uloga i aktivnosti agencije za energetsku efikasnost...

Bojan Kova~i}

Agencija za energetsku efikasnost Republike Srbije, Beograd, Srbija

Uloga i aktivnosti Agencijeza energetsku efikasnost Republike Srbije

Stru~ni radUDC: 620.92/.97BIBLID: 0350-218X, 34 (2008), 2-3, 117–132

Agencija za energetsku efikasnost Republike Srbije je formiranazbog strate{ke potrebe Srbije za unapre|ewem uslova i mera zaracionalno kori{}ewe energije i energenata. Osnovana je 2002.godine u okviru reforme energetskog sektora, a uz finansijskupodr{ku Evropske Unije preko Evropske agencije za rekonstrukciju (iz programa CARDS). Predlagawem podsticajnih mera za pove}aweenergetske efikasnosti i promovisawem zna~aja energetske efi-kasnosti, kao i upravqawem programima i projektima za racio-nalno i {ire kori{}ewe energije iz obnovqivih izvora energije(jednim od kqu~nih faktora odrìvog razvoja), Agencija doprino-si unapre|ewu dru{tveno odgovornog pona{awa prema energiji usvim strukturama dràve i dru{tva. Na taj na~in se poboq{avajuindikatori efikasnog kori{}ewa energije u Srbiji i posredno do-prinosi efektivnosti nacionalnog energetskog sistema i ener-getskoj bezbednosti zemqe.

Kqu~ne re~i: energetska efikasnost, Agencija za energetsku efikasnost, odrìvi razvoj

UVOD

Indikatori energetske efikasnosti u Srbiji pokazuju da postoji potenci-

jal unapre|ewa stepena racionalnog kori{}ewa energije u svim sektorima potro{-

we, posebno u rezidencijalnom sektoru (zgradarstvo, poqoprivreda, javne komu-

nalne delatnosti, doma}instva). Tako|e, na{a industrijska preduze}a prema zvani~-

nim podacima po~iwu da se oporavqaju od posledica dugogodi{we stagnacije i

nazadovawa. To se posebno odnosi na mala i sredwa preduze}a, koja zbog svoje fleksi-

bilnosti, sa adekvatnim upravqawem i primenom novih pristupa u poslovawu i

proizvodwi, mogu da budu zamajac sveukupnog ekonomskog razvoja.

Agencija za energetsku efikasnost Republike Srbije (AEE) formirana je

zbog strate{ke potrebe Srbije za unapre|ewem uslova i mera za racionalno kori{-

117

}ewe energije i energenata. Osnovana je 2002. godine u okviru reforme energetskog

sektora, a uz finansijsku podr{ku Evropske Unije (EU) preko Evropske agencije za

rekonstrukciju (iz programa CARDS). AEE je posebna republi~ka organizacija,

neprofitnog karaktera, i ima svojstvo pravnog lica. Sada{wi pravni sta tus AEE

definisan je Zakonom o energetici, koji je stupio na snagu 1. avgusta 2004. godine.

Zakon o energetici ure|uje osnivawe (~lan 146), poslove (~lan 147) i po~etak rada

AEE (~lan 167). Predlagawem podsticajnih mera za pove}awe energetske efikas-

nosti i promovisawem zna~aja energetske efikasnosti, kao i upravqawem progra-

mima i projektima za racionalno i {ire kori{}ewe energije iz obnovqivih izvora

energije (kqu~nih faktora odrìvog razvoja), AEE doprinosi unapre|ewu dru{tve-

no odgovornog pona{awa prema energiji u svim strukturama dràve i dru{tva. Na taj

na~in se poboq{avaju indikatori efikasnog kori{}ewa energije u Srbiji i posred-

no doprinosi efektivnosti nacionalnog energetskog sistema i energetskoj bezbed-

nosti zemqe. Dru{tvena odgovornost jeste ono {to smo usvojili kao na{u vrednost i

nastavi}emo da uti~emo na druge subjekte dru{tva i dràve da racionalno koriste

energiju, odnosno sprovode aktivnosti iz wihove nadle`nosti da bi do toga do{lo.

STRUKTURA POTRO[WE ENERGIJE U SRBIJI

Ukupna planirana primarna energija za potro{wu u 2008. godini iznosi

15,583 miliona ten*, {to je za 5% vi{e od procewene ukupne koli~ine primarne

energije u 2007. godini koja iznosi 14,824 miliona ten [1]. Potrebna koli~ina ove

energije obezbedi}e se iz doma}e proizvodwe i neto uvoza. Doma}a proizvodwa

primarne energije prikazuje godi{wu eksploataciju/kori{}ewe doma}ih resursa na

godi{wem nivou: ugqa, sirove nafte, prirodnog gasa i obnovqivih izvora energije

(hidropotencijala i biodizela)(sl. 1). Planirana proizvodwa primarne energije u

2008. godini iznosi 8,939 miliona ten i za 2% je ve}a od procewene proizvodwe u 2007.

godini. Planirani neto uvoz u 2008. godini od 6,490 miliona ten je za 6% ve}i od neto

uvoza u 2007. godini. Projektovana uvozna zavisnost za 2008. godinu iznosi 42%, {to

je za 1% vi{e od procewene uvozne zavisnosti u 2007. godini koja iznosi 41%.

Moèmo zakqu~iti da je pove}awe uvoza

logi~no (trenutno je na{a energetska zavis-

nost oko 42%), jer se sve vi{e okre}emo gasu,

kao ~istijem i efikasnijem energentu, a

wega u velikoj meri moramo da uvozimo. No,

sli~na tendencija je i u EU, gde je, trenutno,

uvozna zavisnost 50%, sa tendencijom da

2020. bude 70%, a 2050. ~ak 90%. Zato, izme|u

ostalog zemqe ~lanice EU poku{avaju da

unaprede energetsku efikasnost i zato je

po~etkom pro{le godine postignut tzv.

dogovor o novoj energetskoj politici EU,

koji je ukqu~io tzv. paket 3 ´ 20% (energet-

ska efikasnost, obnovqivi izvori energije,

smawewe emisije CO2).

118

Slika 1. Potro{wa primarne energije(Mten) u Srbiji 2006. godine

* tona ekvivalentne nafte

Struktura finalne potro{we energije po sektorima potro{we je slede}a:

saobra}aj 26%, industrija 34%, ostalo (doma}instva, javne i komercijalne delatno-

sti ‡ JKD, poqoprivreda) 40%. To zna~i da planirana finalna potro{wa najvi{e

raste u sektoru saobra}aja i to za 12% u odnosu na 2007. godinu, zatim u ostalim sekto-

rima (doma}instva, JKD, poqoprivreda) za 7% vi{e nego u 2007. godini, dok je rast

potro{we u industriji za 5% ve}i od procewene potro{we za 2007. godinu. U

strukturi potro{we finalne energije po energentima, najve}i je porast potro{we

gasovitih goriva i to za 24% vi{e nego u 2007. godini i te~nih goriva za 12% vi{e od

procewene potro{we u 2007. godini. U 2008. godini potro{wa elektri~ne energije

je za 7% ve}a od procewene u 2007. godini, potro{wa toplotne energije za 5%, dok }e

se potro{wa ~vrstih goriva smawiti za 10% u odnosu na potro{wu iz 2007. godine.

Struktura finalne potro{we energije sa ocewenim tro{kovima za potro-

{enu energiju po industrijskim granama pokazuje da ~etiri industrijske grane

(hemijska industrija, industrija gra|evinskog materijala, crna metalurgija i indu-

strija papira) u~estvuju u potro{wi fosilnih goriva sa oko 75% (sl. 2). Sli~no je i

sa finalnom potro{wom elektri~ne energije. Industrijski sektor u Srbiji odli-

kuju kori{}ewe zastarele i energetski neefikasne tehnologije, zna~ajni gubici i

neadekvatno pra}ewe potro{we energije. Na to se nadovezuje jo{ uvek nedovoqan

nivo informisanosti i spremnosti menaxmenta o na~inima kako mogu poboq{ati

energetsku efikasnost u svo-

jim preduze}ima. Naravno da

investiciona ulagawa u mere

u{tede energije konkuri{u

drugim potencijalnim ulaga-

wima, npr. u proizvodnu op-

remu, unapre|ewe procesa

prodaje itd., koje ~esto prati

nedostatak sopstvenih inves-

ticionih potencijala predu-

ze}a i neatraktivna kreditna

ponuda bankarskog sektora.

Pored toga, poslovodstva su

nerado spremna da ulaù u me-

re energetske efikasnosti

~iji je pe riod povra}aja ulo-

ènog novca duì od dve go-

dine.

Prema podacima iz Sta-

tisti~kog godi{waka za 2007.

godinu [2] sektor industrije u

potro{wi finalne energije

u~estvuje sa oko 24% (2006.

godine), {to je pove}awe od

nekoliko procenata u odnosu

B. Kova~i}: Uloga i aktivnosti Agencije za energetsku efikasnost ...TERMOTEHNIKA broj 2-3 ‡ godina XXXIV, 117–132 (2008)

119

Slika 2. Struktura potro{we energije u industrijiSrbije

(DI ‡ drvna industrija, OI ‡ ostala industrija,TI ‡ tekstilna industrija, OM ‡ obojena metalurgija, MK ‡ metalski kompleks, PPP ‡ proizvodwa i preradapapira, IN ‡ industrija nemetala, EbEl ‡ energetika

bez elektroprivrede, IP ‡ industrija papira, CM ‡crna metalurgija, IGM ‡ industrija gra|evinskog

materijala, HI ‡ hemijska industrija)

na 2005. godinu. Ukupna potro{wa energije u industriji se, tako|e, pove}ala za oko

10%, {to moè ukazivati na intenzivniju poslovnu aktivnost. Me|utim, ako anali-

ziramo energetski intenzitet u industriji vide}emo da je on 0,6 kg ekvivalentne

nafte po dolaru bruto nacionalnog proizvoda, {to je i do ~etiri puta ve}a vrednost

u odnosu na razvijene zemqe EU. Ipak, sa zavr{etkom procesa privatizacije, moè se

o~ekivati da }e i na{a preduze}a da se uhvate u ko{tac sa izazovima koje o{tra

konkurencija na savremenom trì{tu nosi sa sobom. U tom smislu, potrebno je da

najvi{i rukovodioci na{ih industrijskih preduze}a {to pre uvide neophodnost

uvo|ewa modernog pristupa energetskog menaxmenta, odn. doma}inskog gazdovawa

energijom. AEE se, tako|e, zalaè za zakonsko uvo|ewe sistema energetskog menax-

menta, ne samo u industriji, ve} i u op{tinama.

AKTIVNOSTI AGENCIJEZA ENERGETSKU EFIKASNOST

Industrija

Imaju}i u vidu sve navedeno, AEE je definisala i pokrenula strate{ki pro -gram „Energetska efikasnost u industriji” u ciqu doprinosa poboq{awu racio-nalnog kori{}ewa energije u industriji u Srbiji. Kqu~ni elementi u sprovo|ewuovog programa treba da budu energetske revizije i energetski menaxment (gazdovaweenergijom). Gazdovawe energijom je sredstvo za postizawe i odràvawe takve vrsteu{teda, tako {to se energijom gazduje na isti na~in kao i bilo kojim drugim resursom preduze}a, smawuje se rasipawe i obezbe|uje da su tro{kovi za energiju svedeni namin i mum. Gazdovawe energijom je neprekidan proces koji obuhvata pra}ewe energet-skog u~inka i neprestano pronalaèwe na~ina da se on odrì i poboq{a. Uz modernu opremu, napori energetskog menaxera i svih zaposlenih mogu da se dopune au to mat-skim sistemima za merewe, pra}ewe i kontrolu kqu~nih parametara koji uti~u nakori{}ewe energije. Ipak, napori pojedinaca su uvek zna~ajniji: gazdovawe energi-jom je orijentisano ka qudima. AEE je realizovala vi{e obuka kojima je prisustvo-valo preko 150 polaznika iz 80 preduze}a. Obuke su bile iz oblasti izrade energet-skih revizija, prethodnih studija opravdanosti za uvo|ewe sistema za gazdovaweenergijom, biznis planova i dr.

U sektoru energetske efikasnosti u industriji AEE u~estvuje na realiza-ciji projekta „Norve{ka pomo} Srbiji za sprovo|ewe politike energetske efikas-nosti, izradu energetskog bilansa na lokalnom nivou i primenu Kjoto protoko-la”. Ovaj projekat, kojim rukovodi Ministarstvo rudarstva i energetike, predvi|apomo} Regionalnim centrima za energetsku efikasnost (trenutno ih ima 5 ‡ u Beo-gradu, Novom Sadu, Ni{u, Kragujevcu i Kraqevu) i Mreì za energetsku efikas-nost u industriji, kao i pripremu strategije i projekata mehanizma ~istog razvoja(Clean De vel op ment Mech a nism – CDM). AEE je dala svoj doprinos i u realizaciji zaokreta u menaxmentu (Turn Around Man age ment – TAM) i programu pruàwapomo}i u razvoju malih i sredwih preduze}a (Busi ness Ad vi sory Pro gram ‡ BAS), kojiimaju za ciq pove}awe konkurentnosti srpskih preduze}a. U tom smislu, AEE pruàpunu podr{ku razli~itim inicijativama kompanija za promovisawe energetskiefikasnije tehnologije u razli~itim industrijskim oblastima. Pored toga, AEEnastavqa da, kao i ranijih godina sara|uje sa Privrednom komorom Srbije, kao iregionalnim privrednim komorama.

120

Zgradarstvo

U okviru strate{kog programa „Energetska efikasnost u zgradarstvu” [3],

AEE Republike Srbije je u 2005. i 2006. godini realizovala projekat „Energetska

efikasnost u javnim zgradama ‡ demonstracioni projekti” ~ija je ocena efekata

primewenih mera za pove}awe energetske efikasnosti u toku.

Aktivnosti ovog Projekta sprovode se uz finansijsku podr{ku EU, preko

Evropske agencije za rekonstrukciju (EAR), koja je u obliku nepovratne finansijske

pomo}i Srbiji obezbedila poseban fond za unapre|ewe energetske efikasnosti u

zgradarstvu u iznosu od 1.650,000 €.

Na sl. 3 prikazan je napredak u pogledu energetske klase zgrade {kole za

decu sa posebnim potrebama „Radivoj Popovi}” u Sremskoj Mitrovici. U ciqu

pove}awa energetske efikasnosti objekta, projekat je obuhvatio: zamenu 222 m2 pos-

toje}ih drvenih prozora, vrata i svetlarnika, novim izra|enim od trokomornih

PVC profila sa dvostrukim zastakqewem (isporuku i montaù 83 nova PVC

prozora, tri prozora sa lukom, dva svetlarnika, dvoja vrata); obradu {paletni i

izradu i montaù spoqnih i unutra{wih solbanka; zamenu dotrajalog kotla na lo`-

-uqe novim kotlom na prirodni gas (Viessmann) snage 500 kW, sa gorionikom i

prate}om opremom; izgradwu kotlarnice; nabavku, ugradwu i prikqu~ewe na mreù

nove merno-regulacione stanice sa pripadaju}om opremom; ugradwu termostatskih

radijatorskih ventila (donacija firme Danfoss). Nakon realizacije projekta po-

tro{wa energije u zgradi je smawena sa 120,18 na 55,18 kWh/m2. Ina~e, moè se

predvideti da }e najvi{e pote{ko}a, {to je pokazala praksa i u zemqama EU, biti u

implementaciji EU Direktive o energetskim karakteristikama zgrada, pre svega

sistema sertifikacije zgrada. Mi predlaèmo da se u Srbiji ve} sada otpo~ne sa

implementacijom ove direktive. Radi toga smo preveli ovu Direktivu i odràli

stru~ni sem i nar uz pomo} eksperata iz nema~ke Agencije za energiju (DENA), a u

saradwi sa Inèwerskom komorom Srbije i wenim regionalnim jedinicama odrà-

vamo predavawa namewena, pre svega, inèwerima projektantima. Posebno treba

naglasiti da bi doslednom primenom sada vaè}eg JUS.U. J5. 600 i drugih prate}ih

standarda o projektovawu novih stambenih zgrada i wihovoj toplotnoj za{titi, bilo

mogu}e smawiti projektnu instalisanu snagu za grejawe za 30‡40% i ostvariti

pribli`no toliku u{tedu u energiji za grejawe [4].

AEE je i 2008. godine nastavila sa u~e{}em u projektu Nacionalnog

programa energetske efikasnosti Ministarstva nauke „Primena evropskih postu-

paka za izra~unavawe potrebne i odre|ivawe dozvoqene specifi~ne potro{we

energije za grejawe novih i postoje}ih stambenih zgrada”, ~iji je jedan od ciqeva

poboq{awe doma}e tehni~ke reg u la tive.

Nakon ratifikacije u parlamentu, AEE }e nastaviti da realizuje do sada

veoma uspe{an projekat ”Pove}awe energetske efikasnosti u Srbiji”, koji se fi-

nansira iz sredstava Republike Srbije iz kredita Svetske banke, a koji obuhvata

energetsku rehabilitaciju {kola, bolnica i ustanova socijalne namene. Projekat

ima za ciq:


121

122

Slika 3. Primer realizovanog projekta u Sremskoj Mitrovici‡ efekti smawewa potro{we energije

‡ unapre|ewe energetske efikasnosti u javnim objektima socijalne namene ({ko-

le, bolnice, domovi starih, domovi za siro~ad), primenom mera na gra|evinskom

omota~u, sistemu grejawa i unutra{wem osvetqewu,

‡ pove}awe subjektivnog ose}aja komfora kod krajwih korisnika, i

‡ podizawe nivoa svesti krajwih korisnika o energetskoj efikasnosti, potrebi za

racionalnim kori{}ewem energije i u{tedama koje se mogu posti}i.

Tehni~ki konsultanti za komponentu Be prve faze projekta bili su JV

BDSP Part ner ship Ltd. ‡ Lon don i Energoprojekt Entel ‡ Beograd, dok je konsultant za

sociolo{ka istra`ivawa bio PR Komunikacije Hill & Knowlton – Qubqana.

Dosada{we evaluacije pokazale su u{tedu i do 50% u energiji i emisiji CO2.

Vrednost druge faze projekta jeste 28 miliona dolara, sa u~e{}em Srbije od 2 mili-

ona dolara. Tim sredstvima energetski }e biti rehabilitovan Klini~ki centar

Ni{, kao i oko 46 {kola, bolnica i ustanova socijalne namene {irom Srbije. Prva

faza, vredna 25 miliona dolara, trajala je od 2005‡2007. godine, i u tom periodu je u

skladu sa procedurama Svetske banke energetski rehabilitovan Klini~ki centar

Srbije i 28 {kola i bolnica. Projekat je dobio nagradu „Green Award” za 2007.

godinu, kao najboqi od svih projekata Svetske banke koji se bave problematikom

energetske efikasnosti, pa je i to jedan od razloga {to su odobrena nova, jo{ ve}a

sredstva za novu fazu. Ina~e, rok povra}aja investicija na osnovu u{teda je za sve

objekte mawi od 10 godina, koliki je grejs pe riod otplate.

Op{tine

Daqinsko grejawe

Gra|ani Srbije do nedavno nisu obra}ali veliku pa`wu na o~ekivanu

potro{wu energije u zgradama zbog relativno niske cene goriva i energije, ali i iz

drugih razloga. Na primer, naplata grejawa za stanove i prikqu~ewe na daqinsko

grejawe je normativno, odnosno vr{i se po kvadratnom metru stambene povr{ine.

Ovo zna~i da stanovi sa velikim potrebama za grejawem imaju istu cenu grejawa kao i

stanovi iste kvadrature sa mawim potrebama za grejawem, dakle, stanovima sa dob-

rom izolacijom i dobrim, zadihtovanim prozorima. Prema na{oj zakonskoj regula-

tivi predvi|a se da uskoro naplata po~ne na osnovu izmerene potro{we toplote za

grejawe, te }e godi{wi tro{kovi za grejawe morati da se uzmu u obzir prilikom

kupoprodaje i iznajmqivawa stanova, kao {to je to npr. slu~aj u Nema~koj.

U okviru vi{egodi{weg strate{kog programa „Energetska efikasnost u

komunalnoj energetici”, koji treba da doprinese pove}awu energetske efikasnosti

i smawewu potro{we energije u objektima i sistemima za koje je odgovorna lokalna

(op{tinska) samouprava, AEE Republike Srbije je u 2005. i 2006. godini realizovala

projekat „Energetska efikasnost u komunalnoj energetici ‡ demonstracioni

projekti”. Ciq Projekta bila je demonstracija koncepta energetske efikasnosti

na primeru daqinskog grejawa stambenih zgrada i pove}awe pouzdanosti isporuke

toplotne energije, odnosno smawewe potro{we toplotne i elektri~ne energije u


123

sistemu daqinskog grejawa na strani isporuke, bez smawewa komfora u grejanim

prostorijama. Tako|e, projekat je imao za ciq da poka`e da uvo|ewe sistema naplate

prema potro{wi u stambenom sektoru ima ekonomsko opravdawe, tj. da ovaj vid

naplate efikasnije stim uli{e potro{a~e da racionalnije tro{e toplotnu energiju

od normativne (pau{alne) naplate, bazirane na veli~ini (kvadraturi) grejanog

prostora. Konkretne mere kojima bi se ovaj prob lem mogao re{iti su slede}e:

‡ rekonstrukcija postoje}ih toplotnih podstanica, sa regulacijom rada podstani-

ca na osnovu spoqne tem per a ture i frekventnom regulacijom rada pumpi,

‡ ugradwa kalorimetara u toplotne podstanice, i

‡ postavqawe termostatskih ventila i deliteqa toplote na grejna tela.

Ukupan predvi|eni buxet za sufinansirawe demonstracionih projekata

odobren od strane Evropske agencije za rekonstrukciju, kojim su obuhva}eni projek-

ti u oblasti daqinskog grejawa (4 projekta), iznosio je 350.000 €. Maksimalno u~e{}e

donacije po projektu iznosilo je do 75% ukupnih dozvoqenih tro{kova projekta.

Kao primer izdvajamo projekat u Subotici, za ~iju implementaciju su izab-

rane tri uporedive stambene zgrade sli~nih karakteristika. Zgrade su iste veli~i-

ne i kvaliteta konstrukcije, na istoj lokaciji i sa stanarima sli~nih navika.

Izgra|ene su i prikqu~ene na sistem daqinskog grejawa u Subotici sredinom 70-ih

godina pro{log veka. Svaka zgrada ima 12 spratova sa 76 stanova i ukupnom povr{i-

nom od po 4.500 m2.

Pro gram projekta obuhvatio je slede}e radove:

‡ rekonstrukciju toplotne podstanice sa ugradwom merila potro{we toplotne

energije u zgradi u ul. Bajnatska 34 (za potrebe projekta ova zgrada ozna~ena je kao

objekat A),

‡ zamenu postoje}e toplotne podstanice novom, paketnog tipa (sl. 4), sa regula-

cijom rada podstanice na bazi spoqne tem per a ture, u zgradi u ul. Bra}e Radi} 156

(objekat Be), i

‡ zamenu postoje}e toplot-

ne podstanice novom, pa-

ketnog tipa sa regulaci-

jom rada podstanice na

bazi spoqne tem per a ture

i frekventnom regulaci-

jom rada pumpi i ugradwu

termostatskih ventila i

deliteqa potro{we top-

lotne energije na grejna

tela u stanovima u zgradi

u ul. Bra}e Radi} 158 (ob-

jekat Ce).

Zna~ajnije u{tede top-

lotne energije ostvarene su u

objektu Ce (lokalna plus in-

dividualna regulacija), u ko-

me je izvr{ena zamena starih

ventila termostatskim ven-

tilima, a obra~un toplotne

124

Slika 4. Podstanica u objektu sa kalorimetromu Subotici

energije vr{en je razdeobom u odnosu na stvarno utro{enu energiju na osnovu

deliteqa toplote. U{teda u potro{wi elektri~ne energije u podstanici u objektu

Ce u odnosu na objekat A, gde je ugra|ena nova izmewiva~ka podstanica sa frekvent-

no regulisanom cirkulacionom pumpom, iznosi ~ak 44,43%. Postignuto je i smawewe

ukupne emisije CO2 primenom mera energetske efikasnosti za objekte Be i Ce u

odnosu na referentni objekat A.

Javna uli~na rasveta

Ciq projekata bio je da se demonstrira upotreba efikasnijih izvora za

osvetqewe u sistemima javne (uli~ne) rasvete i da se afirmi{e primena mera ener-

getske efikasnosti u jedinicama lokalne samouprave, odnosno smawewe potro{we

elektri~ne energije i smawewe tro{kova za javnu rasvetu, kao stavke u op{tinskom

buxetu, uz istovremeno poboq{awe osvetqenosti ulica. Ukupan predvi|eni buxet

za sufinansirawe demonstracionih projekata (Evropska agencija za rekonstruk-

ciju), kojim su obuhva}eni konkretni projekti u sektoru komunalnih usluga (pored

javnog osvetqewa i sistemi za snabdevawe vodom) iznosio je 170.000 €.

Kao primer izdvajamo projekat u op{tini Varvarin, gde je poboq{awe

osvetqewa skoncentrisano na tranzitne pravce i zna~ajne objekte u gradu ({kole,

zgrade Skup{tine op{tine, po{te, pe{a~ka zona). Formiran je pro gram projekta,

koji je obuhvatio slede}e radove:

‡ ugradwu 55 natrijumskih visokopritisnih sijalica, snage 150 W,

‡ ugradwu 11 natrijumskih visokopritisnih sijalica, snage 70 W,

‡ ugradwu 16 novih nosa~a za sijalice,

‡ bojewe 35 stubova, i

‡ postavqawe 10 za{titnih poklopaca i 6 {titnika (senila).

Izmereni podaci nakon izvedenih radova ukazuju na u{tede energije od pri-

bli`no 30%, pri ~emu treba napomenuti da odre|eni broj svetiqki pre rekon-

strukcije nije bio u upotrebi. Tako|e, postignute su i u{tede u emisiji CO2 (sl. 5).

Pored energetskih i nov~anih u{teda i poboq{anih ekolo{kih aspekata,

od velikog zna~aja je i boqa osvetqenost ulica, ~ime je pove}ana sigurnost gra|ana i

bezbednost u saobra}aju.

Jedan u nizu projekata u kome je u~estvovala AEE, a koji se nadovezuje na

prethodno pomenuti, jeste i instalacija velikog displeja, odnosno energetsko-eko-


125

Slika 5. Odnos teorijske emisije CO2 (kg)na godi{wem nivou, pre i poslerekonstrukcije, izra~unat na osnovuteorijske potro{we zamewenih sijalica

lo{kog sata na centralnom trgu u Varvarinu, na kome gra|ani mogu da prate potro{-

wu energije, odnosno u{tedu u odnosu na isti taj da tum prethodne godine, kao i

koliko je mawa emisija CO2 u odnosu na isti pe riod, a kao posledica zamewene

uli~ne javne rasvete. Projekat je sprovela i finansirala nema~ka organizacija za

me|unarodnu tehni~ku saradwu (GTZ).

Agencija za energetsku efikasnost je do sada neposredno ostvarila kontak-

te sa vi{e od 100 op{tina i nastavi}emo sa tom praksom. Uradili smo energetske

bilanse i planove energetskog razvoja za tri grada kao pokazni primer i za druge

gradove u Srbiji. Ovi bilansi i planovi omogu}avaju op{tinama da na pravi na~in

izvr{avaju svoje obaveze koje proisti~u iz Zakona o energetici, kao i da defini{u

konkretne programe i projekte za svoj, ne samo energetski, razvoj.

OBNOVQIVI IZVORI ENERGIJE

Trenutno su najve}i potencijali Srbije u oblasti obnovqivih izvora ener-

gije (OIE) biomasa, male hidroelektrane i geotermalna energija, ali se u bliskoj

budu}nosti mo`e o~ekivati zna~ajnije iskori{}ewe energije vetra, pa i solarne

energije, naro~ito sa razvojem i, shodno tome, smawewem cene ko{tawa tehnologije

koja se koristi, posebno u primeni fotonaponskih }elija.

AEE je, uz sufinansirawe Evropske agencije za rekonstrukciju, realizo-

vala dva demonstraciona projekta iz oblasti OIE ‡ kori{}ewe drvne biomase za

grejawe (kotlarnica u osnovnoj {koli) i gradwa male hidroelektrane.

Projekat pod nazivom „Ja~awe centra za obnovqive izvore energije u okviru

Agencije za energetsku efikasnost” finansira se kroz donaciju Kraqevine [pa-

nije u vrednosti od 204.000 €. Sporazum o donaciji je u ime Vlade Republike Srbije

potpisalo Ministarstvo rudarstva i energetike u januaru 2007. godine. U okviru

predvi|enih projektnih aktivnosti do sada je nabavqena merna oprema (tri meteo-

rolo{ka stuba visine 50 m za ispitivawe parametara vetra), definisane tri loka-

cije za postavqawe merne opreme (op{tine Titel, Veliko Gradi{te i Negotin) od

ukupno {est inicijalno predlo`enih kao potencijalno povoqnih, instalisana

merna oprema sredinom avgusta 2007. godine, kada je otpo~ela merna kampawa u

trajawu od 12 meseci sve do avgusta 2008, kada je proces merewa zvani~no okon~an.

Pored navedenog u septembru 2007. godine, tim AEE je obavio studijsku posetu [pa-

niji, gde su ostvareni kontakti sa predstavnicima {panske administracije i privre-

de iz oblasti obnovqivih izvora energije. Trenutno se obra|uju rezultati obavqe-

nih merewa i priprema se studija opravdanosti sa idejnim re{ewem farme vetro-

elektrana za najpovoqniju od tri obra|ene lokacije. Zavr{na prezentacija rezulta-

ta Projekta, u formi javnog skupa, planira se za decembar 2008. kada je predvi|eno i

okon~awe Projekta. Merna oprema koja je kori{}ena ostaje u vlasni{tvu AEE, tako

da su ve} planirane daqe aktivnosti, kroz saradwu sa zainteresovanim op{tinama, o

ispitivawu energetskih potencijala vetra i u narednom periodu.

Tako|e su zavr{eni projekti izrada studije opravdanosti, koji je finansij-

ski pomogla Evropska agencija za rekonstrukciju ‡ za kori{}ewe geotermalne ener-

gije u bawi Bujanovac, solarne energije u bawi Rusanda, kori{}ewe biomase za

grejawe u op{tini Negotin i izgradwu male hidroelektrane na jezeru ]elije kod

Kru{evca. Po{to je projekat uspe{no realizovan AEE je kod {panske vlade

126

pokrenula inicijativu za sli~an projekat, koji bi imao za ciq ocenu potencijala za

prakti~nu primenu solarne energije u Srbiji (fotonaponske i termo-so lar }elije).

Inicijativa je nai{la na pozitivan odjek i verujemo da }emo sa realizacijom

krenuti po~etkom 2009. godine.

AEE je od 2008. godine postala ~lan Svetske asocijacije za energiju vetra.

OSTALI PROJEKTI

Od ostalih aktivnosti AEE u narednom periodu, izdvojili bismo nekolikointeresantnih projekata, od kojih }e neki imati i me|unarodni karakter:‡ zavr{etak projekta BIOM ADRIA zajedno sa italijanskim partnerima iz regi-

je Emilia Romawa (biomasa);‡ kandidovali smo se sa gr~kim partnerom za sprovo|ewe projekta u okviru Hel lenic

Aid programa (zgradarstvo, biomasa, solarna energija);‡ AEE se kandidovala za dobijawe sredstava iz fondova EU za realizaciju projekta

iz programa FP7 u oblasti kori{}ewa biomase, partneri na tom projektu su in-stitucije iz jo{ 12 zemaqa: Nema~ke, Luksemburga, Francuske, Velike Britanije, Gr~ke, [panije, Slovenije, Italije, Litvanije, Finske, Turske i Rumunije;

‡ u~estvujemo na projektu iz evropskog programa TEM PUS iz oblasti za{tite ̀ i-votne sredine i energetske efikasnosti, zajedno sa Skup{tinom grada Kragu-jevca, Ma{inskim fakultetom u Kragujevcu, poqskim gradom Bidgo{}em i Uni-verzitetom u Bidgo{}u, kao i Agencijom za za{titu ìvotne sredine;

‡ konkurisali smo za sredstva iz fondova i donacija Instrumenta za pretpristup-nu pomo} (In stru ment for Pre-ac ces sion As sis tance – IPA) ‡ biogas;

‡ podràli smo dva projekta iz Nacionalnog programa energetske efikasnostiMinistarstva nauke (zgrade ‡ termi~ka za{tita, standardi ‡ Matemati~kifakultet, elektri~ni ure|aji ‡ Tehni~ki fakultet u â~ku), aplicirali na jo{tri (kvalitet unutra{weg prostora ‡ Institut za nuklearne nauke „Vin~a”,elektri~ni ure|aji ‡ Tehni~ki fakultet u â~ku (nastavak), odrìvi razvojbawa Srbije ‡ Institut za arhitekturu i urbanizam), aplicira}emo na jo{ jednom (zgrade ‡ toplotna provodnost gra|evinskih materijala ‡ Institut za nuklearnenauke „Vin~a”);

‡ konkurisali smo za sredstva iz Nacionalnih investicionih programa ‡ projekatindividualne ku}e;

‡ podràvamo projekat ”Industrijska zona OIE u Pan~evu”,‡ part ner smo Stalnoj konferenciji gradova i op{tina u aktivnostima iz oblasti

energetske efikasnosti i OIE;‡ part ner smo Privrednoj komori Srbije u aktivnostima iz oblasti energetske

efikasnosti i OIE.

REGULATIVA

U svim sektorima finalne potro{we energije u Srbiji (industriji, zgra-darstvu i saobra}aju) o~ito je vi{egodi{we zaostajawe u pogledu energetske efi-


127

kasnosti. Ono je evidentno posebno u odnosu na razvijene evropske zemqe. Imaju}i uvidu da je u Republici Srbiji energija jo{ uvek u znatnoj meri in stru ment socijalnepolitike, razumqivo je {to pariteti cena energenata i energetskih usluga nisurealni. Me|utim, to deluje destimulativno za aktivnosti pove}awa energetskeefikasnosti. Zbog toga je u ciqu ostvarewa ove ideje i radi wenog sistematskog po-ve}awa neophodna vode}a uloga dràve. Postoje}i pravni okvir nije dovoqno obave-zuju}i za sektore potro{we energije u pogledu pove}awa energetske efikasnosti.Stoga, pored daqe podr{ke radu AEE, dràva mora u narednom periodu da donesezakon kojim se ure|uje racionalna upotreba energije, kako bi omogu}ila realizaciju identifikovanih prioritetnih tehni~kih mera. Izrada ovog zakona, koga imaju go-tovo sve tzv. zemqe u tranziciji, pod ingerencijom je Ministarstva rudarstva ienergetike, koje je nedavno pokrenulo i konkretne korake za izradu nacrta ovogzakona, u ~emu }e AEE dati svoj puni doprinos. Pove}awe energetske efikasnostimora biti trajan proces u svim sektorima potro{we energije, kao {to je to slu~aj usvim prosperitetnim zemqama. U tom ciqu, zakon bi preciznije definisao obavezesvih energetskih subjekata iz razli~itih sektora u pogledu energetske efikasnosti.Zakon bi sadrào kvalitativno nova re{ewa, na primer, obavezu utvr|ivawa pos-toje}eg stawa potro{we energije industrijskih preduze}a na godi{wem nivou, kao iobaveze preduze}a u slu~aju prekora~ewa propisanog maksimalnog nivoa potro{we.

U nadle`nosti Ministarstva rudarstva i energetike sprovodi se projekatuvo|ewa podsticajnih mera za {ire kori{}ewe obnovqivih izvora energije. Pred-vi|eno je da se uvedu podsticaji po modelu podsticajnih otkupnih cena (feed-in tar iff),kao i prate}i podzakonski akti (odre|ene uredbe). AEE u~estvuje u realizaciji ovogprojekta, koji bi u potpunosti trebalo da bude zavr{en u prvoj polovini 2009. godine, imaju}i u vidu i obaveze, koje je Srbija preuzela Ugovorom o osnivawu Zajednice zaenergetiku jugoisto~ne Evrope. Ovim ugovorom predvi|eno je da Zajednica usvajamere radi podsticawa razvoja u oblastima obnovqivih izvora energije i energetskeefikasnosti. Ta ugovorna obaveza podrazumeva usvajawe i primenu odre|enihdirektiva EU. Srbija prema tom Ugovoru mora, naravno postepeno, potpuno da libe-ralizuje trì{te energije i energenata. Time bi se stvorili uslovi zaintereso-vanosti slobodnog investicionog, doma}eg i stranog, kapitala i za projekte pove-}awa energetske efikasnosti i obnovqivih izvora energije. Ovim putem bi se postepeno ostvarila i integracija celine na{e energetike u sisteme EU. AEE u~estvuje uaktivnostima za unapre|ewe energetske efikasnosti pod nazivom „Projekat uvo|e-wa energetske efikasnosti u nacionalnu regulativu” u okviru Sporazuma o ener-getskoj zajednici jugoisto~ne Evrope. Iako se cena struje u Srbiji pove}avala od2000. godine, ona je jo{ uvek subvencionisana od strane dràve, relativno niska i nedoprinosi motivaciji gra|ana i kompanija da je racionalno koriste (tro{e).Potrebno je da ona odraàva trì{nu vrednost, a svakako da pokrije proizvodnetro{kove i tro{kove odràvawa (ukqu~uju}i mre`ni sistem). Posebno se to odnosina cenu za sektor industrije. Potro{wa struje u doma}instvima velika je i zbog~iwenice da se veliki broj doma}instava greje ili dogreva koriste}i elektri~nuenergiju. Me|utim, porast cene struje bi mnoge od wih doveo do te{ko}a, s obzirom da nemaju alternativu za grejawe. Zato je od velikog zna~aja da se nastavi procestoplifikacije i gasifikacije {irom Srbije. Kao i u drugim zemqama u tranziciji, i u Srbiji je cena struje od velikog zna~aja za dru{tvo posmatrano sa socijalnogaspekta. Tro{kovi za struju i grejawe jo{ uvek su zna~ajna stavka za mnogadoma}instva u na{oj zemqi. U tom smislu treba biti obazriv i, shodno tome,

128

neophodne reforme u tarifnom sistemu (ukqu~uju}i i rast cene struje u narednomperiodu) treba da prate i subvencije za socijalno najugroènije kategorije sta-novni{tva.

Zna~ajan seg ment jeste i Fond za energetsku efikasnost, koji bi se osnovaoradi podsticawa i sufinansirawa aktivnosti definisanih Programom ostvari-vawa Strategije razvoja energetike do 2012. godine i imaju za ciq poboq{awe ener-getske efikasnosti u sektorima proizvodwe i potro{we energije, kao i pove}awekori{}ewa obnovqivih izvora energije u Srbiji. Ciq osnivawa i rada Fonda jestepoboq{awe energetske efikasnosti u privatnim, javnim, poslovnim i drugim zgra-dama kroz intervencije na omota~u zgrade, izmene, modernizaciju i zamenu kotlova itoplotnih podstanica sa instalacijama grejawa, sistema za pripremu sanitarnetople vode i unutra{weg osvetqewa, kao i poboq{awe energetske efikasnosti ikori{}ewe obnovqivih izvora energije u industrijskim preduze}ima i komunalnimsistemima, kao i sufinansirawe istraìva~kih i razvojnih programa, projekata istudija iz oblasti energetske efikasnosti. Tako|e se o~ekuje da Fond obezbedi isufinansirawe obrazovnih programa u okviru permanentnog obrazovawa stru~wakau oblastima energetske efikasnosti i kori{}ewa obnovqivih izvora energije,obuku lokalnih samouprava za izradu energetskog bilansa i planova energetskog razvoja uz uvo|ewe sistema energetske statistike, kao i obuku i edukaciju menaxmentaindustrijskih preduze}a i operatora za ma{inama. Sredstva Fonda mogu da se dajukorisnicima (pravnim i fizi~kim licima) radi finansirawa projekata energetskeefikasnosti i primene obnovqivih izvora energije putem zajmova, izdavawa garan-cija i drugih oblika jemstava, subvencija, pomo}i i donacija na osnovu javnih kon-kursa. Fond, saglasno godi{wem i vi{egodi{wem programu rada, treba da defini{e finansijska sredstva za aktivnosti AEE u oblasti energetske efikasnosti i obnov-qivih izvora energije. Potencijalni izvori prihoda budu}eg Fonda za energetskuefikasnost, koje je realno mogu}e aktivirati u sredworo~nom periodu do 2012. go-dine, obuhvataju naknadu na potro{wu elektri~ne energije, prirodnog gasa i te~nihgoriva. Osim ovih izvora, mogu}e je ra~unati sa finansirawem Fonda iz donacija,kao i iz kredita i re volv ing kredita.

Na{e ambicije su i da se u saradwi sa Ministarstvom rudarstva i energe-tike i u Srbiji primene propisi EU o energetskom ozna~avawu elektri~nih ure|ajau doma}instvima. To zna~i da svaki elektri~ni ure|aj mora imati oznaku ener-getskog razreda, koji pokazuje prose~nu potro{wu elektri~ne energije. Kori{-}ewem ure|aja koji efikasnije koriste elektri~nu energiju, npr. energetski razred„A”, u doma}instvu se moè smawiti ra~un za struju i za vi{e od 40%, dok bi sekori{}ewem elektronskih ure|aja u kancelarijama, koji pripadaju grupi sa najma-wom potro{wom energije u svojoj klasi, potro{ilo i do 70 odsto mawe elektri~neenergije. U tom smislu, AEE je pripremila predlog Nacrta Pravilnika o ener-getskom ozna~avawu elektri~nih ure|aja u doma}instvima.

OBRAZOVAWE I PODIZAWE SVESTI

Racionalno kori{}ewe energije ne predstavqa samo odgovornost dràve,

ve} i svakog pojedinca, pa je neophodna {ira dru{tvena akcija, kao i podizawe svesti


129

svih dru{tvenih ciqnih grupa o ovim problemima. Va`no je uticati i na promenu

uverewa, stavova, navika i pona{awa potro{a~a energije, stvarati nove obrasce i

rutine u odnosu na dosada{wu dru{tveno neodgovornu praksu rasipawa energije,

uvesti koncept dru{tveno odgovornog pona{awa i racionalog odnosa prema ener-

giji i energetskim izvorima, kao i prirodnim resursima u celini. AEE ulaè veli-

ke napore na pove}awu svesti svih struktura dru{tva i gra|ana uop{te. U tom

smislu, podràli smo vi{e projekata nevladinih organizacija koji su imali za ciq

da promovi{u zna~aj eregetske efikasnosti i obnovqivih izvora enegije, i to ne

samo u Beogradu, ve} i u drugim delovima Srbije ‡ isto~noj Srbiji, Vojvodini, [uma-

diji. Veoma zna~ajnu ulogu u podizawu svesti naj{irih slojeva dru{tva imaju mediji.

U tom smislu AEE je otvorena za saradwu sa svim medijima, kako nacionalnim i

tira`nim, tako i lokalnim i stru~nog karaktera. Po na{em mi{qewu, potrebno je

obrazovati novinare i glavne urednike, {to je praksa i u razvijenim evropskim

zemqama.

Posebnu pa`wu treba posvetiti najmla|em nara{taju, generacijama koje

dolaze, a i najlak{e je wih obrazovati tokom wihovog procesa odrastawa i {kolo-

vawa. AEE u~estvuje u unapre|ewu obrazovnog procesa u Srbiji. Konkretno, prvi ko-

rak je uvo|ewe predmeta OIE u sredwe elektrotehni~ke {kole. Tako|e, u~estvovali

smo u izradi lekcija iz energetske efikasnosti i OIE za 6, 7. i 8. razred osnovne

{kole u okviru predmeta fizika. Na{a AEE je dobitnik i Specijalnog priznawa za

2007. godinu Managenergy internet portala Evropske komisije ‡ Generalnog direk-

torata za energiju i trans port za doprinos u oblasti obrazovawa (sl. 6). Tako|e, od

2007. godine, AEE je i zvani~ni part ner iz Srbije kampawe Odrìva energija u

Evropi.

Sprovode}i svoju misiju, AEE }e se i daqe truditi da poboq{a ambijen-

talne uslove za ulagawa u energetsku efikasnost, doprinese transferu znawa i

aktuelne „najboqe prakse” i pove}a zainteresovanost svih potro{a~a energije kroz

boqu informisanost.

AEE je do sada organizovala i u~estvovala na velikom broju skupova u zemqi

i inostranstvu. Pomenu}emo samo neke:

‡ Nacionalne konferencije o energetskoj efikasnosti i obnovqivim izvorima

energije u okviru Beogradskog sajma energetike 2005. i 2006. godine,

‡ „Evropska nedeqa odrìve energije”, Brisel, 2008. godine,

‡ Druga godi{wa me|unarodna konferencija ”Energetska budu}nost Balkana”,

Beograd, 2008. godine,

‡ êtvrti me|unarodni kongres za Jugoisto~nu Evropu u oblasti energetske efi-

kasnosti i obnovqivih izvora energije, Sofija, 2008. godine,

‡ êtvrta me|unarodna konferencija ”@ivotna sredina za Evropu”, Beograd, 2008.

godine,

‡ Regionalna konferencija ”Industrijska energetika i za{tita ìvotne sredine

u zemqama Jugoisto~ne Evrope”, Zlatibor, 2008. godine.

ZAKQUÂK

Srbija je siroma{na energentima, odnosno doma}e rezerve nafte i gasa su

male, a najve}e su rezerve ugqa i to lignita. Imaju}i u vidu ovu ~iwenicu kao i to da

130

potro{wa energije raste, odnosno

raste uvozna zavisnost (u 2008. godi-

ni projekcija uvozne zavisnosti iz-

nosi 41,65%), neophodno je inten-

zivirati mere i aktivnosti u oblas-

ti energetske efikasnosti i pove}a-

wa kori{}ewa obnovqivih izvora

energije, kao i pove}ati sigurnost

snabdevawa energijom i energenti-

ma. Sve to }e doprineti odrìvom

razvoju Srbije u segmentu koji se od-

nosi na energetiku [5]. Nastavi}emo

sa intenzivnom me|unarodnom sa-

radwom sa nama sli~nim agencijama,

stru~nim udruèwima (Evropska

asocijacija za kogeneraciju ‡

COGENEurope, Svetska asocijacija

za energiju vetra, Svetski savet za

energiju i dr.) i drugim instituci-

jama. Tako|e, konkurisali smo za do-

bijawe nekoliko projekata koji }e

se finansirati iz fondova EU, a

koji su otvoreni samo za dràvne

institucije. Daqe }emo pomagati

nevladinom sektoru da promovi{e

energetsku efikasnost i obnovqive

izvore energije me|u naj{irim slo-

jevima stanovni{tva. Namera nam je

da promovi{emo ESCO (En ergy Ser vices Com pany) model pruàwa usluga firmama,

op{tinama i drugim subjektima.

Uop{te uzev{i, nastavi}emo da uti~emo na promene u pona{awu potro{a~a

energije, u ciqu efikasnijeg kori{}ewa raspoloìve energije, smawewa tro{kova

i uvozne zavisnosti. Da bismo ove i druge planove uspe{no realizovali, potrebno je

daqe ja~ati kapacitet Agencije u smislu broja zaposlenih i obezbe|ewa finansij-

skih sredstava, u skladu sa praksom u gotovo svim evropskim dràvama.

LITERATURA

[1] ***, Odluka o utvr|ivawu Energetskog bilansa Republike Srbije za 2008. godinu,„Slu`beni glasnik RS”, br. 118/07, Beograd, 2007.

[2] ***, Statisti~ki godi{wak Srbije za 2007. godinu, Republi~ki Zavod za statistikuSrbije, Beograd, 2007.

[3] ***, Strate{ki pro gram u zgradarstvu, Agencija za energetsku efikasnost, Beograd,2005.


131

Slika 6. Nagrada Agenciji za energetskuefikasnost za poseban doprinos

[4] ***, Pro gram ostvarivawa Strategije razvoja energetike u Srbiji do 2015. za pe riod2007‡2012, „Slu`beni glasnik RS”, br. 44/05, Beograd, 2005.

[5] ***, Nacrt Nacionalne strategije odr`ivog razvoja, Vlada Republike Srbije, 2008.

Ab stract

Role and Ac tiv i ties of theSer bian En ergy Ef fi ciency Agency

by

Bojan KOVA^I]

Ser bian En ergy Ef fi ciency Agency, Bel grade, Serbia

Ser bian En ergy Ef fi ciency Agency (SEEA) was formed due to strategical needof Ser bia to en hance the con di tions and mea sures for ra tio nal use of en ergy. SEEA es tab -lished 2002 within reforme pro cess of en ergy sec tor and its work has been sup ported bythe Eu ro pean Un ion, through the Eu ro pean Agency for Re con struc tion (un der theCARDS pro gram). Proposing stim u la tive mea sures aim ing an im prove ment of en ergyef fi ciency and pro mo tion of im por tance of the en ergy ef fi ciency, also con duct with en ergy efficency pro grams and pro jects, SEEA con trib utes to en hance so cial re spon si bil ity con -cern ing the en ergy in all struc ture of the so ci ety. Thus en ergy ef fi ciency in di ca tors in Ser -bia makes a prog ress and con trib ute to efectiveness of na tional en ergy sys tem and en ergysequrity.

Key words: en ergy ef fi ciency, Ser bian En ergy Ef fi ciency Agency, sus tain able de vel op ment

Author's e-mail:[email protected]

132

uloga i aktivnosti agencije za energetsku efikasnost...

Documents