21Decembar 2018. Li~nosti

Pi{e: Marijana Maljkovi}

Draginja Ru`i} Popovi} je rodjena2. oktobra 1834. godine uVranjevu, od oca Luke, sve{tenika

i majke Milice, doma}ice. Posle o~evesmrti, na{la se u prvoj generaciji glumacaSrpskog narodnog pozori{ta u NovomSadu, sedmoro dece (pet k}eri i dva sina)sve{tenika Luke Popovi}a iz Vranjeva,Draginja je prva oti{la 1860. godine uSrpski ^anad i stupila u tamo{nju dile-tantsku dru`inu. Kne`evi} je od ovedru`ine oktobra 1860. osnovao prvo srpskopozori{te, ~iji su ~lanovi od glumica bile:Draginja i Ljubica Popovi}, EmilijaRajkovi} i druge. Pa, ipak, Draginja sesmatra prvom glumicom, ne samo {tonekoliko dana pre ovih stupila na scenu,ve} i zato {to je od prvog dana svoj posaoshvatila i obavljala profesionalno.

O deci popa Luke mo`e se re}ida su svi bili talentovani za pozornicu, aiznad svega vredni i ambiciozni. Slu`ili susvima za primer. Oni su posebnodobrodo{li srpskom pozori{tu, ba{ unajte`em periodu njegovog nastajanja.Medju njima najtalentovanija i najvrednijabila je Draginja.

Iako je zavr{ila samo osnovnu{kolu, dobila je u porodici lepo vaspitanjei stekla radne navike. Uz svu prirodnuobdarenost, ona je bila vrlo savesna i vred-na, a tokom rada u pozori{tu postala je iprimerno disciplinovana, pa je od dru`ine,kao i od publike, bila po{tovana i voljena.

Zapisi o njoj govore da je bila`ena neobi~ne lepote, sna`nog temperamen-ta i visoke inteligencije. U to vreme suskoro sve glumice Srpskog narodnogpozori{ta pevale, ali Draginja je bila prvamedju njima, naro~ito za narodne melodije.Za njeno pevanje, dugogodi{nji upravnikSrpskog narodnog pozori{ta AntonijeHad`i}, ka`e: “ ... tako pevati, srpski pevatikao Ru`i}ka, niti je ko umeo u nas, nitiume i danas.“ Zahvaljuju}i toj svojojmuzikalnosti, ona je pored zvonkog glasaimala odli~nu dikciju i govorila je “najbol-je i najpravilnije od svih na{ih glumica“.

U istoriji srpskog pozori{ta bilo jeglumica koje su se uzdigle i na vi{i umet-ni~ki nivo od Draginje, naravno, u jednomodredjenom gluma~kom “fahu“, ali nijednanije bila tako svestrana i s tako {irokim iraznovrsnim dijapazonom. Ona je usvakom `anru postigla vrlo visokumetni~ki nivo.

Koliko je odskakala od svihglumaca u Srpskom narodnom pozori{tuilustruje ~injenica da je od po~etka imalanajve}u platu. Njena plata 1861. godine

iznosila je sedamdeset forinti, a svi drugiglumci su imali od pedeset forinti pa nani`e.

U Srpskom narodnom pozori{tu uNovom Sadu je od 16. jula 1861. i unjemu ostaje do kraja svoje gluma~ke kar-ijere. Za sve to vreme pauzirala je od

1863. do 1865. godine, kada je igrala uHrvatskom zemaljskom kazali{tu, a kra}evreme je gostovala (1872—1873) uNarodnom pozori{tu u Beogradu.

Od samog po~etka gluma~ke kar-ijere bila je zapa`ena, a kako je bila vrloambiciozna, uspela je “izuzetno bri`ljivimradom da se vrlo brzo umetni~ki razvije,isti~u}i svoju neiscrpnu darovitost“.Tuma~ila je najraznovrsnije uloge, od sen-timentalnih i dramskih ljubavnica, karak-ternih, komi~nih, ozbiljnih, s pevanjem.Smatra se da je odigrala oko 350 uloga, au svaku je unela mnogo realizima i prirod-nosti. Umela je svoje uloge da nadahne`ivotnom istinito{}u i da najsitnijim detalji-ma o`ivi likove koje predstavlja.

Zahvaljuju}i svom lepom izgledu,mogla je igrati svaku ulogu, a u svakoj —kako je napisao jedan recenzent — “bi bilakadra zaneti i zadiviti gledaoce“. U njoj seogledao onaj skromni, stari srpski duh,“koji bez razmetljivosti i podlosti prirod-nim, `ivim bojama crta i ismeva satiri~keslike na{ih slabosti i budala{tina, zaodevaih dobro}udno{}u, bodljikavom {alom ipikantnim peckanjem“.

Za Draginju je njen dugogodi{njiupravnik A. Had`i} pisao: “Ona je umelaudahnuti onaj pravi, `ivotvoreni duh umet-no{}u, ona je vernim, istinitim prikazomnajrazli~itijih karaktera, bilo to komi~nih,bilo tragi~nih, dokazala da se i na{e

gluma~ke snage mogu takmi~iti s velikimglumcima drugih naroda“.

Savremeni kriti~ari je ocenjujukao veliku umetnicu evropske umetni~kevrednosti. Za nju Jovan Gr~i} pi{e: “silnacarica u carstvu srpske Talije“. “Ne{to

veliko, tako veli~anstveno, tako jedin-stveno, da se samo sobom odupire neumit-noj op{toj prolaznosti“. Jedan recenzentpi{e kako je njen “tako jaki, tako veliki,tako svestrani gluma~ki talenat, njenigluma~ki stvorovi su naj~istiji biser izmora na{e gluma~ke umetnosti“. Svrstavajuje u umetnicu najvi{eg evropskog nivoa.

Kako je sve svoje uloge savesnopripremala i za svaku bila mnogo hvaljenaod pozori{ne kritike, to je danas vrlo te{koizdvojiti koja joj je uloga bila najuspelija.Za njeno tuma~enje pojedinih uloga suiskazivane tolike pohvale, pa se tvrdi da suse pojedini komadi odr`ali du`e na reper-toaru zahvaljuju}i Draginjinoj izuzetnouspeloj igri. Od svog prvog pa do posled-njeg nastupanja na sceni bila je uvekodmerena.

Neo~ekivano se povukla sa scene1898. godine, u svojoj {ezdeset ~etvrtojgodini `ivota, s trideset osam godinaprovedenih na sceni. To je bilo iznenadjen-je, jer se smatralo da je u punojumetni~koj snazi, jo{ uvek je bila slavlje-na i hvaljena. Medjutim, `elela je, kakoka`e, da ostane u se}anju publike iznajboljih dana.

Poslednja uloga joj je bilaJelisaveta u {ilerovom komadu Spletka iljubav 27. juna 1898. godine. Na{i najve}ipoznavaoci pozori{ne umetnosti smatraju dase ni za jednim glumcem u istoriji srpskogpozori{ta nije toliko i tako iskreno tugova-lo kao za Draginjom, kada se opra{tala spozornicom i pozori{nom publikom.

Kompozitor Isidor Baji} kom-ponovao je za njenu poslednju predstavu“Opro{tajni pozdrav Draginji Ru`i}“.Pesnik Vladislav Ka}anski je, kako ka`u,

ispevao svoju najbolju ljubavnu pesmu jo{1886. prilikom Draginjinog dvadesetpeto-godi{njeg jubileja. Tvrdi se da to nisu bilesamo prigodne re~i iz ~iste kanvencional-nosti napisane, jer iz njih izbija iskrenizanos zaljubljenog pesnika:

“Oh, ta sklopi oko crno,pokri lice milokrvno,sakri tvoju belu grud!Ta ako ih lud primeti,lud }e da se opametia pametan — sta}e lud.Zato skrivaj rujno lice,be`’, lepoto, be`’ mi s putaDu{a mi je zmija ljuta,zmaj ognjeni moje srce —pa se bojim, ~edo moje,ize{}e te ovo dvoje!“

Na opro{tajnoj predstavi, prepunogledali{te dugotrajno je pozdravljalodarovitu i voljenu umetnicu. Mnogelaskave i uzbudljive re~i, uz skupocenepoklone, bile su puno priznanje i zahval-nost svih onih koje je Draginja svojomglumom odu{evljavala do ushi}enja. Dobilaje na poklon zlatan sat sa lancem, zlatnugrivnu ukra{enu dijamantima i biserima ijo{ mnoge druge darove. Tom prilikom,na~elnik Srpskog narodnog po`ori{ta drLaza Stanojevi}, u svom govoru uzdi`e jena “umetni~ki stupanj velikana scene“, a drLaza Kosti} duhovito je rekao: “@ao mi jepozornice, a vama ~estitam!“

Zahvaljuju}i se prisutnima i svo-joj srpskoj publici, i na lepim re~imaizgovorenim te ve~eri u njenu ~ast,Draginja je ponosna ali dosta tu`no,izmedju ostalog, poru~ila svojim nasled-nicima na sceni:

“Se}ajte se u svom radu one kojaje kr~ila i raskr~ila trnoviti put i utrla stazuna kojoj }ete bez mene produ`iti rad va{tako koristan za narodnu prosvetu“.

Draginja se ven~ala 1862. godineu manastiru Kru{edol za glumca Srpskognarodnog pozori{ta Dimitrija Ru`i}a. PeraDobrinovi}, najpoznatiji srpski glumac,ina~e zet Draginjin (njena sestra Jelisavetabila je `ena Dobrinovi}eva), rekao je da jeona mnogo doprinela umetni~komusavr{avanju Dimitrija Ru`i}a, pa je zah-valjuju}i i njoj, on bio i ostao, uz PeruDobrinovi}a, najbolji glumac kojeg jeSrpsko narodno pozori{te u Novom Saduimalo. Brak Draginje i Dimitrija Ru`i}abio je izuzetno skladan, iako je Dimitrijebio sedam godina mladji. Draginjinu smrtDimitrije je tragi~no do`iveo “i do kraja`ivota neute{no patio“.

Draginja Ru`i} Popovi} umrla je6. septembra 1903. godine u Vukovaru usvojoj sedamdeset prvoj godini `ivota.Njeni posmrtni ostaci kasnije su preneti uNovi Sad i sahranjeni na Alma{komgroblju u istoj kosturnici sa mu`emDimitrijem i sestri~inom (po najmladjojsestri Sofiji) Milkom Markovi}.

DRAGINJA RU@I], RODJENA POPOVI]

PRVA SRPSKA PROFESIONALNA GLUMICA

www.serbianmirror.com

22 Decembar 2018.Sport

Ako jedan obu}ar napravidesetak pari lo{ih cipela,to i nije neka {teta.

Desetak ljudi mu~i}e se sa neudob-nom obu}om – pri~ao je Platonsvojim u~enicima. – Ali, ako jedanu~itelj ne obavi dobro svoj posao,ako pogre{no nau~i desetak gen-eracija njegovih djaka, to je ogro-man problem. Jer, te generacijesutra treba da vode dr`avu...

Dakle, jo{ nam je ~uvenistarogr~ki filozof, jedan odnajve}ih mislilaca u istoriji~ove~anstva, ukazao na zna~ajnuulogu u~itelja. To su ljudi koji nasne u~e samo {kolske ve} i `ivotnelekcije i pripremaju da menjamosvet.

A, kako u `ivotu, tako jei u sportu uloga trenera, iakoponekad i nevidljiva, jedna odnajpresudnijih. Iza velikih uspehapojedinca i ekipe stoji jedan ilivi{e stru~njaka koji su utkali svojeznanje i rad u svaku pobedu, svakumedalju i trofej.

U srpskom vrhunskomsportu u poslednje vreme na prstejedne ruke mogu da se nabrojestru~njaci koji su u pravom smislure~i – u~itelji. Oni koji rade naduge staze, ~iji je put protkandugogodi{njim stvaranjem vrhun-skih asova, osvajanjem medalja,vizionarstvom... Takav je, svakako,Sreta Damjanovi} u rvanju, DejanSavi} u vaterpolu ili DraganJovi}-Gale u tekvondu.Dugove~no{}u, spremno{}u da nasvoja ledja primi na hiljade kritikai ne odstupi od svoje trenerskefilozofije, posebno se isti~e –Zoran Terzi}.

Poslednjih godina, otkadje sa najboljim odbojka{icamaSrbije iskovao onoliko odli~ja, odkojih najve}im sjajem blistajuolimpijsko srebro iz Rija, evropskozlato iz Bakua i nedavno svetskozlato iz Tokija, javnost polakomenja mi{ljenje o ovom ve~nonamrgodjenom treneru. Di`u ga uzvezde iako je do ju~e bio na metiredovnih kriti~ara.

A, Terza se ustvari nijepromenio ni za “jotu“. Isti je onajperfekcionista koji je sate provodiou sali fanati~no tra`e}i od svojihu~enika da po hiljaditi put rukepravilno nameste u ~eki} i

ka`njavaju}i sa po deset, dvadeset,stotinu sklekova one koji bipogre{ili na prijemu servisa. Tonije svakome bilo po volji i to –nije mogao da izdr`i svako. Onikoji jesu, instiktivno osetiv{i da tajnatmureni, strogi, ponekad nepris-tupa~ni ~ovek, mo`e da ih nau~ida dosegnu zvezde. Danas, posletoliko godina, mogu samo da muka`u – hvala.

Ba{ kao {to Terzi}“hvala“ mo`e da ka`e AleksandruBori~i}u, sada{njem predsednikuEvropske odbojka{ke konfederacije

(CEV) {to ga je jednom pozvao ukancelariju u Odbojka{kom klubuCrvena zvezda i rekao mu da gaprebacuje u `ensku odbojku.

- To je za mene bila kaokazna. Radije bih iskopao rov negoradio sa devojkama. Jer, mu{ka i`enska odbojka za mene su bila dvapotpuno razli~ita sporta. Kao nebo izemlja – pri~ao nam je Terzi}.

A, pre ne{to vi{e odmesec dana, kad je posleveli~anstvene pobede nad ItalijomSrbija postala prvak sveta, dvanekada{nja saradnika ponovo su sesrela. Sudbina je udesila da ba{Bori~i} dodeli odli~ja na{imigra~icama. Oka~io je zlato TijaniBo{kovi} oko vrata i poljubio u

obraz, Silviji Popovi} se nasme{io,Mileni Ra{i} stegao ruku, BrankicuMihajlovi} zagrlio... i tako redom,a onda je stigao do Terzi}a.

Dobro upu}eni u istorijusaradnje dvojice odbojka{kihvelikana ~ak i u TV prenosu moglisu da vide razgovor koji su vodilio~ima. Bez re~i.

- [ta sam ti rekao – kaoda je poru~io legendarni bata-Bora.

- A, {ta sam sve pro{ao –streljao je Terzi}ev pogled.

- Pa, zar nije vredelo? –mangupski je sevnulo predsedniko-

vo oko, na {ta se selektorovo licenajzad razvuklo u osmeh.

Da je vredelo, i te kako,pokazalo se potom i naveli~anstvenoj sve~anosti CEV uBudimpe{ti na kojoj je ZoranTerzi} izabran za evropskog tren-era godine u `enskoj odbojci.

U ~emu je tajna ovog52-godi{njeg Beogradjanina, neka-da{njeg igra~a Crvene zvezde,potom trenera `enske sekcije ovogkluba, stru~njaka koji je savelikim uspehom radio i uRumuniji, Italiji, Rusiji, [vaj-carskoj, sada i u Turskoj, i koji jeve} sedamnaestu godinu na klupinacionalnog tima?

- Hiljadu puta sam rekao

– nema tajni – kategori~no tvrdi.Kako nema?- Da sutra igram olimpi-

jsko finale, danas bih treneru pro-tivni~ke ekipe dozvolio da pris-ustvuje treningu moje ekipe. Tosvi znaju. U odbojci je sve rad.Dobro, talenat mora da postoji, iupornost, i `elja, ali – sve je rad.Kad izadjemo da odigramo utak-micu nijedan potez nije slu~ajan.Svako dizanje, svaki sme~ ili blok,rezultat su ogromnog truda,bezbroj treninga, ve`bi, ponavljan-ja, ispravlja gre{aka. Svaki uspeh u

sportu, pa i u `ivotu, rezultat suvelikog truda.

Ipak, nevoljno priznajeda te`i ka savr{enstvu igre. Zato~esto u njegovim izjavama mo`ete~uti da se nadao da }e protivni~kaekipa igrati bolje. Jer, samo tada}e njegove devojke dati sve odsebe, pru`iti maksimum, po ko znakoji put pomeriti granice, na ~emustalno insistira. Tijana je najboljasvetska odbojka{ica, a Terzi} nas-toji da joj unapredi igru. Nijednasvetska tehni~arka ne vodi ekipukao Maja Ognjenovi}, a selektor se

trudi da joj istera neke “bubice“ izglave. Milena Ra{i} je najboljablokerka planete, a on tra`i ne{tonovo, br`e, mo}nije!

Zato srpske odbojka{iceigraju najbolju odbojku na svetu.Bolje re~eno, jedina su `enskaekipa koja – kako su konstatovaleTerzi}eve kolege na Svetskomprvenstvu, igra mu{ku odbojku.

A to ih je nau~io njihovtrener. Njihov u~itelj. I poslao usvet. Da ga menjaju i budu najbol-je.

I zato kad ka`ete odbojka– pomislite na Srbiju. A, kadka`ete `enska odbojka, to je samoZoran Terzi}.

A. Stankovi}

U srpskom vrhunskom sportu na prste jedne ruke mogu da se nabroje stru~njaci koji rade na duge staze, ~iji je put protkan stvaranjemvrhunskih asova, osvajanjem medalja, vizionarstvom, takvi su rva~ Damjanovi}, vaterpolista Savi} i tekvondista Jovi}, ali medju njima posebno

se isti~e ~ovek koji je od na{e `enske odbojke napravio – mu{ku igru

Li~na kartaDatum rodjenja: 9. jul

1966.Mesto: Beograd Trenerska karijera:

Crvena zvezda, MetalGalaci (Rumunija), Perudja(Italija), Dinamo Bukurešt,Omi~ka Omsk (Rusija),Targovište (Rumunija),Volero Cirih (Švajcarska),Dinamo Moskva (Rusija),Fenerbah~e (Turska).

Reprezentacija: 17medalja: srebro na OI, zlatoi bronza na SP, dva zlata,srebro i bronza na EŠ, sre-bro na Svetskom kupu, tribronze na Gran-priju, jednabronza na Evropskim igra-ma, tri zlata i brona uEvropskoj ligi, srebro naUniverzijadi.

23Decembar 2018.

www.serbianmirror.com

Vera

Molitva je na~in komu-nikacije ~oveka saTvorcem. Molitva nije

jedini na~in komunikacije sa Bogom,ali je najrasprostraweniji oblik.Molitva postoji od postawa sveta iprisutna je u svim narodima bez obzi-ra na religijsku pripadnost i veru.

Postoji li~na i zajedni~kamolitva. Li~na molitva podrazumevare~i koje izlaze iz na{eg srca ivezane su za na{ `ivot ili `ivotna{ih bli`wih u zavisnosti da li semolimo za sopstvene potrebe ili zana{e bli`we. Zajedni~ka molitvaili molitva zajednice je upu}enaBogu kako za li~ne potrebe svakogpojedinca, tako i za op{te potrebecele zajednice.

Postoje molitve koje se~itaju iz molitvenika i nabogoslu`ewima. To su molitve ~ijisu pisci ili sastavqa~i qudi koji suimali dubok i usrdan odnos sa Bogomi iz tog odnosa iznedrena je molitvakoja je Bogu ugodna, pa su takvemolitve postale obrazac zauspostavqawe kontakta sa Tvorcem ipostale su op{te prihva}ene.

Postoje vi{e vrsta molitava.Molitve u kojima slavimo Boga, zah-vaqujemo mu za sva dobro~instva kojanam je u~inio, iskamo pomo} iza{titu, molimo za opro{taj grehovaili tra`imo ono {to nam je potreb-no i `elimo za `ivot.

Po svetim ocimanajsavr{eniji oblik molitve jemolitva u kojoj slavimo Boga i zah-vaqujemo mu za sva dobro~instva kojasu nam u~iwena. Jer zna Otac va{nebeski pre nego {to mu zai{tete{ta vama treba.

A, kada se molite, molite seovako: O~e na{...

U ovoj molitvi sa`eto je sveono {to nam je potrebno. Re~ima O~ena{ iskazujemo da je Bog na{ Otac iTvorac (ne zovite nikoga na zemqisvojim Ocem, jer je jedan u vas Otacva{ nebeski), koji si na nebesima, dase sveti ime tvoje (da se slavi Bog), dado|e Carstvo tvoje (i{tite najpreCarstvo Bo`ije, sile i pravdewegove, a sve ostalo }e vam sedodati...), da bude voqa Tvoja i nazemqi, kao {to je na nebu. Hleb na{nasu{ni (ono {to nam je neophodnoza `ivot), daj nam danas (ne brinitese za sutra, dosta je svakom danu zlasvoga, sutra }e se brinuti za sebe...) ioprosti nam dugove na{e (grehena{e), kao {to i mi opra{tamodu`nicima svojim (kao {to mipra{tamo onima koji su nam zlonaneli. Jer ako oprostite qudimasagre{ewa wihova, oprosti}e i vamaOtac va{ nebeski sagre{ewa va{a,

ako li pak ne oprostite qudimasagre{ewa wihova, ni Otac va{nebeski ne}e oprostiti vamasagre{ewa va{a...) I ne uvedi nas uisku{ewe (a svako ko biva isku{anneka ne govori: Bog me isku{ava, jersvakoga isku{ava sopstvena `eqa. A`eqa zatrudnev{i ra|a greh... iodvede ga Duh u pustiwu da ga |avoku{a...), no izbavi nas od zlogaizbavi nas od |avola, demona i svegaonoga {to oni ~ine sa qudima, jer je|avo ku{a~).

Dakle u ovoj molitvi kojomnas je nau~io Gospod Isus Hristos,sa`eta je sva su{tina na{e vere ina{eg `ivota. Ona je majka i osnovsvih drugih molitava i ona imanajve}u silu i mo}.

Ono {to je neophodno da bimolitva bila uspe{na, to je da u woju~estvuje kompletno ~ovekovo bi}e,du{a i telo. (Qubite Gospoda Bogasvojega svim srcem svojim, svomdu{om svojom, svom snagom svojom isvom mi{qu svojom). To zna~i da akojedan od delova na{eg bi}a neu~estvuje u molitvi, molitva nijepotpuna i efikasna.

Najpre je potrebno ukrotitii umiriti telo, da bi du{a mogla dado|e do izra`aja. Zatim se treba kon-centrisati na re~i molitve, {tozna~i da um treba da bude sabran, damisli ne lutaju, odnosno da se ~ovekcelim bi}em koncentri{e namolitvu. Na kraju sve te re~i treba daizlaze i ulaze u srce da izviru izwega i da probude ose}awe qubavi,zahvalnosti, radosti i spokojstva.

Takva molitva, kako ka`usveti oci, uzlazi na nebo i nizvodi gana zemqu. Duh Sveti se useqava u

takvu du{u i ona postajeobitavali{te Bo`ije, izvoz sre}e,qubavi i radosti.

Nismo pomenuli jo{ da pos-toji i molitva }utawa, kada je ~ovek

usredsre|en samo na svoje srce, ni{tane izgovara, ne tra`i, ve} }uti i pos-toji u srcu. To se u crkvenoj termi-nologiji zove bezmolvije iupra`wavaju ga oni koji su na ve}emstupwu duhovnog `ivota.

Takvo }utawe je neophodno,jer osim {to u molitvi mi govorimoBogu, tako je potrebno }utawe da odBoga ~ujemo povratnu informaciju,jer samo govoriti, a ne ~uti i nesaslu{ati drugu stranu izraz jeegoizma, prepuwenosti sebe i takvaosoba nije u stawu da ~uje Boga iwegov odgovor na molitve.

Naravno, sama molitva nijedovoqna za duhovni `ivot iako jeneophodna. Potrebno je najpre`iveti po Bo`ijoj voqi, po{tovatiwegove zapovesti i sve ono {to jezapisano u Svetom jevandjequ, kakobi nas Bog usli{io i pomilovao. Jer,ko Boga slu{a i ispuwava Wegovuvoqu, toga }e i Gospod saslu{ati iispuniti mu molbe na spasewe wegovedu{e.

Neka bi nas sveblagi Gospodumudrio u molitvi i darovao nam svasvoja zemaqska (kao {to ve} jeste) inadzemaqska blaga. Amin.

PP RR AA VV OO SS LL AA VV QQ EE

MOLITVA

Konzularni dan je odr`an 3. novembra 2018. godine uFeniksu, ameri~ka dr`ava Arizona, {to je bila prvaposeta predstavnika Generalnog konzulata srpskoj

zajednici u toj ameri~koj dr`avi.S obzirom na to da je Konzularni dan odr`an u

okviru 16. Srpskog festivala u Feniksu, Generalni konzulat jeimao svoj {tand na kojem su posetioci imali prilike da razgo-varaju sa predstavnicima Generalnog konzulata i dobijuodgovore na pitanja iz konzularne nadle`nosti. Tom prilikomsu pru`ene mogu}e konzularne usluge dr`avljanima RepublikeSrbije, kako onim na boravku u Arizoni tako i dr`avljanimaSrbije koji su ovim povodom doputovali u Feniks izKalifornije, Nevade i Novog Meksika. Na {tandu su posetio-ci imali prilike do dobiju turisti~ki promotivni materijal, kao

i odgovore na pitanja u vezi sa investiranjem u Srbiji. U okviru programa Festivala nastupe su imali folk-

lorni i peva~ki ansambli iz Feniksa, kao i gostuju}i folklorniansambli iz Kalifornije i Vankuvera, Kanada.

Prema proceni organizatora, Festival je posetilo vi{eod pet hiljada gostiju. Pored lica srpskog porekla, gostiFestivala su bili i ameri~ki gradjani, kao i pripadnici drugihetni~kih zajednica koji borave u naj{iroj okolini Feniksa.Festival je posetio Mark Brnovich, dr`avni tu`ilac Arizone sakojim se susreo i konzul `eran Dejan Radulovi}.

Pomo} i podr{ku u organizovanju Konzularnog danasu pru`ili sve{tenik Dragomir Tuba i predstavnicicrkveno{kolske op{tine “Sveta Sava” u Feniksu, na ~emu jeGeneralni konzulat posebno zahvalan.

24 Decembar 2018.Iz konzulata

Povodom stogodi{njice Dana primirjai srpsko-ameri~kog savezni{tva, uGeneralnom konzulatu je otvorena

izlo`ba “Album se}anja na na{e pretke izPrvog svetskog rata” 10. novembra 2018.godine. Izlo`ba je bila otvorena uGeneralnom konzulatu do 21. novembra2018. godine.

Izlo`ba je prepoznata od straneAmeri~ke komisije za Prvi svetski rat (TheUnited States World War One CentennialCommission) i tim povodom je izdat odgo-varaju}i sertifikat.

Izlo`ba je realizovana u saradnjisa Savezom potomaka ratnika Srbije

1912-1920. Na izlo`bi su prikazanefotografije, ratni dnevnici, vojni~ka pisma,dopisne karte, spomenice i ostala istori-ografska gradja u~esnika Prvog svetskograta koju je prikupio Savez potomaka.

Program otvaranja izlo`be jezapo~et prikazivanjem prigodnog videa odoprinosu Srbije i srpske vojske u Prvomsvetskom ratu, kao i zahvalnosti SAD ipredsednika Vilsona srpskom narodu. Uprigodnim obra}anjima konzula `eranaDejana Radulovi}a i Aleksandra Vasili}aiz Saveza potomaka ratnika Srbijeizra`eno je po{tovanje i po~ast hrabrimsrpskim vojnicima i svim `rtvama srpskog

naroda tokomPrvog svetskograta. Ovom pri-likom posebno jeodata po~ast ise}anje na hiljadesrpskih dobrovolja-ca iz Amerike kojisu bili u~esnici Prvog svetskog rata.Nakon toga Milenko [i{arica ~lan Srpskogpozori{ta Mira Srem~evi} u ^ikagu jeodrecitovao pesmu “Plava grobnica”Milutina Boji}a.

Tokom izlo`be je prikazan iprigodan video koji je pripremio Savez

potomaka ratnika Srbije. Studentkinja usrpskoj narodnoj no{nji je svim gostimauru~ila zna~ke Natalijine ramonde.

Otvaranju izlo`be su prisustvovalipredstavnici ameri~kih institucija, konzu-larnog kora, kao i predstavnici srpskihorganizacija i pripadnici zajednice.

POSETA SRPSKOJ ZAJEDNICI U FENIKSU, ARIZONA

IZLO@BA “ALBUM SE]ANJA NA NAŠE PRETKE IZ PRVOG SVETSKOG RATA“

Prezentacija projekta “Beograd navodi” je odr`ana 17. novembra 2018.godine u hotelu “Marriot O’Hare” u

^ikagu. Projekat su predstavili BojanBulatovi}, direktor prodaje i Milan Jani},menad`er prodaje. Prezentaciju je organizo-vala ameri~ka partnerska firma UniversalCommercial Capital iz Kalifornije.

U trosatnoj prezentaciji prisutnipripadnici iz srpske zajednice u ^ikagu suimali mogu}nost da se upoznaju sa projek-tom “Beograd na vodi“, kao i sa uslovimakupovine nekretnine. Takodje, predstavnicifirme Universal Commercial Capital, Eric

Tran, predsednik kompanije, i Maria Petrovi}, bro-ker, predstavili su mogu}nosti kreditiranja kupaca izSAD.

Prisutnima se obratila i jedna pripadnicasrpske zajednice, ina~e na dugogodi{njem boravku uAtlanti, SAD, i tom prilikom prenela svoje pozitivnoiskustvo u vezi sa kupovinom nekretnine u zgradi“BW Residences” i u tom kontekstu je veoma afir-mativno govorila o projektu.

U ime Generalnog konzulata, prezentaciji jeprisustvovao konzul `eran Dejan Radulovi}, koji sezahvalio na organizovanju prezentacije i pojasniomogu}nosti overe isprava u Generalnom konzulatu uslu~aju kupovine nekretnine u Srbiji.

“BEOGRAD NA VODI” U ^IKAGU

25Decembar 2018. Biznis

www.serbianmirror.com

OVANLJUBAV3. decembra Venera se

vra}a u va{u astrolo{ku ku}ustrasti, transformacije i rizi~nihveza u znak prodorne [korpije.Hemija, privla~nost i ekstremneemocije ponovo }e zavladati va{imvezama i brakovima. Mars iz 12.astrolo{ke ku}e – ku}e tajni,dodatno }e podgrejati va{ svet fan-tazije.POSAO I FINANSIJEDecembar najavljuje rad u tajnos-ti i ve}u potrebu za odmaranjem,pod uticajem Marsa iz astrolo{keku}e tajni, podsvesti i snova. Kaovladar va{eg znaka, Mars napo~etku meseca mo`e u~initi dapomislite da su neki va{i poslovniciljevi nerealni ili nedosti`ni, afinansijska situacija zabrinjavaju}a.Ipak, ve}ini Ovnova bi}e idealanperiod od 10. do 20. decembra daostvarite svoje snove, pustitekreativnost iz sebe i pokreneteprojekte koje ste odlagali. Bi}etepodr`ani Saturnom iz ku}e uspehai karijere, a u drugoj polovinidecembra postoje velikemogu}nosti za povi{icu, ali iodli~an odnos sa nadredjenima iosobama na polo`aju, kao i sapredstavnicima zakona.

BIKLJUBAVPo~etak meseca bi}e

tenzi~an, posebno kadaje komunikacija sa partnerom upitanju, ali ve} nakon 6. decembranervoza popu{ta. Venera se vra}au va{u sedmu astrolo{ku ku}u,partnerstva i braka i donosi vamfokus na regeneraciju odnosa, ali istrast u vezama.POSAO I FINANSIJEPo~etak decembra najavljuje tenz-iju, posebno u partnerskimposlovnim varijantama, jer }everovatno va{i partneri pogre{noshvatiti va{e `elje i poslovnepoteze, a mogu}i su i sukobiinteresa ili sporovi oko zajedni~kihfinansija! Dobre vesti su da vasod 6. decembra o~ekuje boljaenergija, a konflikti medju sarad-nicima ili sa nadredjenima }esplasnuti. Izuzetno povoljan peri-od za sve Bikove koji se baveumetno{}u, istorijom ili arhitektur-om. Inspiracije vam ne}e manjkati.

BLIZANCILJUBAVVladar va{eg znaka

do 5. decembra pravi}evam zavrzlame u komunikaciji, ali}e Sunce do 22. decembra osvetl-

javati dobre strane va{eg braka idu`ih veza.POSAO I FINANSIJEVe} po~etak decembra i Merkuriz va{eg polja finansija i posladonose nagove{taje dobre zaradetokom decembra, ali i veliketro{kove! Venera }e boraviti uva{em polju posla, ali i obaveza iu periodu od 6. do 31. decembradoneti vam zanimljiva de{avanjana polju finansija. Re{i}ete nekifinansijski problem ili dug od rani-je, a mogu}a je i fenomenalnoposlovna ponuda preko [korpije iliJarca.

RAKLJUBAVRakovima kraj godine

donosi svu onu emocijui u{u{kanost kojoj ina~e te`ite.Venera se vra}a u va{u petu astro-lo{ku ku}u, ku}u ljubavi, dece,provoda, izlazaka i u`ivanja.Vra}ate se u igru, posebno ukolikoste neko vreme imali `elju i ve}upotrebu da budete kod ku}e!Lepi aspekti Venere i Saturna izva{e ku}e veza i Marsa u perioduod 8. do 19. decembra done}evam pozitivna i nova de{avanja napolju ljubavi i mogu}nost velikogzaljubljivanja i poznanstva saosobom u znaku {korpije, Jarca iliDevice u nekom spontanomizlasku ili u provodu.POSAO I FINANSIJERakovi }e pod uticajem Jupitera“iz polja” posla od kraja 2018.godine, ali i tokom 2019. biti sve-doci pozitivnih promena i veomazadovoljni na tom polju. Udecembru }e “Jupiter pravitiposebno dobre aspekte sa Suncemiz va{e ku}e posla i donosi vamodli~nu zaradu! Ulaga}ete pamet-no, a razmi{lja}ete i o pozjmici ilio podizanju kredita. Samo napred,sve }e vam se isplatiti!

LAVLJUBAVIako }e decembar

po~eti pomalo nervozno,a u emotivnim odnosima ose}a}ese takmi~arski duh i nadmetanje,nakon 5. decembra stvari bi treba-lo da krenu u pozitivnijem i mirni-jem pravcu. Venera se vra}a uva{u ~etvrtu astro{ku ku}u, a ovoje ku}a emocija, intimnih odnosa,ali i porodice, uku}ana, kao i ku}amesta boravka. Ovo }e donetijedno smirenje na polju emocija,vi{e strasti u postoje}im brakovimai vezama, postizanje dogovora zadalju budu}nost, ali i uspostavljan-je neke ~vrste osnove u odnosima.

POSAO I FINANSIJETokom decembra Venera iz va{egpolja svakodnevice u dobromaspektu sa “Saturnom done}e vamfinansijsku stabilnost, ali i jo{odgovorniji pristup poslu.Napravi}ete prave poslovneplanove i red u va{em poslovnomokru`enju. Samo istinsko zalagan-je i ozbiljan rad }e vam se isplati-ti u periodu do 14. decembra.Mars i Neptun iz va{eg poljaposla podr`ani od Plutona iz va{eg“znaka u periodu od 3. do 22.decembra usmeri}e vas na javnosti timski rad. Finansijska situacijabi}e iznenadjuju}e dobra.

DEVICALJUBAVMerkur, vladar va{eg

znaka, done}e nerzvozupo~etkom decembra i potrebu dane{to naglo sru{ite ili prese~ete.Do 5. decembra ne}ete imatimnogo strpljenja kada su u pitan-ju medjuljudski i emotivni odnosi,pa je vrlo mogu}e da }e komu-nikacija sa partnerom bitipoo{trena i da }e iz vas izvu}i ononajgore. Ipak, lepe vesti su da ve}6. decembra situacija biva znatnobolja i ru`i~astija!POSAO I FINANSIJEMars do kraja godine done}epromene, ali }e vas s vremena navreme izazivati na malo ve}enapore kada su u pitanju novi kli-jenti i saradnici. Ima}ete utisak daradite sa neodgovornim ljudima.Venera i Neptun u magi~nomaspektu ve} oko 4. decembramogli bi vam doneti iznenadnudobru zaradu, ali i mogu}edvoumljenje u vezi sa dva posla.

VAGALJUBAVMerkur iz va{e ku}e

tajni u napetom aspektusa Uranom iz ku}e partnerstva iodnosa u~ini}e da osetite potrebuda zavr{ite neki odnos ili nekuetapu u va{em ljubavnom `ivotu,upravo u tajnosti. Iako bi ovajaspekt mogao da vas iscrpi, ne}etemnogo pri~ati o tome! Venera,vladar va{eg znaka, vra}a se u[korpiju i vi postajete odlu~niji,emotivniji, ali i strastveniji u svo-jim odlukama. Period od 5. do 21.decembra bi}e izazovan, ali ipovoljan za sve du`e veze iliodnose i brakove koji su poljul-jani.POSAO I FINANSIJEVage po~inju decembar uzbudljivoi pomalo napeto pod uticajemretro Merkura iz va{eg polja finan-

sija, a smirenje i pozitivna energi-ja na poslovnom planu i na poljufinansija po~inje posle 6. decem-bra. Do tada su mogu}i tro{kovi iinvesticije, a Vage kojima jedosadila lo{a atmosfera na poslumogu dati otkaz i po~eti ne{tosasvim novo!

[KORPIJALJUBAVBi}ete puni energije

po~etkom decembrameseca! Ovo bi moglo da vamdonese i ose}aj tenzije sa part-nerom, ali i neku vrstu nesuglasi-ca. Ukoliko ste re{eni da po svakucenu terate svoje i takmi~ite se sapartnerom, ovo bi moglo da vamdonese bespotrebno gubljenje`ivaca. Nakon 6. decembraVenera se vra}a u va{ znak. POSAO I FINANSIJEPuni elana i pozitivne energijedo~ekujete decembar! Mnogim[korpijama ve} oko 2. decembramogu}i su prilivi novca i dobrazarada, posebno kroz kreativneposlove i zabavu. Ipak, vrlo jemogu}e da }ete biti napetiji negoina~e i skloniji konfliktima sakolegama i nadredjenima sve do 8.decembra. Retro Uran iz va{egpolja posla mo`e vam doneti ipromene posla ili prekide saradnji.

STRELACLJUBAVIma}ete potrebu da do

kraja decembra dr`itesvoje ljubavne odluke u tajnosti, akako }ete biti na meti zavidnihljudi i kuloarskih pri~a, idealno bibilo da do 6. decembra ne reagu-jete na njih. Partnerovim sumnja-ma ili ose}aju nestabilnosti uodnosu mogle bi da doprinesume{anje osoba sa strane. Sredinadecembra done}e vam stabilnijuenergiju u ljubavi, ali i neku vrstusmirenja na polju emocija.POSAO I FINANSIJEStrel~evi su najoptimisti~niji znakzodijaka i kada je posao u pitanjuza njih uglavnom nema zime, a udecembru }e u`ivati u zimskojidili na svim poljima!Sunce i Jupiter }e vam, posebnodo 20. decembra, doneti velikuodlu~nost, a sve poteze kojebudete mudro i promi{ljeno vuklidone}e vam dobitke.

JARACLJUBAVJar~evi iz prve

dekade polako }e mo}ida odahnu jer je Saturn, planetaograni~enja, sve dalji od va{eg

Sunca i sam decembar done}evam ose}aj olak{anja. Oprez sesavetuje svima u komunikaciji do5. decembra, jer ni vas ne}ezaobi}i napeti aspekt Merkura iUrana.POSAO I FINANSIJENa poslovnom planu o~ekuju vaspromene i sudbinski obrti tokomdecembra! Ukoliko ve} dugoma{tate o nekom velikomposlovnom projektu ili promeni, uperiodu od 4. do 22. decembrao~ekuju vas lepe prilike za real-izaciju!

VODOLIJALJUBAVUran vladar va{eg

znaka }e vas i tokomdecembra svojim reteogradnimhodom i tranzitom kroz znakOvna staviti na testove u ljubavina kojima ste bili krajem 2017. ipo~etkom 2018. godine. U perio-du do 7. decembra posebno pazitekada su va`ne `ivotne odluke upitanju – mo`e se desiti da pre-naglite ili udjete bespotrebno ukonflikte sa bliskim ljudima pa, isa partnerom. Mars iz romanti~nihRiba u vama }e probuditi senti-mentalu prirodu, ali i `elju zaozbiljnije i dublje vezivanje.POSAO I FINANSIJEVladar va{eg znaka, Uran, ve}neko vreme retrogradnim hodomvratio se u va{u ku}u komunikaci-je, ugovora, dogovora i kra}ihputovanja. U napetom aspektu saMerkurom do 6. decembra donosi}e vam malo napetiju komunikaci-ju sa saradnicima, ali i u adminis-trativnim poslovima.

RIBELJUBAVMars iz va{eg znaka i

prve astrolo{ke ku}eu~ini}e vas privla~nijim, ali i neod-lu~nijim i promenjivijim tokomdecembra meseca, kada su emocije upitanju. Mogu}e je udaljavanje odpartnera do 7. decembra, ali i pokoja svadjica. Venera, planetaljubavi i uspeha, u tranzitu kroz znak[korpije pravi}e povoljne aspekte saSatrunom iz va{e ku}e dru`enja i saMarsom iz va{eg znaka u perioduod 12. do 20. decembra.POSAO I FINANSIJEU decembar mesec ulazite puninovih ideja i planova! Pod uticajemMarsa iz va{eg znaka nekima semo`ete u~initi nerealnim i pogubljen-im. Ipak, slu{ajte svoju intuiciju ine}ete pogre{iti, kada su poslovnipotezi u pitanju. Inicijative iinspiracije vam ne}e nedostajati.

26 Decembar 2018.Astrologija

HOROSKOP ZZA DDECEMBAR 22018.

27Decembar 2018. Li~nosti

Milica Stojadinovi}Srpkinja (1828 – 1878),pesnikinja na{eg

romantizma, “lepotica sa ~arobn-im o~ima, sa obrvicama nesravn-jivim, sa stasom o kome senadaleko govorilo, zbog koga suse beznade`ni ljubavnici kaludjer-ili...“ Beograd i Srbiju je neobi~novolela. Rodjena u sremskom seluBukovcu 6. jula, 1828. godine,kao dete seoskog popa u Vrdniku,bila je jedna od najzna~ajnijihli~nosti u srpskom narodu. Vrlodarovita ve} u trinaestoj godinipo~ela je da objavljuje kratkepri~e, a 1847. godine objavljujesvoju prvu pesmu u Serbskomnarodnom listu.

Vuk Karad`i} ju je voleokao svoje dete i nazivao ju je‘moja k}i iz Fru{ke’, dok jeNjego{ o toj mladoj i lepoj devo-jci govorio: “Ja pojeta, ona poje-ta, da nijesam kaludjer, etoknjeginje Crnoj Gori!“.

Romanti~na pesnikinjaBeogradski knji`evnici

su je do~ekivali kako nijedan srp-ski pisac do tada nije biodo~ekan. Knez Mihailo joj je biovi{e no za{titnik, LjubomirNenadovi} ju je veli~ao svojimstihovima, a Djordje Rajkovi} jojje posve}ivao svoje stihove. JovanSuboti}, slavom oven~ani pesnik,govorio je s njom kao sa sobomravnim. Njeno ime ~ulo se i vangranica srpske knji`evnosti.Nema~ki pesnik Johan GabrijelSajdl posvetio joj je jednu svojupesmu.

Od 1848. godine njenoime se pojavljuje u srpskim lis-tovima i ~asopisima onog doba, uVojvodjanci, Sedmici, [umadinci,Fru{kogorci, a kasnije u Danici,Putniku i Komarcu. Knjige poezi-je objavljene su 1850. 1855. i1869. godine. Bila je jedan odretkih srpskih pesnika koji suimali simpatija prema Srbiji i,

kako je govorila, svojoj ‘pravojotad`bini’. Pesnici toga dobauglavnom su smatrali da je Srbijaobi~na, zemaljska, i nedostojna dase njeni napori opevaju na roman-ti~ni na~in. Volela je knji`evnost,{to je za `ene tog vremena biloneobi~no, pogotovo u srpskim pri-likama.

Boravak u BeograduU Beograd je navra}ala

vi{e puta, ali je najzanimljiviji bionjen boravak 1862. godine.

Bombardovanje Beograda iobra~un kod ^ukur-~esme zateklisu Milicu u Vrdniku. Odu{evljenaSrpkinjaje jo{ 1848. godineu~estvovala je u protestnimpovorkama u Vukovaru, obu~enau narodno odelo, sa crvenommaramom na glavi, nosila jecrveno-plavo-belu zastavu na ~elupovorke. Ubrzo prelazi u Beogradi u pismu, upu}enom starom poz-naniku Djordju Rajkovi}u 7. jula1862. godine, pi{e:

“... U sredu ujutru pred-

jem u Beograd, jer nisam moglasrcu odoleti, da ne vidim vojnikesrbske, i ne mogu Vam re~imapredstaviti, kako mi je bilo, kadsam ih videla na svakoj barikadipo njih pedeset, u svakom viditejunaka iz vojevanja Djordjevog iMilo{evog, tako svakom iz o~ijugovori odu{evljenje i `elja udaritise {to pre sa kosovskim vragom.Ja sam ceo dan u Beogradu bila,i provela ga samo u obila`enjubarikada i u gledanju ratnika. Kadsam uve~e polazila, ~isto biplakala, {to odlaziti moram ...Nikad nisam tako veselo poBeogradu, kao sada hodala, jedno{to svuda sre}em svoju bra}u podoru`jem, iz kog mi seva{e zracilep{e budu}nosti, a drugo {to jeBeograd sad srbski Beograd:o~istili se koekakvi gadovi, pasamo Srbina vidite... To su Vamukratko ~erte iz Beograda ...Na~inite koji izvod za kojenovine...“

Prve reporta`e – ratni izve{tajiUsled bombardovanja

Beograda nastala je velikapometnja u varo{i i zategnutiodnosi izmedju Porte i Srbije.Da bi se za{titili od bombar-dovanja Beogradjani su napravilibarikade na kojima se okupljaoveliki broj omladinaca, licejaca irodoljuba.

Borave}i u Beogradu tihdana, Milica je napisala nekoliko~lanaka – ratnih izve{taja sabarikada. ^lanke je objavila upe{tanskim “Madjarskomdnevniku“ i na taj na~in obratilapa`nju svetskog javnog mnenja naprilike u Beogradu. U napisu“Srce i barikade“ vrlo slikovito jeopisala, lakim novinarskim stilom,dogadjaje sa beogradskih barikadakoji su odjeknuli {irom Evrope iuzburkali svetsku javnost te jemalena Srbija uspela diplo-matskim putem, posle pet godina(1867), da se turski garnizonipovuku iz srpskih gradova

Pretpostavlja se da suMili~ine reporta`e, {tampane ustranim listovima, prvi ratni dopisisa boji{ta, i to pisani od jedne`ene knji`evnice. Jer tek u vreme

srpsko-turskih ratova 1876-1878.godine imamo zvani~ne ratneizve{taje na{ih i stranih dopisnika,te su utoliko vi{e reporta`e MiliceStojadinovi} dragocenije u na{ojknji`evnosti.

Dolazak u BeogradUo~i srpsko-turskih rato-

va, 1876. godine pre{la je uSrbiju da stalno boravi uBeogradu. Javila se za bolni~arku.Osiroma{ila, bole{ljiva, tuberku-lozna, stanovala je u Savamali, uku}i nekog Grka, trgovca, filistra.Jedan hroni~ar je zabele`io “da seulicama ~esto vidjala jedna viso-ka, bleda i uvela `ena, koja jeposr}u}i i spoti~u}i si{la ulicompra}ena podsmehom uli~nede~urlije“!

Umrla je 25. jula 1878.godine u Beogradu, potpuno zab-oravljena i u potpunoj bedi.

Sahranjena je na Ta{majdanskomgroblju, ju`no od Crkve SvetogMarka. Kosti su joj 1905. godineprenete u Po`arevac, u porodi~nugrobnicu Stojadinovi}a. UVrdniku je 1905. godine poredmanastira Sremske Ravanicepostavljen spomenik, rad vajaraJovana Pe{i}a.

Savremena kritika smatraMilicu Stojadinovi} Srpkinjupredvodnicom plejade srpskih pes-nika onog vremena i vezu srpskogpesni{tva sa Evropom, a njenuliriku ‘osnovom srpskog sentimen-talizma’.

Evo jedne epizodeiz Mili~ine reporta`e:

“... Iz mra~ne dubine soka-ka izviru dolaze}i ovamo, kavatrama oko kojih sedimo, svenovi i novi naoru`ani dobro-voljci, i ljudi i `ene, kao daizviru iz slavne prošlosti krozkoju se uvek za slobodu voje-valo. Kako koji stigne dobarikade, zauzima busiju ništane pitaju}i; namešta pušku,skida torbu, gleda put zidinaturske tvrdjave i tek kada vidida nije od potrebe u ovomistom trenu pucati i klati se sTurcima, okre}e se polako i onka vatri, seda, pripaljuje ~ibuk ipo~inje razgledati drugove ...“

Pismo nema~kom knji`evnikuPoslednje dane je provela u bedi i nemaštini. U jednom pismu

obra}ala se nema~kom knji`evniku Ludvigu Avgustu Frenklu: “Akoho}ete da vam pišem, pošaljite mi onda hartije i kuverti samarkom, jer je nemam ni pare da bi ih mogla kupiti. Zato i pesmeviše ne pišem“. Propila se i u jednom o~ajnom pismu od 6. okto-bra 1877. godine piše: “Ta to je strašno da mene dva dana po poli-ciji vuku ... kao da sam ja ubila kneza Mihaila, Srbiju izdala ...Kvartir ostanem du`na 70 groša. Gazdarica zato do~epa moju zim-sku haljinu što mi je knjeginja Julija poslala i koja je u Be~u vredela75 for... i ja danas zimske haljine nemam, nego sam skroz i skrozpromrzla, i šta }u zimus bez zimske haljine? ..leba `elim.

Pri~a bratanca Milana Stojadinovi}aO poslednjim danima svoje tetke ispri~ao je saradniku ‘Politike’

njen bratanac Milan Stojadinovi}, potonji advokat, a u ono vremeosnovac. “Slala me je da joj kupujem vino kod nekog kr~marablizuToskine ~esme. Imala je jednu šlifovanu bocu za vino, valjdaod kristala ... Usput ja redovno otpijem po malo vina, a da se nebi primetilo dolijem sa Toskine ~esme ... Milica, koja za decu nijebila nikakva ‘Vrdni~ka vila’ nego prosto Dada i koja je prema njimabila dobra i ne`na, nije nikad primetila ovu podvalu.

www.serbianmirror.com

28 Decembar 2018.Obave{tenja - Oglasi

PONUDE ZA POSAOToscana Italian American Restaurant in Arlington

Heights is hiring full time servers. Short hours goodmoney guaranteed. Apply i ln person or at

847.222.1989

M A L I O G L A S I

Potrebne ambiciozne osobe za rad umarketin{kom delu Srpskog Ogledala

Zainteresovani pozovite: 773.744.0373

Sre}an 4. rodjendan svo-

joj unuci Angelini `ele

deda Alija i baba Milica.

^estitkama se

pridru`uje i redakcija

Ogledala.

Sre}an rodjendan Aliji

Dalipovi}u i sve

najbolje `eli supruga

Milica sa decom i

redakcija Ogledala.

29Decembar 2018. ^estitke i mediji

www.serbianmirror.com

PLUS RADIOsvakog dana od 8 do 10 ujutru

popodne 17-18 h Subotom 20-22h

Mii Niketi}, Ani Mijatovi} i Djurdjini Jovanovi}

Sre}an rodjendan

Predragu Lazovi}u,

`ele njegovi najdra`i,

sin Novak sa mamom

Marijanom.

^estitkama se

pridru`uje redakcija

Ogledalo.

Sre}an rodjendan

Jozefini Vu~ak,

dug `ivot pun

zdravlja, sre}e i

radosti `ele njeni iz

^ikaga Aleksandar,

Sa{a, Katarina i

Slavica.

Sre}an 9. rodjendan Filipu Marinkovi}u

`eli njegov tata Zoki.

Iskrenim ~estitkama i pozdravima pridru`uje

se i redakcija Ogledala

Sre}an rodjendan

Aleksandru @ivkovi}u,

dug i sre}an `ivot `ele:

sin Aleksandar Jr,

supruga Katarina,

brat Petar i

majka Slavica.

30 Decembar 2018.VedraZa Ogledalo specijalno skandinavke radi Jovan Novakovi}

Gostuje Mujona radiju, pa ga voditeljprograma pita:- Zna~i, Mujo, vi stepjesnik?- Da, ja sam pjesnik -odgovara Mujo.

- Amater?- A mater nije, ona jedoma}ica, malo okoba{te i tako.

***Ka`e u~iteljica:

- Perice, ju~e opet nisi

bio u {koli!- Baka mi je bolesna!- Svaki put kadaizostane{ iz {kole, tebije baka bolesna. Ne vjerujem u to.- Jeste, u~iteljice, i mi

sumnjamo da bakaglumi.

***- Bio sam ju~e koddoktora u onojnovoj privatnoj ordi-naciji .

- I, {ta ka`e doktor?- Dvesta evra.- Ne to, nego {ta ima{?- Pedeset evra.- Ama, mislio sam, {tati fali?- Sto pedeset evra!

- VVIICCEEVVII - VVIICCEEVVII - VVIICCEEVVII - VVIICCEEVVII -VVIICCEEVVII - VVIICCEEVVII - VVIICCEEVVII - VVIICCEEVVII - VVIICCEEVVII

SAVA RAKO^EVI]

AFORIZMI

Bog vidljiv nijeNe kre}e se i nigde ne sti`e

Zato je svudaNe radja se

Zato je ve~an

Bog je ve~anBez rodjenja

Bezobli~an bez po~etka

Svega ima maloIli mnogo

Sem Boga nemerljivog

Bog je stvorio ~oveka^ovek se pita

Za{toKroz eonska vremena.^oveku se omogu}ava

Savr{enstvo.

Da je Bog to{to ~ovek misli

Ne bi biloNi Boga, ni ~oveka.

Kad bi BogNa{e o~i imao

O Vidovdane {ta bi video.

Bog otac ima navi{e dece,mnoga deca

Znaju za Oca.

Ti {to jesiTebi sve je okrenutoI mi na tvome dlanu.

Da te znamoDal’ bi bio Bog.

Sem BogaJo{ ne~eg ima

Bog

Samo BogMo`e da ka`e

Ja.

31Decembar 2018.

www.serbianmirror.com

Biznis poruke