziv mere za uštedu energije

Ciljna grupa

R.1. Poboljšavanje EE primenom mera energetske efikasnosti u stambenim zgradama

Domadinstva

R.2. Poboljšavanje EE primenom mera energetske efikasnosti u stambenom sektoru

Domadinstva

R.3. Poboljšavanje EE primenom mera energetske efikasnosti u kolektivnim stambenim zgradama

Vlasnici stanova u kolektivnim stambenim zgradama

R.4. Poboljšavanje EE nastavljanjem kampanje informisanja o energetskoj efikasnosti

Domadinstva

S1 Poboljšavanje EE renoviranjem javnih zgrada u opštinama

Javne službe

S2 Poboljšavanje EE renoviranjem zgrada centralne vlade

Zgrade centralne vlade

S3 Poboljšavanje EE renoviranjem javnih zgrada (zgrade opština)

Javne službe

S4 Poboljšavanje EE renoviranjem opštinskih zgrada i ulične rasvete

Javne službe

S5 Promovisanje mera energetske efikasnosti pripremom energetskih revizija

Javne službe, zgrade centralne vlade

4.6 Horizontalne mere

Horizontalne mere za postizanje energetske efikasnosti jesu one koje važe na više od jednog krajnjeg potrošača energije i na dugi rok ove mere mogu pokazati stvarne uštede u energiji. Tri mere koje imaju najvedi potencijal za promovisanje energetske efikasnosti uključene su u 2. NAPEE:

Amandmani na Zakon o energetskoj efikasnosti,

Zelene politike javne nabavke,

Poboljšavanje minimalnih zahteva energetske efikasnosti u novim zgradama i postojedim zgradama koje tek treba da budu rekonstruisane.

67

Tabela br. 31. Rezime horizontalnih mera za poboljšavanje energetske efikasnosti


Ciljna grupa

Dužina trajanja



H.1. Amandmani na Zakon o energetskoj efikasnosti

Svi krajnji korisnici

2013.

do

2015.

Primena ove mere počede 2013.

9 ktoe

H.2. Zelene politike javne nabavke

Državni organi

Lokalni organi

2013.

do

2015.

H.3. Poboljšavanje minimalnih zahteva energetske efikasnosti u novim zgradama i postojedim zgradama koje tek treba da budu rekonstruisane

Vlasnici zgrada

2013.

do

2018.

Naziv mere za uštedu energije Amandmani na Zakon o energetskoj efikasnosti

Indeks mere H1

Opis

Kategorija Uredba


Kraj oktobra 2013.

Cilj/kratak opis Ova mera ima za cilj da daje razvije pravni okvir i da postavi osnovu za izradu podzakonskih akata koji de uvesti kazne/podsticaje za unapređenje primene energetskih mera

Ciljna krajnja namena Svi krajnji korisnici

Ciljna grupa Svi krajnji korisnici




Amandmani na Zakon o energetskoj efikasnosti podrazumevade sledede glavne inicijative: Utvrditi u skladu sa preporukama skupštinskog odbora.

Budžet i finansijski izvori Budžet KAEE– Još uvek nije procenjen

68




TD






Pretpostavke


Naziv mere za uštedu energije Zelene politike javne nabavke

Indeks mere H2

Opis

Kategorija Instrumenti saradnje


Kraj: 2015.

Cilj/kratak opis Ova mera ima za cilj da olakša prodiranje energetski efikasnih tehnologija postupcima javnih nabavki, koje de dovesti do manjeg uticaja na životnu sredinu i na uštede u budžetu.

Ciljna krajnja namena Javni sektor

Ciljna grupa Državni organi

Lokalni organi




U svojoj politici nabavki, ugovarač de predvideti ekološke zahteve u smislu sposobnosti dobavljača i uvrstide ih u tehničke specifikacije za predmet nabavke, korišdenjem relevantnih standarda i eko-etiketiranja, i takođe uključivanjem ekoloških i faktora energetske efikasnosti u kriterijume za odabir ekonomski najpovoljnije ponude.

Budžet i finansijski izvori Budžeti državnih ili lokalnih organa, u skladu sa planovima nabavke datih organa

69

Izvršno telo Državni i lokalni organi



TD






Pretpostavke


Naziv mere za uštedu energije Poboljšavanje minimalnih zahteva energetske efikasnosti u novim zgradama i postojedim zgradama koje tek treba da budu rekonstruisane

Indeks mere H3

Opis

Kategorija Zakonodavstvo


Kraj: 2018.

Planira se da do kraja 2013. godine vlada privede kraju i izmeni Zakon o gradnji. Jedan deo ovog zakona bide poglavlje koje definiše standarde za uštedu u energiji i termalnu zaštitu zgrada.

Cilj/kratak opis Ova mera ima za cilj da olakša primenu mera za uštedu energije i da uvede više standarde za nove i rekonstruisane zgrade.

Cilj je da se utvrde standardi i da se olakšaju mere za primenu ušteda u energiji u novim i postojedim zgradama.

Ciljna krajnja namena Zgrade

Ciljna grupa Vlasnici zgrada

U novim i renoviranim stambenim i administrativnim zgradama.


70



Zakon o gradnji predvidede minimalne zahteve energetske efikasnosti novih i rekonstruisanih zgrada.

Budžet i finansijski izvori Budžet Ministarstva za životnu sredinu i prostorno planiranje Nije isplaniran nikakav budžet

Izvršno telo Ministarstvo životne sredine i prostornog planiranja, opštine, MER, MTI

Organ za pradenje Ministarstvo životne sredine i prostornog planiranja


TD

Primena ovog propisa zahteva profesionalne i ljudske kapacitete





6 ktoe


Pretpostavke Planirane uštede u energiji od 30 kWh/m2 u

novim i rekonstruisanim zgradama. Prosečna oblast novih ili rekonstruisanih zgrada iznosi 800.000 m

2 godišnje 2013 – 2015) i 1.200.000

m2

godišnje (2015 – 2018)


4.7 Rezime celokupnih konačnih ušteda u energiji

Ostvarena i isplanirana ušteda u krajnjoj potrošnji energije predstavljeni su u Tabeli br. 30.

Tabela br. 32. Rezime konačnih ušteda u energiji

Sektor Metoda proračuna Ostvarene uštede u energiji u 2012 in ktoe

Uštede u energiji očekivane u 2018 in ktoe

Stambeni sektor

TD/BU 28,06 51,56

Transportni sektor

TD/BU - 12,00

Uslužni sektor

TD/BU 3,865 20,71

Industrija i MSP-i

TD/BU - 15,50

Horizontalne mere

TD - 9,00

UKUPNO 31,925 ktoe 108,77 ktoe

71

Napomena: Obračun planova za uštedu energije i procena mera za uštedu energije izvršeni su u skladu sa

Direktivom 2006/32/EC (DEU – Direktiva o energetskim uslugama), Aneks II.

4.8 Primerena uloga javnog sektora

U raznim tržišnim procenama proteklih godina utvrđen je znatan stepen potencijalne uštede energije, što bi se

na Kosovu moglo postidi sprovođenjem mera energetske efikasnosti u građevinskim objektima zemlje. Daleko

najvedi doprinos mogudnostima za uštedu energije je u stambenom sektoru, a potom u privatnom i

privrednom sektoru. Iako su mogudnosti za uštedu energije u opštinskim i javnim objektima centralne vlasti

male – manje od 10 % od ukupnih – u poređenju sa druga dva sektora, javni objekti trenutno imaju najbolje

mogudnosti za ostvarivanje stvarne uštede energije jer u mnogim slučajevima ved ispunjavaju minimalne

vrednosti energetske efikasnosti koje su utvrđene u postojedoj Tehničkoj uredbi o uštedi termalne energije i

termalnoj zaštiti u objektima, br. 03/2009. Ova činjenica ukazuje da bi svaki program energetske efikasnosti

trebalo da počne sprovođenjem mera u javnim objektima.

Stoga se nacionalna politika energetske efikasnosti Kosova fokusira na javni sektor, ne samo zbog uslova DEU,

ved i zbog činjenice da je najpraktičnije početi sa aktivnostima u ovom sektoru. Pored toga, ovo predstavlja

pragmatičan pristup EE zbog nedovoljno razvijenog tržišta energetske efikasnosti na Kosovu. Svojim

aktivnostima i odlukama javni sektor može da utiče na građane i organizacije iz drugih sektora i da ih

podstakne da preduzimaju slične aktivnosti za smanjenje potrošnje energije.

Uprkos svom relativno malom potencijalu za uštedu, pokretanjem programa za sprovođenje EE u sektorima

centralnih i opštinskih javnih objekata bila bi upudena snažna poruka da je vlast spremna preuzme vodedu

ulogu i time dâ primer, a time bi obezbedila model za podsticanje inicijativa za EE na Kosovu. Ovo bi zauzvrat

pomoglo da se unapredi tržište za EE proizvode i usluge i da javna i donatorska finansijska sredstva postanu

lakše dostupna. Što se tiče ponude (odnosno, u prodaji proizvoda i usluga kojima se poboljšava EE, kao što su

uvođenje štedljivih sistema grejanja i hlađenja, solarnih sistema tople vode, štedljive sijalice, itd.), uspešnim

programom realizacije stvoride se stvarne mogudnosti za preduzeda koja se bave gradnjom, grejanjem i

rashladnim sistemima i ona de biti podsticana da unaprede svoje sposobnosti i znanja kako bi dobila neki

bududi poslovni angažman. Nakon uspešnog završetka određenog broja projekata sprovođenja EE, iskustva

drugih zemalja govore da de neka od ovih preduzeda evoluirati i transformisati se u EPP (energetski efikasno

preduzede). Bilo bi potrebno pripremiti podzakonsku regulativu kao potporu za ugovorni okvir EEP, kako je

propisano Zakonom o energetskoj efikasnosti, da bi se obezbedio ambijent koji omogudava uvođenje

energetski efikasnog poslovanja.

Sprovođenje programa investicija u EE donede mnoge koristi za privredu Kosova, uključujudi vedu uštedu

energije, smanjenje uvoza energenata i manji trgovinski deficit, duži vek renoviranih objekata, porast broja

preduzeda i zaposlenosti i smanjenje emisije gasova staklene bašte i kiselih kiša.

Dokazi koji postoje pokazuju da građevinski sektor Kosova pruža znatne mogudnosti za ostvarivanje ušteda

energije. Pošto na grejanje prostora otpada najvedi deo potrošnje energije u objektima, mogudnosti uštede

energije uglavnom se povezuju sa termoizolacijom, smanjenjem gubitaka pri grejanju i uvođenju štedljivih

bojlera. Više od polovine građevinskih objekata na Kosovu izgrađeno je u periodu od 1970. do 1985. godine,

što ima odraza u relativno visokoj pojedinačnoj potrošnji toplote u ovim objektima. Trenutni stepen potrošnje

toplote na Kosovu procenjuje se na oko 219 kWh/m2 godišnje, u odnosu na 80–150 kWh/m

2 godišnje u

Zapadnoj Evropi, što ukazuje na to da postoji znatna mogudnost za poboljšanja u pogledu EE.

Kako bi se ispitao postojedi potencijal za uštedu energije, sva propratna zakonska regulativa i programi moraju

iskoristiti postojede trendove na tržištu EE. Jedan od takvih trendova koji postaje sve važniji poslednjih godina

je energetska sigurnost. Uprkos povedanoj upotrebi lokalnih energetskih resursa, kao što su lignit i biomasa,

72

Kosovo u potpunosti zavisi od uvoza nusproizvoda nafte i u manjoj meri od uvoza električne energije, što

ukupno predstavlja oko 25 % njegovih energetskih potreba u 2010. godini. Uvođenjem mera EE može se

poboljšati energetska sigurnost (a) smanjenjem uvoza nusproizvoda nafte i time smanjenjem trgovinskog

deficita; (b) smanjenjem potrošnje drveta za ogrev i time sprečavanjem krčenja šuma; i (c) minimiziranjem

obima uvoza električne energije, čime se umanjuje potreba za subvencijama vlade.

Poboljšanje fiskalnog bilansa je visoki prioritet za Vladu Kosova, posebno s obzirom na trenutnu ekonomsku

situaciju. Mere EE predstavljaju priliku za vladu i javni sektor da smanje svoje budžetske rashode za energiju.

Ovo bi bila isplativa mera jer de investicije u poboljšanje EE u objektima vlade sebe otplatiti kroz uštede na

nacionalnom nivou. Pored toga, ukoliko vlada želi da razmotri mogudnost uvođenja finansijskih podsticaja da bi

se potpomogao razvoj tržišta EE, ovi podsticaji mogu se delimično nadomestiti smanjenjem subvencija za

prodaju domadih energenata.

Investicije u EE imaju pozitivan ekonomski uticaj jer doprinose razvoju moderne industrije koja nudi zaposlenje

i niz mogudnosti za razvoj poslovanja. Njima se takođe stvaraju prihodi od povedanog oporezivanja

građevinskih radova potrebnih za sprovođenje EE, čime se stvaraju pozitivne okolnosti, usled čega je potreba

Vlade Kosova da optimizuje poreske prihode potpomognuta razvojem tržišta EE sa njegovim raznim povezanim

socijalnim i ekološkim koristima.

Potreba dostizanja obaveznog stepena komfora (odnosno minimalnih vrednosti energetske efikasnosti) u

objektima, u skladu sa Direktivom EU o energetskoj efikasnosti objekata znači da renoviranje postojedih

građevinskih objekata ima veliki prioritet na Kosovu. U starim objektima potrebno je odmah investirati u

termoizolaciju, u uvođenje energetski efikasnih prozora sa duplim/trostrukim vakuum staklom i uvođenje

energetski efikasnog grejanja prostora i sistema tople vode. Važne uštede energije utvrđene su za druge usluge

gde se troši energija, kao što su kuvanje, osvetljenje i korišdenje električnih uređaja. Ovo predstavlja priliku za

Vladu Kosova da se postara da takvo renoviranje bude realizovano na energetski efikasan način kojim se

doprinosi održivom privrednom razvoju Kosova. Uz to, revnoviranje starih i oštedenih objekata doprinede

ostvarivanju plana uštede energije iz Nacionalnog akcionog plana za energetsku efikasnost za period do 2018.

god.

Sprovođenje mera EE predstavlja ekonomski racionalan odgovor na nedovoljnost energenata i povedanje cena

energenata – kao i na ekološke probleme. Međutim, u svim sektorima uzimanje kredita za pladanje investicija

u EE nije tako entuzijastično kao što bi se moglo očekivati. Stoga je potrebno utvrditi karakter prepreka koje

ograničavaju sprovođenje mera EE na Kosovu i razmisliti o tome kako se ova ograničenja mogu prevazidi.

Ograničenja koja postoje na Kosovu najbolje se mogu razumeti ukoliko se klasifikuju prema građevinskom

sektoru na koji se odnose – stambeni/privredni, javni ili ‘mešoviti sektor’ – i prema svom poreklu – ekonomska,

institucionalna, zakonska i regulatorna, finansijska. Izraženost ograničenja različita je u raznim građevinskim

podsektorima, tako da na primer u niskoprihodnom segmentu stambenog tržišta ima više problema u

obezbeđivanju finansija i tu de biti manje mogudnosti za investiranje u popravku i renoviranje objekata.

U ekonomiji sa relativno niskim prihodima, mnogim vlasnicima objekata i malim preduzedima potrebno je da

imaju pristup novčanim sredstvima besplatno ili po veoma niskoj ceni. Prema Agenciji za statistiku Kosova

(novembar 2012. god.) prosečna mesečna plata u budžetskom (javnom) sektoru Kosova u 2011. godini iznosila

je 368 €, tako da neizbežno mnogi vlasnici objekata nisu u mogudnosti da uzmu kredit za unapređenje objekata

po tržišnim uslovima i imaju prioritetnije potrebe o kojima moraju da vode brigu, kao što su nabavka hrane,

odevanje i prevoz. Tipičan kredit za EE na Kosovu trenutno u proseku između 5.000 € i 6.000 € po ‘posebnoj’

(sniženoj) kamatnoj stopi od oko 10 %.

Neka ograničenja bi, stoga, mogla da se reše uvođenjem finansijskih mehanizama, kao što su grantovi, ’meke’

kamatne stope, garancijski aranžmani, namenska novčana sredstva, kreditne linije, efikasnije procedure u

73

finansijskim institucijama i tako dalje. U nekim slučajevima, uspešni programi finansiranja mogu poslužiti kao

mehanizam za eliminisanje nekih tržišnih ograničenja, iako otklanjanje drugih barijera takođe može zahtevati

zakonodavne ili organizacione izmene u institucionalnom okviru.

Analiza troškova i koristi za objekte koji su bili predmet energetske revizije ukazuje na to da je u vedini

slučajeva, ekonomska interna stopa prinosa (na osnovu ekonomski niskih ’cena u senci’) veda od finansijske

interne stope prinosa (na osnovu stvarnih cena), što govori o važnosti povedanja cena energenata (naročito

struje, lignita i drveta za ogrev) do nivoa njihovih dugoročnih graničnih troškova kontinuirane nabavke.

Barijere kojima se ograničava sprovođenje mera energetske efikasnosti na Kosovu su znatne. U daljem tekstu

je dat kratak pregled najvažnijih pitanja:

1. Pitanja stambenog i privrednog sektora

(i) Ekonomska ograničenja

Tržišni poremedaji na lokalnim tržištima energenata znače da cene nekih energetskih goriva ne

odražavaju njihove stvarne troškove proizvodnje (npr. drvo za ogrev, lignit), te su zato uštede energije

nedovoljne.

(ii) Insttitucionalna ograničenja

Mnoga domadinstva drže se tradicionalnih načina kuvanja i grejanja prostora i vode, bilo zbog toga što

tako više vole, nepostojanja svesti ili, u područjima gde su uobičajene restrikcije struje, zbog sigurnosti

snabdevanja. (Preko 50 % potrošača spada u kategoriju ‘C’ prema planu restrikcije električne energije

EKK).

(iii) Zakonska i regulatorna ograničenja

Od 2000. godine, na Kosovu je izgrađen veliki broj ’nelegalnih’ objekata bez potrebnih građevnskih

dozvola. Kao rezultat toga, ne sprovode se i ne prate standardi energetske efikasnosti objekata, što

često rezultuje prekomernim trošenjem energije.

Ne postoji podzakonska regulativa kojom se promoviše osnivanje ‘zajednica vlasnika’ (ili stambenih

zadruga), a postojede strukture koje se bave preuređenjem materijalnog sastava zajedničkih

stambenih jedinica i ’zajedničkih prostora’ u stambenim zgradama nisu efektne.

Neekonomične cene energenata: (a) tarife za struju i grejanje još uvek ne odražavaju troškove u

potpunosti, (b) tarife se subvencioniraju i (c) i dalje postoje neke neekonomične tarifne strukture.

(iv) Finansijska ograničenja

Nepostojanje priuštivih aranžmana za finansiranje EE za domadinstva sa nižim primanjima koja

nemaju mogudnost pristupa kreditnom tržištu.

Visok stepen komercijalnih gubitaka i nepladanje računa za utrošenu energiju.

2. Pitanja javnog sektora


EE nije najvedi prioritet za predsednike opština – vodosnabdevanje, odvoz smeda, prečišdavanje

otpadnih voda, smatraju se važnijim pitanjima.

(ii) Institucionalna ograničenja

74

Nedovoljna stručnost i sredstva u oblasti EE na opštinskom nivou. Na Kosovu ima 38 opština, od čega

je njih 28 u 2010. godini imalo budžet manji od 10 miliona evra. Zahtevi u okviru procesa

decentralizacije povedavaju opteredenje za opštine, dok su njihova sredstva zamrznuta ili se smanjuju.


Budžetska pravila ne omogudavaju opštinama da imaju koristi od bilo kakve uštede energije koju

ostvare na dugi rok – raspodela budžeta za svaku godinu zasniva se na rezultatu iz prethodne godine.

Tehnička uredba br. 03/2009, u kojoj se navodi da je za ‘energetsku održivost’ potrebno dostidi

planirani stepen komfora u javnim objektima, kao i energetsku efikasnost.

Zakon o javnim nabavkama trebalo bi da osigura da se u procesu ocenjivanja tendera vlade uzimaju u

obzir sve koristi koje se odnose na EE, a koje de neka konkretna ponuda doneti.


Zakonom o javnom dugu za opštine se propisuju razna ograničenja za uzimanje novčanih pozajmica.

(Iako za opštine koje ispunjavaju propisane standarde, zakonski i regulatorni okvir se čini povoljnim za

davanje pozajmica opštinama)

Budžetska ograničenja centralnog nivoa vlasti ne dopuštaju direktno finansiranje projekata EE i

trenutno nije dozvoljeno stvaranje fonda za energetsku efikasnost.

3. Međusektorska pitanja


Nerazvijena lokalna poslovna infrastruktura za EE/RES.

Nepostojanje energetski efikasnih preduzeda i aranžmana koji počivaju na takvim preduzedima na

lokalnom tržištu

(ii) Institucionalna ograničenja

Neadekvatni podaci i institucionalni kapacitet za pradenje, ocenu i potvrđivanje uticaja programa EE.

Nepostojanje nepristrasnih i detaljnih tehničkih informacija o tržištima EE i proizvodima i uslugama

koje na njima postoje.

Nepostojanje anketa o kvalitetu energetski efikasnih usluga i proizvoda znači da potencijalni korisnici

nisu u stanju da donose odluke zasnovane na detaljnim informacijama.

Nepostojanje sveobuhvatne i pouzdane baze podataka o EE za Kosovo. Loš kvalitet podataka dovodi

do lošeg odlučivanja, što zauzvrat rezultuje investicijama koje nemaju efekta.


Kosovska agencija za energetsku efikasnost nema dovoljno resursa u odnosu na svoje dužnosti i

obaveze

Zakonom o energetskoj efikasnosti utvrđene su procedure za osnivanje fonda za EE radi promovisanja

projekata EE i RES. Međutim, prema postojedoj zakonskoj regulativi nije dozvoljeno osnivanje ovakvog

fonda.


Veliki transakcijski troškovi (u pogledu i novca i vremena) za investicije u EE

Nepostojanje novčanih sredstava za revizore energetike i energetske revizije

Planirane su konkretne inicijative za rešavanje i smanjenje i/ili otklanjanje ovih ograničenja.

75

Ostale aktivnosti u javnom sektoru

U skorijem proteklom periodu na Kosovu je završeno niz projekata energetske efikasnosti, uključujudi sledede:

1. Projekat GIZ-a “Modernizacija opštinskih usluga” (MOU) trajao je od 2006. do 2012. godine i u okviru njega

je realizovano 56 projekata EE. Glavno težište projekta bio je program malih opštinskih investicija u oblasti

energetske efikasnosti, koji je zajednički finansiralo 20 opština koje su učestvovale u programu, a pomodu

fonda koji su osnovali GIZ i Udruženje opština Kosova. Projekat nije obuhvatao nikakve detaljne energetske

revizije ali se sastojao od niza zasebnih investicija u projekte EE u javnim objektima: školama, klinikama i

opštinskim zgradama. Projekti su obuhvatali preuređenje javnih objekata (vrata, prozora, termoizolacije i

instaliranje ili unapređivanje sistema centralnog grejanja) i modernizaciju ulične rasvete. Ukupna zajednička

investicija iznosila je oko 2,5 miliona evra i za rezultat je imala uštedu energije od oko 0,4 ktoe. Projekat je

takođe obuhvatao “Poboljšanje energetske efikasnosti na Kosovu”, kako bi se povedala svest o korišdenju

tehnologija koje štede energiju, kao i program za poboljšanje upravljanja otpadom na lokalnom nivou.

2. ‘Pomod Ministarstvu energetike i rudarstva’ bio je dvogodišnji projekat koji je finansirala EU, koji je trajao od

2009. do 2011. godine. Među ciljevima programa bilo je sledede: (a) da se poboljšaju kapaciteti osoblja MER za

revidiranje i unapređivanje politika i programa za energetsku efikasnost i obnovljive izvore energije i (b) da se u

oblast energetske efikasnosti inkorporiraju zahtevi iz Sporazuma o Energetskoj zajednici. Projektom je pružena

pomod MER-u u pripremi Prvog Nacionalnog akcionog plana za energetsku efikasnost, kao i u obuci za ključno

osoblje u Odeljenju za energetsku efikasnost i obnovljive izvore energije pri MER. Tokom realizacije ovog posla,

projektom je pripremljena, u skladu sa regulativom EU, Šema označavanja energetske efikasnosti i utvrđeno je

koje bi izmene zakonske i podzakonske regulative bile potrebne kako bi se omogudilo da se sprovede

označavanje domadih uređaja. Pripremljen je “Priručnik za energetsku efikasnost malih i srednjih preduzeda

(MSP) i lake industrije” kako bi se promovisala ušteda energije sastavljanjem spiska praktičnih mera kojima se

objašnjava kako preduzeda mogu da smanje račune za utrošenu energiju. Priručnik je stavljen na raspolaganje

malim preduzedima širom Kosova. U okviru projekta takođe je pripremljena brošura nazvana “Pomod EU u

reformi sektora energetike na Kosovu”, u kojoj je sumiran napredak koji se ostvaruje u oblastima energetske

efikasnosti, obnovljivih izvora energije i ekologije i ‘Projektni informativni dokument’, u kojem je opisano šta se

radi u projektu i konkretna dostignuda projekta.

3. Postavljanje energetski efikasne javne rasvete u javnim objektima, što su finansirali MER/MER i GIZ (572

evra/k), a što je završeno 2012. godine. U junu 2011. godine, MER i GIZ potpisali su memorandum o

razumevanju kojim su utvrđeni aranžmani za sufinansiranje projekta o energetski efikasnoj rasveti u javnim

objektima na opštinskom nivou. Cilj projekta bio je da se doprinese modernizaciji rasvete u javnim objektima i

ulične rasvete zamenom energetski neefikasnih sijalica onim koje su energetski efikasne. Projekat, koji su

sufinansirali MER, GIZ i opštine, realizovan je u periodu od dve godine i obuhvatao je pet opština – Prištinu,

Mitrovicu, Uroševac, Podujevo i Gnjilane. Jedan od korisnika bio je jedan studentski dom Univerziteta u

Prištini. Projekat je doprineo da se realizuju planovi utvrđeni u Prvom Nacionalnom planu za energetsku

efikasnost.

4. Analiza i sprovođenje mera EE u opštinama (63 škole i 2 bolnice), koje je finansirala EU (15,6 miliona evra).

Korisnici su izabrane opštine i Ministarstvo zdravlja. Projekat, koji je počeo u martu 2011. godine, uključuje

sprovođenje mera EE u 33 opštine u objektima koje su Ministarstvo administracije lokalne samouprave i

službenik za vezu EK unapred izabrali i dali izvođačima radova na reviziju. Projekat se finansira grantom.

Realizacija je trebalo da počne u septembru 2012. godine, a tri strane firme bile su angažovane za izvođenje

radova. Međutim, zbog vremenskih budžetskih ograničenja, kvalitet podataka energetske revizije bio je slab.

Data je samo ocena celokupne geometrije objekata i ukupne potrebe ulaganja, a nije izvršena analiza

osnovnog sleda postupaka da bi se omogudilo pradenje i nisu urađeni nikakvi detaljni izveštaji o energetskoj

reviziji. Realizacija projekta je sada obustavljena, a podaci prikupljeni revizijom se ponovo analiziraju.

76

5. Studija izvodljivosti i sprovođenje mera EE u javnim objektima na nivou opštine, uz podršku KfW3/EU/WBIF

4

(7,5 miliona evra). Projekat ’Sprovođenja mera energetske efikasnosti u javnim objektima’ trajao je od aprila

2011. godine do januara 2012. godine. U zavisnosti od uspešnosti prijave za daljnje finansiranje od strane

WBIF/KfW/EU, faza realizacije projekta mogla bi da počne ove godine i da se nastavi u narednih 48 meseci.

Rezultati energetskih revizija koje su obavili projektni revizori pokazuju da kada postoje mere za EE i kada je

svih 30 izabranih objekata operativno na njihovom planiranom stepenu komfora, ukupne godišnje uštede

energije mogle bi da iznose preko 650.000 evra. Štaviše, revizori su izračunali da bi zbog uvođenja mera EE u

ovih 30 objekata bilo mogude smanjiti ukupni stepen emisije gasova staklene bašte za više od 3.600 tona

ekvivalentnog ugljen-dioksida godišnje.

6. U 2012. godini MER odobrilo je program za 48 energetskih revizija zgrada opštine. Program je završen u

decembru 2012. godine.

Posebne mere za javne nabavke

Da bi ispunio uslove iz Direktive 2006/32/EC, u kontekstu svoje primerene uloge, javni sektor mora da primeni najmanje dve od šest propisanih energetski efikasnih mera u javnim nabavkama, koje su navedene u Aneksu VI Direktive: (a) da koristi finansijske instrumente za uštedu energije, uključujudi ugovaranje energetske efikasnosti; (b) da kupuje opremu i vozila na osnovu spiskova specifikacija energetski efikasnih proizvoda; (c) da kupuje opremu koja ima efikasnu potrošnju energije u svim režimima rada, uključujudi režim

pripravnosti; (d) da zameni ili remontuje postojedu opremu i vozila opremom navedenom u tačkama (b) i (c); (e) da sprovodi energetske revizije i preporuke u pogledu ekonomičnosti koje su rezultat tih revizija; (f) da kupuje ili uzima u zakup energetski efikasne objekte i da u takvim objektima vrši zamene ili remonte kako bi isti bili energetski efikasniji. Transponovanje Direktive o energetskoj efikasnosti objekata značide da de ministar zadužen za građevinarstvo (MŽSPP) ubudude detaljno regulisati pitanja koja se odnose na vršenje energetskih revizija objekata, atestiranje energetske efikasnosti objekata i vršenje nezavisnih kontrola izveštaja o energetskim revizijama i izdatim energetskim atestima. Međutim, u oblasti energetske efikasnosti Zakonom o javnim nabavkama se implicitno dozvoljava da se energetska efikasnost uzima u obzir pri ocenjivanju na javnim tenderima (u članu 52 navodi se da kriterijumi za dodelu ugovora mogu biti ili samo najniža cena ili ekonomski najprihvatljivija ponuda) ali trenutno ne postoji prateda podzakonska regulativa (administrativno uputstvo) kojim bi se objasnilo kako ovaj zakon treba sprovoditi. Transponovanjem odredbi Direktive 2010/30/EC (i direktiva koje se na nju nadovezuju) o označavanju energetske efikasnosti i drugih sa energijom povezanih proizvoda, Kosovo de vremenom učvrstiti obavezu da nabavlja energetski efikasne proizvode. Preporuke za predstojedi period Kosovska agencija za energetsku efikasnost sada je centralna instanca za sve projekte i inicijative koji se

odnose na EE. Agencija sada nadgleda i koordinira sledede projekte:

1. Održani su prvi sastanci sa Opštinom Priština u vezi sa učešdem u inicijativi EU Sporazum predsednika

opština (SPO). Ova inicijativa bide nadalje razvijana jer može u značajnoj meri doprineti ostvarivanju

planova DEU i Nacionalnog akcionog plana za energetsku efikasnost.

3 Kreditanstalt für Wiederaufbau – KfW Bankarska grupa (Nemačka razvojna banka)

4 Western Balkans Investment Framework – Investicioni okvir za Zapadni Balkan

77

2. Promovisanje mera EE u domadinstvima putem ‘Eko’ kredita koje finansira KfW (20 miliona evra), a

realizuju ProCredit banka i Raiffeisen banka – traje do 2014. godine. Kosovo među zemljama

partnerima sarađuje sa Nemačkom državnom razvojnom bankom KfW, koja je ProCredit banci i

Raiffeisen banci dala kreditnu pozajmicu za finansiranje aranžmana za energetsku efikasnost za širu

populaciju Kosova. Da bi promovisale ovaj aranžman, banke su izdale razne promotivne materijale,

uključujudi neke generalne informacije o EE na svojim internet prezentacijama.

3. ‘Promovisanje EE i RES na Kosovu’, tehnička pomod za razvijanje kapaciteta, što finansira EU (1,5

miliona evra) – traje do 2014. god. Cilj ovog projekta je da se pomogne relevantnim institucijama

Kosova na centralnom i lokalnom nivou da poboljšaju pravni okvir i formulišu politike i akcione

planove za povedanje energetske efikasnosti i korišdenje obnovljivih izvora energije. Predviđeni

rezultati ovog projekta uključuju ažuriranje, pradenje i ocenu Nacionalnog akcionog plana za

energetsku efikasnost, pripremanje opštinskih energetskih planova, završetak Plana RES Kosova,

poboljšanje kapaciteta za energetsko planiranje u korisničkim institucijama, bolju saradnju centralnog

i lokalnog nivoa vlasti u procesima planiranja EE i RES i transponovanje direktiva EU o energetskoj

efikasnosti objekata i o obnovljivim izvorima energije u nacionalni zakonski okvir/podzakonsku

regulativu, kao što je propisano Sporazumom o energetskoj zajednici.

4. Nacionalna studija energetske efikasnosti objekata za Kosovo realizovana je 2012. godine, uz podršku

Svetske banke i nakon nje treba da se realizuje program mera EE u 200 do 250 objekata centralne i

lokalne vlasti, koji se finansira uz pomod SB/EK kako sledi: investicije u EE u objektima centralne vlasti,

18 miliona američkih dolara; pilot program investiranja u EE za opštine, 4,5 miliona američkih dolara

(ukupno oko 16,8 miliona evra).

5. EBOR daje 20 miliona evra za pokretanje “Regionalnog programa energetske efikasnosti za Zapadni

Balkan”. Program je strukturiran na slededi načina:

Okvir 1: Razvijanje institucionalnih kapaciteta/institucionalna regulatorna pomod i razvoj novih proizvoda za energetsku efikasnost javnog sektora:

Tema 1: 5 miliona evra za projekte EEP (pravne i tehničke), sa ciljem pružanja pomodi

pojedinim lokalnim subjektima (npr. gradovima, regionima) u sprovođenju programa

EEP/UEE5 i zasebnih projekata.

Tema 2: 1 milion evra za razmatranje opšte politike energetske efikasnosti (tarife,

merenje, DEEO6, nabavke), sa ciljem rešavanja tržišnih prepreka i uspostavljanja pravnog

okvira koji omogudava da Nacionalni akcioni planovi za energetsku efikasnost i Opštinski

planovi za energiju na efektan način budu pretočeni u investicione planove i aktivnosti na

terenu.

Tema 2 ima tri oblasti na koje se fokusira:

a) pomod u tarifnim reformama, tehnički napredno merenje i regulativa fakturisanja;

b) pomod u transponovanju Direktive o energetskoj efikasnosti objekata (DEEO); i

c) poboljšati, i gde je potrebno formulisati, pravila javne nabavke u vezi sa opremom

za energetsku efikasnost.

Okvir 2: Kreditne linije za finansiranje manjih podprojekata u javnom i privatnom sektoru (uključujudi

EEP), koje se plasiraju preko lokalnih učestvujudih banaka

5 Ugovaranje energetske efikasnosti (EnPC – Energy Performance Contracting)

6 Direktiva o energetskoj efikasnosti objekata

78

Okvir 3: Direktno finansiranje srednje opsežnih mera za obnovljivu energiju i energetsku efikasnost,

uključujudi EPP

Sledi kratak pregled predloženih aktivnosti za uspešno i efektno promovisanje energetske efikasnosti,

podizanje svesti i započinjanja transformisanja i održivog razvoja tržišta energetske efikasnosti.

Aktivnost

Aktivnost 1 – Priprema marketinške i strategije komunikacija

Ova strategija se mora pripremiti kako bi se definisale neophodne aktivnosti za uspešno podizanje svesti i

započinjanje transformisanja i održivog razvoja tržišta EE. U sklopu pripreme strategije mora se analizirati i

definisati nacionalni medijski profil, kao i istraživanje tržišta EE.

Aktivnost 2 – Izrada, razvijanje i pokretanje internet prezentacije o EE

Prezentacija mora da bude informativna, edukativna, interaktivna i laka za korišdenje. Njen sadržaj mora biti

adekvatno organizovan kako bi posetioci različitog nivoa tehničkog znanja mogli da pronađu relevantne

informacije koje ima trebaju.

Aktivnost 3 – Informativna telefonska linija za EE savet građanima

Aktiviranje besplatne telefonske linije bez naknade; savetnici EE treba da budu organizovani, obrazovani i

obučeni za interaktivnu komunikaciju sa građanima; Saveti moraju biti kompetentni i da garantuju precizne

informacije svakom građaninu za svoj konkretan slučaj.

Aktivnost 4 – Info-punktovi i centri za EE

Atraktivna i lako dostupna lokacija za uspostavljanje info-punktova i centara za EE bide određena i centri de biti

uspostavljeni; info-punktovi de biti mesto gde bi građani mogli da dođu i vide postojede tehnologije EE i da

savetnike za EE upitaju za optimalno rešenje u svom konkretnom slučaju. Takođe bi služili kao punktovi gde se

susredu edukativno potkovana tražnja i stručno kvalifikovana ponuda.

Aktivnost 5 – Edukativni kurs za savetnike za EE

Kurs bi trebalo organizovati za savetnike za EE koji de savetovati građane putem telefonske info-linije ali de

takođe raditi kao savetnici i vodiči u info-punktu za EE i info-centru za EE.

Aktivnost 6 – Anketa o informisanosti o EE

Anketa o informisanosti građana o EE sprovešde se da bi se utvrdio stvarni stepen informisanosti i znanja o EE.

Ista se mora periodično ponovo sprovoditi (najmanje jednom godišnje ili čak i češde).

Aktivnost 7 – Nacionalna edukativna kampanja o EE u medijima

Nacionalna edukativna kampanja o EE bide formulisana, pripremljena i emitovana (najavljena) u medijima;

kampanja bi trebalo da obuhvati: televiziju, radio, novine i časopise, obaveštavanje na javnim mestima i preko

Interneta.

Aktivnost 8 - Informativno-edukativne publikacije Informativno-edukativne publikacije, poput brošura koje bi građani mogli da koriste kao priručnike za EE, trebalo bi pripremiti, osmisliti, odštampati i distribuirati građanima. (Pošto demo tesno sarađivati sa našim kolegama iz UNDP u Hrvatskoj, zamisao je da se upotrebi njihovih 5 uspešnih publikacija: “Problematika jedne tone CO2”, “200 saveta za EE”, “Zelena kancelarija – vežbanka” i “Priručnik za savetnike za EE”.)

Aktivnost 9 – klaster energetski efikasnih proizvođača i/ili distributera energetski efikasne tehnologije,

proizvoda i pružaoci usluga

79

Identifikovanje i okupljanje proizvođača i/ili distributera dostupne energetski efikasne tehnologije i proizvoda,

kao i pružalaca usluga, u neformalni energetski efikasan klaster, gde je važno aktivirati ih u procesu edukacije,

tako što de im se omoguditi da predstave svoju tehnologiju, ali i da budu motivisani da ponude prikladnije

proizvode na tržištu i da sarađuju sa sektorom građevinarstva.

Aktivnost 10 – Sveobuhvatne aktivnosti odnosa s javnošdu

Aktivnostima odnosa s javnošdu trebalo bi promovisati rezultate pilot projekata u kojima su sprovedene mere

EE, ali tim aktivnostima takođe bi trebalo javno promovisati razne interesne strane uključene u ovaj process –

političare, donosioce odluka, one koji iznose mišljenje, stručnjake, stručna lica u oblasti građevinarstva,

proizvođače i distributere, ali isto tako predlagati zanimljive sadržaje za novinare koji izveštavaju o EE i srodnoj

tematici (odnosno javnom prikupljanju potpisa za Nacionalnu povelju o EE i RES, javnom otvaranju raznih info-

punktova formiranih u lokalnim opštinama, itd.).

Aktivnost 11 – Saradnja sa medijima i novinarima

Mora se uspostaviti saradnja sa medijima i novinarima kako bi im se omogudilo da energetsku efikasnost više

obrađuju kao temu, a ne samo kao vest, tako što de im se davati potrebne informacije ili de im se čak

omoguditi da se edukuju putem radionica, prezentacija, poseta lokacijama pilot projekata i sajmovima i

skupovima napredne tehnologije. Pomod novinarima i drugim medijskim stručnjacima takođe bi mogla da se

realizuje tako što de im se predlagati neki atraktivni medijski formati za uspešno izveštavanje o EE kao temi.

Aktivnost 12 – Obrazovanje dece u osnovnoj školi i obdaništu

Posebno sredstvo i forma obrazovanja dece u osnovnoj školi i obdaništu razvijeni su kao deo Projekta EE u

Hrvatskoj. Forma je nazvana Školski čas “Misli na bududnost” i sastoji se od desetominutne projekcije

obrazovnog animiranog filma koji služi kao osnov za interaktivnu diskusiju sa decom o EE i RES u okviru jednog

školskog časa. Ideja je da se koristi ova ved postojeda i dokazano uspešna forma, prevedena i prilagođena

lokalnoj situaciji).

Aktivnost 13 – Priručnik za EE

KAEE planira da objavi priručnik praktičnik mera EE koje se mogu primenjivati u stambenom i sektoru MSP.

Tokom faze implementacije Drugog Nacionalnog akcionog plana za energetsku efikasnost, iz svih razloga

navedenih u ovom odeljku, veliki naglasak bide stavljen na primerenu ulogu javnog sektora i na obezbeđivanje

tesne povezanosti između javnog sektora i mera opisanih u Poglavlju 4.3, koje se odnose na tercijarni sektor.

4.9 Obezbeđivanje mogućnosti dobijanja saveta i informacija

Jedan od zadataka koji se realizuje aktuelnim projektom koji finansira EU

7 je da se potpomogne osnivanje

lokalnih i regionalnih agencija za promovisanje EE i RES u pet ‘razvojnih regiona’ na Kosovu. Aktivnosti u okviru

ovog zadatka imaju za cilj promovisanje osnivanja regionalnih/lokalnih agencija za energiju u vidu NVO,

fondova ili organizacija javnog, privatnog ili mešovitog statusa, koje de raditi nezavisno od opština. Osnivanje

ovih agencija bide potpomognuto stvaranjem komunikacijske platforme za pospešivanje internet umrežavanja

kako između njih samih tako i sa drugim sličnim agencijama širom EU.

Projektom se takođe realizuje ‘Plan komunikacija i vidljivosti’ radi promovisanja zajedničkog rada projekta i

MER/KAEE (ciljevi projekta, rezultati, aktivnosti i događaji) i radi objavljivanja uloge i namera EU. Kao drugo, on

ima za cilj da promoviše projektne aktivnosti kojima se pruža pomod institucijama Kosova na centralnom i

7 ‘Promovisanje EE i RES na Kosovu’, dvogodišnji projekat koji treba da se završi u junu 2014. god.

80

lokalnom nivou u unapređivanju pravnog okvira i formulisanju politike i akcionih planova za povedanje

energetske efikasnosti i korišdenje obnovljivih izvora energije u skladu sa relevantnom politikom EU i SEZ

(Sporazuma o Energetskoj zajednici).

Neposrednu ciljnu grupu čine Ministarstvo ekonomskog razvoja (MER) i 38 opština Kosova. Projekat takođe

ostvaruje interakciju sa Ministarstvom lokalne samouprave (MALS), Ministarstvom životne sredine i prostornog

planiranja (MŽSPP) i sa Ministarstvom za evropske integracije (MEI). Sekundarna ciljna grupa uključuje

organizacije i institucije koje indirektno mogu imati koristi od projekta. Pored toga, gde je to mogude, projekat

nastoji da informiše i edukuje širu javnost, pomodu komunikacionih materijala.

Osnovne aktivnosti komunikacije i vidljivosti obuhvataju izradu i održavanje internet prezentacije projekta i

komunikacijske platforme i objavljivanje projektnih kvartalnih biltena. Bilteni su važno sredstvo kojim se

osigurava vidljivost projekta i podiže stepen informisanosti o sprovođenju nacionalnih planova za EE i RES, a

distribuiraju se elektronskom poštom i postavljaju se na internet prezentaciju projekta (na albanskom, srpskom

i engleskom jeziku).

U izradi je internet prezentacija projekta da bi se na efektan način ostvarivala komunikacija sa ciljnim grupama

i da bi se pospešila razmena informacija o projektnim aktivnostima putem interneta.8 Ona pruža platformu za

davanje najnovijih ažuriranih informacija o projektnim aktivnostima, pospešivanje aktivnosti podizanja svesti,

distribuiranje informacija, omogudavanje pristupa ključnim referencama, proceduralnim dokumentima, popisu

intersnih strana u projektu, novostima o aktuelnim i predstojedim događajima, raznim materijalima (osnovnim

dokumentima, izveštajima o aktivnostima, člancima, izveštajima, materijalima za kurseve obuke, itd.) i daje

linkove ka drugim srodnim organima vlasti, NVO, itd.

KAEE planira da napravi svoju internet prezentaciju uz pomod UNDP (videti Odeljak ’Preporuke za predstojedi

period’ u prethodnom tekstu, Aktivnost 2).

Povratne informacije dobijene od potrošača energije ukazuju da premda postoji zadovoljavajudi stepen svesti o

opštim koristima EE i RES, ima i slededeg:

Nema objektivnih i detaljnih informacija o tržištima EE i proizvodima i uslugama koje se na njima nude.

Ne postoje ankete o kvalitetu energetski efikasnih usluga i proizvoda, što znači da potencijalni korisnici nisu u položaju da mogu da donose odluke zasnovane na detaljnim informacijama.

Da bi tržište EE dobro funkcionisalo, učesnici moraju biti u potpunosti informisani o aktuelnim i bududim

cenama – uključujudi budude cene energenata – tehnološkim mogudnostima i kretanjima i svim drugim

faktorima koji bi mogli uticati na ekonomičnost jedne investicije. Naravno, ovi uslovi nikada ne mogu biti u

potpunosti ispunjeni na tržištu energetskih usluga i može se identifikovati niz bitnih informativnih propusta koji

sprečavaju investicije u energetsku efikasnost: (1) nepostojanje informacija, (2) cena informacija, (3) tačnost

informacija, i (4) mogudnost korišdenja informacija ili preduzimanja radnji na osnovu istih.

Rešenja bi mogla da uključe analiziranje lokalnog tržišta u pogledu građevniskog materijala i usluga, a

informacije o građevinskim materijalima u kojima se objašnjavaju zakonski uslovi mogle bi da budu objavljene

u vidu kataloga i na internetu, sa najčešdim pitanjima i odgovorima i najuobičajenijim rešenjima. Takvi katalozi

su napravljeni u Danskoj za odabrana rešenja, kao što su prozori, pumpe za grejanje, itd. Za ovakav aranžman

bi mogla da bude zadužena KAEE, u saradnji sa Odeljenjem za građevinarstvo. Informacije bi takođe trebalo da

budu dostupne opštinskim kancelarijama za energetiku. U Danskoj je, na primer, Kancelarija za informisanje

8 Na engleskom jeziku: http://eeres-kosovo.org/index.php

Na albanskom jeziku: http://eeres-kosovo.org/shq/

Na srpskom jeziku: http://eeres-kosovo.org/srb/

http://eeres-kosovo.org/index.php

http://eeres-kosovo.org/shq/

http://eeres-kosovo.org/srb/

81

osnovana na Tehnološkom institutu radi obučavanja stručnjaka kako da obavljanju instalacione radove. Čini je

jedan odsek sa 3 do 4 službenika, a tender za radove raspisuje Agencija za energetiku. Internet prezentacija je

u funkciji, sa informacijama i primerima kako se sprovode mere za energetsku efikasnost.

Dostupni podaci o EE objekata javnog sektora veoma su ograničeni, a o stambenim i privatnim objektima

uopšte nema podataka. Ne postoji pouzdana baza podataka o potrošnji energije za stambene/javne/privatne

objekte za svaku energetsku uslugu (grejanje prostora, hlađenje prostora, rasveta, kuvanje, zagrevanje vode i

električni uređaji) koja bi bila dovoljna kao potpora za dobijanje pouzdanog energetskog bilansa koji bi se

koristio za procenu potencijala za EE. Loš kvalitet podataka dovodi do lošeg odlučivanja, što zauzvrat rezultuje

nerentabilnim investicijama.

KAEE počinje da radi na pravljenju baze podataka o energetskoj efikasnosti da bi definisala i potom

implementirala aktuelni program prikupljanja podataka, uz potporu drugih tržišnih učesnika, kao što su

komercijalne banke, koje daju kredite za sprovođenje mera EE.

4.10 Obaveze energetskih preduzeća da promovišu štednju energije u krajnjoj potrošnji

U slučajevima kada potrošadi ne pladaju energiju koju su potrošili, nema inicijative da se preduzmu mere

energetske efikasnosti, osim kao nusproizvod mera za poboljšanje komfora u objektima. Komercijalni gubici na

Kosovu smanjeni su kao rezultat raznih aktivnosti koje je preduzela EKK ali su još uvek veliki. Prema EKK (jun

2012. god.), 14 % ukupne energije “se ne obračunava” (kao komercijalni gubitak), a 9 % računa za energiju

ostaje nepladeno.

EKK, KER (Kancelarija energetskog regulatora) i novoprivatizovani ESK rade na poboljšanju stanja i postoji

inicijativa za nabavku i postavljanje 100.000 elektronskih brojila u 2012. godini, kako bi se zamenila postojeda

mehanička brojila, koja je relativno lako naštelovati da potkradaju.

Cena struje određuje se na osnovu procene jedinične cene tarife koja se obično primenjuje za javne objekte.

Na osnovu Energetske strategije (2009-2018) i akcionih planova EKK i KOSPT, postoji petogodišnji plan (2011-

2015) za dostizanje tarifa za električnu energiju, za sve kategorije potrošača, koje u potpunosti odražavaju

troškove.

4.11 Tržište za energetske usluge

Osnovni izazov za sektor energetske efikasnosti na Kosovu danas je razviti tržište koje počiva na finansijskim

mehanizmima koji de podstadi korisnike energije u svim objektima širom Kosova da investiraju u mere

energetske efikasnosti. Oslanjanje na aranžmane pomodi vlade – te stoga i opteredenje za javna finansijska

sredstva – time de biti smanjeno i uloga vlade se potom može usredsrediti na izradu zakonskog i regulatornog

okvira kojima se pospešuju ovi tržišni mehanizmi. Važan preduslov za uspešan program sprovođenja EE je

stvaranje ambijenta u kojem se pospešuje rast lokalnog tržišta EE i ovaj cilj se mora potpomodi putem

realizovanja širokog spektra aktivnosti podizanja svesti i razvoja kapaciteta.

MSP na Kosovu imaju tendenciju da posluju samostalno i nema puno strukovnih ili organizacija koje ih

zastupaju. Ona se fokusiraju na to da iskoriste neposredne šanse i ne posluju u okviru koji su razvili opština,

NVO i međunarodni donatori, osim na ad hok osnovi kada se uoči potreba.

Rascepkan karakter privatnog sektora sprečava razvoj snažnih privatno-javnih partnerstava. Iako se kreditne

linije i novčana sredstva mogu preko banaka dobiti u međunarodnim finansijskim institucijama (MFI), MSP

pokazuju malu zainteresovanost za mogudnosti koje postoje jer je razvoj poslovanja njihova primarna briga.

82

Svest o EE nije dovoljna da bi ona postala veliki prioritet i u sektoru privrede uzeto je samo manje od 20 %

raspoloživih kredita za projekte EE.

Ovakvo stanje za rezultat ima nepostojanje transparentnog i konkurentskog tržišta EE, sa kvalitetnim (po

mogudstvu lokalnim) dobavljačima energetski efikasnih roba i usluga (oprema, materijali, instalacije, popravke,

održavanje, energetska revizija, komercijalno šumarstvo, pednice koje koriste efikasne energente, recikliranje,

itd.). Na Kosovu se privredna delatnost energetske efikasnosti tek polako razvija i još uvek ne pokazuje odlike

koje se povezuju sa vitalnim i dinamičnim tržištem.

KAEE i privredne komore trebalo bi da podstaknu poboljšanje privredne i strukovne ekspertize za sprovođenje

mera EE kako bi se lokalna preduzeda potpomogla u identifikovanju i razvijanju tržišnih sposobnosti u oblasti

EE. Trebalo bi uspostaviti jedan forum korisnika energije gde MSP mogu da diskutuju o EE i drugim srodnim

pitanjima. Forum bi mogao da ponudi obuku iz oblasti upravljanja energijom i da predoči primere najboljeg

rada. Mogle bi da se pokrenu namenske kampanje, u kojima se naglašavaju ekonomske koristi mera EE za mala

preduzeda i mogla bi da se napravi internet prezentacija sa primerima dobrog rada.

Još jedno važno pitanje je nepostojanje EEP i aranžmana zasnovanih na EEP na lokalnom tržištu, iako se ovim

pitanjem bavi Regionalni program energetske efikasnosti za Zapadni Balkan pri EBOR, tačnije ‘Tema 1: Razvoj

EEP’.

Glavna prednost EEP je ta što ona finansiraju investicije u EE, izbegavajudi time potrebu da njihovi klijenti

unapred pozajmljuju kapital, jer EEP pokriva svoje troškove tako što zadržava srazmerni deo klijentove uštede

energije koja je rezultat preduzete investice u EE. U odsustvu EEP, potrošači energije koji žele da investiraju u

EE moraju da uzmu u zajam potrebni novac, što nisu svi potrošači spremni i u mogudnosti da učine.

EEP često nastaju od drugih vrsta preduzeda koja posluju u sektoru EE, kako postaju verziraniji na tržištu EE.

Stoga je neophodno da Vlada stvori poverenje u bududnost ovog tržišta. Za ovo je potrebno da Vlada

preduzme razne proaktivne mere da demonstrira svoju posvedenost EE, kao što su stvaranje tražnje

finansiranjem investicionih programa, pospešivanje razvoja priuštivih finansijskih paketa, ukidanje zakonskih

prepreka u oblastima poput javnih nabavki (gde se najjeftinijim ponuđačima mora dati prednost) i davanje

kredita za ponude koje produkuju ekološke koristi, omogudavanje opštinama da zadrže bar nešto od ušteda

energije koje ostvare, pomaganje razvoja programa za pradenje i verifikaciju i tako dalje.

4.12 Strategija za povećanje broja objekata sa skoro nultom potrošnjom energije

Formulisanje strategije koja de dovesti do povedanja broja objekata sa skoro nultom potrošnjom energije važan

je uslov Direktive o energetskoj efikasnosti objekata (2010/31/EU). Kosovo ved promoviše renoviranje objekata

(naročito javnih objekata, sa težnjom razvijanja vodede uloge javnog sektora) kako bi se ispunio energetski

standard "objekata sa skoro nultom potrošnjom energije”. Da bi se dalje ispunili uslovi DEEO (član 9),

konkretne ciljne vrednosti za povedanje broja objekata sa skoro nultom potrošnjom energije bide utvrđene kao

deo nacionalnog plana za povedanje broja takvih objekata. Ove aktivnosti pokrenude Ministarstvo životne

sredine i prostornog planiranja (ili de biti pokrenute u saradnji sa istim), a to je ministarstvo zaduženo za

sprovođenje DEEO. Naporedo sa tim, predviđeno je formulisanje zakonskog okvira, uključujudi formulisanje

novih standarda za nove objekte, kako je propisano DEEO.

KAEE pripremila je nacrt predloga za objekte sa skoro nultom potrošnjom energije.

http://mzhe.rks-gov.net/repository/docs/Project_Document-EE_near_zero_Energy_House_-_6.pdf

http://mzhe.rks-gov.net/repository/docs/Project_Document-EE_near_zero_Energy_House_-_6.pdf

83

Zelena škola u Prištini otvorena je u maju 2011. godine, kao rezultat saradnje između USAID-ovog projekta

”Mala infrastruktura za obrazovanje i pomod za školu”, čiji je cilj da se poboljša kvalitet obrazovanja u školama

širom Kosova, i opštinskog Odeljenja za obrazovanje. Zelena škola je pilot projekat u kojem se koristi zelena

tehnologija i visokokvalitetni materijali za uštedu energije. Jedinstveni aspekti ove škole obuhvataju:

geotermalni i solarni sistem grejanja, rashladni sistem, termalnu fasadu, prozore i vrata i “Zeleni krov”, koji de

obezbediti izolaciju. To je najvedi projekat koji se realizuje u sklopu USAID-ovih programa obrazovne

infrastrukture. Škola de poslužiti kao model održivosti i sredstvo za učenje, kako za učenike koji de je pohađati

u narednim mesecima tako i za svršene učenike na Kosovu koji de pratiti njegovu efikasnost.

4.13 Alternativne mere za sisteme grejanja i klimatizacije

Najvažniji zakon koji je na snazi u oblasti energetske efikasnosti je Zakon o energetskoj efikasnosti, koji

pokušava da definiše ulogu i ovlašdenja institucija i od ključne je važnosti za stvaranje institucionalne osnove za

energetsku efikasnost. Međutim, Zakon o energetskoj efikasnosti koncentriše se na zadatke potrebne za

elaboraciju Planova energetske efikasnosti na nacionalnom i lokalnom nivou, implementaciju, izveštavanje i

pradenje. Delegiranje ovlašdenja za transponovanje ostalih uslova koji su potrebni za sprovođenje energetske

efikasnosti veoma je uopšteno. Na primer, u članu 12 “O energetskoj reviziji” kaže se da "Vlada de usvojiti

sekundarno neophodno zakonodavstvo za energetske revizije ", i druga oskudnost je da zakon ne predviđa

reviziju sistema grejanja i hlađenja vazduha , što je direktni zahtev Direktive 2010/31/EU, i povezuje se

primenom šema revizije u skladu sa Direktivom 2006/32/EC i novom Direktivom 2012/27/EU o energetskoj

efikasnosti".

Planirano je da Zakon o energetskoj efikasnosti bude izmenjen 2013. godine, kako bi bio usklađen sa uslovima

Direktive 2006/32/EC o krajnjoj korisničkoj energetskoj efikasnosti i, kada je to prikladno, sa novom Direktivom

o energetskoj efikasnosti (2012/27/EU), koja je zvanično usvojena oktobru 2012. godine i kojom su izmenjene i

ukinute Direktiva o kogeneraciji (2004/8/EC) i Direktiva o energetskim uslugama (2006/32/EC).

Planom Svetske banke za novi Energetski projekat Kosova predviđena je obnova elektrane Kosovo B da bude u

skladu sa standardima EU i pretvaranej Kosova B u kombinovanu toplanu i elektranu (KTE), koja de davati

toplotnu energiju za sistem gradskog grejanja Termokos, u Prištini. U sveukupne ciljeve projekta spadaju i

smanjenje potrošnje energenata u Termokos-u, smanjenje ukupne štetnih emisija i poboljšanje kvaliteta

vazduha za građane Prištine, poboljšanje sigurnosti energenata za grejanje i smanjenje potrebe za uvozom

električne energije.

4.14 Mere za pomoć u sprovođenju SEEO

Direktivom 2010/31/EU utvrđuju se minimalni uslovi za energetsku efikasnost objekata i građevinskih

elemenata. Novoizgrađeni objekti i objekti koji su temeljno renovirani, moraju posedovati energetski atest, kao

što to moraju i objekti koji se daju u zakup ili se prodaju. Stoga proces energetskog atestiranja mora biti

objedinjen sa procesom pribavljanja saglasnosti za davanje imovine u zakup ili za prodaju iste. Transponovanje

ove direktive mora se realizovati usvajanjem Zakona o energetski efikasnim objektima (EEO).

Izmenom postojedeg Zakona o izgradnji, Vlada Kosova prihvatila je obavezu da formalizuje postupak izgradnje

– ali činedi to nije utvrdila nikakve jasne uslove za transponovanje Direktive o energetskoj efikasnosti objekata

u novi sistem i podela zaduženja između ministarstava u oblasti energetske efikasnosti nije dovoljno jasna.

Predloženom izmenom Zakona o izgradnji (Zakon br. 04/L-110) propisuje se zakonski okvir za postupak

izgradnje i predviđa da vedinu njegovih mera, obaveza i ciljeva treba regulisati podzakonskim aktima, umesto

da se sve to posebno navodi u zakonskoj regulativi. Pošto podzakonski akti još uvek nisu stupili na snagu,

zakonski okvir je nepotpun.

84

U toku

Svih sedam podzakonskih akata koji su potrebni prema Zakonu o izgradnji (6 administrativnih uputstava

navedenih u daljem tekstu, kao i kodeks građenja) u raznim su fazama izrade i bide završeni do jula 2013.

godine. U daljem tekstu se nalaze dodatne informacije o statusu administrativnih uputstava shodno Zakonu o

izgradnji.

Administrativno uputstvo Status

o taksama za građevinsku dozvolu usvojeno do 19. novembra 2012. god.

o procedurama za dobijanje građevinske dozvole usvojilo MŽSPP 4. juna 2013. god.

o kategorijama građevinskih radova usvojilo MŽSPP 22. maja 2013. god.

o građevinskim radovima za koje nije potrebna građevinska dozvola

usvojilo MŽSPP 22. maja 2013. god.

o sadržaju građevinskog dnevnika u pripremi

o postupcima građevinske inspekcije u pripremi

Poboljšanja u energetskoj efikasnosti objekata mogu iziskivati druge zakonodavne i/ili organizacione izmene na

institucionalnom nivou. Konkretno, Zakonodavnim programom za 2013. godinu, koji je usvojen u decembru

2012. godine i ažuriran u februaru i martu 2013. god., traži se da bude dostavljen Nacrt amandmana na Zakon

o energetskoj efikasnosti kako bi on u potpunosti transponovao Direktivu o energetskim uslugama

2006/32/EC.

Slično tome, skupštinski odbor razmatra Nacrt Zakona o regulisanju nezakonite gradnje i očekuje se da ga

Skupština usvoji do kraja ove godine.

Tarife za struju i grejanje na Kosovu još uvek u potpuonosti ne odražavaju troškove, neke tarife su

subvencionirane, a neke neefikasne tarifne strukture još uvek postoje. U KER-u kažu da de do 2017. godine sve

tarife u potpunosti odražavati troškove, čime de investiranje u mere EE biti privlačnije.

Trenutni visok nivo komercijalnih gubitaka i nepladanje računa bide smanjeni u narednih nekoliko godina

sprovođenjem programa zamene brojila ESK, čime se takođe jačaju inicijative da domadinstva i preduzeda

investiraju u mere EE.

Na kraju, dugoročnim Nacionalnim akcionim planom za energetsku efikasnost utvrđuje se planovi i mere za

uštedu energije do 2018. godine.

Preporuke za transpoziciju

Kosovo je, zapravo, ved započelo proces transpozicije Direktive 2010/31/EU time što se poziva na nju u Zakonu

o izgradnji Republike Kosovo, koji je usvojen 31. maja 2012. godine. Zakonom se predviđa da je sprovođenje

mera energetske efikasnosti jedan od ciljeva Jedinstvenog kodeksa građenja Republike Kosovo. Prema Zakonu

o izgradnji sada objekti moraju da se grade u skladu sa standardima energetske efikasnosti, pri čemu svaki

korisnik objekta u izgradnji ima obavezu da pribavi upotrebni atest, u kojem se navode mere energetske

efikasnosti. Međutim, Kosovo još uvek u praksi nije implementiralo sistem za energetsko atestiranje objekata,

a trenutno postoje samo dve relevantne uredbe: (1) Tehnička uredba o uštedi termalne energije i termalnoj

zaštiti u objektima i (2) Uredba o osnivanju i radu Komisije za akreditovanje energetskih revizora i menadžera.

Opcija transponovanja Direktive 2010/31/EU podzakonskim aktom možda se ne smatra najboljom i sve

aktivnosti bi, sasvim jasno, morale da budu pažljivo koordinirane. Trenutno predloženi tekst Nacrta

Jedinstvenog kodeksa građenja obrađuje samo dva od šest pitanja koje treba regulisati. Alternativna opcija

transponovanja Direktive izradom nacrta zakona mogla bi da bude efikasnija, jer bi se zakonom utvrdio okvir za

85

pojačano delovanje, mobilisala Vlada u ostvarivanju raznih novih zadataka koji se moraju ispuniti i dao bi se

jasan signal građevinskom sektoru i široj javnosti koji novi uslovi i nove mogudnosti postoje. Usvajanjem

zakona takođe bi se poslao pozitivan signal EU da Kosovo ne vrši puko transponovanje minimalnih uslova, ved

je u potpunosti svesno daljnjeg sprovođenja Direktive. Treda opcija mogla bi da bude izmena postojedih zakona

ali u slučaju Kosova na izmene relevantnih zakona koji su trenutno na snazi potrošilo bi se više vremena nego

za izradu novog zakona.

Sastavljanje popisa, formiranje baza podataka i istraživanje i analiza dostupnosti podataka, kao i razvijanje

modela podataka i metodologija obračuna nisu stalne dužnosti Odeljenja za građevinarstvo pri MŽSPP. Za ovo

su potrebni visokokvalifikovani iskusni stručnjaci. Zadatak propisan članom 5, Aneks 3 Direktive, da se sastavi

“Popis građevinskih objekata, utvrde predmetni objekti, definišu mere energetske efikasnosti, uradi procena

ekonomičnosti za različite mere i različite tipove objekata, da se pripremi način izračunavanja energetske

efikasnosti objekata (uključujudi softver) i metodologija za obračun troškovno optimalnih nivoa uslova za

energetsku efikasnost objekata i građevinskih elemenata” može se preduzeti samo ukoliko se MŽSPP obezbedi

odgovarajuda tehnička pomod, jer Odeljenje za građevinarstvo nije kompetentno i stručno u svemu što je

potrebno za izvršenje ovih zadataka. Najefektnija opcija za sprovođenje energetskog atestiranja objekata na

Kosovu je da se realizuju projekti tehničke pomodi za sve gorenavedene zadatke, pošto su svi međusobno

tesno povezani i potrebno ih na efektan način koordinisati.

Shodno tome, MER i MŽSPP su u maju 2013. godine pripremili i zajednički podneli zahtev za finansiranje

‘Transponovanja Direktive o energetskoj efikasnosti objekata 2010/31/EU’ u okviru dijaloga o politici

energetske efikasnosti, ‘Tema 2’ EBOR.

Da bi se ispunili zahtevi izveštavanja na osnovu člana 10 EPBD ( do 30. jun 2013 za ECS ) kao što se zahteva na

osnovu člana 10 ( 2 ) Direktive 2010/31/EU , u nastavku imate spisak mera koje su predviđene u NEEAP 2 , i

to:

• Vladina odluka za instaliranje sijalica sa energetskom efikasnošdu u javnim zgradama ,

• Mere za stambenii sektor

R.1 . Poboljšanje EE kroz implementaciju mera EE u stambenim zgradama

R.2 . Poboljšanje EE kroz implementaciju mera EE stambenom sektoru

R.3 . Poboljšanje EE kroz implementaciju mera EE u više spratnim zgradama

R.4 . Poboljšanje EE kroz nastavak kampanje za podizanje svesti o EE

• Mere u tercijarnom sektoru

S1 Poboljšanje EE kroz renoviranje javnih objekata u opštinama

S2 Poboljšanje EE kroz renoviranje zgrade vlade

S3 Poboljšanje EE kroz renoviranje javnih zgrada ( opštinske zgrade )

S4 Poboljšanje EE kroz renoviranje opštinskih objekata i javne rasvete

S5 Promocija mera EE kroz pripremu energetske revizije

• Projekat GIZ “Modernizacija usluge na opštinama”

• Postavljanje javne rasvete u javnim preduzedima , finansirani od strane MER / MED i GIZ

• Studija i sprovođenje mera EE u opštinama

• Studija izvodljivosti i sprovođenje mera EE u javnim zgradama na opštinskom nivou

• Program 48 energetskih revizija opštinskih zgrada

• Promocija mera EE u domadinstvima kroz Eko kredita

• Nacionalna studija o EE u zgradama Kosova

• Aktivnosti koje obezbeđuju dostupnost saveta i informacija

86

5 USPOSTAVLJANJE NADLEŽNIH TELA I POVEZANIH ORGANIZACIJA

Ministarstvo ekonomskog razvoja vodede je ministarstvo u domenu razvoja energetskog sektora, planiranja

politike energetske efikasnosti i nadzora primene. Ono takođe ima vodedu ulogu u razradi i primeni politike

strukturnog razvoja ekonomskog sektora, izrade industrijske politike i drugih politika u onim oblastima

predviđenim relevantnim zakonodavstvom.

KAEE de biti odgovorna za pradenje napredovanja primene 2. NAPEE. Ona je ved uspostavila bazu podataka o

energetskoj efikasnosti za sakupljanje i analizu informacija o uštedama u energiji ostvarenim projektima. Izrada

statistika o energetskoj efikasnosti identifikovana je kao najprioritetnija aktivnost koja de biti sprovedena od

strane svih uključenih strana.

Nekoliko drugih resornih ministarstava aktivno je uključeno u proces pripreme 2. NAPEE i imade važnu ulogu u

obezbeđivanju uspeha njegove primene.

Ministarstvo infrastrukture bide odgovorno za primenu politika u vezi sa razvojem transportnog sektora i

promovisanjem energetske efikasnosti u transportnom sektoru.

Ministarstvo životne sredine i prostornog planiranja bide odgovorno za aktivnosti u vezi sa prenošenjem načela

EPBD-a i njihovom primenom. KAEE je odgovoran za podnošenje izveštaja o primeni EPBD-a.

drugi nacionalni akcioni plan za energetsku efikasnost ... · 4 skraĆni : kaee kosovska agencija...

Documents